UDK: 624.012.35:624.042.

7(045)

SEIZMIKA ANALIZA MONTANIH ARMIRANOBETONSKIH KONSTRUKCIJA SA POLUKRUTIM VEZAMA

Slavko Zdravkovi1 Dragan Zlatkov2 Marina Mijalkovi3 Biljana Mladenovi4

Rezime
U ovom radu je prikazano formiranje matrica krutosti i matrica masa za tap sa polukrutim vezama u funkciji stepena krutosti veza u vorovima. Ove matrice su unete u poznat kompjuterski program za dinamiki proraun ravnih sistema sa polukrutim vezama, to je ilustrovano numerikim primerom realne ramovske AB konstrukcije AMONT. Proraun koji uzima u obzir polukrute veze u vorovima je od posebnog znaaja u zemljotresnom inenjerstvu jer seizmike sile izazivaju slabljenje veza u konstrukciji, to nije adekvatno tretirano u dosadanjoj dinamikoj analizi.

Kljune rei Polukrute veze, montani AB sistem, seizmiki

proraun

1.

UVOD

Prvi korak u analizi konstrukcija predstavlja izbor takozvanog idealizovanog proraunskog modela kao aproksimacija razmatrane konstrukcije. Modelom se idealizuje geometrija, nain oslanjanja,
1 2

Dr, redovni profesor, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu, Mr, asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu, 3 Dr, vanredni profesor, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu 4 Mr, asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu,

23

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

optereenje, kao i mehanika svojstva materijala u konstrukciji. Idealizovani model treba istovremeno da to bolje aproksimira stvarnu konstrukciju i da bude to jednostavniji i pogodan za praktinu primenu. Ova dva uslova su obino u suprotnosti, tako da je izbor idealizovanog modela neka vrsta kompromisa izmeu ta dva uslova. U klasinoj teoriji konstrukcija se veze tapova u vorovima linijskih sistema modeliraju kao idealno zglobne ili apsolutno krute. Mnoga istraivanja koja su sprovedena u prethodnih dvadesetak godina irom sveta, a na osnovu numerikih simulacija i eksperimentalnih rezultata, ukazuju da se veliki broj veza tapova u vorovima linijskih sistema ne moe svrstati ni u idealno zglobne ni u apsolutno krute. Uoeno je da je stepen krutosti veza od posebnog znaaja u sluaju montanih konstrukcija jer ak i mali stepen krutosti montane veze projaktovane kao zglobna utie na preraspodelu uticaja, veliinu kritinog optereenja i duinu izvijanja tapova, kao i na osnovne dinamike karakteristike konstrukcije. U ovom radu je proraun konstrukcija sa polukrutim vezama usled dinamikog, posebno seizmikog optereenja, baziran na matrinoj formulaciji metode deformacije.

2.

INTERPOLACIONE FUNKCIJE POLUKRUTIM VEZAMA

ZA

TAP

SA

Veza pomeranja proizvoljne take na osi tapa i pomeranja krajeva tapa u sluaju pravog tapa napregnutog na savijanje u ravni moe se najjednostavnije dobiti polazei od homogene diferencijalne jednaine savijanja:
EI d4v ( x ) dx 4 = 0,

(1)

ije reenje moe biti predstavljeno u obliku polinoma treeg reda:

v ( x ) = 1 + 2 x + 3 x 2 + 4 x3 .

(2)

Koeficijenti i (i=1,2,3,4) se odreuju na osnovu graninih uslova na krajevima tapa. U sluaju generalisanih pomeranja qm=1 (m=1,2,3,4), pri emu su sva ostala generalisana pomeranja qn=0, nm, funkcija v(x) je interpolaciona funkcija koja predstavlja oblik elastine linije. Interpolacione funkcije u obliku Hermiteovih polinoma za krute veze na krajevima tapa date su u [1]. U sluaju tapa sa
24

Seizmika analiza montanih armiranobetonskih konstrukcija sa polukrutim vezama

polukrutim vezama na krajevima i i k, interpolacione funkcije (2) mogu biti izvedene iz diferencijalne jednaine (1) i graninih uslova. Kada se kraju i tapa zada jedinina translacija q1=1, dok su sva ostala generalisana pomeranja jednaka nuli, na osnovu Slike 1 se moe pisati:
* ik = ik (1 ik ) ki

bik aik

1 ; l

* ki = ki (1 ki ) ik

bik 1 aki l

(3)

gde su ik , , ki stepeni krutosti veza na krajevima tapa, koji se mogu odrediti numeriki ili eksperimentalno, kao odnos uglova obrtanja vorova i ,k i obrtanja poprenih preseka na krajevima
* ,* tapa ik ki :

* * ik = ik / i , ki = ki / k ,

Slika 1 - Stanje q1=1.0

Granini uslovi za polukrute veze na krajevima i i k tapa ik pri stanju q1=1, iz kojih se mogu odrediti koeficijenti i (i=1,2,3,4) su sledei:
v( x ) = vi = 1 = 1 x=0 1 ( x )= i = 2 = l ik v( x ) = vk = 1 + 2 l + 3l 2 + 4 l 3 = 0 x=l 1 2 ( x ) = k = 2 +2 3l + 3 4 l = l ki

(4) matrice (5)

Tako se na osnovu izraza (2), interpolacionih funkcija moe dobiti u obliku:

prvi

element

2 ik + ki + 1 N1 ( x ) = v ( x )q =1 = 1 ik x 2 + ik 2 ki x3 . x 1 l l l

Interpolaciona funkcija N*1 predstavlja Hermiteov polinom prvog reda, a njen dijagram je prikazan na Slici 1. U graninom sluaju kada je tap kruto vezan na svojim krajevima i i k je ik = ki = 1 , a izraz (5) dobija poznatu vrednost koja je data u [1]. Slino, u sluaju kada je na kraju i zadata samo jedinina rotacija q2=1, odnosno na kraju k samo jedinina translacija q3=1 ili jedinina rotacija q4=1 dok su sva ostala generalisana pomeranja
25

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

jednaka nuli, mogu se izvesti interpolacione funkcije N*2, N*3 and N*4, respektivno, tako da se matrica interpolacionih funkcija moe predstaviti u sledeem obliku:
N = N 1( x ) N 2 ( x ) N 3 ( x ) N 4 ( x ) ,

(6)

gde su:
2ik ki + ki l 2 ik ki + ki l 3 x + x , 2 l l 2 ik + ki ik + ki 1 2 N3 x + x x3 , ( x) = ik l l2 l N2 ( x ) = ik x
N4 l x ( x ) = ik ik

2 ik + ki 2 ki l 2 ik + ki ki l 3 x + x . 2 l l

(7)

Matrica N* je matrica interpolacionih funkcija ili matrica funkcija oblika za polukruto vezan tap.

3.

MATRICA KRUTOSTI ZA TAP SA POLUKRUTIM VEZAMA

Matrica krutosti polukruto vezanog tapa, nakon to su odreeni drugi izvodi interpolacionih funkcija, moe se napisati u obliku:
N ( x) 1 l N x ( ) 2 dx . k = EI N 1 ( x ) N 2 ( x ) N 3 ( x ) N 4 ( x ) 0 N 3 ( x ) N 4 ( x )

Kada se uzme u obzir uticaj normalnih sila na deformaciju, matrica krutosti polukruto vezanog tapa je oblika:
EF 0 l k11 k = sim. 0
k12

EF l 0 0 EF l

0
k13 k23

22

0
k33

0 k14 k24 , 0 k34 k44

(8)

26

Seizmika analiza montanih armiranobetonskih konstrukcija sa polukrutim vezama

gde su:
= k11

4EI 2 2 ik + ik ki + ki , l 2EI 2 2( ik = k12 ik + ki l ki ki ) ik ki + ik ki l + ki ik , l

k13 =

4EI 2 2 ik + ik ki + ki = k11 , l

= k14

2EI 2 2( ik ik ki l + ki ki ) + ik ki ik ki l + ki ik . l

(9)

Izrazi za k22 , k23 , k24 , k33 , k34 , k44

su takoe izvedeni u funkciji od

, , ik , ki , to je prikazano u [2].
ik ki

4.

KONZISTENTNA MATRICA MASA ZA TAP SA POLUKRUTIM VEZAMA

Matrica masa, koja je potrebna pri izvoenju jednaine kretanja tapa, moe biti konzistentna matrica masa ili matrica koncentrisanih masa. Konzistentna matrica masa je simetrina i pozitivno definitna kvadratna matrica reda n gde je n broj stepeni slobode sistema. Matrica m je istog oblika kao matrica krutosti k. Polazei od interpolacionih funkcija za polukruto vezan tap datih u (5) i (7), elementi konzistentne matrice masa mogu biti izvedeni u sledeem obliku:
mmn = F l Nm ( x ) Nn ( x ) dx, 0 l

m,n = 1,..., 4

(10)

m*11 * m * m = * 21 m 31 * m 41

m*12 m* 22 m* 32 m* 42

m*13 m* 23 m* 33 m* 43

m*14 m* 24 . m* 34 m* 44

(11)

Unoenjem (5) i (7) u (10), posle mnoenja i integracije, dobijeni su sledei izrazi:

27

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

Fl 2 2 ki l 2 140 + 42ik l + 4ik 28ki + 4ki 6ik , 420 Fl 2 2 2 2 2 m22 4 ik l + 6 ik ki ikki l 8kiki ll , = + ki + ki 420
m11 =

) (

( (

) ( ) (

Fl 2 2 ki l 2 l + 4ik 42ki + 4ki 6ik 140 28ik , 420 Fl 2 2 2 2 2 m44 l + 6 ik ki + kiik l 8ikik l l , = + ki + ki 4 ik 420
m33 =

) (

(12)

kao i m12 , m13 , m14 , m23 , m24 , m34 , to je prikazano u [2].

5.

SEIZMIKI PRORAUN SISTEMA SA POLUKRUTIM VEZAMA

Podaci dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem armirano betonske montane konstrukcije AMONT su pokazali da se neke veze ovog sistema ponaaju kao polukrute iako su projektovane kao krute. Na Graevinsko-arhitektonskom fakultetu u Niu razvijen je program SASS namenjen za seizmiku analizu linijskih sistema u ravni i prostoru [4], u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima Republike Srbije. Ovaj program omoguava izraunavanje osnovnih dinamikih karakteristika i seizmikih sila, a zatim i uticaja izazvanih tim silama. Proraun konstrukcija sa polukrutim vezama razlikuje se od uobiajenog postupka samo u komandama koje sadre podatke o poprenim presecima tapovima, tj. neophodno je formirati odgovarajue matrice krutosti tapova. Umesto zadavanja karakteristika poprenog preseka prizmatinih tapova (povrina i moment inercije za glavne ose) pomou komande MEMBER PROPERTIES PRISMATIC, karakteristike tapa se zadaju pomou komande STIFFNESS GIVEN, pri emu se elementi bazne matrice krutosti za polukruto vezan tap unose direktno.

5.1.

Opis montanog sistema AMONT

Montani sistem AMONT namenjen je za izgradnju industrijskih hala, sportskih objekata, skladita, robnih kua, nadstrenica, garaa i drugih zgrada sa velikim rasponima. Sistem se sastoji od unificiranih montanih elemenata prefabrikovanih tako da
28

Seizmika analiza montanih armiranobetonskih konstrukcija sa polukrutim vezama

omoguavaju kompletnu montau konstrukcije na gradilitu. Glavni elementi sistema su stub, glavni nosa, sekundarni nosa, krovna ploa, i meuspratna ploa, Slika 2.

Slika 2 Popreni preseci glavnih elemenata montanog sistema AMONT

Maksimalni raspon sistema je 30 m a visina je ograniena na 12,5 m. Elementi su konstantnog poprenog preseka (osim greda koje mogu biti i promenljivog poprenog preseka) to omoguava izvoenje jednospratnih, dvospratnih i trospratnih ramova sa jednim ili vie polja, Slika 3. Izvoenje ovakvih konstrukcija u velikim serijama, sa istim konstruktivnim karakteristikama, zahteva, pre svega u sizmikim podrujima, posebnu analizu. Konstruktivni sistem AMONT za izgradnju razliitih tipova modernih industrijskih hala, pored ve spomenutih elemenata ima i temeljne aice i temeljne grede koji se najee izvode na licu mesta.

29

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

Slika 3 Razliiti tipovi hala dizajnirani u konstruktivnom sistemu AMONT

Dimenzije poprenih preseka stubova su razliite i zavise od optereenja koje treba da primi stub a definiu se izborom tipa konstrukcije. Proizvode se stubovi sledeih poprenih preseka: 30/50, 40/50, 50/50, 50/60 i 60/60 cm. Glava stuba moe biti sa kapitelom kada je glavni nosa koji treba vezati I-greda konstantne ili promenljive visine. U sluaju da je za stub potrebno vezati T gredu, stub je bez kapitela. Glavni nosa moe biti prednapregnut adhezijom ili klasino armiran. Prednapregnuti nosai se proizvode kao I grede promenljive visine, raspona do 30 m ili I-140 grede raspona do 25 m. Jedna varijanta armirano betonske grede je T preseka. Grede T preseka, uglavnom tipa T-60, koriste se kao sekundarni nosai u podunom pravcu i imaju ulogu elemenata za povezivanje ili kao oslonake grede meuspratnih konstrukcija. Krovna ploa je montana, prednapregnuta adhezijom i profilisana. Proizvodi se raspona 8m, 10m i 12m. Preko ove krovne ploe je postavljena termoizolacija i pokrivena je najee trapezoidnim plastificiranim limom ili krovnim panelima. Meuspratna ploa je armiranobetonska sa rebrima i moe biti maksimalno raspona 12 m. Najee se koristi raspona 10 m. Ova ploa se sastoji od elemenata u obliku korita standardne irine 99 cm a visine 25cm do 45 cm u zavisnosti od korisnog optereenja. Povezivanje montanih elemenata izvodi se ankerovanjem, zavarivanjem i zalivanjem spojeva sitnozrnim betonom. Ovaj postupak je poznat kao mokri postupak.

30

Seizmika analiza montanih armiranobetonskih konstrukcija sa polukrutim vezama

5.2.

Numeriki primer

Slika 4 Statika ema dinamikog modela AB rama montanog konstruktivnog sistema AMONT

Kao ilustracija primene programa SASS na sisteme sa polukrutim vezama, sproveden je seizmiki proraun za ramovsku konstrukciju prikazanu na Slici 4. Rezultati eksperimentalnih ispitivanja ove konstrukcije, pokazali su da je veza stuba i temelja potpuno kruta i zbog toga je za ovaj tip veze usvojen stepen krutosti 61=72=83==1 dok se veza grede i stuba ponaa kao polukruta, pa je proraun sproveden za razliite stepena ukljetenja te veze u cilju komparativne analize dinamikih karakteristika i pomeranja najvie take konstrukcije u zavisnosti od stepena ukljetenja. Usvojeno je =1 za vezu stuba sa temeljom, a za vezu grede i stuba varirana je vrednost stepena ukljetenja od 0 1. Za primer u kome je =0.75, na osnovu izraza (9), za geometrijske karakteristike tapova sistema sa Slike 4, izraunati su elementi bazne matrice krutosti. Podmatrice krutosti svih tapova, koje su koriene kao ulazni podaci za program SASS, u ovom primeru su:
0 0 0 0 580833.3 490974.2 * * k1 0 1606 . 5 9639 . 4 , k 0 1770 . 2 21242 . 1 = k* = = 2 3 , 0 9639 . 4 82547 . 2 0 21242 . 1 364022 . 7

0 0 0 0 195403. 195403. 0 ,k* = 0 , * k* k 25837 . 3 56196 . 1 20997 . 5 42147 . 1 = = 4 6 5 56196.1 162968.8 42147.1 122226.6 0 0 0 0 2266666.7 . * k* k 0 32751 . 4 56684 . 8 = = 7 8 0 56684.8 141712.

Na primer, za tap 1 u ulaznoj datoteci programa SASS se koristi naredba:

1 STIFFNESS GIVEN 580833.3 0. 0. 0. 1606.5 -9639.4 0. -9639.4 82547.2 31

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

Slika 5 Period oscilovanja i horizontalno pomeranje najvie take konctrukcije za prvi ton oscilovanja

Deo rezultata seizmikog prorauna prikazan je na Slici 5. Moe se zakljuiti da je konstrukcija sa apsolutno krutim vezama greda i stubova (=1) previe kruta, dok su kod konstrukcije sa zglobnim vezama period oscilacija i pomeranje najvie take konstrukcije iznad granice dozvoljenih vrednosti prema Pravilniku, to znai da je konstrukcija suvie fleksibilna.

6.

ZAKLJUAK

Proraun seizmiki otpornih konstrukcija mora da bude kompromis izmeu krutosti i fleksibilnosti, to znai da konstrukcija treba da bude umereno fleksibilna. Numeriki primeri u kojima je veza grede sa stubom smatrana polukrutom, tj. sa stepenom ukljetenja 0,5 i 0,75, ispunjavaju zahteve naeg Pravilnika kada je u pitanju period prvog osnovnog tona oscilovanja i pomeranje najvie take konstrukcije. Ovo je vana injenica, posebno kada su u pitanju montane armirano betonske konstrukcije, jer je jednostavnije izvesti polukrutu vezu nego potpuno krutu. Proraun koji uzima u obzir polukrute veze u vorovima je od posebnog znaaja u zemljotresnom inenjerstvu jer seizmike sile izazivaju slabljenje veza u konstrukciji, odnosno smanjenje krutosti veza, to nije adekvatno tretirano u dosadanjoj dinamikoj analizi.
Ovo istraivanje je sprovedeno u okviru programa istraivanja u oblasti tehnolokog razvoja za period 2008-2010, u oblasti Urbanizam i graevinarstvo, projekat br. 16001, pod nazivom Eksperimentalna i teorijska istraivanja realnih veza armirano-betonskih i spregnutih konstrukcija pri statikom i dinamikom optereenju.

32

Seizmika analiza montanih armiranobetonskih konstrukcija sa polukrutim vezama

7.
[1] [2] [3]

LITERATURA
Sekulovi Miodrag: Matrina analiza konstrukcija, Graevinska knjiga, 1991, Beograd, 325. Zlatkov Dragan: Analiza linijskih sistema sa polukrutim vezama tapova u vorovima, 1998, Ni, 1-233. Ristic D., Micov V., Zisi N., Dimitrovski T.: Attesting of Static and Dynamic Stability of the Typified Modulus of a Hall Program of the Precast RC Structural System AMONT-Krusce / //, IZIIS Skopje, 1998. Stankovi Milivoje, orevi ore: Programski sistem za statiki proraun inenjerskih konstrukcija-uputstvo za korienje programa Stress, Trion Computers, 1991, Ni, 119 Zdravkovic S., Zlatkov D., Mladenovic B.: Experimental static and dynamic investigation of industrial halls and their connections in the full scale, capter in Monograph: Theoretical and experimental investigations of elasto-plastical behaviour of structures, Civil engineering and architectural faculty of Nis, Serbia, Nis, 2006. pp. 167-178. Zdravkovic S., Zlatkov D., Mladenovic B., Mijalkovic M.: Seismic analysis of plane linear systems with semi-rigid connections, Proceedings of Seventh World Conference on Earthquake Resistant Engineering Structures, WITpress, Limassoll, Cyprus, 2009, 105-114. Zdravkovic S., Zlatkov D., Mladenovic B., Mijalkovic M.: Application of the finite element method for static design of plane linear systems with semi-rigid connections / // Proceedings of Fourteenth International Conference on Computational Methods and Experimental Measurements, WITpress, Algarve, Portugal, 2009, 547-557. Milievi Mili, Zdravkovi Slavko: Statiki i dinamiki proraun konstrukcija sa elastinim vezama u tapova u vorovima, Zbornik radova GF u Niu, br. 10-11, str. 159-169,1990-91. Zdravkovi Slavko, Milievi Mili: Odreivanje duine izvijanja i kritinog optereenja za konstrukcije sa elastinim vezama tapova u vorovima. Zbornik radova GF u Niu, br. 10-11, 239252,1990-91. Zdravkovi Slavko, Zlatkov Dragan, Petrovi arko: Proraun linijskih sistema sa polukrutim vezama tapova metodom deformacije pri statikom optereenju, Zbornik radova Graevinsko-arhitektonskog fakulteta u Niu br. 23, 1-17, 2008.

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

33

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITENKTONSKOG FAKULTETA | broj 24

[11]

[12]

[13]

[14]

Zdravkovi Slavko, Zlatkov Dragan, Mijalkovi Marina: Uticaj krutosti veza u vorovima na veliinu kritinog optereenja i duinu izvijanja tapova, Zbornik radova Graevinskoarhitektonskog fakulteta u Niu br. 23, 19-31, 2008. ivkovi Sran, Mijalkovi Marina: Kalsifikacija M- karakteristika polukrutih veza u okvirnim elinim konstrukcijama, Zbornik radova Graevinsko-arhitektonskog fakulteta u Niu br. 23, 6575, 2008. Igi Tomislav, Mijalkovi Marina, Miloevi Bojan, Igi Dragana: Optimalno dimenzionisanje razliitih tipova grednih nosaa u metodi konanih elemenata, Zbornik radova Graevinskoarhitektonskog fakulteta u Niu br. 23, 49-64, 2008. Zdravkovic S., Zlatkov D., Mladenovic B., Mijalkovic M., Bri S., Ristovski A.: Uticaj zidova ispune na dinamike karakteristike montane konstrukcije AMONT, Nauka+Praksa, br. 11, Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu , 2008.

34