Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi

1


UDK: 624.075.25:624.042.2(045)





PRORAUN LINIJSKIH SISTEMA SA
POLUKRUTIM VEZAMA TAPOVA METODOM
DEFORMACIJE PRI STATIKOM OPTEREENJU
1


Slavko Zdravkovi
2

Dragan Zlatkov
3

arko Petrovi
4



Rezime
Za montani sistem "AMONT" Morava Kruce, prema radovima [4],
[5] i [1] uraen je proraun uticaja primenom klasine formulacije pribline
metode deformacije za razliite stepene ukljetenja izmeu rigli i stubova.
Proraun je posebno uraen uzimajui u obzir uticaj normalnih sila kao u [3],
a rezultati prorauna su uporeeni sa rezultatima dobijenim korienjem
programa STRESS, koji je zasnovan na tanoj metodi deformacije. Moe se
zakljuiti da i mali stepen ukljetenja kod montanih veza moze povoljno da
se odrazi na preraspodelu momenata savijanja, pa tu okolnost treba koristiti
u praksi, jer su pratee konstruktivne veze lako ostvarljive.

Kljune rei: polukrute veze, statiko optereenje, preraspodela
naprezanja.






1
Istraivanja su obavljena u okviru projekta "Eksperimentalna i teorijska
istraivanja realnih veza armirano-betonskih i spregnutih konstrukcija pri
statikom i dinamikom optereenju", evidencioni broj 16001.
2
Dr, red. prof., Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu
3
Mr, asistent, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu
4
Dipl. in. gra., asistent-pripravnik, Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u
Niu
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23


2
1. KLASINA METODA DEFORMACIJE

1.1. Opte
Metoda deformacije spada u savremene metode Teorije
konstrukcija i danas je njena osnovna metoda. Sve intenzivniji razvoj
raunara bitno doprinosi i razvoju postupaka i metoda koje se koriste
u Teoriji konstrukcija, ime se omoguava realnije i pouzdanije
numeriko modeliranje sloenih graevinskih objekata, kako sa
stanovita kompleksnosti geometrijskih oblika, tako i sa stanovita
realnog modeliranja ponaanja materijala, veza i optereenja.
Dugi niz godina klasina metoda deformacije je predstavljala,
a i danas predstavlja, jednu od osnovnih, iroko razvijenih i u praksi
primenjenih metoda za proraun statiki, odnosno deformacijski
neodreenih nosaa, kod nas pre svega u obliku koji je formulisao M.
uri. Sledei taj princip u najkraim crtama e biti prikazane
najneophodnije veze i izrazi koji su inae detaljno dati u |2|, |6|.

1.2. Tana metoda deformacije
Da bismo odredili sile u presecima i deformaciju tapa kada je
poznato optereenje i kada su poznate temperaturne promene tapa,
neophodno je za tap u ravni koji je na oba kraja kruto vezan
poznavati est nezavisnih veliina. Metoda u kojoj odreujemo
iskljuivo est deformacijski nezavisnih veliina na krajevima kruto
ukljetenog tapa - tap tipa k (
k k k i i i
, u , , , u , 0 0 ) naziva se metoda
deformacije. Ako je tap na jednom kraju kruto ukljeten a na
suprotnom kraju zglobno vezan - tap tipa g, dovoljno je poznavati
pet deformacijski nezavisnih veliina (
g g i i i
, u , , u , 0 0 ), a ako je na oba
kraja zglobno vezan - prost tap, dovoljno je poznavati etiri
deformacijski nezavisne veliine (
k k i i
, u , , u 0 0 ). Ove veliine nazivaju
se deformacijski neodreenim veliinama tapa.
Ukupan broj deformacijski neodreenih veliina " d" jednog
nosaa ine:
- deformacijski nezavisni uglovi obrtanja , iji je broj jednak broju
grupa kruto vezanih tapova "m".
- komponente pomeranja vorova nosaa "u" i " 0 ", iji je broj
jednak dvostrukom broju vorova nosaa "2k" umanjenom za
broj spreenih pomeranja u osloncima nosaa " z
o
".

Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi


3
Dakle,
) z k 2 ( m d
o
+ = (1)
U prethodnim razmatranjima ukljuen je i uticaj normalnih sila
na deformaciju pojedinih tapova nosaa pa se ova metoda naziva
tana metoda deformacije.

1.3. Priblina metoda deformacije
Zanemarivanje uticaja normalnih sila na deformaciju linijskih
nosaa znatno smanjuje broj deformacijske neodreenosti. Metoda
deformacije, u kojoj se uticaj normalnih sila na deformaciju nosaa
zanemaruje, naziva se priblina metoda deformacije.
Zanemarivanjem normalnih sila na deformaciju, promene duina
tapova zavise samo od temperaturnih promena a deformacijska
neodreenost se odreuje prema izrazu (2).
) z z ( k 2 m d
S o
+ + = (2)

1.4. Mogunost optimizacije pribline metode
deformacije do zahtevanog stepena tanosti
Iako uvedena pretpostavka o zanemarenju uticaja normalnih
sila na deformaciju nosaa u najveem broju sluajeva nema uticaja
na tanost na taj nain sraunatih unutranjih sila u nosau, u nekim
sluajevima (kada su u pitanju specijalna optereenja ili vrlo visoki
objekti) ona moe dovesti do izvesnih odstupanja.
Razlika u stepenu deformacijske neodreenosti u tanoj i
priblinoj metodi deformacije na osnovu relacija (1) i (2) jednaka je
ukupnom broju tapova nosaa "z
s
" koji je pogotovu kod okvirnih
konstrukcija u visokogradnji redovno velik i ne moe se olako
zanemariti, bez obzira na injenicu to se ovaj proraun u novije
vreme vri uz primenu raunara.
Ovakvo poveanje broja uslovnih jednaina za odreivanje
deformacijski neodreenih veliina dovodi do poveanja reda matrice
sistema jednaina, a samim tim i do znaajnijeg utroka raunarskog
vremena pri njenoj inverziji, kao i do ostalih poznatih tekoa kada su
u pitanju operacije sa matricama visokog reda.
U radu |3| M. uri i M. Milievi ukazuju na mogunost
poveanja tanosti pribline metode deformacije do zahtevanog
stepena tanosti u sluajevima kada je to zaista neophodno.
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23


4

Osnovna potekoa za korienje ovakvog postupka
prorauna po metodi deformacije jeste u tome to normalne sile u
tapovima nisu unapred poznate veliine. Zbog toga se ovde namee
iterativni postupak prorauna, slino proraunu nosaa primenom
metode deformacije po linearizovanoj Teoriji drugog reda.
U prvoj iteraciji normalne sile u tapovima se mogu uzeti iz
prorauna prema priblinoj metodi deformacije ili, to je jo
jednostavnije, iz reetke sistema. Po sprovedenom proraunu izvri
se uporeenje vrednosti u prvoj iteraciji usvojenih i novodobijenih
normalnih sila u tapovima i ukoliko je razlika zanemarljiva proraun
je definitivan, a ukoliko je razlika znaajna postupak prorauna se
ponavlja sve do dobijanja unapred odreenog stepena tanosti.
Jasno je da se obim posla prilikom ponavljanja prorauna znaajno
smanjuje, jer se u uslovnim jednainama metode deformacije [6] vre
izmene samo u slobodnim lanovima.
Imajui u vidu da je, kako je ve istaknuto, uticaj normalnih
sila na deformaciju obino relativno mali i da se iste ne razlikuju
znaajno od onih koje dobijamo iz reetke datog nosaa, moe se
skoro uvek zadrati na prvoj iteraciji. U tom sluaju je posao
prorauna kvantitativno skoro isti kao prilikom prorauna po priblinoj
metodi deformacije, a rezultati prorauna su skoro isti kao kod
prorauna po tanoj metodi deformacije.
Ilustracija ovakve metode prorauna linijskih nosaa bie
pokazana na numerikom primeru, pri emu e se za uporeenje
rezultata koristiti proraun sproveden programom STRESS, koji u
osnovi koristi tanu metodu deformacije.


2. PRORAUN LINIJSKIH SISTEMA SA POLUKRUTIM
VEZAMA TAPOVA METODOM DEFORMACIJE

2.1. Opte
Osnovne postavke prorauna linijskih nosaa sa polukrutim
vezama tapova u vorovima primenom klasine formulacije metode
deformacije izloene su u [4] i [5].
Posle toga su usledili i drugi radovi istraivakog tima, u
kojima je detaljno analiziran teorijski pristup prorauna konstrukcija sa
polukrutim vezama tapova u vorovima primenom klasine
formulacije metode deformacije pri statikom optereenju, po Teoriji
prvog i Teoriji drugog reda, problem stabilnosti konstrukcija, kao i
Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi


5
proraun pri dinamikom optereenju. Sledei taj princip, u najkraim
crtama e biti prikazane najneophodnije veze i izrazi.

2.2. Proraun po teoriji prvog reda
Za tapove koji su u vorovima vezani polukruto, M. Milievi
je u |5| izveo izraze za momente na krajevima tapova i uslovne
jednaine metode deformacije po Teoriji prvog reda.
Ako se uvedu oznake:

k
*
ki ki i
*
ik ik
/ / = = (3)
gde su "
i
" i "
k
" uglovi obrtanja vora i odnosno k, a "
*
ik
" i "
*
ki
"
uglovi obrtanja krajnjih poprenih preseka tapa ik) i nazovu
stepeni ukljetenja tapa ik u vorovima i i k, tada izrazi za
momente na krajevima tako vezanih tapova prema |5| glase:

) t (
ki
) o (
ki ik ki
*
k ki
*
i ik ki
) t (
ik
) o (
ik ik ik
*
k ik
*
i ik ik
m m c a b M
m m c b a M
A
A
+ + + =
+ + + =
(4)
ili preko uglova obrtanja vorova "
k i
, ":

* ) t (
ki
* ) o (
ki ik
*
ki k
*
ki i
*
ik
*
ki
* ) t (
ik
* ) o (
ik ik
*
IK k
*
ik i
*
ik
*
ik
m m c a b M
m m c b a M
A
A
+ + + =
+ + + =
(5)
Konstante "
*
ik
*
ik
*
ik
c , b , a ", kao i poetni momenti polukruto
ukljetenog tapa mogu se prema |5|, izraziti preko odgovarajuih
veliina potpuno kruto ukljetenog tapa i stepena ukljetenja, na
sledei nain:

( )
( )
(

=
(

=
ik
ik
ik
ik ki ki
*
ki
ik
ki
ik
ki ik ik
*
ik
b
a
b
1 a a
b
a
b
1 a a
(6)

ki ik
*
ki
*
ik
b b = = (7)
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23


6
( ) ( )
(

=
(

=
ik
ik
ik
ik ki ki
*
ki ki
ki
ik
ki ik ik
*
ik
c
a
b
1 c c ; c
a
b
1 c c (8)
( ) ( )
(

=
(

=
ik
ik
ik
ik ki ki
*
ki ki
ki
ik
ki ik ik
*
ik
m
a
b
1 m m ; m
a
b
1 m m (9)
( ) ( )
(

=
(

=
ik
ik
ik
ik ki ki
*
ki ki
ki
ik
ki ik ik
*
ik
M
a
b
1 M M ; M
a
b
1 M M (10)
a njihovo fiziko znaenje prikazano je na Sl.1.


Slika 1. Fiziko znaenje konstanti tapova i poetnih momenata
polukruto ukljetenog tapa


pri emu su:

ki
ik
ik ki ki
*
ki
ik
ik
ki ik ik
*
ik
a
b
) 1 (
a
b
) 1 (
= o
= o
(11)

) t , o (
ki
ki
ik
ik ki
) t , o (
ki ki
) t , o ( *
ki
) t , o (
ik
ik
ik
ki ik
) t , o (
ik ik
) t , o ( *
ik
a
b
) 1 (
a
b
) 1 (
A A A
A A A
o o = o
o o = o
(12)
dobijeni principom superpozicije.
Iz izraza (6)-(9) moe se uoiti da se variranjem vrednosti
"
ik
" i "
ki
" sa "1" i "0" dobijaju ranije definisani tapovi: tip k
(
ik
=
ki
=1) tip g (
ik
=1;
ki
=0), tip z (
ik
=
ki
=0), te se u daljoj
analizi svi mogu tretirati kao jedinstven tip polukruto (semi-rigid)
Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi


7
ukljetenog tapa, to znaajno pojednostavljuje i unificira proraun,
a to je od posebnog znaaja kod izrade kompjuterskih programa za
proraun konstrukcija.
Na slian nain kao u |1| mogu se na osnovu izraza ispisati
konani izrazi za momente savijanja na krajevima polukruto
ukljetenog tapa "
*
ik
M " i "
*
ki
M " u obliku:

*
ki
n
1 j
j
) j (
ik
*
ki k
*
ki i
*
ik
*
ki
*
ik
n
1 j
j
) j (
ik
*
ik k
*
ik i
*
ik
*
ik
m c a b M
m c b a M
+ A + =
+ A + =

=
=
(13)
Jednaine obrtanja i jednaine pomeranja slino sada glase:

) n ,...., 2 , 1 j ( 0 R ) M M (
) m ,...., 2 , 1 i ( 0 M M
j
) j (
ik
ik
*
ki
*
ik
k
i
*
ik
= = + +
= = +

(14)
Kada se (14) unese u (13) i srede izrazi, dobijaju se jednaine
obrtanja vorova odnosno jednaine pomeranja:

) n ,...., 2 , 1 j ( 0 C C B
) m ,...., 2 , 1 i ( 0 A B A A
*
0 j
n
1 l
l
*
jl i
m
1 i
'*
ji
*
0 I
n
1 j
j
*
ij k
k
*
ik i
*
ii
= = + A +
= = + A + +


= =
=
(15)
gde su uvedena obeleavanja

j
) j (
ik
*
ki
ik
*
ik
*
0 j
ik
) l (
ik
) j (
ik
*
ki
*
ik
*
jl
'*
ji
k
) j (
ik
*
ik
*
ij
i
k
*
ik
*
0 i
*
ik
*
ik
k
*
ik
*
ii
R ) m m ( C ; ) c c ( C
; B c B
; M m A ; b A ; a A
+ = + =
= =
+ = = =

(16)
Uporeenjem izraza (15) sa odgovarajuim iz literature |2|, |6|
moe se utvrditi da su formalno isti, jedino se konstante tapova i
poetni momenti odreuju prema izrazima (6) do (9), a u izrazima
(14) do (16) se ne pojavljuju

ig g
i jer su svi tapovi ukljueni u prve
sume.
Za sraunavanje veliina datih izrazima (6) do (10) za tapove
sa konstantnim poprenim presekom za razliite stepene ukljetnja
"
ik
" i "
ki
" sastavljen je kompjuterski program MK-TAB koji je dat u
literaturi [1].
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23


8
3. NUMERIKI PRIMER
Za linijski nosa na slici 2., sa zadatim geometrijskim
karakteristikama poprenih preseka tapova koji je izveden u
montanom sistemu "AMONT" Morava Kruce, uraen je proraun
uticaja primenom klasine formulacije pribline metode deformacije
za razliite stepene ukljetenja izmeu rigli i stubova. Proraun je
posebno uraen uzimajui u obzir uticaj normalnih sila kao u |3|, a
rezultati prorauna su uporeeni sa rezultatima dobijenim
korienjem programa STRESS, koji je zasnovan na tanoj metodi
deformacije.

3.1. Proraun za sluaj potpunog ukljetenja tapova
Statiki sistem i geometijske karakteristike tapova prikazane
su na Sl.2, dok je ema nosaa i optereenja data na Sl.3.


Slika 2. Statiki sistem i geometijske karakteristike tapova



Slika 3. ema nosaa i optereenja


Deformacijska neodreenost sistema prema (2) je:
d = m + n = m+2k - (z
o
+ z
s
)=5+16 - (6 + 8) = 5+2=7
Uslovne jednaine metode deformacije glase:
Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi


9
0
C
C
A
A
A
A
A
C C B B B B B
C C B B B B B
B B A A A A A
B B A A A A A
B B A A A A A
B B A A A A A
B B A A A A A
20
10
50
40
30
20
10
2
1
5
4
3
2
1
22 21 25 24 23 22 21
12 11 15 14 13 12 11
52 51 55 54 53 52 51
42 41 45 44 43 42 41
32 31 35 34 33 32 31
22 21 25 24 23 22 21
12 11 15 14 13 12 11
=

A
A

(
(
(
(
(
(
(
(
(

' ' ' ' '

' ' ' ' '

Uslovne jednaine metode deformacije su:
0
0
0
EI / 68 . 1111
EI / 68 . 1111
EI / 86 . 661
0
EI / 86 . 661
4 . 6 0 6 . 1 6 . 1 6 . 1 0 6 . 1
0 28 . 8 0 0 38 . 1 38 . 1 38 . 1
6 . 1 0 99 . 3 462 . 1 533 . 0 0 0
6 . 1 0 462 . 1 99 . 3 0 0 533 . 0
6 . 1 38 . 1 533 . 0 0 65 . 2 332 . 0 0
0 38 . 1 0 0 332 . 0 246 . 2 332 . 0
6 . 1 38 . 1 0 533 . 0 0 332 . 0 65 . 2
2
1
5
4
3
2
1
=

A
A

(
(
(
(
(
(
(
(
(

Reenja uslovnih jednaina za stalno optereenje su:
0 ;
EI
23 . 404
;
EI
23 . 404
;
EI
455 . 168
; 0 ;
EI
455 . 168
2 1 5 4
3 2 1
= A = A = =
= = =

Vrednosti momenata savijanja za stalno optereenje prikazani
su na Sl.4.


Slika 4. Dijagram momenata savijanja za q=1.0 =1.0


Dijagram normalnih sila prikazan je na Sl.5.

ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23


10

Slika 5. Dijagram normalnih sila za q=1.0 =1.0



3.2. Proraun za sluaj polukruto ukljetenih tapova
q = 10 . i = 075 .
Statika ema i stepeni ukljetenja na krajevima tapova
prikazani su na Sl.6.


Slika 6. Statika ema i stepeni ukljetenja na krajevima tapova


Konstante polukruto ukljetenih tapova sraunate su prema
izrazima (6) do (8), dok su koeficijenti uslovnih jednaina metode
deformacije sraunati prema izrazima (16).
Poetni momenti polukruto ukljetenih tapova i slobodni
lanovi sraunati su prema izrazima (9) odnosno (16).
Uslovne jednaine za stalno optereenje su:
Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi


11
0
0
0
EI / 98 . 937
EI / 98 . 937
EI / 444 . 558
0
EI / 444 . 558
2 . 5 0 2 . 1 2 . 1 4 . 1 0 4 . 1
0 763 . 7 0 0 38 . 1 035 . 1 38 . 1
2 . 1 0 855 . 2 822 . 0 4 . 0 0 0
2 . 1 0 822 . 0 855 . 2 0 0 4 . 0
4 . 1 38 . 1 4 . 0 0 386 . 2 187 . 0 0
0 035 . 1 0 0 187 . 0 622 . 1 187 . 0
4 . 1 38 . 1 0 4 . 0 0 187 . 0 386 . 2
2
1
5
4
3
2
1
=

A
A

(
(
(
(
(
(
(
(
(

Reenja uslovnih jednaina su:
0 ;
EI
494 . 429
;
EI
494 . 429
;
EI
048 . 162
0 ;
EI
048 . 162
2 1 5 4
3 2 1
= A = A = =
= = =

Vrednosti momenata savijanja sraunate su prema izrazima
(13), a njihovi dijagrami prikazani su na Sl.7.


Slika 7. Dijagram momenata savijanja za q=1.0 i =0.75


dok je dijagram normalnih sila prikazan na Sl.8.


Slika 8. Dijagram normalnih sila za q=1.0 i =0.75


ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23


12
Uporeenje ovako dobijenih vrednosti momenata savijanja
izvreno je sa adekvatnim vrednostima dobijenim programom
STRESS prilagoenim za proraun sa polukrutim vezama tapova po
metodologiji izloenoj u [5]. Te vrednosti su na dijagramu momenata
(Sl.4.15) prikazane u zagradama i primetne su odreene razlike, koje
posebno u stubovima nisu zanemarljive. Razlike se poveavaju sa
poveanjem vrednosti normalnih sila u stubovima i iznose od 3,31% u
voru 5 do 19,82% u voru 8 to nije zanemarljivo.
Zbog toga je uraen proraun dodatnih uticaja izazvanih
normalnim silama u tapovima, a u svemu prema izloenoj teoriji u
|1| i [3]. Proraun e detaljno biti prikazan za stalno optereenje
nosaa i stepene ukljetenja q = 10 . i = 075 .
Prva itercija
Na osnovu vrednosti normalnih sila sraunatih priblinom
metodom deformacije prikazanih na Sl.8. sraunate su promene
duina tapova nosaa:
4
45
23
4
12
4
27
35
4
14
38
4
16
10 03515 . 4
34657 . 0 34000000
0 . 24 936 . 197
l
l 10 5227 . 2
25 . 0 34000000
0 . 12 528 . 146
l
10 4774 . 3
25 . 0 34000000
35 . 4 496 . 679
l
l 10 226 . 1
25 . 0 34000000
75 . 3 92 . 277
l
l 10 0708 . 3
25 . 0 34000000
35 . 4 032 . 600
l
l
EF
N
l l

= A
A = =

= A
=

= A
A = =

= A
A = =

= A
= c = A

Na sledeoj skici je prikazan Viliotov plan pomeranja na
osnovu koga su prema izrazima iz || odreena obrtanja tapova usled
promena duina izazvanih dejstvom normalnih sila.

Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi


13

Slika 9. Viliotov plan pomeranja za prvu iteraciju


35
4
4
12
23
4
4
12
38
4
4
16 45 27
10 2103 . 1
75 . 3
10 ) 2 / 0315 . 4 5227 . 2 (
10 03388 . 0
0 . 12
10 ) 0708 . 3 4774 . 3 (
10 57993 . 0
35 . 4
10 5227 . 2
; 0
= =
+
=
= =

=
= =

= = =

Poetni momenti elastino ukljetenih tapova i slobodni
lanovi u uslovnim jednainama metode deformacije sraunati su
prema izrazima datih u literaturi |1|.
Za uslovne jednaine koristi se sistem jednaina za sluaj
ukljetenja q = 10 . = 075 . sa novim slobodnim lanovima
0
0
0
EI / 772 . 25
EI / 772 . 25
EI / 23 . 16
0
EI / 23 . 16
2 . 5 0 2 . 1 2 . 1 4 . 1 0 4 . 1
0 763 . 7 0 0 38 . 1 035 . 1 38 . 1
2 . 1 0 855 . 2 822 . 0 4 . 0 0 0
2 . 1 0 822 . 0 855 . 2 0 0 4 . 0
4 . 1 38 . 1 4 . 0 0 386 . 2 187 . 0 0
0 035 . 1 0 0 187 . 0 622 . 1 187 . 0
4 . 1 38 . 1 0 4 . 0 0 187 . 0 386 . 2
2
1
5
4
3
2
1
=

A
A

(
(
(
(
(
(
(
(
(

Reenja uslovnih jednaina su:
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23


14
0 ;
EI
702 . 11
;
EI
702 . 11
;
EI
8403 . 4
0 ;
EI
8403 . 4
2 1 5 4
3 2 1
= A = A = =
= = =

dok su vrednosti momenata savijanja usled dejstva normalnih sila
posle prve iteracije sraunati prema izrazima (5), a njihovi dijagrami
prikazani su na Sl.10.


Slika 10. Dijagram momenata savijanja usled dejstva normalnih sila
za q=1.0 i =0.75 posle prve iteracije


Ukupni momenti savijanja dobijaju se superpozicijom
momenata dobijenih priblinom metodom deformacije (Sl.7) i
momenata usled dejstva normalnih sila (Sl.10) i prikazani su na Sl.11.


Slika 11. Ukupni dijagram momenata savijanja za q=1.0 i =0.75
posle prve iteracije


dok su vrednosti normalnih sila posle prve iteracije prikazane na
Sl.12.
Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi


15


Slika 12. Dijagram normalnih sila za q=1.0 i =0.75 posle prve
iteracije

Obzirom da se vrednosti novodobijenih normalnih sila u
tapovima Sl.12 donekle razlikuju od normalnih sila dobijenih
priblinom metodom deformacije Sl.8., pristupa se drugoj iteraciji, pri
emu se za normalne sile u tapovima koriste novosraunate
vrednosti normalnih sila.
Druga iteracija
Analogno postupku prikazanom u prvoj iteraciji radi se druga
iteracija.
Za uslovne jednaine koristi se sistem jednaina za sluaj
ukljetenja q = 10 . = 075 . sa novim slobodnim lanovima.
2386 0187 0 0 0 138 1
0187 1622 0187 0 0 1035 0
0 0187 2386 0 0 138 1
0 0 0 2855 0822 0 12
0 0 0 0822 2855 0 12
138 1035 138 0 0 7763 0
1 0 1 12 12 0 52
1
2
3
4
5
1
2
. . .4 . .4
. . . .
. . .4 . .4
.4 . . .
.4 . . .
. . . .
.4 .4 . . .

(
(
(
(
(
(
(
(
(

A
A
152996
0
152996
23
23
0
0
0
. /
. /
.493/
.493/
EI
EI
EI
EI

=
Reenja uslovnih jednaina su:
0 ;
EI
6453 . 10
;
EI
6453 . 10
;
EI
6276 . 4
; 0 ;
EI
6276 . 4
2 1 5 4
3 2 1
= A = A = =
= = =

dok su vrednosti momenata savijanja usled dejstva normalnih sila
posle druge iteracije prikazani su na Sl.13.
ZBORNIK RADOVA GRAEVINSKO-ARHITEKTONSKOG FAKULTETA No. 23


16


Slika 13. Dijagram momenata savijanja usled dejstva normalnih sila
za q=1.0 i =0.75 posle druge iteracije


Ukupni momenti savijanja dobijaju se superpozicijom
momenata dobijenih priblinom metodom deformacije (Sl.7) i
momenata usled dejstva normalnih sila (Sl.13) i prikazani su na Sl.14.


Slika 14. Ukupni dijagram momenata savijanja za q=1.0 i =0.75
posle druge iteracije



Slika 15. Dijagram normalnih sila za q=1.0 i =0.75 posle druge
iteracije


Slavko Zdravkovi, Dragan Zlatkov, arko Petrovi


17
Obzirom da se vrednosti normalnih sila posle druge iteracija
(Sl.15.) zanemarljivo malo razlikuju od vrednosti normalnih sila
dobijenih posle prve iteracije (Sl.12.) moe se smatrati da je proraun
zavren, a da su sraunate vrednosti momenata savijanja prikazane
na Sl.14. konane.


4. ZAKLJUAK
U radu je pokazano da ovako koncipirana priblina metoda
deformacije ima isti stepen tanosti kao i tana metoda deformacije,
a broj uslovnih jednaina za odreivanje deformacijski nepoznatih
veliina je isti kao kod pribline metode deformacije.
Takoe je potvreno da se ova metoda uspeno moe
koristiti i kod polukrutih veza tapova u vorovima.
Sraunate vrednosti momenata savijanja u obraenom
numerikom primeru skoro se u potpunosti slau sa vrednostima
sraunatim pomou programa STRESS, koji u osnovi koristi tanu
metodu deformacije, to potvruje teorijski pristup poveanja tanosti
pribline metode deformacije dat u [1]. Najvea razlika javlja se
ponovo u voru 8 i manja je od 0,17%.


5. LITERATURA
[1] D.Zlatkov.: Analiza linijskih sistema sa polukrutim vezama
tapova u vorovima, Magistarski rad, Graevinski fakultet
Univerziteta u Niu, Ni, 1998.
[2] M.uri.: Metoda deformacije, Graevinarstvo 1, Beograd 1965
[3] M.uri, M. Milievi.: Mogunost poveanja tanosti pribline
metode deformacije do zahtevanog stepena tanosti, Zbornik
radova br.1, Graevinski fakultet Univerziteta u Niu, Ni, 1980.
[4] M.Milievi, S. Zdravkovi.: Uticaj stepena krutosti veza na
veliinu kritinog optereenja i promenu naprezanja u linijskim
sistemima, Simpozijum Novata tehnika regulativa bo
gradenoto konstrukterstvo, Skoplje, 1986.
[5] M.Milievi.: Proraun sistema elastino vezanih tapova
metodom deformacije, XVII Jugoslovenski kongres teorijske i
primenjene mehanike, Zadar, 1986.
[6] B.Popovi.: Statika konstrukcija 2, Graevinski fakultet
Univerziteta u Niu, Ni, 2002.