Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

PSIHOLOKI PORTRET NIKOLE TESLE, GENIJA

.........................................
Akademik Prof. dr Vladeta Jeroti

Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

PSIHOLOKI PORTRET NIKOLE TESLE, GENIJA

Ako se setimo i ako prihvatimo definiciju genija koja poti e od Ota Vajningera, nesre nog austrijskog filosofa sa po etka 20.veka, po kome je genijalan ovek ivi mikrokozam, onaj kome je sopstveno Ja dolo do svesti, koji ivi u svesnoj povezanosti sa svemirom, onda Nikola Tesla nije daleko od ispunjenja Vajningerovih zahteva da se neki stvaralac nazove genije. Velika stvarala ka snaga duha, o igledno uro ena, izvanredna darovitost koja je ila ruku pod ruku sa udesnim pam enjem, kao i brzom sposobno u u enja i poimanja novog i bitnog u idejama i pojavama, nije bila rano otkrivena kod Nikole Tesle, izme u ostalog i zato to je u njegovoj porodici obdarenost bila obi na pojava. Otac Milutin svetenik i narodni prosvetitelj, bio je izvanredan govornik, pesnik, pisac i istinski ivotni filozof. Njegove vlastite metode bile su neobi ne: traio je od Nikole da se veba u poga anju tu ih misli, da otkriva razne greke kod sebe i kod drugih, jednom re i, da otro opaa sve to se u prirodi i me u ljudima deava. Majku uku, iz ugledne sveteni ke porodice Mandi , Nikola Tesla u svojoj autobiografiji Moji pronalasci, veoma hvali, kao sposobnu i hrabru enu, poteklu iz porodice izumitelja. O ro enom bratu Danetu, koji je u etrnaestoj, ili, po drugoj verziji, u esnaestoj godini poginuo od konja (ili zbog posledica pada sa tavanskih stepenica), svi su u porodici mislili da je bio udesno obdaren de ko, gotovo u svemu sposobniji od Nikole. Mi se ne emo u ovome lanku baviti biografijom Nikole Tesle, niti istorijom nastanka njegovih pronalazaka, koji su zna ili epohalan zaokret u 20.veku, jer je sve to ve dobro poznato, to iz same Tesline autobiografije, to iz brojnih lanaka pisanih o Tesli, od stru njaka raznih profila (nau nika, filosofa, umetnika, manje psihologa i psihijatara). Nae istraivanje Teslinog ivota i njegovih ideja skrenu emo u dva pravca: trai emo u Teslinoj li nosti i njegovim postupcima mogu e tragove nekih psiholokih i psihopatolokih oznaka, kao posledice mogu ih traumatskih duevnih zbivanja u Teslinom detinjstvu, a onda e nas, nezavisno od zaklju ka do koga emo do i u prethodnim istraivanjima, zanimati filosofskoreligiozni pogled na svet Nikole Tesle, ukoliko bude uopte mogu e da do njega stignemo. 1

Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

Tesla je za ve inu svojih savremenika, kao i potomaka, vaio kao osobenjak, udak, genijalna luda, ak shizofrenik ili bar shizoid. Da li je Tesla svojim ponaanjem pruao prilike ljudima oko sebe za ovako smele zaklju ke? Izgleda da jeste. Da vidimo, najpre, ta sam Tesla o sebi pie: Do osme godine moj je karakter bio slab i kolebljiv. Nisam imao ni snage ni hrabrosti da neto vrsto odlu im. Moji su me ose aji zapljuskivali u valovima i neprestano titrali izme u oseke i plime... Najvie sam voleo knjige. Moj otac je imao veliku biblioteku i, kad god sam mogao, pokuavao sam zadovoljiti svoju strast za itanjem. Osim poja ane introspekcije, koja je obi no znak neke nesigurnosti deteta, ali i redovan pratilac introvertovane individue, mi jo uvek u Tesli, do po etka njegovog adolescentnog doba, ne moemo da primetimo nita upadljivo to bi nagovetavalo kasniju obdarenost ili neurozu, odnosno i jedno i drugo. Ve u ranom mladala kom dobu Nikola Tesla je, uz pomo oca, postavio sebi kao zadatak samosavla ivanje, predstavljen gotovo kao ivotni cilj. ta je to trebalo tako rano savla ivati, od ega se Tesla ose ao ugroen, pa je preduzeo da sebe savla uje strogim telesnim i psihi kim vebama, relativno retkim, i onda i danas, me u mladim ljudima u adolescenciji? Psihoanaliti ki orijentisana psihologija ima samo jedan, odlu an odgovor, proizaao iz njene teorije i prakse: to su nagoni u mladog oveka, seksualni i agresivni nagon; nagoni su ti koji zbunjuju, plae i gone adolescenta da ih ivi, ali i savla uje, pokorava, potiskuje, da ne bi ovladali ivotom mladog oveka. Bez obzira kojom odbrambenom snagom raspolae mlad ovek u oorbi protiv nagona, svako preterano potiskivanje urodi e nekim simptomima kao nagovetajima mogu eg razvoja neke psihi ke bolesti. O pojavi ovakvih psihopatolokih, ili, ako nam se ne dopada ovaj psihijatrijski izraz, moemo re i i samo udnih, neobi nih, ali uvek remetila kih znakova, Tesla pie: Kad bih video biser, zamalo bih dobio napad, ali bi me zato op inio sjaj kristala... Ne bih dotaknuo kosu drugih ljudi ni za to na svetu, osim moda pod pretnjom revolvera. Spopala bi me groznica samo kad bih pogledao breskvu, a ako bi se u ku i naao ijedan komadi kamfora, ose ao sam se neopisivo nelagodno... Brojao sam korake na svojim etnjama, izra unavao volumni sadraj tanjira supe, oljice kafe i komada hrane ina e ne bih uivao u jelu. Sve moje ponavljane radnje ili operacije morale su biti deljive s tri, a ako bih pogreio, po eo bih od po etka, ak i ako bi mi za to trebalo nekoliko sati. Mogao bi neko da pomisli da malo as pomenuti i jo brojni, ovde nespomenuti, simptomi opsesivne (ili prinudne) neuroze dijagnoza koja ne bi bila teka da se postavi ni od strane nekog inteligentnog studenta medicine koji je poloio ispit iz psihijatrije nisu mu ili Nikolu Teslu pole njegovog izlaska iz adolescentnog doba, ina e bogatog kod ve ine, naro ito inteligentnih mladih ljudi u gradovima, raznovrsnim bizarnim znacima u ponaanju. Prevario bi se! Nikola Tesla je celog ivota nastavio da se u svakodnevnom ivotu ponaa kao prinudni neuroti ar. Evo primera! Ve zaao duboko u godine, ive i sam, kao okoreli neenja, u hotelu, izabrao je sobu 207 (broj je deljiv sa 3), a sobarici poru io da mu svakog dana ostavlja po 18 pekira. Ve eravao je ta no u osam asova, a na stolu se nalazilo, kao i obi no, 18 platnenih salveta. Za stolom je pomno brisao ve blistavo srebrno i kristalno posu e, koriste i uvek drugu salvetu. U starijim godinama Tesla je razvio nastrano snanu ljubav prema golubovima. Nikad naro ito drueljubiv, bez intimnijih prijatelja u toku ivota, Tesla je hranio veliki broj golubova, da bi me u njima naro ito zavoleo jednu golubicu o kojoj je pisao: Voleo sam tu golubicu kao to mukarac voli enu. I ona je volela mene. Kada je bila bolesna ose ao sam to; dola bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi... Dok sam nju imao, imao sam i svoj ivotni cilj. A onda, jedne no i, dok sam u mraku leao na krevetu, i, kao i obi no, reavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Znao sam da sam joj potreban: htela je da mi saopti neto vano, pa sam ustao i otiao do nje. Gledao sam je i znao sam da eli da mi kae da e umreti. I onda, kada sam to shvatio, 2

Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

video sam svetlo iz njenih o iju snaan snop svetlosti. Da, bila je to stvarna svetlost, snana, bletava, zaslepljuju a svetlost, snanija od svetlosti i najja e lampe u mojoj laboratorij. Kada je taj golub umro, neto je nestalo iz mog ivota. Do tada sam bio sasvim siguran da u zavriti sve svoje zamisli, iako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje ivotno delo okon ano. Kada ne bismo znali da je ovakva divna i potresna pri a dola od nau nika svetskog glasa, bili bismo uvereni da ona poti e od nekog umetnika, pesnika ili nesre nog usamljenika koga su ljudi odbacili, a on je onda svoju ljubav prema njima, u potpunosti, preneo na golubove. Da bismo se jo jednom uverili sa kolikom je snagom nagonske strasti Tesla raspolagao od rane mladosti do duboke starosti, treba podsetiti da je jedno vreme bio strastan kockar, da je pohotno puio i narkomanski uivao kafu, da je sve ove strasti do kraja savladao, a onda se obra ao drugim ljudima odvra aju i ih od ovih poroka. ovek bi skoro poeleo da se zaustavi na deskriptivnoj i fenomenolokoj strani Teslinih ispovedanja, kada ga ne bi podbadala prirodna radoznalost, ne samo psihologa ili psihijatra, ve i svakog drugog dublje zainteresovanog istraiva a Teslinog ivota, da u njegovoj ispovesti ne potrai neko mogu e objanjenje, ali i razumevanje Teslinog ponaanja. Ubrzo emo se uveriti da mogu a objanjenja mogu sti i gotovo isklju ivo od psihoanalize i da nas ona ne e u potpunosti zadovoljiti. Kao to je poznato, Tesla nije bio ni u kakvoj psihoterapiji, niti mu je ideja da ode nekom psihoterapeutu uopte padala na pamet, iako se ne moe re i da nije bio svestan svojih opsesija i da ga one nisu povremeno estoko mu ile. Psihoterapeutskim stru njacima je dobro znano da sva psihoanaliti ka razjanjenja jakih, viegodinjih ili i doivotnih simptoma, kao to su strah, prinude, alost, gnevljivost, po ivaju na nekoj poznatoj ili samo pretpostavljenoj traumi, ili na vie takvih trauma, iz ranog detinjstva neuroti nog ili psihoti nog oveka. Ovakvih bliih i sigurnijih podataka iz Teslinog ranog detinjstva mi nemamo. Da pogledamo, ipak, bar neke mogu e nagovetaje budu e Tesline neuroze, na osnovu njegovih iskaza iz detinjstva. Istraiva ima Tesline autobiografije palo je u o i da on vie puta podvla i da je imao izvanredno nadarenog brata jednim od retkih fenomena duevne sposobnosti koji ni bioloka istraivanja nisu uspela objasniti, kao i Teslin komentar: Se anje na sposobnost mog brata inilo je svaki moj napor bezna ajnim. Izgleda da je injenica, koju sam Tesla podvla i, daje do smrti brata rastao sam sa malo poverenja u sebe. Kao to sam ranije rekao, postoje dve verzije uzroka tragi ne pogibije Teslinog brata. Jedna, ini se verovatnija, govori o prekrasnom arapskom konju koji je jednom spasao ivot Teslinom ocu Milutinu, a onda kakva kob! usmrtio njegovog sina Daneta. Po drugoj pri i, Dane je pao sa tavanskih stepenica sa kojih ga je gurnuo Nikola, koji je zbog toga, naravno, dugo godina nosio ose anje krivice, runo sanjao i imao halucinacije, se aju i se bratovljeve smrti. Ose anje krivice, ako je nje uopte bilo u Tesle jer se Nikola mogao samo nalaziti pored brata Daneta na stepenicama mogla je prouzrokovati, s jedne strane, snanu nesvesnu pobudu da upravo on, Nikola, treba da ostvari Danetovu izvanrednu nadarenost i tako ublai teak bol koji se urezao u srce Teslinih roditelja; s druge strane, ovo ose anje krivice moglo je ostaviti Tesli, opet nesvesno, asketski ideal ivljenja kao pre utnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti u vezi sa bratovljevom smr u. Kao da se obe moje pretpostavke sjedinjuju u jednu, izraenu najbolje od Tesle koji je, navodno, pri ao da je u elji da svojim roditeljima nadoknadi gubitak drugog sina, podvrgao sebe gvozdenoj disciplini. Smatrao je da mora iveti spartanski, da treba da i vie od drugih i da u svakom pogledu bude bolji (ne kae se u ovoj Teslinoj pri i od koga bolji). Bez obzira na hipoteti nost ove teze, treba podsetiti da je zavist i ljubomora izme u dva brata ili dve sestre, naro ito kada su priblino jednako inteligentni, ili jo i obdareni, gotovo 3

Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

redovna pojava u porodicama u kojima se deca bore za ve u ljubav roditelja, i da tek uklanjanje jednog rivala (njegovom prirodnom ili nasilnom smr u, odlaskom u inostranstvo, ranom enidbom ili udajom), podsti e ambicije onog drugog da se po ne ostvarivati, pri tome retko ili nikad bez ja eg ili slabijeg, obi no nesvesnog ose anja krivice. ta bi jo trebalo re i o grotesknim simptomima prinude koji su pratili Teslu itav njegov dugi ivot? Nema prinudne neuroze bez snanog potiskivanja nagona, seksualnog i agresivnog, nekad ja e jednog, nekad drugog nagona. Kod Nikole Tesle nuno je pretpostaviti, na osnovu brojnih autobiografskih podataka, prisustvo izuzetno snanih nagona, ili, moda je bolje da se izrazimo Jungovim jezikom, snanog libida, dakle, ukupne energetske vitalnosti, obi no uro ene prirode, kojom raspolae neki ovek. Zna ajan pojam sublimacije u psihoanalizi, ali i u drugim oblastima kulturnog ivota, iako, prema Ani Frojd, mehanizam odbrane, ne spada u patologiju, a zna i premetanje energije sa objekata primarnog seksualnog i agresivnog izbora, na objekte koji imaju samo izvedenu vezu sa nagonima. Sublimisana delatnost, pre svega zahvaljuju i deseksualizovanim emocijama, prema psihologu Draganu Krsti u, postaje slobodna od diktata nagonskih tenji. Za mene nema nikakve sumnje da je Nikola Tesla, sli an u ovome i nekim drugim genijalnim ljudima koji su vodili asketski ivot, najve i deo svoje silne uro ene energije, koja se napaja iz izvora vitalnih nagona (seksualnog i agresivnog), uspeno sublimisao i preveo u oblast svojih pronalazaka i gotovo neprekidnog bavljenja idejama. Da li treba podse ati na injenicu da nije poznata nikakva ena koja se na bilo koji na in umeala u Teslin li ni ivot, kao i na injenicu da Tesla u svojoj autobiografiji, osim svoje majke, a onda na najpohvalniji mogu i na in, nikad nije spomenuo niti jednu enu! Ako je Tesla i uspeo da najve i deo svoje nagonske energije sublimie, drugi, manji deo ove energije nije mogao biti sublimisan, ve je zbog odbrambenog mehanizma potiskivanja deformisan i pretvoren u simptome prinudne neuroze. Slom ivaca u etrdesetim godinama ivota, o kome pie Tesla u autobiografiji, slom koji bi dovodio do takve preosetljivosti nervnog i ulnog sistema da bi mu svaka, i najmanja buka nanosila strahovit bol, nastupao bi ne samo zbog preteranog danono nog rada na pronalascima, ili samo zbog zloupotrebe duvana i kafe, ve i zbog, delimi no neuspele, sublimacije nagona. Ne izgleda, ipak, verovatno da su ovi simptomi sloma ivaca, ma koliko povremeno bili jaki, bitno ometali stvarala ki rad Teslin; naprotiv, kao da su ga podsticali, ili su se bili tako zgodno ugnezdili u sporedan kolosek Teslinog ivota, da su pre delovali groteskno nego dramati no. Nema nagovetaja da se Tesla u toku svoga ivota odavao bilo kojoj perverznoj ili inverznoj seksualnoj delatnosti. Spomenimo jo jednom strasno kockanje u jednom periodu Teslinog ivota Tesla pie da bi zbog kockanja odustao od svake rajske radosti sve dok nije ovu strast i upao iz srca, tako da nije ostalo ni tra ka elje. Psihoanaliti ari pretpostavljaju da je kocka esta zamena za onaniju ili i normalnu seksualnu aktivnost i navode primere iz psihoterapeutske prakse udne ravnodunosti nekih mla ih ili sredove nih kockara prema seksualnom ivotu. Kada je savladao kockarsku strast, Tesla je po eo strasno da pui. Podse amo da je pua ka strast Sigmunda Frojda nastupila naro ito od vremena kada je, po etkom pete decenije njegovog ivota, prekinuo polne odnose sa enom, da bi se posle estoro ro ene dece izbegla nova, neeljena trudno a. I kako, na kraju, objasniti neuobi ajeno jaku Teslinu naklonost prema golubovima i udnovatu ljubav prema jednoj golubici, pra enu neobi nim svetlosnim doivljajem njenog umiranja, doivljajem koji ne znamo gde da svrstamo: u istu fantaziju ili halucinaciju, u parapsiholoki doivljaj, ili da ga primimo kao stvarnost. Umesto sopstvenih pretpostavki, radije bih ovoga puta prepustio re poznatom ameri kom psihoanaliti aru Dulu Ajzenbadu. Ovaj psihoanaliti ar, koji je sara ivao i u asopisu Ameri kog drutva za psihi ka istraivanja, u Teslinim se anjima otkriva, najpre, karakteristike oveka koji u najranijem detinjstvu, 4

Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

emotivno i fizi ki, nije imao potrebnu panju majke u periodu dojenja (ova pretpostavka nije isklju ena kada znamo da je u Teslinoj porodici bilo mnogo dece). Tesla je zbog toga, s jedne strane, idealizovao majku, s druge strane, celog ivota je beao od nje (kao i od ena uopte), ispunjen tugom zbog neostvarenog o ekivanja. Ova vrsta ambivalencije, esta kod li nosti koje se klini ki opisuju kao opsesivno neuroti ne, obeleava sve Tesline odnose, kao i enju prema svemu to moe biti simbol majke ili zamena za nju. Poznato je da je ptica stari univerzalni simbol majke i dojenja, kae Ajzenbad. Ljubav prema golubovima, posebno prema jednoj golubici koju je Tesla negovao do njene smrti, mora da stoji u nekoj vezi sa ljubavlju prema majci, iju je smrt Tesla na telepatski na in osetio. Poto je to ak njegovog ivota napravio pun krug, Tesla je u starosti po eo da se hrani samo toplim mlekom. Doga aj sa belim golubom i zaslepljuju e belim snopom svetlosti, kao da je simbol mlaza mleka iz maj inih grudi, zaklju uje Ajzenbad. Ovaj otroumni psihoanaliti ar navodi primer jednog svog pacijenta, koji je u drugoj nedelji ivota morao da bude odvojen od dojke, i kasnije kao odrastao ovek, nije mogao da podnese ni re okruglo i podse a i na Teslin izbor jela. Kanjavaju i dojke koje ga nisu hranile, Tesla jede samo meso sa obe strane grudi; na drugoj strani je njegova snana potreba da hrani golubove (koji oblikom podse aju na dojke). Izneli smo jedno mogu e psihoanaliti ko gledanje na neke neobi nosti u ivotu Nikole Tesle, bez intimne potrebe da se sa ovom analizom sloimo ili je odbacimo. Oglaavanjem Tesle za prinudnog neuroti ara, kao i pokuajem objanjenja porekla ove neuroze, ne izri e se apsolutno nikakav vrednosni sud nad Teslinom li no u. Moje je miljenje da Teslina neuroza nije imala nikakav, ili bar ne bitan uticaj, pozitivan ili negativan, na njegovo genijalno stvaranje. Li ni ivot Teslin, me utim, sa svim poznatim neobi nostima, pa i bizarnostima u njegovom ponaanju, a naro ito njegov asketski na in ivota u koji ena nikad nije ni privirila, moe da bude u vezi sa njegovom neurozom. U drugom delu ovoga lanka bavi emo se nezahvalnim pokuajem rekonstrukcije Teslinog filosofsko-religioznog pogleda na svet, za koji nismo uvek sigurni u kojoj meri je bio pod uticajem njegovog li nog ivota i njegove neuroze. Jo u de atvu, pie Tesla, patio sam od udne boljke; privi ale su mi se slike, esto pra ene jakim bleskovima i uticale mi na misli i dela. To su bile slike predmeta i doga aja koje sam ja zaista bio video, a ne onih koje sam zamiljao. Kad bih uo neku re , pojavila bi se iva slika predmeta koji je ta re opisivala u mojoj viziji. Pitamo se nije li ova pojava kod Tesle karakteristika ejdeti ara, me u kojima ima dosta dece i umetnika. U svakom slu aju, fenomen svetlosti, kao energetski fenomen, rano je po eo da zanima Nikolu Teslu, i to preko li nog doivljaja. I u kasnijem ivotu, kad god je Tesla neto iole intenzivnije doivljavao (naro ito u prirodi, ili u samo i svoje sobe, kada je zamiljao svoje budu e nau ne eksperimente), svetlosne pojave redovno su pratile ovakve doivljaje, pra ene nekad jakim glavoboljama uz ose anje da mi mozak gori. Vremenom, Tesla je postao svestan da mu je ne samo prijem kosmi ke energije lako omogu en, ve i da on sam postaje izvor energije. Ovakvo uverenje, osvedo eno iskustvom i, naravno, nau nim radom na otkrivanju i primeni raznih oblika energije u prirodi, ja ali su u Tesli ose anje mo i. Ponaaju i se prividno skromno pred ljudima, odri i se celog ivota svakog zadovoljstva osim pronalaza kog, ophode i se iracionalno prema novcu, koji je nemilice troio na uvek nove laboratorijske eksperimente, ostaju i tako esto bez dinara, Nikola Tesla je, u stvari, postajao sve nezavisniji od ljudi, a to je postizao neprekidnom i uvek budnom kontrolom i nad sobom i nad drugim ljudima. Tesla je, najzad, ubedio sebe da je ivot koji se sastoji u beskrajnom uzdravanju i odricanju, najbolji od svih na ina ivljenja, pa ga je ak preporu ivao drugim ljudima, isti i sebe kao primer. Da je u ovakvom Teslinom na inu ivljenja, koji je postao njegov pogled na svet, i pored blistavih 5

Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

otkri a u nauci koja su mu donela jednoglasna priznanja celog sveta, ipak bilo ne ega neprirodnog i nasilnog, da ne kaem i shizoidnog, govori Teslina zaokupljenost automatima i robotima, doivljavaju i i sebe povremeno kao automat ili kao bateriju napunjenu silnom energijom koja po inje da svetli. ovek je samopokretljiv automat pod dejstvom spoljnih uticaja, pie Tesla; Mada naizgled svojevoljne i unapred odlu ene, njegove akcije nisu upravljene samo iznutra, ve i spolja. On li i na splav koji bacaju vali uzburkanog mora. Teslin genije, kao i ve ina drugih genijalnih ljudi, naro ito bolno, i ak tragi no, doivljava ovekovu nemo pred prirodom i kosmosom. Tesla nikako ne pristaje da ostane splav na uzburkanom moru, njemu je data energija i sa njome mo da ovlada stihijom, u sebi i u spoljanjem ivotu, pomau i tako, kao novi Prometej, svim ljudima i celom ove anstvu. Odakle zapravo pristie oveku i celoj prirodi ta silna, nepojamna energija? Gordi Prometej, pali Lucifer u oveku, prisutan je jo kako i u Nikoli Tesli. Njemu ne treba intervencija Boga i bilo kakve duhovne sile koja smislom i Promislom upravlja ovim svetom. Tesla bi da oveka na ini bogom i tako gospodarem prirode; tek e onda biti iskori ene prirodne sile na dobrobit ljudi, ratovi e prestati i ovek e uivati sve blagodati svoje mukotrpne pobede. Sli ne utopije sluali smo jo od vremena Kampanele i Tomasa Mora, od Dekarta, u ogoljenijem, materijalisti kom vidu od francuskih enciklopedista i u praksi od opasnih marksisti kih zanesenjaka. Zar se i Nikola Tesla u XX veku sme ubrojati u pozitivisti ke nau nike XVIII i XIX veka? Tesli je blizak Rene Dekart, mnogo vie kao nau nik nego kao filosof, jer pie: Nita nije iskusnom istraiva u uverljivije nego mehanisti ka teorija ivota koju je pre 300 godina donekle shvatio i izloio Dekart. Tesla naziva pravim otkri em knjigu aka Leba koja ima karakteristi an naslov: Prisilna kretanja, knjiga koja u Tesli ja a njegovu nepoverljivost prema svim unutarnjim, a poverljivost prema svim spoljnim nadraajima. Hteo bih da napomenem da je do ovakvih zaklju aka o ivotu Tesla doao, prema sopstvenom priznanju, u jednom periodu pritiska bolesti i proivljene patnje. Ali treba dodati, ni onda kada je bio potpuno zdrav i kada se i u starosti ose ao kao mladi , predvi aju i da e iveti sto godina, Tesla nije druga ije mislio o kosmosu osim kao o rezervoaru neiscrpne energije koja samu sebe uvek obnavlja, a o oveku kao maini od mesa, do koje je definicije Tesla doao jo u mladosti. Nekakve duhovne nevidljive sile, koje bi zapravo predstavljale stvaran izvor kosmi ke energije, Tesla je smatrao suvinim. Karakteristi no je za Teslu, prema onome kako je pisao u autobiografiji, da se ni u najkriti nijim trenucima u svom ivotu, kada mu je smrt bila sasvim blizu, nikada nije se ao Boga, niti je od Boga zatraio pomo (dva puta se davio, jednom je mogao biti iv skuvan, drugi put umalo da izgori, itavu jednu no proveo zatrpan u nekoj staroj grobnici, od bolesti kolere jedva je ostao iv, a lekari su, prema Teslinom pri anju, najmanje tri puta dizali od njega ruke). openhauer je jednom napisao da je svako dete u izvesnoj meri genije i svaki genije je u izvesnoj meri dete. Koliko je ovo ta no potvr uje i Teslin primer. Dete, kao i genije, ne zna za smrt ili se ponaa tako kao da smrti nema. Nikola Tesla kao da se sam izlagao smrtnim opasnostima u toku ivota da bi izazivao smrt i sudbinu, a onda trijumfalno pokazao kako su ovek i njegova domiljatost ja i od smrti (Tesla se zaista nekoliko puta spasavao od smrti samo zahvaljuju i prisebnosti i sjajnoj bistrini duha koji mu je otkrivao onaj jedan jedini mogu i na in kako da se smrti spase). Nezaboravna je Teslina pri a o njegovom pronalasku oscilatora veli ine budilnika, koji je prika io, u cilju eksperimentisanja, na jedan od stubova neke desetospratnice u kojoj je bio tek postavljen eli ni skelet. Kada se gra evina posle nekoliko minuta zaljuljala, a radnici bili u panici i pozvali policiju, Tesla je brzo otka io vibrator, stavio ga u dep i izrubio se. Kasnije je pri ao, o evidno uivaju i u ose anju mo i, da bi se zgrada posle deset minuta sigurno sruila, tvrde i dalje, poput megalomana, da njegov oscilator moe da prepolovi 6

Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

Zemlju kao kada de ak raspoluti jabuku. Tesla je sve ovo ispri ao ekshibicionisti ki, poput deteta ili genija. Ukoliko smatramo da nacionalno-politi ko ube enje nekog velikog oveka treba uvrstiti u njegov filosofsko-religiozni pogled na svet, onda nije suvino ako spomenemo i Teslin pogled na burne politi ke doga aje njegovog vremena, pogled koji e moda kod nekoga od nas danas izazvati jo jedno enje i iznena enje, koje je na zemljak Tesla, u toku svoga ivota, prire ivao ljudima. Decembra 1914. godine, kada je Prvi svetski rat ve uveliko besneo, Tesla kae: Dokle bude razli itih nacionalnosti, bi e i patriotizma. Taj ose aj mora biti iskorenjen iz naih srca, pre nego se uspostavi trajan mir. Njegovo se mesto mora ispuniti ljubavlju prema prirodi i nau nom idealu. Nauka i otkri e velike su snage koje e dovesti do njegova okon anja. Posle Prvog svetskog rata, na pomolu Drugog, Tesla je svom ranijem miljenju imao jo samo da doda: Mir moe nastupiti jedino kao prirodna posledica svestranog prosve ivanja i stapanja rasa, a mi smo jo uvek daleko od toga blaenog ostvarenja. Osim to u ovoj izjavi prepoznajemo Teslu kao pacifistu, prosvetiteljskog racionalistu, nau nika koji veruje u nauku i svakako velikog humanistu, uzdrao bih se od daljeg tuma enja ovakvih Teslinih re i. Bili bismo nepravedni prema Tesli kada bismo na osnovu dosadanjeg prikaza njegovog pogleda na nauku, energiju i Boga, filosofiju i politiku, zaklju ili kako je na sebi zadovoljavaju i na in reio prokleta pitanja transcendencije. Tesla nije bio sre an: svojim agnosti ko-ateisti ki pogledom na ivot. Ali on se u starijim godinama vie nije dao izmeniti. Tesla se, dodue, ispovedao kako je pro itao stotine knjiga u nadi da e se pokazati neko svedo anstvo kako smrt nije kraj ovekov. Uzalud. Nikola tesla je ostao uveren da je univerzum veli anstven, ali ist mehanizam, ljudsko bi e automat kontrolisan spoljnim uticajima. Hri ani bi, dodue, sigurno pozdravili jedan neto druga iji blesak Teslinog duha koji svedo i o sloenom, i doivljajem i milju bogatom umu Teslinom, kada je ovaj na pitanje naeg zemljaka Vladislava Savi a, ta je to to ga pokre e na neumoran rad sa toliko oduevljenja, odgovorio: Aristotel je u io da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokre e i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu a, ono nas ve no privla i, ja ose am njegovu mo i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada ho u da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kad pokuam da ga shvatim duhovno, onda je to lepota i samilost. Onaj koji nosi u sebi tu veru ose a se snaan, rad mu ini radost, jer se sam ose a jednim tonom u sveoptoj harmoniji. Ovakva Teslina nadahnuta vizija, pre panteisti ka nego materijalisti ka, poti e iz vremena posle Prvog svetskog rata, kada je Tesli bilo neto preko ezdeset godina. U starijim godinama, me utim ovo nije iznena enje za paljivog istraiva a Teslinog ivota njegovo interesovanje okre e se budizmu. Vie filosofija nego religija, pesimisti ko agnosti ka u svojim osnovama, budisti ka predstava sveta negira ovekovo ja i trai njegovo ponitenje u nirvani. Tesla, uglavnom se saglaavaju i sa materijalisti ko-mehani kom koncepcijom nau nika njegovog vremena o nastanku ivota, ak i kada je povremeno eleo da se oslobodi materijalisti kih okova, dosledan svome pogledu na svet, zaklju uje: Velika je ideja Budina o selfu kao iluziji. Zaista, mi nismo nita drugo do talasi u prostoru i vremenu koji kada ispare ne ostaje nita... Nema individualiteta. Ne moete re i da talas u okeanu ima individualnosti. Postoji samo sledovanje talasa jedan za drugim. Vi danas niste ista osoba koja ste bili ju e. Ja sam upravo niz egzistencija koje su priblino, ali ne potpuno sli ne.

Psiholoki profil Nikole Tesle, genija

Ovaj lanac je ono to proizvodi dejstvo trajnosti, sli no pokretljivosti slike. Ono to Tesla ostavlja potomstvu nije plod Tesle, ve sled egzistencija. Ovakvu ubedljivu ta ku na svoj ivot mogao je da stavi i neki gr ki stoi ki filosof ili, jo pre, neki prosvetljeni budist. Kao to je poznato, rani budizam je u io da dua ne postoji, ali da ljudsko delanje stvara energetske impulse, silu to pokre e kruni tok ra anja i umiranja, pri emu ponovno ro enje nije li ni doga aj u kojem se isto ja koje je ranije postojalo, sada ponovo javlja. Pri ponovnom bivanju, dakle, to nije niti ista, niti druga osoba, ista je samo ulan anost koja vodi ponavljanju. Moe da izgleda iznena uju e, ali mi se ini da je srpski Li anin Nikola Tesla stigao; kao nijedan Srbin pre ili posle njega, do pred same dveri budisti ke filosofije. Gordo ose anje mo i koje je Teslu povremeno zapljuskivalo, jer je uistinu posedovao udesnu energiju koja ga je hranila doivljajem mo i, izgleda da je pred kraj ivota i ezlo; ostalo je samo ne znam ta no da li stoi ki spokojan, filosofski rezigniran ili budisti ki blaen doivljaj ponitavanja sebe pred veli anstvenim kosmi kim Nita. Ima dve vrste genija, usu ujem se da spekuliem: umetni ki i nau ni ki. Dok je umetni kom geniju jednom Bahu, Geteu, Dostojevskom prirodna; jer je u prvom redu doivljajna, predstava ivog Boga u ijoj slubi i uz iju pomo kao Boiji prijatelj ili saradnik stvara, Boga koji mu onda garantuje i besmrtnost, dotle genije nau nika, u ne emu blii kradljivcu vatre Prometeju i palom Luciferu, donosiocu svetlosti, teko priznaje da njegova genijalnost nije njegovo sopstveno delo i podvig. U ovom doivljaju mo i i gordosti, koji se pred kraj ivota kod nekih nau nika istopi u suznu rosu smernosti, kao da su nau nici sasvim blizu genijalnom filosofu Gautami Budi, ije priznanje jo i danas izaziva u ljudima divljenje i potajnu jezu: Sam spoznaju dosegoh, na koga da se pozivam! Nimalo slu ajno, nekoliko dananjih znamenitih fizi ara postali su budisti, ili im je budizam najblia filosofija ili religija sveta.