FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Danas se sve aktivnosti, pri projektovanju i konstruisanju, obavljaju posredstvom raunara. Primenom raunara, pri projektovanju i konstruisanju, postiu se mnogostruke prednosti: -obezbeuje se vea tanost izraunatih podataka i time bolji kvalitet proizvoda. -omoguava se sprovoenje takvih prorauna koji se na klasian nain ("peke") ne mogu obaviti, na primer, sloeni prorauni, sa mnogo iteracija, ime se dobijaju znatno taniji podaci i postie racionalnije iskorienje materijala, ili prorauni metodom konanih elemenata (MKE), posredstvom kojih se obezbeuje racionalnija i pouzdanija konstrukcija i time njen bolji kvalitet i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- crtei koji se rade raunarom (CAD - Computer Aided Desigen - Konstruisanje primenom raunara) nesumnjivo su boljeg kvaliteta od klasinih, jer ovek (tehniki crta), nije u mogunosti da ih izradi tako tano i precizno, kao to to moe raunar. - raunarom je mogue izraditi i prostorni prikaz konstruisanog dela ili sklopa (u tzv. solid modelu) ime se ve u fazi konstruisanja moe videti taan izgled proizvoda (koji se uz to moe i rotirati i pomerati u prostoru) tako da konstruktor, ve u poetnoj fazi stvaranja proizvoda, moe videti da li ga dati oblik zadovoljava ili ne. Pored toga, zahvaljujui mogunosti "pomeranja" delova u prostoru konstruktor moe videti da li e se dotini sklop moi montirati (sastaviti) ili ne i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- raunarom je, takoe, mogue izvriti i razne simulacije kretanja delova u okviru sklopa tako da se ve u fazi konstruisanja moe ustanoviti funkcionalnost sklopa. - raunarom je mogue simulirati i ponaanje konstrukcije pri dejstvu odreenog optereenja tako da je mogue ustanoviti kritine take, ako postoje, i izvriti rekonstrukciju proizvoda (poveanje debljine, prenika, radijusa i sl.) ime se znatno bre i bez ikakvih trokova obezbeuje kvalitetniji proizvod.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- primenom raunara viestruko se skrauje proces projektovanja i konstruisanja to, pored direktne utede u vremenu, omoguava znatno krai razvoj, tj. bre pojavljivanje novog proizvoda na tritu. To nesumnjivo obezbeuje povoljnije finansijske efekte a esto je to i jedan od osnovnih uslova za dobijanje nekog novog posla. Primenom raunara, pri konstruisanju, omoguava se znatno bra i jednostavnija razmena podataka unutar konstrukcionog biroa a posebno sa drugim kompanijama, na primer, posredstvom Interneta i E-maila.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- primenom raunara, pri konstruisanju, daje se mogunost da se raunarom definie i tehnologija i reimi obrade (CAP - Computer Aided Planing Primena raunara pri planiranju) kao i da se raunar efikasnije koristi za upravljanje mainama (CAM Computer Aided Manufacturing - Primena raunara pri proizvodnji) ime se obezbeuje znatno bra priprema proizvodnje i time bra izrada delova to svakako predstavlja veliku prednost. Raunarom je mogue izvriti simulaciju kretanja alata tako da se ve u fazi konstruisanja moe videti da li e se taj deo moi izraditi ili ne i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- primenom raunara, pri projektovanju i konstruisanju, omoguava se potpuna kompjuterizacija procesa proizvodnje (CIM - Computer Integrated Manufacturing - Kompjuterom integrisana proizvodnja) to je osnovni cilj savremene proizvodnje. Naime, da bi se obezbedila brza izrada kvalitetnih i jeftinih proizvoda neophodno je omoguiti uzajamnu povezanost, sveobuhvatnost i dostupnost svim podacima potrebnim za proizvodnju. Ovo povezivanje je mogue ostvariti jedino posredstvom raunara. U ovom sluaju povezivanje CAD - a i CAM - a se ostvaruje preko baze podataka.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

CIM - koncept predvia povezivanje svih aktivnosti od: prodaje, prosleivanja narudbe, pripreme proizvodnje (od grubog do finog terminiranja), nabavke sirovina i poluproizvoda, praenja zaliha i skladitenja, upravljanja proizvodnjom, praenja proizvodnje, transporta, izrade ambalae, pakovanja, skladitenja gotove robe I otpreme.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

CIM koncept obuhvata i one aktivnosti koje obezbeuju nesmetan proces proizvodnje: - odravanje, - kontrolu kvaliteta, - studiju rada i vremena, - praenje proizvoda u eksploataciji i - servis.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Kao i sve resurse neophodne za funkcionisanje fabrike u celini: - marketing, - strateko planiranje, - investicije, - finansije, - kadrove, - opte poslove i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Raunari se veoma uspeno koriste za obavljanje: - prorauna, - izradu crtea, - obavljanje prorauna i izradu crtea, - sprovoenje raznih simulacija, - optimizaciju, i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Slika 6.2 Crte uraen u 2D (1) i geometrijski model oblika u 3D (2)

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Slika 6.3 Karakteristini primeri (1) tipskog i (2) varijantnog crtea izraenog osredstvom raunara 1 2

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Slika 6.4 Sklopni (1) i ekspanzioni (2) modeli oblika kompenacione spojnice
1 2

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Slika 6.5 Naponi u zupcu zupanika proraunati metodom konanh elemenata (MKE)

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Slika 6.6 Grafiki prikaz rotacije geometrijskog modela

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Radno mesto dizajnera mora biti: - planirano, tj. mora biti obezbeeno racionalno iskorienje raspoloivog prostora, i mora biti postavljeno daleko od puta i drugih izvora dekoncentracije, - snabdeveno sa potrebnim inventarom, pored kompletne raunarske opreme, sa adekvatnim stolom, obrtnom stolicom, ormanom za dokumentaciju i sl., osvetljeno (od 400 - 500 lx) sa prirodnom ili vetakom svetlou, po mogunosti sa leve strane (pravilnim rasporedom radnih mesta oko prozora i pravilnim rasporedom svetiljki),

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- obezbeena normalna temperatura (oko 20 C) i vlanost vazduha (40 - 70 %), mogunost ventilacije (sa maksimalnom brzinom vazduha do 0,2 m/s) posredstvom odgovarajuih klima ureaja, mogunost zaklanjanja od direktnog zraenja Sunca posredstvom zavesa, roletni, aluzina ili venecijanera, - isto (bez praine), ne samo zbog opte higijene ve i da bi se obezbedio nesmetan rad raunarske opreme,

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- obojeno svetlim bojama (na primer, belo, svetlo zeleno, oker ili svetloplavom bojom) i to ne samo zidovi ve i nametaj, da bi se stvorila povoljnija radna atmosfera, koja moe veoma povoljno da utie na rad svakog izvrioca, - tiho, tj. sav um mora biti sveden na minimum. To se postie pravilnim rasporedom prostorija i obavljanjem razgovora i sastanaka u posebnim prostorijama a svi potencijalni izvori buke (telefon, ventilator, klima ureaj i sl.) tako podeeni da stvaraju minimalnu buku.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- snabdeveno sa posebnim ormanima za garderobu, - ureeno, tj. moraju biti potovani principi proizvodne estetike i kulture rada: obavezna primena radnih mantila (esto u razliitim bojama za pojedina odeljenja, kako bi se moglo pratiti kretanje pojedinih radnika), obezbeen prostor za odmor, prostorija za puenje, poto u konstrukcionim biroima, po pravilu, nije dozvoljeno puenje), terase, sanitarnog vora i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Obezbeenje radnog mesta dizajnera obuhvata i: - kompletnu, ranije razraivanu konstrukcionu dokumentaciju, koja ima izuzetno veliki uticaj na kvalitet novoizraivane dokumentacije, - strunu literaturu (knjige, asopise, zbornike radova sa simpozijuna, potrebne standarde, razna uputstva i preporuke, zakonske propise i sl.),

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

- prospekte i kataloge konkurentskih proizvoaa slinih proizvoda, - uzorke konkurentskih proizvoda, - osnovnu mernu opremu za snimanje uzoraka (obino: lenjir, kljunasto merilo, mikrometar i sl.), - osnovna tehnika sredstva: papir, olovke, rapidografe, flomastere i gumice, - ureaje za skeniranje, fotokopiranje i kopiranje, telefon i - mogunost pristupa Internetu i E-mailu.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Upravljanje razvojem i organizacija razvoja

Organizacija rada u razvojnim biroima je usmerena na poveanje opteg nivoa kvaliteta konstruisanih proizvoda i poveanje opte produktivnosti rada. Osnovni pravci racionalizacije razvoja su: - organizacija i upravljanje radnim procesima, - organizacija radnog mesta, - poboljanje uslova rada, - automatizacija rada (CAD), - razvoj stvaralake inicijative, - poveanje kvalifikacije dizajnera i - pravilna stimulacija.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Metoda upravljanja razvojem pri kojoj se "sve dri u glavi"

Mnoga tehnika dostignua ranijih perioda i danas oduevljavaju inenjere kada se pomisli kako se do njih dolo. Na primer, nisu sauvani nikakvi podaci o metodama planiranja, odnosno o sistematskom prilazu izgradnji piramida i drugih slinih sloenih objekata. Moe se samo pretpostaviti da su se pitanja terminskog planiranja reavala metodama jake volje. Danas je malo ljudi u stanju da u potpunosti dri u glavi itav niz aktivnosti koje je potrebno sprovesti pri tako sloenim programima. Veina rukovodilaca je sposobna da zapie, u vidu grafikona na hartiji, sve dogaaje i redoslede njihovog sprovoenja. Program koji nije prikazan u dokumentima, ve se "dri" u glavi, i koji zbog toga nije detaljno proanaliziran i od strane drugih specijalista, ima veliku manu, a u sluaju bolesti radnika koji takve planove "dri u glavi", njega skoro niko ne moe da zameni. Ne treba posebno govoriti o tome koliko je teko nai ljude (oni se relativno retko sreu) koji su u stanju da bez ikakvih zapisa obuhvate savremene sloene programe i prate njihovo izvravanje.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Gantogram
Gant i Tejlor su poetkom XX veka uveli grafik toka poslova tzv. "gantogram", koji omoguava praenje izvravanja raznih aktivnosti. Danas se planiranje rada, takoe, vri pomou gantograma. Gantogram se koristi kao sredstvo operativnog uticaja na tok poslova u cilju obezbeenja njegovog blagovremenog zavravanja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Metoda mrenog dijagrama

Mreni dijagram, kao metoda detaljnog prikaza redosleda aktivnosti pri razvoju. Ovaj dijagram sadri sve informacije kao i Gantov dijagram, s tom razlikom to on pokazuje i vezu izmeu dogaaja i odreuje koje je aktivnosti potrebno izvriti do nastanka narednog dogaaja. S grafika se takoe mogu odrediti kritini putevi. Operacije, koje se nalaze na tom putu, blagovremeno moraju biti izvrene, da bi se moglo obezbediti izvrenje postavljenog zadataka u predvienom roku. Dogaaji se oznaavaju brojkama u krugovima, a operacije strelicama koje spajaju dogaaje. Dogaaj je konaan rezultat, ili putokaz programa, dok strelice koje ih spajaju predstavljaju operacije neophodne za nastajanje dogaaja. Vreme, potrebno za izvrenje operacija, obino se ispisuje iznad strelice (taan nain izrade mrenog dijagrama je propisan standardom).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Slika 6.8 Mreni dijagram

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Organizacija razvoja Pod organizacijom razvoja se podrazumeva jedan sloen proces koji se satoji od definisanja razvojnih aktivnosti, koje treba da se obave, podele rada meu lanovima, utvrivanje pravila i sistema rada i uzpostavljanje mehanizma koordinacije. Organizaciona ema, koja se pokazala efikasna kod mnogih uspenih kompanija, obavezno obuhvata, pored dva istraivaka centra (od kojih se jedan bavi futuristikim istraivanjima, dok je drugi zaduen za kratkorona primenjena istraivanja) i nekoliko veoma znaajnih slubi:

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Odelenje za planiranje programa

Ovo odelenje obino sainjava etiri do pet strunjaka, specijalista za istraivanje trita - marketing, planiranje, projektovanje i administrativno upravljanje. Ovo odelenje je potinjeno neposredno rukovodstvu kompanije i odgovara za formiranje proizvodnog programa kompanije, obezbeujui neprekidan tok ideja vezanih za osvajanje novih proizvoda. Ono vri utvrivanje potreba za proizvodima i uslugama posredstvom stalnog kontakta sa kupcima, tano utvruje zahteve trita (sa stanovita kvaliteta, koliine i cene), daje preporuke za nove proizvode, vri izbor ideja, vri prethodne analize mogunosti proizvodnje i plasmana, izrauje tehnike uslove za proizvod, koordinira rad pojedinih odelenja i izrauje detaljan plan procesa osvajanja novih proizvoda. Taj plan se obino izrauje posredstvom metode mrenog dijagrama, jer ta metoda omoguava veoma uspeno planiranje i rukovoenje osvajanjem novih proizvoda i tehnologija i garantuje briljivu analizu celokupnog procesa rada.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Odelenje za nove proizvode

Ako rukovodstvo kompanije nema vremena da upravlja razvojem onda obino formira Odelenja za razvoj novih proizvoda, koje koristi kao glavni konsultacioni organ, koji mu prua pomo pri pregledu i oceni planova razvoja novih proizvoda i, u nekim sluajevima, u odreivanju ciljeva, koji mogu biti postignuti posredstvom novog proizvoda. Meutim, ako rukovodstvo kompanije smatra da tehniki nadzor nad postojeom proizvodnjom zasluuje njihovo posebno angaovanje i da moe posvetiti dovoljno panje programu razvoja novih proizvoda, tada nema potrebe za formiranjem te slube.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Odelenje za inovacije

Odelenje za inovacije je organizovana grupa strunjaka, koji zajedno rade na reavanju problema koji se obino javljaju u proizvodnji ili spreavaju njihovo nastajanje. Rad u grupi je znaajan jer se problemi razmatraju sa svih strana, jer svaki lan grupe posmatra problem, i njegovo reenje, iz svog ugla. Kada se njihovi napori udrue obavezno se dobijaju bolja reenja. Druga dobra strana rada u grupi je povezivanje ideja. To znai da jedna ideja obino podstie drugu i tako dalje ("pokrenuti kameni moe da pokrene lavinu"). Svaka ideja moe biti korisna i treba je potovati. Odelenje za inovaciju obino poveava produktivnost rada i time poveava profit, utie na porast znanja i stvaranje dopunskih informacija, znaajnih za dalji razvoj kompanije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Odelenje za kvalitet Namena ovog odelenja je da obavlja kompleksne poslove u okviru sistema obezbeenja kvaliteta. Njega obino sainjava do deset lanova koje postavlja direktor kompanije. Iz redova rukovodilaca obavezno moraju biti angaovani rukovodioci: marketinga, razvoja, proizvodnje, kontrole, nabavke, prodaje, dok iz redova eksperata linosti sa najveim strunim autoritetom iz domena marketinga, tehnike, organizacije i ekonomije. Veoma je korisno da se za lanove tima izaberu i ugledni eksperti iz nekih drugih kompanija.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Odelenje za koordinaciju
Nakon izbora ideje, njene analize i odobrenja za razradu, neophodno je da jedna sluba, u ovom sluaju odelenje za koordinaciju, prati i usklauje aktivnosti pojedinih slubi i aktivnosti uesnika na svim poljima vezanim za stvaranje proizvoda. To odelenje mora imati specijaliste projektante, konstruktore, tehnologe, specijaliste za istraivanje trita, plasman i finansije. To odelenje je obino neposredno podreeno planskoj slubi.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Rizici razvoja

Svaka aktivnost u privredi je optereena sa izvesnom neizvesnou, dok je sam razvoj posebno optereen brojnim rizicima. Obino se analiziraju sledei rizici /1/: - rizici istraivanja i razvoja, - rizici investiranja, - poetni trini rizici i - rizici ivotnog ciklusa proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Tehnika dokumentacija Kao rezultat svakog razvoja nastaje tehnika dokumentacija (TD) koju sainjava vie vrsta dokumenata: Crte dela (radioniki crte) je dokument na kojem je dat grafiki prikaz dela, njegov oblik, karakteristine dimenzije, tolerancije, materijal, kvalitet povrinske obrade, termo-hemijska obrada i svi drugi podaci potrebni za njegovu izradu i kontrolu. Na njemu je potrebno posebno istai i sve kote ija netanost izaziva tzv. kritine mane.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Crte sklopa (sklopni crte) je dokument na kojem je prikazan izgled sklopa i svi drugi podaci neophodni za njegovo sklapanje i kontrolu. U sklopne crtee spadaju, takoe, i crtei po kojima se vri montaa cevnih instalacija (gasovodi, parovodi, razvod komprimovanog vazduha, itd.). Sastavnica (specifikacija) je dokument na kojem je dat spisak svih delova koji sainjavaju jedan sklop, kompleks ili komplet.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Crte opteg izgleda je dokument koji prikazuje izgled proizvoda, uzajamno dejstvo komponenata i objanjava princip njegovog rada. Teoretski crte (dispozicioni crte) je dokument koji prikazuje geometrijski oblik (konturu) proizvoda i koordinate na kojima se nalaze pojedine komponente. Gabaritni crte je dokument na kojem je dat uproen prikaz konture proizvoda sa gabaritnim i prikljunim dimenzijama. Ovaj crte se obino koristi pri sagledavanju mogunosti transporta, pakovanja, ugradnje i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Elektro - montani crte je dokument koji sadri sve podatke neophodne za izvrenje elektrine montae proizvoda (eme postavljanja elektrinih vodova, itd.). Crte ugradnje je dokument na kojem je uproeno prikazana kontura proizvoda i svi podaci potrebni za njegovu ugradnju, tj. montau na mesto primene. U ove crtee se, takoe, ubrajaju i crtei temelja koji se specijalno izrauju za ugradnju pojedinih maina.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Ekspanzioni crte je crte na kojem su u prostoru (3D), nacrtani i oznaeni svi delovi u rastavljenom stanju i slui da manje strunim licima ukae na sve sastavne delove sklopa. Ovi crtei su namenjeni neposrednim korisnicima proizvoda, serviserima, odravaocima i remontnim radnicima radi lakeg naruivanja rezervnih delova.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Crte pakovanja je dokument koji sadri sve podatke o nainu pakovanja proizvoda, njegovom poloaju i rasporedu u ambalai, nainu vezivanja za ambalau, nainu konzervacije, ako je ona predviena (kako bi se spreila mogunost oteenja proizvoda tokom njegovog transporta i skladitenja), kao i o nainu dekonzervacije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Crte ambalae je dokument u kojem su dati svi podaci potrebni za izradu ambalae, kao i raspored i poloaj gotovih proizvoda u njoj. ema je dokument u kojem su uproeno, ili u vidu simbola, prikazane sve sastavne komponente sklopa i veza izmeu njih. Tabela je dokument u kojem su, u zavisnosti od vrste i namene tabele, dati odgovarajui podaci u tabelarnom obliku.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Proraun je dokument koji predstavlja proraun svih karakteristinih veliina dotine konstrukcije, na primer, proraun kinematike, vrsto}e, pouzdanosti i sl. U okviru ovih prorauna daje se samo zavrni proraun dok se prethodni proraun, po pravilu, ne prikazuje. U okviru prorauna daju se i oni prorauni koji se trae po nekom od standarda, ili ih zahteva kupac (investitor), ili osiguravajue drutvo np. Lojd (Lloyds Register) i dr. Spisak uputstava je dokument u kojem je dat pregled svih uputstava, na koja se vri pozivanje u konstrukcionoj i tehnolokoj dokumentaciji proizvoda, da bi se na jednom mestu videla sva potrebna uputstva.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Spisak poluproizvoda koji se kupuju kao gotova roba je dokument u kojem je dat pregled svih poluproizvoda koji se koriste u dotinom proizvodu. Ovaj spisak se pravi na osnovu sastavnice tog sklopa. Spisak dozvola za primenu kupovnih poluproizvoda je dokument u kojem je dat pregled svih saglasnosti i dozvola sa kojima se odobrava primena pojedinih kupovnih poluproizvoda. Posebno se istiu proizvoai od kojih se mogu kupovati pojedine komponente, koji su provereni od strane ulazne kontrole preduzea ili koji imaju Sertifikat kojim se potvruje kvalitet tih proizvoda. Naime, ugradnjom nekvalitetnih poluproizvoda naruava se kvalitet finalnog proizvoda i rui ugled kompanije finaliste i samog konstruktora, to se ovim dokumentom eli spreiti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Opis je dokument u kojem je dat opis np. nekog ureaja i njegovog principa rada kao i obrazloenje tehnikih i tehnoekonomskih reenja koja su koriena pri njegovoj razradi i sl. Tehniki uslovi predstavljaju dokumenta u kojima su prikazani uslovi (sve norme, pravila i zahtevi) koji se postavljaju pred proizvod, njegovu izradu, kontrolu, prijem i isporuka, a koje nije celishodno isticati u drugim dokumentima. Program i metodika ispitivanja je dokument koji sadri sve tehnike podatke, koji podleu proveri pri ispitivanju, potrebnu opremu, kao i redosled i postupke ispitivanja proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Uputstva za eksploataciju predstavlja dokument namenjen za korienje pri putanju u pogon, uhodavanju i eksploataciji proizvoda. U ova dokumenta spadaju uputstva za rukovanje i iznalaenje uzroka najeih otkaza i sl. Uputstvo za nadzor predstavlja dokument u kojem se definie ta, kada, kako, ime i koliko esto treba kontrolisati, koje su normalne, granine i kritine vrednosti tih parametara i ta treba preduzeti u sluaju pojave graninih i kritinih vrednosti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Uputstva za servis, odravanje i remont predstavljaju dokumenta u kojima su dati podaci za sprovoenje servisa, odravanja i remonta dotinog proizvoda, obino u specijalizovanim preduzeima. Ovim uputstvima se obezbeuje ouvanje kvaliteta proizvoda. Uputstvo za uklanjanje proizvoda nakon njegovog iskorienja predstavlja dokument u kojem se govori o mogunosti i nainu odlaganja i, po mogunosti, reciklae dotinog proizvoda, kao i o nainima zatite ovekove okoline.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Karta tehnikog nivoa kvaliteta proizvoda je dokument (zapis) koji sadri podatke koji odreuju tehniki nivo kvaliteta proizvoda, a koji su dobijeni prilikom njegovog ispitivanja. Ovaj dokument danas ima izuzetno veliki znaaj i primenu, i bez njega se, praktino, ne moe obezbediti nikakav izvoz proizvoda. Uputstvo za reklamaciju proizvoda je dokument u kojem je detaljno opisan postupak prijavljivanja neusaglaenosti, koje mogu nastati tokom korienja proizvoda. Sam postupak prijavljivanja mora biti krajnje jednostavan. Uputstvom treba podsticati korisnike proizvoda na prijavu neusaglaenosti, ako one postoje, kako bi se preduzele odgovarajue korektivne mere (izmena konstrukcije i/ili tehnologije) i na taj nain omoguilo poboljanje proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Ostali dokumenti - nomenklatura ovih dokumenata je obino definisana internim (fabrikim) standardima, u zavisnosti od karaktera i uslova proizvodnje. U ove dokumente obino spadaju svi prospektni i kataloki materijali kao i sve publikacije informativnog karaktera koje se daju potencijalnim kupcima, ili se objavljuju u strunim asopisima, s ciljem pospeivanja plasmana. Izradi ovih dokumenata se mora posvetiti posebno velika panja, jer se posredstvom njih uspostavlja prvi kontakt sa potencijalnim kupcem, tako da se za njihovu izradu obavezno moraju angaovati profesionalni dizajneri i grafiari, kako bi se obezbedio visok kvalitet tih dokumenata.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Kontrola konstrukcione dokumentacije Da bi se izbegla izrada nekvalitetnih (loih) i skupih delova i proizvoda u celini, zbog nepredvienih dorada, koje su uzrokovane grekamam u konstrukcinoj dokumentaciji, neophodno je istu, pre izdavanja, detaljno prekontrolisati. Time se, pored spreavanja materijalnih trokova preduzea, spreava ruenje ugleda konstruktora, samog biroa i kompanije u celini. Naime, najeftinije je greku otkloniti na dokumentaciji, dok je to oko 10 puta tee u proizvodnji, a skoro 100 puta na gotovom proizvodu, kod kupca, tj. smatra se da je odnos tih trokova 1:10:100.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Svaki konstruktor je obavezan da pri svakoj etapi razrade proverava sebe, to se naziva samokontrola, a da bi se izbegla subjektivnost, proveru konstrukcione dokumentacije mora da izvri i drugo (odnosno vie) lica, kako je to uostalom i predvieno standardom. Obino tu kontrolu vri vodei projektant ili ef odelenja (biroa) ili i jedan i drugi, a posebno Sluba kvaliteta odelenja i Sluba kvaliteta kompanije. Ispravnost konstrukcione dokumentacije, svojim potpisima na dokumentaciji, potvruju konstruktor, glavni projektant i ef konstrukcionog biroa, dok sluba kvaliteta to obino potvruje posebnim dopisima kojima odobrava naredne faze razvoja. U zavisnosti od naina organizovanja pregleda konstrukcione dokumentacije u kompaniji u velikoj meri zavisi i kvalitet konstrukcionog reenja. Provera tehnikog reenja i konstrukcione dokumentacije je sastavni deo procesa konstruisanja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Tehnoloka kontrola konstrukcione dokumentacije Tehnologinost proizvoda se ogleda u pravilnom konstrukcionom izvoenju svih delova i sklopova, u njihovom pravilnom geometrijskom obliku, usklaenosti svojstva povrina i vrste materijala, koji je usvojen za predvieni nain izrade. Tehnolokom kontrolom se proverava usklaenost konstrukcione dokumentacije sa tehnolokim mogunostima kompanije - proizvoaa (sa stanovita izrade, montae, demontae i remonta).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Kontrola dokumentacije sa stanovita standardizacije

Celokupna konstrukciona dokumentacija mora biti usklaena sa svim vaeim fabrikim, nacionalnim i internacionalnim standardima.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Kontrola dokumentacije sa stanovita merljivosti i ispitivanja Kontrola merljivosti se svodi na proveru usklaenosti konstrukcione dokumentacije sa osnovnim postavkama, pravilima i standardima vezanim za merenje. Kontrola se svodi na proveru pravilnosti nanoenja kota i dozvoljenih odstupanja, pravilnosti izbora mernih baza, izbora tehnikih karakteristika proizvoda i izbora sredstava sa kojima se vre merenja. U okviru ove kontrole sagledava se i potreba za atestom i u sluaju potrebe definie se nain i mesto gde e se atestiranje obaviti. Ovo je posebno vano pri atestiranju proizvoda koje je potrebno izraditi u tzv. Ex - zatiti (protiveksplozivnoj zatiti) mada je to znaajno i kod jednostavnih atesta, kod kojih se proverava, na primer, samo zatita od radio smetnji, merenje nivoa uma i/ili neto slino.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Kontrola dokumentacije sa stanovita patentne zatite Da bi se ustanovilo da li se nekim novim proizvodom kre tua patentna prava neophodno je isti, pre razvoja, prekontrolisati i sa stanovita patentne zatite, tj. tzv. "patentne istoe". Naime, mnoga tehnika reenja su zati}ena patentom i ako se o tome ne vodi dovoljno rauna tokom razvoja, moe se desiti da se na tritu pojavi proizvod koji je zatien neijim tuim patentnom i koji se zbog toga ne moe proizvoditi. Vlasnik patenta moe tuiti kompaniju i od nje traiti odtetu ili jednostavno zabraniti proizvodnju dotinog proizvoda. Ovim se stvaraju velike tete kompaniji, a rui se i njen ugled, to se ovim pregledom eli spreiti. Pored toga, ovim pregledom se sagledava i mogunost patente zatite svog novog proizvoda, ili bar nekih njegovih detalja, kako bi se, bar za izvesno vreme, eliminisala konkurencija sa trita i time omoguilo potpunije vraanje ulaganja koja su izvrena u razvoj tog proizvoda. Pokretanje postupka za patentnu zatitu, kod Zavoda za intelektualnu svojinu u Beogradu, vri se podnoenjem posebnog formulara za prijavu patenta.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Tehnika kontrola (revizija) konstrukcione dokumentacije

Kod odgovornih mainskih konstrukcija (np. liftova, dizalica i sl.) potrebno je izvriti, od strane ovlaene institucije, pregled i overu konstrukcione dokumentacije ili, kako se to obino kae, reviziju projekta. Pod revizijom projekta se podrazumeva pregled kompletne konstrukcione dokumentacije s ciljem otkrivanja i otklanjanja uoenih slabosti, u zahtevima i projektu, koje mogu uticati na performanse pouzdanosti, performanse pogodnosti odravanja, performanse logistike podrke odravanju, prilago|enost nameni i na identifikaciju potencijalnih poboljanja. Ovlaena institucija svojim peatom, i potpisom ovlaenog lica, overava dokumentaciju i potvruje njenu ispravnost ili, u sluaju potrebe, trai njenu korekciju ili dopunu.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

8. AS

Hvala na panji.