FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

6. Definisanje dizajna tokom razvoja proizvoda

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Razvoj predstavlja realizaciju ideje u gotov proizvod. Stvaranju bilo kog proizvoda prethodi izrada konstrukcione dokumentacije. Za njenu izradu danas se angauje jedan tim strunjaka koji se sastoji od: projektanata, konstruktora, dizajnera, tehnologa, ergonoma, ekonomista, strunjaka za marketing i, u zavisnosti od vrste proizvoda, jo od niza drugih specijalista. Na primer, pri konstruisanju poljoprivrednih maina neophodno je angaovanje i agronoma dok je pri konstruisanju, na primer, medicinske opreme potrebno angaovanje i lekara, i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Izrada konstrukcione dokumentacije se, po pravilu, vri po odreenom redosledu, kojeg definie svaki proizvoa za sebe, a sve u zavisnosti od vrste, sloenosti i namene proizvoda. Naime, kod proizvoda namenjenih za usko trite, njegove tehnike karakteristike obino definie kupac, tj. investitor, dok kod proizvoda namenjenih za iroko trite, te karakteristike obino propisuje standard ili neki drugi propis ili, u krajnjem sluaju, proizvoa, ako one nisu na neki drugi nain ve definisane.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Scenario razvoja proizvoda Istraivanje i razvoj proizvoda, namenjenih za iroko trite, odvija se po sledeim etapama.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

1. Iznalaenje ideje i istraivanje potreba trita

Nove ideje se, po pravilu, trae u okviru tzv. unutranjih i spoljanjih izvora ideja. Za iznalaenje novih ideja zaduene su, pre svega, specijalne slube za nove proizvode i programe, svi struni saradnici i savetnici kao i svi rukovodioci u kompaniji. Neosporno je da su i dizajneri, projektanti i konstruktori, kao uostalom i svo osoblje u kompaniji, zadueni za stalno iznalaenje novih ideja. Meutim, posebnu odgovornost za blagovremeno uvoenje novih proizvoda ima sluba marketinga.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

2. Sagledavanje mogunosti proizvodnje i plasmana

U okviru ove etape vri se analiza mogunosti proizvodnje i prelaz sa ideje na konkretan predlog, pri emu se vri i izrada "Studije o mogunostima realizacije projekta" na osnovu koje se vri konaan izbor. Studija sadri: analizu sposobnosti za razvoj i uvoenje novog proizvoda, specifikacije raspoloivih i potrebnih tehnikih resursa, specifikacije alata, kontrolne i merne opreme, cene materijala, ekoloki uticaj proizvodnje i korienja proizvoda, itd.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

3. Definisanje projektnog zadatka

U okviru ove etape obino se definiu sve tehnike karakteristike koje treba da ima novi proizvod (opis rada i njegove tehnike performanse), mogunost tipizacije i unifikacije, uskla|enost sa zakonskim propisima i normama (spisak standarda koje treba zadovoljiti), odreene crtee i eme. Pored toga definie se i rok zavretka zadatka, na osnovu kojeg se izrauje detaljan plan razvoja koji sadri: aktivnosti, njihov obim, izvrioce, odgovorna lica, kontrolne take i nain kontrolisanja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

4. Ocena projektnog zadatka

Da bi se blagovremeno sagledao kvalitet novog proizvoda potrebno je sagledati zahteve koji su definisani projektnim zadatkom. Ovu ocenu obino vri poseban tim strunjaka kojeg sainjavaju: korisnici, kupci, prodavci, serviseri, tehnolozi, konstruktori, dizajneri, itd. a sve u cilju sveobuhvatne ocene kvaliteta novog proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

5. Prikupljanje informacija
U ovoj fazi se prikupljaju sve dostupne informacije, koje su u nekoj vezi sa postavljenim zadatkom.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

6. Analiza informacija
U okviru ove etape analiziraju se sve prikupljene informacije, koje su u vezi sa novim proizvodom, i izvode se odreeni zakljuci.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

7. Sastavljanje tehnikog predloga

Na osnuvu prikupljenih informacija i sprovedene analize i zakljuaka izrauje se tehniki predlog, koji se analizira, po potrebi koriguje i zatim usvaja, od strane rukovodioca razvoja ili tima koji je za tu svrhu osnovan.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

8. Ocena tehnikog predloga

U okviru ove etape posebno se proverava da li predloeni (novi) proizvod ima sve one tehnike karakteristike koje trite trai. Sagledava se originalnost proizvoda i osobine koje e se posebno isticati pri njegovoj prodaju, sagledava se kvalitet proizvoda sa stanovita zahteva potroaa i vaeih standarda, dizajn proizvoda, mogunost patentne zatite, komplementarnost sa postojeim proizvodima i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

9. Izrada idejnog projekta i, po potrebi, makete

Na osnovu usvojenog tehnikog predloga izrauje se idejni projekt koji, detaljnije nego tehniki predlog, opisuje novi proizvod. Na osnovu idejnog projekta izrauje se maketa, mada je danas mogue posredstvom raunara "izraditi" predmet u prostoru, tzv. 3D solid modelu, tako da nije potrebno izraivati klasinu maketu. Maketa predstavlja umanjen i uproen izgled finalnog proizvoda. Na osnovu nje se moe dobiti realna slika o izgledu novog proizvoda. Maketa se, po pravilu, pravi od papira, kartona, plastine mase i drveta.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

10. Ispitivanje makete i ocena idejnog projekta

U sluaju potrebe, vri se ispitivanje i ocena makete i, obavezno, ocena idejnog projekta. Nakon pozitivne ocene pristupa se sledeoj fazi razvoja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

11. Izrada tehnikog projekta i, po potrebi, funkcionalnog modela (ili tzv. "uzorka", ako to potencijalni kupac zahteva).
Daljom (detaljnijom) razradom idejnog projekta dobija se tehniki projekat, koji sadri skoro sve podatke o novom proizvodu. Tehniki projekat se izrauje na osnovu rezultata prethodnog prorauna. U okviru ove etape izrauje se tzv. funkcionalni model kojim se proverava funkcionalnost ideje. Funkcionalni model predstavlja grubi model finalnog proizvoda u prirodnoj veliini koji moe da funkcionie, tj. radi.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

12. Ispitivanje funkcionalnog modela (ili uzorka) i ocena tehnikog projekta

Da bi se ustanovio kvalitet novog reenja, po posebnoj metodologiji, vri se ispitivanje funkcionalnog modela. Ovim se vri i verifikacija tehnikog projekta. U sluaju da tehniki projekat zadovoljava pristupa se narednoj fazi razvoja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

13. Izrada radionike dokumentacije za prototip i izrada prototipa

Daljom razradom konstrukcione dokumentacije izrauje se tzv. radionika dokumentacija za prototip, na osnovu koje se, u sluaju potrebe, izrauje prototip. Prototip se uvek izrauje, u prirodnoj veliini, sa standardnim alatima, s obzirom da se tokom njegovog ispitivanja uvek oekuje korekcija prototipske dokumentacije pa nije opravdano ulagati sredstva u specijalne alate, koje bi zatim trebalo menjati. Prototipom se vri verifikacija usvojenog konstrukcionog reenja proizvoda i proverava ispravnost konstrukcione dokumentacije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

14. Ispitivanje i ocena prototipa

Verifikacija konstrukcione dokumentacije vri se ispitivanjem prototipa. Svi delovi prototipa i sam prototip podvrgava se 100% kontroli kvaliteta. Kontrola kvaliteta se vri iskljuivo prema pripadajuoj konstrukcionoj dokumentaciji a svako odstupanje se evidentira. Za sve uoene neusaglaenosti pokree se postupak preispitivanja uzroka neusaglaenosti, nakon ega sledi odluka o sprovoenju izmena. Posle zavrenih detaljnih ispitivanja prototipa i analize zapisa o ispitivanju, moe se izvriti i inicijalno testiranje trita, na osnovu ega se donosi konana odluka o prekidanju ili nastavljanju rada na projektu.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

15. Izrada radionike dokumentacije za "nultu" seriju i izrada nulte serije

Nultom serijom se proverava ispravnost usvojene tehnologije. Naime, nakon uspenog prototipa izrauje se kompletna dokumentacija za tzv. "nultu seriju" (ili "0 seriju"), razrauje se kompletna tehnologija za serijsku proizvodnju, definiu se svi potrebni standardni i specijalni alati, kojima se zatim izrauje "nulta serija". Ona se zatim ispituje, analizira, po potrebi, koriguje i usvaja kao konano reenje. Treba posebno istai da se nultom serijom verifikuje usvojena tehnologija i svi specijalni alati.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

16. Ispitivanje i ocena nulte serije

Nakon uspenog ispitivanja nulte serije obino se vri interna homologacija (postupak koji sprovodi nadlena sluba u preduzeu u cilju provere da li dotini proizvod odgovara zakonskim propisima u pogledu sigurnosti prilikom upotrebe, bezbednosti po zdravlje ljudi i sl.), kojom se odobrava proizvodnja dotinog proizvoda. Ako se zahteva da proizvod bude homologiran od strane ovlaene institucije, ili verifikovan od strane kupca, onda se homologacijska ispitivanja obavljaju u akreditovanim laboratorijama, a atest o homologaciji izdaje ovlaeni dravni organ (akreditovano kontrolno ili sertifikaciono telo).

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

17. Izrada radionike dokumentacije za probnu seriju i izrada probne serije

Izradom probne serije proverava se osvojenost tehnologije. U okviru probne proizvodnje, izrauje se relativno mali broj komada, koji uglavnom slue za utvr|ivanje kvaliteta proizvoda, proveru osposobljenosti (kvalifikacije) osoblja, odreivanje potrebnog vremena za proizvodnju, analizu trokova proizvodnje i, naroito, utvr|ivaje zainteresovanost trita za novim proizvodom.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

18. Ispitivanje i ocena probne serije

Da bi se utvrdilo stanje trita, tj. njegova zainteresovanost i spremnost da prihvati novi proizvod, na odreenom segmentu trita pokuava se sa plasmanom probne serije. Specijalisti za plasman prate reakciju trita, konkurentnost u odnosu na sline proizvode, ponaanje trgovaca, sagledavaju krug kupaca, prate pitanja kupaca u vezi novog proizvoda, prikupljaju sugestije i sl. Ocena zainteresovanosti se praktino svodi na ocenu preferencije (prednosti) novog proizvoda u odnosu na postoje}e i/ili konkurentske proizvode.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

19. Izrada radionike dokumentacije za glavnu seriju i izrada glavne serije

Nakon detaljnog izuavanja podataka dobijenih u prethodnim etapama izrauje se tzv. "originalna dokumentacija", njeno kontrolisanje, umnoavanje, distribucija kopija i arhiviranje originalne dokumentacije. O svemu tome vodi se odgovarajua evidencija. Nakon toga se sastavlja konaan program proizvodnje i plasmana proizvoda

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

20. Ispitivanje i ocena glavne serije

Predmet ispitivanja mogu biti delovi, sklopovi i/ili sami proizvodi. Kupcu, odnosno kompetentnoj laboratoriji se, uz predmet ispitivanja, obavezno dostavlja i: - deo ili kompletna konstrukciona dokumentacija, - podaci o prethodnim ispitivanjima (ako su vrena interna ispitivanja), - standardi (zahtevi koji defini{u ta se i kako ispituje na prototipu) ili neto drugo, to vrilac ispitivanja zahteva.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

21. Izrada onog dela tehnike dokumentacije koji je namenjen za komercijalnu upotrebu
Uporedo sa izradom konstrukcione dokumentacije za glavnu seriju vri se izrada i onog dela tehnike dokumentacije koji je namenjen za komercijalnu upotrebu (prospektni i kataloki materijal, uputstvo za upotrebu, uputstvo za odravanje, katalog rezervnih delova i sl.), jer se bez nje ne moe vriti plasiranje proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

22. Ocena tehnike dokumentacije namenjene za komercijalnu upotrebu

Kao i sva ostala dokumentacija i ova podlee odreenoj proveri i korekciji koju sprovodi odreeni tim specijalista za tu oblast.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

23. Lansiranje proizvoda

Trino uvoenje nekog novog proizvoda, po pravilu, nije rutinska stvar ve je to veoma sloen i odgovoran zadatak, koji zahteva adekvatnu pripremu: pre svega promociju proizvoda, izradu potrebnih prospektnih i katalokih materijala, obuku osoblja koje e vriti prodaju, formiranje servisnih slubi (tamo gde je to potrebno), formiranje zaliha proizvoda i rezervnih delova u regionalnim prodajnim i servisnim centrima, itd. Sve te aktivnosti moraju biti definisane u odgovarajuem Marketing planu u kome se mora definisati adekvatan pristup prodaji, strukturi cena, planu promocije, programu prodaje, itd. Pri svim tim aktivnostima treba imati u vidu da se one moraju obaviti veoma brzo. Smatra se da se proizvod mora "uvrstiti" na tritu u vremenskom periodu do est meseci.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

24. Promocija proizvoda

Pod promocijom proizvoda se podrazumeva komunikacija izmeu proizvoaa i potroaa, tj. potencijalnih kupaca novog proizvoda, uz stalno isticanje pozitivnih karakteristika i prednosti novog proizvoda. Promocija ima izuzetno velik uticaj na plasman, posebno, novog proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

25. Praenje proizvoda u procesu proizvodnje i eksploatacije (autorski nadzor)

Autorski nadzor predstavlja sprovoenje stalnih konstrukcionih poboljanja na proizvodu, kako bi se odrala njegova atraktivnost na tritu. Naime, rad konstruktora se ne zavrava izdavanjem konstrukcione dokumentacije. Svaki proizvod se mora neprestano usavravati, sve dok se proizvodi, tj. dok se ne prestane sa njegovom proizvodnjom, zbog tehnikog ili moralnog zastarevanja proizvoda, odnosno, do trenutka kada vie nisu opravdana ulaganja u njegovu modernizaciju. Meutim, i u tom trenutku je celishodno izvriti analizu proizvoda, kako bi se ustanovile greke i slabosti konstrukcije, jer se te informacije mogu veoma uspeno iskoristiti pri razvoju novih reenja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

26. Ulazak u razvoj nove generacije proizvoda

Kada se zavri sa razvojem jednog proizvoda odmah se pristupa razvoju nove generacije istih proizvoda, a postojei proizvod se nastoji to due odrati u proizvodnji posredstvom stalnih poboljanja. Nova generacija proizvoda predstavlja nov proizvod i njegov razvoj se odvija po istoj ovoj metodologiji.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Pri razvoju novog proizvoda, u zavisnosti od sloenosti konstruktorskih aktivnosti i stepena ponovljivosti reenja, neke od tih aktivnosti mogu i izostati. Na primer, kod tipskog i varijantnog konstruisanja obino nema potrebe za izradom makete, modela, pa ak ni prototipa, ve se odmah moe ii na nultu seriju. Istovremeno, u zavisnosti od vrste proizvodnje, mnoge od ovih etape, naalost, moraju biti izostavljene, bez obzira na nivo ponovljivosti reenja i opravdanost njihovog sprovoenja, jer ih jednostavno nije mogue finansijski realizovati. Na primer, kod pojedinane ili maloseriske proizvodnje, posebno kod sloenih i skupih maina i opreme, mnoge etape se moraju izostaviti tako da je "glavna serija" istovremeno i prototip i nulta i probna serija.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Sloenost proizvoda i konstruktorskih aktivnosti

Treba imati u vidu da sloenost proizvoda znaajno utie i na sloenost i obim aktivnosti koje treba sprovesti pri njihovom konstruisanju. Naime, velika je razlika u konstrukciji, npr.: delova, sklopova, kompleta i kompleksa.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Delovi su proizvodi koji su izraeni od jednorodnog materijala, po oznaci i nameni, bez primene operacije spajanja i montae. Oni mogu biti presvueni odreenim zatitnim ili dekorativnim prevlakama ili mogu biti izraeni primenom lokalnog zavarivanja, ili lemljenja, ili lepljenja. Na primer, avna cev se po pravilu izrauje od jednog lima a spajanje se vri zavarivanjem.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Sklopovi su proizvodi koji se sastoje od vie delova koji su "fabriki" meusobno spojeni. to se tie sloenosti sklopova upotrebljavaju se nazivi: podsklop, sklop, grupa i glavni sklop. Na primer, ako se u okviru reduktora izlazno vratilo sa namontiranim zupanikom i leajevima posmatra kao podsklop, reduktor je sklop, dok je pogonska grupa, tzv. motorni reduktor (elektromotor + reduktor), grupa, a maina, u koju je ugraen motorni reduktor, je glavni sklop.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Kompleti su proizvodi koji se sastoje od dva ili vie delova, elemenata, ili sklopova, koji nisu meusobno fabriki sklopljeni, a predstavljaju skup proizvoda koji imaju optu eksploatacionu namenu. Na primer, komplet rezervnih delova, komplet alata, komplet kljueva i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Kompleksi su proizvodi koji se sastoje od dva ili vie sklopova, koji nisu meusobom fabriki spojeni, ali su namenjeni za obavljanje meusobno povezanih funkcija. Na primer, kompleks za proizvodnju siretne kiseline i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Ovaj redosleda nivoa sloenosti proizvoda uglavnom odgovara i redosledu nivoa strunosti konstrukcionih biroa odnosno vodeih konstruktora u njima.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Proizvodi se mogu podeliti i na: maine, motore, mehanizme, ureaje, postrojenja, aparate, alate, pribore, instrumente, itd.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Treba razlikovati etiri nivoa sloenosti konstruktorskih aktivnosti: - tipsko konstruisanje, predstavlja najnii nivo konstruisanja, i svodi se na poveanje ili smanjenje neke, ve postojee, konstrukcije. - varijantno konstruisanje, predstavlja neto vii nivo konstruisanja, i svodi se na sprovo|enje nekih izmena na ve postojeoj konstrukciji, tj. na izradi nekih njenih varijanti. - adaptivno konstruisanje, je jo vii nivo konstruisanja, i svodi se na prilagoavanje nekih od ve postojeih konstrukcija, tj. na izradu novog konstrukcionog reenja na osnovu ve postojeih, slinih, reenja. - pionirsko konstruisanje, predstavlja najvii nivo konstruisanja, i svodi se na izradu konstrukcije nekog novog proizvoda, koji do tada nije postojao.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

to se tie samih istraivanja, koja obino predhode ili se obavljaju u toku projaktovanja i konstruisanja, treba razlikovati tri oblasti istraivakih aktivnosti: - fundamentalna istraivanja, - primenjena istraivanja i - razvojna istraivanja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Pored ove podele, sva istraivanja se mogu razvrstati i na druge naine, na primer, prema nivou sloenosti istraivanja. Prema toj podeli sva istraivanja se mogu razvrstati u pet nivoa: Prvi nivo istraivanja se sastoji u utvrivanju, na primer, koje je reenje bolje ne ulazei u razloge za to. Ova istraivanja se obino vre u konstrukcionim biroima preduzea ili naunim jedinicama. Drugi nivo istraivanja je neto vii od predhodnog i sastoji se u utvrivanju, na primer, zato je neko reenje bolje od nekog drugog. Ova istraivanja se sprovode u konstrukcionim biroima preduzea, naunim jedinicama ili institutima. Trei nivo istraivanja, podrazumeva jo detaljnija prouavanja koja se vre s ciljem iznalaenja uzajamne veze izmeu pojedinih parametara i utvrivanja njihovog uticaja na ukupne pokazatelje kvaliteta, a sve u cilju iznalaenja mogunosti za poboljanje kvaliteta dotinog proizvoda. Ova istraivanja se obino sprovode u naunim jedinicama i naunim institutima. etvrti nivo istraivanja podrazumeva jo detaljnija istraivanja koja se sprovode u cilju iznalaenja naina za poboljanje postojeeg reenja. Ova istraivanja se najee obavljaju u naunim institutima. Peti nivo istraivanja predstavlja najvii nivo istraivanja i praktino predstavlja iznalaenje sasvim novog reenja. Ova istraivanja se sprovode u naunim institutima.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Specijalizacija razvojnih slubi je zasnovana na razvoju konstrukciono i tehnoloki slinih proizvoda. Razvojne slube se specijalizuju za razvoj odreenog broja tipova i vrsta proizvoda (tehnikih sredstava i sistema). Specijalizacija tih organizacija je uslovljena time to su savremeni proizvodi ve dovoljno sloeni sistemi i imaju tendenciju jo veeg uslonjavanja. To zahteva, od razraivaa, duboke analize i izuavanja svih komponenata konstrukcije. U zavisnosti od stepena sloenosti proizvoda razlikuju se specijalizacija po: sklopovima, elementima i tehnoloka specijalizacija. Sva tri navedena vida specijalizacije se kombinuju i primenjuju sa ciljem postizanja to veih finansijskih efekata i poveanja opteg nivoa kvaliteta proizvoda.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Transfer tehnologija Pod transferom tehnologija se podrazumeva prenos tehnolokog znanja sa mesta njegovog nastanka na mesto njegove primene. To znai da transfer tehnologija omoguava korienje dostignua nauke bez sopstvenih istraivanja. Transfer tehnologija moe biti "vertikalni" kada se vri prenos znanja iz fundamentalnih u primenjena ili razvojna istraivanja, odnosno, prenos inovacije u proizvodnju, i "horizontalni" kada se obavlja transfer znanja izmeu pojedinih kompanija, odnosno, iz kompaniju u kompaniju.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Autorsko pravo predstavlja pravo na svojinu nad rezultatima sopstvenog (autorskog) rada koji moe imati razliite oblike izraavanja (knjiga, raunarski program, konstrukciono reenje, itd.). Vlasnicima autorskog prava je omogueno da odluuju da li e i kome dozvoliti da se koristi njihovim rezultatima rada, sa ili bez odgovaraju}e nadoknade.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Patent predstavlja registrovani pronalazak, tj. dokument kojim nadleni organ (Zavod za intelektualnu svojinu) oznaava pravo pronalazaa na odobreni (registrovani) pronalazak. Patent oznaava pravo korienja zatienog pronalaska na odreenoj teritoriji i u odreenom vremenskom periodu (obino 20 godina). Pronalasci se mogu koristiti i bez patentne zatite, ime se izbegava otkrivanje sutine pronalaska, ali se time omoguava kraa pronalaska, tj. neovlaeno kopiranje i primena (poto on nije zatien patentom), pa ak, i mogunost zatite patentom dotinog pronalaska od strane drugih "pronalazaa", tako da ga stvarni pronalaza ne bi mogao ni koristiti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Model predstavlja oblik proizvoda dok uzorak, u ovom sluaju, predstavlja sliku ili crte koji se moe preneti na neki proizvod i koji se moe zatititi u cilju spreavanja njegovog kopiranja. Zatita moe da traje do 10 godina.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Tehniko unapreenje je svaka racionalizacija koja nastaje primenom tehnikih sredstava, a koja omoguava jednostavniju i jeftiniju proizvodnju, poboljanje kvaliteta proizvoda, zatitu ovekove okoline i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Robni i usluni igovi su znaci koji se postavljaju na proizvode u cilju njihovog razlikovanja. Robni ig se, po pravilu, zatiuje. Zatita traje 10 godina, s tim to se zatita moe neogranieno produavati.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Oznaka porekla proizvoda obino titi geografski naziv proizvoda, ija su svojstva uslovljena mestom porekla. Na primer, vina odreenog geografskog porekla, sir i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Kupovinom patentne licence za neku tehnologiju obino se ne omoguava proizvodnja po tom patentu, jer on ne sadri sve podatke potrebne za njegovu primenu. Patent sadri samo podatke potrebne za registraciju pronalaska, dok se ostali podaci uvaju kao poslovna tajna i naknadno se prodaju kupcu patenta. Za kompletnu kupovinu "znanja" treba kupiti "know how" (nou hau - znati kako) koji sadri sve podatke potrebne za primenu pronalaska i on je, obino, znatno skuplji od licence. Pri kupovini "know how" - a, kupac praktino ne zna njegov sadraj. On se ne moe zatititi zakonom i zbog toga predstavlja poslovnu tajnu vlasnika.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Razvoj receptura, pilot proizvodnja i osvajanje tehnologija Kao to se vri razvoj proizvoda na isti nain se vri i razvoj tehnologija (postupaka proizvodnje), kako bi se obezbedila kvalitetnija, jeftinija i jednostavnija proizvodnja. Danas se posebno razvijaju tehnologije s ciljem obezbeenja ekoloke proizvodnje, tj. takve proizvodnje koja ne zagauje ovekovu okolinu. U okviru razvoja tehnologija izuzetno veliki znaaj ima razvoj receptura (postupaka pripremanja proizvoda) posebno u hemijskoj, prehrambenoj i slinim industrijama.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Tehnoloka predvianja
Pod tehnolokim predvianjem se podrazumeva procena budueg razvoja tehnologija, tj. oekivanih tehnolokih promena, koje u najveoj meri zavise od novih naunih otkrila i njihove primene. Tehnoloko predvianje predstavlja nauno ispitivanje verovatnoe ostvarivanja odreenih dogaaja, tj. oekivanih tehnolokih promena. Danas su te promene veoma este, tako da na uspeh mogu raunati samo one kompanije koje se neprestano usavravaju, vre tehnoloka predvianja i koje su spremne da se brzo adaptiraju.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Izvrioci Razvojne aktivnosti u projektantskim (konstrukcionim) slubama obavljaju dizajneri, projektanti i konstruktori (dok u tehnolokim biroima to obavljaju tehnolozi) razliitog nivoa strunosti, u zavisnosti od vrste i sloenosti konstrukcije. Neosporno je da dizajneri, projektanti i konstruktori (a u tehnologiji tehnolozi) pored stvaralakog duha, unutranjeg nemira i nezadovoljstva sa postojeim tehnikim reenjima, koja u njima izazivaju elju za stvaranjem neeg novog, moraju posedovati i talenat i odreeno znanje, iskustvo, navike i umee dizajniranja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Znanje je sistem informacija koji je usvojen od strane oveka. Obim i kvalitet znanja, koja poseduje dizajner, u najveoj meri zavise od njegove kvalifikacije (kolske spreme), njegovog iskustva (radnog staa i sloenosti do tada obavljanih poslova) i opte kulture, i deli se u dve grupe: - u prvu grupu spadaju tzv. opta znanja, - u drugu grupu spadaju specijalistika znanja, vezana za specifinosti proizvoda koji se konstruie i karakteristike radnih uslova.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Navika je sposobnost obavljanja odreenih aktivnosti automatski, bez nekog posebnog razmiljanja i angaovanja, dok je umee sposobnost oveka da, uz odgovarajui kvalitet i prihvatljivo vreme, produktivno obavi postavljeni zadatak.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Tehniko miljenje predstavlja sposobnost da se koristi ceo kompleks politehnikih znanja za shvatanje sutine tehnikih sistema i brza orijentacija po svim tehnikim pitanjima.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Sagledavanje prostora ima presudno znaenje u radu dizajnera. Sposobnost dobrog sagledavanja prostora omoguava laku izradu i itanje crtea.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Kreativnost (stvaralaka sposobnost) omoguava dizajneru izradu novih, originalnih proizvoda. Posedovanje stvaralake sposobnosti nije vezano samo za obim steenog znanja i iskustvo ve je to, pre svega, osobina i sklonost linosti. Ljubav prema stvaralatvu treba razvijati tokom svih faza obrazovanja i vaspitanja svake linosti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Smelost zamisli daje mogunost da se, pri reavanju odreenih zadataka, primene nova, originalna, sasvim neobina i na prvi pogled neverovatna reenja. To otkriva put ka iznalaenju visokokvalitetnih reenja, ne samo kod reavanja naunih problema ve i pri izradi konstrukcionih reenja. Da bi smelost misli dala maksimalne efekte ne treba je niim ograniavati.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Sposobnost prihvatanja novog i neobinog (prilagodljivost) - predstavlja umee analize, izbora i korienja novih reenja bez bojazni naputanja starih, uobiajenih, tehnikih reenja. Ova osobina omoguava konstruktoru izradu savremenih reenja, tj. blagovremeni prelaz na nova tehnika reenja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Oseaj za lepo je veoma bitna osobina dizajnera, koja se danas izuzetno ceni, jer mu omoguava izradu visokokvalitetnih konstrukcija. Naime, dizajniranje predstavlja umetniko stvaralatvo.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Brzina misaonog procesa obezbeuje produktivnost misaonoj delatnosti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Elastinost miljenja karakterie produktivno prebacivanje misaonog procesa sa jednog problema na drugi, a da pri tome ne nanosi tetu ranije reavanom problemu.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Umee koncentracije na reavanje glavnih problema u velikoj meri potpomae njihovo reavanje. Panja je psihika delatnost vezana za izvrenje nekog rada. to je vei interes za izvrenjem odreenih aktivnosti tim je potreban manji napor za koncentraciju panje na njihovo izvrenje.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Sposobnost opaanja je sposobnost uoavanja onog to je bitno za postizanje postavljenog cilja. Uoavanje glavnog i bitnog na objektu istraivanja, kao i ocena njihove korisnosti, daju mogunost izrade nekog novog tehnikog reenja, na istoj toj osnovi.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Razvijeno profesionalno razmiljanje omoguava brzo reavanje konstrukcionih zadataka. Da bi dizajneri sebi olakali rad, koriste se kartotekama interesantnih reenja, prave razne zabeleke, eme i skice konstrukcionih reenja i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Umee sprovoenja inenjerske analize oznaava umee konstruktora da raslani konstrukciju na komponente, a procese na operacije i zahvate, radi njihovog daljeg izuavanja. Inenjerska analiza omoguava jednostavno i lako uporeivanje i ocenjivanje postojeih varijanti, kao i lak izbor pravog reenja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Zrelost zakljuivanja je sposobnost loginog razmiljanja, tj. korienja zdrave logike. Zrelost zakljuivanja se odlikuje umeem sagledavanja problema, umeem analize i pravilnog korienja dobijenih informacija za izvoenje odreenih zakljuaka.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Umee korienja reenja je sposobnost korienja rezultata inenjerske analize u cilju izbora konstrukcije sa optimalnim pokazateljima.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Posedovanje sopstvenog gledita je, takoe, veoma bitna osobina dizajnera koja omoguava donoenje pravilnih zakljuaka. Izgradnja sopstvenog gledita mora biti izvrena na objektivnim osnovama.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Sposobnost pravilnog i jasnog izraavanja u pismenoj ili usmenoj formi, je veoma vana osobina dizajnera, a vezana je za sposobnost logikog uoptavanja, za umee izvoenja neophodnih zakljuaka, za uzimanje aktivnog uea u strunim raspravama, podnoenju izvetaja o rezultatima svoga rada i sl.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Sposobnost komuniciranja je vetina koja je i za dizajnera, u veini sluajeva, veoma bitna. Ona omoguava brzo i lako uspostavljanje kontakta sa saradnicima i jednostavno prikupljanje svih informacija potrebnih za uspean rad, kao i za prikazivanje rezultata rada.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Znanje stranih jezika (bar jednog svetskog jezika, mada je danas nastala potreba da dizajneri i svi fakultetski obrazovani ljudi solidno vladaju sa dva svetska jezika, obino, engleskim i nemakim) je veoma vana osobina dizajnera, koja omoguava lake praenje svetske literature i uopte komunikaciju sa svetom.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Samopouzdanje (sigurnost) je od izuzetnog znaaja, ne samo kod komuniciranja, gde moe da doprinese da se sagovornik osea inferiornim, tako da se omoguava "nametanje" sopstvenog stava, ve i tokom svih ostalih aktivnosti. Samopouzdanje i optimizam mogu veoma povoljno da utiu i na saradnike, jer ih, obino, podstiu na vee angaovanje. Samopuozdanje se stie veim znanjem, mada je to svakako odlika vaspitanja i osobine linosti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Inicijativnost dizajnera govori o vetini primoravanja sebe, kao i podsticanje drugih, na vee angaovanje, pa ak i izbor teih puteva u reavanju zadataka, ako oni doprinose poboljanju kvaliteta konstrukcije.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

irok horizont dizajnera oznaava, da on poseduje principijelna znanja ne samo iz svoje specijanosti ve i iz drugih srodnih oblasti koje su povezane sa njom. irok horizont se, po pravilu, obezbeuje irokim krugom interesovanja. To znai da se dizajner mora neprestalno usavravati i sticati nova znanja iz, praktino, svih oblasti.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Disciplinovanost karakterie tanost izvrenja naloga rukovodilaca, marljivost i ljubav prema radu. Takve linosti rukovodioci i saradnici uvek posebno cene.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Spremnost za naporan rad (marljivost) govori o sposobnosti dizajnera da se rtvuje za reavanje odreenog zadatka. Spremnost za rad prerasta u sklonost ka radu i zanos. Ta spremnost omoguava reavanje svih zadataka. Treba znati da se svaki posao moe uraditi, ako se to stvarno eli i ako se sa velikom voljom radi na njemu.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Spremnost na rizik (hrabrost) je vana osobina dizajnera, od koje zavisi da li e se konstruisati neto znaajno novo ili ne. U svakoj konstrukciji ukalkulisan je i odreeni rizik, koji dizajner treba da preuzme. Rizikovanje je sr inovacije. Meutim, uvek se mora znati o kom procentu rizika je re. Nerazumno je ulaziti u konstrukciju nekog proizvoda ako se unapred vidi da su anse za uspeh veoma male.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Istrajnost predstavlja spremnost da se izdri u nekom radu i ona je veoma bitna i dobra osobina dizajnera, naravno do jedne odreene granice, iznad koje prelazi u tvrdoglavost. Ako je neko istrajan ne mora da znai da je i marljiv i obratno.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Strpljivost je veoma vana osobina konstruktora, jer je proces izrade konstrukcione dokumentacije, najee, veoma mukotrpan i dugotrajan, kao uostalom i izrada i ispitivanje proizvoda po toj dokumentaciji, zbog ega se od dizajnera oekuje velika upornost i strpljenje.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Sposobnost za saradnju, tj. spremnost da se prihvati kritika i da se prizna greka, je vana osobina dizajnera a posebno rukovodilaca. Ona zavisi od karaktera linosti i opteg nivoa kulture.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Briga za ljude je izuzetno znaajan inilac za postizanje uspeha. Zbog toga se od dizajnera, a posebno od rukovodilaca, zahteva da ovom elementu posvete veliku panju, tj. da potuju i uvaavaju svoje saradnike, da im pruaju maksimalnu podrku i da im omoguuju slobodu da razviju svoj stil rada i, posebno, da posao mogu da obave na sebi svojstven nain. Pored toga, pri izdavanju zadataka, rukovodioci treba da vode rauna i o sposobnosti i trenutnom raspoloenju svakog dizajnera ponaosob, kako bi se oni to racionalnije iskoristili, kao i o pravilnom organizovanju i podeli posla izmeu starijih, iskusnijih, i mlaih, nedovoljno iskisnih, dizajnera.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Pored svih navedenih osobina, dizajneri moraju biti inteligentne, pozitivne, pouzdane, potene, iskrene, objektivne, karakterne, odgovorne, oprezna i ozbiljne linosti, koje e moi da ispotuju sve to je dogovoreno, odnosno da poteno i profesionalno obave svoj deo posla. Oni, svakako, moraju voditi rauna i o kulturi odevanja, govora, ponaanja i sl. Samo zahvaljujui takvim osobinama njima e se poveravati ozbiljni, odgovorni i dobro plaeni poslovi. Treba imati u vidu da mnoge osobine dizajnera, a time i kvalitet dizajnerskog reenja, u velikoj meri zavise i od raspoloivog vremena za izradu dotinog dizajna i od predviene stimulacije, tako da i o tim elementima treba voditi rauna prilikom definisanja plana razvoja.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Projektovanje i konstruisanje podrano raunarom Pod projektovanjem se, u najirem smislu rei, podrazumeva stvaranje neeg novog. Projektovanje se uvek obavlja nakon istraivanja a prethodi konstruisanju i predstavlja iznalaenje nauno opravdanog inenjerskog reenja, koje se tehniki moe ostvariti i koje je ekonomski isplativo.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

U okviru projektovanja vri se izbor naina funkcinisanja, izbor koncepcije, definisanje sistema koji moe da obavi postavljeni zadatak, pri datim uslovima i ogranienjima, odreuju se osnovni tehniki parametri, vri se njihova optimizacija i sl. Kao rezultat projektovanja nastaje projekat koji se zatim rezmatra, analizira, po potrebi, koriguje i uzima kao osnova za dalju razradu.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Pod konstruisanjem se podrazumeva definisanje i uzajamno rasporeivanje elemenata i podsklopova neke maine ili ureaja. Konstruisanjem se definie i nain montae, uzajamno dejstvo elemenata, konstrukcioni oblik, karakteristine dimenzije, dozvoljena odstupanja, materijal, termo-hemijska obrada, povrinska hrapavost, povrinska zatita kao i opti tehniki zahtevi. Konstruisanje se bazira na rezultatima projektovanja i precizira sva inenjerska reenja koja su nastala pri projektovanju. Kao rezultat konstruisanja nastaje konstrukciona dokumentacija koja obezbeuje prenos svih konstrukcionih informacija na novi proizvod ime se obezbeuje njegova racionalna izrada i eksploatacija.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Umesto termina "projektovanje i konstruisanje" esto se koristi i termin razvoj proizvoda. Meutim, "razvoj" nije sinonim za "projektovanje i konstruisanje" ve je to neto iri pojam pod kojim se podrazumevaju sve one aktivnosti koje se obavljaju nakon fundamentalnih i primenjenih istraivanja a pre serijske proizvodnje. U razvojne aktivnosti se, pored projektovanja i konstruisanja, ubrajaju i sva razvojna istraivanja, koje se obavljaju pre i uporedo sa projektovanjem i konstruisanjem, kao i izrada tehnoloke dokumentacije, izrada konstrukcione dokumentacije za specijalne alate i izrada programa i metodike ispitivanja i kontrolisanja. Kao rezultat razvoja nastaje tehnika dokumentacija koja pored tzv. radionike dokumentacije (u koju spada konstrukciona, tehnoloka, kontrolna i ispitna dokumentacija, razna uputstva za ugradnju, putanje u pogon, uhodavanje, eksploataciju, servis, odravanje, remont i podaci o kvalitetu) obuhvata i deo komercijalne dokumentacije prospektni i kataloki materijal.

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD INDUSTRIJSKI DIZAJN

7. AS

Hvala na panji!