ISUS NAA SUDBINA

Wilhelm Busch

Sadraj
Predgovor.............................................................................................1 Bog da, ali cemu Isus?........................................................................2 Za sta zivim?......................................................................................16 Nemam vremena!...............................................................................28 Paznja! Opasno po zivot!..................................................................42 Sta da cinimo?...................................................................................56 Zasto Bog cuti?..................................................................................69 Nase pravo na ljubav!........................................................................82 Moze li covek da razgovara s Bogom?............................................96 Kako da zivim bez vere?.................................................................107 Kako da zivim svoj zivot, ako me stalno prate krivica i propusti?.........................................................................................121 Kako da izadem na kraj sa zivotom kada mi drugi idu na zivce?...............................................................................................135 Sve se mora promeniti, ali kako?...................................................146 Bez mene!.........................................................................................158

Sadraj
Postoji li sigurnost u religiji? ..........................................................168 Da li je hriscanstvo privatna stvar?...............................................182 Kada ce biti smak sveta?................................................................196 Kakva je korist od zivota sa Bogom?............................................212 Vilhelm Bus......................................................................................226

ii

Predgovor

Predgovor

"Isus naa sudbina" bila je glavna tema koju je pastor Bu izabrao za veliku evangelizaciju koju je 1938. godine odrao u Esenu, Nemaka. Bio je oduevljeni omladinski pastor u Esenu, ali kao strastveni propovednik Evanelja, veoma esto je putovao. U nebrojenim predavanjima pozivao je ljude Isusu. To je inio kako u gradu, tako i na selu, na is toku i zapadu, u Evropi i irom sveta. Kako se samo radovao kada su ljudi masovno dolazili da sluaju njegovu poruku! Bio je uveren da je Evanelje Isusa Hrista najvelianstvenija poruka svih vremena, Dolazilo je na hiljade ljudi da ga slua. A ipak, kao pravi duebrinik, bio je u razgovoru uvek sam s pojedincem. To je bilo ono izuzetno u njegovom navetavanju. Neka onim to je snimano na magnetofonskim trakama ponovo progovori. Bio je vesnik Isusa Hrista, raspetog i vaskrslog. "Isus naa sudbina" bila je glavna tema itavog njegovog navetavanja. elite li i vi da ujete tu poruku? Moete! U duhu se smestite pod njegovu propovedaonicu i uskoro ete znati da je "Isus naa sudbina" glavna tema sveta, kao i naeg ivota.

KarlHeinz Ehring

Bog da, ali cemu Isus?

Bog da, ali emu Isus?

Vidite, stari pastor kao to sam ja, koji je celog svog ivota delovao u velegradu, tokom godina slua stalno jedne te iste krilatice. Jedna glasi: "Kako Bog sve to doputa?" A druga: "Kain i Avelj bili su braa. Kain je ubio Avelja. Odakle Kainu njegova ena?" Jedna od najomiljenijih krilatica je ova: "Gospodine pastore, vi neprekidno govorite o tom Isusu. Ta, to je fanatino. Zar nije svejedno ta nam slui kao religija? Glavno je da imamo strahopotovanje pred neim viim i nevidljivim". Sasvim razumno, zar ne? Isto to rekao je i moj veliki zemljak Gete (Goethe), koji je takoe bio iz Frankfurta: "Bitno je oseanje, dok je ime prolazno... Govorili mi Alah, Buda, sudbina ili "vie bie", sasvim je svejedno. Glavno je da uopte imamo neku veru. Fanatino je ako to elimo precizirati". Tako misli pedeset odsto svih vas, zar ne? Jo uvek vidim pred sobom onu staru gospou, koja mi je izjavila: "O, gospodine svetenie, uvek vi s vaim veitim govorom o Isusu! Zar nije sam Isus rekao: 'U kui moga Oca ima mnogo stanova!' Tamo svi imaju mesta!" E, moji prijatelji, to je veoma velika prevara! Bio sam jednom na berlinskom aerodromu "Tempelhof". Naravno, pre nego to smo uli u avion, morali smo proi pasoku kontrolu. Ispred mene bio je ogroman gospodin, jo ga uvek vidim pred sobom, prava grdosija, s ogromnim putnim pokrivaem pod rukom, uurbano prua slubeniku svoj paso. Tada ovaj ree: 'Trenutak, molim! Istekla je vanost vaeg pasoa!" A gospodin odvrati: "Ma, ne budite sitniar. Glavno je da imam paso!" "Neee!", odgovori inovnik vrsto i odreeno: "Glavno je da imate paso koji vaiG!"

Isto tako je s verom. Ne odluuje to da li uopte imam neku veru. Svako u neto veruje. Nedavno mi neko ree: "Verujem da kilogram govedine daje dobru supu". I to je nekakva vera, plitka dodue, ali znate ve! Nije vano da li imamo bilo kakvu veru, ve da imamo pravu veru, veru s kojom moemo iveti kada se sve u ivotu smrai, koja daje vrst oslonac i u velikim iskuenjima, veru s kojom moemo i umreti. Umiranje je veliki test ispravnosti nae vere! Postoji samo jedna prava vera kojom je mogue ispravno iveti i ispravno umreti to je vera u Gospoda Isusa Hrista, Boijeg Sina. Sam Isus je rekao: "U kui moga Oca ima mnogo stanova". Ali, do tih Boijih stanova postoje samo jedna vrata: "Ja sam vrata! Ko ulazi kroz mene, spae se!" Isus je vrata! Da, znam, ljudi ne ele da to uju. O Bogu je mogue satima diskutovati. Neko predstavlja sebi Boga ne jedan, a neko, opet, na drugi nain. Ali, Isus nije predmet diskusije. A kaem vam, samo vera u Isusa, Boijeg Sina, jeste spasonosna vera, koja izbavlja i s kojom je mogue iveti i umreti. Koliko se ova vera nekim ljudima ini smenom neka pokae jedan mali doivljaj. Budite slobodni i nasmejte se, ako to elite. Pre nekoliko godina prolazim ulicama Esena. Kraj puta stoje dva mukarca, po svemu sudei rudari. Kada sam doao do njih, jedan me pozdravlja: "Dobar dan, pastore!" Pristupim mu: "Zar se poznajemo?" ovek se nasmeja i objanjava svom prijatelju: "To je pastor Bu! Dobar je on momak!" "Hvala!", kaem ja, a on nastavlja: "Na alost, malo je aknut!" "ta sam!? aknut?" Ovaj nastavi: "Stvarno, pastor je u redu! Samo, uvek govori o Isusu!" "ovee, ta to nije ludost! Za sto godina biete u venosti, a tamo sve zavisi od toga da li ste upoznali Isusa. Po njemu se odluuje hoete li u pakao ili u nebo. Recite, poznajete li Isusa?" "Eto, vidi, ve je poeo!" obraa se ovek svom prijatelju.
3

I sada u poeti o tome! Postoji jedna reenica u Bibliji. Nju bih eleo da stavim na poetak, a ona glasi: "Ko ima Boijeg Sina, ima ivot!" Vi ste na, veronauci nekada uili o Isusu, ali vi ga nemate. "Ko ima Boijeg Sina", ujete li ono "ima", "taj ima? ivot ovde i u venosti!" "Ko nema Boijeg Sina, nema ivota!" To kae Boija re! Sigurno znate izreku: "Ko ima, ima!" Upravo to misli i ova biblijska reenica. Prosto bih eleo da vas nagovorim vas radi! da primite Isusa i da mu predate svoj ivot. Jer, bez njega, jadnog li ivota! I sada u vam rei zato je taj Isus sve u svemu i zato je vera u Isusa jedino ispravna. Ali, dozvolite da to kaem sasvim lino. elim, naime, da vam kaem zato ja moram imati Isusa i zato u njega verujem!

1. Isus je Boija objava

Kada mi neko kae: verujem u Boga, ali emu Isus, onda mu odgovaram: Gluposti, Bog je skriveni Bog. Bez Isusa nita ne bismo znali o Bogu. Istina, ljudi mogu sebi da naprave nekog boga, recimo "dragog boga", koji nijednog potenog Nemca, nee ostaviti na cedilu ako na dan popije pet aa piva. Ali, to nije Bog! Alah, Buda to su projekcije? naih elja. Ali, Bog? Bez Isusa nita ne znamo o Bogu. Isus je Boija objava. U Isusu je Bog doao k nama. Da vam to slikovito objasnim. Predstavite sebi jedan gusti zid magle. Iza tog zida magle je skriveni Bog. No, ljudi ne mogu da ive bez njega. Poinju da ga trae. Pokuavaju da prodru u zid magle, a to su nastojanja religija. Sve religije su traganje oveka za Bogom. A sve religije imaju neto zajedniko, a to je da su zalutale u magli. Nisu pronale Boga.
4

Bog je skriveni Bog. To je shvatio jedan ovek, zvao se Isaija, pa je zavapio iz sveg srca: "Gospode, ne moemo doi k tebi. O, kako bi bilo da raskine taj zid magle i da doe k nama!" I, zamislite, Bog je uo taj krik! Razbio je zid magle i doao k nama u Isusu. Kada su aneli na Betlehemskom polju pevali u horu: "Danas vam se rodio Spasitelj. Slava Bogu na visini!", tada je Bog doao k nama. A Isus sada govori: "Ko vidi mene, vidi Oca". Bez Isusa nita ne bismo znali o Bogu. On je jedino mesto gde sa sigurnou mogu da saznam neto o Bogu. Kako je samo mogue da neko kae: ja mogu i bez Isusa da izaem na kraj! Sve ovo moram da kaem veoma kratko. Mnogo toga izostavljam. A mogao bih toliko da vam govorim o Isusu. Sada vam mogu nabrojati samo najvanije odgovore na pitanje: emu Isus?

2. Isus je spasonosna Boija ljubav

Da vam objasnim. Pre izvesnog vremena razgovarao sam s jednim novinarom, koji me je intervjuisao. Pitao me je: "Zato vi, zapravo, drite ovakva predavanja?" Odgovorio sam: "Drim ih jer se plaim da e ljudi otii u pakao". Nasmejao se i odgovorio: "Nema pakla". Uzvratio sam mu: "Saekajte samo. Za sto godina znaete da li ste bili u pravu vi ili Boija re. Recite mi, da li ste nekada oseali strah pred Bogom?" "Ne! Ta, niko ne moe da se plai dragog boga!" Rekoh mu: "Ba ste neupueni. Ko makar malo zna o Bogu, mora shvatiti da ne postoji nita stranije od svetog i pravednog Boga, sudije naih greha. Zar mislite da on uti na vae grehe? Vi govorite o nekom "dragom bogu". Biblija tako ne govori. Naprotiv, Biblija kae: "Strano je pasti u ruke Boga ivoga!"

Da li ste osetili strah od Boga? Ako niste, onda uopte jo niste poeli da sagledavate itavu stvarnost svetog Boga i vaeg grenog ivota. No, kada budete poeli da se bojite Boga, pitaete: kako mogu opstati pred Bogom? Mislim da je najvea glupost naeg vremena da se vie ne plaimo Boijeg gneva. tavie, znak je uasne otupelosti kada neki narod vie ne shvata ozbiljno ivoga Boga i njegov gnev zbog greha. Profesor Karl Hajm (Kar1 Heim) priao je kako je na svom putovanju u Kinu stigao u Peking. Vodili su ga na neko brdo. Na samom vrhu nalazio se "rtvenik neba". Objasnie mu daje za vreme "noi izmirenja" brdo pretrpano stotinama hiljada ljudi, koji nose svoje lampione. Tada se penje i car, jer Kinom je tada vladao car, i prinosi rtvu pomirnicu za svoj narod. Profesor Hajm je nastavio: "Ovi neznaboci nasluivali su neto o Boijem gnevu i daje oveku potrebno izmirenje". A obrazovani ovek srednje Evrope misli da moe govoriti o nekom "dragom bogu", koji bi, navodno, bio srean ako ljudi posluno plaaju svoj crkveni porez! Ponimo radije ponovo da se bojimo Boga! Svi smo sagreili, zar ne? Vi niste!? Naravno da jeste. Kada ponovo budemo nauili bojati se Boga, pitaemo: gde je izbavljenje pred Boijim gnevom? Gde je izbavljenje? I onda emo shvatiti: Isus je spasonosna Boija ljubav! "Bog hoe da se svi ljudi spasu". Ali, on ne moe da bude nepravedan, ne moe da uti na greh. Zato je i dao svog Sina za spasenje, za izmirenje. Pridruite Mi se na putu za Jerusalim. Pred gradom se nalazi breuljak. Vidimo hiljade ljudi. A nad glavama svih tih ljudi nadvijaju se tri krsta. ovek na levom je grenik, poput nas. I onaj na desnom krstu. Ali, pogledajte oveka u sredini, onog s trnovom krunom, Sina ivoga Boga.

O, glavo krunisana, kojoj se rugao svet! O, glavo puna rana, a na njoj trnov splet! Zato on tamo visi? Ovaj krst je Boiji rtvenik. A Isus je Boije jagnje, koje je ponelo grehe sveta, da nas izmiri s Bogom. Vidite, dok god niste nali Isusa, stojite pod Boijim gnevom, pa makar to i ne primeivali, makar to i poricali. Boiji mir ima samo onaj ko je doao Isusu. "Kazna bee na njemu, mira naeg radi!" Da vam ispriam jo jedan primer. Za vreme prvog svetskog rata bio sam artiljerac. Imali smo topove sa zatitnim titovima. Jednom smo, bez peadije, bili u prvim bojnim redovima. I onda je doao napad tenkova. Peadijski meci tukli su po naim titovima poput grada. No, bili smo jaki, jer smo iza titova bili zatieni. Tada sam pomislio: kada bih samo ruku pruio izvan tita proreetali bi me i bio bih izgubljen. Ali, iza tita sam siguran! I vidite, to mi je postao Isus. Znam, bez Isusa propadam na Boijem sudu. Bez Isusa nemam ni mira, ni sreu, makar inio ta god hou. Bez Isusa ne mogu da umrem, a da me ne proganja samrtni strah. Bez Isusa putujem u venu propast. Postoji vena propast! Saekajte samo! Ali, ako stojim iza Isusovog krsta, zatien sam kao iza nekog zaklona. I onda znam: on je moj Izmiritelj, on je moj Izbavitelj, Isus je spasonosna Boija ljubav! ujte, Bog hoe da se svi ljudi spasu. Zato je dao svog Sina za spasenje, za izmirenje. I za vas! I ne dajte sebi mira sve dok ne primite taj Boiji mir, dok ne budete spaseni. emu Isus?

3. Jedivo Isus izlazi na kraj s najveim problemom naega ivota

Da li znate koji je najvei problem naeg ivota? Ah, stariji, naravno, misle na svoju u, ili na bubrege, ili na ono to ih upravo sada boli. Strani problemi! Kod mladih to je devojka ili momak. Svako ima svoj problem. Ali, verujte mi, najvei problem naeg ivota je naa krivica pred Bogom! Godinama sam radio kao omladinski pastor. I uvek sam bio u potrazi za novim slikama, kako bih mladima to bolje objasnio. Da vam opiem jednu od tih slika. Rekao sam: Zamislite da, po prirodi, oko vrata imate neki gvozdeni obru. I svaki put kada greite prikuje se za taj obru jedna karika. Imate prljave misli jedna karika. Bezobrazni ste prema svojoj majci jo jedna karika u lancu. Loe ste govorili o drugim ljudima jo jedna karika. Dan bez molitve, kao da Boga nema jo jedna karika, Nepotenje, la jo jedna karika. Zamislite, koliki je lanac koji vuemo za sobom! Shvatate, to je naa krivica! Tako stvaran je na greh pred Bogom, makar niko i ne video taj lanac. Ogroman je! I tako ga teglimo za sobom. esto se pitam zato ljudi, zapravo, nisu istinski veseli i sreni? Ne mogu da budu sreni. Ne mogu, jer svuda za sobom vuku lanac krivice. A njega ne moe da skine nijedan svetenik, nijedan pastor, nijedan aneo. Ni Bog ga ne moe ukloniti, jer je pravedan, jer "ta ovek poseje, to e i ponjeti!" Ali, evo Isusa! On je je jedini koji moe da izae na kraj s najveim problemom naega ivota. On je umro za moju krivicu. Isplatio ju je kada je umro na krstu. Zato moe da mi skine lanac krivice. On je jedini koji to moe! Da vam priam iz sopstvenog iskustva. Prosto vas oslobaa saznanje:
8

imam oprotenje svojih greha! To je najvee osloboenje moga ivota, a tek u smrti! Zamislite vi stariji: umreti a imati oprotenje greha! A zamislite, otii u venost a sa sobom nositi svu svoju krivicu! Uasno! Poznajem ljude koji su itavog svog ivota govorili: "Dobar sam. U pravu sam". A onda umiru i putaju poslednju ruku i otkrivaju: brod moga ivota plovi po mranoj reci venosti u susret Bogu. A nita ne mogu poneti: ni kuicu, ni konto u banci, ni tednu knjiicu samo svoju krivicu. I tako plove pred Boga. Uasno! To je umiranje ljudi! A ako kaete: "Pa, tako umiru svi", onda svi tako umiru. Ali ne mora tako da bude. Isus daje oprotenje greha. Ve sada, u ovom ivotu, to je najvee osloboenje koje postoji! Bio sam mladi, imao sam 18 godina, kada sam saznao ta znai imati oprotenje greha. Lanac je spao. Greh je oproten. To je re ivota za izmuenu duu. Da, gresi su oproteni u Isusovom imenu. Kako bih eleo da i vi to doivite! Doite Isusu! Danas. On vas eka. I recite mu: "Gospode, itav moj ivot je upropaen. Pun je krivice. Uvek sam to preutkivao i o sebi sam govorio samo dobro. Ali, sada sve to stavljam pred tebe. Sada hou da verujem da tvoja krv brie moje grehe". Divna je to stvar oprotenje greha! U 17. veku u Engleskoj je iveo ovek po imenu Banjan (Bunyan). Banjan je radi svoje vere godinama amio u zatvoru. Toga je bilo u svim vekovima. Pored Boije volje, zatvori su ono najstabilnije u ljudskom drutvu. I tamo, u zatvoru, taj Banjan je napisao jednu predivnu knjigu, koja je i danas aktuelna. On, naime, opisuje ivot hrianina u slici veoma opasnog, pustolovnog putovanja. A poinje ovako: neki ovek ivi u gradu Svet. Odjednom ga obuzima nemir i on otprilike ovako reaguje: "Neto nije u redu, nemam mira, nesrean sam1 Moram izai iz ovog grada". Razgovara sa svojom enom, a ona mu objanjava: "Nervozan si. Treba ti odmor". Ali, nita ne pomae, nemir os taje. I jednoga dana primeuje: "Nita mi ne pomae. Moram otii iz ovog grada". I onda bei. Pri polasku primeuje da na leima
9

nosi neki teret. Hoe da ga skine, ali ne moe da ga se rei. to dalje putuje, teret postaje sve tei. Do tada ga nije ni primeivao. Bio mu je kao prirodni deo ivota. Ali, kako se udaljavao od grada Svet, teret je postajao sve vei i tei. Konano ga je toliko pritiskao da je jedva napredovao. Na kraju se tekom mukom penjao planinskom stazom. Dal.e ne moe s teretom. Iznenada, iza okuke, pred njim se pojavi krst. Skoro bez svesti pada u podnoje krsta, dri ga se i podie pogled Istog trenutka osea kako se teret odvaja od njega i s velikom bukom stropotava u provaliju. To je predivna slika onoga ta ovek doivi kraj krsta Isusa Hrista. "Ugledah Boije jagnje u duhu, motrei kako za mene proli krv visei na krstu. Pun stida moram priznati da dva uda videh tu: Isusovu ljubav veliku i greha krivicu svu". Oprotenje greha. Isus je za mene platio. Raskovan je lanac greha u koji sam bio okovan. Osloboen sam tereta. To poklanja samo Isus oprotenje greha! emu Isus!? Moram jo neto da vam kaem: zato verujemo u Isusa.

4. Isus je dobri pastir

Sigurno ste ve svi u svom ivotu doiveli koliko ovek moe biti usamljen i koliko je ivot prazan, pa iznenada oseate: "Neto mi nedostaje, ali ne znam ta". Evo, rei u vam: nedostaje vam ivi Spasitelj! Upravo sam vam ispriao da je Isus umro na krstu da bi isplatio na dug. Zapamtite ovu reenicu: "Kazna bee na njemu naega mira
10

radi". I onda su ga poloili u grob, u peinu. Na otvor je navaljen ogroman kamen. A da bi bio sasvim siguran, rimski namesnik je grob zapeatio i postavio strau, rimske legionare. Zamiljam da je meu njima bilo silnih momaka, koji su se ve borili u zemljama irom sveta: u Galiji (dananjoj Francuskoj), Germaniji (dananja Nemaka), u Aziji i Africi. Bili su to momci prekriveni oiljcima. Eto, ba oni tamo stoje u osvit treeg dana. U levoj ruci tit, a u desnoj koplje, dok im je na glavi lem. Rimski legionar eka. Pouzdan je. A iznenada je svetli dan. Biblija kae: "Aneo sie s neba i odvali kamen". Isus izlazi iz groba! To je toliko velianstveno, da su vojnici pali u nesvest. Nekoliko sati kasnije Isus se javlja nekoj jadnoj devojci. Biblija o njoj govori daje ranije bila opsednuta sa sedam demona, a Isus ih je isterao iz nje. Devojka plae. Isus joj prilazi, ali devojka ne pada u nesvest. Naprotiv, raduje se prepoznavi vaskrslog Gospoda Isusa. Kae: "Uitelju!" Uteena je, jer zna da Isus, dobri pastir, ivi! "On je kod mene!" Vidite, zato elim da imam Isusa. Potreban mi je neko iju ruku mogu da drim. ivot me je bacao u jako velike dubine. Radi svoje vere amio sam u nacistikim zatvorima i bilo je asova kada sam mislio: samo jo jedan korak i poee mrano carstvo ludila odakle nema povratka. A onda je doao Isus i sve je bilo dobro. Ja vam to mogu posvedoiti. Jedne veeri u zatvoru je besneo pravi pakao. Upravo su dovezli transport ljudi, koji su trebali da nastave put za koncentracioni logor. Ljudi bez ikakve nade, delom kriminalci, delom neduni ljudi Jevreji. Sve ih je te subote zahvatio oaj i svi su poeli da urliu. Ne moete to sebi ni zamisliti: puna kua elija punih oaja! Sve grmi od uasnih krikova. Mislite, zidovi e se sruiti, tavanica e eksplodirati. Straari su nervozni, pucaju u tavanicu, tre, batinaju. A ja sedim u svojoj eliji i mislim: tako e biti u paklu. To je nemogue opisati. U tom trenutku doe mi na um misao: Isus! On je tu! Zaista vam priam ono to sam lino doiveo. I tada sam tiho, sasvim tiho govorio u svojoj eliji: Isus! Isus! Isus! Tokom tri minuta sve se stialo. Razumete li? Pozvao sam
11

ga. Niko iv to nije uo, samo on, ali su demoni morali da bee. Tada sam zapevao, iako je to bilo strogo zabranjeno. Glasno sam pevao: "Isuse, sunce moje, pred kojim bei mrak. Isuse, snago moja, ti si mi svagda drag. Kad tebe samo imam, sve drugo mi je prah. Car tako bogat nije, kao to sam bogat ja". Sluali su svi zatvorenici. Straari ni rei nisu rekli to sam glasno pevao. "Neka se svet trese i nevreme besni, Isus je kraj mene". Prijatelji moji, znate, tada sam osetio ta znai imati ivog Spasitelja. Moraemo svi mi, o tome sam ve govorio, da proemo veliku nevolju, nevolju umiranja. Neko mi je jednom prebacio: "Vi svetenici uvek samo plaite ljude smru". Odgovarao sam da ja i ne moram da ih plaim, jer se ionako svi plaimo smrti. A znate, tada u smrti, drati ruku dobrog pastira je predivno. Ljudi mi kau, a to je tano, kako se dananji ovek manje plai smrti. Vie se plai ivota. ivot je straan, straniji od umiranja! O, moji prijatelji, postoji Spasitelj i u ivotu! Da vam ispriam priu koju sam ve mnogo puta ponavljao. Neverovatna je, ali istinita. U Esenu upoznao sam oveka, industrijalca, znate, jednog pravog veseljaka. "Vrlo ste ljubazni, gospodine svetenie, to decu uite dobru. Uzmite ovih sto maraka za va rad". A ja rekoh: "A vi sami?" "Ne, ne, gospodine svetenie, znate, ja imam svoj sopstveni pogled na svet"... Shvatate, dobar momak, ali udaljen od Boga kao to je Mesec udaljen od zvezda. Jednog dana obavljao sam venanje. U crkvi je esto veoma sumorno, jer je ogromna i pusta. Dolaze mladenci i, moda, jedno desetak ljudi. Sede pomalo izgubljeno u toj ogromnoj crkvi. A moj industrijalac kum! Jadniak. Prosto mi ga je bilo ao. Na sebi je imao elegantan frak i cilindar. Nije znao kako treba da se ponaa u crkvi. Moglo se skoro primetiti kako sebe pita: Moram li sada da kleknem? Da se prekrstim? ta je, zapravo, ispravno? Pa, malo sam mu pomogao. Prvo sam mu skinuo cilindar i stavio ga na stranu. Onda smo pevali. O tome nije imao pojma, ali je otvarao usta kao da peva. Moete li zamisliti tog gospodina koji je kao skrojen za ovaj svet! I onda se dogodilo neto
12

veoma neobino. Nevesta je bila uiteljica veronauke. Tako je za njeno venanje na galeriji pevalo tridesetak devojica. Svojim slatkim glasovima pevale su pesmu: "Ovica sam Spasa mog, dobrotvora velikog. Radujem se svom pastiru"... Iznenada vidim kako se neto deava s tim ovekom. Da li mu je pozlilo? Nekako se skupio, rukama je pokrio lice i drhti. Govorim sebi: neto mu se dogodilo. Morau pozvati hitnu pomo. Ali, tada sam shvatio da ovek plae, plae neuteno nad "mojim pastirom, od kog dobra sva izviru", kako su deca pevala. "On me ljubi, on me zna, ak i moje ime zna. tap je njegov krotak, blag, oslon meni uvek drag. Isus meni pau sprema"... A tu sedi ovek, veliki industrijalac, i plae! I odjednom mi je bilo jasno ta se dogaa. ovek je shvatio: "Ova deca imaju neto to ja nemam. Imaju dobrog pastira, a ja sam usamljen, izgubljen ovek". Vi mukarci i vi ene, u ivotu ne moete postii vie nego to su ova deca iskazala. Priznajte: "Radujem se to pripadam Isusu Hristu. Radujem se to imam dobrog pastira". Vidite, niko ne moe da postigne vie! Postarajte se da i vi to moete rei! Zato verujem u Isusa? Zato to je on dobri pastir, najbolji prijatelj, ivi Spasitelj. emu Isus? Da vam kaem jo neto:

5. Isus je knez ivota

Pre mnogo godina kampovali smo u ekim umama. Kako su moji deacitienici otputovali, ekao sam jo jedan dan na prevoz. Prenoio sam u jednom lovakom dvorcu, koji je nekada pripadao nekom kralju. Sada je u njemu stanovao jo samo umar. Kua je bila napola u ruevinama, a nije bilo ni struje. Ali, u ogromnoj dnevnoj sobi u otvorenom kaminu gorela je vatra. Postavili su mi petrolejsku lampu i poeleli laku no! Napolju je besnelo nevreme. Kia je kroz borove lila oko kue. Znate, pravo mesto za pustolovnu, razbojniku priu. A kod sebe nisam imao ba nita za itanje. Na polici iznad kamina otkrio
13

sam neku sveicu. itao sam je pri svetlu petrolejke. Tako neto stravino nikada nisam proitao. U tom tekstu neki lekar je iskalio sav svoj bes protiv smrti. itao sam: "O, ti Smrti, neprijatelju oveanstva! Nedelju dana sam se borio za jedan ljudski ivot. Upravo kad pomislih da sam oveka iupao, pojavila si se iza kreveta, cerekajui se, epala ga i sve je bilo uzalud ti dolazi svojom koatom rukom. O ti, varalico, Smrti, ti neprijatelju!" Stranica za stranicom, sama mrnja protiv smrti. I onda je sledilo ono najstranije: "Ti Smrti, ti tako, ti usklinie!" Nastavio je doslovno: "Prokleta bila. Da si bar usklinik! Ali, dok te gledam, menja se u upitnik. I pitam se da li je smrt kraj ili nije kraj? ta sledi iza smrti? Smrti, prosti upitnie!" I, eto, ja vam mogu rei da smru nije sve zavreno! Isus, koji je s tim bio upoznat, rekao je: "Put je irok koji vodi u propast, a put je uzan koji vodi u ivot". Ali OVDE se baca kocka! O, koliko se radujem da imam Spasitelja koji ve ovde daje ivot, koji je sam ivot i koji vodi u veni ivot. Zato ga tako rado i oduevljeno navetavam. U prvom svetskom ratu nedeljama sam bio stacioniran kod Verduna (Francuska), gde su besnele najee borbe. Izmeu linija le preko lea. Do kraja ivota neu se osloboditi tog mirisa leeva. I uvek kada vidim neki spomenik u ast palim borcima i proitam: "Pali su za otadbinu", oseam miris Verduna, smrad leeva. Kada pomislim da za sto godina niko od nas nee iveti, zapljuskuje me taj zadah smrti. Zar ga i vi ne oseate? A u ovom svetu smrti postoji neko ko je vaskrsnuo iz mrtvih. On govori: "Ja ivim, i vi ete iveti! Verujte u mene! Doite k meni! Obratite se k meni! Postanite moja svojina!" Kako je uopte mogue iveti na ovom svetu smrti bez tog Spasitelja, koji jeste ivot i koji vodi u veni ivot!? Ovih dana itao sam neko staro pismo. Pretampao ga je profesor dr Karl Hajm. Radi se o pismu vojnikahrianina, koji je poginuo u prvom svetskom ratu u Rusiji. Otprilike ovako je pisao: "Svuda oko nas je
14

uasno! Kada zvide meci i granate, hvata nas panika. A zima! I sneg! Stravino. Ali, ja se ne plaim. Poginem li, bie to divno jednim skokom sam u slavi. Tada e zanemeti bura i videu svog Gospoda licem u lice. Obuzee me njegov sjaj. Nemam nita protiv da poginem!" Ubrzo nakon toga je zaista poginuo. Dok sam itao pismo, morao sam da pomislim kako je neobino da se mlad ovek ne plai smrti samo zato to poznaje Isusa. Da, Isus je knez ivota. A on daje svojima sigurnu nadu u veni ivot. Bio sam na velikom crkvenom saboru u Lajpcigu (Leipzig). Prireen je prijem u gradskoj kui i tom prilikom odjekivali su govori, onakvi da nikome "ne stane na ulj". Hajnrih Gisen (Heinrich Gisen), tadanji sekretar Evangelike crkve, odrao je zavrnu re. Nikada neu zaboraviti kako je ustao i rekao: "Gospodo, pitate nas kakvi smo mi to ljudi. Da vam na to odgovorim jednom reenicom. Mi smo ljudi koji se mole: 'Dragi Boe, uini me vernim da doem u nebo'". Zatim je seo. Bilo je prosto jezivo kako su ljudi odjednom bili potreseni. Za vreme tridesetogodinjeg rata pesnik Paul Gerhard spevao je pesmu: "Makar u sada iveti na ovom svetu tu, Ipak ne mislim ostati u svome atoru. Putujem svojim putem u susret domovini, Gde e me u venosti moj Otac uteiti". Dozvolite mi da vam poelim da i vi svetom proete ovako. emu Isus? Sve zavisi od toga da li ete ga upoznati.

15

Za sta zivim?

Za ta ivim?

Najvanije pitanje jeste: za ta ivim? Ili, emu ivim na ovom svetu? Ili, ta je smisao moga ivota? Jednog dana u Esenu uzbueno me je pozvao jedan industrijalac. "Gospodine svetenie, doite!" Jurnem tamo. Doekao me je reima: "Moj sin se ubio". Poznavao sam mladia. Bio je student, imao je sve to mu je srce elelo, bio je zdrav, lep kao slika, kako se to kae, mlad i bogat. Odavno je imao svoj automobil. Nije bio umean u glupe stvari ili dogaaje. A taj mladi ovek je prostrelio sebi metak kroz usta. Ostavio je oprotajno pismo. itao sam: "Ne vidim nikakav smisao da i dalje ivim. Skratiu sebi ivot. Moj ivot je bez smisla!" Potresno! Vidite, pitanje o smislu ivota je tako neobino vano. A vano je zbog toga, jer imamo samo jedan, jedini ivot. Da li ste nekada razmiljali o tome ta to znai da imate samo jedan, jedini ivot? U koli ba nisam bio neki matematiar. Uitelj jednostavno nije shvatao moja reenja. I kada bih, konano, zavrio zadatak, ponekad bi, nikako ne shvatajui moju obdarenost za neobina reenja, celu moju svesku zamazao crvenim mastilom. Bio je to uasan prizor. Ali, ja bih svoju zamazanu svesku odloio i kupio novu, lepu, istu. Tako sam mogao poeti ispoetka. Kada bi bar ovek mogao to da uradi sa svojim ivotom. Verujte mi, milioni ljudi na samrti misle: Ah, bar da mogu poeti ispoetka! Sve bih drugaije radio i uradio! kolsku svesku moete zameniti novom i da ponete ispoetka, ali to ne moete i sa ivotom. Imamo samo jedan, jedini ivot. Strano Je kada znamo da smo ga zabrljali, da smo pogreno iveli. Imamo samo jedan ivot. Ako smo ga proigrali, proigrali smo ga za svu venost. Zbog toga
16

je tako smrtno ozbiljno ono to u vam sada rei. Jutros je ispred mog hotela prolo veliko krdo krava. Poto sam se upravo bavio svojim predavanjem, pomislih: kako su te krave srene. Uopte ne moraju da razmiljaju zato su tu na svetu. Stvar je tako jasna: dati mleko i na kraju govedinu. Vidite, ivotinja ne mora da razmilja o smislu ivota. Po tome se ovek razlikuje od njih. Ono to je uasno jeste to to bezbroj ljudi ivi i na kraju umire, a nikada se nisu upitali: emu stvarno ivim. Ne razlikuju se od ivotinje. Vidite, granica je veoma blizu. oveka ovekom ini to to se pita: emu postojim? Zato sam ovek? emu ivim?

1. Povrni i nepromipljeni odgovori

Prijatelji moji, postoji veoma mnogo povrnih i nepromiljenih odgovora na pitanje: emu ivim? Pre mnogo godina neko mi je istovremeno dao odgovor na sva ta nepromiljena pitanja. Bilo je to 1936. godine, dakle, usred Hitlerovog carstva. Studenti iz Minstera (Mnster) zamolili su me da govorim o temi: ta je smisao ivota? Odmah na poetku rekli su mi da ne ele neko predavanje, ve ele o toj temi da diskutuju. "Dobro, rekoh, krenite. ta je smisao moga ivota? emu ivim?" Kao to sam rekao, diskusija se vodila u nacistikoj Nemakoj. Odmah je jedan ustao i izjavio: "Ja postojim za svoj narod. To je kao da sam list na drvetu. List ne znai nita, drvo je sve. Ja postojim za svoj narod!" Na to odgovorih: "Lepo. A emu postoji drvo, emu postoji narod?" Pauza. Nije znao. Razumete li, nije odgovorio na prvo pitanje. Jednostavno, stavio ga je na stranu. I onda sam im rekao: "Dragi moji, ne smete da dajete odgovore koji samo odgaaju pitanje. Tako ga samo stavljate u drugi plan!" Pa, ta je smisao moga ivota? emu ivim? upitao sam ih ponovo.
17

Ustao je drugi i izjavio: "Postojim zato da izvravam svoju dunost!" "ovee, kaem ja, pa u tome je stvar. Pa, ta je moja dunost? Ja smatram da mi je dunost da vam govorim Boiju re. Matilda Ludendorf smatra svojom dunou da porie Boga. A ta je to dunost?" Jednom mi je visoki inovnik rekao: "Gospodine svetenie, u poverenju, celog dana potpisujem dokumenta, ali ako bi i sva izgorela, svet bi se i dalje kretao. Zapravo patim to radim tako besmisleni posao. ta je dunost? Hiljade esesovaca je za vreme Treeg rajha ubilo stotine hiljada ljudi. A kada su ih pred sudom ispitivali tvrdili su da su dobili zapovest i samo su obavljali svoju dunost za predstavnike vlasti i crkve. Zar verujete daje dunost ljudi da ubijaju druge ljude!? Rekao sam studentima: Upravo je u tome stvar ta je moja dunost? Ko ume da mi odgovori? Eto, opet smo se nasankali. Mlada gospoda se zamislila. Tada je ustao jo jedan i ponosno izjavio: "Potiem iz plemike porodice. Mogu da sledim svoje pretke sve do esnaest generacija unazad. itav niz predaka. Zar nije vredno i ivotni smisao, i sadraj ivota i ivotni zadatak da dostojno nastavim porodinu lozu?" Jedino to sam mogao da odgovorim bilo je: "ovee, ako ovek ne zna emu je ivelo esnaest generacija, onda je sigurno da im ne vredi dodavati ni sedamnaestu". Shvatate li? Tako mnogo ima povrnih i nepromiljenih odgovora. esto se u naim novinama vide smrtovnice, u kojima moemo proitati stravinu reenicu: "Ceo ivot ti je bio rad. Nikada nisi mislio na sebe. iveo si samo za svoje. To ti je bila najvia dunost". Poznajete li takvu izreku? Svaki put kada je itam pukne mi film i onda pomislim daje to smrtovnica za konja! Zar ne? Konj ima da radi! Mislim da ovek ne ivi na svetu samo zato da rinta. Ta, to bi bilo jadno. "Samo posao mi je ivot". To je jezivo. Ne, to nije smisao naeg ivota! Javio se jedan drugi student: "Vidite, hou da budem lekar. A kada budem spasavao ljudske ivote, zar to nee biti najlepi ivotni
18

smisao?" Odvratih: "Lepo, ali ako ne znate emu ovek ivi, onda nema smisla da se spase ljudski ivot. Onda bolje dajte oveku iglu, pa da umre". Molim vas da me pravo razumete. Nemojte sada svuda priati kako sam rekao da treba ljudima injekcijom pomoi da umru. Hou da kaem da to nije poslednji odgovor na nae pitanje o smislu ivota. Potreseno sam shvatio da ti studenti, pa ak i obrazovani svet naih dana ivotari, ne znajui razlog svoga postojanja na svetu. Usput da dodam: moda se malo ljutite zbog naina na koji govorim. Naravno, umem ja da pravim i sloene reenice, s mnogo stranih rei, ali tada biste sigurno za pola sata zaspali. Poto se toga strahovito plaim, radije govorim onako kako se i na ulici govori. Jasno? Hvala. Vidite, kada ste jednom sve to sami proli, govorio sam ve o tome, zakljuujete kao ovi studenti u Minsteru: "ivot uopte nema nekog dubljeg smisla. Puka je sluajnost to sam se rodio. Iza svega nema nikakvog smisla. I zato bi bilo najbolje da uivamo ivot koliko moemo". Moda je najvea napast oveka kada mu glavom proe misao: Moj ivot je besmislen. Nema nikakvog smisla. Da se moji roditelji nisu uzeli, ne bih bio zaet i ne bih se rodio. Puka je sluajnost da postojim. U biti moj ivot je sasvim besmislen. Onaj ko ivi tekim ivotom, u tren oka je blizu samoubistva: "emu da nastavim ivot, kad je ionako sve puka sluajnost i besmisao. Bolje, onda, svriti s tim". Znate li da je broj samoubistava vei od broja rtava u saobraaju? To je potrebna demonstracija naega vremena vie ne vidimo smisao u ivotu! esto sam razgovarao s ljudima koji su mi se poalili: "ivot je tako besmislen. Baciu ga ili zabavom i uivanjima, ili samoubistvom". Onda sam ih upitao: "A kada bi, ipak, imao smisla, a vi ste iveli kao da ga nema!? Kako biste izgledali na kraju?"

19

U Bibliji pie jedna reenica od koje vas prolazi jeza. Ona glasi: "oveku je dato da jednom umre, a zatim dolazi Boiji sud". Vidite, moramo da znamo ovu re iz Biblije, pa da se ozbiljno upitamo emu ivimo? Ta, ne moemo jednostavno umreti i doi Bogu na sud, a promaili smo smisao ivota! Je li jasno pitanje? Dobro, onda u produiti korak dalje.

2. Ko moe da mi odgovori?
Ko moe, za ime sveta, da mi odgovori na pitake emu ivim? Crkva? Ne! Svetenik? Ne! U istom je poloaju kao i vi. Profesori? Ne! Filozofi? Ni oni ne mogu da odgovore na pitanje emu ivim? To moe samo jedan. Samo jedan moe da nam kae emu ivimo. Onaj, naime, ko nas je pozvao u ivot, ko nas je stvorio Bog! Dozvolite mi da navedem jedan pomalo nerazuman primer. Jednog dana dolazim u neki stan. Tamo momak rukuje nekim icama i lampicama. A ja ga pitam: "ovee, je l' ti to gradi neku paklenu mainu? ta e to biti?" On mi je sve objasnio. No, moram priznati, nisam ga razumeo. Ali, morao sam da mislim: Niko se u to ne razume osim onoga ko to gradi. Samo on moe rei emu to slui. Tako je to i s naim ivotom. Samo onaj ko nas je stvorio ume da kae emu nas je stvorio. To znai da samo putem objave dobijamo odgovor na pitanje emu ivim? To nam mora rei Bog! Kada ne bih itao Bibliju, onda bih pomou tog pitanja doao do Biblije. Ne bih izdrao a da ne znam zato sam na ovom prokletom svetu. Da li vam je izraz "prokleti svet" pregrub? Pa, to je re iz Biblije. Da ste samo pola godine sa mnom omladinski pastor u velegradu, znali biste na ta mislim. Ovaj svet stoji pod velikim prokletstvom. I ne bih izdrao da u njemu ivim kada ne bih putem Boije objave dobio odgovor.

20

Bog nam daje odgovor na pitanje o smislu ivota u Bibliji. I to je razlog zato je Biblija tako jako vana. Poznajem ljude koji nadmeno govore: "Ta, mi ne itamo Bibliju!" Na to odgovaram: "Mogu vam dati napismeno da jo nikada niste ozbiljno razmiljali o pitanju emu ivim? No, glupost je veoma rairena bolest, a kada bi bolela, svet bi bio ispunjen zapomaganjem. Rei u vam odgovor Biblije u jednoj reenici: Bog nas je stvorio da budemo njegova deca! Kao to se otac rado ogleda u svome sinu, tako je Bog stvorio ljude "sebi na sliku". Bog eli da postanemo njegova deca, koja e s njim razgovarati i s kojom on moe da razgovara, koju moe da voli, a koja njega vole. Da li se vi, zapravo, molite? Koliko je gorko za jednog oca kada dete godinama ne razgovara s njim. A ovek koji se ne moli, zapravo ne razgovara sa svojim nebeskim Ocem! Vidite, Bog eli da smo njegova deca, koja e s njim razgovarati, koju e on voleti i koja e njega voleti. Za to ivimo na svetu! Molim vas, shvatite me pravilno, sada ne govorim o crkvi, o dogmi, o religiji i mnogim drugim stvarima. Sada govorim o ivom Bogu. A on vas je stvorio da biste postali njegovo dete! Da li ste vi njegovo dete? Da nastavim. Znai, treba da budemo Boija deca, ali po prirodi nismo Boija deca. Na poetku Biblije itamo: "I stvori Bog oveka sebi na sliku". I onda nas Biblija izvetava o jednoj velikoj katastrofi. ovek je bio stvoren u potpunoj slobodi ali se ovek odluio protiv Boga. Uzima od ploda, a to znai: "Hou da budem autonoman! Mogu da ivim bez Boga!" Shvatate li, Adam nikada nije posumnjao u Boije postojanje, ali se od njega osamostalio. "ivim svoj ivot u sopstvenoj reiji". Uz ovo, jedna pria. Nedavno me na ulici upita jedan ovek: "Pastore Bu, vi neprekidno govorite o Bogu. Ja ga ne vidim! Recite mi kako da ga naem?" Odgovorih mu: Sasluajte me dobro! Zamislite da postoji neki vremeplov kojim mogu da se vratim u prolost ili da idem napred u budunost. Jedno vee etam se ulicama raja. Poznajete dogaaj o
21

padu u greh, zar ne? Pa, tako, iza jednog buna susreem Adama, prvog oveka. Pozdravljam ga: Dobro vee, Adame. Dobro vee, pastore Bu, odgovori ovaj. udi li se to me vidi? pitam ga ja i objanjavam: Okretanjem kulisa u pozoritu sveta grekom sam stigao u rajsku batu. A on e: A zato si tako zamiljen? Ja odgovaram Adamu: Zna, upravo razmiljam o jednom pitanju koje mi je postavio neki ovek. Naime, pitanje glasi: Kako da naem Boga? Adam, smejui se glasno, ree mi: Pa, to nije nikakav problem kako da naem Boga! Evo ga! Hajde, budi iskren, pastore Bu, vama je ipak vie stalo da ga se reite. Ali, problem je u tome da ga se ne moete reiti. Da li je taj Adam u pravu? Bog je tu! ovek ga moe pronai! Ali, ne moemo ga se reiti! Kada posmatram duhovne nauke poslednjih 300 godina, vidim koliko su se ljudi borili da se ree Boga! Ali, nismo uspeli da ga se reimo. Prijatelji moji, svi vi u biti verujete da Bog postoji, ali mu ne pripadate. Vi postupate kao veina ljudi oni zamrznu pitanje o Bogu. Ne poriemo ga, ali mu i ne pripadamo. Nismo Boiji neprijatelji, ali nismo ni njegovi prijatelji. I tako, najvei problem svog ivota ostavljamo nereenim. Jedan vajcarski lekar tvrdio je u jednoj knjizi: ako ovek ne rei velika ivotna pitanja, onda zadobija duhovnu ranutraumu. Pa nastavlja: Mi na Zapadu bolujemo od Boga. Ne poriemo ga, ali mu i ne pripadamo. Zapravo, mi ga ne elimo. Zbog toga bolujemo od Boga. I ja u to verujem. Kada svuda oko sebe ujem da se savremeni ovek ne zanima za Boga, imam samo jedan odgovor: Ali, onda se savremenom oveku loe pie! Pa, i sam sam savremeni ovek, ali Bog me zanima. Ne smatram se staromodnim. No, ako se savremeni ovek ozbiljno ne zanima za svoje izbavljenje, onda je to jako loe! Da vam ispriam jedan primer. Predstavite sebi egrta kuvara. Jednog dana izjavljuje ef: "Ovaj se
22

uopte ne zanima za kulinarstvo". A ja ga pitam: "A za ta se on zanima?" ef odgovara: "Za ploe i devojke". Ja: "Onda morate pokazati razumevanje za ovog mladia i od sada s njim da govorite samo jo o ploama i devojkama". "Ne, ne!" odgovara ef. "Ako se ovaj mangup ne zanima za kuvanje, onda je promaio svoju profesiju!" Shvatate? Na poziv je da postanemo Boija deca. A ako se savremeni ovek za to ne zanima, onda je promaio svoju profesiju kao ovek. Onda uopte nema smisla da se s njim razgovara o svim moguim i nemoguim pitanjima, koja ga, moda, zanimaju. Ja jednostavno neu prestati da govorim: Tek onda ete biti ovek kada budete dete ivoga Boga!

3. Boiji odgovor na najvanije pitanje

Ponavljam, mi po prirodi nismo Boija deca, ali ivimo na ovom svetu da bismo to postali. I zbog toga je neophodno da se u naem ivotu neto desi. Smisao ovog predavanja jeste da vam u tome pomognem. Ja nisam tu da vas zabavljam, ve bih eleo nekolicini prisutnih da otkljuam srce, da pomognem bar da mi uspe da va ivot dobije smisao. Znai, mi nismo Boija deca, ne volimo Boga, krimo njegove zapovesti, ne marimo za njega, ne molimo, moda samo kada smo pod nekim pritiskom onda povuemo konicu za opasnost. Zbog toga najvanije pitanje glasi: Kako u postati dete ivoga Boga? Sada bih najradije podelio papir i olovke i rekao: Hajde, napiite ta vi mislite kako se postaje Boije dete? Jedni bi rekli: Moram biti dobar ovek. A drugi: Eto, da verujem u "dragog boga". Meutim, sve je to premalo. Najvanije pitanje ostaje: Kako u postati dete ivoga Boga? Odgovor na ovo najvanije pitanje mogu saznati samo preko objave.
23

Kako e me Bog prihvatiti kao svoje dete, to moe samo on sam da mi kae. To ne moe da smisli nijedan pastor. Biblija daje potpuno jasan odgovor. A on glasi: samo preko Isusa! Moji prijatelji, kada razgovor skreem na Isusa, srce mi jae zakuca, puls mi lupa jae, tada sam kod svoje ivotne teme. Ako neko eli da postane Boije dete, to je mogue samo preko Isusa! elim doslovno da prevedem jednu reenicu iz Biblije. Ona glasi: "Isus je iz Boijeg sveta doao na ovaj svet". Danas nam se neprekidno pripoveda da Biblija ima zastarelu sliku sveta: nebo je gore, zemlja dole. Gluposti. Biblija uopte nema takvu sliku sveta. Ona, naprotiv, kae o Bogu: "Okruuje me sa svih strana". To je neto sasvim drugo. Shvatate li? ak kada bih pobegao pod zemlju, Bog bi bio tamo. Biblija ima, dananjim savremenim renikom bismo rekli, viedimenzionalnu sliku sveta. Mi ivimo u trodimenzionalnom svetu: duina, visina, irina. Ali, postoji vie dimenzija. A Bog je u onoj drugoj dimenziji. On je sasvim blizu, nadomak ruke. Od ide s vama. On vas je video na vaim bezbonim putevima. No, mi nismo u stanju da probijemo zid prema onoj drugoj dimenziji. Samo Bog moe da ga probije. A Bog je probio zid i u Isusu je doao k nama! U Novom zavetu, dalje, itamo za Isusa: "Doao je u svoje vlasnitvo" svet mu pripada, zar ne? "A njegovi ga nisu primili". To je poruka Evanelja sve do dana dananjeg Isus dolazi, a ovek zatvara vrata. "On je doao u svoje vlasnitvo, a njegovi ga nisu primili". Sada bi, zapravo, trebalo da sledi taka. U stvari, stvar Boga sa ljudima morala bi da bude zavrena. Ali, na udnovat nain se nastavlja. Evo, ovako: "A koji su ga primili, njima je dao punomo da se nazivaju Boijom decom". Eto, tako ovek postaje Boije dete primanjem Isusa. Da li ste ve otvorili vrata vaega srca za Isusa? "A koji ga primie, dade im punomo da se nazivaju Boijom decom". Bio sam mladi oficir u prvom svetskom ratu i daleko od Boga. Tada sam to otkrio i primio Isusa u svoj ivot. To je okrenulo moj ivot
24

naopako. Ali, nisam poalio ni za trenutak. Isusa radi proao sam tekim putevima. Isusa radi mnogo sam prepatio. Isusa radi baen sam u zatvor. Ali, da imam jo stotinu ivota, od prvog trenutka, od kada bih mogao da mislim, drao bih se rei: "A koji su ga primili, dao im je punomo da se nazovu Boijom decom". Moj ivot ima smisla otkada sam postao Boije dete! Nije vano ta sam, da li svetenik ili ista ulice, generalni direktor ili bravar, domaica ili uiteljica moj ivot ima smisla kada sam Boije dete. Znai, morate da prihvatite Isusa! Tada ste istovremeno pronali smisao svoga ivota. Samo tada! Veoma je zanimljivo prouavati ljude u Novom zavetu po ovom pitanju. ujemo, recimo, za neku enu, iji je ivot bio strano besmislen Marija Magdalena. Vrlo malo znamo o njoj. Bila je opsednuta sa sedam demona. Znate, poznajem mnoge ljude u kojima je dvanaest avola! Mora da je to bio stravian ivot, vezan strastima. A ona je patila od tog besmisla. Onda u njen ivot stupa Isus, Spasitelj, Boiji Sin. On je isterao avola. Da, on to ume. On to i ini. Od tog trenutka ena pripada Gospodu Isusu. Njen ivot vie nije besmislen. A onda doivljava da Isusa pribiju na krst. On umire. Obuzima je uas: "Sada e se vratiti ivot besmisla". Treeg dana ujutru nakon raspea, ona klei u bati kraj Isusovog groba i plae. Kada je dola do groba, bio je prazan. Kamen je odvaljen. Nije nala ak ni Isusovo telo! Zato plae. Kako dobro razumem tu enu. Kada bih danas izgubio Isusa, survao bih se u bezdan besmislenog bitisanja. Ja je razumem: "Nema Gospoda. Moj ivot je ponovo besmislen". A iznenada uje iza sebe glas: "Marija!" Ona se munjevito okree i vidi njega, Isusa, vaskrslog. Prosto je vidim pred sobom. Niz lice joj teku suze sree i radosti i savladanog oaja: "Uitelju! Moj Gospode!" Na primeru ove ene postaje mi veoma jasno da ne moramo biti veliki filozofi, pa da dobijemo odgovor na pitanje o smislu ivota. Najprostijem oveku je jasno: Moj ivot je besmislen! emu uopte ivim? U trenutku kada je Marija Magdalena primila Isusa, za nju je reeno pitanje smisla ivota. Postala je dete ivoga Boga. Njen ivot je
25

postavljen u svetlost dubokog i velikog smisla! I zato elim da vas zamolim da primite Isusa! On vas eka! Kada budete ili kui, razgovarajte s njim. On vam je veoma blizu. Bilo bi velianstveno kada bi pojedinci prvi put oslovili Isusa: "Gospode Isuse! Moj ivot je besmislen. Doi k meni, kao to si doao Mariji Magdaleni!" Istina, kada primamo Isusa, u naem ivotu dolazi do velike revolucije. On dozvoljava da uestvujem u njegovoj smrti, pa stari ovek umire. Ali smem s njim i da vaskrsnem u jedan potpuno novi ivot kao Boije dete. On mi daje svoga Duha, pa odjednom mislim da drugaiji nain i imam drugaiji ukus. Doiveete to sami. Prvo prihvatite Isusa. Ali, odmah da vam kaem, ako ovek prihvata Isusa, dobija novu egzistenciju. Postati Boije dete ne znai samo promenu razmiljanja, ve sasvim novu egzistenciju. U Vestfaliji je prolog veka iveo obuar po imenu Ralenbek (Rahlenbeck). Poznavali su ga samo po imenu "pietistiki pastor" (bogomoljac), jer je s velikom ozbiljnou sledio Isusa. Bio je moan i blagosloveni ovek. Jednoga dana u posetu mu je doao mladi svetenik. Ralenbek mu kae: "Gospodine svetenie, vae teoloke studije jo vam ne garantuju da ste Boije dete. Vi morate da primite Isusa!" Ovaj odgovori: "Da, imam Isusa. U mojoj radnoj sobi, na zidu visi ak i njegova slika". Na to e stari Ralenbek: "Da, na zidu je Spasitelj sasvim miran i spokojan. No, ako ga primite u srce i ivot, onda dolazi do bune!" Ja vam elim ovu velianstvenu revoluciju, kada staro umire i kada, kao Boije dete, moete slaviti nebeskog Oca, jer znate zato ste na ovom svetu, jer moete, kao dete Boije, da slavite nebeskog Oca delima, reima i mislima. Shvatate, ovo moje predavanje nije neki religiozni hobi, nije samo ideja
26

nekog svetenika. Od toga zavisi i va ivot i smrt, veni ivot i vena smrt. Gospod Isus govori: "Vidi, stojim na vratima i kucam, ako ko uje moj glas i otvori vrata, uiu k njemu". To Gospod Isus govori i nama: "Vidite, stojim na vratima tvoga ivota. Otvori! Hou da tvom ivotu dam smisla!" Jednom me je posetio stari rudar i rekao mi: "Gospodine svetenie, moram da razgovaram s vama!" Imao je sedamdeset godina i priao mi je: "Kada mi je bilo sedamnaest godina, i ja sam bio na ovakvom evangelizacionom sastanku. Primetio sam da Isus kuca i kod mene. Ali, ja sam rekao: 'ovee, ako to stvarno ozbiljno mislim, smejae mi se svi moji drugovi. To je nemogue'. I onda sam pobegao". Nastavio je: "Sada je moj ivot proao. Ostario sam. Meutim, sada znam da je moj ivot promaen, jer onoga asa nisam otvorio vrata Isusu". Moji prijatelji, imamo samo jedan, jedini ivot i zbog toga je od ivotne vanosti pitanje emu ivim? Bog je na to pitanje glasno i jasno odgovorio u Isusu, raspetom i vaskrslom. A sada taj Isus stoji pred vaim vratima i kuca. Otvorite mu svoj ivot i nikada neete zaaliti!

27

Nemam vremena!

Nemam vremena!

Kada ljudi pozivaju na moja predavanja: "Doite jednom da ujete pastora Bua!" najee im odgovaraju: "Nemam vremena!" Bilo je to u jednoj banji. Za vreme jela sedeo sam nasuprot jednog starijeg gospodina. Dobro smo se slagali. Ponekad sam mislio kako taj ovek ume da uiva. Prosto sam se radovao gledajui ga s kakvim uivanjem jede svoju hranu, ili kako se oputeno suna. No, postepeno me je poelo zabrinjavati to su se nai razgovori kretali samo oko povrnih stvari. Mogli biste da pitate zar je to tako strano? Eto, ja sam uveren da je Bog velika stvarnost. I ceo moj ivot se izmenio kada sam saznao da je Bog uinio tako neto velianstveno: "Toliko je zavoleo svet da je dao svoga Sina, da svi koji u njega veruju ne propadnu, nego da imaju ivot veni". Strano je to kada neko tako jednostavno prolazi pokraj takvog Boijeg spasenja. Oito da je to bio sluaj i s mojim susedom za stolom. Kako e se oseati kada ga Bog jednoga dana pozove pred svoje lice!? Jednoga dana ponudio sam mu jednu svoju knjiicu. "Molim vas, proitajte to! Radi se o iskustvima s Bogom. Imaete o neemu vanom da razmiljate!" ta se dogodilo? ovek se srdano zahvalio, a zatim rekao: "Sada moram da se oporavim... Moda u kod kue nai vremena da tako neto proitam!" Tim reima je odloio knjiicu. Raalostio sam se. Ovaj ovek nikada nee imati vie vremena nego to ga ima ovde u banji. Jednostavno nije hteo da ima vremena za Boga! Opasno je tako se ophoditi s Bogom. I zato je neophodno razgovarati i o toj temi!

28

1. Neobino stanje
Pa, zato, zapravo, nemamo vremena? eleo bih, prvo, da skrenem vau panju na jednu injenicu s kojom jednostavno ne mogu da izaem na kraj, a niko to ne ume da objasni. Vidite, kada bi pre sto godina neki trgovac iz tutgarta eleo da zakljui posao s trgovcem u Esenu, morao bi koijama da putuje pet dana tamo i pet dana natrag. Znai deset dana putovanja i moda dva dana za zakljuivanje posla. Potroio bi skoro pola meseca. A danas neko obavi samo jedan telefonski razgovor i utedeo je sebi dvanaest dana. A ipak, svako e rei da nema vremena! Kako to? Kada sam nekada kao dete odlazio svom dedi i baki u planine, to je za mene bilo kao put oko sveta. A danas postoji ekspresni voz, kojim itav taj put prevalite za pet sati. Zar, onda, ne bi ljudi trebalo da imaju mnogo slobodnog vremena? Ranije su ljudi imali 60asovnu radnu nedelju, a radili su ak i due. Danas se radi 3840 sati. A niko iv nema vremena! Kako to? Ili, danas je ceo ivot podeen da nam olaka posao. Moja majka je svaki dan itala etiri poglavlja iz Biblije i imala je vremena da se moli za sve svoje drage. A nije bilo ni maine za pranje vea, niti svih onih drugih maina u kuhinji. A othranila je estoro dece, s tim da niko nije nosio sintetiko rublje, arape su morale da se krpe. A imala je vremena da svakoga dana proita etiri poglavlja iz Biblije! Imate li vi vremena za to? Ne, sigurno da nemate vremena! Kako to? Shvatate, sve nam pomae da utedimo vreme, a niko iv nema vremena. Umete li da mi to objasnite? Eto, u tome je stvar. Mnogo sam o tome razmiljao. Jednostavno to ne razumem. A zapravo, postoji samo jedno objanjenje. Istina, ljudi ne ele da ga uju, ali ne znam ni zajedno drugo. U pozadini svega stoji neko ko nas tera! Postoji neko kome je stalo da ovek nema vremena, koji poput krotitelja zveri u
29

cirkusu, neprekidno zamahuje biem da bi ljudi stalno bili u pokretu. I Biblija o tome govori i kae da je to avo. I da se upitamo da li postoji avo? Odgovoriu vam da avo postoji, postoji "vrhovnitvo tame". Nedavno mi je jedan ovek u razgovoru izjavio: "Gotov sam s hrianstvom!" Ja mu odgovorih: "Kakva varka! Sotona vas ima u svojoj vlasti". Na to se nadme no nasmeio i odgovorio: "avo? Zar postoji avo?" Biblija pripoveda da avo vodi Isusa na jedno visoko brdo. Prua se divan vidik. avo je razmaknuo zavese i Isus u duhu vidi sva carstva ovoga sveta i svu njegovu slavu. A avo kae Isusu: "Dau ti sve ovo ako padne niice i pokloni mi se. Meni je sve ovo dato i mogu dati kome hou". To je jedno od mesta u Bibliji koje me snano dira, jer Isus ne protivrei avolu. On priznaje da avo ima mo nad ovim svetom. A ja vam kaem da je ovek slep i gluv ako ne shvata da postoji sila tame. Kako, inae, objanjavate sve to se dogaa u ovom svetu? Da pomenem samo neke stvari. Na primer, mislim na one mnoge ljude koji su robovi strasti. Jedne noi doao mi je direktor neke fabrike "mrtav" pijan. No, jo uvek je bio toliko priseban da kae: "Pomozite mi. Ne mogu drugaije. Jednostavno moram da pijem. Moj otac je bio pijanica. Nasledio sam to od njega. Moram!" ta mislite, koliko ima ljudi koji u dubini svoga srca jadikuju moram! A ko to zapoveda? Pogledajte samo sav jad naeg vremena, pa ete osetiti vrhovnitvo tame, kako ga Biblija naziva. Ili, setite se seksualne labilnosti naih dana. Evo nekog gospodina. Ima predivnu porodicu, ljupku enu, ali jednoga dana jednostavno postaje plen jedne svoje nametenice. Potraio sam ga i rekao: "ovee, upropauje svoj ivot. Upropauje svoju porodicu, postae ruglo svojoj deci!" Jo uvek ga vidim pred sobom, velikog menadera
30

industrije: "Gospodine svetenie, ne mogu da se oslobodim te devojke. Ne mogu!" Zar ovde ne oseate neto od moi tame? Poznati engleski pisac Somerset Mom (Sommerset Maugham) napisao je podeblju knjigu pod naslovom "O ljudskom robovanju". Kako ljudi postaju robovi? Pitajte podanike nekog totalitarnog reima: "Mislio sam da su dva puta dva dvadeset, verovao sam to, jer je voa tako rekao". Kada oseate silu tame, onda znate da postoji avo. Veliki nemaki pesnik Gete napisao je svoje velianstveno delo "Faust". U toj drami postoji jedna devojka, Greta, nevino dete, a zatim zavedeno. Gretin brat bi hteo da odbrani njenu ast. Dolazi do tue sa zavodnikom i brat je ubijen. Da bi zavodnik mogao k njoj, Greta daje majci sredstvo za spavanje. Majka umire. A kada doe dete, Greta ga ubija, kao to ljudi danas ubijaju decu u majinoj utrobi. Kakvu samo uasnu krivicu sebi natovaraju! Na kraju vidimo Gretu ubijeni su majka, brat i dete. I onda itam one potresne rei; "ta me na to prisili, o Boe, a bilo je tako dobro, tako slatko!" Gete nije bio glup. On u "Faustu" pria da je avo umeao svoje prste u celu priu. Takve prie svetenik velikog grada doivljava iz dana u dan. I kada mi, onda, neko doe i kae da nema avola, mogu samo da ga pitam iz kojeg to malog mesta dolazi, mada nema mesta u kojem avo ne hara. Ah, moji dragi prijatelji, da avo postoji primetio sam i po tome to su ak i pravi hriani nekad strano slepi za svoje sopstvene greke. Pogledajmo jednu pobonu enu, koja je krajnje sebina. Mui svoju snahu do besvesti, ali to jednostavno ne primeuje. Pobona ena! Vi poboni, molite Boga da vas oslobodi sile tame! Vidite, jednostavno nije mogue objasniti svet, ako ne shvatamo da postoji avo, sila tame, sila koja radi veoma planski, koja nas stalno dri u pokretu. Zato nemamo vremena. avo koristi sve, samo da
31

nemamo vremena za razmiljanje, da ne moemo razmiljati o tome da postoji izbavljenje od te sile tame. Moram sada da govorim o izbavljenju.

2. Predivna injenica
Postoji izbavljenje! Divna injenica. Ah, moji dragi prijatelji, koliko sam srean to imam tako divnu poruku. Na karnevalima u Nemakoj uestvuju takozvani komedijai. Ponekad se pitam kako se oni oseaju kada se uvee vrate u svoju sobu i skinu svu minku. "Eto, zaraujem svoj novac na pravljenju gluposti, i dranju prljavih i dvosmislenih govora". oveku bi se moralo smuiti nad samim sobom. Kako sam srean to imam tako divnu poruku o velikoj stvarnosti. Postoji izbavljenje od sile tame! Apostol Pavle je jednom ovako opisao hrianski ivot: "Bog nas je izbavio od vlasti tame i premestio u carstvo svog ljubljenog Sina u kome imamo izbavljenje, oprotaj greha". Znai, biti hrianin ne znai u prvom redu biti krten, niti plaati crkveni porez. Biti hrianin znai doiveti promenu egzistencije, biti Iupan iz sile tame i doi u jedno novo postojanje pod novim gospodarom. Dozvolite da vam, kao primer, ispriam priu koju sam uo. Jedan misionar starao se o oveku odanog piu. Takve veze su uasne. Jednog dana ovaj ovek opet je bio pijan do besvesti. Razbio je sav nametaj, premlatio enu. Misionar ode tom oveku posle podne, oko pet sati, a ovaj sedi u kuhinji i pije kafu. Sa njim i njegov petogodinji sin. Misionar ga pozdravlja i pita: "Opet si podlegao?" ovek kripi zubima, odlazi u drugu sobu i vraa se s kanapom u ruci. I onda, bez rei, poinje da vezuje svog malog sina za stolicu. Misionar misli ta li e se sada dogoditi, zar je ovaj jo uvek pijan? Ali, ovek i dalje radi
32

vezuje svog sina sve vre, a onda vikne na njega: "Ustani!" Mali brizne u pla i jecajui izgovara: "Ne mogu! Ne mogu!" Tada se ovek tunog lica okrene misionaru i ree: "Vidite i sami, ne mogu!" Potresno! Meutim, misionar iz depa izvadi no i mirno i polako preree lep, novi konopac za rublje, pa kae malianu: "Sada ustani!" "Da, vi ste prerezali kanap!", kae ovekalkoholiar, a misionar e na to ozbiljno: "ujte, postoji neko ko moe da razree konopce koji nas vezuju Isus!" Svet je pun ljudi koji mogu da s pesnikom posvedoe ove rei: "Sputao me teak terete, gresi tite, krivnja, sram! Ali, tad me Isus taknu i sada posta drukije sve! On me taknu, da, on me taknu O, kako radujem se sad! Neto se desi i sada znam On me taknu i oslobodi me!" To je predivna stvarnost postoji osloboenje od Vlasti tame! Postoji jo neto trea:

3. Sutina stvari
ta je moja prava tema? Isus donosi izbavljenje! Ja opet o Isusu. Kad god mogu da govorim o Isusu, ja sam kod svoje prave teme. Seam se kako sam jednom u Njujorku (New York) bio pozvan u klub Crnaca. Znate da postoji napetost meu rasama. U tom crnakom klubu, u holu je stajala jedna mramorna figura. Videlo se da lik ne predstavlja Crnca, pa sam se udio kako su Crnci tamo postavili spomenik jednom belcu. Pitao sam posluitelja: "Prijatelju, ko je ovo?" Scenu koju sam doiveo nikada neu zaboraviti. ovek se zaustavio pred spomenikom i sveano izjavio: "To je Abraham Linkoln, moj
33

osloboditelj!" I onda sam u duhu video predsednika Linkolna, davno pre nego to se ovaj mladi ovek rodio, kako je u ratu izvojevao slobodu za Crnce. Ovaj mladi nije uestvovao u ratu. Ali, za svoju slobodu zahvalio je onome to je Abraham Linkoln tamo na bojnom polju izvojevao i za njega. Penjao sam se uz stepenice i jo uvek sam video oveka kako stoji pred spomenikom i uo kako tiho mrmlja: "Abraham Linkoln, moj osloboditelj!" Tako bih eleo da stojim pred Hristovim krstom i da kaem: Isus, moj osloboditelj! U Bibliji se u jednoj reenici govori o nekoj udnoj stvari: "Zakon duha ivota u Hristu Isusu oslobodio nas je od zakona greha". Postoji prirodni zakon. Ako spustim maramicu, ona e, prema zakonu Zemljine tee, pasti na pod Tu se ne da nita menjati. Ali, ako maramicu uhvatim drugom rukom, ona nee pasti na pod. To znai, ako se ukljui neka jaa sila, prekida se zakon Zemljine tee. Po prirodi potinjeni smo zakonu greha i smrti. Svi mi padamo, survavamo se u venu propast. Mi to znamo. A sve zavisi od toga da li e se pojaviti neka jaa sila koja e nas zadrati od pada. Tek onda vie ne padamo. A tu jau silu dao je Bog u Isusu Hristu za izbavljenje, za osloboenje. Razumete? Isus je avolu uzeo i poslednju mo. A u sili Svetoga Duha, koju nam Isus poklanja, smemo da hodamo u novom, izbavljenom ivotu. udno! Svet, jednostavno, ne moe da se rei tog Isusa. Razumete li? Neko je jednom rekao da je Isus poput nekog stranog tela u ovom svetu. A to vam je ovako: on je strano telo sa neba. Ko je taj Isus? Da se malo zaustavim, jer, vidite, sudbonosno je da tog Isusa upoznate. Molim vas, nemojte dozvoliti da vas neki asopisi orijentiu o Isusu. Nemojte se dati zaglupljivati od ljudi koji Isusa i ne poznaju. Jedino vam Novi zavet daje pravu informaciju o tome ko je Isus. Luter je to, polazei od Biblije, iskazao na ovaj nain: "Istiniti Bog, roen od Oca u venosti, istiniti ovek, roen od device Marije". Bog i ovek. U njemu
34

se povezuju nebo i zemlja. Isus je istiniti ovek! Mogao je da plae kraj Lazarevog groba. Ja zamiljam da je mogao i da se smeje kada je rekao uenicima: "Pogledajte ptice nebeske, niti seju, niti anju, niti sakupljaju u svoje itnice, a va nebeski Otac ipak se brine za njih!" Da, prosto ga vidim kako se smeje, moj Spasitelj. Prkosni vrapci! Ni za ta se ne brinu, a ipak se nasite, goje se i debljaju! O, kakav divan ovek, taj Isus! Pria se kako je propovedao i nakon toga nahranio pet hiljada ljudi. Pet hiljada ljudi, bez ena i dece! Kada bismo jednom zamolili da iz naih hrianskih bogosluenja izau ene, ko bi ostao? Kakav li skup kod Gospoda Isusa! Pet hiljada mukaraca, bez ena i dece! A nije imao ni mikrofon. Mora da je imao predivan glas! Da, bio je velianstveni ovek! Jedna od najvelianstvenijih scena Novog zaveta je ova: rimski namesnik, Poncije Pilat dao je iibati Isusa. Stavili su mu na glavu krunu od trnja. Niz lice mu tee krv. Lea su mu izudarana. Lice mu je popljuvano. Olupina od oveka! Takav stoji pred Pilatom. Pilat prvo gleda njega, onda narod. I onda pokazuje prstom na Isusa i potreseno kae: "Pogledajte, kakav ovek!" Pilat hoe rei: "Video sam do sada mnoge dvonogae, bili su gladni vuci, opasni tigrovi, lukave lisice, tati pauni, majmuni. Ali, Isus je ovek, kakvi bi svi ljudi trebalo da budu". Nedavno mi je neko rekao: "Isus je bio ovek poput nas". Na to sam odvratio: "Isus je bio ovek, ali upravo ne onakav kakvi smo mi, nego kakvi bismo trebali da budemo!" Isus je bio ovek kakvi bismo mi trebali da budemo, kakve nas je Bog zamislio. Ako vam neko bude rekao daje Isus bio ovek kao mi, onda ga pitajte: "Da li ste vi kao Isus?" A Isus je "istiniti Bog, roen od Boga Oca u venosti"! Sada bih satima mogao da vam priam o tome. Recimo, scenu kada je
35

amac s uenicima na Genezaretskom jezeru dospeo u buru. amac je u tren oka pun vode. Jedro se slomilo. Uenici su bili iskusni mornari, tako da su ve bili u burama. Ali, sada ih je uhvatila panika. Oni viu: "Gde je Isus?" Ah, on spava na dnu broda. Oni k njemu i bude ga: "Gospode, propadosmo!" I onda vidim kako Isus stoji na pramcu broda. Usred bure. Mi uvek elimo Isusa da zatvorimo u pitome crkve. Znate li kako je to u buri? Bura kao da eli da ga zbrie. A on prua svoju ruku i zapovedniki uzvikuje u pobesnelu prirodu: "Umukni i uuti!" Istoga trenutka smiruju se talasi a oblaci kidaju! Kada sam ispriao ovu priu svojoj deci, rekao je moj sini: "I onda je grom bio pokvaren!" Da, potvrdio sam, grom je bio pokvaren! Sunce ponovo sija. A uenici padaju na kolena: "Kakav je ovo ovek! On nije ovek kao mi!" Na kraju su, ipak, pronali odgovor on je utelovljeni Bog! Oni su to, u sutini, shvatili tek nakon Uskrsa, kada je Isus iv izaao iz groba. Moji prijatelji, ne priam vam bajke. Ne bih se usudio da stojim pred vama, kada ne bih znao da je to istina, da je u vaskrslom Isusu ivi Bog doao k nama! Ali, najradije ga vidim dok visi na krstu. Tamo je on zaista Bog i ovek. eleo bih da vam ga naslikam, onako kako je zaista izgledao, trnjem okrunjenog, ali krunom rugla. Snane ruke prikovane, Klonula mu glava, umire! O, glavo krunisana, kojoj se rugao svet! Pogledajte tog Isusa! Zastanite pred njim i upitajte se zato on tu visi? Pitajte se, sve dok ne naete odgovor. Tamo me izbavlja od vrhovnitva i sila tame! Tamo me izbavlja od sile Sotone! Da vam to samo skiciram: istovremeno moete da se poistovetite s Isusovim krstom, da ga pogledate i da znate, verujete i shvatate: Ovde u biti iskupljen od sile tame, da bih bio slobodno Boije dete. Ne morate vie dozvoliti da vas ganja avo, ve u gledanju tog krsta moete doiveti zbilju, a to je: "Svreno je sa silom avola! Isus je jai. Ovaj raspeti me
36

je iskupio da budem slobodno Boije dete!" Prestanite s besmislenim naklapanjem naega vremena! Preite ve jednom u pravu stvarnost! Smemo i treba da budemo slobodna Boija deca. Bog je stvorio sve preduslove za to u Isusu, koji je bio razapet i koji je uskrsnuo iz mrtvih za nas! Znam, kada ovek pone da govori o Bogu, nekako mu je neugodno. ta mislite, zato? Vidite, svi smo mi u poloaju izgubljenog sina, o kome nas izvetava Biblija. Taj sin je bio otiao od kue, od oca. No, daleko od oevog doma postao je veoma nesrean. Rado bi da se vrati kui, ocu, ali plai se, ne usuuje se. Zato? Zato to se toliko toga ispreilo izmeu oca i njega. Mnogi ljudi ne susreu Boga, jer u dubini svoga srca misle: "Toliko je toga izmeu Boga i mene, da ne pripadamo jedan drugome". I u pravu su. Naravno, oni se nalaze pod vrhovnitvom tame i ne mogu da budu u zajednitvu s Bogom! Ali, ta velite, ako Isus eli da nas oslobodi od vrhovnitva tame i da nas uini Boijom decom, onda on istovremeno eli da ukloni ono to se ispreilo izmeu Boga i nas. A to je uinio tamo na krstu. Sada smemo da kod njega naemo oprotenje greha. Stvarno, ovaj raspeti Spasitelj daruje oprotenje greha! Pavle je to shvatio kada je rekao: "Bog nas je izbavio od vrhovnitva tame i premestio u carstvo svog dragog Sina". Po prirodi nas goni avo. Ali, Isus, Boiji Sin, izbavlja nas, darujui nam oprotenje krivice. I, prijatelji moji, zato nam je Bog dao nae vreme, da bismo prihvatili izbavljenje po Isusu!

4. O nekome ko, takoe, nije imao vremena

Jo nisam sasvim gotov. Sada bih eleo da vam priam o jednom
37

oveku, koji, takoe, nije imao vremena. itamo o njemu u Novom zavetu. Bio je on velik ovek, rimski namesnik. Zvao se Feliks. Predivno ime. Znate, Feliks znai Sreko. Imao je enu po imenu Druzila. A imao je zatvorenika po imenu Pavle. Jednoga dana, ba je imao mnogo vremena, rekao je: "Hajde, da ujemo tog Pavla. eno, hajde sa mnom!" Uli su u sudnicu i raskono se smestili. Levo i desno od njih stoje legionari. I onda dovode zatvorenika i Feliks mu se obraa: "Govori, Pavle! Zato si u zatvoru?" I Pavle je otpoeo svoj moni govor. Bar da ja mogu tako da govorim. Atmosfera postaje sve ozbiljnija. U sudnici je odjednom ivi Bog. Pavle govori o pravdi, koju bi sudija morao da zastupa. To je potreslo Feliksa. Sea se sumnjivih sluajeva s mitom. Pavle govori o istoti. Druzila je skoro pala sa stolice. ovee, iz kojeg je veka ovaj? misli ona. A kada je Pavle nastavio i rekao: "Bog to eli!", onda oboma gori tlo pod nogama. Zatim Pavle govori o Boijem sudu u kojem ovek moe da bude proglaen krivim. Feliks je tada skoio i rekao: "Trenutak, Pavle. Lepo je sve to ti tu pria. Sigurno je to vrlo vano. Kada budem imao prikladnog vremena, opet u te sasluati. Ali, sada vie nemam vremena!" I onda su ga odveli. Vie nikada nije imao vremena! Plaim se, ako mi ne budemo imali vremena da nam Bog govori o pravednosti, ednosti i o svom sudu, da emo i mi proi kao Feliks. Zar nam nije jezivo kada oseamo Boiju stvarnost? Tada se radije bacamo na sledei film ili ukljuimo televizor. Tako smo bar u sredini koja nas lino ne uzbuuje. I sve ostaje po starom! Zar to nije strano kada ovek o svom ivotu mora da kae: sve je ostalo po starom. I onda je doao Boiji Sin, koji govori: "Gle, sve novo tvorim. Opratam prolost! Svojim umiranje sam vas iskupio za Boije carstvo. Dajem vam Svetoga Duha da budete novi ljudi!" A mi kaemo: "Ma nemoj!", i sve ostaje po starom. Ima hriana u kojima je hrianstvo ve odavno mrtvo. Samo to oni to jo nisu primetili a
38

sve ostaje po starom. elim vam ono najslavnije to postoji da kod vas, ipak, ne ostane sve po starom, nego da vas Isus obnovi!

5. O nekome ko je imao vremena

Da vam, na kraju, kaem jo neto vano: mi smo gonjeni ljudi dokle god smo pod vlau avola. Ali, znam nekoga ko ima vremena za vas Isus, Spasitelj, vaskrsli! ene se, moda, ale: "Moj mu nikada nema vremena za mene". Muevi se ale: "Moja ena nikada nema vremena za mene". Roditelji se ale: "Deca nikada nemaju vremena za nas". Deca se ale: "Roditelji nikada nemaju vremena za nas". ujte, Isus ima vremena! Isus ima vremena za nas! U poslednje vreme doao sam do jednog novog otkria. Prole nedelje imao sam nekih sloenih problema, koje ne bih eleo sada da objanjavam. No, ponekad ovek stvarno doe u neku konfliktnu situaciju naega vremena. Bio sam toliko potiten, da mi je moja ena rekla: "Nepodnoljiv si, ali mogu da te razumem". Znate ta? Pocrveneo sam. Otrao sam u umu. I u tiini sam razgovarao sa svojim Spasiteljem: "Gospode Isuse, moram da ti objasnim svu svoju mizeriju". Rekao sam mu sve. I on je uzeo sebi vremena. Mogao sam da mu objasnim sve u detalje. Za tili as su prola dva sata. I onda sam otvorio svoj Novi zavet i svaka re je bio Boiji odgovor za mene lino! Kako sam se samo radosno vratio kui! Doao sam do novog, novcijatog otkria: Isus ima vremena za mene! U Novom zavetu postoji jedna predivna pria. Kraj puta sedi slepac i prosi. Pred sobom ima veliku drvenu kaiku. Kada neko proe, prua kaiku i vie: "Milostinju, molim milostinju!" Iznenada prolazi mnotvo ljudi. Slepac misli: ta je to, neka procesija ili vojska? Konano pita: "ta se deava?" Neko mu dovikuje: "Prolazi Isus!" Slepcu je sinulo, naravno iznutra. Ve je uo za tog Isusa. Da, on veruje da je Isus Boiji
39

Sin. Poeo je da vie: "Isuse, Boiji Sine, pomozi mi! Isuse, Boiji Sine, smiluj mi se!" Ljudi su postali nervozni i govore: "Ta, nemoj tako da vie. Hoemo da ujemo ta Isus govori!" Ali, slepac vie dalje: "Isuse, Boiji Sine, smiluj mi se!" Ljudi se sada ljute i prete: "Ako sada ne umukne, istui emo te!" Masa koja preti je opasna. Ali, slepac se ne da zaplaiti: "Isuse, Boiji Sine, smiluj mi se!" Dakle, kada bi mene neko pitao, ja bih slepcu rekao: "Zna, mora da shvati. Isus je na putu za Golgotu. On hoe da umre za sav svet. Svet propada zbog svoje krivice. Isus eli da rei pitanje krivice uzimajui na sebe krivicu sveta. eli da stvori mir s Bogom. I onda e vaskrsnuti. Pobedie smrt. To je globalna stvar. Nemoj sada ti da se u to mea!" Ali, slepac vie iz petnih ila: "Isuse, Boiji Sine, smiluj mi se!" I onda itam rei, koje spadaju meu najlepe u Novom zavetu: "A Isus se zaustavi". Pa, Gospode Isuse, rekao bih ja, kada ja imam hitnu sednicu, ne elim da me bilo ko zaustavlja! A Isus se zaustavio i zapovedio da dovedu slepca. Tako itamo u Bibliji. Isus, koji reava probleme sveta, ima vremena za jednog slepcaprosjaka! Toliko mu vredi pojedinac. Toliko mu vredimo i mi. Postoji li na itavom svetu jo neko kome toliko vredite? Zar vi za njega nemate vremena? avo mora da vas je mnogo zaglupljivao. uo sam jednom jednu superpriu. Neki brod je tonuo. Stjuard juri po palubi i kroz sve hodnike vie: "Svi na palubu! Brod tone!" On prolazi i pokraj kuhinje, a tamo kuvar mirne due pee svoje pile i kae: "Moram najpre da obavim svoju obavezu" i nastavio da i dalje pee pile. A onda je, zajedno sa svojim piletom, potonuo. Tako mi se ini dananji ovek: "Isus? Zastarelo! Ne zanima me! Nemam vremena!" I, tako, svet ide bez Isusa u pakao. Mislim da bismo ono najvanije trebalo da uradimo prvo. Kada Bog daje izbavljenje, onda je najvanije da to izbavljenje prihvatimo. Kako bih eleo da sada stojite pod Isusovim krstom i da zajedno s pesnikom izgovarate rei:
40

Ti trpi za me mnogo, na krstu raspet iv! Ti krvlju greh moj plati, a ja sam bio kriv! Sada se kajem gorko, kajem se duom svom! Smiluj se, Hriste, Spase, smiluj se grehu mom! Ne skreni oka svoga, ne odbij vapaj moj; Na pokajnika grenog ne izlij ukor svoj! Oprosti mi sad, Boe, u ovaj sveti as! Mir daruj srcu mome i mojoj dui spas!

41

Paznja! Opasno po zivot!

Panja! Opasno po ivot!

Upravo sam dojurio autoputem. I poto treba da vam odrim predavanje, morao sam neprekidno da mislim: Panja! Opasno po ivot! Shvatate? Danas ljudi uglavnom vie ne umiru u krevetu stari i siti ivota. Danas ljudi umiru u nekoj nesrei, ili dobiju infarkt. Ranije su ljudi doivljavali devedesete, a onda su legli na svoju samrtnu postelju. U ovo vreme to se vie ne deava. Danas eksplodira avion nad okeanom 80 mrtvih. Dolazi do eksplozije u nekoj fabrici 60 mrtvih. U rudniku umiru uvek iznova ljudi nasilnom smru. Svakih onoliko godina dolazi do velikog rata. U prvom ratu poginulo je dva miliona ljudi, u drugom pet miliona. Prosto smo okrueni opasnostima. Dok tako razmiljam, zakljuujem da zaista nemamo anse da umremo tako lepo u krevetu. Zamislite, nesreno stradate danas uvee u deset! To bi se moglo dogoditi, zar ne? Gde ste onda u jedanaest sati? ta e biti s vama? Da li ste o tome ve razmiljali?

1. Ozbiljnost situacije
Da vam ispriam jednu zgodnu priu. Istina, nisam je sam doiveo, ali sam je uo od svoga dede. A on je bio odlian pripoveda. Neki mladi doe svom starom stricu i kae: "Strie, estitaj mi! Poloio sam maturu!" "Divno!", kae ovaj i daje mu dvadeset maraka. "Evo ti nagrade. Kupi sebi neto lepo. Ali, kai mi kakvi su sada tvoji planovi?" "Sada u poeti svoje studije. Hou da budem pravnik". "Lepo, kae stric, a onda?" "Pa, onda u raditi na sudu kao branilac". "Lepo, kae stric, a onda?" "Pa, onda u biti sudija u okrunom sudu". "Lepo, kae
42

stric, a onda?" "Pa, strie, onda u pronai neku devojku, oeniu se i osnovati porodicu". "Lepo, kae stric, a onda?" "Sigurno u postati neka uvena linost na sudu". "Lepo, kae stric, a onda?" "Pa, strie, mladi je pomalo nervozan, sigurno u i stariti, pa u otii u penziju". "Lepo, a onda?" "Onda u se preseliti u neki lepi kraj. Sazidau lepu kuicu i posaditi jagode". "Lepo, kae stric, a onda?" Mladi se naljutio. "Onda, onda u umreti!" "Tako, kae stric, i onda?" Mladi se vie nije smejao. Nasmrt se preplaio. "Onda umirem i onda. I onda? Strie, o tome jo nikada nisam razmiljao!" "Kako? Maturirao si, a tako si glup da misli samo do ispred nosa? Zar ti Bog nije dao razum zato da misli malo dalje? I onda?" Mladi je brzo odgovorio: "Strie, jo niko nije saznao ta je iza smrti!" "Sine, to nije tano", kae stric. "Postoji neko ko je informisan o tome. To je Isus. A on je rekao: 'irok je put koji vodi u propast, a uzan je put koji vodi u veni ivot'. Nakon smrti dolazi Boiji sud. A ovek moe ili da bude izgubljen, ili da se spase". Moj je zadatak da vas probudim i da vam kaem da nije dovoljno da sebi stvarate ivotne planove samo do smrti. ovek mora da se pita ta onda? Kao omladinski pastor esto sam pokuao svojim mladima da razjasnim da ako elim da popravim svoju obuu, onda ne idem automehaniaru. Auto mehaniari su divni momci, ali nita ne znaju o cipelama. Odneu svoje cipele obuaru. Ali, ako mi je auto u kvaru, onda idem automehaniaru. A ako hou da kupim lepinje, onda ne idem mesaru. To su fini ljudi, ali nita ne znaju o tome kako se peku lepinje. Ako hou da kupim lepinje, idem pekaru. A sada mi pukne vodovodna cev, idem vodoinstalateru. Znai, uvek idem strunjaku! Ipak, ako elimo znati ta e biti iza smrti, pitamo Marka i Janka i oslanjamo se na svoje sopstvene nejasne misli. Zar ne bismo trebali za najvanije pitanje ta posle smrti da se obratimo strunjaku? A ko je strunjak za to pitanje? Postoji samo jedan strunjak. A to je Boiji Sin, koji je doao iz drugog sveta i sam bio u carstvu mrtvih. On je umro na krstu i ponovo se vratio. On zna te stvari. A on govori:
43

"Mogue je da ode u propast, ali moe da doe i u nebesko carstvo!" I ako mi danas i 25 profesora dokazuju: "Sa smru je sve gotovo", odgovoriu im da potujem sve njihove akademske titule, ali oni nisu strunjaci na tom podruju. Jer, vidite, jo nisu bili tamo. Ali, ja poznajem nekoga ko je bio tamo Isusa. A on govori neto drugo. Ljudi danas ive na sopstveni rizik, kao da se smru sve zavrava ili kao da e prirodno doi u nebo, ako je neko krten, ili ako ga svetenik sahrani. U paklu e jednom da vrvi od ljudi koji su krteni i koje je svetenik sahranio! Shvatate li? Nalazite se u akutnoj, ozbiljnoj ivotnoj opasnosti. Za krae ili due vreme svi emo stajati pred Boijim sudom. Moram vam otvoreno rei da su ove misli bile povod to veeras stojim pred vama. Kao mladi nikada nisam mislio da u jednog dana stajati za propovedaonicom. Bio sam mladi oficir za vreme prvog svetskog rata. U naem puku pretrpeli smo mnoge gubitke. Bio sam oficir, kao i svi drugi, ni bolji ni gori. Ali, glasno bih se nasmejao da mije neko rekao: "Jednom e u crkvama propovedati". Da vam ispriam svoje svedoanstvo. Bio sam daleko od Boga. Moj otac me je jednom upitao: "Zar ne veruje u Boga?" Ja sam mu odgovorio: "Nisam toliko glup da poriem Boga, Za ateizam je potrebna velika doza gluposti, a nju ne mogu da postignem. Ali, dodao sam, Bog me jo nije sreo. Zbog toga me ne zanima". Ubrzo nakon ovog razgovora, jedan drugi mladi porunik i ja sedeli smo u jarku kraj puta za Verdun bili smo na maru za Francusku. ekali smo na naredbu za juri. I, znate kako je to kod vojnika, zbijali smo neslane ale. Ja sam ispriao neki prost vic, a drug se nije nasmejao. "Koijau, tako se zvao, zato se ne smeje?" A on se jednostavno skljokao i shvatih da je mrtav! rapnel ga je pogodio ravno u srce. Stojim tako, sa svojih osamnaest godina, pred telom svog druga, u prvi mah tup, bez oseanja: "Dragi moj, ba si neuljudan. Otiao si pre nego to sam zavrio svoj vic". No, istog trenutka obuze me misao: "A kuda je otiao?" Jo uvek vidim sebe u tom ulinom jarku, kada me je kao grom i munja pogodila misao: "On
44

sada stoji pred svetim Bogom!" A sledea konstatacija bila je: "Daje bilo obrnuto, onda bih ja sada stajao pred Bogom". Ne pred bilo kojim dragim bogom, nego pred Bogom koji nam je objavio svoju volju, koji je dao svoje zapovesti, koje sam ja sve prekrio, kao to ste to uinili vi. Ima ljudi iji gresi viu do neba, a koji, ipak, govore: "ivim pravo i nikoga se ne bojim!" Ta, nemojte lagati! Tog istog trenutka znao sam da sam prekrio sve Boije zapovesti. I ako me sada pogodi metak, stajau pred Bogom. I bilo mi je jasno da mi ne gine pakao. Tog trenutka dojurili su nai momci na konjima: "Juri!" I ja sam se popeo na konja. Pored mene je leao moj mrtvi drug. I nakon mnogo godina, prvi put sam sklopio ruke i pomolio se: "Dragi Boe, ne daj da poginem pre nego to saznam da neu ii u pakao". Rei u vam mirne due, kasnije sam otiao vojnom sveteniku i upitao ga: "Gospodine svetenie, ta da radim da ne doem u pakao?" A on mi je odgovorio: "Gospodine pukovnie, prvo moramo da dobijemo rat! Pobediti! Pobediti!" "Ni vi to ne znate!" doviknuo sam mu. Zar to nije potresno da je na hiljade mladih ljudi otilo u smrt, a niko im nije mogao rei kako da se spasu? A kaemo da smo hrianska nacija. Sigurno je da bi me spopao oaj, da mi jednoga dana, ne mogu to sada opirno da priam, u ruke nije doao Novi zavet. Jo uvek pred sobom vidim onu seljaku francusku kuu iza fronta, u kojoj sam se nalazio. Novi zavet! Sigurno u njemu pie kako da se ovek spasi! pomislih. Listao sam, jer se ba nisam u njemu snalazio. Oko mi je zapelo za jednu reenicu: "Isus Hrist je doao na svet da spasi grenike". Znate, kao da me je pogodila munja! Grenik to sam ja. To mi vie niko nije morao objanjavati. Zar neete i vi, konano, i pred Bogom i pred ljudima priznati: "Ja sam grenik!" Prestanite sa svojim lanim samoopravdanjima. Tog trenutka nije mi bio potreban nikakav svetenik. Ja sam grenik! to mi je bilo jasno. A hteo sam da se spasem. Znai, hteo sam da se izbavim iz tog poloaja. Hteo sam da naem mir s Bogom. "Isus Hrist je doao na svet da spasi grenike". Ako Isus to moe, onda moram nai Isusa. Trajalo je to jo nekoliko
45

nedelja. Traio sam da li neko moe da mi pokae Isusa. Niko nije mogao da mi pokae Isusa. I onda sam uradio neto to bih preporuio svima vama. Na puk je ponovo napredovao. A ja sam se zakljuao u jednu staru seljaku francusku kuu. Bila je poruena i opustoena. Ali, jedna soba jo je bila itava i u bravi je stajao klju. Uao sam u sobu. Zakljuao sam za sobom vrata. Pao sam na svoja kolena i rekao: "Gospode Isuse, u Bibliji pie da si doao od Boga da spasi grenike. Ja sam grenik. Ne mogu ti ni ubudue nita obeati, jer imam lo karakter. Ali, neu da dospem u pakao ako me pogodi metak. I zbog toga, Gospode Isuse, predajem ti se od glave do pete. Uradi sa mnom ta god eli!". I vidite, nita nije puklo, nikakvo neobino oseanje, ali kada sam izaao, bio sam pronaao Gospoda, gospodara koga sam od tada sluao. Tada mi je bilo osamnaest godina, ali iz dana u dan sam napredovao. I shvatio sam da su ljudi u ogromnoj opasnosti. ive bez oprotenja greha! Da li vi znate da su vam gresi oproteni? Kako ete ostati pred Boijim sudom? ivimo bez mira s Bogom. Bez obraenja. Pomalo smo hrianski obojeni, ali iznutra se nalazi jadno, siromano, nemirno, neobraeno srce. ujte, Bog ne eli da doemo u pakao. Bog to ne eli. "Bog eli da se svi ljudi spasu i da dou do spoznaje istine". I zbog toga on alje svoga Sina. Ali, prijatelji moji, mi moramo da doemo Isusu. Moramo da mu pripadamo. Nain na koji se hrianstvo u takozvanim hrianskim zemljama ophodi s Bogom i s izbavljenjem po Hristu, ne moe da ima dobar zavretak. Prosto me hvata jeza! Nalazimo se u najveoj ivotnoj opasnosti, jer idemo u susret Boijem sudu! U svom omladinskom krugu jednom prilikom imao sam jednog veoma zgodnog mladia. Prvo je redovno dolazio na nae asove prouavanja Biblije. Bilo je to za vreme Hitlera. Odjednom je morao da pohaa omladinske nacistike kurseve i od tada vie nije dolazio. Ali, jednoga dana smo se skoro sudarili. "Dobar dan, Gintere!", kaem ja. "Hajl Hitler!", odvrati on. "Gintere, kako si? Ve dugo te nisam video?"
46

Uspravio se i odvratio: "Moja lozinka glasi: inim pravo i nikoga se ne bojim! A ako u mom ivotu moda neto nije u redu i ako postoji neki bog, ja u za to, kao poten ovek, odgovarati pred Bogom. Ali mi nije potreban rtveni jarac, Isus, koji za mene umire". U duhu vidim iza njega milione mukaraca koji misle na isti nain. "inim pravo i nikoga se ne bojim i onda mogu za svoj ivot da odgovaram pred Bogom!" Dragi prijatelji, pred Bogom ne bih eleo da se pozivam na svoje pravo, jer znam da sam upravo onda kada se pozivam na svoje pravo u najveoj ivotnoj opasnosti. Raunajte na to. Svi emo mi doi Bogu na sud I eleo bih da vas upozorim! Niz lea mi idu marci kada pomislim na to kako ljudi idu ususret Boijem sudu. Vajar Ernst Barlah nainio je predivne plastike. Ovaj umetnik je napisao i jedan pozorini komad "Plavi Bol". Plavi Bol je zemljoposednik, koji je uvek pomalo plav. Jednog dana, poto je dobro ruao i popio aicu, usred podnevne vreline odlazi na trg malog gradia. Odjednom se naao pred crkvom. Na vratima etiri isklesana heruvina duvaju u trube. I dok on tako posmatra heruvine, ini mu se, iznenada, kao da su oiveli i da trubama najavljuju poetak Boijeg suda. "oveanstvo sada dolazi Bogu na sud!" Barlah doslovno pie: "Izaite, izaite mrtvaci iz svojih grobova! Ne izgovarajte se truljenjem! Izaite!" I plavom Bolu je odjednom jasno da ne moe da izbegne Boga. Jednom e stajati pred njim sam u svom jadu. Svi mi u biti znamo da neemo stii daleko sa svojim "inim pravo i ne plaim se nikoga". Dolazi Boiji sud i sva naa sopstvena pravednost istopie se tada poput voska na vatri. O, tano znam da danas vie ne volimo uti odakvu poruku. Kada govorim da e ljudi bez obraenja Isusu otii u pakao, oni mi uz osmeh odgovaraju: "Pakao? To je neki pojam iz srednjeg veka. Ta, to uopte ne postoji!" Kada to ujem, uvek se setim jednog dogaaja, koji moram da vam ispriam.
47

Bilo je to za vreme rata. Hteo sam da idem u posetu. Na putu me je zatekao vazduni napad i ja trk u sledei bunker. ekam dok sve proe. Onda idem dalje i dolazim do naselja u koje sam, zapravo, i krenuo. Naselje jo stoji. Ali, svih dvadesetak kua je naputeno. Mislim kako mora da sanjam. Susreem nekog uvara i pitam ga zato su svi ljudi otili? Nita ne odgovara, uzima me za ruku i uvede me u jednu kuu. Kue su, inae, graene oko jednog travnjaka. Meutim, sada se usred tog travnjaka nalazi velika bomba, velika kao kazan parne lokomotive. "Neeksplodirana bomba!?" kaem. "Ne, nije neeksplodirana bomba. To je bomba s vremenskim upaljaem!" odgovara mi uvar. Bile su to sasvim rafinirane bombe. Nisu eksplodirale prilikom pada, nego pet, moda, ak, i dvadeset asova kasnije. Obino bi se aktivirale kada bi se svi ljudi vratili iz bunkera. "Svi su pobegli. ujete li kako otkucava?" Stvarno, moglo se uti otkucavanje satnog mehanizma, a bomba je mogla svakog trenutka da eksplodira. "Idemo, ovde ni najmanje nije sigurno!", kae uvar. Vraamo se komad puta, stajemo u zaklon, u sluaju da bomba eksplodira. U tom trenutku vidim jednu smenu sliku. Naime, itavo jato vrabaca sasvim bezbrino se sputa na bombu. Jedan je, ak, seo na upalja. Ja dovikujem: "Glupi vrapci, to je opasno!" A inilo mi se kao da mi podrugljivo odgovaraju: "Ha, ha! Mi smo prosvetljeni. Ko danas jo veruje u bombe! Sasvim bezopasno!" Shvatate, ba tako glupo se i ljudi naih dana rugaju. Bog je ve strahovito ozbiljno s nama, s naim narodom razgovarao preko svoje Rei. Boiji Sin je doao, otiao na krst i vaskrsnuo iz mrtvih. Zar ne moe svako da shvati da Bog postoji i da je on sveti Bog. A kada vam neko doe i govori vam da ste u ivotnoj opasnosti i da morate potraiti spas svojih dua, onda se ljudi smeju i kau: "Ha, ha! Ko to danas jo veruje?" Vidite, Biblija ume da bude i podrugljiva. Ona sav ateizam, poricanje
48

Boga, spominje samo jednom reenicom: "Bezumnik ree u svom srcu nema Boga". Tako govori Biblija o ateizmu. itava stvar vie se uopte ne pojavljuje u njenom vidokrugu.

2. Izbavljenje
Bog je ve jednom dozvolio uasan sud nad svetom. Tada se izbavio samo jedan ovek sa svojom porodicom. Taj ovek se zvao Noje. Bog mu je naloio da izgradi brod pre nego to doe sud Znate li dogaaje o potopu? Ako ih ne poznajete, stidite se i ne odajte nikome svoje neznanje. Pre nego to je dolo do suda, Bog je Noji zapovedio: "Ui u lau, ti i tvoj dom!" I Noje je uao i Bog je za njim zakljuao vrata. Vidite, svet ide u susret Boijem sudu. I postoji jedna laa milost koja nam se nudi u Isusu. On dolazi iz Boijeg u na bedni svet. On umire za nas na krstu! ujte, pa ako i ne razumete mnogo, shvatiete bar jedno. Ako je Bog dozvolio da njegov Sin umre jezivom smru na krstu, onda je to izbavljenje kojim je mogue da se spasi i najvei grenik. On vaskrsava iz mrtvih. On nas po Svetome Duhu poziva. Isus je ta laa. I kao to je Bog tada rekao Noji: "Ui u lau, ti i tvoj dom!", tako on i tebe po meni poziva: "Ui u milost Isusa Hrista!" Uini taj korak u Boiji mir! Prekini da svim to te zaustavlja. Reci svome Spasitelju: Evo, ide jedan veoma veliki grenik. Odloi svu krivicu pod krst! Veruj da njegova krv tee i za tebe. Reci mu: Gospode, dajem ti sav svoj ivot. To znai ui u lau. "Panja! Opasno po ivot!" Koliko nas jo sasvim neobraeno i nezatieno ide u susret Boijem sudu? No, velika milost jo uvek nam stoji na raspolaganju. A verovati znai uiniti korak od Boijeg suda u Isusovu milost. Ovaj korak nije neka deija igra. To znai izbavljenje iz ivotne opasnosti.

49

Jedan poznati misijski inspektor, misionarpionir na Novoj Gvineji, ispriao mi je jednom jedan dogaaj, kojeg se jo uvek dobro seam. Rekao sam mu: "Brate Hofmane, vodim teku borbu za moj hrianski ivot. Nije nikakva deija igra, ak ni za pastora, kako da pripada Isusu u jednom svetu koji slui avolu i koji ide u susret paklu". "Da ti ispriam jedan dogaaj", poe on. "Na Novoj Gvineji postojao je obiaj da su Papuanci prilikom obraenja proli pouku pravog upoznavanja Isusa Hrista. I onda bi se jedne nedelje krstili. Bila bi to uvek velika sveanost. Obino bi prisustvovali mnogi neznaboci. No, ono odluujue se uvek odigralo uvee prethodnog dana. Zapalila bi se velika vatra. Krtenici bi pristupili nosei u svojim rukama sav pribor za sluenje idolima: vraarske predmete, likove idola, amulete. I onda su bacali znakove svog starog ivota u razbuktali plamen. Jednom sam posmatrao neku mladu enu. I ona je s punom rukom malih idola pristupila vatri. Imala je i amajlije. No, u trenutku kada je htela sve to da baci u vatru, jednostavno nije mogla. Sigurno je mislila kako su svi njeni preci iveli sa svim tim i kako je s tim povezana sva njena prolost. Ta, nemogue je rastati se od toga!" Ona se vraa. Pri tome joj pada na pamet da onda ne moe da pripada Isusu! Opet ide nekoliko koraka napred i opet ne moe od toga da se odvoji, i jo jednom se vraa. Onda sam joj priao i rekao sam joj: Teko ti je. Bolje da jo jednom sve dobro promisli. Ta, moe se prijaviti za sledee krtenje". Na to je mlada ena nekoliko trenutaka razmiljala, brzo je prela onih nekoliko koraka, bacila stvari u vatru i onesvestila se!" Zakljuak ove prie takoe nikada neu zaboraviti. Misionar je rekao: "Verujem da potresenost ove ene moe da shvati samo onaj ko je doiveo istinsko obraenje!" Prijatelji moji, samo je korak do lae. Izaite iz ivotne opasnosti i uite u lau spasenja, u Isusove ruke. Ali, to nije deija igre. To znai raskid sa svom prolou, Meutim, ne ide jeftinije! Jesam li bio dovoljno jasan? Znate, uvek me iznova potresa kada vidim koliko ljudi, uprkos svim upozorenjima, juri u svoju venu propast. A
50

Bog to ne eli. Bog eli da se svi spasu. Zbog toga je poslao svoga Sina. Zbog toga je za vas isplatio dug. Sada treba samo da ga priznate i da u veri prihvatite isplatu duga. Kada sam za vreme Treeg rajha opet bio pozvan u Gestapo, morao sam da ekam u jednoj prostoriji koja je bila pretrpana policama s dokumentima. Gomila dokumenata i akata. I iz svakog dokumenta je virio neki jeziak. Na tim jezicima su bila ispisana imena: Majer, Karl, ulc, Fridrih. Dok sam tako ekao meu svim tim policama dokumenata, morao sam zahvaliti Bogu da ne moram ceo svoj ivot provoditi meu tak vim dokumentima. I iz dosade sam poeo da itam imena: Majer, Karl, ulc, Fridrih. Odjednom itam: Bu, Vilhelm! Ta, to su akta o meni. U tren oka ovi rafovi s aktama vie nisu bili dosadni, to moete i sami zakljuiti. Eto, mog dosijea. Tako rado bih ga izvadio i pregledao, saznao ta su ti mangupi o meni zapisali. Ali, nisam smeo da rizikujem. Ipak sam pred njim stajao i drhtao: moj dosije. I vidite, tako mi je bilo tamo pod krstom. U mom ivotu postojala su vremena kada mi nita nije bilo dosadnije od hrianstva. ak bi mi svaka krigla piva bila zanimljivija. Trajalo je to sve do onog asa kada sam istinski ugledao Isusov krst. Tu se radi o mom dosijeu! Tu je moja krivica i tu se govori o mom izbavljenju. Od tada najzanimljivija stvar za mene je Isusov krst. Pogledajte oveka s trnovom krunom na glavi. On je veliki Spasitelj ivota. To se tie vas, pa makar to jo i ne znate. Stvarno, govorim preglasno? Znam, morao bih da govorim tie, ali ostanite vi nedirnuti kod takve poruke!

3. Iz smrti u ivot
"Panja! Opasno po ivot!" Da vam prikaem ovu re i sa jedne druge strane. Kada je meni tako zujalo u glavi: "Panja! Opasno po ivot! Stop! ovee, okreni se! Potrai svog Spasitelja!", pomislih kako se,
51

zapravo, samo ivi mogu nai u ivotnoj opasnosti. Kada se neki autobus surva niz strminu i niko ne preivi, oni vie nisu u ivotnoj opasnosti. Razumete li? Da to iskaem ovako: U opasnosti ste da uopte nikad niste oiveli, jer prolazite mrtvi kroz ivot i konano e vas kao mrtve odbaciti. Kod vas se opasnost po ivot vidi u tome da uopte ne promaujete ivot. Biblija govori sasvim jasno: "Ko ima Boijeg Sina, ima ivot! Ko nema Boijeg Sina, nema ivot!" Nedavno sam sreo jednu gospoicu iz Berlina, nastavnicu stranog jezika. "Oprostite, rekoh joj. Svetenik ponekad sme da postavi i poneko neutivo pitanje, koliko vam je godina?" Obino ne pitate mladu devojku za njene godine, ali kao stari svetenik to smete sebi ponekad dozvoliti. Odgovorila je bez oklevanja: "Osam godina!" "Trenutak, molim!" zaudih se. "Osam godina? Ta, vi ste nastavnik tri strana jezika, a kaete da vam je osam godina!?" Ona se nasmejala i objasnila: "Pre osam godina sam pronala Isusa. Tek sam se onda rodila u novi ivot. Pre toga sam bila mrtva!" Ja sam se radovao: "Stvarno ste to dobro rekli!" Ona mi je tada rekla: "Ko ima Boijeg Sina, ima ivot. Ko nema Boijeg Sina, nema ivot. Vidite, ranije nisam imala Spasitelja, nisam imala ni pravi ivot. Zaraivala sam i dobro se zabavljala, ali to nije bio ivot". Zar to nije smela tvrdnja? Ko se svesno ne predaje Isusu, uopte nema ivota. Da, bez Isusa nemamo ni pojma o ivotu! ivot ima samo onaj ko ima Boijeg Sina! Pre nekoliko godina doao mi je jedan mladi i ja sam ga pitao ta eli? "Ni sam ne znam! Znam samo jedno, ono to ja imam, to nije ivot!" Iznenaeno sam se raspitivao: "Kako to? Ta, dobro zarauje kao bravar i ima mnogo novca!?" "Ali, to nije ivot, to nije ivot! Ponedeljkom sam bravar, utorkom bravar, sredom bravar, etvrtkom bravar, petkom bravar, subotom fudbal, a nedeljom bioskop i devojke. Meutim, to nije ivot!" "Mome, u pravu si. Stvarno si mnogo napredovao, ako si doao do tog zakljuka. To stvarno nije ivot. Rei u ti ta je ivot. U mom ivotu je dolo do velikog preokreta. Pronaao me je Isus. On je za mene umro i vaskrsnuo. On mi je postao Spasitelj
52

i Izmiritelj s Bogom. Kada sam to shvatio, predao sam mu svoje srce. I, zamisli, od tog trenutka imam ivot!" Tada je i taj mladi naao ivot. Nedavno sam ga sreo u jednom gradu. Pitao sam ga: "No, kako je ono sa ivotom?" Odgovorio je ozarenog lica: "Da, sada je to pravi ivot. Sada sam iv. Vodim jedan omladinski krug i dovodim druge ljude Isusu. U Isusu sam pronaao ivot!" Da li znate da ste u ivotnoj opasnosti, jer biste mogli da promaite ivot! Moda ujete o hrianstvu, ali je opasnost u tome to moda nikada neete pronai Hrista, Spasitelja. Imam prijatelja trgovca. Nedavno ga je pozvao jedan fabrikant u divnu vilu usred velikog parka. Bilo je tu oko hiljadu gostiju. U toj guvi moj prijatelj susree domaina i kae: "ovee, pa vama je divno! Pravi ste car! Takvo imanje! Velika fabrika! Divna ena! Zlatna deca!" ovek odgovori: "U pravu ste. Stvarno mi je dobro". Odjednom se uozbiljio i rekao: "Ali me nemojte pitati kako mi je ovde, unutra, u mom srcu!" Dok hodam ulicom esto mislim, kada bi ljudi bili iskreni, svi bi se zaustavili i vikali: 'Ne pitajte me kako mi je ovde unutra, ovde, u mom srcu!' Tu je nemir. Misli ih optuuju, krivica ih mui. Vidite, jedna osoba moe da ih izlei. Setite se da Bog vidi nau nevolju! Sami po sebi ne moemo doi Bogu. Ali, Bog je u svojoj velikoj ljubavi doao k nama. To je poruka od koje vam zastaje dah. Nju navetavam: "Bog je toliko zavoleo svet"... Ja ga ne bih voleo. Ja bih ga razbio gvozdenim polugama, taj svet pun prljavtine, zlobe i gluposti. A Bog gaje voleo. oveku pamet da stane! Bog je toliko voleo svet da je dao svog Sina Isusa da se niko ko prihvata njegovu ljubav ne izgubi, nego da ima veni ivot. Recite mi, ta Bog jo da uradi da biste imali ivot? Da zavrim jednim lepim dogaajem. Velikom propovedniku probuenja arlsu Sperdenu (Charles Haddon Spurgeon), nakon jedne njegove propovedi, priao je mladi ovek i rekao: "Gospodine propovednie, u pravu ste. I ja moram pronai tog oveka sa Golgote. I
53

ja moram postati Boije dete. Obratiu se jednog dana". "Jednog dana?" pita Sperden. "Pa, da, kasnije". "Kasnije? Zato ne danas?" Mladi pomalo u nedoumici objanjava: "Ta, eleo bih da se spasem. Zato u se jednog dana i obratiti Isusu. Ali, pre toga bih eleo da malo uivam u ivotu". Sperden se glasno nasmejao i rekao: "Mladiu, veoma ste skromni. elite samo neto od ivota. U mojoj Bibliji pie otvorio je Bibliju i itao: "Isus ree: 'Doao sam da imaju ivot i da ga imaju u izobilju!'" Vidite, nakon zavretka mojih predavanja, uvek me mui neko neugodno oseanje, jer mislim da moda to ljudima i nisam dovoljno dobro objasnio. Pa, dozvolite, stoga, da kratko ponovim. Bog je dozvolio da njegov Sin, Isus, na krstu umre za nas izgubljene, proklete grenike, da bismo imali ivot ovde i sada. Kada se ujutru probudim, prosto mi se peva od radosti to sam postao Boije dete, to imam ivot. ujte, Isus je doao da imamo ivot ovde, a u venosti da budemo sauvani od Boijeg suda i da imamo veni ivot! ovek tada s pesmom ide svojim ivotnim putem. Da vam to slikovito prikaem. Bilo je to jedne novembarske veeri. Pada i kia i sneg. Duva vetar. Bilo je hladno. Putem idu dva mukarca. Jedan je bez kaputa. Podigao je kragnu na sakou. Svejedno mu je da li e biti skroz mokar. Svejedno mu je, jer nema doma! Upravo tako najvei broj ljudi hoda ovim svetom. Nemaju cilja. Kuda vodi va put? Beznadeno je ne imati cilj! Filozof Nie jednom je rekao: "Gavrani idu svojim putem, jer e skoro zima, ali ta s onim ko nema svoje domovine?" Imate li vi venu domovinu? Ali, drumom ide i drugi putnik. I on je u istoj buri, istom blatu, u istoj susneici. Ali on zvidue dok koraa odvanim korakom. Zato? Tamo preko nazire svetla svoga doma! Tamo je kod kue. Tamo je toplo! Ne mari za put kojim ide. Ovako svetom prolaze oni koji pripadaju Isusu, kome su predali svoj ivot za sada i za svu venost. Tako. Bog je rekao Noji: "Ui u lau!" Poite i vi u tiinu. Isus je tu.
54

Razgovarajte s njim! Izruite mu svoje srce. Jednom me je neko zapitao: "Da li zakazujete vreme za razgovor?" Odgovorih: "emu? Ta ljudi ne moraju sa mnom razgovarati. Oni treba da razgovaraju neposredno sa Isusom!" Uradite to i vi!

55

Sta da cinimo?

ta da inimo?

Prijatelji moji, dobijam ogroman broj pisama najrazliitije sadrine. Nedavno me je neko u jednom pismu upitao: "Recite mi, da li to vi navetavate svoje sopstveno miljenje, ili uenje vae crkve?" Moj odgovor glasi: "To je uenje Biblije!" U sebi sam pomislio: varate se dokle god sluate miljenje pastora Bua. Od toga nemate mnogo koristi. Morate da ujete Isusov glas. Ja u svojoj slabosti mogu samo malo da pomognem da ujete Isusov glas, glas dobrog Pastira naih dua. Sada u govoriti o temi "ta da inimo?" i veoma je vano da dozvolite da vam sam Gospod Isus govori, da ujete Isusov pastirski glas!

1. Prekinite sa svojom plitkom neverom!

Kao dugogodinji pastor velegrada, uo sam toliko prigovora na biblijsku poruku, susretao se s toliko plitkim neverama, da u vas, kao prvo, zamoliti da, poto se radi o spasenju vaih dua, prekinete sa svojom plitkom neverom! Za vreme rata, pored svog zvanja omladinskog pas tora, jedno vreme sam radio kao duebrinik u jednoj velikoj bolnici. Tako sam jednom stajao pred vratima bolesnike sobe u jednoj privatnoj klinici i ba sam hteo da pokucam, kad hodnikom dojuri mlada medicinska sestra i sva zadihana ree mi: "Molim vas, nemojte ui u sobu, gospodine svetenie!" "A zato da ne uem?" pitam ja. "Gospodin se veoma energino izjasnio protiv svake posete nekog svetenika. Sigurno nee
56

hteti da ga posetite. Izbacie vas!" Pokazala je na ploicu na vratima. itam ime poznatog poslovnog oveka, koga sam poznavao sa reklama. "Sestro, polako dobijam ivce kao ice", objasnim joj. Zakucam na vrata i uem, poto je snani muki glas uzviknuo: "Slobodno!" U krevetu lei starac sede kose. Kaem: "Dobar dan! Ja sam pastor Bu!" Na to e on: "O, o vama sam ve mnogo uo. Vi smete da me posetite". Ja se radujem: "Ba lepo!" ovek nastavi: "Ali,molim vas, pustite me na miru sa tim vaim hrianstvom!" "Ba nemate sree, upravo sam o tome hteo s vama da razgovaram!" "Ne dolazi u obzir! Iskljueno! S tim sam ve odavno raskrstio! Znate, kao deak morao sam da bubam Psalme. Ako ih nisam znao, dobijao sam batine. Kao odrastao, sastavio sam svoj pogled na svet: Darvin, Hekel i Nie. To su stubovi koji me nose!" Razbesneo sam se. I poto se, na alost, brzo naljutim, uzviknuo sam: "Sasluajte me, stari gospodine! Ako mi 16godinji pubertetlija pria da je, recimo, Niea uinio svojim prorokom, nasmeio bih se i pomislio: 'Pa, prelazna neka pojava. Sigurno e ve otkriti da ni savremeni filozofi ne veruju svojim starim prorocima!' Ali, kada stari ovek, poput vas, na ivici venosti, pria takve stvari, onda je to stra vino. Vi ste nasmrt bolesni! Hoete li da stanete pred Boga s takvom besmislicom?" Iznenaeno me pogleda. Ovakav ton, oigledno, bio mu je nov. Tada mi je palo na pamet da u bolnici ne sme da eksplodira. ovek mora da se kree na barunastim apama. Iznenada me obuzima veliko saaljenje nad ovim jadnim ovekom. Prebacim se u "prvu brzinu" i, uprkos njegovog prvobitnog odbijanja, priam o Isusu, dobrom pastiru. On uzdie i kae: "Da, bilo je to lepo. Ali, ta da radim s itavim svojim pogledom na svet? Zar da odbacim sve u ta sam ceo svoj ivot verovao?" "Naravno!" uzvikujem veselo. "Dragi gospodine, odbacite sve to ionako neete moi da koristite u venosti, i to bolje danas, nego sutra. Ta, od vae otrcane nevere ne moete poteno ni da ivite, ni blaeno da umrete. I onda se bacite u rairene ruke Boijeg Sina, koji je za vas umro i koji vas je otkupio. Taj Spasitelj eli da bude i va Spasitelj!" Ula je sestra i ostala bez rei kada je videla kako lepo razgovaramo, a onda je mahnula rukom. Razumeo sam: kraj posete! vrsto sam
57

stegnuo ruku starom gospodinu i tiho napustio sobu. Ne znam da li je sve prihvatio. Umro je iste noi. Vidite, tada sam potreseno shvatio kako ak i obrazovani ljudi puze kroz ovaj svet sa Darvinom, Hekelom i Nieom, i kako takvom otrcanom neverom orobe svoje veno spasenje. Zato vas molim da, pre svega, odbacite svoje povrne razloge kojima obrazlaete svoju neveru! Odbacite ih. Vaa plitka nevera ne vredi ni paru. U Bibliji pie: "Postoji jedan Bog i jedan posrednik izmeu Boga i ljudi, Isus Hrist!" Jednog dana sedeo sam nasuprot jednom oveku. Znate, grdosija od oveka. ena mu je poginula prilikom bombardovanja. U ratu su mu poginula i dva sina. Jadnik! I onda sam ga posetio. Tek to sam seo, ve je poeo napad: "Gospodine svetenie, potedite me tog vaeg hrianstva! Toliko sam toga prepatio, da vie ne verujem ni u ta. I previe sam doiveo. Priajte mi koliko god hoete, ja vie ni u ta ne verujem!" Nasmejao sam se i rekao: "To prosto ne mogu da zamislim. Recite mi, gospodine, da li se s vremena na vreme vozite eleznicom?" "Da". "Nadam se da pre toga idete mainovoi sa zahtevom: pokaite mi svoju vozaku dozvolu!" "Ne, ne! Pa, u to moete biti sasvim sigurni da eleznica od svojih mainovoa"... "A kako to?" udim se i nastavljam: "Vi ulazite u voz a da se pre toga niste uverili da li onaj ovek tamo napred uopte ume da vozi bez garancije!? Molim vas lepo, gospodine, to nazivam verom. Pa, vi mu poveravate svoj ivot. Od sada nikada vie nemojte rei da ni u ta ne verujete. Verujete dravnoj eleznici!" "Da..." Pitam dalje: "Gospodine, farmaceuti u apotekama su tu i tamo zabunom nekim kupcima ve dali otrov. Zato ne biste svoj lek prvo dali ispitati?" "Gospodine svetenie, pa taj lek je ispitan. A apotekari se sigurno razumeju u svoj posao. Sigurno me neete prevariti!" "Zar stvarno? Gutate tablete bez prethodnog ispitivanja! Jednostavno verujete. To stvarno nazivam verom. Dragi gospodine, nemojte vie nikada rei da vie nita ne verujete. Bolje recite: vie nita ne verujem, osim dravnoj eleznici i apotekaru!" Znate, tako sam nastavio, a toga je bilo sve vie i vie. I onda sam mu
58

posvedoio: "Vidite, jednog dana me je susreo neko koga je poslao Bog. Vaskrsnuo je iz mrtvih. Na dlanovima je imao rane od eksera koji su mi posvedoili da me je ljubio sve do smrti. Na celom svetu ni:so nije toliko uinio za mene kao Isus! Nikome toliko ne moemo verovati kao Isusu! Verujete li da je Isus ikada lagao? Ne. Molim lepo. Takvo svedoanstvo nikome ne bih dao, osim Isusu. A kada sam to shvatio, rekao sam sebi: Poveriu svoj ivot Isusu!" ovek je pitao: "Zar je to tako jednostavno?" "Da, to je tako jednostavno, gospodine. To je tako jednostavno. Vi verujete sve i svata, izuzev onom jedinom, kome zaista moete verovati. Njemu ne elite da verujete. Odbacite otrcane razloge svoje nevere i dajte svoj ivot Gospodu Isusu!" Jednom sam govorio stotinama mladia: "Dajem milion maraka kao premiju onome ko mi moe dokazati da je poalio to je Isusa prihvatio u svoj ivot!" Naravno, nisam imao milion maraka, ali mogao sam ih mirne due ponuditi, jer nema oveka koji bi poalio to je tako uradio. Ali sam, zato, upoznao masu ljudi koji su poalili to to nisu uradili. Zato odbacite svoju otrcanu neveru! Verujte onome koji je sve za vas uinio. To je stvar izmeu vas i njega. Povucite se u tiinu i recite: "Gospode Isuse, od danas elim da pripadam tebi!"

2. Prekinite sa svojom neverovatnom samopravednou!

U Bibliji itamo: "Istinita je re i svakog primanja dostojna da je Isus Hrist doao na svet da spase grenike!" Mnogi ljudi se ovde bune i kau: "Ja nisam grenik! Nisam nikakav kriminalac!" Njima sada govorim: Laete! Zar ete jednog dana pred Boijim licem rei: Nisam grenik? Drao sam sve tvoje zapovesti! Hoete li moi to da kaete? Molim vas, prestanite sa svojom neverovatnom samopravednou, koja sebi umilja da je sve u redu. Nita nije u redu! Nita!
59

Pre mnogo godina razgovarao sam s 20godinjim mladiem. Nikada to neu zaboraviti. Sretnem ga jednog dana i kaem: "Dragi Hajnce, ne vidim te vie na naim asovima prouavanja Biblije!" Na to e on: "Znate, gospodine svetenie, u meuvremenu sam se predomislio. Vi neprekidno govorite o Isusu i kako je umro za grenike. Ali, meni nikakav zastupnik, rtveni jarac nije potreban. Ako sam neto pogreno uradio i ako postoji neki bog, onda u ja pred njim odgovarati. Ali, stvarno mi je smeno da mi je potreban neki Spasitelj, koji je za mene umro!" Odgovorio sam: "Dobro, dragi moj. Znai, ti e se pred svetim Bogom pozvati na svoje pravo. Ti to sme. Moe da odbaci Isusa i da kae da se pred Bogom poziva na svoje pravo. Ali, dragi moj, molim te da ti bude jasno da u Francuskoj sude ljudima po francuskom zakonu, u Engleskoj po engleskom pravu, a pred Bogom po Boijem pravu. Dragi moj, elim da nisi prestupio nijednu Boiju zapovest, inae si izgubljen. Dovienja!" "Trenutak! Valjda nee gledati na sit nice?" "Ha! A kako ti sebi zamilja svetog Boga? Pretpostavimo da sam pedeset godina iveo poteno i dobro i onda sam tri minuta krao. To se saznaje i ja dolazim pred sud. Znai, ja stojim pred sudijom i objanjavam: 'Gospodine sudijo, nemojte biti takav sitniar. Pedeset godina sam iveo dobro i poteno, bez prekraja, a tri minuta krae, pa to se brie. Gospodine sudijo, nemojte biti takav sitniar!' Moe li to sebi predstaviti? Sudija e odgovoriti: Trenutak molim. Ne govorim sada o pedeset godina dobrog i potenog ivota. Govorim o ona tri minuta kada si krao. Zakon te optuuje za tu stvar. Ako to ve zemaljski sudija radi, onda e to Bog svakako initi!" Zar ne mislite da ste pred Bogom optueni? Zar ne mislite da vam je potrebno oprotenje greha? Zar ne mislite da ste grenik? Molim vas, prekinite s vaom neverovatnom samopravednou i potraite Gospoda, koji je za vas umro na krstu i umesto vas platio va dug. Prihvatite ga! Priznajte mu svoj greh! Recite: Gospode, evo, predajem se tebi sa svom svojom nepravednou. elim da imam tvoju milost! Operi me svojom krvlju da budem ist!"
60

3. Uinite odluujui korak!

Najbolje da vam ispriam jednu ilustraciju, koja e vam objasniti na ta mislim. Bilo je to na poetku nacistikog rajha. Ponovo sam imao posla s onim visokim lametama. Lametama smo zvali one mlade ljude koji su nosili srebro i zlato na uniformama, poput pauna. Drhtei od straha, poao sam oveku, jer svetenici u to vreme nita nisu vredeli. Zaudo, taj ovek me nije jednostavno izbacio, nego me je, ak, ljubazno sasluao. Poto smo zavrili, kaem: "ujte, retko mi se desilo da je neko sa mnom prijatno postupao kao vi. Hou da vam se zahvalim. I poto ste bili toliko ljubazni, dau vam jedan veliki poklon. Hou da vam prenesem svoju poruku: "Jer je Bog toliko zavoleo svet, da je svog Sina dao, da svi koji u njega veruju ne propadnu, nego da imaju veni ivot!" Pogledao me je i rekao: "Nemojte mi nita vie rei. Moji roditelji su verni ljudi. Vau poruku znam od mladosti. Ali..." Stavio je na sto veliki beli papir, uzeo olovku i precrtao beli papir. "Vidite, gospodine svetenie, ja znam sve i kada bih to hteo, znam da bih morao prei granicu, kako sam to nacrtao na papiru. Morao bih da uinim korak preko linije. Ja stojim blizu ove granice, na ovoj strani, ali morao bih se usuditi da granicu preem. A to mi ne dozvoljava moj drutveni poloaj!" Otiao sam veoma alostan. On je ve davno mrtav. Njegov drutveni poloaj ga u venosti nee spasiti. Ali on je shvatio da ako eli u Boije carstvo, mora da pree granicu! Da li ste dovoljno hrabri? Uveravam vas, isplati se! Isus vas eka rairenih ruku! Uinite odluujui korak preko granice u otvorene Isusove ruke!

61

4. Prekinite sa svim jasno prepoznatljivim gresima!

Znam za oveka koji je imao ljubavnicu. Suoio sam ga i rekao: "Vi imate ljubavnicu. Unesreujete svoju enu. Otii ete u pakao!" Odgovorio mi je: "Gluposti! Da vam objasnim. Moja me ena ne razume"... I onda mi je priao priu, iako je tano znao da ivi u grehu. Drugi ljudi ive u svai i uvek kau da je onaj drugi poeo. Niko iv nikada nije zapoeo svau, zar ne? Uvek su je zapoeli drugi! Ali, da vam kaem da je u Boijim oima svaa isto to i ubistvo. Zato, zavrite s tim! Ljudi pitaju ta da rade. Evo, rei u im: prekinite sa jasno prepoznatljivim gresima! Kako bi bilo da u svoj ivot uplanirate jednu pauzu i da se upitate: ta u mom ivotu nije u radu? Sa ime bih morao da prekinem? Znate vi to sasvim jasno! Zar mislite da e vam Isus dati svoju milost ako i nadalje svesno greite? U Bibliji itamo: "Obratite se!" Izgubljeni sin je ostavio svoj ivot za sobom. Smete da doete Isusu onakvi kakvi jeste, natovareni i neverni. Ali, onda morate zavriti sa stvarima koje e vas odvesti u propast, a za koje sasvim tano znate da su greh! U mnogim pismima koja svakodnevno dobijam, uvek iznova se deava da se ljudi bune i kau: "Prekruti ste! Ovo i ovo nije greh!" I, onda, esto nabrajaju stvari koje ja uopte nisam rekao. Ali, to mi govori da se naa savet buni protiv vladavine Isusa Hrista u naem ivotu. ujte, ne moete doi vrstom verovanju i da ivite ivom verom ako nemate hrabrosti da svoj ivot predate Isusu tako to ete prekinuti s onim sa ime morate da prekinete. Prekinite sa svim dobro i jasno poznatim gresima.

62

5. Razgovarajte s Bogom!
Umete li da se molite? Moda znate neku nauenu molitvu, ali moliti? Znate, neki ljudi imaju takvu predstavu o molitvi, da vam se die kosa na glavi. Nedavno sam bio u jednoj poseti. Domaica kae: "Da, i mi smo dobri hrianin. Klarice, doi samo!" Majka je pozvala svoju etvorogodinju kerkicu i rekla: "Ume tako lepo da se moli. Hajde, moli se da te pastor uje!" Dete je poelo, a ja sam prekinuo: Prestani. Ovo pokazivanje nije molitva. Moliti se znai razgovarati sa ivim Bogom. Izruiti mu svoje srce. Da li ste se ikada tako molili? Jedan ovek, po imenu Robinson, engleski biskup, napisao je stranu knjigu "Bog je drugaiji". U njoj on pie kako savremeni ovek uopte vie ne ume da se moli. Znate, i ja to verujem. Ali, to ne govori nita protiv molitve uopte, nego protiv savremenog oveka. Zar ne mislite i vi tako? Taj biskup hoe da preokrene itavo hrianstvo, poto savremeni ovek vie ne ume da se moli. Ja bih mu pre rekao: Hajde da nauimo savremenog oveka da se moli! Reskirajte! Jednostavno, molite se. Jednostavno recite: "Gospode, dozvoli da te naem!", ili "Gospode, spasi me!", ili "Gospode, dovedi me ispravnom verovanju!", ili "Gospode, oprosti mi moje grehe!" Jednostavno, ponite. Ne moemo od samog poetka velianstveno da molimo. Moda se svetenici izvrsno mole sa knjigom u ruci iz koje itaju. Ali, nije potrebno da se izvrsno molimo. Vano je da ponemo razgovarati sa ivim Bogom. Ponite i nauiete da se molite! Znate, verovanje je jati odnos izmeu Boga i mene. A kad razgovaramo, onda treba da govorimo, zar ne? Ja govorim s njim, i on govori sa mnom. I ve sam stigao do svoje druge take:

63

6. itajte Bibliju!
Kako razgovara Bog sa ljudima? Govori s njima kroz Bibliju. Zbog toga je neophodno da ponete itati. Moda mislite: "Danas vie niko ne ita Bibliju!" Na alost, tako je. Istina, mnogi je imaju na svojim policama, ali je ne itaju. esto mi ljudi u nekim domovima s ponosom u glasu govore kako imaju neku Bibliju jo iz 1722. godine, od njihove ukunbabe. I onda vam donesu neku staru knjiurinu, koju, sasvim sigurno, niko ne ita. I premda potujem stare knjige, obino im savetujem: Kupite sebi mali Novi zavet. Ba su zgodne te male knjiice, mogu da vam stanu i u dep. I odvojte u toku dana odreeno vreme kada ete taj Novi zavet itati. I, sluajte dobro, Isus kroz njega govori! Moda ete naii na mesta koja ne razumete. Jednostavno, itajte dalje! Svojim deacima obino to ovako objasnim: Neki brazilski zemljoradnik priao mi je: "Kada smo se doselili, svako je dobio komad zemlje. To je, zapravo, bio komad praume. Posekao sam drvee, iskrio korenje i kamenje. I jednog dana sam pred plug upregao dva vola i prvi put zaorao brazdu! Meutim, ve nakon tri koraka plug se zaglavio. ta sada? Da li da iz kue donesem dinamit, pa e stena, zajedno sa volovima i plugom i sa mnom, odleteti u vazduh? Ne, jednostavno sam s volovima i plugom zaobiao stenu i nastavio oranje. Kada sam, na kraju, bio gotov, itava stvar je izgledala prilino jadno. Ali, sledee godine ve je bilo malo bolje. Iskrio sam vie korenja i odstranio vie kamena. A tree godine bilo je jo bolje!" itajte tako Bibliju. Najpre, ponite! A kada neto ne razumete, jednostavno preskoite, ali nastavite da itate dalje. I iznenada e vam doi jedna re, kao to ve u prvom poglavlju Novog zaveta itamo: "Isus e izbaviti svoj narod od greha njihovih!" Rei ete: "O, to ja razumem. To je za mene!" Na taj nain dozvoljavate da vam Bog govori preko Biblije! Uzmite sebi svaki dan vremena za itanje Biblije. A pri tome se molite: "Gospode, prosvetli me! Pomozi mi da razumem!
64

Prosvetli moje srce, i moj razum, i moju duu!" Da dodam jo neto. Nemojte dozvoliti da vam neko drugi ogadi Bibliju! Biblija je velianstvena knjiga. Mogu vam rei da ne postoji nijedna aktuelnija i uzbudljivija knjiga od Biblije! Kao mladi vojnik u prvom svetskom ratu bio sam na osmatranju kraj Verduna. Bilo je vee, sputao se mrak. Sedeo sam na ulazu u jednu klisuru. A jo pre nego to se potpuno smrailo, vidim kako mi se pribliava neto preuranjena neprijateljska poljska kuhinja. Nismo ni mislili da je mogue proi kroz ovu klisuru. No, ova poljska kuhinja, koja nije saekala potpuni mrak, otkrila nam je da je tu neki pokret prema neprijateljskim pozicijama. Ako je uspelo poljskoj kuhinji da proe, doi e i peadija, pa i municija u neprijateljski logor. ta smo mi uradili? Da li smo mislili da nikako ne treba pucati u klisuru? Naprotiv, svu no bila je pod paljbom naih puaka. ujte, Biblija je polazite, put do zaliha hrane i municije, Boija rezerva za hriane. I, naravno, Sotona je lukav pa e zasuti svojom paljbom ovaj Boiji put. Zbog toga je Biblija izloena neprekidnim napadima. Najgluplji mangup e rei: "Uh, glupava knjiga". Najmudriji profesor e dokazivati kako je Biblija samo ljudsko delo. Svi se slau u unakrsnoj vatri na Bibliju. A ako elite biti Boije dete i da se spasite, nemojte za to brinuti. Nemojte dozvoliti da vam ogade Bibliju. Bibliju su, istina, pisali ljudi, ali oni su bili ispunjeni i prosvetljeni Svetim Duhom. A kada budete itali Bibliju, uskoro ete otkriti da se u njoj nalazi dragi, boanski duh. Jednom mi se neko poalio da je za njega Boija re mrtvo slovo na papiru! Rado bi se spasio, ali Re mu nita ne govori. A ja sam mu odgovorio: Molite Boga za Svetog Duha. Molite, ako treba, i pola godine svakog dana: Gospode, pokloni mi svog Svetog Duha, kako bih razumeo Re i da oivim u veri! Verujte mi, Bog e vam odgovoriti. Sasvim sigurno!
65

Da vam kaem jo neto, poslednje!

7. Sluajte propovedanje Boije rei!

Idite tamo gde moete uti jasnu Boiju re. Usuujem se rei da danas postoje propovedaonice sa kojih se propoveda razvodnjeno Evanelje. Tamo ne bih odlazio. Znai, limunade me ne zanimaju. Ali, radujem se jasnom vinu Evanelja! Sami ete raspoznati da li vam se naveuje radosna vest,ili neto drugo. Svuda postoje svetenici, propovednici i drugi, koji mogu da vam prenesu Evanelje. Vano je da sluate propovedanje Boije rei. Drite se onih koji, kao i vi, ele da je uju. Neki ljudi mi govore da su individualisti. Njima odgovaram: nikada nee moi opstati u ivoj veri ako se ne dre drugih hriana, ako ne odlaze tamo gde se propoveda Boija re! Dozvolite mi da vam, na kraju, ispriam dogaaj o jednoj staroj eni. Neko mi ree da ne eli sluati prie o starim ljudima. Ipak, ispriau je, jer je ta stara ena igrala znaajnu ulogu u mom ivotu. Sreo sam redom tri inenjera, kojima je ona pomogla da dou do verovanja u Isusa. Tada sam osetio kako iz te stare ene zrai velika sila. Potraio sam je. Bila je udovica rudara. Kako se radovala kada sam doao. Priala mi je kako je ona dola do verovanja. ivela je u predgrau Esena. Jednog dana ita u novinama kako e u Pavlovoj crkvi biti uvedena dva nova svetenika. Dogovorila se sa svojim drugaricama da pogledaju tu veliku stvar. Bio je to dalek put do Pavlove crkve. Kada su stigle, crkva je bila dupke puna. Stale su sasvim pozadi. Mladi pastor, Julius Daman, prvi put je stao za propovedaonicu. itao je rei: "Bog je toliko zavoleo svet da je dao svog jedinoroenog Sina, da svi koji u njega veruju ne propadnu, nego da imaju veni ivot!" I onda je rekao: "Od stotine hiljada rei u Bibliji, nijedna se toliko ne plaim koliko rei PROPADNE. Moe se za veno propasti. Bog die ruke od vas! To je
66

pakao!" Mlade devojke su stajale u crkvi. Re ih pogodi kao munja. Izgubljena sam! Nemam mira sa Bogom! Gresi mi nisu oproteni! Nisam Boije dete! Izgubljena sam! Propala sam! Otila sam kui, nastavila je starica svoje pripovedanje, kao u nekom snu. Nakon tri dana, otac me upita nisam li moda bolesna. Pokuala sam sve da objasnim svojim roditeljima. Rekli su mi da sam poludela! Da sam se razbolela na ivce! Nikome nisam mogla da objasnim svoj smrtni strah izgubljena sam! Tako sam im elela svako dobro i prieljkivala da i oni doive stvarnost ivoga Boga i spoznaju da su izgubljeni. Nedeljama sam tako lutala bez cilja. I onda sam negde proitala: Pastor Daman ponovo propoveda. Ponovo sam peaila do Esena. Molila sam se celim putem. Zapravo, znala sam samo jednu pesmu: "Jedno trebam, samo jedno, i to jedno daj da znam. Sve je drugo trono, bedno, prah je, dim je, samo san". Tako sam se molila celim putem. A u crkvi je propovedao Daman. Sve je prepuno. I opet stojim sasvim u pozadini. Jedno trebam, samo jedno, i to jedno daj da znam! Za divno udo, otvaram pesmaricu i nalazim istu pesmu. I onda je pastor stao za propovedaonicu. itao je tekst iz Jovanovog Evanelja. Isus govori: "Ja sam vrata. Ako ko ue kroz mene, bie spasen. Amen!" Bila sam dva puta u crkvi, nastavila je starica, i ula sam samo ove rei. Ali, tog trenutka sve mi je bilo jasno. Isus, vaskrsli, jeste vrata u ivot. Prola sam kroz ta vrata. Vie nita nisam ula od propovedi. Ali, meni je ovo bilo dovoljno. Ula sam u ivot!" esto priam ovaj dogaaj, kad god sretnem ljude koji mi govore: "Molim vas, proite se crkve. Ne mogu da podnosim vazduh u njoj. Radije idem u zelenu umu. Tamo pevaju ptiice, tamo umi drvee"... Onda im govorim kako ta ena nikada ne bi dola ivom verovanju, da nije ila sluati Boiju re! A ta mi da radimo? Da prekinemo sa svojom povrnom neverom. Prekinite sa svojom neverovatnom samopravednou. Uinite odluujui korak. Raskinite sa svojim prepoznatljivim gresima, gresima za koje tano znate da ih inite. Razgovarajte s Bogom! itajte Bibliju!
67

Sluajte propovedanje Boije rei! Zamolili su me da odgovorim na pitanje: "ta da inimo?" i dao sam vam vane odgovore. No, neobino mi je vano da vam na kraju, s nekoliko rei, kaem ono najvanije. Nije odluujue ta mi radimo, ma koliko vano i to bilo. Odluuje ono to je Bog za nas uradio u Isusu. To je radosna vest koju treba da vam objavim. Isus je uradio sve za vas. Doao je k nama, umro je za nas Vaskrsnuo je! Sedi Bogu s desne strane. On je dobri pastir koji ini sve za svoje ovce. Psalmista 23. Psalma priznaje: "Gospod je moj pastir, nita mi ne nedostaje"... I onda nabraja kolika dobra dobri pastir za njega ini. Kako bih eleo da i vi moete rei Gospod je moj pastir!

68

Zasto Bog cuti?

Zato Bog uti?

U svetu se dogaaju strane stvari. Mislim da je to bilo 1937. godine. U Esenu sam prelazio preko ulice. U susret mi dolazi 16godinji deak. Poznao sam ga sa asova s mladima. Bio je totalno zbunjen. Priao mi je da su ga odvukli u bolnicu i sterilizovali, jer mu je majka Jevrejka. A kada je doao kui, roditelja vie nije bilo. Nikada ih vie nije video. Oca su uhapsili. Majka je dospela u Auvic, koncentracioni logor. Uspeo sam deaka da prebacim u Holandiju. Takvih dogaaja je bilo na hiljade i milione. Stvarno, pokree nas pitanje: A Bog? Gde je Bog? Zar on tu nita ne moe? Zato uti? U Kelnu je neki umno poremeeni ovek silom upao u jednu osnovnu kolu sa minobacaem. Ubio je dvanaestoro male dece. Ponovo pitanje: A Bog? Zato Bog uti? Ili, ona mlada ena. Ima rak. polako i u groznim mukama umire pred svojom decom. Ko je to doiveo, ne moe a da mu se ne javlja pitanje: A Bog? A gde je bio Bog? Zato Bog uti? Ima mnogo ljudi koji bi mogli da nastave nabrajanje dogaaja. A na kraju, opet stoji pitanje: A Bog? Gde je bio Bog? Zato Bog uti? Poznati nemaki pesnik iler (Schiller) napisao je svoju uvenu Devetu simfoniju "Oda radosti". U njoj se javlja refren: "Brao, nad zvezdanim nebom mora da stanuje dobri otac". Dananji ovek je u iskuenju da kae: "Brao, nad zvezdanim nebom nije mogue da stanuje dobri otac".
69

Onaj ko postavlja takva pitanja: Gde je Bog? Zato sve to doputa? Zato uti na sve te grozote? doi e, moda, do mesta gde se javlja opasna misao: Moda Boga uopte nema? Moda je nebo prazno? Moda je ateizam, ipak, ono pravo? Prijatelji, kome god takva misao doe, neka se zgrozi. Jer, bilo bi uasno daje to istina da Bog ne postoji. Jer, onda ne bismo bili ljudi, bili bismo zveri, preputeni sami sebi. Bili bismo poput izgubljene dece, koja vie ne znaju kako da nau put kui. Da nema Boga!? bilo bi jezivo. Kada mi ljudi izjavljuju da su ateisti, onda im kaem: Vi i ne znate ta time izgovarate. Nad nama nema nita! Preputeni smo sebi! Mi sami sa sobom! Za oveka nema stranijeg od drugog oveka. 'ovek je oveku vuk' rekao je neko. Ne mogu vam ni izbrojati koliko puta sam, kao svetenik, uo ovu reenicu: "Kako moe Bogda dopusti tako neto? Zato Bog uti na sve to?" I poto su mi toliko puta postavili ovo pitanje, elim sada da odgovorim na njega. Ali, rei u vam unapred. nisam Boiji lini sekretar. Nije mi odao sve svoje planove, niti mi ih je diktirao. Razumete li? Samo po sebi, ve je pomalo nerazumno postaviti takvo pitanje, kao da mi moemo razumeti Boga! Onoga koga bih ja razumeo, moda bi bio neki dekan, ili neki superintendant. Njega jo mogu da shvatim. Ali, to ne bi bio Bog koga bih jaovek mogao da shvatim. Bog je jednom u Bibliji rekao: "Moje misli nisu vae misli i moji putevi nisu vai putevi!" To je veoma jasno. Ali, Biblija mi je dala jo nekoliko uvida. Pomou njih u, koliko god je to u mojoj moi, da odgovorim na pitanje: Zato Bog uti?

1. Krivo postavljeno pitanje

Znate, samo pitanje: Zato Bog uti? nije dobro postavljeno.
70

Postavljamo ga kao da sedimo u sudnici. Na sudijskoj stolici sedi neka gospoa Mlinari ili pastor Bu. A na optuenikoj klupi sedi Bog! I onda 1 mi govorimo: "Optueni Boe, kako moe sve to da dopusti? Zato uti?" Hou da vam jasno kaem da ne postoji takav bog koji doputa da mi sednemo da sudijsku stolicu, a on da sedi na optuenikoj klupi! Seam se jedne zanimljive scene. Bio sam mlad pastor. Sa 27 godina upravo sam doao u Esen. Ba tada je izbio veliki rudarski trajk. Svi su bili uzbueni. Jednoga dana prolazim jednim velikim trgom, a na nekom sanduku stoji ovek i gromoglasno oslovljava grupu ljudi. Govori o gladnoj deci, o crkavici od zarade, o nezaposlenosti. Odjednom me spazi, prepozna me i prodera se: "Ha, ha, evo pope! Pope, doi samo ovamo!" Znate, obino se odazivam ljubaznom pozivu! Tako sam priao govorniku. Ljudi su se razmaknuli. Oko mene je oko 100 rudara. Bilo mi je pomalo udno u stomaku. Na univerzitetu vas ne pripremaju na takve situacije. Ali, govornik je krenuo: "Reci, pope, ako postoji bog, a ja to ne znam, ali, moda ga, ipak, ima, moda postoji, onda u nakon svoje smrti stati pred njega i rei tada se proderao: Zato si dopustio da se ljudi na ratitu raskomadaju? Zato si dozvolio da deca umiru od gladi, a drugi, pak, bacaju hranu, jer je imaju previe? Zato si dopustio da ljudi pod uasnim bolovima umiru od raka? Zato? Zato? I onda u mu rei: Ti, boe, nestani! Skloni mi se s oiju! Odlazi!" ovek je vikao, pa sam i ja viknuo: 'Tano! Dole s takvim bogom, dole s takvim bogom!" U tren oka je nastala grobna tiina. Govornik me je zaueno pogledao i rekao: "Trenutak molim, ta vi ste svetenik! Vi ne biste smeli tako da viete: 'Dole s takvim bogom!"' A ja mu odgovorih: "Sasluaj me sada. Bog, pred koga ti eli stati, pred kim moe tako da razvali svoja usta, koga hoe da pozove na odgovornost i koji je tvoj optueni, takav bog postoji samo u tvojoj mati. Njemu i ja mogu rei: dole s tobom! Takvog boga je stvorilo nae vreme. Njega moemo optuiti, moemo ga odgurnuti u stranu, ili ga moemo vratiti, ve prema potrebi. Takav bog ne postoji. Ali, da ti ja neto kaem: postoji jedan drugi, pravi Bog. Pred njega e
71

stati kao optueni, a nee stii ni da otvori svoja usta, a on e tebe pitati: "Zato me nisi potovao? Zato me nisi pozvao? Zato si iveo u neistoti? Zato si lagao? Zato si mrzeo? Zato si se svaao? Zato?"... Tako e te on pitati. I na hiljadu njegovih pitanja nee moi nita da odgovori. Re e ti zapeti u grlu. Ne postoji bog kome moemo rei: dole s njim! Ali, postoji sveti, ivi, stvarni Bog, koji bi mogao nama da kae: "Dole s tobom!" A to bih eleo da kaem i vama veeras. Ako vi danas ujete ljude koji prebacuju Bogu: Kako moe Bog sve to da dopusti? Zato Bog uti? onda im kaite da bi to bio neozbiljan, umiljeni bog koga mi moemo da optuimo. Postoji samo jedan sveti Bog, koji nas tui, vas i mene. Da li ste vi drali Boije zapovesti? Kako vi to sebi zamiljate? Bog svoje zapovesti! ozbiljno shvata. Optueni smo mi, a ne Bog! To je prvo to moram glasno i jasno da kaem. Znai, pogreno postavljeno pitanje. A sada drugo:

2. Boije utanje je njegov sud .

Zato Bog uti? Vidite, Bog esto uti. A Boije? utanje je uasan sud nad nama. Uveren sam da postoji pakao. Ali, on sigurno nije takav kakvog ga vidimo na mnogim slikama. Nacrtan je avo kako pri due, ili takve neke gluposti. Verujte, pakao e biti to kada Bog vie nema ta da kae ljudima. Moete ga zvati, moliti mu se, vapiti k njemu vikati ali, on vam vie ne odgovara! Ruski pisac Dostojevski jednom je rekao: "Pakao je mesto kuda Bog vie ne baca svoj pogled", gde smo ga se konano reili, gde smo stvarno naputeni od Boga. Da, Boije utanje
72

je njegov sud. I da znate, pakao poinje ve ovde, onda kada Bog uti. Evo jedne ilustracije. Biblija govori o dva grada, Sodomi i Gomori. Veoma kulturni gradovi, profinjena civilizacija. Ne, nisu oni poricali Boga. U gradu je sigurno bilo nekoliko svetenika, neki jadni tipovi. Ali, nisu ozbiljno shvatili Boga. Moda su ih pozivali na svadbe ili sahrane, ali, inae, nisu za Boga marili. Gazili su nogama sve njegove zapovesti. U Sodomi je iveo jedan poboan ovek, Lot. S vremena na vreme bi rekao: "Nemojte tako s Bogom. Bog se ne da ruiti. ta ovek poseje, to e i ponjeti!" A ljudi su mu se smejali. Govorili su: "Ah, nemoj da se ali. Ta, ti nisi pastor. Prestani s takvim besmislicama ta ovek poseje, to e i ponjeti!" Ali, u cik zore jednoga dana Bog je Lota izvukao iz grada Bog je s neba pustio na gradove sumpor i vatru. Kako to izgleda, doiveli smo za vreme rata. Ali, Bog to ume da radi i bez aviona. Mogu da zamislim kako su ljudi skoili iz kreveta i potraili zaklone u podrumima. A podrum vreo kao pekarska pe. Ljudi jure napolje, ali ne mogu pobei. Uguili su se u podrumu. Tako to pripoveda Biblija. I onda ja sebi zamiljam neto to ne pie u Bibliji. Zamiljam grupu ljudi na okupu: moderna mlada ena dragi bog je za nju bio neki dobri gospodin; pa stariji ovek poznaje svaku vrstu vina, ni on nije imao nita protiv dragog boga, ali nije za njega mario. Sve sami poteni, dragi ljudi, posluni graani, redovne platie poreza. Svi su oni imali svoje mrane tajne, kao i svaki ovek danas. U podrumu je sve toplije. Oni hoe napolje, ali ne mogu, jer tamo besni vatrena stihija. Odjednom e onaj gospodin: "Ljudi, Lot je bio u pravu. Bog zaista ivi!" A mlada gospoa kae: "Sada bi nam pomoglo samo jedno moliti. Ko ume da se moli?" I onda diu svoje ruke tako su se ljudi molili u stara vremena ruke, koje nikada ranije nisu dizali u molitvi: "Boe, smiluj nam se! Zgreili smo. Prezirali smo te. Prestani! Molimo te, prestani. Ta, ti si dobri, dragi, milostivi bog. Gospode, smiluj se!" Ali, sve ostaje nemo. uje se samo praskanje i pucketanje vatre. Ruke se sputaju. Onda se ponovo diu u pesnicama: "Boe, zato uti?" I dalje sve ostaje nemo. uje
73

se samo vatrena stihija. Oni sada mogu ili da se mole, ili da psuju Bog vie ne odgovara! Postoji granica koju pojedinac. ili grad, ili narod moe da pree, granica ravnodunosti protiv ivoga Boga. I od tada Bog vie ne uje i ne odgovara. Onda smemo i da molimo i da psujemo on vie ne odgovara. Shvatate li da je ono utanje nad Sodomom bio stravian Boiji sud? Bog nije imao vie ta da im kae! A kada gledam nau zemlju, kada vidim potpunu ravnodunost za Boije zapovesti i Boiju istinu, onda me hvata jeza. Moda ete vi jo doiveti da ete moliti ili proklinjati, a Bog vie nee imati ta da kae. U Bibliji itamo da Bog kae: "Zvao sam vas, a vi niste odgovorili!" ovee, zato uti kada te Bog zove? Znai, Boije utanje je Boiji najstraniji sud!

3. Kada smo predaleko, ne moemo uti

Kada nam se ini da Bog uti, moda smo predaleko od njega. Nedavno mi je doao jedan mladi s reima: "Pastore Bu, nervirate me! Neprekidno govorite o Bogu. Sluajno vas sretnem, a vi odmah o Bogu. Ja Boga ne ujem. Ja Boga ne vidim. A gde on to govori? Ja ga ne ujem!?" Odgovorih mu: Mladiu, poznajete li priu o izgubljenom sinu? Da vam je ispriam. Sam Isus ju je ispriao. Bio jedan bogati zemljoposednik. Imao dva sina. Jedan je bio pomalo lakomislen. Kod kue mu je bilo pretesno. Jednostavno mu se nije dopadalo. Jednog dana izjavljuje svome ocu: "Stari, daj mi moje nasledstvo. Isplati mi ga ve sada. Hou u svet!" Otac mu sve daje. Sin odlazi u daleki svet. itamo da je protraio svoje imanje ivei raspusno. Moete i sami zamisliti. U velikim gradovima moete za tili as da potroite ogromne svote. Ba tada nastaje velika glad i besposlica. Konano zavrava
74

kao jadni svinjar. U Izraelu svinjare su smatrali neistima i to je bilo najgore to se oveku moglo desiti. No, poto je vladala glad, bio je srean to je mogao biti makar i kod svinja. Tamo vie nije mogao da uje oev glas. Jednostavno, bio je predaleko od njega. Izgubljeni sin je mogao da kae da vie ne uje oev glas. Pa, naravno da nije mogao da ga uje. Dozvolite mi da dodam jedan umetak, kojeg ne nalazimo u Bibliji. Mladi sedi kraj valova. Besan. Optuuje svoga oca: "Kako on to moe dozvoliti!" Tako mi se i ini dananji svet. Napustio je Boga. Na svet se sruila nevolja, a on vie: "Kako moe Bog da to dopusti? Zato Bog uti?" No, Isus je priu o izgubljenom sinu drukije nastavio. Mladi dolazi k sebi. Razmilja o tome kako je u oevoj kui dobro, a ovde umire od gladi. Odlui: "Ustau i otii u svome ocu, pa u mu rei: 'Oe, sagreih nebu i tebi i vie nisam dostojan nazvati se tvojim sinom'" Stvarno je to uradio. Otac ga ve izdaleka vidi i tri mu u susret. Izgubljeni sin govori: "Oe, sagreio sam!" A otac ga grli. Zapoveda da se donese najbolje odelo, da mu se na prste stavi prsten, a obua na noge. Odjednom uje glas svoga oca! Ako vi ne ujete Boiji glas, onda ste predaleko od njega. Morate se okrenuti. To znate i vi sami! Tako sam govorio tom mladiu. Ljudi mogu da budu veoma udaljeni od Boga, da dospeju sve do svinja, kaem to slikovito. To sam oduvek znao, jo dok sam bio na vrhuncu svog neverstva, kao pukovnik za vreme prvog svetskog rata. Mislio sam: ovek bi, zapravo, morao da se okrene! I nisam nikada nikoga sreo ko u biti nije znao da bi trebalo da se okrene. Moe neki samopravednik da kae da je kod njega sve u redu. A kada govorim s njim, rei e: "Pa, da, zapravo bih morao da se obratim. U mom ivotu ima mnogo krivice. U biti je moje srce otvrdnulo". Svako od nas zna da bi, zapravo, trebalo da se obrati. A zato to onda ne radimo? Zato vi to ne radite? Ta, obratite se! Tada ete uti Oev glas. U vezi pitanja "Zato Bog uti?" moram jo neto da vam kaem.
75

4. Moramo uti Boiju poslednju re

Da li jo moete sluati? Je li dosadno? Znate, ako je dosadno, onda to nije zbog Evanelja, nego zbog mene. Svetenici mogu Evanelje da uine dosadnim! Ali, itajte, onda, Bibliju bez nas. Evanelje je uzbudljivo, verujte mi! Rei u sada neto to je najvanije. Ako vam se ini da Bog uti, onda sasluajte poslednju Boiju re! ujte, citirau vam reenicu iz Biblije. Dugaka je. Morao bih, zapravo, dva puta da vam je ponovim. Zapisana je u poslanici Jevrejima: "Bog je od davnina mnogo puta i na mnogo naina govorio naim oevima preko proroka (recimo, Mojsije i Jeremija). U ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina". Znate li ko je Boiji Sin? To je Isus. Isus! Evo me opet kod moje teme. Srce mi bre zakuca kada mogu da govorim o Isusu. Neko je rekao da je Isus utelovljena Boija re: "I re telo posta i stanova meu nama". Vidite, kada mi izgovorimo re, ve je i nestala, poput daha. A Bog je uinio da jedna re postane telo u Isusu. Isus je Boija poslednja re! Sigurno ste uli za izraz: "Ovo je moja poslednja re!" Recimo, hou da prodam kravu. Koliko vredi jedna krava? Recimo hiljadu maraka. Vi kaete: "Ja dajem 300 maraka. Vie ni paru!" A ja odvratim: "U stvari, morao bih za nju da dobijem 1.200 maraka". Tada vi nudite 400 maraka. Ja kaem 1.100. Toliko vredi. Tako se mi cenkamo. Konano izjavljujem: "Dakle, 800 maraka je moja poslednja re!" Isus je Boija poslednja re. Ako njega ne primite, onda Bog nema vie ta da vam kae. Shvatate li? Kada se ljudi ale da Bog ne govori i da uti, onda ja odgovaram da Bog nema vie ta da kae, ako ne elite da primite njegovu poslednju re. Morate da prihvatite Isusa. Smete da primite Isusa. Drugaije ne ide! Susreem ljude koji mi govore: "I ja verujem u dragog boga. Ali, Isus!"
76

ujte, Isus je utelovljena poslednja Boija re nama. Da vam objasnim ta to znai. Moram jo malo da vam priam o Isusu. A nita mi nije drae od toga! Oko Isusa je velika masa ljudi. A on govori. Odjednom je u pozadini neka guva. Ljudi poinju da govore i da tre. Isus prekida svoj govor. ta se to deava? Dogodilo se neto strano. Doao neki gubavac. Znate li ta je guba? ovek iv trune. Uasno! Ljudi su smatrali da je guba zarazna. Zato su gubavci morali da stanuju u pustinji. Nisu smeli meu svet. A zamislite sada, gubavac u mnotvu ljudi. uo je za Isusa. Tera ga silna elja da vidi Isusa, pa je morao da doe. A imao je i mesta. Svi su od njega pobegli. Zatim se deru: "Bei! Sklanjaj nam se s oiju!" Diu kamenje. Prete. Ali, on se ne da ometati. Mogu zamisliti kako je imao mnogo mesta cela ulica sve do Isusa. Pada na kolena: "Moj ivot je beda. Isuse, ako eli, moe da me oisti. Pomozi mi!" Znate ta, uvek je potrebno da se sretne razorena ovekova slika i Spasitelj, Boiji Sin. Na jad mora da doe pred Isusa. Koliko bih eleo da odbacite ono malo "svoje religije" i da svoj jad donesete pred Isusa. I tako, gubavac lei pred Isusom u praini: "Ako eli, moe me oistiti!" I onda se dogaa neto to mislim da je neopisivo lepo. Mogao bih zamisliti kako Isus odstupa korakdva od ove razorene ljudske prilike i da s odstojanja kae: "Dobro, hou. Budi ist!" Ali ne. Isus to ne radi. Isus stupa korak napred, stavlja svoje ruke na bolesnu glavu. Ljudi su viknuli od uasa, jer znaju da se gubavac ne sme dodirnuti. Ali, Biblija izvetava: "Isus ga se dotae!" Nikakva prljavtina nije Isusu preprljava. Nikakav jad prevelik. Da sam slikar, naslikao bih to ovako: Isusove ruke na razorenom, poluistrunulom licu gubavca. To je Isus udo svih vremena! A da je sada neki ovek ovde, o kome niko nita ne bi eleo znati, Isus bi na njega poloio ruke i rekao: "Ja te volim. Iskupio sam te. Budi moj!" Ako je ovde neko koga mui to je gubav od prljavtine i greha, Isus na njega polae svoje ruke i govori: "Budi oien!" U Isusu nam dolazi sva Boija ljubav u na jad, na greh, nau
77

prljavtinu, nau bolest. Isus je otelovljena Boija re. A ljudi jo kau: "Zato Bog uti?" Zar nije Bog jasno i dovoljno silno govorio? I tog Isusa jednoga dana polau na krst. Zakucavaju mu klinove kroz ruke i noge. Onda uspravljaju krst. Oko krsta mnotvo koje urlie. Rimski vojnici guraju ljude natrag. Hajdete, da se pridruimo toj masi. Zaustavimo se pod krstom! Pogledajte ga, oveka sa Golgote. Glava trnjem okrunjena, puna bola i ismejana. Zato on tamo visi. ujemo Isusov odgovor: "Zato to si kriv pred Bogom! Ili e dug platiti u paklu, ili ja plaam ovde za tebe. Neko mora da plati. Ja to radim za tebe. Samo, veruj mi!" Moji prijatelji, kada sam, kao mladi, shvatio da je Isus rtveno jagnje, koje nosi grehe sveta i moje, Isus nosi moju krivicu i izmiruje me s Bogom, plaa otkupninu, da bi me iskupio za Boga poloio sam tada svoje srce podno krsta i rekao: "Srena sigurnost, Isus je moj! Njemu sam dao sav ivot svoj! Naslednik neba, srean sam ja, roen po Duhu, krvlju opran!" I onda su Isusa poloili u kameni grob. U peinu. Pred otvor su nagurali veliki kamen. Rimski vojnici su uvali strau. I u ranu zoru treeg dana, odjednom posta svetlo, kao da je eksplodirala atomska bomba. Bilo je toliko i takvo svetlo, da su rimski vojnici, mada su bili junaine, a ne neke babe, pali u nesvest. Poslednje to su videli bilo je kako Isus slavno izlazi iz grobne peine! Ne priam vam bajke. Govorim vam, jer znam da je taj Isus vaskrsnuo iz mrtvih. Taj Isus, koji je za vas umro ivi! Ovde nemamo nikoga za koga Isus ne bi umro. A taj Isus ivi! I on poziva vas kao Boija poslednja re. Odluujue pitanje vaeg ivota jeste da li ete ga primiti?
78

"Zato Bog uti?" Prijatelji moji, ta, Bog ne uti. On govori. Njegova re glasi ISUS! A to znai ljubav, milost, pomilovanje. U svom ivotu proao sam strane asove u nacistikim zatvorima i za vreme vazdunih napada. Seam se jednog od najstranijih trenutaka. Uzvik uasa mi je zapeo u grlu, kada su me, usred jednog vazdunog napada, izveli na neko dvorite. Oko mene lealo je osamdesetak leeva, koje su dan ranije iskopali iz bunkera. Za vreme prvog svetskog rata video sam neto slino na ratitu. Ali, ovo ovde bilo je mnogo uasnije. Ovde nisu leali vojnici. Ovde su leali starci, ene i deca, deica ija su tela govorila o gladi rata. I dok sam samsamcat stajao meu svim tim leevima, u svom tom uasu, u svom srcu sam vikao: "O, Boe, gde si sada? Zato uti?" I iznenada se u mojoj dui budila re Biblije: "Bog je toliko zavoleo svet, da je dao svoga Sina!" Mora da je sam Bog doviknuo ovu re u sav moj oaj. I odjednom se predamnom stvorio Golgotski krst, na kojem je Bog dao da iskrvari njegov Sin za nas! Ja ne razumem Boga. Ne razumem zato Bog toliko toga doputa! Ali, postoji znak, spomenik, svetionik njegove ljubavi. To je Isusov krst. "On nije potedeo svoga Sina, nego ga je predao za nas. Kako nam, onda, s njim nee sve darovati!?" Tako govori apostol Pavle. I to je tako. Ako pod Isusovim krstom nalazimo mir sa Bogom, onda vie neemo imati nikakvih pitanja. Dok su moja deca bila mala, nisu shvatala sve to sam ja radio, ali su mi verovala. Verovali su da e tata sve uraditi kako valja. Kada pod Isusovim krstom nalazim mir, kada sam Boije dete, onda i ja mogu da se uzdam u svog nebeskog Oca. On sve radi kako valja. Ja vie nemam pitanja. Odluujue je da li prihvatate poslednju Boiju re Isusa?

79

5. Boije utanje moe da se pretvori u poziv

Vidite, moete satima da diskutujete da li Bog doputa jedno ili drugo, ali pitanje tek tada postaje stvarno aktuelno i vano kada pogaa vas lino. Zar ne? U najmranijim asovima svog linog ivota uvek sam nalazio izlaz polazei od Isusovog krsta. Nedavno mi ree jedna devojka sva u oaju: "Ne mogu da ivim dalje!" Ne znam u kakvom ste vi poloaju, ali za mrakove vaega ivota eleo bih da vam kaem da nije odluujue da pitamo "Zato?", ve "emu?" Ovome u prilog, hou, na kraju, da ispriam jednu priu. Pre nekoliko decenija postao sam svetenik u jednoj rudarskoj etvrti. Bilo je strano. Jednoga dana uo sam kako je neki radnik nastradao u jami. Pao mu je kamen na kimu. Sada je bio paraplegiar, bez nade na oporavak. Strano! Pa, posetio sam ga, ali ta poseta je bila uasna, najstranija poseta koju sam doiveo. Soba je bila puna drugara s posla. Rakija na stolu, a on u invalidskim kolicima. im sam uao, nastala je vika: 'Ti, crna vrano, napolje. Gde je bio tvoj bog kada mi je kamen pao na krsta? Zato bog uti?" I onda su sledile psovke. Bilo je kao u paklu. Nisam uspeo da izustim nijednu re. Izaao sam. Meu svojim prijateljima iz te etvrti imao sam nekoliko rudara. Sledee veeri, u "krugu mukaraca", ispriao sam o svojoj poseti. Nedelju dana kasnije, kada sam hteo da ponem svoje "muko drutvo", s bukom su se otvorila vrata i ulaze invalidska kolica s onim paraplegiarem. Prijatelji meu rudarima jednostavno su otili po njega. Ne znam da li su ga mnogo pitali. Jednostavno su ga doneli. Sada je, evo, bio tu, ispred mene. I onda sam govorio o rei: "Bog je toliko zavoleo svet" ne da bi nama bilo dobro, nego "da daje svoga Sina". Govorio sam o Isusu, o poslednjoj Boijoj rei, koga moramo sluati. Zatim sam nastavio: "...da svi koji u Isusa veruju, ne propadnu".. ovek je sluao. Prvi put je uo za Isusa. Odjednom mu je sinulo. Da skratim priu. Tri meseca kasnije postao je svojina Gospoda Isusa. Ne mogu vam ni rei kako je sve postalo novo. Sredio mu se
80

stan. Tamo gde su ranije odzvanjale psovke, ule su se pesme o Isusu. Stari prijatelji su izostali, no, doli su novi. Boce s rakijom su nestale, ali je zato Biblija bila na stolu. ena i deca su ivnuli. Kratko pred njegovu smrt, ponovo sam ga posetio. Ovog puta poseta je ostala nezaboravna. "Kose, ba je imao zgodno ime Kose, kako je?" Od odgovori: "Znate, otkako moj ivot pripada Isusu, otkako imam oprotenje svojih greha, otkako sam Boije dete, od tada je u mojoj kui svaki dan kao dan pred Boi". I onda je rekao neto to nikada neu zaboraviti: "Bue, uskoro u umreti. Oseam to. I onda u proi kroz kapiju. I onda u stajati pred Bogom. Sada mi je jasno da sa smru nije sve gotovo. I kada onda u venosti budem stajao pred Boijim prestolom, pau pred njim na kolena i zahvaliu mu to mi je slomio kimu!" "Kose, ta to pria!?" A on odgovori: "Znam ja ta govorim. Vidite, da se to nije dogodilo, da je Bog pustio da i dalje bezbono lutam, iao bih pravo u pakao, u venu propast. Tako je Bog u svojoj spasonosnoj ljubavi morao tako tvrdo da intervenie i da mi slomi kimu, kako bih pronaao put k njegovom Sinu Isusu. Kroz Isusa sam postao radosno Boije dete. I zato hou da mu zahvalim". I onda je dola reenica: "Bolje je paralizovano pripadati Isusu i biti Boije dete, nego s dve zdrave noge skoiti u pakao!" "Kose, moj dragi Kose, vidi, Bog ti je poslao neto uasno teko. U poetku si se svaao s njim: Gde je Bog? Zato Bog uti? A onda si shvatio emu je Bog to poslao hteo je da te privue Isusu, da bi te Isus privukao k sebi!" Vidite, nemojmo pitati "Zato?" ve "emu?" I da jo dodam: Verujem da sve ono teko u naem ivotu slui tome da nas Bog po Isusu moe privui sebi. Volim da pevam pesmu: "Isuse, tvoj sam, vera mi kae oproteno mi je sve! Uvek me ljubav sve vie goni da sam blie kod tebe! " Bilo bi lepo kada biste mogli da mi se pridruite!

81

Nase pravo na ljubav!

Nae pravo na ljubav!

Ovu temu bih mogao nazvati i ovako: "Moe li ljubav biti greh?" Radi se o pitanju polnosti. Sve nas to veoma zanima. Pa, da se odmah bacimo na temu "Nae pravo na ljubav". 0 ovome imam da vam kaem mnogo ozbiljnog i vanog.

1. Bezgranina beda
udno injenino stanje naega vremena je da ljudi} jo nikada nisu bili toliko usamljeni kao danas, iako jo nikada nismo bili toliko povezani kao danas. A ipak, mada smo upresovani poput sardina, ipak jo nikada nismo bili toliko razdvojeni kao danas. Jedan esnaestogodinjak mi je jednom rekao: "Nemam prijatelja!" Odgovorih: "Ne govori gluposti. Ta, ima svoga oca!" "Oh, stari! On dolazi kui posle podne u pet, malo psuje, malo jede, i onda opet odlazi. A mama, ona ima pune ruke posla. Za mene ne moe da se brine". "A tvoji drugovi s posla?" "To su kolege, nita vie. Nema oveka kome bih mogao da izruim svoje srce!" To mi govori esnaestogodinjak! No, ovakve usamljenosti nema samo kod dece. Supruge ponekad ive same samcate pored svojih mueva i obratno. Mu nema pojma ta pokree njegovu enu. Ni ena nema pojma ta osea njen mu. A to se naziva brak. Tako smo sami, usamljeni. Kada filozofi naih dana govore o usamljenosti dananjeg oveka, nailaze na otvorene ui. ovek prosto vapi za izbavljenjem iz usamljenosti. I vidite, ova enja za izbavljenjem iz usamljenosti
82

udruuje se s najveom silom naega ivota, s polnim nagonom. I tu poputaju brane. Petnaestogodinja devojka trai prijatelja koji je izbavlja iz usamljenosti. Suprug, koji potpuno usamljeno ivi pored svoje supruge, ima sekretaricu za ljubavnicu, koja e ga moda izbaviti iz njegove usamljenosti. Mladi student, jedan od 11.000 ili 20.000 studenata na nekom univerzitetu, u biti je veoma usamljen. Pridruuje se studentkinji, koja je isto tako usamljena. enja za izbavljenjem iz usamljenosti stupa u saveznitvo s najmonijim nagonom ivota, sa seksualnim nagonom. Tako, eto, ivimo danas u jednom seksualizovanom svetu. Poslovni ljudi su iskoristili injenicu da ovek na seksualnom podruju trai izbavljenje iz svoje usamljenosti, filmski producenti i pisci romana, na primer. I sada, nemamo skoro nijedan film bez bar jedne scene. u krevetu. Nema nijedna knjige bez bar jedne preljube. Posmatrajmo sav taj mete flertuje se, ljubaka, a ovek misli da je sve to sama radost. Neka mlada devojka mi ree: "Gospodine svetenie, eto, mi imamo drugaije predstave od naih starih. Mi imamo novi moral, novu etiku!" Skoro sam u iskuenju da s potovanjem skidam eir i odgovorim: "Svaka ast!" No, ako je neko toliko dugo svetenik velegrada, onda vie ne veruje tim velikim frazama. Znam iz iskustva da je ovo "klingklang slavlje" puka fasada. A iza fasade zjapi bezgranina beda: mladii i devojke koji ive u mutnim vezama i koji ne izlaze na kraj sami sa sobom. Brakovi koji se licemerno odravaju, ili se, pak, rao kidaju. Bezgranina beda. I svi mi za to znamo. Ta, ja ne govorim o bilo kakvim ljudima, govorim o nama! Pre nekoliko godina, u nekom malom gradiu govorio sam o slinoj temi i to samo za mlade ljude. Kada sam uao u salu, pomislio sam: "Pa, to je pakao!" mladii, devojke, duvanski dim. Neki mladii su imali flae s rakijom. Neke devojke su sedele mladiima u krilu. I tu treba da govorim, Boe? Zapoeh jednom reenicom: "Na podruju seksualnosti vlada oajna nevolja". U isti as kao da je neko otvorio sve roletne i upalio svetlo. Vidim mladia kako je odgurnuo svoju
83

devojku. Iznenada je zavladala grobna tiina. Morao sam da pomislim: "U prvom trenutku mi se inilo kao da se svi sjajno zabavljaju, ali je, ipak, tano da na podruju seksa vlada bezgranina beda!"

2. U emu je nevolja?
Vidite, nevolja se, zapravo, sastoji u injenici da vie ne znamo ta je, u stvari, dobro, a ta loe. Govorimo da danas imamo druge poglede na tom podruju. No, injenica ostaje greh je stvarnost. Ako sagreim, na moju savest pada teret. To je stvarnost. Tako nastaje nevolja i ovek vie ne zna ta je dobro, a ta zlo. Pa, da upitam sasvim grubo: Je li seks pre braka okej, ili zlo? Preljuba u problematinom braku potreba, ili zlo? Lezbijska ljubav greh, ili nije? Homoseksualnost zlo, ili nije? ta je, zapravo, zlo, a ta dobro? Tu nastaje nevolja. Hiljade romana prikazu ju kao da je ovo podruje s one strane zla i dobra i da s tim nema nikakve veze. Uzmite savremene filmove, slika izbliza poljubac. Zavesa pada, a zatim senke iza zavese. To jednostavno pripada filmu i kao da je s one strane granice dobra i zla. Da li je to pravo? ta je dobro, a ta zlo? Znam, jo kako mi se kao mladiu probudila samosvest, pa me muilo pitanje: "ta je dozvoljeno, a ta nije?" Da bih pravilno odgovorio na ovo pitanje, potrebno je prvo postaviti drugo pitanje: "Ko, zapravo, odreuje ta je dobro, a ta zlo? Ko tu, zapravo, ima pravo da govori?" Jednom je kod mene upao mladi par: ona jako naminkana, a on pomalo labilan mladi, s prstima poutelim od duvana. Rekoh im: "Na vama se vidi ve na sedam kilometara da se neto dogaa!" A malena mi odvrati: "Ta, gospodine svetenie, u tome nema nieg, ba nieg". Aja odgovorih: Trenutak samo, ko tu ima prava da kae da neto ima ili nema? Crkva? Ne. Tome se ne bih ni potinio. Kao mladi nikako nisam nad sobom priznavao vlast nekog svetenika, a sada sam sam svetenik. Ko ima prava da kae ta je
84

dobro ili zlo? Tetka Amalija? Ili, moja savest, ili, kako se to lepo kae, da sledim glas svoga srca. Hm, hm. Ko, zapravo, ima prava da kae ta je dobro, a ta zlo? Vidite, stigli smo do veoma vane take. Ako postoji ivi Bog, koji je gospodar sveta, onda on ima da kae ta je dobro, a ta zlo. Ako Boga nema, onda radite ta hoete. Ne vidim zato bih bio poten zbog neke tetke Amalije. Ovde je prozvan svaki ovek. Ima li Boga, ili ga nema? Poznajem ljude koji ive u svakoj moguoj prljavtini, a tvrde: "I ja verujem u nekog boga". Gluposti! Ako Bog postoji, onda vai njegova volja na podruju seksa. Odluka je na vama: vi ga moete skinuti sa prestola za svoj ivot, ali onda ete tako i umreti. Ne moete rei: "Do 45. godine ivota ivimo bez Boga, a iza toga postajemo poboni i religiozni i stari". To ne ide tako. "Traite Gospoda dok se moe nai!", kae Biblija, a ne "kad vam odgovara". Ponavljam, ako Boga nema, onda moete raditi to god vam je volja. Ali, ako Bog ivi, onda on ima da kae ta je dobro, a ta zlo. Jasno? Sada u vam rei: Bog stvarno ivi! Bog stvarno ivi! I ako me pitate odakle ja to stoprocentno znam, onda vam odgovaram: Zato to se objavio u Isusu! To bih eleo da vam utuvim u glavu: otkako je Isus doao, svaka ravnodunost protiv Boga ili poricanje Boga ili je neznanje ili otvoreno neprijateljstvo prema njemu. I, poto Bog ivi, on ima da kae ta je dobro, a ta zlo. Vi moete da ga izbacite iz svoga ivota. Moete rei: "Mi imamo druge moralne standarde!" Garantujem vam da ete morati odgovarati pred Bogom za svoj ivot. U stvari, veliko je olakanje shvatiti da jedini Bog moe rei ta je dobro, a ta zlo. To nam je u svojoj rei Bibliji sasvim jasno i glasno rekao. Neki ovek me jednom sasvim iznenada upitao: "Pa, zar u Bibliji piu i takve stvari?" Odgovorih mu: "Naravno da piu i takve stvari! Bog daje sasvim jasne naloge i upute o dobru i zlu i po pitanju seksa!"

85

Jeste li me do sada pratili? Znai, moramo pitati: "ta, zapravo, Bog kae o tom podruju?" Da vam kaem, iz Biblije sr stvari.

3. ta kae Bog?
a) Bog potvruje seksualnost Pesnik Tuholski je napisao jednu pesmu u kojoj izjavljuje: Od struka nagore sam hrianin, a od struka nadole sam neznaboac. Besmislica! Biblija kae: "I stvori Bog oveka muko i ensko stvori ih". Tako je Bog stvorio i nau seksualnost. Zato ja ovde otvoreno govorim o njoj. To nije nikakvo tabu podruje. Bog me je stvorio kao mukarca, i vas mukarce takoe. Budimo, onda, mukarci, a ne neke eprtlje! A Bog je vas stvorio kao ene. Pa, onda budite prave ene! Greviti pokuaj ena da budu poput mukaraca, ili obratno, bolesno je. Shvatite, budite prave ene, odnosno budite pravi mukarci! "Bog stvori oveka muko i ensko stvori ih". Nije stvorio jo neki trei pol. Bog potvrdno prihvata nau seksualnost. Nita tu ne moram da potisnem. Jo je u doba stvaranja Bog zamislio da neko bude mukarac, odnosno ena. Ali, mi smo pala tvorevina. Svet vie nije onakav kako je izaao ispod Boije ruke. I zbog toga je upravo podruje seksa, ovo neno podruje, naroito izloeno opasnosti. Zato ga je Bog i zatitio.

b) Bog titi seks brakom On potvrdno prihvata seks, a titi ga putem braka. Brak nije neki drutveni ugovor, ve Boija institucija. Jedan ameriki psihijatar, napisavi debelu knjigu o tom podruju, a
86

sam nije bio hrianin, rekao je: "Nikada nije napisana vea reenica po tom pitanju od one iz Biblije: 'I stvori Bog oveka muko i ensko stvori ih"'. Pa, nastavlja: "Ja nisam hrianin, ali govorim kao psihijatar da je to ispravno brak". Razumite me ispravno: brak, vernost, a ne sedmi, osmi, deveti ili deseti nazovi brak neke holivudske zvezde. Upravo je ludilo naeg vremena da se takvi brakovi istiu kao ideal, to objanjava itavu bespomonost na tom polju. Bog je stvorio brak kao instituciju; brak ljubavi i vernosti! A sada bih, zapravo, eleo da vam odrim jedan mali govor o braku. Vi, drage ene, jo uvek niste dovoljno dobre ene ako svojim muevima kuvate dobra jela i priivate dugmad. Vi, muevi, niste dovoljno dobri muevi ako svojim enama dajete novac za domainstvo, a inae se dalje ne brinete za njih. Brak, prema Boijoj volji, jeste izbavljenje od usamljenosti! Da li je va brak takvo izbavljenje, vi muevi i vi ene? Moda biste trebali o tome da razgovarate, pa da kaete: "Kuda smo mi to, zapravo, dospeli? Na brak bi trebao da bude izbavljenje od usamljenosti". U poetku je Bog rekao: "Nije dobro da je ovek sam! Hou da mu stvorim pomonicu!" Shvatate li, izbavljenje iz usamljenosti! Da vam ispriam jednu priu, koja govori vie i od cele knjige. Kao mali deak, moja sestra i ja smeli smo da putujemo roacima u tutgart na svadbu. Bila je to prva svadba u kojoj sam uestvovao. Vozili smo se fijakerom do crkve, pa u hotel na veliki ruak. Na kraju jelovnika pisalo je "Ledena bomba". Moja sestra i ja sedeli smo za stolom, a sa enjom smo oekivali da to pre stigne "ledena bomba". Ali, oduilo se, jer je neki stric drao dugi govor. Ti govori su bili strahovito dosadni. I pored toga, jedan mi je govor ostao u seanju. Neki ujak je ustao. Hteo je da bude duhovit, pa je rekao: "Dragi moji svatovi, ljudi priaju kako na nebu stoje dve stolice za onaj brani par koji nije ni trenutak zaalio to je stupio u brak". I onda je nastavio: "Ali, stolice su do dana dananjeg prazne". Tog trenutka se govor prekinuo. Moj otac je doviknuo mojoj majci, koja je sedela s drugog kraja ogromnog stola:
87

"Mama, te stolice ekaju na nas!" Bio sam mali deak. Nisam ni shvatio dublji smisao svega toga. Ali, mojim srcem je prostrujao talas radosti, jer sam oseao toplinu svog roditeljskog doma. Da li je va brak takav? Takvog gaje Bog zamislio. Na mom venanju jedan moj stariji kolega drao je lep govor za stolom. Uzeo je biblijski tekst: "Uiniu mu pomonicu da bude oko njega". Rekao je: "Ne gospodaricu koja e nad njim mahati papuom. Ne ropkinju koja e puzati pred njim. Ni pored njega kao neki predmet. Ve pomonicu da bude OKO njega". Koliko bih samo voleo da otpevam hvalospev braku. Bio sam duboko dirnut kada je moj otac, prilikom srebrne svadbe, pogledavi svoju enu rekao: "U ovih dvadeset pet godina svakim danom postajala si mi draa!" Pomislio sam tada na sve brakove koji su se u toku dvadeset pet godina sve vie hladili. Stravino! Postoje mnogi brani drugovi koji bi trebali da kau svom partneru: "uj, moramo poeti iz poetka!" A to je mogue! A sada ono tree. Mnogi mladi ljudi govore: "Ja jo uopte ne mislim na brak. Kako je to sa nama? Da li mi smemo da radimo ta nas je volja?" Njima kaem:

c) Bog eli istu omladinu Znam. To vam zvui smeno. Ali, verujete li da se Bog ravna prema modi? Nisam to ja izmislio. To kae Boija re. Da to potkrepim. U Bibliji nalazim velianstvenu misao. Radi se o jednom mladiu, koji se zvao Isak. Otac za njega trai enu. Taj Isak ide u polje i moli, jer je uveren da e mu Bog dovesti nevestu. A toj eni, koju jo i ne zna, ve sada dri vernost. Vi mladii, koji jo uopte ne mislite na enidbu, budite uvereni da e vam Bog u pravo vreme dati pravu devojku. A toj
88

devojci treba ve sada da budete verni, iako je jo i ne poznajete! To je misao iz Biblije. Bog eli istu omladinu! Jednom mi je neki lekarpsihijatar objasnio: "Uveren sam da devojka u biti moe samo jednom istinski da voli. Samo jednom joj se srce istinski otvara. Ako je neka devojka imala sedam ljubavnika ovo su njegove rei onda se upropastila za brak. Udaje se za sedmog, a uvek misli na onog prvog koga je volela". A ja sam mu rekao: "Zanimljivo, vi psihijatri dolazite do istih istina kao Boija re". Moram, dakle, sasvim otvoreno da kaem: predbrani seks, lezbijska ljubav, homoseksualnost, preljuba, razvod braka sve su to gresi za koje ete odgovarati pred Boijim licem! Ovde bih, zapravo, mogao da prestanem. Znam kako je meni, kao mladiu, bilo od velike pomoi kada sam shvatio ta je Boija volja i da jedino on ima prava da to kae. Ali, bilo bi okrutno kada bih sada prekinuo a da ne dodam neto vano.

4. Kako savladati nevolju?

U Bibliji postoji jedan predivan, potresni dogaaj. Isus, Sin ivoga Boga, okruen je mnotvom ljudi. Odjednom dolazi do velike guve. Ljudi se razmiu. Mnotvo naroda, svetenici i puk dovlae lepu mladu enu. Prosto je vidim pred sobom u pocepanoj haljini. Guraju je do Isusa i kau: "Gospode Isuse! Ovu mladu enu zatekli smo s tuim ovekom u preljubi. Boiji zakon kae da je preljubnik zasluio smrt. A ti, Gospode Isuse, uvek si toliko milosrdan, sigurno nee rei nita protiv Boije volje. Hoemo od tebe da ujemo da ovu enu sada treba kamenovati!" Isus, pogledavi mladu enu, kae: "Da, Bog to shvata veoma, veoma ozbiljno!" Ljudi likuju. Neki ve uzimaju kamenje. Preljubnike su tada kanjavali kamenovanjem. Ali, Isus nastavlja:
89

"Trenutak, molim. Neka prvi kamen baci onaj meu vama ko je bez greha u svojim mislima, reima i delima!" I onda se Isus saginje i pie neto po pesku. Ba bih voleo znati ta je napisao, ali to ne pie u Bibliji. Posle dueg vremena, uspravio se i trg je bio prazan! Tu je samo jo ena. U Bibliji itamo: "Svi su oni otili na glas svoje savesti". A sada da upitam sve vas: da li biste vi smeli na enu da bacite prvi kamen samo zato to mislite da ste na podruju misli, rei i dela potpuno isti? Da li biste vi mogli prvi da bacite kamen? Nijedan, zar ne? Onda smo svi mi ovde skup grenika! Da, to i jesmo. Vidite, ovi ljudi su nainili veliku greku. "Odlazili su jedan po jedan na glas svoje savesti". Trebali su da rade neto sasvim drugo. Trebali su da kau: "Gospode Isuse, moramo stati kraj ove ene. Ti je nisi osudio. Pomozi i nama!" Znam da u seksualnoj nevolji naega vremena u biti niko ne moe da pomogne osim Isusa. A kada to kaem, govorim kao onaj ko je sam doiveo Isusovu pomo. Kada ja govorim o Isusu, onda ne govorim neke teorije. On je postao ivot moga ivota. Tako je sve do ovoga asa. Ta, ni svetenik nije imun. I on je mukarac. I njemu je potreban Spasitelj, kao i vama. Doiveo sam Isusa kao velianstvenog izbavitelja na dva naina.

a) Isus oprata krivicu Nijedan svetenik, nijedan pastor, ak nijedan aneo ne mogu da vam oproste vae grehe. Prva prljava misao i svaki pad nepopravljiva su krivica. I vi sa vaom krivicom odlazite u venost, na Boiji sud, ako ranije ne naete Isusa, priznate mu svoje grehe i dozvolite da vam ih oprosti. Isus je jedini koji moe da nam oprosti nau krivicu. Stanite u duhu pred Isusov krst i recite: "Isuse, donosim ti sve svoje mladalake grehe. Priznajem ti sve svoje mutne veze. Nita ne elim da zatajim". Pogledajte, zatim, na krst i recite: "Za mene tee Isusova
90

krv, to verujem duom svom. Ona sve grehe oprata, jer za mene umre on". ujte: "Krv Isusa Hrista, Boijeg Sina, isti nas od svakoga greha". Ova Boija re oslobaa. Sa sedamnaest godina pozvali su me u armiju. Tamo sam proao kroz mlin prljavtine. Iznenada sam se probudio i, gledajui put prepun prljavtine, upitao se: "Ko e me osloboditi moje prljave mladosti?" Onda sam shvatio da Isus moe da likvidira moju prolost, Isus oprata moju krivicu. Obratio sam mu se i vie nikada ne elim da ivim bez njega! O tome sam jednom prilikom govorio na velikom skupu u Diseldorfu. Kada Isus oprata nau krivicu, on brie i nau prolost. Nakon zavretka svi ure iz sale. Iznenada vidim kako se jedan visoki, otmeni gospodin gura u suprotnom pravcu, prema meni. Konano je uzbueno stajao preda mnom i pitao: "Da li je istina to to ste govorili, da postoji oprotenje krivice?" "Da. Postoji. Hvala Bogu, ja od toga ivim!" On mi ree: "Ja sam psihijatar. Vidite, dolaze mi mnogi ljudi sa svojim duevnim bolestima. Imaju komplekse. Ne znaju od ega pate. Uglavnom je to stara krivica koje se vie ne mogu tano ni seati, ili to nee. Moram dugo s njima da radim, kako bih staru krivicu iz podsvesti izvukao na povrinu, u svest. Ali, tu moja mo prestaje. Istina, ja mogu staru krivicu da izvuem na svetlost dana la, svau, neistotu. Ali, esto sam sav oajan razmiljao da bar mogu nekako tu krivicu da izbriem. I zato, pitam vas, pastore Bu, da li stvarno postoji neko ko moe da oduzme krivicu? Da li je to istina, ili nije?" I ja sam jo jednom, veoma radosno, potvrdio: "Da, hvala Bogu!" I postalo mi je jasno kakvu neuvenu i velianstvenu poruku ima Novi zavet: Isus oprata krivicu! A sada, ono drugo:

91

b) Isus razvezuje spone Kada sam jednom nekoj veoma lepoj mladoj sekretarici rekao: "Gospoice, otii ete u pakao! Va odnos prema vaem efu je jeziv. Nemojte potpuno da unesreite oveka i njegovu porodicu!", ona mi je, sa licem sivim od alosti, odgovorila: "Jednostavno, ne mogu. Pa, ja ga volim!" Rekao sam: "Ali, taj ovek ima enu i decu. Vi ste okrutni!" Ona je ponovila: "Ne mogu da se oslobodim!" Oseao sam kako je i za nju ova veza muka, ali nije mogla da je raskine. Bio sam srean to joj mogu rei: "Vidite, mi stvarno ne moemo da raskinemo okove greha, ali u Bibliji pie: 'Koga Sin Boiji oslobodi, zaista je slobodan'. Pozovite Isusa. On moe da raskine i takve mutne veze!" Rado pevam pesmu: "Isus je doao, padaju lanci! Okovi smrti se kidaju, gle!" Znate, kao pastor velegrada ve sam prisustvovao takvom kidanju okova smrti. "Tu je pri ruci osloboditelj divni, Slobodu nam je doneo Boiji Sin! Iz sramote i greha on vodi u slavu, Isus je doao, sad lanci padaju!" Tu, kod naih seksualnih nevolja i spona jasno se vidi kako je Spasitelj potreban i mladima i starima. Proverite injenicu da Isus poklanja slavno i sasvim realno izbavljenje. Potreban vam je Spasitelj, inae ne ivite, ve ivotarite!

5. Svet je gladan agapeljubavi

Ima mnogo devojaka koje govore: "Eto, ve smo u etrdesetoj, a jo se
92

nismo udale! ta je to s nama?" Vidite, ja sam stopostotni pacifista, postao sam to i zbog takvih devojaka i njihovog jada. U drugom svetskom ratu poginulo je pet miliona mladih ljudi. To znai da je pet miliona devojaka ostalo bez ispunjenja njihove najvee elje da usree nekog mukarca, pa pet miliona devojaka moraju same da prolaze svoj ivotni put. Trebate li jo neki razlog, pored rata? Hoete li jo veu nevolju za na narod? Pet miliona mladia, koji bi usreili ove devojke, lee na ratitu. Takvim devojkama bih rekao: "Za ime Boije, nemojte grehom sebi otimati ono to vam je uskraeno! Ne upadajte u tue brakove!" A devojke e rei: "Pa, ta da radimo?" Ja odgovaram: "Ako ste ve ovako voene, prihvatite pozitivno to stanje. Ne mora neko neizostavno biti jadan zato to nije stupio u brak! Biblija pria o jednoj neudatoj eni. ivela je u gradu Jopi, dananja Jafa, i zvala se Tabita. Umrla je. Ba tada je apostol Petar bio negde u blizini. Pozvali su ga. Kada je Petar uao u sobu pokojnice, ostao je bez daha. Moda je mislio: "Ta stara devojka sigurno lei sama u svojoj sobi!" Ali, soba je prepuna. Jedna udovica kae: "Ovu suknju mi je ila Tabita!" Neki slepac kae: "Bio sam toliko usamljen, ali je svake nedelje posle podne, od tri do etiri, dolazila Tabita i itala mi je jedan sat. Uvek je to bio najsvetliji as moga ivota!" Tu su i mala deca, znate, onako neuredna, slinava. Kau: "Niko se nije brinuo za nas. I onda je dola Tabita i ona se za nas brinula!" I Petru je jasno: "Ova Tabita je ivela mnogo bogatijim ivotom nego mnoge udate ene, koje su pored dosadnog mua vremenom postale 'ukiseljene'". Na naem jeziku imamo samo jednu re za ljubav. Na grkom postoje nekoliko rei. A Novi zavet je pisan na grkom jeziku. Ljubav, o kojoj smo govorili u poetku, na grkom se kae "eros". A postoji druga re
93

za ljubav "agape". To je Boija ljubav koju smem da predam drugima. Vi, mlade devojke, koje ne stupate u brak, prihvatite pozitivno svoj ivot. Ispunite ga agapeljubavlju. Svet je gladan takve ljubavi. Smem li da ponovim? Bog odreuje ta je dobro, a ta zlo. Bog kae: ista mladost, ist brak vernosti. I ako ivotni put znai bezbranost, onda zadovoljno prihvatite i taj ivotni put!

6. Ljubav na koju nemamo prava

Da se jo jednom vratim na Isusa. Moja tema je glasila: "Nae pravo na ljubav". Postoji ljubav na koju nemamo prava nju smo dobili besplatno. A to je ljubav Isusa Hrista. Svi smo grenici. Potreban nam je Spasitelj. Dozvolite da vam to kaem u obliku linog svedoanstva. U Treem rajhu, jednog dana opet sam sedeo u zatvoru radi svoje vere. Svetenik, koji je poseivao zatvor, rekao mi je: "Vai izgledi su veoma mrani". Rekao, pa otiao. Ostao sam sam u svojoj eliji. Bila je veoma uzana. Sasvim gore bio je jedan mali prorez, kroz koji je prodirala svetlost. Bilo je hladno i smrzavao sam se. Znate, itava atmosfera bila je jezivo hladna. Muila me je enja za domom, za mojom enom, decom, za svojim zvanjem, mojim deacima, ta bio sam omladinski pastor. A ja, evo, sedim, bez nade da ikada odavde izaem. Dok se sputalo vee, obuzeo me je neopisiv oaj. Ne znam da li ste nekada u svom ivotu stvarno bili u dubokom oaju! Ali, upravo u tom trenutku, mogu to samo da posvedoim, stupio je Isus u moju eliju! On ivi! On prolazi i kroz zatvorena vrata. Uao je i stavio pred moje duhovne oi svoje umiranje i svoj krst. Umro je za mene grenika. I u svom uhu sam uo glas: "Ja sam dobri pastir. Dobri pastir daje ivot za svoje ovce!" U tom asu je iz Isusovih ruku preko mene potekla takva
94

reka boanske ljubavi da je skoro nisam mogao podneti. Bilo je skoro previe za moje srce. Ali, shvatio sam da postoji jedna ljubav koju nismo zasluili, na koju nemamo prava, ali koja nam se daruje. A ova Isusova ljubav stoji i vama na raspolaganju. Zato dozvoljavate da ova reka tee pokraj vas? On eli da prodre sve do sri vaega srca!

95

Moze li covek da razgovara s Bogom?

Moe li ovek da razgovara s Bogom?

U Nemakoj krui jedna zgodna anegdota. Neki akrobati stigli su u jedno selo. Iste veeri ele da pokau svoje umee hodanja po uetu. Ve su ga i razapeli. Prolazi tuda majka s detetom, koje pita: "Mama, je li se moe hodati po uetu?" Ova odgovara: "Moe se hodati, ako se ume. Ali, ja to ne umem". To je prvo to moramo rei u vezi nae teme.

1. Moe se, ako se ume

Da, mogue je, ta Bog je tu, ako se ume. Mnogi od vas rei e: "Ali, ja ne umem!" Naravno da je mogue razgovarati s Bogom. Ako ve moete da razgovarate s gospodinom Majerom, kako ne biste mogli da razgovarate sa ivim Bogom? On je tu. Ali, umete li s njim da razgovarate? Kao dete, nauio sam pesmu: "Sa dalekog neba, gde su aneli, Bog na ipak rado..." Pomislio sam u sebi, pa, onda nema nikakve svrhe moliti se, jer ne umem tako glasno da viem, da bi me Bog sa neba uo. A prvi astronauti su se rugali: "Poslali smo 'Sputnjik' u svemir. Da postoji neki bog, morali bismo ga sresti!" Vidite, mnogi se pitaju gde je taj Bog, tamo daleko na nebu? Gore? Koliko daleko? Koliko kilometara? Stotine, hiljade? Da vam odmah jasno i glasno kaem da u Bibliji nita ne pie o onom "tamo daleko". Biblija kae neto sasvim drugo. Biblija govori o ivom Bogu. "Uistinu,
96

on nije daleko ni od jednog od nas!" A na drugom mestu itamo: "Okruuje me sa svih strana!" To moemo shvatiti samo ako razumemo da naa ula mogu da shvataju samo trodimenzionalni svet. Ali svet je vei. A Bog je jedna druga dimenzija, a ipak nadomak nae ruke. Kada ste greili, stajao je kraj vas i utao. Ima ljudi kojima je 4050 godina, a 40 50 godina su pred njegovim oima greili, a on uti! Naravno da je mogue razgovarati s Bogom! Ali, to vam je kao s onim umetnikom na ici, moe se, ako se ume! Na alost, najvie ljudi danas mora da kae: "Ali, ja ne umem!" Molim vas, budite jednom sasvim poteni. Ta, vi uopte ne umete da se molite. Moglo bi se, kada bi se umelo, ali se ne ume! To je, zapravo, strana karakteristika naeg vre mena. Izgubljena je sposobnost za molitvu, a time i za verovanje. Jedan uveni autor napisao je roman pod naslovom "Pronevereno nebo". U tom romanu stoji jedna reenica, koja me proganja kad god razgovaram s ljudima. Ona glasi: "Karakteristika naeg vremena je metafiziko zaglupljivanje oveka". Sa "metafizikim" se oznaavaju vene stvari, koje su isto tako stvarne, ali druge dimenzije. Metafiziko zaglupljivanje se deava preko radija, televizije, razgovora, propagande, ideologije, politike, suseda, terora u fabrikama, sve dok ovek ostaje bez sposobnosti da rauna sa injenicom da Bog postoji i da je mogue s njim razgovarati. Da li je mogue s Bogom razgovarati? Moglo bi se, kada ne bi bilo vekovno zaglupljivanje duhovne istorije! Jedan esnaestogodinji deak ispriao mi je potresni dogaaj iz vremena kada su ga regrutovali za vojsku za vreme rata. Njegov puk je bio iznenaen vazdunim napadom. Kao prvi, izlazi iz bunkera i nailazi na oveka s rasporenim trbuhom. On hoe da mu pomogne, ali ovek govori: "Moram da umrem! Vie ne treba da mi pomogne! Treba mi samo jo neko ko ume da se moli sa mnom. Mladiu, moli se ti!" A mladi odgovara: "U vojsci sam nauio sam da psujem, a ne i da se
97

molim!" Onda je otrao kapetanu i rekao: "Kapetane, doite brzo!" Ovaj klee kraj oveka: "Vojnie, ta eli?" "Kapetane, moram umreti! Molite se sa mnom!" "Za ime sveta, ne umem da se molim!" I onda je doveo vieg oficira. Konano, niko od ovih iskusnih ljudi, koji se ponose svojom strunou i kako svaku situaciju imaju pod svojom kontrolom, koji umeju i da psuju i da priaju proste viceve, ne ume da se moli! Nisu umeli da izmole ni jedan jednostavni Oena. Mladi mi je rekao: "Stajao sam tamo i razmiljao da u, ako izvuem ivu glavu iz ovog prljavog rata, kao prvo, otii negde gde u nauiti da se molim. Ne bih eleo tako jadno da zavrim kao onaj ovek!" Vidite, to je situacija naeg vremena. Bilo da sam kod nekog generalnog direktora, ili kod nekog radnika! Prvi je prepametan da se moli, a drugi je pod terorom ateizma. Vie ne umemo! A to je strahovita katastrofa, koju je onaj pisac nazvao metafizikim zaglupljivanjem. Zbog toga nastaje ta velika bespomonost kad god nas pogodi neki udarac. Sedeo sam u Esenu s ljudima u sklonitu. Imali su velika usta dok su govorili o pobedi, fireru, a kada su bombe padale, jadikovali su! A mi hriani smo se molili i pevali pesme o Isusu, kako bismo izdrali. Oni vie nisu umeli da se mole. Znate, kada ovek vie ne ume da se moli, onda je to prava katastrofa! Nedavno je preda mnom stajao jedan pametan, obrazovan ovek i, uz osmeh, izjavio: "Gospodine svetenie, ni molitva nita ne pomae!" A ja sam se izderao na njega: "Ne priajte gluposti!" Izgledate kao neko kome su amputirali nogu, pa izjavljujete kako se ne vredi skijati!" On to zapravo ne ume! Moe se diskutovati o skijanju, ali ne s ovekom bez jedne noge, zar ne? Ali, mi smo upravo takvi. Ne umemo da se molimo, ali hvalimo se kako moliti se uopte ne vredi. Vidite, to smo jadniji, to odvaljujemo vie velikih rei. Koliko bih eleo da vas veeras uverim da odete negde u tiinu i kaete: Bog zna da bi hrianin trebalo da zna najlake da se moli. Ali ja to ne umem!
98

Ne samo da se razbesnim zbog zaglupljivanja naeg jadnog naroda, nego me obuzima i velika alost. Prosto me potresa kada neka crkva sa sigurnou konstatuje da ljudi umeju da se mole! Da li je i kod vas tako? Ljudi na Boi idu u crkvu, pa i oni koji nikada iznutra nisu videli crkvu. Kada, onda, svetenik kae: "Da se molimo!", svi sklapaju ruke, kleknu ili sagnu glavu. Tada bih viknuo: "Ne pretvarajte se! Ni deset procenata svih vas ne ume da se moli! Svi se vi samo pretvarate!" Jesam li u pravu? Kod venanja: "Molimo se!" I, onda, stoje sa svojim cilindrima i misle da kada su sagnuli glavu, da je to ve molitva. Isto tako je i kod sahrane. A posle toga se, onda, pije. Jo za vreme prvog svetskog rata general nam je zapovedio da idemo u crkvu. Dao nam je instrukcije: "Tiho idi do svog mesta, zaustavi se, skini lem, polako broj do dvanaest i onda sedi!" A ljudi su videli vojnike i mislili kako se ovi, samo pobono mole! Mislim da kod venanja ili sahrane, ljudi ak ni ne broje do dvanaest. Zbog toga me obuzme alost kada pomislim kako se nekada tako prirodno moglo rei: "Da se molimo!" Tada su ljudi umeli da se mole. Nisu se pretvarali. Veliki istraiva unutranjosti Afrike David Livingston, jedan od najveih velikana koga je svet ikada poznavao odvaan, uen i mudar, otiao je na sledei nain u venost, to bi drugi ljudi rekli: umro. Bio je na putu s uroenikim vodiem. Jednoga jutra nosai su spakovali prtljag i sruili atore. Stoji samo jo Livingstonov ator. Ne ometaju ga, jer znaju da se svako jutro moli. Tada razgovara sa svojim nebeskim Tuanom, sa svojim Bogom. Ali, ovoga puta on to ini nekako jako dugo. Konano je vodi kolone za virio u ator. Livingston klei na svojim kolenima. ekali su, tako, do podneva. Onda su se, konano, usudili da uu u ator. Jo je uvek kleao na kolenima. Ali, bio je mrtav! Ovaj veliki i znaajan ovek umro je na kolenima u molitvi. Otiao je kui, svome Gospodu. A obian Nemac kae: "Ne vredi se moliti". Zar se ne stidimo? Umesto u suzama da kaemo: "Vie ne umem!" Taj
99

ovek je umeo. Umro je na kolenima. Mi umiremo u bolnicama pod injekcijama. On je razgovarao s Bogom. I u razgovoru s njim otiao je venom domu. Kako je s molitvama po kuama? U mom roditeljskom domu bilo je ovako, a bilo nas je osmoro brae i sestara: ujutru bismo se okupili na doruku. Otpevali bismo jednu pesmu, recimo: 'Hvali, duo, na nebu'... Tada bismo itali jedan odeljak Pisma. I na kraju se otac molio. To me je pratilo i kada sam postao bezbonik. I kada sam kao mladi oficir postao otpadnik, moji su se kod kue za mene molili. Tada je molitva roditelja bila poput ueta, koje me je povuklo natrag. Da li vi jo imate porodinu pobonost? Vi, mukarci, Bog e jednog dana traiti due vae dece i ena, ako niste pravilno upravljali svojim domom. Kako kod vas poinje dan? Da li se peva? Da li se ita tekst iz Biblije? Umete li da se molite? ta se kod vas deava kada vam vaa mala deca kau: "Tata, moli se s nama!" Neki otmeni gospodin me je jednom u Esenu zamolio da ga jednom posetim. Sedeo je sa svojom enom i izvetavao me: "Znate, dogodilo se neto aljivo. Moj esnaestogodinji sin dolazi iz vaeg omladinskog kruga i pita: 'Zato se kod nas ne molimo?' Rekao sam mu da su to samo neke pobone fraze. Iza toga nema niega. A sin je dalje pitao: Tata, a ta misli o Svetom Duhu?' Odgovorih da ja nita o njemu ne mi slim. Tada je sin rekao: 'Vidi, to je nesrea nae porodice. Treba nam otac koji ume da moli za Svetog Duha!"' Tako mi je ovek pripovedao. A ja sam ga upitao: "Da li da operem vaem sinu glavu i da li da ga izgrdim to je bio tako bezobrazan prema vama?" ovek je odgovorio: "Ne, ali ako je moj sin u pravu, onda sam ja zaglavio!" Mogao sam samo da mu kaem da je zaglavio i da je sin u pravu. A ovek ree: "I ja se toga plaim! Ali, ta da radim?" Vidite, ovaj ovek je iznenada shvatio da je propustio najvaniji zadatak kao otac porodice. Nije dovoljno decu da samo oblaimo i hranimo. Vi, oevi, imate mnogo veu odgovornost. Umete li da se
100

molite? ini mi se da su ljudi naeg vremena kao mornari, o kojima sam itao u jednoj legendi. Oni plove preko sedam mora. Izgubljeni su, ali nikada ne potonu. I onda, iznenada, vide parobrod. Uspostavljaju radio vezu, ali nema odgovora. Mi smo poput takvih ukletih brodova. Bog nam se javlja as trpljenjem, as ljubavlju, as doivljajima i iskustvima, a pre svega preko svoje Rei. Ali, mi nismo u stanju da se odazovemo, ba kao neki ukleti brod. Kada sam govorio o ovoj temi, doiveo sam da je kas nije jedno dete upitalo svoju majku: "Zato taj ika tako grdi za govornicom?" Nadam se da me razumete? Nisam grdio. Ali, srce mi se kida kada pomislim kuda to na narod srlja jednostavni, ueni, radnici, ljudi, ene, mladi i stari. Jednostavno vie ne umeju da zazivaju Boga, koji je tu, pored njih. Mnogi ljudi su "hriani", ili su "za crkvu", ali ne umeju da se mole. Kada odlazim u kune posete, uvek nailazim na ljude koji kau: "Mi smo jako hrianski raspoloeni, gospodine svetenie. Moja mati je poznavala, ak, vaeg prethodnika. Jeste li ga vi poznavali? Ne? Moja majka ga je dobro poznavala". Ja odgovaram: "Otii ete, zajedno s mojim prethodnikom, u pakao, ako ne poznajete Isusa!" Presudno pitanje je da li umete da zazovete Isusovo ime? Umete li da se molite? Upitajte sami sebe da li umete da se molite i da li se molite. I odgovorite sami na svoje pitanje. Moda ete rei: "Prestani, pastore Bu! Reci nam radije kako emo nauiti da se molimo!" Upravo o tome sada elim da govorim.

2. Kako u nauiti da se molim?

a) Prvi ivotni krik

101

Recite mi, kako dete ui da govori? Da li se seate kako ste nauili da govorite? Ne, toga se vie ne seate. Ni ja. Ali, ako elite da nauite da se molite, onda, kao prvo, morate da nauite prvi zvuk ivota, pravog ivota s Bogom. Evo, rei u vam kako se zove. Gospod Isus je jednom ispriao priu o dva oveka koja su ila u crkvu. Jedan je fini gospodin. Igrao je vanu ulogu u drutvu. Odmah je poao napred i poeo: "Dragi Boe, zahvaljujem da sam tako fin momak". Bog je ve bio zapuio ui. Taj ovek je mogao da govori koliko god je hteo, Bog vie nije sluao. Eto, i toga ima. Drugi ovek je bio prilino gadan tip. Rekli bismo, pomalo kriminalac, vercer ili tako neto. Biblija ga naziva carinikom. Pri ulasku u crkvu ovoga obuzima strah od svete atmosfere. Odmah kraj vrata je zastao, mislio je: "Meni ovde uopte nije mesto. Radije bih uao u neku kafanu, ali ne ovamo". Ve je hteo da se okrene, ali se u tom trenutku setio zato je doao. Ta, strano ga mui enja za Bogom. Svi mi imamo stranu enju za Bogom. Vratiti se kui Bogu! Tako, taj ovek nije mogao da se jednostavno okrene i ode. Ali, ne moe ni da ue dublje u crkvu. Setio se kako izgleda njegov ivot. Sklopio je ruke i izgovorio samo jednu kratku reenicu: "Boe, budi; milostiv meni grenome!" Biblija kae da su nebeske^ ete poele da pevaju. Oiveo je jedan ovek! Dakle, prvi ivotni krik glasi: Sagreio sam! Da vam to slikovito opiem. Prilikom roenja prvog sina, sa enom sam bio u porodilitu. Imala je teak poroaj, pa sam mislio na Isusove rei: "ena je alosna dok raa, jer joj je doao as". Pridravao sam joj glavu i mislio da to nee moi da podnese. Ali, odjednom sam uo neki glasi. Dete se rodilo! Novi ivot! To nije bila neka divna pesma, ve pla. No, ja sam plakao nezadrivo. Razumete li? To me je. potreslo! Prvi pla novoroenog ivota! I vidite, prvi krik novog ivota iz Boga je onaJ kada ovek konano dolazi do Boijeg svetla istine i kae: "Sagreio sam, Boe. Budi
102

milostiv meni grenome!" Sve vae moljenje nita ne vredi, ako na poetku ne stoji ovaj prvi krik ivota. Nisam jo uo za dete koje bi otpoelo svoj ivot nekim drugim govorom. Na poetku uvek dolazi prvi ivotni krik. Tako, ne postoji nikakav drugi put u Boije carstvo! Prvi ivotni krik! Da li se ve uo u vaem ivotu? Ne? Onda, za ime Boga, idite na neko tiho mesto. Ne propagiram neku crkvu, prijatelji moji, ve iskljuivo elim da niko od vas ne ode u pakao. Pakao moete izbei samo prvim krikom novoga ivota od Boga: "Sagreio sam, Boe! Budi milostiv meni grenome!" Kada se izgubljeni sin vratio kui, prvo je rekao: "Oe, sagreio sam nebu i tebi!" U trenutku, kada to izgovorite, Isus, Boiji Sin, stoji pred vama i izjavljuje: "Dragi moj, draga moja, umro sam za tvoje grehe. Platio sam za tebe!"

b) Samo se Boija deca mole onako kako treba Nedavno sam sreo poznanika, koji ima troje zlatne dece, jednog deaka i dve devojice. Dok su mi dolazili u susret, video sam kako mu svi u isti mah govore. S mukom im je svima odgovarao. Priao sam i rekao: "Gospodine, dobar dan! Dobar dan, deice!" Takav je obiaj. I gle, uda. Deca su u trenutku uutala. To je uobiajeno da uute pred nepoznatim. Zapravo, deca umeju istinski da razgovaraju samo sa ocem i majkom. Kada im prie stranac, zaziru od njega. Tako i mi, samo kao Boija deca moemo se moliti onako kako treba. A razlog zato ne umemo da se molimo jeste to nismo postali Boija deca. Naravno, mi smo "hriani". Krteni smo, konfirmisani, hriani smo na Boi i Uskrs, pozdravljamo svetenika i utivi smo prema njemu. Jedan evangelizator je jednom oslovio svoje sluaoce: "Vi ste pokrteni
103

neznaboci, pokrteni zeevi". Pitali su ga ta to znai, a on im odgovori: "Ako uhvati zeca i pokrsti ga, on e odmah skoiti u njivu. Tako i mi. Damo se krstiti i odmah se vraamo u svet". Dragi moji, tako ne moemo da se molimo. Samo Boija deca umeju pravo da se mole. I zato, samo istinska Boija deca mogu da budu i istinski srena. Vidite, moramo postati Boija deca. To niste po prirodi. Moda ste hrianski obojeni, ali niste Boije dete. Detetom se postaje samo roenjem. Boije dete se postaje samo novoroenjem. Tada ete umeti i da se molite. tavie, Boija deca vie i ne umeju da ive bez molitve. Boijoj deci je molitva poput disanja. Moji deaci se ponekad ale i dovikuju jedan drugome: "Ne zaboravi da die!" A vi zaboravljate disanje due. Za Boiju decu molitva je disanje. Znai, morate postati Boije dete! Da vam ukratko kaem kako ovek postaje Boije dete. Samo po Isusu. On je rekao: "Ja sam vrata. Ko ulazi po meni, spae se!" Eto, kroz maglu sveta ide vam u susret Isus, ovek s tragovima eksera na rukama. Niste ba za njega marili. inilo vam se da su to gluposti u vezi sa Isusom. Ali, eto, on vam ide u susret. Moda ete ga prepoznati: 'Ti, ovee, iz one druge dimenzije, ti, Sine ivoga Boga, ti si moj Spasitelj!" Znai, prvi korak da postanem Boije dete jeste prepoznati Isusa. A drugi korak je da se u meni stvori veliko pouzdanje u tog Isusa. On moe da sredi moj unutranji ivot, moj nemir, moju potajnu krivicu, grehe moje mladosti. Jedan Boiji ovek govori u Starom zavetu: "Ti brine za moju duu". Odjednom, znamo da tom Isusu moemo verovati. Toliko mu verujemo, da se usudimo prekinuti sa svojim dosadanjim ivotom i da ceo svoj ivot stavimo njemu u ruke. To nazivamo obraenjem. Za mene je taj trenutak bio kada sam sa osamnaest godina prekinuo sa svojim bezbonim ivotom i predao se
104

njemu u ruke. Niko mi nije pomogao. Tako, ni ja vama ne mogu pomoi. Vi to morate sami da uradite. Ali, rizikujte! Recite mu: "Uzmi moj ivot, Isuse! Predajem ti ga!" Kada to uradite, istog trenutka postajete dete Boije. Dolaze mi ljudi i govore mi da je mogue da se ovek spasi i na neki drugi nain. Pokuajte! Postoje samo jedna vrata u Boije kraljevstvo. A ta vrata zovu se Isus. Umro je za nas i vaskrsnuo za nas. I vidite, molim vas, kada ste postali Boije dete, vi elite Isusa. On vas eka ve dugo. Tada ete znati i da se molite, prestae muka vaeg ivota i moi ete da mu izruite svoje srce kao dete ocu. Sada sam ve stari svetenik. Upoznao sam mnoge ljude. A danas sam uveren da svaki ovek, ama ba svaki ovek ima svoje mrane tajne. Vue ih sa sobom. Ali, kada postane Boije dete, tada moe Isusu da izrui svoje srce. Moe da mu kae svoje mrane tajne, kao i to da ne moe da izae na kraj sam sa sobom, da mu kae ta ga vezuje. Moe mu rei ono to ne moe da poveri nijednom oveku. Na kraju jednog omladinskog kampovanja s mojim deacima, nekoliko ih je prialo detalje iz svog ivota. Mladi od osamnaest godina priao je kako je bio hrianin, ali da je malo nedostajalo da sve od sebe odbaci. Jednoga dana, pre nego to je krenuo na biblijski as, rekao je: 'Gospode Isuse, ako danas uvee ne govori lino meni, odbaciu sve to. Ne mogu i dalje da ivim sa svim onim to mi je nejasno u ovom velikom gradu i u meni samome!" Zatim je nastavio: "Kada sam se vratio sa biblijsko asa, sve je bilo jasno. Usliio je moju molitvu i lino mi je govorio". Bio sam potresen dok je mladi priao kako je iz oaja i nevere zavapio Isusu i dobio odgovor. Da, kada kao Boije dete zavapimo Bogu, dobijamo odgovor! Moja majka je ivela u Hilbenu, u Nemakoj. Za vreme rata jednom mi je pisala: "Noas sam se probudila u tri sata. Mislila sam na svoju decu na ratitu, i na unuke, i na vas tamo gde se bombarduje, i na Jelisavetu
105

u Kanadi od koje nemam nikakve vesti. Spopala me je velika briga, kao da me je neko eleo udaviti gvozdenom rukom. Nisam izdrala. Molila sam se: 'Gospode Isuse, daj mi jednu re. Ne mogu dalje od brige!' Onda sam upalila svetlo. Uzela sam svoju Bibliju blago onome ko na svom nonom ormariu dri svoju Bibliju i pronala re koja kae: 'Sve svoje brige bacite na njega, jer se on brine za vas!' " Pismo moje majke zavrilo se onim slavnim reima: "Onda sam sve hitro prebacila na svoga Spasitelja". Da, to je ono pravo. "Brzo sam sve bacila na svoga Spasitelja, ugasila svetlo i radosno zaspala". Kada postanemo Boija deca, onda je ovakav ivot mogu. Seam se kako je moja majka jednog dana rekla: "Sino sam bila toliko umorna, da vie nisam mogla ni da se molim. Onda sam jednostavno rekla: 'Laku no, dragi Isuse!"' Pomislih: Boije dete ovako razgovara sa svojim Gospodom, tako prirodno. A on, stvarno, bdi. Moj Spasitelj je tu u svako doba dana i noi, a ja sam njegova svojina i mogu vrsto da raunam sa njim. Jeste li razumeli? Ako ne moemo moliti, onda je to katastrofa broj jedan. elim vam onaj pravi ivotni krik: "Zgreio sam, Boe, budi milostiv meni grenome!" elim vam da ne mirujete dok ne pripadnete Isusu, dok ne postanete Boije dete. Onda, dalje ne morate vie brinuti.

106

Kako da zivim bez vere?

Kako da ivim bez vere?

1. Bez vere je nemogue izai na kraj sa ivotom

Moram vam odmah na poetku rei da ako ne verujemo, jednostavno ne moemo da izaemo na kraj sa ivotom. Ni ja vam tada nita ne mogu savetovati. Nemogue je pomoi nevernom oveku. Da vam objasnim zato je to tako. Mi sebi umiljamo da je Bog neka teoloka teza, neka misao ili neka prirodna sila, ili tome slino. Moji prijatelji, Bog je osoba i stvarno ivi i ispunjava sve u svemu! A ako nemam mira s Bogom, ako nisam u redu s Bogom, znai, kada nisam Boije dete, onda sam, zapravo, promaio ivot. A to je opasna stvar. Bio je to velianstveni trenutak moga ivota kada sam, za vreme prvog svetskog rata, kao osamnaestogodinjak i mladi oficir, shvatio: "Bog postoji! On je tu!" Bilo mi je kao da sam se kolima zaleteo u zid. Ranije sam i ja govorio: "Verujem u Boga" i sline gluposti. Ali, nisam shvatao da je to stvarnost. Iznenada sam se sudario sa Boijom stvarnou. U Bibliji je zapisan potrebni Psalam koji govori da je Bog toliko stvaran da je od njega jednostavno nemogue pobei. itamo: "Ako se na nebo popnem, tamo si". Ameriki astronaut Glen rekao je kako je za njega, dok je sedeo u svojoj kapsuli, najpotresnija bila spoznaja: "I ovde je Bog!" "Ako se na nebo popnem da li je jurio kroz svemir tamo si!" Da se ukopam u najdublje okno nekog rudnika, dublje od hiljadu metara, naiao bih na Boga. Psalmista kae: "Da se spustim do pakla, gle, i onde si!" Kada sam nedavno leteo za Kaliforniju, moja ena mi je u kofer stavila sledei stih iz ovog Psalma, a proitao sam
107

ga kada sam u San Francisku otvorio kofer: "Uzmem li krila zorina, pa se naselim moru na kraj, i onde bi me ruka tvoja vodila!" Bog je ta velika stvarnost! I, poto je Bog ta velika stvarnost, nije mogue da nekanjeno prolazim pokraj njega. Kada ivim kao da Boga nema, tako to krim njegove zapovesti, da ne posveujem nedelju, da inim preljubu, laem, ne potujem roditelje, Bogu ne dajem ast onda sam promaio stvarnost. I tada neu izai na kraj sa ivotom. Ta, pogledajte na svet! Ljudi, jednostavno, ne izlaze na kraj s problemima. ak ni oni koji mnogo zarauju. U njihovoj unutranjosti vlada veliki nemir, u linom ivotu ne ide onako kako treba, a niti u porodici. A kako da ivimo ugodno, kada vie ne moemo da verujemo? Jednostavno, neemo izai na kraj sa ivotom. A jo manje sa umiranjem. Za sto godina vie nikoga od nas nee biti. Tada emo svi proi to umiranje. Ako neko kae da nakon smrti nema niega, onda smo mrtvi, a vi razmislite da li elite da verujete vaem srcu ili Boijoj rei. Kako da izaemo na kraj sa umiranjem, kad odjednom shvatam: od svega to sam sakupio, nita ne mogu da ponesem! Sagradili smo sebi kuicu, ja nisam, ali moda neko od vas jeste. Kod mene je to lepa biblioteka. Od svega to mi je drago i milo, pa ni ljude koji su mi bili dragi, nita i nikoga ne mogu da ponesem. U venost emo poneti samo jedno svoju krivicu pred Bogom. Zamislite, umirete, i odjednom vam postaje jasno: moram sve da ostavim, sa mnom idu samo svi moji prestupi i gresi, poev od mladosti, i stajau pred licem svetog i pravednog Boga! Kako emo izai na kraj sa Boijim sudom bez vere u onoga koji opravdava bezbonike? A stajaemo pred njim. Gospod Isus, koji je toliko milostiv, rekao je: "Ne bojte se onih koji ubijaju telo". Ja bih se takvih bojao. A on kae da su to samo "sitne ribe". "Bojte se onoga koji moe i duu i telo da upropasti u paklu!" I,
108

kao da mi marci idu niz lea, jo jednom je ponovio: "Njih se bojte!" Prolo je tome nekoliko godina. Tada je u Norvekoj iveo uveni profesor Halesbi. Upoznao sam ga lino. Predivan ovek. Pravi, ozbiljni Norveanin. Nedelju dana je drao asove pobonosti preko radija. Mogu sebi doslovno zamisliti kako stoji pred mikrofonom dok govori: "Moda ete veeras mirno ii na spavanje, a sutra ujutru ete se probuditi u paklu. Hou da vas upozorim!" Ove rei su u Norvekoj izazvale stranu buru, jer i Norveani spadaju u rubriku "modernih ljudi". Neki novinar najveeg glasila Osla napisao je uvodnik pod naslovom "Nismo, valjda, u Srednjem veku!" Uopte nije bitno to to se savremena institucija, kao to je radio, koristi da se ljudima prodaje rog za sveu. I kada to velike novine lansiraju, onda ih drugi izdavai oponaaju, pa je, tako, kroz itavu umu novina hualo: "Pa, nismo, valjda, u Srednjem veku! Kako neki profesor moe da govori o paklu!" Na to je radio zamolio profesora Halesbija da tu stvar ispravi. I profesor Halesbi je ponovo stao pred mikrofon i rekao: "Zamoljen sam da razjasnim i ispravim stvar. Evo, uradiu to! Moda ete veeras mirno poi na spavanje, a sutra ujutru ete se probudi ti u paklu. Hou da vas upozorim!" Sada su zaigrale sve lutke. Intervjuisani su svi biskupi u Norvekoj. "Ima li pakla, ili ga nema?" ak je i nemaki asopis "pigel" (Spiegel) prihvatio celu raspravu pod velikim naslovom "Paklena rasprava u Norvekoj". Nije prolo ni godinu dana, kada sam zamoljen da odrim predavanja pred studentima u Oslu, a uvee jo nekoliko predavanja. Poeo sam s konferencijom za tampu. U hotelu su se okupili predstavnici svih novina. Dogodilo se da se s moje desne strane nalazio novinar koji je tada otpoeo itavu buku, a s leve strane profesor Halesbi, kao zastupnik evangelike tampe. I, naravno, krenulo je. Novinar navali na mene: "Gospodine svetenie, svaam se s profesorom Halesbijem. Vi ste savremen ovek. ta mislite vi? Da li postoji pakao?" Odgovorih: "Da, naravno da verujem da postoji pakao". "To jednostavno ne razumem, da vi to kaete!", protestovao je. "Rado u vam to objasniti. Verujem da postoji pakao zato to je to sam Isus rekao. A ja bezuslovno verujem Isusovoj rei, jer on je znao vie od
109

svih pametnih ljudi zajedno!" Boija re kae: "Bog hoe da se svi ljudi spasu i da dou do spoznanja istine!" I zato govorimo o verovanju, jer je Bog ljudima pokazao put i nain kako moemo blaeno da ivimo i blaeno da umremo. Kako emo izai na kraj sa ivotom, kada vie ne umemo da verujemo? Kako u ja izai na kraj, kada vie ne umem da verujem? Vie uopte ne izlazimo na kraj sa ivotom. Jednostavno, to je nemogue! Da to potvrdim jo na jedan drugi nain. Zamislite da imamo lepu zlatnu ribicu. Jednog dana mislite: "Jadna moja mala, neprekidno mora biti u toj hladnoj vodi. Evo, ja u ti spremiti, da ti bude lepo i ugodno". Vadite je iz vode, lepo je istrljate mekim pekirom i stavite je u zlatni kavez. Dajete joj najbolju hranu ne znam ta zlatne ribice jedu pa joj tepate: "Draga moja zlatna ribice, takav lep zlatni kavez, takva divna hrana, tako dobar vazduh. Sada ti je super!" ta e zlatna ribica uraditi? Hoe li zahvalno da mae perajama i da kae: "Hvala! Hvala!" Ne, ona to nee raditi. Ona e traiti vazduh i kao luda e se praakati. Kada bi mogla da govori, rekla bi: "Neu zlatni kavez, neu tvoju hranu! Hou u svoj ambijent, hou u vodu!" Vidite, na ambijent je ivi Bog, koji je stvorio nebo i zemlju i nas. "Sav ivot dolazi od tebe!" kae jedna pesma. Bog je na ambijent. I dokle god nemam mir s Bogom, mogu svojoj dui dati zlatni kavez! Shvatate? Dananji ovek daje svojoj dui sve zabavu, putovanje, najbolja jela, dobra vina... Ali, naa dua se praaka i kae: Ja sve to ne elim. Hou u svoj ambijent, hou mir s Bogom!. Nemojte biti toliko okrutni sa samim sobom. Nae srce u nama vie, sve dok ne naemo mir u ivome Bogu. Kao to riba eli u svoj ambijent, tako i naa dua eli Bogu, koji je na ambijent. Kako da izaemo na kraj sa ivotom, kada vie ne moemo da verujemo? Mogu da kaem samo jedno. Neemo izai na kraj ni u
110

ivotu, ni u smrti, ni u venosti. A kada prigovarate: "Zar ne vidi da je sve u redu s ljudima?" tada odgovaram: "I to mi je neki ivot!" Uzmite, na primer, Getea. Bio je lep, bogat, ministar, pametan, ukratko, imao je sve. Ipak je na kraju svog ivota rekao da kada sabere sve asove istinskog uivanja, zbir ne bi iznosio ni tri dana. Ne, jednostavno, ovek ne izlazi na kraj sa ivotom ako nema veru. To je ono prvo to sam eleo da kaem. Druga taka glasi:

2. Odluuje prava vera

Naravno, odluuje prava, spasonosna vera! Svaki ovek ima neku veru. Kada sam kao student proveo nekoliko dana kod svoje majke, dola je jedna gospoa u posetu, ali poto moja majka nije bila tu, rekao sam joj: "Potovana gospoo, moja mama nije tu. Moraete se zadovoljiti sa mnom". "Ba zgodno", ree ona utivo. I poto sam joj ponudio da sedne, upita me: "A ime se vi bavite?" "Studiram teologiju". Ona uzviknu: "ta? Teologiju? A ko to danas jo veruje? Pa, to je nemogue!" I onda je obrazovana gospoa citirala Getea. Rekla je: "Ja imam Geteovu veru. Hrianstvo, tja, to je stvar prolosti". Poto mije razgovor bio neugodan, a nisam hteo ni da se posvaam sa starom gospoom, promenio sam temu. Pitao sam: "Gospoo, smem li da vas upitam kako ste?" Ona je brzo reagovala, kucnuvi tri puta o sto: "Da zlo ne uje. Tako neto se ne pita". A ja je upitah: "Izvinite, a ta to znai da zlo ne uje?" "Ako to ne kaem, doi e do nesree". "Hm! Odbacili ste veru u ivog Boga, ali verujete u kucanje o drvo i izreku 'da zlo ne uje'. Ba lepo. Ba ste napravili lepu trampu!" Istina, svaki ovek neto veruje. Pitanje je, samo, da li je to ona prava vera. Nae vreme kae: "Glavno da neto verujemo", recimo, verujem u nekog boga, verujem u prirodu, verujem u sudbinu. Verujem u provienje. Ne, moji prijatelji, odluuje to da li imam pravu veru, veru
111

koja daje mir, mir s Bogom i mir u srcu. Moram imati veru koja me spasava od pakla, koju mogu da oseam, jer mi daruje novi ivot. Druga neka vera nita ne vredi. Mnogi ljudi su jednom verovali u Nemaku, u konanu pobedu, u Hitlera. A rezultat? Zar vam nije jasno da postoji i pogrena vera? Moram imati pravu, spasonosnu veru. A prava, spasonosna vera, to je, jednom reju, vera u Isusa, Sina ivoga Boga. Vera u Isusa Hrista. Ne u nekog osnivaa religije, njih ima na gomile, ve u Isusa Hrista, Sina ivoga Boga. Da vam kaem zato Isus. U Bibliji itamo jednu predivnu priu, u kojoj se prikazuje prava vera u Isusa. Vratimo se u duhu dve hiljade godina unazad, pred kapije grada Jerusalima. Pronaimo breuljak Golgotu, tj. Lobanju. Ne obraajte panju na ljude koji tu stoje. Ne obraajte panju na rimske vojnike, koji uvaju strau i koji bacaju kocku za Isusov plat. Obratimo pogled prema gore na krstu u sredini visi Boiji Sin. Prikovan. Lice krvavo od trnove krune, koju su mu utisnuli na elo. Evo Boga kako visi. Njemu zdesna visi razbojnik. I on je osuen na smrt. A sleva drugi razbojnik. Tada poe da pada mrak. Pribliava se smrt. Iznenada je jedan od razbojnika poeo da vie: "uj, govorio si da si Boiji Sin, ti tamo u sredini. Ako je to istina, i ako nisi laov, sii s tog krsta i pomozi i meni!" O, da, moemo ga razumeti. U samrtnom asu ovek govori ono to, inae, nikada ne bi izgovorio. A onda se javlja i drugi razbojnik. On oslovljava svog sapatnikarazbojnika i kae: "Zar se jo uvek ne boji Boga!?" Vidite, to je poetak. Treba shvatiti da je Bog svet i straan. Kada su bombe padale nad naim gradovima, ljudi su ostali bez rei. Moda je to krivica i crkve, koja nije govorila da Bog moe da bude i straan. Bog moe da povue svoju ruku. ovek bi danas morao
112

prosto da urla po kancelarijama i biroima, gde ljudi prelaze preko leeva, samo da bi doli do novca: "A vi se jo uvek ne bojite Boga? Kako vi to sebi zamiljate? Jeste li slepi?" Time sve poinje: spoznati Boiju svetost i shvatiti da je on straan Bog. A onaj razbojnik nastavlja: "Mi smo s pravom osueni. Zasluili smo to". To je ono drugo to vodi spasonosnoj veri. On priznaje svoju sopstvenu krivicu. Sreo sam mnoge ljude koji su mi rekli: "Ne mogu da verujem". Upitao sam ih: "Da li ste ikada shvatili da ste krivi pred Bogom?" Odgovorili bi: "Ne, jer ja inim ono to je pravo i zato se nikoga ne bojim". I onda sam im odgovorio: "Dokle god sebe tako laete, neete doi do svetla". Nedavno mi je neko izjavio: "inim to je pravo i nikoga se ne bojim". Odgovorio sam mu: "estitam. Ja to ne bih mogao da tvrdim. U mom ivotu ima mnogo toga to nije u redu". "Naravno, kada ovek strogo to uzme". "Ali, Bog sve uzima strogo. Nemojte se zavaravati!" Pravom, spasonosnom verovanju dolazite tek onda ako grehom nazovete ono to greh jeste! Kada prljave, seksualne odnose nazivate preljubom, kada brakolomstvo nazovete brakolomstvom, kada la vie ne nazivate lukavost, kada sebinost vie ne opravdavate, ve priznajete da ste sami sebi svoj bog to je idolopoklonstvo. Ono drugo to me dovodi spasonosnom verovanju jeste kada greh nazivam grehom i stanem pred Boga i kaem: "Gospode, zasluio sam tvoj sud". Uasno je kako nae vreme pokuava da nas uveri da je sve u najboljem redu. Bog e nam jednom skinuti masku s naeg lica. Onaj razbojnik se, zatim, direktno obratio Isusu. Rekao mu je: 'Ti nikakvo zlo nisi uinio. Zato visi na krstu?" I tog trenutka mu postaje jasno: Pa, on zbog mene visi na krstu. On nosi moju krivicu i brie je. Tada je uzviknuo: "Gospode, seti me se kada doe u svoje carstvo!" To je ono tree. On veruje da ga Isus moe izbaviti, jer Isus umire za njega. A Isus mu odgovara: "Jo danas e biti sa mnom u raju!"

113

Vidite, to je spasonosna vera. Treba da shvatim Boiju svetost, treba da shvatim svoju izgubljenost i da Isusa Hrista, koji visi na krstu i umire zbog mene, prepoznam kao svoju jedinu ansu. Bez ovakve vere neete izai na kraj sa svojim ivotom. Ali, s ovakvom sigurno ete dobro izai na kraj. Nemam ta drugo da vam kaem. Ljudi mi predbacuju: "Vi ste apsolutno jednostrani". Odgovaram: Oprostite, postoji samo ovaj jedan put u ivotu, i u umiranju i u sudu, da ja, grenik, doem Isusu, da mu u pokajanju priznam svoje grehe i da verujem. "Ta krv nek' bude izvor sav, vrelo mi radosti, po njoj u bit' pred Bogom prav i sjat' u venosti". Molim vas, nikada nemojte zaboraviti ovu reenicu: Isus je umro za mene! Kada sutra ujutru ustajete, neka vam u glavi odzvanja: Isus je umro za mene! Dok ste sutra na poslu, neka vam u umu odzvanja: Isus je umro za mene. Onda ete mu se, po Boijoj milosti, moliti i rei: "Za mene! To verujem i to prihvatam!" U trenutku kada to shvatite, vi postajete Boije dete. Isus govori: "Ja sam vrata. Ko kroz mene ulazi, spasie se!" Da vam kaem jo neto tree. Mnogi ljudi mi kau: "Pastore Bu, upravo to ne mogu da verujem. Kada ja to tako ujem, onda je to lepo i krasno, ali ja jednostavno to ne mogu da verujem!" Ljude, koji ovako govore, delim u etiri grupe.

3. Ljudi koji ne mogu da veruju

... zato to nisu religiozni U prvu grupu spadaju ljudi koji izjavljuju: "Ne mogu da verujem, jer, eto, nisam religiozan. Vi ste, eto, pastore, religiozni. Ja nisam". Na to imam samo jedan odgovor: "Ni ja nisam religiozan". Dakle, da se razumemo,
114

ne dajem ni paru za stvari poput zvonjave crkvenih zvona, tamjana i tome slino. Veoma sam srean da sam poslednjih godina u Esenu uvek propovedao u nekim salama gde je svirao neki duvaki orkestar. Nije bilo ni orgulja, ni zvona, i nita mi nije nedostajalo. Nemam nita protiv toga, ali mi nije potrebno. Tako sam malo religiozan. Kada je Isus, Boiji Sin bio na zemlji, bilo je vrlo mnogo religioznih ljudi. Na primer, liberalno religioznih ljudi, recimo, Saduceji. To su oni koji bi danas govorili: "Traim Boga u prirodi". Za vreme nacista su govorili: "U naim zastavama lepra bog". Uvek religiozno. A ti religiozni ljudi su razapeli Boijeg Sina. Nije odgovarao njihovom konceptu. I onda je tu bilo sasvim nereligioznih ljudi: vercera, koje Biblija naziva carinicima, zatim prostitutki, zanatlija koji su se istroili u svom radu, jer su morali da se bore za dnevni opstanak a neki otmeni ovek, Zahej, gomilao je novac. Sve sami nereligiozni tipovi. I oni su nali put Isusu. Kako to!? Znate, oni su znali da su krivi pred Bogom, da u njihovom ivotu neto nije u redu. I pojavi se Spasitelj, koji ih pretvara u Boiju decu. Verovali su u njega. Gospod Isus nije doao da bi religiozni ljudi postali jo religiozniji. Gospod Isus je doao da iz bavi grenike od smrti i pakla i da ih uini Boijom decom. Pa, kada mi ljudi govore kako ne mogu da veruju, jer nisu religiozni, onda mogu rei samo jedno: "Vi imate najvee anse da postanete dete Boije". Znamo sasvim tano da smo grenici. Ali, Isus je umro za nas. Da ponovim, Isus nije doao da religiozne ljude uini jo religioznijim, ve da izgubljene grenike uini decom ivoga Boga.

... zato to ne ele da veruju Drugu grupu ine oni koji kau da ne mogu da veruju, ali da su sasvim iskreni, morali bi priznati da nee da veruju. Jer, kada bi doli verovanju, morali bi da promene ceo svoj ivot. A oni to ne ele. Znaju da u njihovom ivotu nije sve u redu. Kada bi, pak, postali Boija deca,
115

sve bi to izalo na svetlost dana. Ne, to oni ne ele. A moda bi ih i njihove kolege smatrali glupacima, pa tek rodbina, kada bi iznenada postali poboni! Ne, onda radije ne. A kada vas sretnu ljudi koji kau da ne mogu verovati, onda ih pogledajte malo bolje, jer kao da hoe da kau: "Ja, zapravo, ne elim verovati". U Bibliji itamo jedan potresan dogaaj. Boiji Sin, Gospod Isus, sedi na Maslinskoj gori. Pred njim u dolini, u predivnom odsjaju sunca, cakli se grad Jerusalim. A s druge strane die se hramski breuljak, na kojem je sagraen predivan hram, o kojem su ak i neznaboci govorili da bi trebalo da se urauna u sedam svetskih uda. Eto, sve je to pred njim. A onda, odjednom, njegovi uenici s uasom gledaju kako niz Isusovo lice teku suze. Vrlo su iznenaeni i pitaju za razlog. A Isus tuno govori: "Jerusalime, Jerusalime, koliko puta sam hteo da tvoju decu sakupim kao to kvoka sakuplja svoje pilie pod svoja krila, a vi niste' hteli. Sada ste pod Boijim sudom. Va grad e biti opustoen i naputen". Reenica: "A vi niste hteli" spada u najpotresnije reenice Biblije. I Jerusalimljani su govorili: "Mi ne moemo da verujemo", a zapravo su trebali rei da ne ele da veruju. Vidite, ko ne eli da veruje, taj to i ne mora. Smem li da vam to kaem? U crkvi se mnoge stvari rade pod pritiskom. U Boijem carstvu postoji samo potpuna dobrovoljnost. Ko eli da ivi bez Boga, sme tako da ivi. Bog nam se nudi. Ali, moemo da ga odbijemo. Hoete li da ivite bez Boga? Smete, kako da ne. Hoete li da ivite bez mira s Bogom? Smete. Hoete li da ivite bez molitve? I to smete. Hoete li da ivite bez itanja Biblije. I to smete. Hoete li da prekrite Boije zapovesti? Smete. Hoete li da oskvrnete nedelju, da uivate u preljubi, da se opijate, da laete, da kradete? Smete i sve to da radite. Onaj ko nee da ima Spasitelja, koga je Bog poslao da spasi grenike, sme da ga odbije. Ko eli da juri u pakao, sme to da uradi. Kod Boga ne postoji nikakva prisila. Ali, molim vas, neka vam bude jasno da u tom sluaju uzimate na sebe i posledice. Bog vam po Isusu nudi oprotenje greha i mir. Vi moete rei da vam to ne treba. Vi smete da ivite bez toga. Ali,
116

onda, nemojte se zavaravati da ete poslednjih pet minuta vaeg ivota, na samrti, moi da shvatite ta vam je to Bog itavog vaeg ivota nudio. Vi smete da odbijete Boiju ponudu mira u Isusu. Ali, onda morate svu venost da ivite bez mira s Bogom. A to je pakao. Pakao je mesto gde smo se, konano, reili Boga. Niko vas vie ne poziva. Vie vas nita ne zove. Moda ete hteti da se molite, ali vie ne moete. Moda ete hteti da prizovete Isusovo ime, ali vam ono vie ne pada na pamet. Ne morate da prihvatite poruku koju vam donosim, moete odbiti da se obratite Isusu. Ali, neka vam bude jasno da time birate pakao. Imate punu slobodu. "A vi niste hteli" kae Isus stanovnicima Jeru" salima. Ali ih nije prisiljavao. Meutim, ono to su izabrali bilo je uasno.

... jer su toliko toga doiveli Treu grupu ljudi koji govore da ne mogu da veruju, ine oni ljudi koji uvek kao izgovor ponavljaju udnu reenicu, koju nikada nisam uo od ena, uvek samo od^ mukaraca, a glasi: "Gospodine pastore, toliko sam toga doiveo. Vie ne mogu da verujem". A ja ih pitam: "A ta ste to sve doiveli? Ni moj ivot nije bio ba dosadan". "Pa... toliko sam toga doiveo da vie ne mogu verovati". To je reenica koja se provlai po mukom svetu poput neke aveti. U takvom sluaju, rugam se takvim mukarcima i kaem: "Vi verujete ono to pie u voznom redu, zar ne? Vi verujete informaciji koju vam daje saobraajac, zar ne?" Da, kau oni. "Onda vie nikada ne kaite da ne verujete, ve reci te da vie nita ne verujete, osim onoga to pie u voznom redu i to saobraajac govori. I moete tako nastaviti. Shvatate? A onda im kaem: Vidite, Isus je uao u moj mrani ivot pun greha i prljavtine. Doao je u no, u lutanje. A onda sam spoznao da je on Boiji Sin. Poslao ga je Bog. I onda sam svoj ivot predao onome koji je toliko za mene uinio Isusu. I ako stvarno vie nikome i ni u ta ne moete verovati, moete
117

verovati onome ko je svoj ivot dao za vas, moete verovati svemu onome to on govori. Njemu moete istinski verovati. Vi verujete toliko toga, a ne verujete onom jedinom kome se u potpunosti moemo poveriti i na koga se jo niko nije poalio. Njemu govorite: Ne! To je komino. I onda govorite kako ste mnogo toga doiveli. Jo uvek niste dovoljno toga doiveli!

... zato to su se o neto sablaznili etvrta vrsta onih koji ne mogu da veruju je neka neobina sorta. Ovi ljudi, navodno, ne mogu da veruju, jer su se sablaznili o crkvu, recimo o uenje crkve. Ispred mene sedi jedna mlada studentkinja, koja mi izjavljuje: "Ja studiram prirodne nauke", a ja kaem: "Divno, gospoice. A u emu je stvar?" Ona odgovara: "Gospodine svetenie, sluala sam jedno vae pre davanje. Oseam da vi imate neto, to bih i ja elela da imam, ali ja ne mogu da verujem. Znate, jednostavno ne mogu da progutam sve one dogme, niti instituciju crkve. ini mi se kao da bih morala da progutam plast suvog sena!" Nasmejao sam se i rekao: "Gospoice, ne morate da gutate plast sena. Jeste li ve nekada uli za Isusa?" Na potvrdan odgovor, objasnio sam joj: "ta biste rekli kada bih izjavio da je Isus laov?" "Ne, to ne verujem!" "Znai, verujete da je Isus govorio istinu?" "Da, to verujem". Nastavljam: "Gospoice, da li postoji osoba kojoj biste rekli: verujem da jo nikada nisi slagao?" Ona odgovara: "Ne, ne postoji!" "Vidite, gospoice, ta vi ve verujete. Izgovorili ste da imate poverenje u Isusa. To je neverovatno! Time sve poinje. On govori istinu. Biblija kae: 'A to je veni ivot, da upoznaju onoga koga si poslao, Isusa Hrista'. Nemojte se raspravljati oko dogmi i institucija crkve. Iz magle ovoga sveta dolazi vam neko u susret. I sve jasnije prepoznajete tragove eksera i krune od trnja. A sve to govori o tome da je na sebe preuzeo krivicu i voleo vas onako kako vas niko nije voleo. U gledanju na Isusa eleo bih da vam se otvore oi, pa da kaete: 'Moj
118

Spasitelju, moj Gospode i moj Boe!' Verovati ne znai progutati neke dogme kao suvo seno, zato to je to pastor rekao. Verovati znai upoznati Isusa Hrista!" "Znate, ja ne mogu da verujem, jer popovi, svetenici"... Pa, onda, poinje paljba. Priaju mi onda prie o popovima. Jedan je imao neto sa enama, drugi je pobegao sa crkvenom blagajnom. Svuda se dogaalo neto sa svetenicima i zato ne mogu da veruju. I onda pocrvenim kao rak, jer poznajem samoga sebe. Istina, jo nisam pobegao sa crkvenom blagajnom, ali da mene ljudi poznaju, ni mene ne bi uzeli ozbiljno. ta na to da kaem? Meutim, pazite sada. Nigde u Bibliji ne pie: "Veruj u pastore, pa e se spasiti". U Bibliji, naprotiv, pie: "Veruj u Gospoda Isusa Hrista, pa e se spasiti!" Svetenik, ako je kakotako u redu, onda je putokaz Isusu. Naravno, ima i drugih. Ni kod putokaza vam ne smeta ako je malo iskrivljen ili ako ga je kia malo sprala. Vano vam je da vidite pravac. Ni ja ne bih sluao nekog svetenika, koji mi ne pokazuje na Isusa, raspetog i vaskrslog Boijeg Sina. No, ja se ne ljutim na putokaz, i ne spotiem se o njega, jer mi pokazuje put cilju. A taj cilj glasi: Isus je doao. On je izvor milosti. Hoete li na dan velikog suda stati pred Boga i rei: "Gospode Isuse, nisam primio tvoje spasenje, nisam prihvatio oprotenje greha, jer svetenici nita ne valjaju!" Hoete li tako da stojite jednog dana pred Bogom? To mi se ini poput onog deaka koji je izjavio: "Tako i treba mome ocu to se meni ruke smrzavaju. Zato mi ne kupi rukavice?" Ne, moji prijatelji, nije istina kada neko kae da ne moe da veruje. Postoji jedna velianstvena Isusova reenica: "Ako neko eli da ini Boiju volju, taj e znati da li je moja nauka od Boga!" Pitanje je da li hou poeti da budem posluan i u najmanjoj spoznaji moga ivota i da je izvrim. Tada u napredovati.

119

4. Lek protiv nevere

Da vam, na kraju, kaem jo nekoliko rei.

* Molite Boga za prosvetljenje On stoji kraj vas. Recite mu jednostavno: "Gospode, dopusti da doem verovanju. Dopusti da ugledam svetlo!" On to uje.

* Raunajte s Boijom prisutnou Isus je tu. Poite u tiinu i recite mu: "Gospode Isuse, hou da ti predam svoj ivot!" Tako sam to i ja uradio kada sam u svoj svojoj bezbonosti dobio strah pred Bogom, pa sam onda uo za Isusa.

* itajte Bibliju Svaki dan bar petnaestak minuta budite sami s Isusom. itajte Bibliju i sluajte ta vam Bog kroz nju govori. itajte i sluajte. I onda sklopite ruke i recite: "Gospode Isuse, imam toliko toga da ti kaem. Ceo svoj ivot neu s tim zavriti. Ti mi pomozi!"

* Potraite zajednitvo Potraite zajednitvo s ljudima koji, kao i vi, svom ozbiljnou ele da budu hriani! Nemojte ostati sami! Ne postoje solohriani na putu prema nebu! Potraite zajednitvo s hrianima koji su na istom putu kao i vi!?

120

Kako da zivim svoj zivot, ako me stalno prate krivica i propusti?

Kako da ivim svoj ivot, ako me stalno prate krivica i propusti?

U Virtenbergu (Wurtenberg) esto se uje jedna tipina reenica: "E, sada vie nema ale!" Kod ove nae teme i ja bih rekao: E, sada vie nema ale! Sada je ozbiljno! Kako da ivim svoj ivot ako me stalno prate pro pusti i krivica? Prvo, moram vam rei da nije tano da nas krivica i propusti neprekidno prate. Zbog toga sam i toliko srean, da vam smem govoriti o jednoj velikoj i divnoj stvari, o jednom poklonu koji usreuje i obogauje ljude. To je neto to nigde ne moemo kupiti, ni u jednoj dravi sveta. Da ste milijarder i da ste spremni da utroite sav novac to ne biste mogli da kupite! To ne moete dobiti ni nekim vezama. Ono to se danas ne moe kupiti, obino se moe dobiti preko veze. Ali, ovu divnu stvar, o kojoj vam danas govorim, ne moete dobiti nikakvim vezama. Ne postoji nikakva mogunost da sami nabavite tu stvar. Moete je dobiti samo kao poklon, zabadava. A ta divna, velika, udesna stvar, o kojoj elim da govorim, koju ne moete niti kupiti, niti dobiti preko veze, zove se oprotenje greha. Znam, mnogi od vas su sada razoarani i misle: "Oprotenje greha?" I odmah se pitaju:

1. Zar mi je to potrebno?
Uveren sam da e polovina vas rei: "Oprotenje greha? Nema
121

potrebe". Neki mladi mi je to nedavno ovako objasnio: "ivimo u vremenu u kojem se putem reklama stvara potreba. Nai pradedovi nita nisu znali za vakau gumu, niti za cigarete. Bezgraninom reklamom na televiziji, radiju i tampi, postepeno vie i ne moemo da budemo, na primer, bez cigareta. Budi se potreba, a onda je prodaja sigurna!" Mladi je nastavio: "I crkva to radi. Crkva objanjava ljudima da im je potrebno oprotenje greha, i onda ga i prodaje. Shvatate? Nama to uopte nije potrebno, ali vi budite potrebu za oprotenjem, da biste prodali svoju robu!" Je li to stvarno tako? Recite, idete ulicom i oslovite prolaznika: "Dobar dan, kako se zovete? Majer? Gospodine Majer, da li vam je potrebno oprotenje greha?" On odgovara: "Gluposti. Trebam dve hiljade maraka, a ne oprotenje greha!" Da li je to tano? Da li se budi potreba, koja, zapravo, i ne postoji, da bismo sa Biblijom odgovarali? Kaem vam, to je strahovita varka. Nita nam nije vie potrebno od oprotenja greha. Ko misli da mu oprotenje greha nije potrebno, taj ne poznaje svetog i stranog Boga. Toliko se govorilo o Boijoj ljubavi, da vie i ne znamo, a to pie u Bibliji, da je Bog i strani Bog. Probudio sam se iz ivota greha kada sam odjednom shvatio da treba da se bojim Boga. A ko govori da mu oprotenje greha nije potrebno, taj nema pojma o ivom Bogu, koji moe da i telo i duu uniti u paklu. Jeste, da bude veno izgubljen. To kae Isus, koji to sigurno zna. A ako itav svet govori da to ne veruje, onda e, eto, itav svet biti izgubljen. Isus zna ta se nalazi iza zavese. A on nas usrdno upozorava da ne propadnemo. I eto, tu smo sa svojim gresima i usuujemo se rei: "Meni oprotenje greha nije potrebno. Crkva samo budi potrebu koja uopte ne postoji!" Gluposti! Nita nam nije potrebnije od oprotenja greha. Da vam ispriam jedan doivljaj. Govorio sam na jednom ogromnom skupu u lepom gradu Cirihu, u kongresnoj dvorani. Mnogi su morali da stoje kraj zidova. Dva oveka su mi posebno zapala u oi, jer su tako veselo avrljali. Jasno se videlo da su doli samo iz radoznalosti.
122

Jedan je imao lepu kozju bradicu. Poeo sam svoje predavanje sa vrstom odlukom da govorim tako da i ova dva gospodina sluaju! Oni su, zaista, s interesovanjem sluali. Ali, kada sam prvi put izustio "oprotenje greha", onaj ovek sa kozjom bradicom se podrugljivo nasmeio i apnuo neto svom susedu. Kao to sam rekao, bila je to ogromna dvorana. Ona dvojica bila su vrlo daleko od mene. Nisam mogao da ujem ta su govorili, ali sam to shvatio po izrazu lica. Rekao je, recimo: "Oprotenje greha! Tipina svetenika fraza! Za ime sveta!" A pri tome je, sigurno, mislio: "Pa, ja nisam neki kriminalac. Meni oprotenje greha nije potrebno!" I vi tako mislite, zar ne? Ja se razbesnih. Znam da bes pred Bogom nije ispravan. Ali, ipak me je savladao. Rekoh: Trenutak, molim. Napraviemo sada pola minuta pauze. A na postavljeno pitanje svi treba da odgovorite sa da ili ne. Da li za svu venost hoete da se odreknete oprotenja greha, jer vam oprotenje greha nije potrebno? Da ili ne?" I onda sam, zajedno s onih hiljadu ljudi, za pola minuta ostao u totalnoj tiini. Odjednom vidim kako ovek sa kozjom bradicom bledi, kako se ak pridrava za zid. Koliko se ovek uplaio! Sigurno je shvatio. Sada govorim da nisam neki razbojnik, ali u samrtnom asu, kada vie nema ale, eleu da imam oprotenje greha. Ne bih eleo da budem bez toga u venosti! Ni vi, zar ne? U svom ivotu nebrojeno puta uo sam reenicu: "inim to je pravo i nikoga se ne plaim!" Zamislite, tu reenicu nikada nisam uo od osobe ispod etrdeset godina. Mladi ljudi sasvim tano znaju da u njihovom ivotu ima mnogo krivice. Tek poto smo bezobzirno unitili svoju savest, uveravamo sebe da moemo verovati u ovu varku i izjavljujemo: "inim to je pravo i nikoga se ne plaim!" A ja tada obino kaem: "Sigurno ima preko etrdeset godina. To je zakreavanje krvnih sudova. Govori tako, jer ti je savest mrtva". Znate, dok god naa savest nije mrtva, znamo sasvim tano da nam nita nije potrebnije od oprotenja greha. Pre nekoliko godina u Esenu sam nastupio sa Bilom Halijem (Bill
123

Halley), amerikim rok pevaem, i njegovom grupom. U ogromnoj hali "Gruga" slualo ga je na hiljade mladih ljudi. Kod prve pesme jo su sluali, kod druge su se ve pokrenuli, kod tree su polako, ali sigurno poeli da demoliraju halu. teta je iznosila oko 60.000 maraka. Posle toga, neki mladi policajac mi je rekao: "Sedeo sam napred i morao sam da se drim za stolicu, inae bih im se pridruio". Sledeeg dana sam prolazio centrom grada. Ugledah tri tipa, koji su, po mom miljenju, sigurno uestvovali u prethodnoj veeri. Pristupim im i kaem: "Dobar dan! Kladim se da ste sino i vi bili kod Bila Halija?" "Jasno, gospodine pastore!" A ja zaueno: "O, zar se poznajemo? Ba lepo. Recite mi, molim vas, ja to ne razumem, zato ste, zapravo, demolirali halu?" Znate ta su mi odgovorili: "Gospodine Bu, sve je to oaj, isti oaj!" "Oaj! A zbog ega?" Odgovor je glasio: "E, to ne znamo". Veliki danski teolog Seren Kergjegor (Sren Kierkegaard) priao je kako je kao dete veoma esto sa svojim ocem odlazio u etnju. Ponekad bi se otac zaustavio i zamiljeno posmatrao svoga sina. Zatim bi rekao: "Drago moje dete, u tvojoj unutranjosti se krije tihi oaj". Kada sam to itao, pomislio sam da, ako je ovek ve etrdeset godina svetenik velegrada, onda zna da se to odnosi na svakoga. A sada da vas upitam da li i vi poznajete taj unutranji oaj ivota? Rei u vam odakle dolazi. Hajde da krenemo na istraivako putovanje u svoje sopstveno srce. Koristiu sliku. Kao svetenik Rurske oblasti, esto sam se sputao u rudnik. To je neto lepo. Daju vam radniko odelo, stavljate zatitni lem i onda jurite liftom u dubinu, recimo, do osmog sprata ispod zemlje. Moe li i dalje? Naravno, ali dalje se ne ide, jer je dole "movara". Za vreme svog boravka u Esenu, doiveo sam da je sajla lifta pukla, pa je lift jurio dalje, sve do movare. Uasno! Ova movara u rudniku postala mi je slika za ljude. Svi oni znaju da u naem ivotu postoji vie nivoa. Recimo, spolja moemo da ostavljamo
124

sasvim veseo utisak, ali iznutra izgleda sasvim drukije. Moete se nasmeiti, a da u isto vreme budete nasmrt tuni. ovek moe da se pretvara, kao da od ale savladava sve prepreke u ivotu, a da mu se na dnu duevnog ivota, na dnu srca usadio duboki oaj. To govore lekari, to govore filozofi, to govore psiholozi, to govore psihijatri. O tome se govori na filmu i u romanima. Jezivo je kako se ponekad tu i tamo diu oaj i strah. Neki psihijatar mi ree: "Nemate pojma kako je moja ordinacija puna oajnih mladih ljudi!" No, najvei broj ljudi ne postavlja pitanje odakle taj oaj i strah, samo pokuavaju da ga se otarase, recimo, alkoholom. A ako ele da se suoe sa injenicama, doivljavaju brodolom. ini nam se kao da smo tek u naem vremenu otkrili injenicu da na dnu oveijeg srca ui oaj. Zauuje da je Biblija to ustanovila jo pre tri hiljade godina. Ona kae: "Podmuklije od svega je srce, jedva popravljivo!" Vidite, Biblija navodi i neke razloge: da smo od pada u greh daleko od Boga, da od tada, zapravo, ivimo izvan svog elementa znate, Bog je na element, da se u biti plaimo presude ivoga Boga nad naim ivotom. No, najdublji uzrok dubokog oaja naega srca je naa krivica, naa krivica pred Bogom. To je veliki problem naega ivota, sa kojim sami nikada neemo izai na kraj. To i oseamo. To i jeste uzrok tog dubokog oaja naega srca. Da li nam je oprotenje greha potrebno? Naravno da nam je potrebno. Nita nam nije potrebnije od toga. A ta je to greh? Greh je odvojenje od Boga. Ve smo se rodili kao grenici. Dozvolite da iznesem jedan primer. Jedno englesko dete, koje se rodilo za vreme rata, nije imalo nita protiv Nemaca, ali pripadalo je neprijatelju. Tako se i mi po prirodi rodimo na strani koja je neprijateljski orijentisana prema Bogu. Ta strana je ovaj svet. Znai, ve od roenja odvojeni smo od Boga. Meutim, sve vie se otuujemo od Boga tako to zidamo zid krivice.
125

Svaki prestup protiv Boijeg zakona je poput kamena kojim zidamo. Tako je greh strana stvarnost. Da vam ovde ispriam kako sam prvi put shvatio da je greh jeziva stvarnost i da nije mogue popraviti ni jedan greh. Imao sam divnog oca, s kojim me je povezivao divan odnos. Jednog dana naao sam se u potkrovlju nae kue. Radio sam na jednom ispitnom zadatku, kad me neko pozva od dole: "Vilhelme!" Znate, tako se zovem. Promolim glavu kroz prozor i pitam oca koji me zove: "ta se desilo? Gde gori?" A on kae: "Moram u grad. Hoe li da me prati. Udvoje je lepe". A ja viem od gore: "Ah, tata, upravo radim na tekom ispitnom zadatku. Ba mi se ne ide". "Onda u otii sam!" odgovori mi. Posle etrnaest dana bio je mrtav. Tada je bio obiaj da mrtvac do sahrane lei u kui, a mi sinovi uvali smo posmrtnu strau kraj otvorenog odra. No je. Sve je tiho. Svi spavaju. Samo ja sedim kraj otvorenog mrtvakog sanduka. Odjednom mi pada na pamet kako me je otac pre etrnaest dana molio da ga pratim u grad. A ja sam rekao da ne mogu. Sada ga gledam i kaem: "Ah, oe, molim te, ponovi jo jednom. Ako hoe da idem i sto kilometara s tobom, pridruiu ti se!" Ali, usta ostaju nema. I tada sam shvatio ta beznaajna neljubaznost jeziva je stvarnost koju kroz itavu venost ne mogu da ponitim. ta mislite, koliko krivice ima u naem ivotu. Koliko propusta? Kako da izaemo na kraj sa ivotom, kada nas neprekidno prate krivica i propusti? Stvarno, ne moemo izai na kraj sa ivotom bez oprotenja greha. esto zamiljam kako je to. Polako i na mene dolazi red. Moda se drim jo neke drage ruke. Ali, onda i nju moram da pustim. A tada dolazi trenutak kada e ivotni brod uploviti u veliko utanje pred Boga, pred njegovo lice. Verujte mi! Stajaete jednom pred njim. Sa svom svojom krivicom, sa svim svojim propustima stojite pred ivim i svetim Bogom. Bie to uasno kada primetite da ste poneli svu svoju kri vicu i sve svoje propuste! Da li nam je potrebno oprotenje greha? Nita nam nije potrebnije od
126

oprotenja greha, potrebnije nam je od svakodnevnog hleba!

2. A gde da ga naem?
Da li postoji mesto gde se brie prolost? A ako postoji, gde je ono? Upravo sam vam ispriao priu sa svojim ocem. Ja vie nikada ne mogu popraviti svoju krivicu. Shvatate li? U biti ne moemo popraviti nijednu nau krivicu. Pred Bogom ostaju posledice. Dug se naplauje. Bir je jedan ovek, zvao se Juda. Prodao je Isusa za trideset srebrnjaka. I onda mu je iznenada sinulo: "Pogreio sam!" Vraa se ljudima kojima je Gospoda izdao. Vraa im novac i govori: "Uinio sam nepravdu. Uzmite novac natrag. Hou sve da popravim!" A oni sleu ramenima i kau: "ta se to nas tie? To je tvoja briga!" Moete da se obratite kome god hoete. Uvek ete uti odgovor: "To je tvoja briga!" Da li je, uprkos svemu tome, mogue izbrisati i likvidirati krivicu i propuste? Postoji li oprotenje greha? Moji prijatelji, evo vam odgovora biblijskih ljudi. U jedan glas, u slavopoju, od poetka Starog zaveta, pa do kraja, odzvanja melodija Biblije: Postoji oprotenje greha! Gde? Poite sa mnom pred gradske kapije Jerusalima, na breuljak Golgotu. Ne obraajte panju na masu ljudi, niti na razbojnike s leve i desne strane krsta, a ni na rimske vojnike, ve na oveka koji visi na krstu u sredini. Ko je taj ovek u sredini? On nije jedan od nas. Jednom se suoio sa masom ljudi i rekao: "Ko me moe optuiti za neki greh?" Nije znao ni za jedan greh. Niko od nas ne bi se usudio da ovako neto pita. Zatim su ga uvukli u sudski proces. Sasluali su ga rimske sudije i jevrejski savet. I nita na njemu nisu pronali. On nije jedan od nas! Njemu nije potrebno oprotenje greha. A, ipak, visi na krstu! Ko je taj
127

ovek? Nije izaao iz sveta ljudi. On je iz one druge dimenzije, doao je k nama iz Boijeg sveta. Govorim o Isusu, Boijem Sinu. A on visi na krstu! Zato? Zbog ega? Moji prijatelji, Bog je pravedan. On mora da kazni greh. Tako je bacio greh na svoga Sina i osudio ga na Isusu. "Kazna lei na njemu, naega mira radi!" To je velianstvena poruka Biblije. Boiji sud poiva na tom Isusu, da bismo mi imali mir! Evo, na ovom mestu postoji oprotenje greha! Gde mogu da se reim svoje krivice? Gde u zadobiti mir s Bogom? Pod Isusovim krstom. "Krv Isusa Hrista, Boijeg Sina, oiava nas od svakoga greha!^ Kako bih eleo da to shvatite! Pojavila se jedna zanimljiva knjiga. Napisao ju je Amerikanac Vilijem Hal (William L. Hull). Bio je svetenik koji je trinaest puta posetio milionskog ubicu Adolfa Ajhmana (Eichmann) u toku njegove robije i vodio dugake razgovore s njim. uo je njegove poslednje rei, pratio ga do veala i bio prisutan kada su njegov pepeo rasuli po Sredozemnom moru. Objavio je sadraj svojih razgovora s Ajhmanom pod naslovom "Borba za jednu duu". U poetku, on izvetava kako mu je stalo da spasi ovog stranog grenika da ne bi dospeo u pakao. I potresno je kako je taj ovek, koji je, sedei za svojim pisaim stolom, ubio milione ljudi i naneo uasne nevolje itavom svetu, do poslednjeg trenutka govorio: "Meni ne treba niko ko e umreti za mene! Nije mi potrebno oprotenje greha! I neu nikakvo oprotenje greha!" Hoete li da idete tragom jednog Ajhmana i da tako umrete? Ne? Ako to ne elite, onda se obratite svim svojim srcem Isusu, Boijem Sinu, koji jedini na ovom svetu moe da nam oprosti grehe, jer je zato umro. da bi ih isplatio. Dok je svetenik Hal razgovarao s Ajhmanom, skoro mu se smuilo da tom oveku ponudi oprotenje greha po Isusovoj krvi. Da li bi, ak, i on mogao da dobije oprotenje greha? Da! Da! "Krv Isusa Hrista, Boijeg Sina, oiava nas od svakog greha". Ali, moram taj greh priznati, da
128

ga kaem Isusu, da pogledam na krst i shvatim: "Ta krv nek' bude ivot sav, vrelo mi radosti, po njoj u biti pred Bogom prav i sjat' u svetlosti!" Biblija koristi uvek nove slike da nam objasni kako nam to raspeti i vaskrsli Gospod Isus oprata grehe. Isus nije ostao u smrti, nego je treeg dana vaskrsao. Nadam se da znamo da on ivi! Biblija, na primer, koristi i sliku graanina. Neki graanin se obavezuje da me zastupa, pa u sluaju da ja ne mogu da platim, on to mora da uini. To je uvek tako u ivotu! Neko mora da plati. A zbog svakog greha u naem ivotu nastaje obaveza pred Bogom. Biblija govori: "Plata za greh je smrt!" Bog kao naplatu za nae grehe zahteva nau smrt! Ali, evo Isusa. On za na greh odlazi u smrt, da bismo mi imali ivot. On pred Bogom postaje na jamac. Sada vai sledee: ili plaate za svoj greh u paklu, ili dolazite Isusu i kaete: "Gospode Isuse, prihvatam injenicu da si ti za mene platio!" Pesnik Voltersdorf to priznaje u svojoj pesmi: "Znam samo jedno, jamac doe, krivicu moju i greh moj plati! Raun je plaen do poslednje pare!" Biblija koristi i sliku otkupljivanja, Recimo, neki ovek je dospeo u ake robovlasnika. Ne moe sam sebe da iskupi. Tada na trnicu robova dolazi prijatan gospodin. Vidi roba i srce mu se stee od saaljenja. "Koliko staje rob? Otkupiu ga!" Od tog trenutka rob je slobodan. Od trenutka kada je isplaen poslednji novi. Gospod Isus je za vas na Golgoti isplatio sve do poslednje pare. Verujte to i recite: "Gospode, evo mojih greha. Verujem da si ih unitio". Isus iskupljuje, Isus oslobaa robove greha. Pesnik Hiler (Hiller) peva:

129

"Tresi su oproteni, to re je to ivot znai! Ime Isus je pravi lek bolnoj dui, koja ga trai!" Biblija donosi mnoge slike. Koristi sliku pomirenja. I najvei poganin zna da mu je potrebno izmirenje. Zbog toga u svim religijama postoji more svetenika koji prinose rtve pomirnice. Ali, Bog priznaje samo jednu jedinu rtvu pomirnicu: "Gle, jagnje Boije, koje ponese grehe sveta!" Mnogi svetenici su prineli mnoge rtve. A Isus je sam svetenik, koji nas izmiruje s Bogom. On sam je i rtva, koja nas izmiruje s Bogom. Jedino nas on moe izmiriti s Bogom. Albert Knap (Knapp) govori u jednoj pesmi: "Nek' mi pred oima veno stoji, da kao jagnje krvav i tih na krstu visi i jo na mene misli kad uzviknu: Sve se svri!" Biblija koristi i sliku pranja. Jedan hrianin pie drugome: "On nas ljubi i svojom krvlju pere od naih greha!" Poznajete priu o izgubljenom sinu, koji je, konano, stigao do najvee prljavtine, do svinja. Mnogi su tako zavrili kod svinja. ovek ima samo jedan komentar: teta! Ali, izgubljeni sin dolazi svesti, i onakav kakav je, tri kui, ocu u naruje. Nije se prvo oistio. Nije sebi kupio novo odelo i nabavio nove cipele. Doao je onakav kakav je bio. Otac gaje oistio i dao mu novo odelo. Mnogi ljudi misle da moraju prvo da postanu dobri, pa tek onda mogu postati hriani. Mi smemo da doemo Isusu onako prljavi kakvi jesmo. Doite Isusu onakvi kakvi jeste. On e vas oprati. Sve e uiniti novim! "Krv Isusa Hrista, Boijeg Sina, isti nas od svakog greha!" Tako svedoi apostol Jovan. A to svedoimo i mi! Svakako, ne mogu da vam nabrojim sve slike iz Biblije. Ali, valjda ete sami poeti da je itate, pa ete sve vie upoznavati slavnu vest
130

oprotenja greha. Kako da izaemo na kraj sa ivotom, kaca nas krivica i propusti neprekidno prate? Ja ne mogu da izaem na kraj! Ali, izlazim na kraj kada pronaem Isusa i kada po njemu doivim oprotenje greha. Tada e prestati duboki oaj i strah. Izruiti se Isusu, to nije neki straan posao. Videete i sami. To vam je kao kada vas izvedu iz podruma straha u svetli, proleni sunani zrak Boije milosti. A to vam od srca elim! Znai, da li trebamo oprotenje greha? Da! A gde u to postii? Kod Isusa, raspetog i vaskrslog Spasitelja!

3. Kako dobiti oprotenje?

Nadam se da e neko sada pomisliti: "Pa, to je velianstveno! Mora da je divno imati oprotenje greha. Ali, kako do toga doi? O tome ne piu nijedne dnevne novine, nikakav savremeni roman nas o tome ne obavetava, nijedan film mi to ne govori! Kako u ga pronai?" Kako? Tu ovek jedan drugome ne moe ba mnogo pomoi. Verujem da e biti najbolje da jo danas odete na neko tiho mesto i prizovete Isusa. On je vaskrsnuo! On ivi! U Bibliji se ljudi koji su doli verovanju, opisuju kao oni koji prizivaju ime Gospodnje. Poite i jednostavno ga prizovite! Sigurno znate izraz "nazvati". Znai, imate direktnu liniju s Isusom. Ali, kod vas je ve odavno ta linija mrtva. Imate direktnu vezu sa Isusom, ali je, moda, jo nikada niste koristili! teta! Pozovite ga! Ne morate dugo ni da birate, samo recite: "Gospode Isuse!" i on je ve na vezi. Ve je tu. Vidite, to je molitva.

131

A ta, onda, da kaete? Sve to vam je na srcu. Recite mu: "Gospode Isuse, imam sumnjive veze sa nekim osobama. Ne mogu da ih se reim. Ali, znam daje to greh. Gospode Isuse, pomozi mi! Gospode Isuse, u mom biznisu nije kako treba. Poreska prijava nije u redu. Ali, ne znam kako da to promenim, jer u, inae, bankrotirati. Gospode Isuse, pomozi mi! Gospode Isuse, nisam veran svojoj eni. Ne mogu prekinuti vezu sa svojom ljubavnicom. Gospode Isuse, pomozi mi!" Razumete li? Smete da poverite Isusu, preko ove veze, ono to ne biste odali nijednom oveku! On slua. Iistite sve. To je osloboenje. Recite mu svu svoju krivicu! Pitajte ga: "Gospode Isuse, pastor Bu mi je rekao da e tvoja krv sve urediti. Da li je to istina?" Recite mu to. Pozovite ga jo danas! Ponite da razgovarate s Isusom preko veze koja je odavno mrtva, neiskoriena. Neka se linija usija. Moete da razgovarate s njim. Doite ljudima koji prizivaju Isusovo ime!" Rei ete: "Ali, ja sam mu rekao sve, a on mi nita ne govori!" Govori vam u svakom sluaju. Pazite! Rei u vam liniju na kojoj on razgovara s vama: Novi zavet! itajte kasnije i Stari zavet. Ali, nemojte s njim poinjati, to je u poetku preteko. Ponite s Novim zavetom, konkretno s Evaneljem po Jovanu. itajte, zatim, Evanelje po Luki. Ponite da itate kao izvetaj nekog dogaaja u asopisu. I primetiete da on govori! Tu se Biblija razlikuje od svih drugih knjiga. Preko ove linije s vama govori ivi Gospod! Neko mi ree: "Ako hou da ujem Boga, idem u umu". Ja mu odgovaram: "To je besmislica. Kada ja idem u umu, ja ujem kako drvee uti i ptice pevaju, kako potok ubori. To je divno. Ali, uma vam ne kae da li su vam gresi oproteni i da li ete dobiti novo srce ili da li vam je Bog milostiv. To Bog govori samo preko Biblije!" Uzmite sebi svakog dana etvrt sata za Isusa. Pozovite Gospoda Isusa
132

i recite mu: "Gospode Isuse, danas mi predstoje veliki zadaci. Sam neu moi da izaem na kraj". Recite mu sve. Otvorite, zatim, Novi zavet i proitajte pola poglavlja. Odjednom, shvatiete, poto ste molili Isusa da vam govori, daje proitana Boija re za vas. Podvucite to. Najbolje da uz taj stih zapiete i datum. Jednom sam kao mladi doao u neku kuu. Na klaviru je leala Biblija. Kada sam je uzeo u ruke, ustanovio sam da je na mnogim mestima podvuena crvenom i zelenom olovkom i sa mnogo datuma pored tekstova. Radilo se o velikoj porodici, pa sam pitao: "ija je ovo Biblija?" "O, to je Biblija nae Emi". Pogledao sam tu Emi i oenio se s njom. Hteo sam devojku koja je shvatila da Isus preko te linije razgovara, i ni preko koje druge. Znate, pozli mi kada se ljudi nad Biblijom svaaju. Kau: "I Bibliju su napisali ljudi", i sve takve gluposti. Za vreme prvog svetskog rata jedno vreme sam bio telefonista. Tada jo nismo poznavali beinu telegrafiju. Imali smo male aparate, na koje bismo prikljuili ice. Jednog dana morao sam da se ujem na nekom brdu zbog izvianja. Zaklon jo nije bio izgraen. Legao sam na zemlju i pokuao da uspostavim vezu s baterijom, Iznenada videh kako mi u susret ide neki lake ranjeni peak. Ja mu dovikujem: "ovee, lezi! Otkrili su nas! Pucae!" Bacio se na zemlju, dopuzao do mene i rekao: "Metak me je samo okrznuo. Sada u moi kui... Nego, kakva ti je to stara krntija, neka starudija. Kontakti su labavi i tamo je neto odlomljeno". Pukao mi je film: "Ej, zavei! Nemam vremena da sluam tvoju kritiku. Moram da pazim na vezu!" Tako vam je to i sa Biblijom. Hou da ujem Isusov glas. I onda dolaze oni koji mi kau: "I Bibliju su pisali ljudi". A ja im kaem: "Uutite ve jednom! Ja ujem Isusov glas!" Znai, ne dajte se zaglupljivati. Isus govori preko ove linije. I potraite zajednitvo s ljudima koji ele da idu istim putem. Vidite, kada tu i tamo u svojim razgovorima kaem tako neto, onda mi odvrate: "O, to je
133

samo za bake i deke. U crkvi ima samo starih ljudi". I zbog toga se radujem da sam due od trideset godina bio omladinski pastor i da sam upoznao mnoge mlade ljude, koji vam mogu potvrditi ono to sam vam govorio, to jest, da postoji oprotenje greha i da je mogue s Isusom razgovarati, kao i to da on odgovara. Potraite zajednitvo ljudi, koji, kao i vi, imaju iskustvo sa Isusom. Da, mogue je pronai ljude koji su sa Isusom na putu prema nebu. Taj Isus sada stoji pred vama i poziva vas: "Hodite k meni svi koji ste umorni i optereeni. Ja u vam dati odmor. Mogu da vam darujem oprotenje greha!"

134

Kako da izadem na kraj sa zivotom kada mi drugi idu na zivce?

Kako da izaem na kraj sa ivotom kada mi drugi idu na ivce?

Tema ba nije sasvim tana, jer, drugi nam svakako idu na ivce! Sigurno postoji neko ko vam ide na ivce, zar ne? Usuujem se pitati da li ima nekoga kome nikada i niko ne ide na ivce? Nema takvog. Da nam drugi idu na ivce, to nije pitanje, ve potvrda. Jesam li u pravu? O da, mi jedan drugome stalno idemo na ivce. Ne ba svi. Na primer, moja ena mi ne ide na ivce. Ali, ima drugih, koji mi stalno idu na ivce. Ima li takvih i meu vama? Sigurno da ima. I tako, muimo jedan drugog. U porodicama, meu susedi ma, u preduzeima, pa ak i meu hrianima stalno neko nekome ide na ivce. Mnogi bi mogli da kau: "Bilo bi mi divno da nema ovoga ili onoga". Onaj drugi nije samo trn u oku, ve trn u ivotu. I o tome mora jednom da se govori. Kako da izaem na kraj sa ivotom, kada mi drugi idu na ivce? Moji prijatelji, celu ovu stvar valja staviti u vei okvir. Recimo, neko kaljuca, a, u stvari, ima rak na pluima. Tada ne pomau bombone protiv kalja. Mora da doe do dublje dijagnoze, pa i terapije. Shvatate sliku? To to jedan drugome idemo na ivce, samo je znak da je organizam oveanstva bolestan. Ono, ii jedan drugome na ivce ima dublje razloga nego da je, recimo, sused malo nezgodan. I zbog toga moram itavu stvar da stavim u jedan vei okvir. Pokazau vam da je ii jedan drugome na ivce simbol za bolest oveanstva.

135

1. Svet u kojem ivimo

Vidite, ja svoj pogled na svet nalazim u Bibliji. I nalazim da je to jedino mogue. Svi drugi pogledi na svet postaju netani nakon dvadeset godina starosti. Biblija kae da je svet bio savren kada ga je Bog stvorio. Tada Adam nije iao na ivce Evi, niti obrnuto. Postojao je savreni sklad. Naroito ivi Bog nije iao na ivce ljudima. Shvatate? inili su jednu celinu. Bog i ljudi i ljudi meusobno. Nije bilo nikakvih pukotina. I onda nas Biblija izvetava da je na poetku istorije ljudskog roda dolo do jedne prakatastrofe. Biblija je naziva padom u greh. Ljudi su se nali u kunji. Nije trebalo da jedu plodove s jednog odreenog stabla. To im je Bog bio zabranio! Ali, mamilo ih je to da ovek moe da bira i izabrao je zlo, neposlunost. Uzima od zabranjenog ploda. I u istom trenutku pada u greh. Dolazi do raskida veza izmeu Boga i ljudi. Bog tera oveka iz raja i postavlja heruvina pred kapiju. Od tada smo odvojeni od Boga. Od tada idemo Bogu na ivce i Bog nama. Razgovarajte samo s ljudima o Bogu. Postaju nervozni. "Prestanite ve jednom da o tome govorite. Ko zna da li on uopte postoji!?" Izmeu Boga i oveka nastala je jedna ogromna provalija. Nije ni to sve. Istog trenutka dolazi do raskida odnosa i meu ljudima. To se jasno vidi kod Adamove dece. Tada su ljudi poeli da idu jedan drugome na ivce. Dva brata, braa i sestre, esto idu jedni drugima na ivce. Kain i Avelj su bili veoma razliiti. Moda ne bismo mogli rei ni zato. Jednoga dana je Kain, koji je, inae, bio zemljoradnik, otiao na njivu. Evo i Avelja. Mogu zamisliti kako se Kainu okree u stomaku! "Neka mi se skloni s oiju. Ne mogu da ga vidim!" A Avelj mu ak i prilazi i govori mu nekoliko rei. I Kain uzima motiku i jednostavno udara Avelja po glavi. Doao je k sebi tek kada je sve bilo gotovo kad mu je brat mrtav leao na zemlji. Moji prijatelji, mi smo svi civilizovani i zato se ne ubijamo motikama. Istina, ako itate novine, saznaete i za takve
136

dogaaje. Kada se setim onih velikih suenja zbog masovnih ubistava u Treem rajhu, pomislim kako su samo slini Kainu. Ljudska mrnja. I tako se ubijaju na hiljade. Dakle, Kain dolazi k sebi, ali Avelj ve lei mrtav pred njim. Malo se trgnuo. Ali, onda je hladnokrvno iskopao plitku raku i ubacio mrtvo telo. Pokriva ga zemljom. Obazire se i ustanovljava da nikoga nema, da ga niko nije video. Mi ljudi uvek mislimo da nas niko ne vidi, pa to niko nije video, kao da se nije ni dogodilo. Kakve sve mrane stvari ljudi vuku sa sobom. Kain odlazi. Ipak, malo ga prolazi jeza. A onda uje glas: "Kaine!" "Ko me to sada zove?" "Kaine!" Sada mu ve marci idu niz lea. Od jednom, jasno mu je ko ga zove. ivi Bog! On je bio prisutan. On je bio nemi posmatra. "Kaine! Gde ti je brat Avelj?" Kain pokuava jo i da se brani: "Zar sam ja uvar svoga brata?" A Bog kae: "Kaine, krv tvoga brata Avelja vie k meni iz zemlje". Vidite, ovaj dogaaj nam jasno kazuje kako je od pada u greh sve slomljeno. Ljudi su se razili. Idemo jedan drugome na ivce. Razili su se i Bog i ljudi. Bog ide Kainu na ivce, ba kao to i nekima od vas ide na ivce. Ali, nekako ne moemo da se oslobodimo svog blinjeg, a ni Boga ne moemo da se reimo. Eto, to je svet u kojem ivimo.

2. Rei ne pomau
Ne, rei nikako ne pomau. Recimo, ne pomae kada govorimo o nekom "dragom bogu". Izmeu nas i Boga postoji zid, provalija. Za vreme rata, dok je gorela moja kua i pola grada Esena, dojurila je jedna ena i vikala na mene: "Kako moe va Bog da dopusti tako neto?" Odgovorio sam joj: "Moj Bog to moe. Moda je Bog va neprijatelj". Od pada u greh sve je rastrgnuto. Bog i ovek. Razili smo se s Bogom. I to je najdublji razlog zato nam i ljudi idu na ivce. Ako imate nekog suseda koji vam ide na ivce, onda je za to kriv pad u greh i to to smo se mi ljudi odvojili od Boga. I tu ne vrede nikakve rei.
137

Nedavno sam bio na vajcarskoj granici. U graninoj kuici otkrio sam zgodan plakat. Pisalo je: "Zajedno je bolje!" Naravno da ovaj plakat, rekoh u sebi, ne pomae kada mi neko ide na ivce. Ili, proitao sam na jednom drugom posteru: "Budite utivi jedan prema drugome!" Amerikanci svuda lepe nalepnice "Keep Smiling" nasmeite se! Ali, u sutini to nita ne popravlja. Jesam li u pravu? Rei ne pomau. Jo se seam kako sam odlazio u jednu porodicu u kojoj su sve niti bile pokidane. Svako sa svakim je bio u svai. itava porodica je stanovala u jednom mestu i svi su bili u zavadi. U svom velikom oduevljenju, jedno vee sam ih sve okupio i pokuao da ih izmirim. Govorio sam i govorio. U devet sati uvee svi su jedan drugome pruili ruku u znak izmirenja. Kako sam bio srean. Govorio sam sebi: "Bie ti jednoga dana odlian pastor. Eto, ve si tako dobro poeo". Radosno sam se vratio kui i zaspao. Ujutru susreem mladu enu iz te rodbine. Kaem joj: "Zar sino nije bilo divno!?" "Divno!? Zar ne znate ta se sino dogodilo?" Prebledeo sam. Na putu do kue svi su se opet posvaali. Ali, sada je bilo gore nego ranije. Smejete se? Ja se nisam smejao. Tada sam shvatio kako je pad u greh uasna stvarnost. Shvatio sam kako smo se posvaali s Bogom i s ljudima i da tu ne pomae nikakvo nagovaranje. esto mi ljudi piu: "Dragi gospodine pastore, imam neke roake koji ive u svai. Da li biste ih posetili?" Ja odbijam, jer znam da ne pomae nikakvo nagovaranje. Setite se sada svih onih ljudi koji vam idu na ivce. Mogao bih dugo da ih nagovaram i nita ne bi pomoglo. To je ono uasno. Naravno, smeno je kada to posmatrate sa strane. Evo jedne slike. Nalazim se u jednoj porodici. Ulazi sedamnaestogodinji sin, tanak, u levisicama, dugake kose. I prosto vidim kako se ocu die kosa na glavi. Otac je veoma uredan inovnik: "Pogledajte ga samo!" Ili, recimo, strogo pobona majka u odnosu na naminkanu kerku. Obe kau za onu drugu: "Kako mi samo ide na ivce!" Zar nije svuda tako? Susreo sam oveka koji se razvodi. Kaem
138

mu: "Znate, to je greh". "Gospodine svetenie, prestanite s tim. Moja ena mi ide na ivce ve samim nainom kako sre svoju supu!" To vam je smeno. Mislim da je strano. Rei ete da su to male stvari. Male stvari? To su znaci da je svet padom u greh pao iz Boije ruke i da ivimo u palom svetu, kao ljudi bez Boga. Ono, iinaivce moe da izgleda veoma strano. Poznajem u Esenu jednu mladu devojku s multiplom sklerozom. Potpuno je paralizovana. Stanuje u jednoj maloj kui. Pored nje stanuje neki grubijan, koji uvee od pola osam do jedanaest gleda televiziju, a ton pojaa "do daske". Ova jadna, bolesna devojka svako vee, kroz tanak zid, mora to da slua. "Molim vas, utiajte malo!" Grubijan jo pojaava. Zamislite, trpeti ovo iz godine u godinu, iz veeri u vee. Mi smo takve zveri, da, zveri! Kako li toj devojci ovaj ovek ide na ivce. Naravno, i njemu devojka ide na ivce. Tiha borba kroz tanak zid, koja uasno oteava ivot. Kao mladi svetenik imao sam 150 konfirmanata, tj. uenika na veronauci. Poeo sam da ih poseujem. Stanovali su kao podstanari u stambenim blokovima. Kod prve posete, porodica se upravo svaala, u drugom stanu, takoe su se svaali, pa i u treem stanu su se svaali. Na jednom pripremnom asu, zamolio sam da ustanu oni u ijoj kui nema svae. Ustalo ih je troje, ili etvoro. Pitao sam ih: "Kako to da kod vas nema svae?" "E, pa, ivimo sami, a ne kao podstanari!" Eto, tako stvari stoje. A trebalo bi da izlazimo na kraj sa ivotom, da budemo veseli, da uspemo, a ne da nam neko stalno kida ivce. Kada nam neto padne na nogu, ona nas zaboli. Ako nam neko neprekidno ide na ivce, onda je to nepodnoljivo.

139

3. Bog nam eli pomoi

Da je ovo sve to vam imam rei, ne bih ni poeo da govorim. No, imam neverovatno velianstvenu poruku, poruku od koje vam zastaje dah. Usred ove itave zbrke "ideminaivce" i meusobne svae, ivi Bog stupa na scenu u svojoj neshvatljivoj milosti. Ceo ovaj jadan svet je pred Boijim oima i Bog stupa u akciju. On istupa velianstveno. To je poruka Biblije od koje zastaje dah. On raskida zid koji se nalazio izmeu njega i nas. Dolazi k nama u svome Sinu Isusu. Ako nae vreme gura u stranu vest o Isusu kao neto nevano, onda to ne govori protiv evanelja o Isusu, ve je to svedoanstvo bezumlja naeg vremena, jer je Isus jedina ansa za nas. ta bi jo vee trebalo da se dogodi od toga da Bog rui zid koji je izmeu njega i nas, te daje svoga Sina usred ove razdvojenosti od Boga, u nae "ideminaivce", u nau svau? A sa Boijim Sinom, Gospodom Isusom, menja se cela situacija.

a) Isus poklanja mir s Bogom eleo bih da pokaem kako je u Isusu sve objedinjeno. Isus nije bio u raskoraku s Bogom. Isus je Boiji Sin. Nedavno mi je neko rekao: "Isus je bio ovek kao i mi. Moda je bio osniva religije". Ja sam odgovorio: Verovatno mislite na nekog drugog Isusa, a ne na onog na koga ja mislim? Ja govorim o onome koji je rekao da je odozgo, a da smo mi odozdo. Da, ja govorim o njemu, o Sinu ivoga Boga, koji je udo, o onom sasvim drugom, koji je Boija intervencija u ovom izgubljenom i prokletom svetu. On je bio u skladu s Bogom. Njemu nijedan ovek nije iao na ivce. ak mu ni Juda nije iao na ivce, Juda, koji ga je izdao. Kada mene neko izdaje, on mi ide na ivce. Isus je voleo Judu sve do kraja. Pogledajte istoriju o Isusu jednom sa te strane ovek kome niko nikada nije iao na ivce.

140

To je ona divna pria u predveerje njegovog umiranja. Veera sa svojim uenicima. Na Istoku se na jastucima lei oko stola. Meni bi to bilo neudobno. Pre toga izuli bi svoje sandale, pa su prvo prali pranjave noge. A toga dana je Isus sa uenicima daleko hodao peke. Sada su bili umorni. Izuli su sandale i bacili se na jastuke. Mogu sebi da zamislim kako je Petar pogledao Jovana, kao da mu oima govori: "Neko bi morao da donese lavor i vodu i da drugome pere noge. Hajde, uradi to ti! Ti si najmlai. Ti mi ide na ivce. Stalno se hoe izvui, Jovane!" Ali Jovan slee ramenima i misli: "Taj Petar mi ide na ivce. Uvek proziva mene kao najmlaeg. Ba bi Jakov jednom mogao da donese lavor i vodu i da pere noge!" A Jakov misli: "Zato bih to uradio ja? Pa, ja pripadam Isusovom uem krugu Neka to Matej uradi!" U tom trenutku svako svakome ide na ivce, jer se svako izvlai od onoga to bi trebalo da uradi. I onda, Isus ustaje! Uenici se trgnu. Ta, valjda nee... Da, on hoe! Opasuje se pekirom, uzima lavor i vodu i poinje uenicima da pere noge! I Judi! I Petru, i Jovanu, i Jakovu, i Mateju. Skoro da sam rekao i meni! To je Isus u kome je ove usklaeno. Bog je u njemu, a on voli druge. Da vam pokaem Isusa, tako ga gledam najradije, kako visi na krstu. Kako bih eleo da vas nagovorim da stanete sa mnom na onaj breuljak izvan kapije Jerusalima, tamo gde masa urla, gde stoje rimski vojnici sa svojim kopljima i gde se nad glavama nadvijaju tri krsta. Taj Isus, koji je za vas umro, koji je za vas vaskrsnuo, on je Boija ponuda mira. Odbacite sve svoje sumnje, a imate ih mnogo, i bacite se tom Isusu u naruje. Bacite sve svoje stare veze i svu krivicu Isusu pred noge. Vi to moete kada gledate na Isusov krst. Dajte mu svoju ruku i recite: "Hou da pripadam tebi!" Tog istog trenutka uinili ste korak prema miru s Bogom. Pavle pie u poslanici Rimljanima: "Poto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogom". Isus je Boija ponuda mira. Prihvatite je. Uasno je da su mnogi ljudi o tome uli, ali jo nikada nisu stigli u taj Boiji mir. To je uasno. eleo bih da se borim za vaa srca! eleo bih da se borim za vae due, da
141

prihvatite tu Boiju ponudu mira! Danas sam imao razgovor s nekoliko novinara. U tom razgovoru smo razmiljali ta danas jo moemo uzeti ozbiljno. Ja sam rekao: "Da vam otvoreno priznam. Poto sam doiveo dva rata i nacistiki reim, vie ne znam ta bih shvatio ozbiljno. Obeanja koja mi nude politiari i proroci novog svetskog poretka, oni sami ne shvataju ozbiljno, naravno, ni ja. Stvarno ne znam ta bi se izmeu neba i zemlje jo moglo uzeti ozbiljno, izuzev Boije ponude mira u Isusu. To shvatam ozbiljno. To je ono jedino to treba ozbiljno da se shvati. I isplati se. A kada mladi i stari ljudi govore da vie nita ne mogu uzeti ozbiljno, onda je Evanelje prava stvar za vas. U Isusu vas je Bog uzeo strahovito ozbiljno. Pa, molim vas, shvatite i vi Boiju ponudu mira u Isusu ozbiljno!" Vidite, Isus ponovo povezuje Boga s ovekom. Nevolja je u tome da ste, moda, "hriani" i da plaate crkveni porez, ali da nemate mir s Bogom. Kaem vam: Isus je umro za vas. Uzeo je na sebe svu vau krivicu, da biste vi sada doli, pali pred njega i rekli: "Gospode, evo izgubljenog grenika. Sada verujem u tebe. Prihvatam te!" Tada ete ui u ivot i u mir sa Bogom.

b) Isus poklanja mir s blinjima Znate, tamo gde Isus stupa na scenu, ne dobija se samo mir s Bogom, ve i mir s blinjima. "Idemi naivce" tamo prestaje. Sluajte sada dobro! Meu vama sede superhriani. Ali, dokle god vam drugi ljudi idu na ivce, to nije u redu. Je l' tako? Kaete: "Trebali biste da upoznate moju susetku, tu gusku!" A ja odgovaram: Dokle god je ne moete voleti, neto kod vas nije u redu. Jer, kada Isus ulazi u na ivot, prestaju slabi ivci i vie vam niko ne ide na ivce! Vidite, kada Isus stupa u neiji ivot, on poklanja mir s Bogom i mir s onima
142

koji mu idu na ivce. I ako vi imate ljude koji vam idu na ivce, Isus vam je neophodan. Inae, nita drugo vam ne pomae. Unitiete ivce. Isus vam poklanja mir s Bogom i zauzima va ivot, tada moete i s drugima dobro izai na kraj. Imam prijatelja, koji mi je veoma drag. Ima lep stan, ali komplikovanog gazdu, kome je stalo samo do novca. Nedavno mu je gazda napisao "bezobrazno pismo", u kojem kae ta treba da radi, kako da se ponaa i koliko da plati. Moj prijatelj pria: "Pukao mi je film. Seo sam za pisai sto, da mu odgovorim. Ali, od jednom vidim pred sobom Isusa, koji je za mene umro, koji je umro i za gazdu! I vie nisam mogao da napiem pismo. Tada sam poao gazdi i rekao mu: "ujte, zar moramo ovako da razgovaramo? Obojica smo razumni ljudi. Hajde, da sednemo i iskreno razgovaramo. Stvarno ste mi dragi. Nije potrebno da na taj nain sa mnom razgovarate!" I vidite, tako se reio taj problem i nije dolo do svae. Dandanas su dobri prijatelji, onaj komplikovani gazda i Isusov uenik. Da vam ispriam jo jedan lep dogaaj. Pazite! Poznajem oveka po imenu Dapazo. On je francuski evangelizator. U koncentracionom logoru su mu zdrobili jednu ruku. Ispriao mi je dogaaj koji nikada neu zaboraviti: "Jednog dana, oko podneva, pozove mb1 upravnik logora. Odveli su me u sobu. Postavljen sto, ali samo za jednu osobu. I onda dolazi upravnik logora. Ja sam bio oajno gladan. A upravnik seda za sto. Donose mu fantastian ruak, nekoliko vrsta jela. A ja? moram u stavu mirno sve to da posmatram. On mi pokazuje kako sve to prija, a Ja bukvalno umirem od gladi. Ali, ni to jo nije bilo nita. Na kraju je zatraio kafu. Pored kafe stavlja jedan mali paketi. Kae: 'Ovaj paketi vam je poslala vaa ena iz Pariza. Kolaii!' Znao sam da u Parizu gladuju i koliko dugo je moja ena morala da tedi da bi mi ispekla kolaie. I onda upravnik poinje da ih jede. Ja ga molim da mi da bar jedan, da ga imam kao uspomenu na svoju enu! Uz smeh, pojeo je i poslednji!"

143

Vidite, bio je to trenutak u kojem je ono idemina ivce doseglo svoj vrhunac. A Dapazo je nastavio: "Ljubav Boija se izlila u naa srca. Mogao sam da volim ovog oveka. Mislio sam: 'Jadni ovee, nema nikoga ko bi te voleo. Svuda te okruuje mrnja. Kako je meni dobro kao Boijem detetu'. Mogao sam da ga uronim u saaljenje i milost. Vie mi ne ide na ivce. Upravnik je tada skoio, osetio je, naime, tu ljubav, i izjurio". Dapazo ga je posetio nakon rata. ovek je prebledeo. Mislio je da se eli osvetiti. Dapazo je rekao: "Da, hou da se osvetim. eleo bih kod vas da popijemo olju kafe. U kolima je torta, pa emo zajedno jesti i piti!" Tada je ovaj ovek shvatio, sav potresen, da onaj ko je pod Isusovom vlau vie ne mora da mrzi, jer je osloboen onog ideminaivce, jer je u njegovo srce izlivena Boija ljubav. Ja sam ve star pastor velegrada. esto sam uo jadikovke, kao to su: 'Tako sam usamljen!" "Niko mi ne poklanja ljubav!" Prosto to vie ne mogu da sluam. Najradije bih rekao: "A ti? Gde je osoba koja bi mogla da ustane i za tebe da kae: 'Ovaj mi je poklonio ljubav!'" Znate, mislim da je vrlo glupo; oprostite mi na izrazu, ali dolazim iz kraja gde ljudi prilino grubo razgovaraju; kada se ljudi neprekidno ale da na svetu nema ljubavi, a oni sami su ledenice. Kada sam to shvatio, rekao sam da i ja elim da se vebam u ljubavi. Meutim, primetio sam da to uopte ne mogu. Vidite, nae srce je krajnje sebino. Istina, postoje ljudi koje moete voleti, jer su simpatini. Ali, ta sa onima koji vam idu na ivce? Seam se jednog razgovora s nekim komunistikim radnikom. Rekao mi je: "Prikljuio sam se demonstraciji za kulije u angaju" (Kuli: Ljudi najnieg stalea u Indiji, Kini, Japanu..., prim. prev.). Na to mu odgovorih: "To je super. A va sused?" Onda je iz njega provalilo: "Samo da ga sretnem, udariu ga po tintari!" Razumete? On po onoj: "Ljubi svoga daljnjeg". To uopte nije teko. Ali, "Ljubi svoga blinjeg", to je komplikovano.

144

Mislim, dakle, da e se ovaj svet promeniti samo onda kada budem mogao voleti svoga suseda, svog blinjeg, i onog komplikovanog, i onog opasnog, i onog koji eli da mi uini zlo. Ja to ne mogu sam od sebe. To je Boiji dar. Moji prijatelji, naravno da to nije jednostavno. Doiveo sam to i sam. Jer, znate, kada Isus ulazi u na ivot i pokloni nam mir s Bogom, on eli da nam pokloni i mir sa blinjima, a to onda jako boli, jer, znate, on nam pokazuje da mi, u stvari, onom drugom mnogo vie idemo na ivce, nego on nama, i da nas on mnogo tee podnosi. Otkada poznajem Isusa, on mi pokazuje kako se ogreujem o drugoga. I onda mi postaje mnogo vanije to daje Spasitelj umro na krstu i da postoji oprotenje greha. Shvatate, Isus donosi veliku revoluciju u svet, ali ona mora da se prihvati. I zbog toga bih eleo da vas molim da me ne samo sasluate, nego da i sami ozbiljno mislite o Isusu. elim da i vi moete rei: "Naao sam Isusa i on je pronaao mene!"

145

Sve se mora promeniti, ali kako?

Sve se mora promeniti, ali kako?

U mojoj mladosti bile su popularne novele pisca Maksa Eita (Max Eyth), koji je danas ve zaboravljen. Po profesiji je inenjer, pa je grau za svoja dela uzimao iz istorije tehnike ere. Jedna novela se zvala "Tragedija poziva". Pisac opisuje mladog inenjera, koji jednog dana, sticajem udnih okolnosti, dobija teak zadatak. Treba da izgradi most preko jedne reke, koja je, zapravo, rukavac u more. Sloen je to nalog, jer na ovom mestu ve deluju zakoni plime i oseke. A u poetku tehnikog razvoja jo nisu poznata sva tehnika sredstva naega vremena. Dakle, mladi ovek gradi ovaj divovski most. Po zavretku se prireuje veliko otvaranje mosta, uz muziku, zastave i prisustvo mnogih reportera. Prominentne linosti su u prvom vozu koji prelazi most. Mladi ovek stoji u sreditu interesovanja. Sve novine donose njegovo ime. Sada je slavan. U Londonu otvara veliki projektantski biro, eni se bogatom devojkom, ima sve to mu srce eli. No, u njegovom ivotu postoji jedna udna, mrana tajna, koju jo samo njegova ena zna. Svake jeseni on jednostavno nestaje. Putuje svome mostu. A kada nou besni bura i kia lije, onda on, obuen u kinu kabanicu, stoji kraj svoga mosta obuzet strahom. Prosto fiziki osea kako bura udara na stubove njegovog mosta. Uvek iznova proraunava da li su stubovi zaista dovoljno snani, da li je stvarno tano izraunao pritisak vetra na njih. Po prestanku vetrova, on je ponovo u Londonu. Onda je opet onaj veliki ovek, koji u drutvenom ivotu igra znaajnu ulogu. Niko na nje mu ne primeuje da ga potajno i neprekidno proganja strah i da se neprekidno pita da li je dobro sagradio most? Da li je dovoljno jak? Ova muna pitanja ine mranu tajnu njegovog ivota. Maks Eit, zatim, potresno pria kako mladi inenjer, jedne strane olujne noi, ponovo pun straha, posmatra svoj most. On vidi kako se mostu pribliava voz. Protutnji kraj njega. Jo gleda svetla zadnjeg vagona. Ali, iznenada
146

svetla nestaju u razbesnelim talasima. I on shvata da je voz u dubini mora. Most se sruio po sredini. Kada sam ovu priu prvi put itao svojim deacima, proela me je potajna misao zar ovo nije ivotna pria svakoga oveka? Svi mi gradimo most svoga ivota. A s vremena na vreme, u nekoj besanoj noi, ili kada nas neto uznemiri, u nama se pojavi strah. Jesam li svoj ivotni most stvarno ispravno izgradio. Da li e odoleti ivotnim burama? A, zapravo; znamo da nije sve u redu. Na ivotni most nije psd^ puno siguran. To je prvo na ta elim da vam ukaem.

1. Neto ne valja
Kao svetenik velegrada, oslovio sam ve mnoge ljude pitanjem: Recite mi, da li je va ivot sasvim u redu?" Nikada nisam sreo nijednog oveka od koga, na kraju, nisam, ipak, dobio priznanje: "Sasvim u redu? Ne! Zapravo, morao bih mnogo toga da sredim i da se promenim". Svakako, ja nisam u stanju da kaem na kojoj taki vaeg ivotnog mosta neto nije u redu. Ali, vi to sigurno i sami sasvim tano znate. Mnogo toga bi moralo da se promeni. I s vremena na vreme kaete kako ete se promeniti. Popraviu se na ovom ili onom podruju. Recite mi, da li ste zaista uvereni da se ovek moe promeniti? Ne, u biti je nemogue da se ovek promeni. Biblija sasvim brutalno tvrdi: "Moe li crnac promeniti kou svoju, ili leopard krzno svoje? A vi, moete li initi dobro, ako ste navikli da zlo inite?" Svet je pun moralnih poruka i odluka, ali nijedan ovek ne moe sam da se promeni. To je tvrda beseda. alosno stojim meu ljudima koje susreem i oseam da oni sasvim tano znaju da njihov ivotni most nije sasvim u redu. A onda me pitaju: "A ta da radimo? Ta ne moemo da se promenimo!" Da, tako je. Neist ne moe da ima isto srce.
147

Laov ne moe sam da se pretvori u istinoljupca. Sebinjak ne moe iznenada da bude velikoduan. I nepotenjak ne moe da samoga sebe pretvori u potenjaka. Bar da vas poznajem i da znam na kom mestu va most nije u redu! Ali, Bog vam to moe pokazati. Potresna je istina koju Biblija pokazuje. Vidite, ja ne razvijam neke svoje sopstvene ideje. Ja vam navetam samo ono to Boija re kae. Ali, Biblija donosi neuvenu poruku, od koje vam zastaje dah. Ona kae da je ivi Bog poslao nekoga na svet. On moe da nam izmeni ivot. To nije neko manje znaajan, to je njegov Sin, Gospod Isus!

2. Sve moe da se promeni

Moji prijatelji, ne znam da li je crkva kriva to mnogi ljudi misle da je hrianstvo dosadna stvar. Ja smatram da je najuzbudljivija vest da je Bog poslao svoga Sina Isusa na ovaj svet kao jedinu ansu za nas. Taj Isus izgovara neverovatnu reenicu: "Gle, sve novo inim!" On, jedino on moe da promeni ljude. Video sam pijanice koji su se oslobodili pia. Sebine stare ene, koje su svojom sebinou muile sav svet, odjednom su se promenile i zapazile druge ljude. Izbavljeni su mukarci, koji su bili vezani za svoju neistotu. Isus menja. Isus dolazi i, gle, sve novo postaje. To nije nikakva bajka. Mogao bih da vam u vezi s ovim ispriam mnotvo primera. I zbog toga, mi, koji tano znamo da most naega ivota nije sasvim u redu, trebamo tog Spasitelja. Potreban nam je Gospod Isus, ne neko hrianstvo, ve Hrist. Shvatate, ne treba nam neka religija, neka dogma, nikakvo crkvenjatvo! Trebamo ivog Spasitelja. A on je tu. Smemo jo danas da ga prizovemo i da mu kaemo svu svoju ivotnu
148

bedu. Evo, to je moja velianstvena poruka. Dozvolite mi da vam sve ovo ilustrujem. Pre kratkog vremena proveo sam nedelju dana u Minhenu. Lepotama Minhena pripada i ogromni park u centru grada Engleska bata. Poto mi je hotel bio u blizini, svakog dana sam prolazio ovim parkom. Na ulazu, preko reice, postoji mali mosti. S leve strane drvenog mosta obruava se voda prema jednoj brani. I jednog dana spazih tamo, u dnu vodopada, kako se vrti komad drveta. Poto sam imao vremena, posmatrao sam kako se taj komad drveta neprekidno vrti ukrug. Ponekad je izgledalo kao da e ga zahvatiti struja i da e otploviti. Tada bi ga vir ponovo zgrabio. Sledeeg dana, taj komad drveta jo uvek je bio tamo. Izgledalo mi je kao da se eli odvojiti od vira. Ali, vir ga je uvek iznova uvlaio u sebe. Moete li to zamisliti? iva struja, a komad drveta se neprekidno vrteo ukrug. Takav je ivot veine ljudi. Vrti se neprekidno u istom, starom krugu: isti gresi, iste nevolje, ista bezbonost, isti oaj u srcu. Stalno u svakodnevici, uvek u istom krugu. Ali, postoji jedna struja, jedna iva struja, koja izvire kod Boijeg Sina Isusa. Taj Isus je za nas umro na krstu. Verujte mi, kada je Bog dopustio da njegov Sin umre na takav stravian nain, to ima neki znaaj, pa makar mi to i ne razumeli. Posmatrajte ga u duhu: I mene, i mene on tamo izbavlja. Ne moete jednostavno da se ne obazirete na to. Ta, morate se potruditi da to razumete. I onda ga je Bog, treeg dana, iz groba vaskrsao. Iz tog Isusa izvire struja izbavljenja. No, mi smo poput onog komada drveta u Engleskoj bati. Neprekidno se vrtimo oko sebe ukrug. Onom drvetu potreban je bio samo jedan udarac, pa da ga zahvati struja. Ali, nisam ga mogao dosei. Meutim, mi nismo komad drveta. Taj mali korak iz neprekinutog starog kruga, onaj mali korak u struju izbavljenja, koja izvire iz Boijeg Sina, moramo uiniti sami. A na kraju vidimo da je, ipak, sve Bog uinio. Ali, moram vam rei da morate sami uiniti taj korak u struju izbavljenja. Ljudi sasvim tano oseaju kako Bog njihova srca vue na taj jedan korak iz veitog starog kruga u struju izbavljenja,
149

koja izvire iz Isusa.

3. Ovako ili onako

Objasniu vam ovo sa nekoliko dogaaja iz Biblije. Apostol Pavle je prebaen u zatvor u Cezareju. Rimski namesnik je tamo imao svoju rezidenciju. Novi rimski namesnik bio je Fest. Ovom Festu jednoga dana doe u posetu jevrejski car Agripa i njegova ena Berenika. Oboje kau: "Feste, ujemo da ima veoma zanimljivog zatvorenika, Pavla. Ba bismo voleli da ga ujemo!" Jednoga dana su priredili suenje zatvoreniku Pavlu. Na okupu su eminentni ljudi iz grada, politiari, inovnici. Pojavljuju se Fest, Agripa i Berenika. Sedaju na pripremljene prestole. Marirajui, ulaze rimski legionari. Sjaj i rasko. I onda, uvode optuenog Pavla. No, nekoliko trenutaka kasnije, itava scena je izmenjena. Iznenada, Pavle vie nije optueni, jer ga slua celo drutvo koje ga okruuje. Tada je Pavle odrao silnu evangelizaciju, govor u kojem svojim sluaocima tumai ta je to s Isusom. Ovoga puta nije mnogo govorio o njihovom grehu, nego im je "nacrtao" Boijeg sina. Zatim je rekao: "Ko je edan, neka doe i neka pije. Vi, edni i gladni ivota, koji ste optereeni saveu, vi sa vaom enjom za Bogom i vaim strahom od umiranja, ujte: Isus iri svoje ruke i govori: 'Doite k meni svi koji ste umorni i optereeni'". Pavle je otprilike ovako govorio. Tako je pred njihove oi uzvisio Gospoda Isusa, koga je i sam doiveo u direktnom susretu. Kada je zavrio, namesnik Fest je rekao: "Pavle, stvarno si sjajan govornik. Ali, verujem da je ono to govori pomalo ludost. Malo te je zaneo tvoj temperament". Taj Fest nita nije shvatio. Biblija za neke ljude govori da je njihovo srce obloeno salom, pa sve sa njega klizi. Moda i meu vama ima ljudi s takvim srcem. Tako je to bilo kod gospodina Festa. Ali, car Agripa je stvarno potresen. Izjavio je neto to me je uzbudilo: "Pavle, ne nedostaje mnogo, pa e i mene nagovoriti da budem hrianin, Isusov uenik!" Ne nedostaje mnogo! A onda je otiao, i sve
150

je ostalo po starom. Kao ono drvo u Engleskoj bati. Sve se vrti u starom vrtlogu, u staroj svakodnevici, U starom ivotu sve do smrti i do pakla. Uvek ista pesma o grehu i samopravednosti. Da li e i kod vas ostati sve po starom? Onda je Isus uzalud umro za vas! Onda je Isus uzalud vaskrsnuo za vas. Onda nemate nikakvo oprotenje, nikakvu slobodu, nikakav mir s Bogom. Nedostaje samo jo jedan korak. Ne fali mnogo da postanem hrianin. To je potres no! Ima ljudi hriana, a da ipak nisu Boija deca. Ima ljudi hriana koji e, ipak, biti izgubljeni, koji se nazivaju hrianima, a ipak ostaju bez mira. Da vam iznesem sada neto suprotno. Apostol Pavle je jednoga dana doao u evropski grad Filipe. Bilo je u njemu mnogo zabave, pozorita i sve ono to pripada jednom pristojnom gradu. A poto u pristojan grad spada i zatvor, i on je postojao. Zatvorom je upravljao nekadanji rimski oficir, koji je ovo nametenje dobio, moda, zato to je u ratu bio ranjen. I jednoga dana ovom tamniaru dovedu dva zatvorenika. Takve jo nije imao. Bili su to apostol Pavle i njegov pratilac Sila. Poto su silno propovedali, u gradu se sve uzbudilo. Gradski oci jednostavno su ih dali izbievati i baciti u zatvor. Pavla i Silu predali su tamniaru. Zapovedili su mu da ih dobro uva do jutra. A tamniar je rekao: "Da ih dobro uvam! Razumem!" Negde u podzemlju, imao je jednu eliju s ijih zidova curi voda. Odveo ih je tamo, pa im je jo i lancima okovao ruke. A kada biste mene pitali kakvu religiju je taj ovek imao, rekao bih vam da je verovao u nekog boga ili neke bogove. Znate, u Rimu su postojale religije, koje ni sami ljudi nisu shvatali ozbiljno. Kao, uostalom, i kod nas. Moete li zamisliti tamniara? Ali, onda mu se desilo neto veoma neobino. Nikada to do kraja ne moemo objasniti. Prvo, Pavle je oko ponoi poeo da peva slavopoj Isusu. Mislim da je Pavlu do ponoi bilo potrebno da se smiri zbog toga to su tako nepravedno s njim postupali, to su ga bievali i bacili u zatvor. oveku to nije lako progutati. I onda se doseti: "Mene je Gospod Isus iskupio svojom krvlju! Ja sam Boije dete! Imam mir s Bogom! Ja sam u njegovoj ruci!" Poeo je da peva pesme hvale. A Sila mu se pridrui, peva drugi glas ili, moda, bas. Predivno! Ostali zatvorenici sluaju.
151

Ovakvi zvuci jo nikada se nisu uli u zatvoru. Moji prijatelji, kao zatvorenik upoznao sam zatvore dravne policije. Tu se uju samo psovke i krici oaja, kao i urlanje uvara. Pa, kada sam jednom hteo da zapevam neku pesmu hvale, brzo su mi to zabranili. Izgleda da su do danas ve shvatili da bi moglo biti opasno kada ovek peva hvalu Bogu! Ali, u vreme nae prie jo nisu stigli dotle. Dakle, Pavle i Sila pevaju. Naravno, tamniar se udi. Mislio je: "ovee, ta ti ljudi pevaju? Pa, to su duhovne pesme! Pa, zar jo ima ljudi koji to shvataju ozbiljno? Ovde u zatvoru! Tu, u toj rupi, vie nikome nije do pevanja. A oni pevaju o svom Bogu!" A onda je tamniar poao na spavanje. Ali, ne zadugo. Nastao je veliki zemljotres. Poslao ga je Bog. Kapije zatvora se otvaraju. Zatvorenici su slobodni. Tamniar je skoio sa leaja. Vidi sve su kapije otvorene i misli da su zatvorenici pobegli. Sigurno e ga degradirati. Unititi. Uzima ma i hoe da se ubije. Ali, tada Pavle vikne: "Ne uzbuuj se! Svi smo ovde, na broju! Postoji ivi Bog, koji priznaje svoje sluge!" "Postoji ivi Bog, a ja sam mu se rugao", misli tamniar. "Postoji ivi Bog, koji poznaje sav moj ivot, sve moje grehe, celo moje bie. Postoji ivi Bog! Izgubljen sam!" Jurnuo je u Pavlovu eliju, pao pred njim na kolena i uzviknuo: "Ljudi, ta da inim da se spasem!?" Iznenada je oseao da je njegov ivot poput onog komada drveta u Engleskoj bati. Neprestano se vrteo ukrug, uvek je sve bilo po starom. Sada mu je vano samo jedno: ta da radi da doe u struju izbavljenja? Mi bismo, moda, sada odrali snanu propoved, veliko moralno predavanje. Moda bismo zahtevali da nas tamniar prvo pusti iz te rupe. Meutim, Pavle kae samo jednu reenicu: "Mora da ima Isusa! Veruj u Gospoda Isusa Hrista, i spae se ti i sav tvoj dom!" Tamniar ne zna mnogo. Samo je izdaleka uo da taj Isus spasava od Boijeg gneva i suda, pakla i starog ivota. Tog trenutka je dobio taj udarac iz starog ivota u struju Boijeg izbavljenja. Postaje Isusova svojina. Pria se nastavlja. Izveo je Pavla i Silu iz zatvora. Sluao je o Isusu. Dao se jo iste noi krstiti. Izvetaj zavrava reima: "Radovao se sa svim svojim domom to je poverovao u Boga". Dospeo je u ivotnu struju. Doao je do mira s Bogom.
152

Dakle, kod jednog se ulo kako "ne fali mnogo", a drugi je doiveo onaj udarac u struju izbavljenja. Kako e to biti kod vas?

4. Shvatite Isusa ozbiljno!

Sve se mora promeniti, ali kako? Pre svega, vano je upoznati Isusa! Bilo je to odmah posle rata. Pozvao me direktor jedne gimnazije: "Gospodine pastore, imam ovde petnaest mladia. Poloili su ratnu maturu. A ona ne vai. Moraju jo pola godine da pohaaju nastavu. Sve su to nekadanji vazduhoplovni porunici, artiljerijski porunici i sve takvi tipovi. Naravno, ljuti su to moraju ponovo u kolu. Hoete li im drati veronauku?" Pristao sam, ali sam drhtao dok sam odlazio. Eto, preda mnom mladii otvrdnuli u dimu granata i ratita. Kaem im: "Dobar dan. Ovde treba da drim veronauku". Jo nisam bio ni zavrio reenicu, a ve je jedan ustao i rekao: "Kako Bog moe da dozvoli tako stravian rat?" "Gde je taj Bog ljubavi?" upitao je drugi. "On uti dok se milioni Jevreja spaljuju u gasnim komorama!" Tako su nastavili. Pitanja su prosto pljutala. Konano sam podigao ruku i rekao: "Trenutak, molim! Vi mi liite na slepce, koji svojim tapom pipaju po mraku. Uopte nema smisla na ovakav nain govoriti o Bogu. Zar nije Bog sasvim nepoznat i skriven? On se objavio samo na jednom mestu u Isusu. Pre nego to nastavimo, moramo saznati ko je taj Isus! Gospodo, pre no to diskutujete, morate prvo da saznate za Boiju objavu. Hajde da se pozabavimo time. I, molim vas, sledei put donesite svoje Biblije, koje e vam biti potrebne za dalje prouavanje!" itali smo: "U poetku stvori Bog nebo i zemlju". itali smo o padu u. greh, o Boijem sudu nad otpalim oveanstvom. Dok su itali, bili su potreseni. "Shvati i vidi kako je teko i gorko to ostavi Gospoda Boga svojega, to vie nema straha mog u tebi!" To doivljavaju narodi. To doivljavaju pojedinci. I onda smo itali o Isusu. itali smo u jednom
153

dahu o njegovom umiranju i vaskrsenju. Taj as ostao mi je nezaboravan. Nastala je velika tiina dok je jedan od mladia itao, a drugi sluali. Zastao nam je dah pred velikim Boijim delima u Isusu. U njima je nastala promena. Prazna diskusija im je zapela u grlu. Nazivali su se hrianima, a nisu imali pojma o ivome Bogu, koji je u Isusu Hristu doao k nama, kao ni o tome ta je sve uinio za nae spasenje. Da nastavim. Shvatite ozbiljno Isusa i njegov poziv! Jednom je Isus ispriao usporedbu. Neki kralj je svome sinu priredio svadbeno slavlje. Poslao je sluge da pozovu goste. "Doite, sve je spremno!" Zamislite, svi redom su poeli da se izgovaraju. Jedan ree: "Pa, doao bih, ali upravo sam napravio veliki biznis. Moram se prvo pobrinuti za njega. Molim te, izvini me!" esto ljudi kau: "Znate, kod vas svetenika to je neto drugo nego kod nas. U poslovnog oveka to ba nije tako lako". Drugi se izgovarao: "Zahvaljujem na pozivu. Ali, upravo sam se oenio. Zna, medeni mesec, ma razume?" I, nijedan nije doao. Pokuao sam sebi da predstavim te ljude. Kako su nastavili da ive? Zapravo, trebalo je da dou caru, ali neto ih je spreilo. Znate, tako je to sa veinom vas, zar ne? Trebali biste, u stvari, da budete Boija deca, ali neto se ispreilo. Zapravo, molim vas, prihvatite Gospoda Isusa u veri! Mnogi kau: "Imam ja neku veru". U ta su sve Nemci u Treem rajhu verovali? Verovali su u Hitlera, svoju konanu pobedu, u udo oruja i drugo. Verovali su u sve i svata. Nije dovoljno imati nekakvu veru. Moramo imati mir s Bogom. A njega nam daje samo Isus. Da vam sada kaem ta vera znai. Objasniu vam to pomou nekoliko dogaaja. Kao sasvim mladi pastor, iao sam od kue do kue u posete. Bilo je to
154

u jednoj uasnoj gradskoj etvrti. U skoro svakoj kui ljudi bi mi zalupili vrata pred nosom, uz povike da nita nee kupiti. Ali ja bih ugurao nogu u odkrinuta vrata i rekao: "Nita ne prodajem. Hou neto da vam poklonim. Ja sam svetenik". No, popa im nije bio potreban. Jednoga dana doem do jednog stana. im sam otvorio vrata, bio sam u kuhinji. U prostoriji neki mladi ovek besno ide goredole. Kaem mu: "Dobar dan. Ja sam evangeliki pastor". Zaustavio se i proderao: "ta! Popa? Samo mi je jo to falilo! Napolje! Vie ni u ta ne verujem. Izgubio sam veru u oveanstvo!" Mora da je doiveo strane stvari. Odgovorio sam: "Mladiu, doite da vas zagrlim. I ja sam izgubio veru u oveanstvo. Ba smo divan par!" Iznenaeno me upita: "Kako to, pa vi ste svetenik? Kao svetenik, morate verovati u oveanstvo!" "Zar stvarno moram? ao mi je, ali izgubio sam veru u oveanstvo. I ja sam bio u ratu. Kada samo pomislim na proste viceve i svu onu prljavtinu, na to kako niko nikome i nita ne veruje. Ne, hvala. Vera u oveanstvo raspala se u paramparad!" Priznao je: "Pa, onda uopte ne razumem zato ste jo svetenik?" Odgovorih: "Znate, dobio sam jednu novu veru. Ona se nikada ne raspada". Hteo je da zna kakva je to vera. Priao sam mu evanelje. "To je veliko poverenje u Isusa Hrista. To je jedina velika ansa za svet". On se udi: "Isus! Pa, to je hrianstvo. Mislio sam da je s 1im svreno". "Naprotiv, ono pravo poinje upravo kada se stara vera raspada!" I vama elim da odbacite svoju pogrenu veru i da pronaete pouzdanje u Isusa. Odmah nakon rata nabavio sam stari "opel", jer sam eleo mnogo da putujem. Bio je to pravi muzejski primerak. Kada sam prvi put stigao s tim svojim malim P4, moj prijatelj je uzviknuo: "Za ime sveta, sada u morati svako drvo da tapaciram. Pastor vozi kola!" Povreeno sam odgovorio: "Valjda ne misli da ne znam da vozim kola?" "Verujem. Pa, ima vozaku dozvolu!" Pozvao sam ga: "Hajde, ui u kola!" Odbio je: "Radije ne bih. Jo nisam napisao svoj testament". U tom trenutku dola je moja supruga. Pozvao sam je da ue. Ula je bez oklevanja.
155

Ona ivi jo i danas. U trenutku kada je napustila vrsto tlo i ula u kola, poverila mi je svoj ivot. Uradite isto to sa Isusom. Bezrezervno mu poverite svoj ivot. Nedavno sam proitao jedan potresni dogaaj iz drugog svetskog rata. Ruska armija je oko Staljingrada zatvorila obru. Upravo se spustio poslednji nemaki avion koji je odravao vezu sa pozadinom. U avionu ranjenici. Tada su doli jo lake ranjeni vojnici, polusmrznuti. Svi ele u avion. A avion je ve pun. Veaju se gde stignu, za brave na vratima, za zadnji trap, za bilo koji deo za koji se moglo uhvatiti sa spoljne strane aviona. Tada je avion poleteo. Nakon sputanja, nije bilo ni jednog od njih. Oduvao ih je vetar, ruke su im se smrznule. Spasili su se samo oni koji su bili unutra. Pomislite da je evanelje o Boijem Sinu, Isusu, koji je za nas umro i vaskrsnuo, poput spasonosnog aviona. Njime moemo da se izbavimo iz obrua izgubljenosti. U njemu ima dovoljno mesta. Ali, mnogi nisu sasvim unutra, vise sa spoljne strane. O Boiu ide u crkvu. Istina, krten si, ali, inae, veruje u sve i svata. I kada umre, svetenik mora da potvrdi da si bio dobar hrianin. Shvatate? Visite spolja! Budite uvereni, oduvae vas. Samo onaj koji je unutra bie spasen! Da li ste unutra? Pakao e biti pun ljudi koji su znali za Isusa, ali se nisu kod njega ukrcali. Verovati u Isusa znai ukrcati se kod njega. Uradite to! On je jedini kome moete bez razmiljanja da poverite svoj ivot. Na kraju, jo jednom bih eleo da vam pred vaim duhovnim oima naslikam Isusov krst. Poite sa mnom na Golgotu, na brdo izvan grada Jerusalima. Evo Boijeg sina kako visi na krstu. Ispod ovog krsta je jedino mesto na itavom svetu, na kojem ovek moe da nae oprotenje greha i da postane sasvim druga osoba. U gradu Libeku (Lbeck) postoji jedna predivna stara crkva, katedrala,
156

U njoj, iznad oltara, visi uvena slika raspea, koju je u 15. veku naslikao Hans Memling. Kada je 1942. godine, nakon jednog bombardovanja, crkva bila sva u plamenu, neki nepoznati vojnik je, sa nekoliko prijatelja, pojurio unutra, da po cenu sopstvenog ivota spasi sliku. Ubrzo nakon rata, u Libeku sam drao svoja predavanja. Direktor muzeja umetnosti tada mi je rekao: "Kod mene u podrumu stoji uveni Memling. Ako hoete, rado u vam ga pokazati". Naravno, nisam propustio priliku. Tako smo, direktor, jedan prijatelj i ja, sili u podrum. Predivna slika: vojnici na konjima, s kopljima u rukama, zatim vojnici koji se kockaju i arena masa ljudi, ene koje plau, fariseji koji se rugaju. Iznad svega nadvijaju se tri krsta. Ali, tada otkrivam neto veoma neobino. Usred guve, pod Isusovim krstom postoji na travnjaku jedan mali prostor koji je prazan. Kaem: "udno. U svoj toj guvi, neposredno ispod Isusovog krsta jedno mesto prazno! ta li je ovaj srednjovekovni slikar, Hans Memling, mislio kada je to naslikao. Sigurno je eleo ovom slikom neto da porui. Bili su oni, u neku ruku, ekspresionisti. Moj prijatelj je objasnio: "Mislim da je hteo rei: pod Isusovim krstom je jedno prazno mesto. Zauzmi ga ti!" esto mislim na ovu sliku. Ovde, pod krstom, smrt gubi svoj uas. U Isusovim dubokim ranama smem da gledam svoje spasenje. Rairio je ruke za spas svih ljudi. Da, upravo se radujem da je pod krstom Isusa, Boijeg Sina, jedno prazno mesto, ba za mene. I za vas je ovo mesto slobodno. Da li e to vae mesto osta ti prazno za svu venost?

157

Bez mene!

Bez mene!

Svako vreme stvara svoje posebne krilatice, koje neprekidno sluate u svim moguim i nemoguim prilikama. Jedna od najpoznatijih krilatica naega vremena je: "Bez mene!" Ovom reenicom se razmahujemo, udaramo po drugima, a nekada sami sebe ubijamo. Vidite, "Bez mene!" je po ivot opasna krilatica. No, ona moe da ima i krajnje pozitivno znaenje. Hajde da je zajedno istraujemo.

1. Krilaticu "Bez mene!" ne izgovaramo i kada bismo trebali

U Bibliji postoji jedna prastara pria, koja je, ipak, krajnje aktuelna i uklapa se u nau temu. Sigurno ste svi uli za Abrahama, tog Boijeg oveka. Biblija nam ve na njenom samom poetku govori o njemu: "Abraham poverova Bogu i Bog mu to urauna u pravednost". Abraham je bio ovek, koji je, istina, veoma tano znao krivicu svoga ivota, ali koji je pred Boijim oima iveo tako to je spoznao svoj greh, Bogu gaje priznao i primio Boije oprotenje u veri. Taj Abraham dolazi jednog dana u sukob sa svojim neakom Lotom. Biblija izvetava: "Abraham je bio veoma bogat stokom. I Lot imae ovaca, goveda i atora". itamo dalje: "Svaa je nastala izmeu pastira stoke Abrahamove i pastira stoke Lotove". Pretio je veliki javni konflikt izmeu ova dva roaka. Oito, rasprava meu pastirima poprima sve opasnije oblike. Oni jure svojim gospodarima, uzrujano izvetavajui o estokoj svai, incidentima i raspravama. Situacija se sve vie zaotrava. Pa, prijatelji moji, da ste
158

vi bili Abraham, budui mnogo stariji od neaka Lota, ta biste vi u toj situaciji uradili? Da sam ja bio ujak toga Lota, ja bih mu rekao: "Kako se to tvoji pastiri ophode sa mojim pastirima! Sklonite mi se s oiju!" Na to bi Lot odgovorio: "Nikada. Hou svoje pravo. Skloni se ti!" I tako bi se svaa nastavila u beskraj. Vidite, bio Je to trenutak kada bi najvea svaa izmeu Abrahama i Lota bila prosto nunost. Ali, stari, pobonn Abraham stoji pod Boijim oima. On gleda svog neaka Lota i misli: "Svaa, rasprava! Bez mene! Bez mene!" Poloio je svoju ruku na Lotovo rame i rekao: "Dragi moj, neka ne bude svae izmeu mene i tebe, izmeu pastira mojih i tvojih, ta, mi smo braa!" I onda daje predlog reenja, pa makar i na sopstvenu tetu. Ali, svaa? Bez mene! Dozvolite mi da upitam prisutne mukarce i ene. Sigurno ste i vi ve doiveli takve trenutke. Neko je skoio na vas. Da li ste i vi tada mislili: "Svaa! Bez mene!" Da li ste tako reagovali? Ne, sigurno ste se veselo ukljuili u svau i jo do danas se niste izmirili s gospodinom Majerom, ili s gospoom susetkom. Vidite, koliko puta bi reenica "Bez meneG bila na svom mestu. Gospod Isus govori: "Blago mirotvorcima!" itavo nae hrianstvo tako malo vredi, jer u odluujuem trenutku ne kaemo: "Bez mene!", jer, u stvari, u odluujuem trenutku jadno zatajimo, izneverimo. Da vam ispriam jednu drugu priu, koja mi je veoma draga. Da li znate za onu divnu priu iz Biblije o mladiu Josipu, koga su njegova braa prodala u Egipat? On kao rob dolazi u tada veliku, slavnu, zemlju kulture, Egipat, u kuu bogatog oveka Potifara. Ovaj Potifar je imao itavu armiju robova i velike kue. Josip je u svojim mladim godinama sklopio savez sa ivim Bogom. I toga ima. Mladi ovek govori ivom Bogu: "Hou da pripadam tebi!" A evo ga sada samog u Egiptu. Posmatra kako drugi robovi kradu i lau. On tu ne uestvuje. Drugi mu se smeju. Ali, njegov gospodar stie poverenje u njega i poverava mu poslove. Vidite, hriani su smeni ljudi, ali im se poveravaju stvari, jer oni ne kradu i ne lau. I tako ovaj mladi ovek, kao odrastao, dobija mesto upravitelja nad svim to njegov gospodar ima. Biblija to tako
159

lepo pripoveda. Uvek se smeim dok itam: "I tako, prepusti sve svoje brizi Josipovoj, te se vie nije ni za ta brinuo, osim za jelo to je jeo". Verovatno bi i to najradije prepustio Josipu, ali to je morao da uradi sam. Josip je u meuvremenu stasao u zgodnog mladia. Bio je ukusno i bogato odeven. Tada ga otkri mlada ena njegovog gospodara. Ona je paganka. Nema ta da radi. Znate, Potifarova ena je imala robove za sve, a dokolica je majka svih poroka. Jednog dana oko joj je zapelo za Josipa. I ona poinje da mu se udvara. Josip se pravio kao da ne vidi. Ali, tada dolazi strana scena, kada je Potifarova ena sama s Josipom u kui. Odjednom stoji pred njim u svoj njenoj neukroenoj strasti. Hvata ga za plat i moli: "Josipe, lezi sa mnom!" Potresno je kako to Biblija pripoveda i kako Josip, nakon kratkog razmiljanja kae: "Bez mene! Bez mene! Preljuba! Bez mene!" Vidite, tako govorimo mi. Josip se mnogo lepe izrazio: "Kako bih mogao da uinim tako veliko zlo i da sagreim protiv Boga!?" To znai "bez mene". Mislim da meu starijima nema takvoga ko se nikada nije naao u takvom presudnom trenutku iskuenja na greh. Izvinite, danas se to vie ne sme nazvati grehom, ve iskuenje preljube. Da li ste vi tada rekli: "Bog me vidi! Bez mene!" Kako se oseamo dok gledamo Josipa. Verujem da se mnogi ne bi ni setili da kau ono "bez mene". Ali, postoji Boiji zakon koji kae da ovek treba da ivi ist u reima i delima. To "bez mene", retko nam je padalo na pamet. Ali, upravo sam vam rekao da Bogu pada na pamet. Bog se svakog dana sea naih greha. Strano je da se u odsudnom asu ne setimo uzreice: "Bez mene!" A to je tako dobra re svaki put kada nam dolazi iskuenje da prestupimo Boije zapovesti. Karakteristika je naega vremena da Boije zapovesti vie ne vae. Prilikom postavljanja novog biskupa, zamoljen sam. da pred svim pastorima Hanovera odrim predavanje. Biskup me je molio da govorim o temi: "ta nedostaje pastorima naih zajednica?" U tom predavanju sam rekao: "Mogu vam rei samo jedno: svima nama
160

nedostaje strah od pakla, jer Bog stvarno ozbiljno misli i stvar no uvaava svoje zapovesti". Dobra je to uzreica "Bez mene!" Kada nas duh vreme na zgrabi, pa smo u situaciji da jednostavno zgazimo Boije zapovesti, onda treba da primenimo: "Bez mene!" U Bibliji nalazimo jo jednu potresnu priu. Na brdu stoji Boiji Sin. A avo... Vi ne verujete da postoji avo? On je tu, moete mi verovati. Dakle, avo stoji kraj Boijeg Sina, pokazuje mu sva carstva ovoga sveta i svu njegovu slavu, pa kae: "Dau ti sve to, ako samo za trenutak klekne preda mnom, samo jedan trenutak". Ali, Boiji sin odgovara: "Bez mene! Neka ti se klanja ceo svet, ali bez meneG Gospod Isus je to lepe rekao: "Samo se Gospodu Bogu klanjaj!" Kada bismo se samo pravovremeno setili ove reenice "Bez mene!" Ba teta. Ne kaemo je onda kada bismo to trebali!

2. Uzreicu "Bez mene!" izgovaramo kada to ne bismo trebali

O, moji prijatelji. Veina ljudi reenicu "Bez mene!" izgovara u pogreno vreme i na pogrenom mestu. Preda mnom stoji mladi, supermomak, kako mi to kaemo. "ovee, mogao bi postati velik, samo da se odlui svoj ivot predati Bogu!" On odgovara: "Neee! Bez mene!" Mi se ophodimo s Bogom kao... Dozvolite da upotrebim jedan primer. Lekar mi je propisao da svaki dan provedem jedan sat u etnji. Dakle, etam se, tako, ulicama Esena, pa pored june eleznike stanice, kad ono, nasred puta stari kau. Ljudi ga vie nisu koristili, pa su ga, po
161

mraku noi, izbacili na ulicu. Neka se grad pobrine da nestane! Jo uvek jasno vidim priu o kauu. Moda ga je porodica nasledila od stare bake, koja je umrla, a mladi ljudi imaju savremen stan i moderan nametaj. ovek kae: "ta da radim s ovim starim kauem? Jednostavno, ne uklapa se u na ivotni stil. A ko zna kakva gamad se u njemu krije. Jednostavno emo ga izbaciti". I bacaju ga na ulicu. Na isti nain dananji ovek postupa sa ivim Bogom. Bog ne odgovara naem ivotnom stilu. On ne odgovara naem savremenom pluralistikom drutvu. On se ne uklapa u nae razmiljanje. ta da radimo s Bogom? Hajde da "stari kau" stavimo u crkvu. Ona je ionako preko cele nedelje zakljuana. Moji prijatelji, ivi Bog nije neki stari kau. Jasno? ivi Bog nije neki stari komad nametaja, koji se prema efu, zato to vie nije moderan, moe jednostavno izbaciti iz naeg ivota. Imate li pojma ko je ivi Bog? Moda je i crkva sukrivac da se Boga pretvorilo u neki problem. Moralo bi da nam idu marci niz lea pri samom izgovoru rei BOG. Kako je straan taj ravnoduan odnos prema Bogu. Bez mene! Da jo malo proirim. Vidite, polako se govorka da na Zapad boluje od raka i svih drugih moguih bolesti ne samo fiziki, ve daje bolestan i duevno. Znate, najstranije je biti duevno bolestan. Broj depresivnih ljudi stravino raste. Pametni ljudi razmiljaju o tome od ega, zapravo, na stari kulturni svet boluje. Jedan vajcarski lekar rekao je neto veoma mudro: "Nae vreme ozbiljno boluje od Boga". Vidite, u srednjem veku ljudi su jo raunali s Bogom. O tome svedoe velike crkve. Ali, onda su ljudi pokuali da se Boga ree. itav marksizam je gigantski pokuaj da se oslobodimo Boga. Tehnika je postala bog, pokuaj da se reimo Boga. Naunici su ranjavali prste piui i dokazujui da nema Boga. Mase urliu: "Religija je opijum za narod!" I najgluplji klinac pita: "A gde bi to Bog trebalo da bude?", a zatim i dalje sisa svoj palac. "Jo ga nisam video, znai da ga nema!" Velianstveno smo pokuali da se Boga reimo.

162

Znate li kako je to danas? Ljudi se nisu reili Boga. Traim jo uvek odvanog ateistu koji moe da mi kae: "Bog ne ivi. Njega vie nema. A ako ga ima, onda je toliko glup, da nita ne znai". Veliki suosniva moderne atomske fizike Maks Plank (Max Planck) neposredno pred smrt objavio je jednu sveicu s naslovom "Religija i prirodne nauke". U njoj pie: "Danas je za naunika prirodnih nauka samo po sebi razumljivo da ivi Stvoritelj stoji na kraju svake spoznaje". Vidite, nismo se reili Boga! Pre kratkog vremena imao sam predavanje u jednom brdskom gradiu. To vee vidim dvadesetogodinje mladie kako dangube pred ulazom u crkvu. "A zato vi ne ulazite?" pitam mladie. "Mmmm!" "Pitam tebe oslovljavam jednog da li Bog ivi ili ne ivi?" "Ne znam". "To je strano, ovee. Ili ivi, i onda mu mora pripadati, ili ne ivi, i onda, molim te, istupi iz crkve! Jesi li istupio?" "Ne". Oslovljavam drugog: "Da li Bog ivi?" "Da, verujem". "O, reci mi, dri li njegove zapovesti?" "Neee". Pitam tako redom. Nijedan se nije usudio da porie Boije postojanje. Meutim, nijedan od njih ne eli da ozbiljno pripada tom Bogu. Tako je to svuda. Prilikom raznih poseta, mukarci mi kau: "I ja verujem u nekog dragog boga, ali neka drugi idu u crkvu". Razumete? Bog se ne porie, ali mu se i ne pripada! Pitanje o Boijem postojanju je nereeno. A nereena pitanja vode kompleksu, pravoj duevnoj bolesti, koja unitava oveka. I propadamo, jer nemamo odvanosti da raistimo stvar s Bogom. U crkvi sedi deset ena i po jedan mukarac. A gde su svi mukarci? Garantujem vam da e radije duevno propasti i otii u pakao, jer nemaju hrabrosti da pripadaju Bogu, ali istovremeno ne mogu ni da ga se ree. U takvoj situaciji mi hriani imamo poruku koja oduzima dah. Naime, daje taj Bog, s kojim se tako surovo ophodimo, poruio zid koji nas
163

razdvaja od njega i da je u Isusu doao k nama! U ovom svetu postoji boanski Spasitelj. I ne samo da je doao, on umire za nas na krstu. ta da Bog jo uradi za vas, osim to je na krstu za vas umro? A zatim je velianstveno ustao iz mrtvih, unitio smrt, prokrivi put u ivot. A mi? Stojimo i kaemo: "O, to je sasvim lepo. Hajde da i ja to jednom sasluam. Ali, bez mene!" oveku prosto pozli od tolike nedoslednosti. Dok sam bio mladi pastor, imao sam u svojoj etvrti radnika koji mi je uvek neto odbrusio, ili me je ismejavao kada sam hteo da mu govorim o Isusu. Kada sam ga pitao: "A kako ete jednom umreti?" odgovorio je: "Vi popovi, uvek samo plaite ljude umiranjem. Bez meneG Tako je prkosio. I, onda, taj ovek umire pre nego to je napunio etrdeset. Jedne noi poziva me njegova ena. Jurim tamo i kaem mu: "Ovo je trenutak u kojem vas Isus poslednji put zove". Bilo je stravino. Hteo je da se moli, ali vie nije mogao. Govorio sam mu rei Biblije, rei milosti, ali ih vie nije shvatao. Govorio je "Bez mene!" Sada Bog vie nije hteo s njim. I umro je u velikom oaju, bez mira s Bogom. Usrdno vas molim da ozbiljno shvatite ovu poruku, od koje vam dah zastaje: "Bog je toliko zavoleo svet, daje svoga jedinog Sina dao, da svi koji se u njega uzdaju ne propadnu, nego da imaju ivot". No, ovaj Isus ini jo i vie. Govori neto neizrecivo umirujue: "Stojim na vratima tvoga srca i kucam". O, moji prijatelji, ima raznih hriana, ima hriana koji su samo platie crkvenog poreza, zgodni, ali uasno dosadni. Ima Hriana koji samo o Boiu odlaze u crkvu. Ima hriana koji dozvoljavaju da im ene idu u crkvu, ali oni sami nikada ne prelaze crkveni prag. Jeftino hrianstvo. Ima hriana koji kau: "Krten sam". Divno. Ali, zar je to sve? A ima hriana koji su uli re ivoga Gospoda: "Stojim na vratima i kucam. Ako ko uje moj glas i otvori, ui u k njemu", ali govore "Bez meneG Strano! "Gospode Isuse, malo hrianstva je zgodna stvarica, ali da ti mene osvaja, to je previe. Bez mene!" Eto, tako govorimo ono "bez mene" u sasvim pogrenom trenutku.

164

Vi ne biste bili ovde, da vas hrianstvo ne pri vlai. ujte, tek ete onda iskusiti Isusovu slavu, ako obratite panju na njegovo kucanje i kada mu otvorite vrata vaeg srca i primite ga u svoj ivot!

3. Neko ko bi s razlogom mogao da kae: "Bez mene!", ali to ne ini

Taj neko je sam Gospod Isus. On bi, stvarno, imao sve razloge da kae: "Bez mene!" a ipak to ne kae. Hvala Bogu, to on to ne kae! Dozvolite mi da vam ispriam jedan dogaaj. Danski pesnik Jakobsen napisao je jednu potresnu novelu pod naslovom "Kuga u Bergamu". Bergam je italijanski gradi u brdima u blizini Ravene. Do njega vodi samo brdska staza. Jakobsen pie kako je u ovom gradiu u Srednjem veku izbila kuga. Uasno. Danju i nou zvonilo je mrtvako zvono. Ljudi su se molili Bogu. Vapili su za pomo. Ali, kao da nita nije vredelo. Kuga je harala sve jae. I onda su odjednom na sve postali ravnoduni. Govore: "Bog je mrtav". Iznose burad iz kafana i nastaje velika pijanka. Do besvesti se opijaju, grle se i oplouju, ne obazirui se na to ko je ko. Poela je orgija oaja, koja traje danima. Sve im je svejedno. Razuzdani su svi nagoni. Usred plesa, tu i tamo, neko se srui, crn u licu. Ostave ga da lei, a orgije se nastavljaju. "Jedimo i pijmo, jer sutra smo mrtvi". U jednom trenutku su se trgli, kao da uju neki korak, pesmu. ure prema gradskoj kapiji i, gle, povorka pokajnika penje se brdskom stazom i peva litaniju "Kyrie eleison! Smiluj nam se, Gospode!" Ispred svih, mladi kaluer na ramenima nosi teak drveni krst. Ljudi Bergama stoje i smeju se: "Vi, idioti! Ovde je Bog mrtav! Prestanite s vaom glupom litanijom! Hodite, jedimo i pijmo, jer sutra smo mrtvi'". A ispred svih koraa mladi kaluer sa svojim velikim drvenim krstom. Vrata crkve su otvorena. Ionako vie niko ne prolazi kroz njih. Povorka ulazi. Kaluer je naslonio . krst na zid. Divlja horda razularenih, smrti predatih ljudi, potekla je kao bujica, urliui i smejui
165

se. Podivljao mesar, opasan krvavom keceljom, penje se na oltar, grabi zlatni pehar od Gospodnje veere i urla: "Loite! Kod nas je Bog mrtav!" Iznenada se bledi, mladi kaluer nalazi za propovedaonicom i mae rukom. Sve je utihnulo. A usred tiine odzvanja njegov glas. "Ispriau vam jednu priu. Dok je Boiji Sin visio na krstu, poto su mu ekserima probili ruke, narod mu se rugao i ismejavao. Pridruio im se, ak, i jedan od one dvojice razbojnika. I onda je Boiji Sin pomislio: 'Zar za ove ljude da umrem, kada im moja smrt ak ni srce ne pokree? Za ovo prljavo oveanstvo da rtvujem svoj ivot, a niim veim ih ne mogu zadobiti!?' Tada Boiji Sin pomisli: 'Bez mene! Bez mene!' i boanskom snagom iupa eksere iz drveta, skoi sa krsta, otrgnu vojniku svoj plat, tako da su se kocke kotrljale niz Golgotu, odenu se platem, i odlazei na nebo ponavljao: 'Bez mene! Bez mene!' A krst je ostao prazan. Od tada vie ne postoji ni izbavljenje, ni spasenje. Sada postoji jo samo smrt i pakao". Tako je propovedao onaj kaluer. Nastala je mrtva tiina. Mesar je ve odavno skoio sa oltara. Stajao je ispod propovedaonice. Pehar mu je ispao iz ruke. "Vie nema izbavljenja, nema spasenja... " Odjednom, podivljao mesar iskorai napred, prua svoju ruku prema kalueru i uzvikuje: Ti vrati Spasitelja na krst! Vrati Spasitelja na krst!" Moji prijatelji, taj kaluer nije ispravno priao. A to je ono potresno. Boiji Sin nije rekao; "Bez mene!", ako to smem tako da kaem. On sve do sada trpi na krstu, iako ljudi govore: "Rad, zabava i sve drugo ovo svetsko, mnogo nam je vanije od naeg spasenja". Ovaj Spasitelj jo uvek, do ovog asa, ide za svakim od nas. On bi imao razloga da kae: "Bez mene radite ta hoete!" Da sam ja Isus, pored mene bi mogao da propadne ceo svet. Ali Isus, Boiji Sin i Spasitelj ne govori "Bez mene!" On ide za nama. Dokle jo da ide za nama? Kada ete, konano, shvatiti da vas Isus eli? Kada e vam se otvoriti oi, pa da kaete: "Izbavitelju moj! Iskupitelju moj!"

166

4. "Bez mene ne moete initi nita"

Znate, mi ono "Bez mene" govorimo sa usklinikom. Isus je jednom rekao "Bez mene", ali bez usklinika. A reenica se nastavlja: "Bez mene ne moete initi nita". Pouzdajte se u to. Istina je i to da ono to inite bez njega, u svetlu venosti je bezvrednost. Posmatrao sam jednom kako su se neki deaci tukli. Jedan malia je, verovatno sluajno, isto dobio svoj deo. Razmiljao sam da li da se umeam. Ali, onda sam doiveo neto predivno. Malia se izvukao iz gomile. Oi suze, nos curi, sve curi a on tri. I poto se udaljio na oko pet koraka, jo jednom se okree i vie: "ekajte samo, rei u vas svom velikom bratu!" Osetio sam da je kod njega sada sve u redu. Imao je velikog brata, kome je mogao da se poali, da mu kae sve, i koji e mu pomoi. Mislio sam: E, moj malia, zar nije divno da ima velikog brata! Proimala me je velika radost da u Isusu imam velikog brata, koji je kraj mene. Divno da je ovaj, toliko moan, veliki brat, pored svojih, pa ak govori: "Bez mene ne moete initi nita". Pesnik Havergal je pevao: "ivot, Isuse, uzmi moj, od sad nek' je sasvim tvoj; moje vreme uzmi ti, svaki as posveujem tebi". Koliko bih samo eleo da i vi kaete vaem Spasitelju, koji je i za vas toliko mnogo uinio: "Gospode Isuse, vie nita ne elim uiniti bez tebe!"

167

Postoji li sigurnost u religiji?

Postoji li sigurnost u religiji?

Ne, u verskim stvarima ne postoji sigurnost. Religija je veno traganje za Bogom. Znai, postoji stalni nemir i nesigurnost. Evanelje, to je neto sasvim drugo. To je Boije traganje za nama. Zato je bolje upitati: Da li u hrianstvu postoji sigurnost?

1. Rizikujemo neizrecivu sigurnost u Boga

U prvom redu, moram rei da smo mi ljudi dananjice udni tipovi. Kada i najjai ovek oseti makar i najmanju boljku, odmah tri lekaru i ali se: "Gospodine doktore, tu me tako boli. ta je to?" Hoemo da znamo sasvim tano na emu smo. Ili, drugi primer. Jedna porodica trai kunu pomonicu. I, eto, javlja se prva. Gazdarica objanjava: "Pa, dakle," imate svoju sobu s toplom i hladnom vodom, televizor, muziku kutiju. Jednom nedeljno imate slobodan dan". A devojka: "To je sve lepo i krasno, ali ja ovo mesto ne prihvatam tek tako. Hou prvo da znam kolika mi je plata?" Zar nije devojka u pravu? Naravno da jeste. Kada se negde zaposlimo, sigurno je prvo pitanje koliko u zaraditi, ili, pak, u koju kategoriju plate spadam? Hoemo u svakom sluaju da znamo na emu smo. Po pitanju novca ne trpimo nikakvu nesigurnost. Zapravo, na svim podrujima hoemo da znamo na emu smo. Samo na najvanijem podruju, to jest u podruju ivoga Boga, nekako trpimo udnu neizvesnost. Pre mnogo godina odravao sam skupove na jednom od gradskih trgova Augsburga. To je trg na kojem se, inae, odravaju vaari. Organizatori su doli na sjajnu ideju. Poto je subotom uvee uvek bilo
168

lude zabave u nonim lokalima, odluili smo da napravimo svoj skup u subotu u pono. Nismo to najavili unapred, jer bi, inae, doli svi ljubopitljivi hriani, koje, zapravo, i nismo hteli na ovom skupu. Moji prijatelji su pola sata pre ponoi krenuli kolima i sakupili "none ptice", to jest ljude koji su izlazili iz lokala koji se zatvaraju u pono: kelnere na putu kui, devojke iz bara. Vozai su neprestano dolazili i odlazili. Kada sam u pono stao na podijum, pred sobom sam imao publiku kao retko kada. Bilo je i onih pomalo pripitih, pa sa eirom na glavi, s upaljenom cigaretom. Pomislih u sebi, samo da se ovo dobro zavri. Poeo sam da govorim. Kada sam prvi put direktno spomenuo Boga, debeli se proderao prekidajui me usred reenice: "Toga ni nema!" Svi se smeju. Ja se naginjem prema njemu i pitam: "A da li ste ba sto posto sigurni da Boga nema?" On se ee po glavi, eir mu pada na elo, cigaru prebacuje u drugi ugao usta i, konano, kae: "Pa, zapravo, o tome niko ba ne zna neto sigurno". Nasmejao sam mu se u brk i rekao: "Vidite, ja to znam, i t0 sasvim sigurno!" On e na to: "Ma nemojte, a odakle biste vi to tako sigurno znali o Bogu?" Objasnio sam mu da smo preko Isusa sasvim sigurno informisani o Bogu. Veliki skup je odjednom sasvim utihnuo. Da li vi imate sigurnost u vezi s Bogom? Pitam hriane! Da li se moete zakleti da vam je optunica pocepana, da je dug isplaen? Nemojte mi samo odgovoriti: "Pa, nadam se!" Vidite, smeno je kada se po pitanju Boga i neznaboci i hriani nalaze u velikoj neizvesnosti i nedoumici. Kada bih proao gradom i oslovio neke mukarce: "Recite mi, da li verujete da Bog ivi?" odgovorili bi: *Ta, valjda postoji neki bog". Ali, ako ih dalje pitam: "A da li vi pripadate tom Bogu?" obino odgovor glasi: "Ne znam". Kakvu neizrecivu izvesnost ovi stabilni mukarci na ovom podruju reskiraju! To je nedavno doiveo i jedan od mojih mladih prijatelja, inae, student. U toku semestra zaraivao je kao pomoni radnik na gradilitu. Jednog dana, kolege na poslu saznali su da je aktivan
169

crkveni radnik. I, naravno, poelo je: "ovee, ti si kod pastora Bua? Ne ide, valjda, jo i svake nedelje u crkvu?" "Da, svakako". "Pa, ti nisi normalan!" On odgovara: "Ne, nisam lud. Idem, ak, svake srede na prouavanje Biblije". Tada, poput mitraljeza padaju grdnje: Ti popovi samo zaglupljuju ljude. Hrianstvo nije uspelo, mada je imalo dve hiljade godina na raspolaganju. Biblija je najvea besmislica! Ukratko, na naeg mladog prijatelja sruila se bujica izrugivanja. Meutim, on je imao kou poput slona, pa kada su oni zavrili, progovori: "Pa, ako je va stav prema hrianstvu takav, sigurno da ste ve istupili iz crkve?" Svi ute. Onda jedan od onih okorelih kae: "ovee, ta ti to znai 'istupili iz crkve'? ovee, i ja verujem u Gospoda Boga. Pravi se kao da si jedini hrianin. I ja verujem u Boga!" A drugi mu se pridruuju: "Zapravo, samo se pravi bolji od nas. Svi smo mi hriani. I mi verujemo u Boga!" Iznenada se koplje okrenulo. Odjednom su svi jednoglasno vikali: "I mi verujemo u Boga! I mi smo hriani!" Kada su zavrili, moj prijatelj ih upita: "Dobro, a zato mi se onda rugate?" Odgovor: "Zna, ti nas samo zaluuje. S tobom ovek ne moe ni da razgovara!" Vidite, tvrdi momci sa gradilita, koji bez muke mogu da iskape flaudve piva, prvo se naveliko rugaju hrianstvu, a onda kau da su i oni hriani. ta sada? Zar to nije potresno? Znai, po pitanju Boga reskiramo najveu sigurnost. as smo neznaboci, as hriani. Jesam li u pravu? Bojim se da skoro svi vi ovde ivite u takvoj neizvesnosti i nesigurnosti!

2. Biblija govori o blistavoj budunosti

Moda ete me sada upitati: "Ali, pastore Bu, da li hrianstvo stvarno ima neke veze sa sigurnou? Zar nije u hrianstvu upravo tos u tome da se ne zna, ve se mora verovati?" Nedavno mi neko ree neto to sam toliko puta uo: "Znate, ja znam da su dva puta dva etiri, ali u hrianstvu se stvari ne znaju tano mora se verovati". Znai, imamo predstavu da se u pogledu hrianske istine razum mora
170

staviti u kofer i sve mora da se veruje i da bude u nesigurnosti. To je uverenje veine ljudi. Drugi put, opet, izjavljuju mi: "Pastore Bu, ni vi hriani niste sloni. Postoje Katolici, Evangelici i mnogi drugi. A kod Evangelika ima Luterana, Reformiranih i, takoe, mnogih drugih. Ko je u pravu?" Verujem da je, ak, i hrianstvo uvereno kako je hrianska vera neto najneizvesnije i najnesigurnije to postoji. Ali, to je ogromna besmislica. Vidite, tek iz Novog zaveta moemo nauiti o tome ta je hrianstvo. A u njemu je svaki redak ispunjen blistavom sigurnou. Verujte mi! Smeno je da hrianin ivi u takvoj neizvesnosti. Ali, tome nije hrianstvo krivo. Ne. itav Novi zavet je pun blistave sigurnosti. Velika sigurnosti je da Bog ivi! Ne neko Vie bie, ne Provienje, ne Sudbina, ne neki Gospod Bog, nego Bog, Otac Isusa Hrista! Kako mi to znamo? On se objavio u Isusu Hristu. To sada znamo stoprocentno. Otvorite Bibliju na kojem god mestu elite. Tu se ne pria o nekim religioznim pitanjima, nego se ita svedoanstvo: Bog ivi! I on se objavio u Isusu. A ovek koji ivi bez Boga, ivi pogreno, naopako i krivo. Izvesnost je i to da me taj Bog, koji moe da uniti narode, koji e suditi svetu, arko ljubi. Nije to nagaanje, nego itamo u Rimljanima 8: "Siguran sam da nas ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sadanjost, ni budunost, ni sile, ni visine, ni dubine, niti kakvo drugo stvorenje, ne moe rastaviti od Boije ljubavi, koja je u Hristu Isusu, Gospodu naemu!" Siguran sam! Boija ljubav nam je dola u Isusu Hristu. O tome ja ne nagaam, ja to znam! A gde je Boija ljubav? On nas je ljubio u Isusu. Isusovi uenici pevaju: "Ja uzvisujem ljubav Boiju, koja se u Hristu objavi"...
171

Da li vi to poznajete? Da li imate pojma o tome? Ljudi Biblije su bili sigurni da pripadaju Bogu,| David govori u 49. Psalmu: "A moju e duu Bog ugrabiti paklu iz panda i milostivo me primiti". A ne: "Nadam se da u se jednom spasiti". "Bog nas je izbavio od vlasti tame i premestio u carstvo svog ljubljenog Sina". Isusovi uenici su doiveli promenu egzistencije po Isusu, i oni to sasvim sigurno znaju. Ili: "Znamo da smo preli iz smrti u ivot". Mi znamo! Da li vi to moete rei? Ili: "Ovaj duh svedoi mome duhu da sam Boiji sin". Tu pie "da sam"! Biblija je puna izvesnosti. Odakle u naem narodu ona nerazumna reenica: "Znam da su dva puta dva etiri, ali u hrianstvu se stvari ne mogu znati, mora se, eto, verovati". Ja znam da su dva puta dva etiri, ali jo mnogo izvesnije znam da Bog ivi! Znam da su dva puta dva etiri, ali jo mnogo izvesnije znam da nas Bog u Isusu voli. Ljudi koji su se obratili ivome Bogu kau: Znamo da su dva puta dva etiri, ali jo mnogo sigurnije znamo da smo postali Boija deca! Da vas upitam, gde to u dananjem hrianstvu nailazimo na takvu blistavu izvesnost? Po tome primeujete da smo se prilino udaljili od Biblije i da; joj se moramo vratiti. Molim vas, prestanite ve jednom sa malo hrianstva. Ne isplati se da imate malo hrianstva. Stvarno, ne isplati se! Ali se isplati sigurnost da Bog ivi, da me gorue voli i da mu smem pripadati! Sve drugo se ne isplati. Ista sigurnost zrai iz svih pesama, koje se pevaju po hrianskim zajednicama. Evo jedne: "Srena sigurnost Isus je moj! Njemu sam dao sav ivot svoj! Naslednik neba, srean sam ja! Roen od Duha, krvlju opran!"

172

Hrianstvo nije lutanje po gustoj magli. Stvaran hrianski stav je snana i vrsta sigurnost. I ova pesma o tome govori: "U Hristu vrst je temelj moj, Na njega oslanjam ivot svoj! Sve drugo brzo nestaje, Hrist vrsta stena ostaje! Ko u njega nadu osloni, Taj na pesku vie ne gradi!" Dozvolite mi da to kaem na jo jedan, drugi nain. Sigurnost u hrianstvu znai objektivno znati da Bog ivi i da je njegova objava po Isusu istina, pa makar itav svet odbio injenicu da je Isus umro za izmirenje oveka sa Bogom i da je vaskrsnuo kako bi izbavio grenike. Ali, sigurnost u hrianstvu je i subjektivno znanje da Bog ivi, da se po Isusu objavio, daje umro, vaskrsnuo; jer sam to, za sebe lino, u sigurnom verovanju prihvatio. Deset hiljada profesora da uverava mladog hrianina da Isus nije vaskrsnuo, on, ipak, moe posvedoiti: "Potovanih deset hiljada profesora, ja znam da moj Iskupitelj ivi!" Makar ceo svet protivreio, vera, ipak, govori: Ja znam u ta verujem. Pa, makar me obasipali mnotvom naunih protivdokaza, ja odgovaram: Ja znam bolje. Ceo svet da sumnja, ipak u rei: Imam sigurnost! Moji prijatelji, hrianstvo je toliko izvesno verovanje, zasnovano na Bibliji!

3. Imate li takvu sigurnost?

Sada moram da pitam da li ve imate takvu sigurnost? Ili vam nedostaje? Ako odgovorite: "Mislio sam da sam hrianin, ali nisam, kod mene je sve to jo nejasno", onda nisam uzalud govorio. Seam se jednog kampovanja s mladim ljudima u Holandiji. Jedne noi, u dva
173

asa, neko kuca na moja vrata. Kad, ono, itavo drutvo u pidamama. Pitam ih ta ele, a oni e: "Verovali smo da smo hriani. Ali, sada smo primetili da to jo nismo!" Toliko ih je to uznemirilo, da su u dva sata nou hteli da budu sigurni. Velika je stvar kada spoznamo da je nae hrianstvo veoma daleko od onoga to nam se u Bibliji pokazuje kao blistava sigurnost. Sperden, moni engleski propovednik probuenja, iskazao je to ovako: "Vera je esto ulo". Vidite, mi imamo pet ula: vid, sluh, dodir, ukus i miris, kojima upoznajemo trodimenzionalni svet. Osoba koja ivi samo sa pet ula, pita: "A gde bi Bog mogao da bude? Ne vidim ga. Ne vidim ni Isusa. Ja ne verujem ni u ta". Ali, kada nam Bog, po svome Svetom Duhu, daje prosvetljenje, od njega dobijamo esto ulo. Onda ne samo da moemo videti, uti, oseati, okusiti i mirisati, ve smo u stanju da spoznamo i jedan drugi svet. Biblija govori: "A ovo je veni ivot, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga i Isusa Hrista, koga si poslao!" To ume samo esto ulo! Pre kratkog vremena bio sam u Esenu kod jednog uspenog industrijalca. Imao je svoju rezidenciju u visokospratnoj poslovnoj zgradi, odakle se videlo pola grada. Poto sam proao nekoliko predsoblja, konano sam seo naspram njega. Brzo smo zavrili ono zbog ega sam doao. A onda smo se udubili u razgovor. On kae: "Ba je zanimljivo da u svojoj kancelariji imam jednog pastora. Recite, molim vas, s vremena na vreme, nakon rata, uestvovao sam na nekim teolokim konferencijama, ali, ima li..." Ja ga prekidoh: "Ta, recite ve: ili su mi na ivce". On je nastavio: "Imam utisak da je hrianstvo, ipak, neka veoma nejasna stvar. Vidite, drali su nam predavanja na teme: "Hrianin u privredi", "Hrianin i naoruanje", "Hrianin i razoruanje", "Hrianin i novac", "Hrianin i njegova crkva". Ali, nikada mi niko nije rekao ta je, zapravo, hrianin. Oito, to ni sami predavai nisu znali". Eto, sedim u ovoj otmenoj kancelariji i u lice mi kau: "To predavai, oito, ni sami ne znaju". Ja odgovaram: "O, hteo bih da vam kaem glasno i jasno, da tu nema nieg
174

nejasnog". "Ha!" Jedni kau da je hrianin onaj ko nema posla s policijom, a drugi da je hrianin onaj ko je krten u crkvi, ko je hrianski venan i hrianski sahranjen". Ja nastavljam: "Gospodine direktore, rei u vam ta je hrianin. Molim vas, drite se vrsto. Hrianin je onaj ko iz dna svog srca moe rei: 'Verujem da je Isus Hrist istiniti Bog, od Oca u venosti roen, a isto tako pravi ovek, roen od device Marije, da je moj Gospod, koji je mene izgubljenog i osuenog oveka izbavio'" Klimnuo je glavom. Razumeo je. Potvrdio je. To smo mi. Ja kaem: "Dobro... '...koji je mene izgubljenog i osuenog oveka iskupio i izbavio od svih mojih greha, od smrti i od sile avola'. Gospodine direktore, iskupio i izbavio iz vlasti avola!" Ponovo je klimnuo glavom. Znao je neto i o tome. I onda sam nastavio: "...Ne srebrom, ni zlatom, nego svojom svetom, skupocenom krvlju i svojim nedunim trpljenjem i umiranjem, da budemo njegova svojina. Vidite, onaj ko moe rei: 'Ja sam Isusova svojina. On me je iskupio od greha, smrti i pakla svojom krvlju, i ja to sigurno znam', taj je hrianin, gospodine direktore!" Za trenutak u kancelariji je vladala tiina, a. onda je pitao: "A kako se to dobija? Kako se to dobija?" Ja mu odgovorih: "Upravo sam od vae sekretarice sa znao da idete na godinji odmor. Jo danas posle podne poslau vam Novi zavet. Ponesite ga i itajte svaki dan nekoliko stranica iz Evanelja po Jovanu, i molite se. Tada ete doi do toga!" Dakle, hrianstvo, koje susreemo u Novom zavetu, jeste sigurnost da je objektivna istina ispravna i da je ja subjektivno prihvatam verom i da tako budem spasen. Imate li vi tu sigurnost? Ja ne bih mogao da ivim, kada ne bih znao da li me je Bog primio. Pitao sam jednog mladia: "Da li ljubi Isusa? Da li si njegova svojina?" "Pa, nisam ba siguran. Jo uvek se borim". Ja mu kaem: "ovee, ja ne bih mogao tako da ivim. Ta, moram znati da li me je Bog primio!" Vi nesigurni hriani, koji, ak, i ne znate da li je Bog tu ili nije, koji sasvim tano znate vae novane mogunosti, ali niste sigurni za Boga, pa vi uopte niste hriani. Prema Novom zavetu, hriani su samo oni koji sa sigurnou mogu rei: Verujem da je Isus Hrist postao gospodar moga
175

ivota! Da vam ispriam jednu zgodu. General Fiban (Viebahn) priao je kako je prilikom jednog manevra jahao kroz umu, zakaio se za drvo i pocepao uniformu. To za jednog generala nije ba zgodno. Uvee je ujahao u selo, u kojem je bio smeten tab. Na jednom zidiu sedela je grupa vojnika. Zaustavio je konja i viknuo: "Da li je neko od vas kroja?" Jedan od vojnika skoi i ispred generala stane u stavu mirno, pa kae: "Da, gospodine generale, ja sam kroja". General Fiban mu zapovedi: "Poite odmah sa mnom u moj kvart u gostionicu 'Kod jagnjeta' i zakrpite mi uniformu!" Vojnik odgovara: "Ja to ne umem". "Kako to ne umete, kada ste kroja?" A ovaj odgovara: "Oprostite, generale, ja se zovem Kroja, ali nisam kroja po zanimanju". General Fiban je zavrio svoju priu jednom lepom reenicom: "To se moe rei za najvei broj hriana. U anketnim listiima navode 'hrianin' ili 'evangelik', ali, u stvarnosti, morali bi rei: Zovem se hrianin, ali nisam hrianin'". Kakvo jadno stanje. A koliko je, samo, ovo stanje opasno, jer takav ovek uopte nije izbavljen. No, da idemo korak dalje.

4. Kako doi do sigurnosti?

Pitaete, sigurno, a kako doi do takve sigurnosti? Znate, moglo bi se mnogo o tome govoriti, ali molite Boga. Ponite redovno da itate Bibliju, svaki dan etvrt sata. No, eleo bih ovde da vam kaem neto veoma vano: do sigurnosti verovanja ne dolazi se putem razuma, ve putem savesti. Vidite, kada danas razgovarate sa mukarcima o hrianstvu, oni e:
176

"Pa, gospodine pastore, meni ba nije lako verovati. U Bibliji ima toliko protivurenosti". A ja pitam: "Protivurenosti!?" "Da. Pie tamo, na primer, da su Adam i Eva imali dva sina, Kaina i Avelja. Kain je ubio Avelja. Zar nije Kain onda ostao sam? I onda je otiao u jednu daleku zemlju i potraio sebi enu. Gospodine pastore, ja to ne mogu da verujem". Jeste li ve uli tu priu? Ovakvim priama Nemci se brane pred Bogom. Ja im obino u takvim sluajevima kaem: "To je zanimljivo. Evo vam Biblije. Gde to, zapravo, pie da je Kain otiao u neku stranu zemlju i tamo potraio enu?" Oni pocrvene, a ja nastavljam: "Pa, ako odbijate celu Bibliju, kojom je hiljade ljudi dolo do verovanja, znai da elite biti pametniji od njih, pa ste sigurno temeljito prouili Bibliju. Pokaite mi, gde to pie?" Tada se ispostavlja da, u stvari, nemaju pojma. Tada ja otvaram Bibliju. To, naime, uopte tamo ne stoji, ve pie: "Kain ode u stranu zemlju i pozna svoju enu". Poveo je svoju enu. A ko je ona bila? Pre toga itamo da je Adam imao mnogo sinova i keri. U bibliji izriito pie da je Bog eleo da od jedne porodice potie sav ljudski rod. Tako su se prvo braa i sestre meu sobom enili i udavali. Kasnije je Bog to zabranio. Sve jasno? Dobro. Vidimo da itava glupa pria samu sebe pobija. Postavlja se, meutim, pitanje da li e se sada taj ovek obratiti? Ni govora. Odmah e nai novo pitanje. Znai, moete oveku odgovoriti na hiljadu i jedno pitanje, a posle toga njegov um ostaje isto toliko zamraen kao i pre toga. Dakle, vera ne dolazi pomou razuma, ve putem savesti. U Esenu jedan od mojih prethodnika bio je Julius Daman (Dammann), pastor i propovednik probuenja. Doao mu je jednom mladi sa pitanjem o Kainu i Avelju, pa i drugim slinim pitanjima. Daman je iao po kratkom postupku. Rekao je: "Mladiu, Isus Hrist nije doao da odgovara na prepredena pitanja, nego da spase grenike. A ako vi jednom budete jadni grenik, onda mi se vratite". Ljudi s nemirnom saveu znaju da njihov ivot nije u redu, da ne mogu sami sa sobom izai na kraj. Oni mogu nauiti da veruju u Spasitelja. Razumski se shvata kasnije.

177

Doiveo sam neto to je lepa ilustracija za ovo o emu smo malopre govorili. Jednog dana doem u bolesniku sobu, u kojoj lee estorica mukaraca. Radosno su me pozdravili: "0, gospodine pastore, ba lepo to ste doli. Imamo jedno pitanje za vas". Odgovaram: "O, pa, to je zgodno. Kakvo pitanje?" Oseam da su mi spremili zamku. I jedan, uz napetost drugih, upita: "Da li verujete da je Bog svemogu?" "Da, ja u to verujem". "Moe li Bog da stvori kamen, koji je toliko teak, da ga on sam vie ne moe podii?" Znate za taj vic? Preglupo je bilo i da pokuam na to da odgovorim, pa sam uzvratio protivpitanjem: "Mladiu, dozvoli da ti prvo ja postavim pitanje. Da li si ikada proveo besane noi zbog ovog pitanja?" "Besane noi?" upita iznenaeno. "Neee!" Ja mu odgovorih: "Vidite, ja moram tedljivo da koristim svoje snage. I zbog toga mogu da odgovaram samo na ona pitanja zbog kojih ljudi ne mogu spavati. Mladiu, a zbog ega vi ne moete spavati?" Odmah je odgovorio: "O, zbog one stvari sa mojom devojkom. Ona oekuje dete, a jo se ne moemo venati". "Znai, zbog toga imate besane noi. Hajde da, onda, o tome razgovaramo". A on se udi: "A kakve to veze ima sa hrianstvom?" Ja mu odgovorih: "O, stvar sa kamenom nema nikakve veze sa hrianstvom, ali ono sa devojkom i te kako ima veze. Vidite, vi ste pogreili. Prestupili ste Boiju zapovest. Zaveli ste devojku. A sada razmiljate kako biste se sa jo veim grehom izvukli iz ove afere. Zaglavili ste se u krivicu i greh. Vama se moe pomoi samo ako se obratite ivome Bogu, da se pokajete i kaete: Sagreio sam! Postoji Spasitelj koji vas tada moe izbaviti". Mladi je sluao. Odjednom mu je sinulo da se Isus zanima za njegovu optereenu savest. Isus moe da mu pomogne. On je izbavitelj njegovog upropaenog ivota. Vidite, prvo je pokuao putem razuma. Ali, to je obina glupost. No, kada sam se dotakao njegove savesti, odjednom je svanulo. Da li vam je to jasno? Do sigurnosti spasenja ne dolazimo uz pomo odgovora na sva prepredena pitanja, nego kada pristajemo uz svoju savest i kaemo: Sagreio sam! Tada jasno vidimo Spasitelja koji visi na krstu. Onda moemo iskusiti da su nam gresi oproteni i da nas je primio.
178

Znai, put vodi preko savesti, a ne preko razuma. Ako elimo doi do sigurnosti spasenja, moramo neto i da reskiramo. U crkvama esto postoje vitrai prozori od obojenog stakla. Ako ih za vreme sunanog dana pogledate spolja, izgledaju crno, jedva se da primetiti neto od boja. No, uete li u crkvu, odjednom boje zasvetle. Tako je i sa hrianskom verom! Dokle god ovek posmatra spolja, nita ne shvata. Sve je mrano. Morate ui. Morate preuzeti rizik sa Isusom. Morate se predati tom Isusu, da mu se poverite. Onda sve postaje jasno. To je korak iz smrti u ivot, i u tren oka razumete ivo hrianstvo. Gospod Isus je jednom propovedao. Sluali su ga hiljade. No, iznenada je izgovorio jednu stranu reenicu: "Ne moete ui u nebesko carstvo onakvi kakvi jeste. Morate se nanovo roditi. Vaa priroda, i ona najbolja, ne valja za Boije kraljevstvo!" Tamo u pozadini stoje neki mukarci. Oni govore: "Hajde, idemo! Ovaj preteruje!" Tri mukarca odlaze. To vide est ena. One govore: "Mukarci odlaze. Hajdemo i mi". Tako i ene odlaze. To vide i neki mladii. I oni odlaze. Tako se masa sve vie razilazi. Mora da je bilo strano. Zamiljam kako bi meni bilo da u toku moje propovedi sluaoci postepeno ustaju i odlaze. Na kraju svi odlaze. Ne ele da ga sluaju. Odjednom, Isus je ostao samo sa nekoliko svojih podanika. Ostala su samo jo dvanaestorica uenika. Da sam ja bio Gospod Isus, molio bih: "Molim vas, ostanite bar vi. Ne naputajte me vi, moji verni sledbenici". Ali, kod Isusa je to drukije. Znate ta je rekao? Rekao je: "Ako hoete, moete i vi otii". U Boijem carstvu nema prisile. Boije carstvo je jedino carstvo u kojem nema policije. Boije carstvo je najdobrovoljnije carstvo na svetu. "Molim, ako elite, moete otii!" Tako je Isus govorio svojim uenicima. Uenici su o tome razmiljali. Ako odlazi est hiljada ljudi, sigurno nije lako ostati. Verovatno bi i uenici otili, naroito kada je Isus rekao: "Izvolite, ako to elite. Idite!" irom im je otvorio vrata. "I vi to smete. Smete da budete izgubljeni. Smete da budete bezbonici. Smete da jurite u pakao. Kako hoete". Evo Petra. On razmilja jedan
179

trenutak: A kuda da idem? Kuda? ivot rada i muke, poput konja, ili ivot u prljavtini i grehu! I na kraju eka smrt i pakao. Sve to nita ne vredi. I onda mu pogled pada na Isusa i bude mu jasno: ivot je, ustvari, tek onda vredan, ako ga ivim sa Isusom. Pa izjavljuje: "Gospode Isuse, kuda da idemo? Kuda? Ti ima rei venog ivota. I mi smo verovali i spoznali (ujete li: sigurnost) da si ti Hrist, Sin ivoga Boga. Ostajemo kod tebe!" Dragi prijatelji, eto, tako se dolazi do sigurnosti. Gledamo ivotne puteve i spoznajemo da je Isus naa jedina ansa. O, koliko bih eleo da i vi dobijete ovakvu blistavu sigurnost: Verovali smo i spoznali da si ti Hrist, Sin ivoga Boga! Sasvim na kraju, eleo bih da kaem jednu posebnu re onima meu nama koji su zapoeli u svojoj veri, koji su Isusu poklonili svoje srce, a koji, ipak, govore: "Nemam sigurnost spasenja. Kako u doi do sigurnosti spasenja? Jo uvek je mnogo greha u mom ivotu!" Ovim ozbiljnim duama meu nama elim rei: mislite li da ovek ima sigurnost spasenja tek kada je bezgrean? Onda ete morati da ekate na nebo! Meni je do poslednjeg dana moga ivota potrebna Isusova krv za oprotenje greha! Setite se prie o izgubljenom sinu. Doao je kui i rekao: "Sagreio sam!" A otac ga prima i poinje slavlje radosti. A ja sebi zamiljam kako drugog jutra sinu sluajno pada olja sa stola. Nije navikao na postavljen sto. Znate, bio je kod svinja. I dok se olja razbija, on psuje! Da li e ga otac izbaciti? Da li e rei: "Mar svinjama!" Ne! Otac kae: "Eto, dogodilo se. Sine moj, drugi put pripazi. Pomoiemo ti da olje ostaju na stolu, da vie ne psuje i da se navikne na kuni red!" Ne pada mu na pamet da ga vrati svinjama. I vidite, kada se neko preda Isusu, on dolazi do stranog otkria da stara priroda jo uvek postoji. I porazi jo postoje. No, kada nakon svog obraenja doivite poraz, nemojte odmah pasti u oaj, nego kleknite i molite ove tri reenice. Prva: Gospo de, hvala ti da jo uvek pripadam tebi! Druga: Oprosti mi
180

svojom krvlju. I trea: Hvala ti, Gospode, da jo uvek pripadam tebi! Shvatate? Sigurnost spasenja se sastoji u tome to znam da sam doao kui i da se borim u borbi posveenja kao osoba koja je dola kui, a ne kao osoba koja as leti napolje, as unutra. Ako neko propoveda da moram svakoga dana iznova zadobiti spasenje, onda je to jeziva propoved. Moja deca ne moraju svakoga dana ui u moju sobu i pitati me: "Tata, da li i danas smemo da budemo tvoja deca?" Oni jesu moja deca. A ako je neko postao Boije dete, onda je Boije dete i bori se za posveenje kao Boije dete. A sada vam od sveg srca elim blistavu sigurnost Boije dece!

181

Da li je hriscanstvo privatna stvar?

Da li je hrianstvo privatna stvar?

esto ujemo da je religija privatna stvar. Da li je to tano? Pa da pitamo: Da li je hrianstvo privatna stvar? Ili, jo bolje: Da li je biti hrianin privatna stvar? Pre nego to odgovorim na ovo pitanje, eleo bih da postavim protivpitanje. Zamislite novanicu od pet maraka. Koji je lik na njoj? Broj pet ili orao? I jedno i drugo! Jer, novanica od pet maraka ima dve strane. Isto je i s pitanjem da li je biti hrianin privatna stvar? I da i ne. Istinski, pravi hrianski ivot ima dve strane: jednu sasvim privatnu i drugu, sasvim javnu. Tamo gde jedna ili druga strana nedostaje, neto nije u redu. Da vam sada pokaem obe strane istinskog, Svetim Duhom delovanog hrianskog ivota.

1. Hrianski ivot ima jednu veoma privatnu stranu

Objasniu vam to jednom priom. Neko mi ree da sam pripoveda. Odgovorih da to nije loe. Strano se plaim da ljudi u crkvi ne zaspu. Meutim, kada s vremena na vreme priam prie, oni ne spavaju. Osim toga, celi ivot sastoji se od pria, a ne od teorija. U pokrajini Ravensberg, u prolom veku iveo je moni propovednik probuenja Johan Hajnrih Folkening (Johann Heinrich Volkening). Kroz njegove propovedi cela ova pokrajina doivela je probuenje. Ovog
182

Folkeninga su jedno vee pozvali nekom bogatom seljaku, koji je imao veliko imanje, a vaio je za potenog i vrednog oveka. No, iz dna svoga srca mrzeo je propovednika probuenja. Znate, nije hteo priznati da je grenik. Rekao je da mu nije potreban nikakav Spasitelj koji je na krstu platio njegove grehe. Govorio je da ini pravo i da se nikoga ne boji. Jednoga dana pozvae Folkeninga tom seljaku, jer je bio na samrti. eleo je priest. I Folkening je doao. Bio je visok i snaan ovek, sjajnih, upadljivo plavih oiju. Pristupio je krevetu tog seljaka, dugo ga je utei gledao, pa kae: "Hajnrih, plaim se, plaim se, plaim se za vas. Ovakvi kakvi ste neete u nebo, nego ravno u pakao". To ree, okrene se i ode. Bogati seljak je ljut kao ris. Besni. "I to mi je neki pastor! Zar je to hrianska ljubav!?" No, sputa se no. Teko bolestan seljak je budan. Savest mu ne da mira' Nee u nebo, nego ravno u pakao! Ako je to istina? A onda mu padaju na pamet gresi, jedan za drugim. Nije potovao Boga. A tu i tamo je veoma lukavo mnoge prevario. I u sledeim noima obuzima ga pravi strah. Stvarno je postao veoma nemi ran. Odjednom uvia da u njegovom ivotu postoji mnogo krivice i da nikako nije Boije dete. Sada bi ozbiljno hteo da se obrati. Nakon tri dana ponovo alje svoju enu Folkeningu. "eno, dovedi mi Folkeninga!" Kasno je uvee, ali Folkening odmah dolazi. Seljak veoma nemirno govori: "Pastore, verujem da se stvarno moram obratiti". Folkening objanjava: "Da, da. to smo stariji, to smo pametniji. Pozivate, jer ste u nevolji. Ali, pokajanje iz nevolje, mrtvo je pokajanje. Treba neto vie!" To ree, okrene se i ode. Sada se seljak stvarno razbesneo. Sigurno biste se i vi razljutili na takvog pastora. Zar ne bi bolje pristajalo sveteniku da ljubazno razgovara sa seljakom. Ta, izgleda kao da e ovek uskoro umreti. Ali, Folkening je bio ovek koji je stajao pred Bogom i znao je ta govori. Prola su jo tri dana, a seljak zapadne u duboki oaj. Konano je shvatio da mora umreti. "A gde su u mom ivotu ljubav, radost, mir, strpljivost, ljubaznost, dobrota, vernost, krotkost, istota?" Ceo svoj ivot prezirao je Spasitelja, koji je za njega umro. Proterao je onoga koji je u svojoj ljubavi stajao pred njim. On vidi sebe na rubu pakla. Nita drugo ne osea osim oaja. Moli: "eno, dovedi mi
183

pastora!" Ona odvraa: "Ne da mi se. Ni on ti ne pomae!" "eno, dovedi mi ga! Idem u pakao!" ena odlazi. Folkening sada nalazi oveka koji je shvatio! "Ne varajte se, Bog se ne da ruiti. ta ovek poseje, to e i ponjeti". Folkening je seo uz krevet i upitao: "Je l' ide u pakao?" "Da, ide u pakao". I Folkening govori: "Hajnrih, hajdemo na Golgotu. Isus je umro i za tebe!" I sada mu toplim i lepim reima govori da Isus spasava grenike. Ali, pre toga moramo u sopstvenim oima postati grenici. Moramo prestati govoriti: "inim pravo, i nikoga se ne bojim". Moram prvo stajati u istini. Tek nas tada Isus moe izbaviti. A seljaku je odjednom jasno: "Isus je umro za mene na krstu. Platio je za moj greh. On moe da mi pokloni pravednost, koja jedino vredi pred Bogom!" I prvi put se moli ispravno: "Boe, budi milostiv meni grenome. Gospode Isuse, izbavi me sa ruba pakla!" Folkening je tiho otiao. On naputa oveka koji priziva Isusa. Folkening je miran, jer u Bibliji na tri mesta pie: "Ko prizove ime Isus spae se!" Kada se sledeeg dana vratio, susree se s ovekom koji je naao mir s Bogom. "Hajn rih, kako je?" A Hajnrih odgovara: "Primio me je iz milosti". Dogodilo se udo. Vidite, tako je ovaj ponosni seljak doiveo svoje nanovoroenje. I sada, pazite dobro! Jedne noi Isusu je doao neki veoma uen ovek i rekao: "Gospode Isuse, eleo bih da s tobom malo diskutujem o nekim religioznim pitanjima". Isus mu je odgovorio: "Nema tu diskusije. Ako se ovek nanovo ne rodi, ne moe ui u carstvo BoijeG A ovek pita: "Kako? Mogu li ponovo da se pretvorim u malo dete i jo jednom da uem u telo svoje majke da bih se ponovo rodio!?" Isus ostaje pri svom: "Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne moe ui u carstvo Boije!" To je ona privatna strana hrianskog ivota. ovek mora ui kroz uska vrata u ivot, da se nanovo rodi velikim Boijim udom. Nisu to prazne teoloke stvari koje vam govorim. Radi se o venom spasenju. Verujte mi! Moda se pored vae samrtne postelje nee nai neki Folkening. ujte, za novo roenje trebate Bogu dati za pravo da ste izgubljeni i da je srce zlo. Novom roenju pripada enja za
184

Isusom, jedinim Spasiteljem sveta. Novom roenju pripada iskreno priznanje Spasitelju: "Sagreio sam nebu i tebi!" Novo roenje podrazumeva veru. "Njegova krv me oiava od svakog greha." On je platio za mene i poklanja mi pravednost koja pred Bogom vredi. Novo roenje podrazumeva jasno i odluno predanje Isusu. I, novo roenje podrazumeva da vam Sveti Duh kae: "Prihvaen si!" Biblija to naziva zapeaenje. Bez novog roenja se ne ulazi u Boije carstvo. Ali, onaj ko je postao Boije dete to sigurno zna. Dragi prijatelji, kada se davim, a neko me izvue iz vode, kada stanem na kopno i ponovo mirno diem, znam da sam spasen. Vidite, to je privatna strana hrianskog ivota. To mora postii svako za sebe, sasvim sam, kako bi iz smrti preao u ivot. Znate, pravo je udo kada gledam unazad i setim se kako sam postao Isusova svojina. iveo sam daleko od Boga i u svim gresima. Ali, onda je Isus uao u moj ivot. I sada mu pripadam. Posvetio sam svoj ivot da ljude upozorim pred propau i da ih pozovem Isusu. Molim vas, ne dajte sebi mira dok ne proete kroz iskustvo novog roenja, a da to sami zaista shvatite! Divno je pripadati Isusu. Isuse, ja sam tvoj i ti si moj! To sasvim sigurno znam! No, novo roenje nije kraj, ve poetak privatne strane hrianskog ivota. Hrianski ivot na privatnoj strani se nastavlja. Od samog poetka svog obraenja znao sam: "Sada moram neophodno svaki dan da ujem glas mog prijatelja!" Tako sam poeo da itam Bibliju. Ljudi danas misle da samo svetenik ita Bibliju. U blizini moje kue u Esenu ima nekoliko parkova. Ujutru odlazim u park i itam za sebe svoju Bibliju, etajui goredole. Ljudi koji ive u blizini, mogli su me videti. Nedavno mi neko ree: "Ja vas stalno posmatram dok itate svoj molitvenik". Molitvenike itaju svetenici. Nije mogao ni da zamisli da ovek ita knjigu koju bi svaki laik itao. Dakle, Bibliju moe svako da ita.

185

Na kampovanjima s mojim deacima iz Esena, pre doruka okupljamo se na petnaestominutnoj molitvi. Prvo pevamo jutarnju pesmu, zatim itamo biblijski stih za taj dan. Zatim oznaim jedan biblijski tekst. Svako seda u neki svoj ugao i ita za sebe. A oni koji su odluili da ive sa Isusom, ine to i kod kue, jer ne mogu da ive a da ne uju glas dobrog Pastira i da s njim ne razgovaraju. Molim vas, oivite tu privatnu stranu vaeg hrianskog ivota, tako to ete poeti da itate Novi zavet. Petnaestominutna molitva svako jutro i svako vee. A kada ponovo zatvarate svoj Novi zavet, sklopite ruke i recite: "Gospode Isuse, moram sada s tobom da razgovaram. Danas imam mnoga zaduenja. Pomozi mi da sve zavrim. Sauvaj me od mog omiljenog greha. Podari mi ljubav prema drugima. Podari mi Svetoga Duha!" Molite se! Razgovarajte sa Isusom! On je tu. On vas uje. I to pripada privatnoj strani pravog hrianskog ivota da hrianin razgovara sa svojim Gospodom. Nedavno sam rekao jednom gospodinu, koji je tek postao vernik, da mu je potrebno svakodnevno petnaest minuta tiine sa Isusom. Na to e on: "Ali, gospo dine pastore, pa ja nisam svetenik! On za to ima vremena, ali ja! Ta, ja imam toliko posla!" Odgovorio sam mu: "Da li moete da zavrite sve to ste plani rali?" Na to e on: "Nikada ne mogu da zavrim!" Ja mu kaem: "Vidite, to dolazi otuda to nemate petnaest minuta tiine. Kada se naviknete da ujutru razgovarate sa Isusom, da redom proitate nekoliko stihova iz evanelja, i onda se, na osnovu tih misli molite, doiveete da vam posao ide od ruke kao pesma. ak, to vie poslova imate, to su vam onih petnaest minuta potrebniji, kasnije, moda, i pola sata. Recite svom Spasitelju sve to vas dira i mui. I odjednom sve ide bolje. Govorim iz iskustva. Ponekad prolazim i ovako: Ustajem, i ve zvoni telefon. Onda pronalazim novine. I onda, ponovo zvoni telefon. I onda ve dolazi prva poseta. Tada sam itavog dana nervozan. Nita ne ide od ruke. Odjednom se setim: "Ta, jo nisam razgovarao sa Isusom, niti je on doao do rei. Znai, to je razlog to mi nita ne polazi za rukom!
186

Shvatate, tihi as sa Isusom spada u sasvim privatnu stranu hrianskog ivota. I onda, sasvim privatnoj strani hrianskog ivota pripada i to da svakodnevno razapinjete svoje telo. U svom ivotu razgovarao sam sa mnogo ljudi. I, ini mi se, svi su imali neto na ta se ale. ene se ale na svoje mueve. Muevi se ale na svoje ene. Roditelji se ale na svoju decu. Deca na roditelje itd. Proverite jednom sledee: kada svojim kaiprstom pokaem na neku osobu u smislu 'on je kriv to nisam srean', istog trenutka pokazujem sa tri prsta na samoga sebe! Verujte mi, kada budete imali petnaest minuta tiine, onda e vam Isus pokazati da sva nesrea lei u vama samima. Va brak ne valja, jer ne ivite pred Boijim oima. Va posao ne valja, jer ne ivite pred Bogom. Hrianin mora nauiti svaki dan da svoju prirodu razapinje na krst. Evo mog linog iskustva. Upravo sam proveo osam dana zajednikog ivota sa 50 saradnika naeg esenskog omladinskog rada. Bilo je neopisivo lepo. Bili smo sreni u meusobnom zajednitvu. Ne mogu vam ni rei koliko. Bilo je veoma blagosloveno. A ipak, tu i tamo javljale su se tekoe. Ali, pre nego to smo poslednjeg dana zajedno slavili Gospodnju veeru (priest), odjednom je jedan priao drugome i rekao: "Molim te, oprosti mi". Ja sam morao ii trojici i rei: "Oprosti mi to sam se nedavno izderao na tebe". A neko je odgovorio: "Pa, bili ste u pravu". "Ali, ipak, oprosti", molio sam ga. Vidite, teko mi je kada se moram poniziti pred dvadesetogodinjim mladiem. Ali, nisam imao mira dok to nisam uinio. Ako ste u tiini pred Isusom, nauiete da svaki dan razapnete svoju prirodu. Tada e sve oko vas postati lepo. To pripada sasvim privatnoj strani vaeg hrianskog ivota. A ako o tome nita ne znate, onda, molim vas, nemojte se vie nazivati hrianinom.

187

Vidite, esto idem ulicama i razmiljam o tome kako se svi ljudi koje susreem nazivaju hrianima. Plaaju crkveni porez. (U Nemakoj svi graani plaaju crkveni porez, prim.prev.). Ako bih nekoga zaustavio i pitao: "Izvinite, da li ste hrianin?" sigurno bih uo odgovor: "Naravno! Valjda nisam neki Hinduista!" Kada bih pitao dalje: "ujte, molim vas, da li vam se nekada desilo da niste mogli spavati od radosti to ste hrianin?" uo bih odgovor: "Jeste li ludi?" Tako je, zar ne? Hrianstvo bez radosti zbog hrianskog ivota! Moda se grdi zbog crkvenog poreza. Ali, od radosti ni traga. Meutim, od trenutka kada doivite novo roenje, iskusiete ta znai: "Radujte se u Gospodu svagda, i opet vam kaem: radujte se!" Moji prijatelji, nedavno sam svojim deacima pro itao jednu velianstvenu misao iz Biblije: "A vama, koji se bojite mog imena, granue sunce pravde to je Isus i spasenje pod njenim zrakama". To je divno! A znate li kako se stih nastavlja? "I vi ete izlaziti poskakujui kao telad na pau". Predivno iskazano. Retko nailazim na hriane koji, radujui se svom spasenju u Isusu, poskakuju "kao telad". Zbog ega to ne radimo? Da li zbog toga to zapravo i nismo pravi hriani? Seam se svoje drage majke. U njenom ivotu se videla bezgranina radost u Gospodu. A seam se i mnogih drugih radosnih hriana. Nadam se da u i ja s godinama vie upoznati radost u Gospodu. No, za to je potrebno ozbiljno shvatiti hrianski ivot i da se ne zadovoljimo razvodnjenim hrianstvom. Eto, to je jedna strana hrianskog ivota. Da li je hrianstvo privatna stvar? Da, hrianstvo je najprivatnija stvar! Ali, sada dolazi ona druga strana novanice. U isto vreme, pravi, ivi hrianski ivot ima drugu stranu, koja je veoma javna i koju svako moe da vidi.

188

2. Javna strana hrianskog ivota

Javna strana hrianskog ivota, pre svega, sastoji se u tome da se prikljuimo zajednitvu hriana. Veoma je vano ovo to u sada rei! Pravi hriani prikljuuju se onima koji, takoe, ele da se spasu. Svake nedelje se odrava bogosluenje. Zato ne uestvujete? Odgovoriete: "Pa, ja sluam hriansku radioemisiju". Ovde ne bih eleo da govorim o bolesnima. Neka se raduju radiobogosluenju. Meutim, va hrianski ivot je zaista bedan ako vas nita ne privlai pravom bogosluenju, zajednitvu hriana. Bogosluenje je sastavni deo javnog hrianskog ivota. Negde oko tri stotine godina posle Hrista, znai, veoma davno, na presto velikog Rimskog carstva seo je Dioklecijan. Nekada rob, kasnije slobodnjak, napredovao je sve dok konano nije postao car velikog Rimskog carstva. Tada je hrianstvo ve bilo prilino raireno. Dioklecijan je dobro znao da je njegov prethodnik proganjao hriane. Zato je on sebi govorio: "Ja nisam tako bezuman da proganjam najbolje ljude. Neka veruju u koga ele. Kod mene svako moe imati religiju koju eli". Za jednog cara, to je bio neobian, ali dobar stav. Carevi obino ele da imaju kontrolu i nad ljudskom saveu. Meutim, car Dioklecijan je imao mlaeg suvladara po imenu Galerije. Trebalo je da bude njegov naslednik. Ovaj Galerije je jednoga dana rekao Dioklecijanu otprilike ovo: "uj, Dioklecijane, ako hriani budu u velikoj veini, doi e do velikih nereda. Zna, oni neprekidno govore o svom caru Isusu. Moramo preduzeti neto protiv njih". Dioklecijan je odgovorio: "Pusti me na miru s tim. Ve dve stotine i pedeset godina moji prethodnici proganjaju hriane, pa ih se ipak nisu mogli reiti. Ja u ih ostaviti na miru!" Bio je on mudar ovek. No, Galerije je uvek iznova poinjao: "Da, ali hriani su neto naroito. Govore da imaju Svetog Duha, a za druge kau da ga nemaju. Govore da e se oni spasiti, a drugi nee. To su oholi ljudi. Mora preduzeti neto protiv njih!" No, Dioklecijan je odbio novo progonstvo hriana. Galerije je,
189

meutim, bio jo uporniji. I, konano, Dioklecijan je popustio. Rekao je: "Dobro, zabraniemo hrianske skupove". Tako je izdat dekret: "Svi koji to ele mogu da budu hriani. Ali, hriani ne smeju da odravaju skupove. To se zabranjuje pod pretnjom smrtne kazne!" Svako je za sebe smeo da bude hrianin, tako rei, kao privatna, lina stvar. Ali, hriani se nisu smeli okupljati. Sastali se, onda, stareine hriana i veali o tome ta da rade. Ne bi li bilo bolje popustiti? Svako u svojoj kui sme da radi ta mu je volja. Niko mu tu nita ne moe. No, sluajte, veoma je zanimljivo ta su ovi hriani iz vremena progonstva zakljuili: "Okupljanje na molitvu, pevanje, propoved, sluanje i rtvovanje jednostavno je sastavni deo hrianskog ivota". Tako su se i dalje okupljali. Galerije je likovao: "Eto, vidi, Dioklecijane! Oni su dravni neprijatelji. Oni ne mogu da budu posluni!" I tada je dolo do jednog od najokrutnijih progonstava hriana. Mnogi su popustili i rekli: "Pa, mogue je i kod kue biti hrianin. Ne idemo na bogosluenje u zajednicu!" Izbavili su svoj ivot, ali hrianska zajednica je za njih govorila da su otpadnici. Ko ne dolazi na hriansko okupljanje u zajednicu, taj je otpao od vere. To treba rei i dananjim hrianima. U hrianstvu danas ima mnogo takvih otpadnika. Hriani onoga vremena bili su u pravu kada su se opirali carskom dekretu. U Bibliji itamo sasvim jasno: "I ne ostavljajmo svojih zajednica, kao to to neki obiavaju". Danas bismo mogli rei "...kao to skoro svi obiavaju". Zbog toga, molim sve vas, koji elite da se spasite, prikljuite se onima koji sa svom ozbiljnou ele da budu hriani. Postoje mnoge mogunosti za ovo prikljuivanje. Postoje crkvene zajednice, domai krugovi, postoje pokreti, kao i omladinski skupovi. Molim vas iz sveg srca, potraite zajednicu. Jednom mi je jedan Francuz rekao: "Neko voli ribu, a neko crkvu". Ne, nije tako! To je mnogo ozbiljnije. Jedan e u pakao, a drugi se prikljuuje hrianima. Tako je to. A ako zaista elite biti Isusov sledbenik, poite svom pastoru i upitajte ga gde i kome moete da se prikljuite, gde moete
190

vie uti o Isusu. I idite tamo gde ete zaista uti poruku o Isusu Hristu. Neko e rei da se kod njega nita ne dogaa. Svuda ima ljudi koji vole Gospoda Isusa. Moda ih je malo. Moda su to, ak, udni ljudi. Ali, va hrianski ivot je mrtav ako ne sudelujete u zajednitvu hriana. Istinsko okupljanje hriana uvek se sastoji od tri dela: pevanja, sluanja i molitve. A etvrti deo ine rtve. To su radili ve i prvi hriani. Tako se ispoljava novi ivot s Bogom. Postoji samo jedno hrianstvo, a ono se ispoljava u zajednitvu s ostalim hrianima. "Znamo da smo preli iz smrti u ivot, jer ljubimo brau". Znai, ako me ne privlae drugi hriani, onda sam duhovno mrtav! Uvek u se seati predivnog poetka svoje pastoralne slube u Bilefeldu, gde sam u jednoj gradskoj etvrti sluio kao pomoni propovednik. Na bogosluenju u crkvenoj sali okupljalo se malo ljudi. Ali, onda je dao Bog da sam jedne subote uvee u komunistikom narodnom domu razgovarao s drugovima i ateistima. U jedan sat posle ponoi izbacio nas je konobar na ulicu. Padala je kia. Prvi put sam imao na okupu oko stotinu mukaraca, fabrikih radnika moje etvrti. Stajali smo pod ulinim fenjerom. Postavljali su mi pitanja, a ja sam odgovarao. Ve odavno smo preli na razgovor o Isusu i o tome kako je doao iz jednog drugog sveta. Ve odavno smo razgovarali o tome kako su nesreni i da nije istina da nemaju greha, da veruju da postoji venost i Boiji sud. U dva sata sam rekao: "Ljudi, idem kui! Sutra pre podne u pola deset imam bogosluenje. Znam da biste vrlo rado doli da se samo ne plaite jedan drugoga". Pored mene je stajao radnik N. Imao je oko tridesetak godina, pravi Vestfalac. Rekao je: "Ja da se bojim? Ni govora!" A ja odvratih: "ovee, uti, u ponedeljak bi sve pratalo o tome, kada bi u nedelju doao u crkvu. A toga se plai". On je jo jednom rekao: "Ne bojim se! Doi u sutra pre podne, sa pesmaricom pod mikom". U nedelju pre podne, znai, samo nekoliko asova kasnije, ovaj radnik je sa pesmaricom pod mikom, koraao
191

ulicama grada prema crkvi. U toj etvrti svi su se poznavali. U ponedeljak uvee doao je k meni i rekao: "Bili ste u pravu. U fabrici su bili strano uzrujani zato to sam bio u crkvi. Tada sam osetio kakav je to teror. Galamimo o slobodi, a ipak smo jadne sluge drugih ljudi. Bacio sam im sve u lice, pa i svoju partijsku knjiicu. A sada mi vie priajte o Isusu!" Bila je to prva osoba koja se jasno obratila Isusu. Shvatate, sve je poelo time da je doao na bogosluenje u onu jadnu, malu zajednicu. I poto je on izdrao, poeli su i drugi da dolaze. I Bog je darovao mnoge nove ivote. Bilo mi je zanimljivo da je za te radnike sve bilo reeno u trenutku kada su odluili da dolaze k nama, u zajednitvo hriana. Usrdno vas molim, spasenja vaih dua radi, ja ne reklamiram neku crkvu, niti svetenika, nego mi je u prvom redu stalo do vaeg spasenja. Zato, prikljuite se zajednitvu hriana! A ono drugo, to pripada javnoj strani pravog hrianskog ivota, jeste da nae pripadanje Hristu posvedoimo i svojim ustima. Mi u Nemakoj, dospeli smo u smenu situaciju. Mislimo da ako plaamo crkveni porez, prenosimo na svetenika irenje evanelja, a pojedinca se to vie ne tie. Ponekad, u sebi, elim da prestane svo to besmisleno plaanje crkvenog poreza, da bi hriani, Hristovi uenici i uenice jednom shvatili da to nije samo stvar svetenika, ve i naa, da bi se ulo za Isusa tamo gde ivimo i radimo, u kancelariji, fabrici, koli. Da li ste ve bar jednom priznali: "Istina je, Isus ivi!" Psovati je greh. Sramota je pred bogom kada ovde priamo prljave viceve. Da li ste ve jednom posvedoili: "Ja pripadam Isusu!" Ljudi bi zastali. A rei u vam da dokle god nemamo odvanosti da priznamo naeg Spasitelja, mi uopte nismo pravi hriani. Isus kae, sluajte dobro: "Ko mene prizna pred ljudima, priznau i ja njega pred svojim nebeskim Ocem. Ko se mene odrie pred ljudima,
192

odrei u se i ja njega pred svojim nebeskim Ocem". To e biti strano, kada na dan velikog suda hriani stanu pred Boga i ponu tvrditi: "Gospode Isuse, i ja sam u tebe verovao". A Isus e rei svome Ocu: "Ja ih ne poznajem!" "Ali, Gospode Isuse, zar nisam..." "Ne poznajem te! Tvoj sused nije znao da juri u pakao. Nikada ga nisi upozorio, iako si ti sam znao put u ivot. utao si na svim moguim jezicima sveta, kada je trebalo otvoriti usta i priznati Spasitelja". Moda ete odvratiti: "Da, ali bio sam tako slab vernik". A onda e Gospod Isus odgovoriti: "Onda si mogao da posvedoi svoju slabu veru. I slaba vera ima jakog Spasitelja. Uostalom, nisi morao da prizna svoju slabu veru, nego mene. Ja te ne poznajem!" "Ko mene prizna pred ljudima, priznau i ja njega pred svojim nebeskim Ocem. Ko se mene odrie pred ljudima, njega u se i ja odrei pred svojim nebeskim Ocem". To govori Isus. A on ne lae! Kada emo se ponovo ohrabriti da otvorimo svoja usta? Da vam ispriam jo jednu priu. Pre nekoliko nedelja govorio sam u jednom gradu Rurske oblasti. Predavanja je organizovao mladi automehaniar Gustav, moj prijatelj. Ovaj Gustav je postao radostan i punomoan svedok Isusa Hrista, jer je u presudnom trenutku nauio da prizna Hrista. Jednog ponedeljka ujutru doao je u radionicu. I onda, svako pria ta je preko vikenda radio. Jedan je rekao: "Tako smo se napili piva, da nam je poteklo na ui". A drugi je priao prie sa devojkama. "A gde si ti bio, Gustave?" Gustav je tada jo bio egrt. "Pre podne sam bio na bogosluenju, a posle podne na asu mladih". Tada je otpoelo zafrkavanje i ismejavanje i mladi egrt nije znao ta da radi. Ali, dok su ga kalfe i majstori tako maltretirali, spopao ga je straan bes. Misli: "Zato se u hrianstvu sme glasno i jasno priati ono sramotno, a Spasitelja retko ko javno priznaje?" I tog trenutka je odluio da svoju radionicu osvoji za Isusa. Poeo je od svojih drugovaegrta. "Ide u pakao! Hajde sa mnom na asove mladih. Tamo e uti za Isusa!" I kad je poloio. majstorski ispit, radionica je bila izmenjena. Svi egrti su pripadali naem omladinskom krugu. Tri kalfe su bili saradnici. U radionici se vie niko nije usuivao da pria
193

neki prost vic. Kada bi uao neki novajlija i hteo da pria o nekom prostakluku, ljudi bi ga upozorili: "uti, ide Gustav!" Stekao je potovanje. Danas ima jedno izvrsno mesto i vodi veliku automehaniarsku radionicu. Bog ga je blagoslovio u svemu. Da vas jo jednom upitam, gde su ti hriani koji odvano otvaraju svoja usta i priznaju svoga Spasitelja? U kolikoj meri to inimo, toliko emo raditi i na naem duhovnom oveku. Da li je hrianski ivot privatna stvar? Ne! Mi dugujemo svetu svoje svedoanstvo o Hristu. Prekinite svoje jadno utanje. Inae, Isus e se odrei vas na dan suda! Kada su za vreme Treeg rajha, moji sedamnaestogodinji deaci bili mobilisani, svakome sam poklonio malu Bibliju. Rekao sam im: "Pazite! Kada doete u vau sobu, odmah prvo vee stavite Bibliju na sto, javno je otvorite i itajte. Bie buno, ali ve drugog dana sve e biti u redu. Ako to ne uradite prvog dana, kasnije to vie neete moi". Moji momci su to uradili. Prvog dana Biblija je ve bila na stolu. "ta to ita?" "Bibliju". To je odjeknulo poput bombe, jer, znate, u naem hrianstvu svako sme da ita i najgori und, samo ne Bibliju. Sledeeg jutra Biblija mog prijatelja Paula, koji je, na alost, poginuo, nije bila u njegovom ormariu. Ogledao se. Jedan se podrugljivo osmehuje, a drugi mu se pridruuju. "Jeste li vi uzeli moju Bibliju?" "Mmmm". "Gde je moja Biblija?" "Kod upravnika". Svi znaju da je to okrutan ovek. Uvee, nakon rada, potraio je neki tihi ugao i moli se. "Gospode Isuse, tek mi je sedamnaest godina. Molim te, ne ostavi me na cedilu. Pomozi mi da te priznam pred drugima". Odmah zatim odlazi upravniku. Upravnik sedi za pisaim stolom, a na njemu Paulova Biblija. "ta eli?" "Gospodine upravnie, molim vas vratite mi moju Bibliju. To je moje vlasnitvo". Upravnik uzima Bibliju u ruke. "Aha, znai ovo je tvoja Biblija. Zar ne zna da je to opasna knjiga?" "Da, gospodine upravnie, ja to znam. Biblija je opasna ak i kada je zakljuana u ormariu. ak i onda izaziva nemir". Bum. Upravnik je
194

ustao. Zatim kae: "Sedi. I ja sam jednom hteo da studiram teologiju". "A onda je gospodin upravnik postao nevernik?" pita Paul. Seli su i dugo razgovarali. I ovek od etrdeset priznaje sedamnaestogodinjem deaku: "Ja sam u biti veoma nesrean. Ali, ne mogu natrag. Morao bih i previe toga da se odreknem". Mladi odgovara: "Jadni upravnie! Ali, Isus je vredan svake rtve". Upravnik otputa deaka reima: "Srean si ti ovek!" I Paul potvruje: "Jeste, gospodine upravnie!" I vie mu se niko nije rugao. Ah, gde su oni hriani koji su odvani da stoje uz Boiju stvar! Da li je hrianski ivot privatna stvar? Da! Novoroenje i ivot vere odvijaju se duboko u srcu. Da li je hrianski ivot privatna stvar? Ne! Hriani se udruuju u zajednice, na bogosluenja, u grupe po domovima i u omladinske krugove, pa i u krugove ena. Hriani otvaraju svoja usta i priznaju svog Gospoda. Svet treba da oseti da je Bog po Hristu zapalio srca ljudi!

195

Kada ce biti smak sveta?

Kada e biti smak sveta?

Nedavno sam razgovarao s jednim industrijalcem. Potapao me je po ramenu i rekao: "Gospodine svetenie, zaista je lepo da podstiete deake na dobro". Na to sam odgovorio: "Iskreno reeno, ja sebi ba ne obeavam mnogo od svega toga. U Bibliji pie da je ljudsko srce zlo od svoje mladosti. I mislim da opomene tu ba ne pomau mnogo. eleo bih neto sasvim drugo. eleo bih da ti deaci budu Isusova svojina za sada i za svu venost Boija deca!" On na to odgovori: "O, gospodine svetenie, kakve su to rei? Dobre, ali zar ne moramo biti realni i spustiti se na zemlju?" Glasno sam se nasmejao i upitao: "Na kojoj zemlji vi to hoete ostati, moj dragi gospodine direktore? Zar niste primetili da se zemlja, tlo pod vaim nogama ve odavno ljulja?" Mislim da nije potrebno biti direktor, da bi se primetilo kako je tlo pod naim nogama prilino nesigurno. To je ono to plai ljude dananjice. Svi bi eleli neku sigurnost, ali svako osea kako je nigde nema. Neko otvara konto u vajcarskoj, drugi sebi ve gradi bunker u Boliviji. Ta, negde mora postojati sigurnost! Znai, u naem vremenu je ponovo postalo veoma aktuelno pitanje: gde e se sve to zavriti? Upravo je znak naeg vremena da se ponovo pitamo: "Kada e smak sveta?" Pre nekoliko godina poznati vajcarski pisac Direnmant (Drrenmatt) napisao je pozorini komad "Fiziar". Komad se zavrava tako to fiziar postavlja veoma mranu prognozu: nije mogue iskljuiti mogunost da e se oveanstvo jednog dana, ipak, unititi atomskom bombom. Autor zavrava svoje delo: "I tamo negde e se neprestano i besmisleno vrteti radioaktivna zemljina kugla". Prosto je vidim pred sobom, opustoenu, razorenu Zemlju kako besmisleno krui svemirom. Vredno je panje, kada ve savremeni pisac tako brutalno govori o
196

smaku sveta. Ja, dodue, ne verujem da e na kraju tamo negde radioaktivna Zemlja kruiti svemirom. Kada bih to rekao piscu Direnmatu, on bi me upitao: "A zato to ne verujete? Ta, jasno je svima da e jednog dana do toga doi!" Morao bih da mu objasnim: "Ljudski rod nee nestati pre kraja sveta. Dakle, nee se zavriti onako kako vi to mislite, pa makar bili blizu istine. Naravno, neizbeno je pitanje kome, zapravo, verovati kada se radi o prognozama za budunost? Postoje dve pogrene metode u vezi sa budunou. Jednom metodom je Jozef Gebels (Joseph Goebbels) savreno vladao, a sastojala se u tome da jednostavno zamislimo neto o budunosti. Jo ujem kako govori: "U roku pet godina nemaki gradovi e biti lepi nego ikada ranije". Dakle, metod se sastoji od projekcije sopstvene slike elja na magli koja prekriva budunost. Jehovini svedoci su pravi majstori u ovom metodu. Stariji meu nama jo se seaju 1925. godine, kada smo svuda videli plakate sa natpisom: "Milioni ljudi, koji sada ive, nee umreti". Ali, tada se umiralo kao nikada ranije u istoriji sveta. Jednostavno su sebi zamiljali viziju divne budunosti. Verovatno sada izmiljaju neto drugo. Drugi pogreni metod jeste kada idemo vraarama. O tome ja nita ne znam. A ne bih ni eleo u vezi toga bilo ta znati. U Bibliji na nekoliko mesta itam: "Ovako govori Gospod, ko se obraa na zazivae duhova i vraare, ja u se okrenuti protiv takvog oveka i odstraniu ga iz njegovog naroda". A, poto polaem neverovatno veliku vrednost da pripadam Boijem narodu i da se spasem, uvau se da ne upadnem u takve stvari. I ako ste se, moda, upustili u to, molim vas, radi spasenja vae due, poite u tiinu, prizovite Isusa, priznajte mu ovaj greh i molite za oprotenje. Ja sam odluio da verujem Boijoj rei, Bibliji. Prvo, ona nosi peat autentinosti. Drugo, ljudi Biblije su rekli: "Ovako govori Gospod!"
197

Znai, postoji pravi put kako saznati o budunosti. Biblija nam govori o budunosti. Kada je drugi svetski rat bio na svom vrhuncu, tajna dravna policija mi je odredila zabranu govora u drugim mestima. I, mada sam svako vee u nekom podrumu ispod grada, koji se ruio, drao biblijske asove, ipak sam imao mnogo vremena. Iskoristio sam ga da korenito prouavam Jovanovo Otkrivenje, poslednju knjigu Biblije. Zakljuio sam: "Ova knjiga je neverovatno aktuelna". Odluio sam da predam drugi ma neto od onoga to sam nauio. Biblija sasvim precizno govori o budunosti.

1. Isus se vraa
To Biblija govori sasvim jasno. U sreditu svih oekivanja hriana u vezi budunosti stoji veliki dogaaj da e se prezreni Isus Hrist vratiti u slavi! Dok je odlazio u nebo, uenici su stajali i gledali za njim kako iezava u drugu dimenziju. itamo: "I oblak ga uze ispred njihovih oiju". Iznenada, meu njima stoje dva Boija vesnika i kau: "Ovaj Isus e se vratiti onako kako ste videli da je otiao na nebo!" Isus e se vratiti. Iz Boije dimenzije Gospod Isus e se jednog dana vratiti u slavi u na trodimenzionalni svet. To je nada hriana. Moram da vam ispriam kako mi je ova, pomalo strana poruka, postala sasvim jasna. Ima tome negde trideset i pet godina, kada sam kao sasvim mladi pastor doao u rudarsku etvrt grada Esena. Imao sam dvadeset i sedam godina, a u toj etvrti je ivelo 12.000 rudara. Niko iv nije eleo bilo ta od moje poruke da uje. Usred gradske etvrti nalazio se jedan veliki trg, okruen stambenim blokovima. U jednom
198

uglu trga ostala je jedna kuica. U njoj sam ubrzo sebi namestio skromnu prostoriju, u kojoj sam poeo da odravam asove prouavanja Biblije. Bilo je lepo kada su ljudi postepeno poeli da dolaze. Nekoliko rudara, komunistaateista, koji su, eto, hteli da uju ta popa ima da kae, zatim nekoliko starih bakica, nekoliko dece i dvatri mladia. Ali, neobino, ova mala zajednica u nastajanju uzbudila je sve duhove ove etvrti. Jednom su nam razbili prozore. Zatvorili smo roletne, koje su, zatim, gaali kamenjem. Onda su neposredno pred ulazom limenim kutijama, piksnama, igrali fudbal, tako da nisam mogao da razumem ni svoj sopstveni govor. Ponekad bi priredili demonstracije. Pevali su kako ih ne plai nikakvo vie bie, nikakav bog, niti vladar, i da mogu sami sebe izbaviti. A mi u sali smo pevali: "Bog jeste ljubav, jer on me spasi!" To su bila vremena! Jednog dana bilo je uasno. Kao da su sam avo i ceo pakao krenuli na nas. Ali, onda se dogodilo neto veoma neobino. Iznenada je neto teko, s velikom bukom, baeno na naa vrata. Mislim u sebi, sada su bacili bombu. ujem kako ljudi bee. Srce nam je stalo. Napolju je sve tiho. Otvaram vrata i vidim kako u bari od kie lei veliko gvozdeno raspee. Seam ga se. Bili su ga skinuli ispred jednog doma i bacili ga nama pred vrata. "Eto vam vaeg Hrista! U blato s njim!" Bilo je to jedne mrane, novembarske veeri. Tako je leala slika krsta u bari. Stojim na tom pustom trgu, okruen bednim stambenim blokovima i rudnikim tornjevima. Iza mene stoji grupica vernika, drhtei od straha. A pred sobom, u bari, vidim sliku raspetog Spasitelja. Pomislih kako bi Bog imao hiljadu razloga da ovaj svet prepusti samome sebi. Ali, nije to uradio. Poslao je svoga Sina. A ovaj Boiji Sin uinio je neto neuveno: uzeo je na sebe nau krivicu, pa dopustio da ga pribiju na krst. I umesto da ovek padne na kolena pred tim Spasiteljem i tuje ga, on uzima njegovu sliku i baca je u blato. Tako ovek pljuje u ispruenu Boiju ruku. Ali, znate, oni su bar mrzeli Isusa. Graani naih dana vie ga ni ne mrze. Svojom ravnodunou bacaju krst u blato. U meni se javlja tupi gnev. Mislim, ta li e Bog sada da uradi? Ta, mora da padne vatra s neba! Ali, sa neba nije padala nikakva vatra, Padala je samo kia. A slika raspetog Spasitelja leala je u blatu.
199

Iz daljine sam uo podrugljiv smeh. Ismejavali su me. Ali, onda se odjednom setih da tako nee ostati. Nee se veno izrugivati Boijem Sinu, koji je umro za ovaj svet. Nee tako ostati. Ovde na zemlji, on svoju slavu esto krije. Ali, dolazi jedan dan, i to je sasvim izvesno, kada e ovaj svet, koji ga je prezreo, morati da vidi da je on bio jedina ansa za oveka i da je car celoga sveta. Vratie se u slavi! Dok sam one kine noi stajao meu svojom malom grupom vernika na onom pustom trgu sa slikom krsta u blatu, i dok smo se vraali u nau malu salu, prvi put sam se istinski obradovao poruci: Isus se vraa. Stao sam za propovedaonicu, otvorio Evanelje po Mateju 24 i itao: "...I ugledae Sina oveijeg, gde dolazi na oblacima nebeskim, sa silom i velikom slavom!" Od toga trenutka se radujem tom dogaaju. Znate, dok posmatram kako se prezire moj Gospod i Spasitelj, koji izbavlja od smrti, koji oprata grehe, koji moe da usrei i da spasi, radujem se danu kada e sa njega spasti ogrta prezira i kada e se u svoj svojoj slavi vratiti! Kada sam prvi put doao u veliku klupsku prosto riju za mlade ljude iz Esena, ugledao sam na zidu jednu jedinu sliku. U velikoj sali, u kojoj se okuplja na stotine mladih ljudi, visila je slika Isusa Hrista koji se vraa. Pri dnu slike se vidi grad, iznad njega oblaci, a u oblacima beli konj. Na njemu sedi kralj, podiui ruku koja je na krstu bila probodena ekserima. Rekao sam svom prethodniku, pastoru Vajglu (Weigle), kako je to neobina slika za omladinski klub. Na to on odgovori: "Dragi brate Bu, itave nedelje su ovi mladi ljudi po kolama, kancelarijama, u fabrikama ili rudnicima. Kada tamo priznaju Gospoda Isusa, nailaze samo na podsmehe i ruganja. A kada ne ele da uestvuju u gresima kolega, ismejavaju ih ili, ak, napadaju. esto se obeshrabre. Kada, posle svega, sede u ovoj prostoriji, ova slika im govori: "Isus pobeuje! To je vena istina! Pripae mu celi svet!" Lino sam u svom ivotu iskusio koliko je ova nada slavna. Za vreme Treeg rajha, u Darmtatu (Darmstadt) su me uhapsili, poto sam
200

odrao veliki skup i na njemu govorio o Isusu. Sedeo sam u kolima pored SSkomesara. Oko nas je stajalo na stotine ljudi. Esesovac za volanom dobio je nareenje: "Krenite!" Motor nije upalio. Sigurno da su to bila dobra kola, ali motor nije upalio. "ovee, kreni!", proderao se komesar. Ja sam sedeo pored njega na zadnjem seditu kao zatvorenik. A motor nee da upali. Iznenada se u svoj toj zbrci sa crkvenih stepenica nad masom prolama mladi prodorni glas: "Isus pobeuje! To je vena istina! Njegova je sva zemlja! Jer, nakon smrti , sve je predato njegovoj ruci. Poto je na krstu sve svrio, na nebeski presto se vazneo. Isus pobeuje!" Mladi je nestao u masi. Konano je i auto krenuo. A ja govorim komesaru: "Jadan ste mi vi ovek. Ipak sam na strani pobednika". Nekako se sav skupio i progunao: "Da, i ja sam nekada pohaao skupove mladih hriana". A ja odgovaram: "Tako, tako. A sada hapsite hriane. Jadan ste mi vi ovek". Tako smo se vozili prema zatvoru. A ja sam video jasnu sliku Isusovog povratka. to su vremena mranija, to je vanije oekivanje Hristovog povratka. Zapravo, ovaj povratak proslavljenog Isusa na zemlju bie njegov trei dolazak. Prvi put je doao kada je postao ovek. Tada je kao dete leao u betlehemskim jaslama, roen od device Marije. To slavimo o Boiu, ako jo uopte znamo ta Boi znai! Boiji Sin je postao ovek da bi nas uinio Boijom decom, da bi nam postao brat. Drugi Isusov dolazak dogaa se u duhu, sada, danas. Rekao je: "Evo, stojim na vratima vaega srca i kucam. Ako ko uje moj glas i otvori vrata, ui u k njemu". Znate li zato se evangelizira? elimo pomoi Gospodu Isusu da sada doe k vama. U Bibliji pie: "A koji ga primie,
201

dade im vlast da budu Boiji sinovi". Otvorite svoje srce! A trei put e doi na nau zemlju u slavi. Vidite, sve ide pravim redosledom. Do tada emo proi sve politike sisteme: konstitucionalnu monarhiju i apsolutnu monarhiju, predsedniku demokratiju i narodnu demokratiju, diktaturu i ko zna ta jo sve. I videli smo da sve to ba mnogo ne vredi. Tada Isus, moj kralj, mora doi da pokae kako on ume da vlada!

2. ta prethodi Isusovom povratku

Biblija govori da e istorija sveta trajati izvesno vreme, u vekovima. Ali, onda, skoro neprimetno, poinje razdoblje kojim e se istorija sveta pribliiti svome kraju. Za ovo vreme koristiu jedan izraz koji ne nalazimo u Bibliji poslednje vreme. Biblija govori da dolazi vreme globalne smetenosti i bespomonosti ljudi. Sam Gospod Isus je naveo etiri karakteristike poslednjeg vremena. Prvo on govori kako poslednje vreme karakterie politiki haos. Isus to iskazuje ovako: "Jedan narod e se dizati na drugi i jedno carstvo na drugo". Jo nikada u istoriji sveta, toliko visoko plaenih diplomata nije odravalo tolike mnoge i tako skupe konferencije kao u nae vreme. I nikada se nije toliko troilo na atomsko naoruanje. A tim novcem mogli bi se sagraditi veliki gradovi i odstraniti stambeni problemi. Umesto toga, govori se: moramo se naoruati! I najmanja drava mora da ima svoju atomsku bombu. A, ipak, enja za mirom meu narodima jo nikada nije bila tolika. elimo mir. Niko iv ne eli rat, ali i pored toga svako se naoruava. Po tome e se prepoznati politiki haos poslednjeg vremena.

202

Druga karakteristika koju Isus navodi jeste smetenost na ekonomskom planu. Isus govori: "Bie gladi i skupa vremena". Zemlja raa dovoljno da se nahrane svi ljudi. I jo nikada nije bilo toliko akademski obrazovanih ekonomista kao danas. Jo nikada nije postojala tako sloena svetska privreda kao danas. Uprkos svemu, prema izvetajima Ujedinjenih nacija, polovina oveanstva gladuje. Zar ne bi ovako visoko civilizovano drutvo u kojem ima dovoljno dobara, moglo da nahrani sve ljude? Ali nam ne uspeva, A privredna smetenost raste! Trea karakteristika koju Isus daje za poslednje vreme, kada problemi narastu ljudima preko glave, zove se religijski haos. Isus to iskazuje na ovaj nain: "Govorie se: gle, ovde je Hrist, tamo je Hrist!" Pre kratkog vremena ree mi jedan mladi: U ta, zapravo, da verujem? Ima Rimokatolika, Grkokatolika, Reformovanih, Luterana, Unijata, Metodista, Baptista, Vojske spasa, Pentekostalaca, dravne crkve, Jehovini svedoci, Novoapostolci, Islam, Budizam i drugo. U ta od svega toga da verujem?" Nasmejao sam se i rekao: "Mladiu, ne brinite, bie jo i gore. Biblija tako kae!" Ovo je karakteristika poslednjeg vremena. Poto se ljudi vie ne orijentiu po Boijoj rei, avo ih zbunjuje. A Bog to dozvoljava. "Evo, ovde je Hrist! Eno, tamo je!" Verska zbrka je stravina. Prosto me hvata strah kada vidim kako u velikim gradovima ljudi jure od jedne verske senzacije do druge. Najradije bih im tada doviknuo kako ih nee spasiti nijedna evangelizacija. Ako ne pronau Spasitelj Isusa, nita im nee pomoi da nau veni ivot. Postoji jo jedna, etvrta karakteristika ovog poslednjeg vremena: rasejani Izrael e se ponovo okupiti u Palestini. Za mene je drava Izrael dogaaj od kojeg mi zastaje dah. Neki kau da to jo nije nikakav znak. Pre izvesnog vremena, na vajcarskoj granici ekao sam carinski pregled. Ispred mene je stajao automobil sa izraelskom registracijom. Pomislio sam kako se ispunjavaju biblijska proroanstva.
203

To navetavaju ak i registarske tablice! Moj otac mi je priao da su 1899. godine Jevrejima ponudili Madagaskar kao novu domovinu. Jevreji su tada govorili: "Ne, imamo samo jedno obeanje: zemlja otaca!" A danas postoji drava Izrael. Znai, poslednje vreme karakterie sve vea smetenost, uprkos celokupnom napretku i sve veoj nemogunosti da svet rei svoje probleme. Nemo ljudi je oita. Ne mogu vam rei koliko e to poslednje vreme trajati. Biblija ne navodi nikakve brojke. No, upozorava nas: "Straite!" Pavle govori za Isusove uenike da nisu od onih koji spavaju.Mi smo trezni i pripadamo danu. No, kada vreme smetenosti dosegne svoj vrhunac, jo pre Isusovog povratka, doi e vreme Antihrista. Ovaj vremenski period nazvau vreme kraja. Ta, zar ne doivljavamo ve danas smetenost? A ova smetenost vapi za nekom jakom linou. A kada smetenost bude dosegla svoj vrhunac, doi e snani, veliki ovek, koji e se proglasiti izbaviteljem sveta. Ali, to nije Hrist, to je njegov protivnik. Izronie iz mora nacija tako govori Biblija diktator. On e zavladati svetom. Biblija ga naziva Antihristom. Pod njegovom vladavinom svet e se jo jednom ujediniti. Ovaj period istorije karakterie prkos oveka, kao poslednji pokuaj da sebe izbavi pomou politikih i privrednih programa. Biblija fascinantno opisuje ovu poslednju veliku diktaturu. Govori o tome slikovitim jezikom. Za razumevanje svega ovoga potrebno je izmoliti svetlo Svetoga Duha. Rei u vam na koji nain Biblija govori o Antihristu, onom poslednjem tiraninu. Videlac Jovan pria: "Stao sam na obali mora. I videh zver kako izlazi iz mora, koja je imala deset rogova i sedam glava... i deset kruna na njenim glavama... i dadoe joj se usta koja govore velike rei i hule". Kako da razumemo ovu velianstvenu sliku? More je slika za narode sveta. Onaj ko je bio na moru, zna kako ono
204

moe da bude nemirno. Zapravo, nikada nije potpuno mirno. Tako ni svet naroda nikada ne miruje. Uvek hui. Poslednji "izbavitelj" sveta javlja se odozdo, iz sveta naroda. Svi veliki politiari poslednjih decenija prikazivali su se kao izbavitelji. Svi su oni izranjali iz mora naroda: mali Korzikanac Napoleon, mali porunik svetskog rata, Hitler, obuar Staljin. Svi su oni pretee Antihrista. Oni dolaze odozdo. I narod je sreno klicao: "Jedan od nas!" Ali, moj Izbavitelj, Isus Hrist, ne dolazi iz mora naroda, ve iz Boijeg sveta. On je sin ivoga Boga! Antihrist se naziva ivotinjom. ta to znai? U Bibliji itamo: "I stvori Bog oveka po svom obliju". to sam vie okrenut Bogu, to sam ljudskiji. to vie ovek okree Bogu lea, postaje sve svirepiji. Veliki neprijatelj hrianstva Nie (Nietzsche), pie da je najplemenitiji ovek plavokosa betija. Shvatio je da e Antihrist biti ovek koji se u potpunosti odrekao Boga. Okrenuo je Bogu lea i zato e postati poput ivotinje gori od zveri, bez srca. On je zver "sa mnogo glava". ta to znai? To znai da nije glup. Ljudi e govoriti: zna munuti glavicom. Ima "lavlja usta". To znai da e svet ispuniti propagandom. Ve smo, tu i tamo, uli takva lavlja usta iz mikrofona i zvunika. A mogu da zamislim kako e Antihrist svojom bezumnom propagandom preplaviti svet i sve e mu pripasti u tom poslednjem pokuaju oveka da izbavi svet bez Spasitelja, Gospoda Isusa. Nudie oveku izbavljenje bez pokajanja i bez obraenja. I sva pitanja e se reiti. Politika pitanja e se reiti, jer e Antihrist stvoriti svetsko carstvo. Reie se privredni problemi, jer svi dobijaju bonove za namirnice. Verski problemi e se reiti, jer e Antihrist rei: "Ja sam izbavitelj. Meni se molite. Mene oboavajte". Jezivo je posmatrati kako nae vreme ide u susret poslednjem vremenu! I sav svet e se pokoriti Antihristu. Jedino e hriani rei: "Neemo te oboavati". Svako e na elu morati da nosi znak. A hriani e rei:
205

"Ne! Mi imamo jednog Spasitelja, to je Isus!" I onda e doi do progonstva. U Bibliji itamo: "Ko ne prima znak... nee smeti ni da kupuje, niti da prodaje". Jedan tuma Biblije, pre 150 godina, ovo je prokomentarisao reima: "Meni to nije sasvim jasno. Ali, vreme e nam otvoriti oi". Sada ve bolje razumemo. Poznajem totalitarne reime. Znamo ta znai: Takva i takva osoba ne dobija boravak, ne dobija bonove za hleb, niti radnu dozvolu. Neka veruje u ta hoe. Ali je beskunik i bez ikakvih prava. Ta, to se ve sada dogaa meu nama! Dok sam to itao, potreseno sam razmiljao: A ljudi jo uvek misle da je Biblija zastarela knjiga. Nije Biblija prevaziena. Nai pogledi na svet su prevazieni. Biblija nas vodi u budunost. Antihrist e otrpeti sve, izuzev priznavanja pravog Iskupitelja Isusa Hrista. I zbog toga e jo jednom doi do velikog progonstva hriana. Jednom sam svojoj deci priao o tim dogaajima. Moja mala kerka poela je da plae. "Dete, zato plae?" Jecajui je pitala: "Znai, svakog dana moe da pone". "Da, svakog dana moe da pone". "A ako tada ne budem odana Spasitelju, ta onda?" "To bi zaista bilo strano. Ali, da bi bila sigurna, potrebno je samo jedno: danas mu mora biti verna!" Ovo vreme moe ve sutra da nas zatekne. Onda vie nemamo anse da naemo Isusa. Vie nee biti bogosluenja. Zvona e se pretopiti u spomenike Antihristu. Crkve e se pretvoriti u muzeje sa slikama Antihrista iz njegove mladosti. Ljudi e u svu venost vapiti za utehom. Ali, poto su odbacili jedinog Uteitelja, Isusa, vie nee biti nikoga drugog da ih tei. itao sam u proroku Jeremiji: "Poto me odbaciste, govori Gospod. za vas vie nema uteitelja". ovek je tada u svoj svojoj neuteenosti izruen ljudi ma. Mislim da e se hriani proglasiti srenima, pa makar morali umreti. Imaju Uteitelja u tom stra? vinom vremenu. Potresle su me Isusove rei: "Ljudi e izdisati od straha i oekivanja
206

onoga to dolazi na svet". A Otkrivenje Jovanovo govori da e Antihrist ispuniti svet trubaima i zastavama. Pomislih, kakve veze imaju ove dve stvari? S jedne strane, govori se o strahu i ekanju, a onda, ipak, o velikim uspesima. Ali, otkako sam doiveo 1933. godinu, znam da svet, ipak, sa strahom oekuje onoga to dolazi. No, kada Antihrist bude na vrhuncu svoje moi, kada bude likovao i mislio da je izigrao Isusa, Bog e stupiti na scenu. Isus se vraa u slavi! Nee Antihristu rei mnogo. Unitie ga dahom svojih usta! to su vremena mranija, to su uoljivije ove jezive crte smetenosti ljudi i carstva Antihrista, to vie e ljudi, koji itaju Bibliju, dii svoje glave. Oni oekuju Isusov povratak.

3. Dogaanja posle Isusovog dolaska

Biblija oslikava jo nekoliko velikih stvari. Prvo govori da e Isus na ovoj zemlji kao kralj vladati hiljadu godina. Verovatno je i to slikoviti jezik i znai da e Isus vladati dugo vremena. Meni se to savreno uklapa. Prvo e se razotkriti ljudska smetenost. Zatim, sledi poslednji pokuaj ljudskog prkosa da izbavi svet. Onda e moj Car zavladati. A on ume da vlada! Doite jednom u domove gde Isus caruje. Da, ve i danas ima kua u kojima Isus vlada. Ve pri ulasku u takve domove oseate da u njima vlada neka druga atmosfera! Poznavao sam jedan mladi brani par. Jednog dana doao mi je ovek i rekao: "eleo bih da kapituliram pred Bogom. Do sada sam ga poricao, javno sam govorio protiv njega. Sada to vie ne mogu. Ali, moj brak je propao. Hteo sam celom svetu da pokaem kako je mogue i bez Boga iveti u srenom braku. A sada je sve polo naopako. Potukli smo se nad mrtvim telom naeg prvog deteta. I sada znam da je Bog protiv nas. Predajem se!" Sahrana deteta je bila potresna. S jedne
207

strane deijeg kovega ovek sa svojom porodicom. Prekoputa lepa mlada ena, zaokupljena u svom strahu. Dve strane dva sveta, a izmeu njih mrtvo dete. Trajalo je vie od godinu dana, dok i ena nije dola verovanju u Isusa Hrista. Neu zaboraviti kako mi je u pismu, jednog uskrnjeg jutra, napisala da je Gospod i u njenom srcu vaskrsnuo. I onda su se jo jednom venali. Krenuli su ispoetka. Bili su veoma samo stalni i inteligentni ljudi. Sada je sve bilo predivno. On mi je to ovako objanjavao: "Vidite, kod nas je ranije sve ilo naopako". Prekinuo sam ga pitanjem: "A zato sada sve ide onako kako treba?" Ushieno je odgovorio: "Zato to sada kod nas vlada Isus. Moja ena vie ne govori da ona vlada, a ni ja ne kaem da ja vladam. Sada i ona i ja prvo pitamo ta Isus eli! Tada sve ide kako treba". Shvatio sam da ako Isus ve ovde tako divno vlada u naim domovima, ta e tek biti kada bude bio car cele zemlje! To hiljadu godinje carstvo bie neto predivno. Posle Isusove vladavine sreno oveanstvo jo jednom e biti stavljeno na ispit, da se vidi da li su ljudska srca istinski izmenjena. avo e tada, doslovno, biti odreen i jasno e se pokazati da se oveije srce, zapravo, nije promenilo i daje oveanstvo ostalo ono staro. Biblija samo nagovetava da e doi do poslednje pobune protiv Boga. I, onda dolazi kraj sveta. Sunev sistem e eksplodirati. Nebo i Zemlja e proi. itamo: "I videh veliki beli presto i onoga to sedi na njemu... I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred prestolom, a knjige se otvorie! I jedna druga knjiga bi otvorena, to je knjiga ivota. I ko god se ne nae upisan u knjizi ivota, bi baen u ognjeno jezero". Jednom me je neko pitao: "A gde e stajati taj presto, kada sve bude prolo?" Na to sam odgovorio: "To nije tvoja briga. Bolje se brini o tome da li e i ti stajati pred prestolom". Mogue je propasti. Vie bih voleo da te strane istine nema u Bibliji. Ali, postoji strana mogunost u naem ivotu. Moemo biti izgubljeni za svu venost! Uz ovo, da vam ispriam priu. Na jednom kotskom dvoru okupilo se
208

drutvo. Razgovor je doao i na hrianstvo. Gosti su sedeli oko otvorenog kamina u kojem je gorela vatra. Tada jedan stariji, elegantni gospodin, ree domaici: "Po vaim reima, zakljuujem da ste hrianka. Da li stvarno verujete u ono ta u Bibliji pie?" "Da!". "I da e mrtvi vaskrsnuti?" "Da!" "I da e se svima nama suditi?" "Da!" "I da e oni koji se ne nau u knjizi ivota otii u pakao?" "Da! Ja to verujem!" ovek je preao preko sobe. U uglu je visila krletka s papagajem. Izvadi papagaja i kao da e pticu baciti u vatru. Preplaena gospoa uhvati ga za ruku: "ta to radite? Jadna ptica!" Gospodin se na to nasmeja i ree: "ujte, vama je ao ove jadne ptiice. A va, takozvani, Bog ljubavi bacie milione ljudi u pakao! udan mi je to Bog ljubavi!" Za trenutak je zavladala tiina, a onda je domaica rekla: "Varate se. Bog nikoga ne baca u pakao. Mi sami, dobrovoljno, jurimo u njega. Bog eli da se svi ljudi spase!" Biblija nam prikazuje potrebnu sliku poslednjeg suda. Vidimo Boiji sudijski presto. "I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred prestolom". Kako se ljudi opiru ovoj poruci suda. "To nije istina!" Jednog mog mladog prijatelja u fabrici je neko upitao: "Da li stvarno veruje u poslednji sud?" "Da, verujem!" Drugi se rugao: "Ma, hajde! Koliko ljudi sada ivi? A koliko ih je ivelo? Zamisli da e se svakom pojedincu suditi. Zamisli koliko e to trajati!" Na to e mladi: "U taj as imaemo mnogo vremena. Ta, neemo vie nita imati pred sobom!" Da, Bog e i tada imati vremena za nas, pokazujui nam, poslednji put, da nas uzima ozbiljno i sudie svakome od nas pojedinano. Bog nam je pokazao da nas shvata ozbiljno, kada je njegov Sin za nas umro. A ako vi svoj ivot ne uzimate ozbiljno i u grehu ga lakomisleno odbacujete Bog i to uzima ozbiljno. To e se otkriti na dan poslednjeg suda. Biblijska vizija zavrava ovako: "I videh novo nebo i novu Zemlju, na kojoj pravda ivi". Biblija, dalje, opisuje taj novi svet reima koje prevazilaze nae razumevanje. Jedno se kristalno jasno istie: Bog je
209

doao svome cilju. A oni koji su upisani u knjizi ivota, naseljavae novi svet i bie ravni Boijem Sinu. Svet bez policije, bez bola, bez greha, bez smrti! Proitajte to sami, to predivno poglavlje knjige Otkrivenja 21 i 22. To su natprirodne slike koje prevazilaze nau predstavu, jer mi poznajemo samo svet greha, patnje i smrti. Ja elim da uestvujem u tom novom Boijem svetu! A vi?

4. Iliili
eleo bih iznad svega da vam dam zavrnu sliku. Vidite, to vie prouavamo ovu zavrnu sliku iz Biblije, to me vie potresa injenica da e na kraju postojati samo dve vrste ljudi: izbavljeni i neizbavljeni. A ako vi kaete: "Na celom svetu jedva da je kome stalo do Isusa", onda svima odgovaram da postoje i mnogi izgubljeni! Nai oevi su se molili: "Ako e ui mali broj, daj da budem meu njima". Prvo redve o izgubljenima. Moj prijatelj Paul Humburg jednom je ovako priao: "Sanjao sam da je doao sudnji dan. uo sam kako Isus tera izgubljene od sebe: 'Idite od mene, prokleti!' Tako to pie u Bibliji. I video sam kako odlaze, pognute glave, preplaeni i oajni. Onda sam primetio kako je jedan upitao drugog 'Jesi li je i ti video?' 'Da, odgovori drugi. Video sam ruku koja nas je terala. Bila je probodena. Bila je na krstu probodena za nas, ali smo je prezirali. A sada smo s pravom izgubljeni ljudi"'. ujte, umro je i za vas. Svejedno da li u neto verujete ili ste bezbonici, znajte, Isus je umro i za vas! Doite tom Gospodu. A ako kaete: "Grenik sam", onda samo mogu odgovoriti da on trai upravo grenike. Ta, drugih ljudi i nema. A kada neko tvrdi da je dobar, onda lae da sve prti. To su najizgubljeniji ljudi i uopte vie ne primeuju da su izgubljeni.

210

A sada redve o izbavljenima. Vidite, u opisu Biblije o buduem svetu, itamo da je novi glavni grad Jerusalim sagraen na dvanaest ogromnih dragulja. A na tih dvanaest dragulja napisana su imena dvanaest apostola, svedoka Evanelja. Jednom sam sebi zamislio ovako: na draguljima pie Petar, Jovan, Jakov... A na jednom pie Matej. Znate li ko Je bio taj Matej? Bio je straan nepotenjak, vercer i varalica. Dok je tako jednoga dana obavljao svoje prljave poslove, Isus je prolazio i pozvao ga da ga sledi. Levije je, tako se ranije zvao, ostavio sve i poao za Isusom. Video je kako je Isus umro za njega. Doiveo je Isusovo vaskrsenje. Doiveo je njegov povratak u nevidljiv svet. Doiveo je da je Isus ispunio svoje obeanje i poslao Svetog Duha. Kasnije su mu prijatelji predloili: "Ta, ti si toliko toga doiveo sa Isusom, zapii to!" Matej je to i uradio. I tako je nastalo Evanelje po Mateju, koje imamo u Bibliji i po kojem su milioni ljudi nali Isusa. Njegovo novo ime Matej nalazi se u novom svetu na istaknutom mestu. Ime tog prljavog momka koga je Isus izbavio. Toliko je snana milost Isusa Hrista! Toliko snano spasava! A ta milost eli sada da u vama zapone svoje delo. Nemojte joj se opirati! Radi se o vaem spasenju za sada i za svu venost!

211

Kakva je korist od zivota sa Bogom?

Kakva je korist od ivota sa Bogom?

Naa tema glasi: Kakva je korist od ivota sa Bogom? To bismo mogli i ovako rei: Isplati li se biti hrianin? Da vam, prvo, citiram jedan biblijski stih. U poslanici Efescima itamo: "Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima!" Ovaj stih na predivan nain govori o bogatom blagoslovu hriana po Hristu. Ali, pre nego to kaem neto o samoj temi, da najpre raistimo neke preduslove.

1. ivot sa Bogom nije nikakva iluzija

Prvo to elim rei, jeste injenica da ivot sa Bogom nije nikakva iluzija. Neka vam je to jasno od samog poetka. Kao pastor u velegradu susretao sam najrazliitije ljude. Nedavno sretnem jednog mladia i govorim mu: "ovee, kakav bi tvoj ivot mogao da bude, samo kada bi ga predao Bogu!" Na to e on: "O, pastore Bu, kako bi bilo da ostanete s obe noge na zemlji. Ta, Bog uopte ne postoji!" Ja se udim: "Zaista? To je najnovije to sam uo!" On mi odgovara: "Sluajte dobro! Znate, ljudi su se ranije oseali veoma bespomoni pred prirodnim silama. I onda su sebi izmislili neke mone sile, koje bi im mogle pomoi. Jedni su tu silu nazvali Alah, drugi bog, trei Jehova, etvrti Buda, peti... ko zna kako jo. Ali, u meuvremenu je utvreno da je to sve bila samo pretpostavka i da je nebo prazno". Eto, taj mladi mi je odrao lep govor. Poto je zavrio, odvratih: "Dragi moj mladiu, ti uopte ne poznaje Isusa!" "Isus! Ta, i on je samo jedan od velikih osnivaa religija". Ja mu objasnih:
212

"Netano. Dragi moj, to je strana tamparska greka. Rei u ti ko je Isus. Tek otkako poznajem Isusa, znam da je Bog iv. Bez Isusa ne bih nita znao o Bogu!" I onda sam mu objasnio ko je Bog. Ko je Isus? Da vam to objasnim na jednom primeru. Vidite, mnogo toga sam propatio u svom ivotu. Bio sam esto u zatvoru, ne zato to sam ukrao neku srebrnu kaiku, ve zbog svoje vere. U Treem rajhu nisu voleli omladinske propovednike i tako su me zatvarali u strane zatvore. Jednom sam bio u naroito stranom zatvoru. itava graevina je bila od betona, a zidovi su bili toliko tanki da se ulo kada bi neko dole kaljao, ili kada bi na treem spratu neko pao sa kreveta. Sedeo sam u toj maloj, uzanoj rupi. Tada uh kako u susednu eliju dovode novog zatvorenika tajne dravne policije. Taj ovek mora da je bio sav oajan. Kroz tanki zid sam mogao uti kako nou na svom leaju plae. esto sam sluao njegove uzdrane jecaje. Strano je to kada mukarac plae. Preko dana nismo smeli da leimo na krevetu. Onda sam uo kako hoda goredole, dva i po koraka gore, dva i po koraka dole, poput ivotinje u kavezu. Ponekad sam uo kako stenje. A ja sam u svojoj eliji imao Boiji mir. Znate, Isus je doao u moju eliju. I kada bih uo oaj onog oveka, pomislio bih da moram k njemu, moram da razgovaram s Njim. Na kraju krajeva, zar nisam duebrinik! Pozvao sam uvara i rekao mu: "ujte, tu pored mene je neki oajnik. Propae u svom oaju. Ja sam svetenik. Pustite da razgovaram s njim". Odgovorio je: "Dobro, pitau za to". Nakon jednog sata se vratio. Molba nije odobrena. Nikada nisam video svog suseda, iako mi je bio, tako rei, nadohvat ruke. Ne znam kako je izgledao, da li je bio mlad ili star. Oseao sam samo njegov uasan oaj. Moete li to sebi predstaviti? I ponekad sam stajao pred zidom i mislio: samo kada bih mogao da sruim ovaj zid i da odem tom oveku. Ali, nisam mogao da probijem zid, koliko god bih po njemu udarao. A sada, sluajte paljivo! U takvoj situaciji nalazi se ivi Bog. Stvoritelj neba i zemlje. Mi smo zatvorenici u svom vidljivom, trodimenzionalnom svetu. Bog je sasvim blizu. Biblija govori: "Okruuje me sa svih
213

strana". Bog nam je nadohvat ruke. Ali, izmeu njega i nas je zid jedne druge dimenzije. Do Boijeg uha dopire sav jad ovoga sveta. On uje psovanje ogorenih, pla usamljenog srca, bol onih koji stoje kraj grobova, uzdisaje onih koji pate zbog nepravde, kao to je do mene dopiralo uzdisanje onog oajnika iz susedne elije. A zamislite sad ovo! Bog je mogao da uini ono to ja nisam. Bog je jednoga dana sruio zid izmeu sebe i nas i doao k nama u na vidljivi svet u svome Sinu Isusu! Shvatate li? U Isusu, Boijem Sinu, Bog je doao k nama, u svu nau prljavtinu i svu bedu naega ivota. Otkako sam upoznao Isusa, znam da je Bog iv! Imam obiaj da kaem: otkada je Isus doao, poricanje Boga je puko neznanje! A sada moram da govorim o tom Isusu. Najradije bih na svojim predavanjima pripovedao samo o Isusu, ali veeri bi bile prekratke za ovaj velianstveni i predivni materijal. Dakle, Isus se rodio u Betlehemu. Rastao je i postao ovek. Spolja se na njemu nije videlo nita od njegove boanske slave, a ipak je privlaio ljude. Oseali su da im se u njemu pribliila Boija ljubav i milost. Zemlja Kanaan, u kojoj je Isus iveo kao pripadnik svoga naroda Izraela, bila je pod okupacijom rimskih trupa. U gradu Kapernaumu gradski komandant bio je rimski kapetan. Znate, Rimljani su verovali u mnoge bogove, ali u stvarnosti nisu verovali ni u jednog. Ovom rimskom kapetanu veoma je omileo jedan od njegovih slugu, koji se na smrt razboleo. Doveo je lekare, ali nijedan mu, nije mogao pomoi. Video je da e mu sluga umreti. A onda se setio: "Toliko sam sluao o tom Isusu. Moda bi on mogao da pomogne. Idem k njemu". I tako je ovaj nevernik, neznaboac, krenuo da potrai Isusa. Moli ga: "Gospode Isuse, moj sluga je bolestan. Moe li da ga ozdravi?" Isus je odgovorio: "Da, evo idem s tobom". Na to e kapetan: "Nije potrebno da ide sa mnom. Kada ja izdam nareenja, ona se odmah izvravaju. Reci i ti samo re i ozdravie moj sluga". Kao da je ovaj neznaboaki kapetan rekao: ti moe i nemogue uiniti moguim. Ti sam si Bog.
214

Isus se okrenuo i rekao: "Ovakvu veru kao kod ovog ateiste, nisam naao ni u Izraelu". Znai da takvu veru kao kod ovog ateiste nije naao u itavoj crkvi. Razumete li? Ovaj neznaboaki kapetan je shvatio da je u Isusu Bog doao k nama. Morate poznavati dogaaje o Isusu. Molim vas, molim vas usrdno, nabavite sebi Novi zavet. itajte za sebe Evanelje po Jovanu, a zatim druga evanelja, pa tako dalje. To su predivni dogaaji s Isusom. Ne znam nijedan ilustrovani asopis koji donosi tako divne dogaaje kao to ih donosi Novi zavet. Meutim, Isus, Boiji Sin, nije doao na svet samo zato da izlei nekog bolesnog slugu, potvrujui i objavljujui time da postoji Bog. eleo je vie. Doao je da bi ljudi nali mir s Bogom. Vidite, izmeu Boga i oveka ne samo da se ispreio zid one druge dimenzije. Izmeu Boga i vas, izmeu Boga i mene die se jo jedan sasvim drugi zid. To je zid nae krivice. Da li ste nekoga slagali? Da? Onda ste ve podigli jedan kamen izmeu Boga i sebe. Da li ste iveli bez Boga, jedan dan bez molitve? Da? Jo jedan kamen vie. Neistota, preljuba, kraa, obesveenje nedelje i hiljadu drugih sitnih stvari. Svaki put, svakim krenjem Boijih zapovesti dodavali smo jo jedan kamen. Tako smo svi zajedno gradili taj zid koji razdvaja ljude od Boga. A Bog je sveti Bog. Shvatate! Kada kaem Bog, onda se neizostavno javlja pitanje moga greha i moje krivice. Ovo pitanje mora da se rei. Bog shvata svaki greh smrtno ozbiljno. Poznajem ljude koji kau: "Bog se sigurno raduje to ja uopte u njega verujem". Za ime sveta, to nije dovoljno. "I avo veruje u Boga". On sigurno nije ateista. On i te kako dobro zna da Bog ivi. Ali, on nema mir s Bogom. Mir s Bogom imam tek kada je uklonjen zid moga greha i moje krivice izmeu mene i Boga. I Isus je zato doao. On je sruio zid nae krivice. Zbog toga je dopustio da ga pribiju na krst. Znao je da neko mora da podnese sud svetoga Boga za grehe ljudi i mene. Da to kaem ovako: ili Vilhelm Bu ili Isus. I onda je on, neduan sin ivoga
215

Boga, Isus Hrist, uzeo moju osudu na sebe. I vau osudu. Sada bih eleo da pred vaim oima naslikam Gospoda Isusa na krstu. To mi je najdraa slika na svetu. Eno ga, visi onaj po kome je Bog razvalio zid i doao u na svet jada i bede. Eno ga kako visi onaj o kome Biblija govori: "Bog je stavio na njega grehe svih nas". Eno ga kako visi onaj koji nosi na svojim ramenima sve ono kamenje krivice kamenje svakog naeg greha. Eno ga gde visi onaj koji je uinio ono to niko od nas ne moe. On otklanja kamenje greha. Sami proitajte to u Bibliji. Na krstu se obistinilo proroanstvo: "Kazna je bila na njemu, naega mira radi". Da vam to objasnim na drugi nain. Imam jednog dragog prijatelj u vajcarskoj, s kojim sam poao na predivno putovanje. Nakon zajednikog ruka dobili smo raun. I onda smo govorili: "Jedan od nas mora da plati. Onaj ko ima dublji dep". Naravno, smeo sam da kaem: "Hans, ti e platiti, zar ne? Hajde, vadi novanik!" Shvatate, jedan mora da plati. Za svu nau krivicu pred Bogom, za sve nae grehe i prestupe, jedan mora da plati. Ili verujete da Isus za vas plaa ili morate sami platiti. Ali, morate platiti za svaku krivicu. Vidite, zbog toga mi je Isus toliko vaan. Drim ga se tako vrsto, jer je on umesto mene platio! A taj Isus nije ostao mrtav. Ne! I to je ono predivno. Tri dana po njegovoj smrti neki ovek stoji duboko zamiljen i pita se ta je sada, u stvari, s tim Isusom? Sada je mrtav. Video je kako su ga poloili u grob i kako su na otvor navalili veliki kamen. Da li je bio Boiji sin ili nije bio Boiji sin? ovek se zvao Toma. I usred njegovog razmiljanja uje kako njegovi prijatelji kliu: "ovee, on ivi! Zato gleda tako tuno? On ivi!" "Ko ivi?" "Isus!" "Nemogue!" "Mogue! Videli smo njegov prazan grob. Moemo da posvedoimo, da se zakunemo. I, jo neto, sreli smo ga!" "Ima li tako neto, misli Toma, da ovek vaskrsava iz mrtvih? Ako je to istina, onda je on Boiji sin, onda ga je Bog potvrdio!" Ali, Toma je pravi skeptik, pa kae: "Toliko puta su me izigrali u ivotu.
216

Vie ne verujem dok ne vidim!" Jednom, na putu, govorila mi je kondukterka s kojom sam razgovarao o Isusu: "Ja verujem samo u ono to mogu da vidim". Tako, upravo tako, razmiljao je i Toma. A onda je izjavio: "Dok ne budem video na njegovim dlanovima tragove eksera i dok ne stavim svoje prste u njegove rane, neu verovati!" Drugi uenici su mogli da govore do mile volje. Toma je ponavljao i ponavljao da ne veruje. Osam dana kasnije bio je ponovo sa svojim prijateljima. Odjednom je Isus meu njima. "Mir vam!" Onda se okrenuo Tomi i rekao: "Toma, doi, daj svoje prste i opipaj moje ruke i prui svoju ruku i stavi je u moju ranu. I ne budi neveran, nego veran!" Tada ovaj jadni, sumnjiavi Toma pada niice i uzvikuje: "Gospo de Isuse, moj Gospode i moj Boe!" Sada shvatate kada kaem da ivot s Bogom nije nikakva iluzija. Bog nije neto neizvesno, kao kada, recimo, kaemo: 'Tamo negde mora da postoji neki bog, ali ne znamo tano. To niko ne zna". Ne, stvarnost ivota s Bogom zasniva se na sigurnosti da je Boiji Sin doao i za mene umro i vaskrsnuo iz mrtvih. Zato sada mogu sasvim pouzdano znati da Bog jeste stvarnost! Morao sam ovo da raistim, kao prvi preduslov za nau temu "Kakva je korist od ivota s Bogom". ivot s Bogom nije iluzija.

2. Kako poeti ivot s Bogom?

Ljudi mi esto kau: "Pastore Bu, vi ste, u stvari, srean ovek. Imate neto to ja nemam". Ja odgovaram: "Ne govorite gluposti. I vi to moete imati. Isus je i za vas ovde". A onda se postavlja pitanje: "A kako u doi do ivota s Bogom?" Biblija na ovo pitanje jasno odgovara jednom jedinom reenicom: "Veruj u Gospoda Isusa Hrista". Kako bih eleo da vas mogu dovesti verovanju. Ali, prvo da vam objasnim ta zapravo znai verovati. Neki ljudi imaju sasvim pogrenu
217

predstavu o verovanju. Neko gleda na svoj sat i kae: "Tano je sedam i dvadeset. To znam sasvim tano". Druga osoba, koja nema sat, govori: "Verujem da je sedam i dvadeset". Ljudi sa reju verovati uglavnom misle na neko nesigurno znanje, zar ne? ta znai "verovati" kada Biblija kae: "Veruj u Gospoda Isusa Hrista!" Da vam to objasnim na jednom doivljaju. Drao sam jedno predavanje u Oslu, u Norvekoj. Jednog subotnjeg jutra morao sam da se vratim avionom, jer sam ve sledeeg dana trebao da govorim na velikom zboru u Vupertalu. Sve je krenulo naopako. Avion je imao jedan sat zakanjenja zbog magle. Onda smo uzleteli u pravcu Kopenhagena, gde sam trebao da presedam u drugi avion. Kada smo ve bili iznad Kopenhagena, pilot odjednom skree i leti u pravcu vedske. Preko zvunika nam objanjava da je Kopenhagen sav u magli, pa ne moemo sleteti. Leteemo za Malme. Ni za ivu glavu nisam eleo u Malme. ta u tamo? Hteo sam u Diseldorf. Ta, moram da govorim u Vupertalu. Konano, sleemo u Malmeu. Ustanovili smo da je itav aerodrom natrpan ljudima. A avioni jo uvek sleu jedan za drugim. Malme je jedini aerodrom u itavom podruju bez magle. Svi avioni sada lete ovamo. Bio je to samo mali aerodrom, i u zgradi nije bilo vie nijedne slobodne stolice. Sprijateljio sam se s jednim austrijskim trgovcem. Pitali smo se ta emo sada? Moda emo jo i sutra ujutru sedeti ovde. Ta, svakome bi to priselo. Svi grde i pitaju, gunaju i mrte se, kao to je to uobiajeno u takvim prilikama. Iznenada ujemo preko zvunika: Sada e poleteti jedna etvoromotorna maina prema jugu. Ne zna se hoe li sleteti u Hamburgu, Diseldorfu ili Frankfurtu. Ali, ko god eli ka jugu, moe da ue. Bila je to prilino nesigurna stvar. Pored nas, vie jedna ena: "Ja neu ui. Plaim se". Ja joj kaem da ona to i ne mora. Moj Austrijanac kae da je let kroz maglu nesiguran. Ko zna da li e avion moi da sleti. Dok ena vie, a Austrijanac sumnja, vidim pilota u njegovoj plavoj uniformi. Vidim njegovo lice. Veoma je ozbiljno i usredsreeno. Oseamo da zna koliko je to odgovoran posao. Za njega to nije nikakva deija igra. "ovee, njemu moemo da se poverimo! Hajde,
218

uimo! On nije neki vetropir". Uli smo u avion. Od tog trenutka naeg ukrcavanja, odvajanja od vrstog tla i zatvaranja vrata aviona, bili smo izrueni ovom oveku. Ali, imali smo poverenje u njega. Poverio sam mu svoj ivot. Sleteli smo u Frankfurtu i do kue sam putovao jo celu no. Ali, doao sam na cilj. Vidite, to znai verovati. Verovati znai nekome se poveriti. Kako doi do ivota sa Bogom? Veruj u Gospoda Isusa Hrista. Hteo bih da vam kaem da se ukrcate kod Isusa. Seate se, kada sam se ukrcao na avion, inilo mi se da bi Austrijanac jednom nogom radije ostao na aerodromu. Ali, to nije bilo mogue. Mogao je ili ostati, ili potpuno da se poveri pilotu. Tako je to i sa Isusom. Ne moete jednom nogom da ivite bez Isusa, a drugom da ste ukrcani kod njega. Tako neto je nemogue. Verovati u Gospoda Isusa Hrista, iveti sa Bogom, mogu samo kada potpuno uem u rizik s n>im. Moram mu rei: "ivot, Hriste, uzmi moj, odsad nek' je sasvim tvoj!" Da vas sada upitam: kome biste se drugom poverili, ako ne Boijem Sinu? Niko na ovom svetu nije za vas uinio toliko koliko je uinio Isus. Toliko me je voleo, da je za mene umro. I za vas. Niko nas nije voleo tako kao on. I on je vaskrsnuo iz mrtvih. Zar da svoj ivot ne poverimo onome ko je vaskrsnuo? Ta, bezumnici smo ako to ne uinimo. No, istoga trenutka, kada svoj ivot predam Isusu, ja sam se ukrcao u ivot s Bogom. Rado pevam ovaj stih: "Predajem ti sve, Isusu, sve to znam i to imam! Predajem ti sve, Isuse, telo, duu, duha, sve! Predajem ti sve, Isuse, ini sa mnom ta eli!" Koliko bih eleo da to bude i vaa odluka! Evo jo jednog malog dodatka. Vidite, ako svoj ivot predate Isusu i ako elite da se kod njega ukrcate, ako elite da mu se poverite, onda mu to recite. On je ovde. On je pored vas. On vas uje. Recite mu:
219

"Gospode Isuse, predajem ti svoj ivot". Kada sam se, kao bezboni, propali mladi mangup, obratio i prihvatio Isusa, molio sam se: "Gospode Isuse, predajem ti sada svoj ivot. Ne mogu da ti obeam da u biti dobar. Ti mora da mi pokloni novo srce. Imam lo karakter. Ali, predajem ti sve to imam i to jesam. Uradi neto sa mnom!" To je bio onaj as moga ivota kada sam se s obe noge ukrcao kod Isusa i kada sam mu predao upravlja svoga ivota, jer me je on iskupio svojom krvlju. No, ako elimo napredovati u svom ivotu s Bogom, a to ponavljam svaki put, neophodno je da se drimo tri vane stvari: da itamo Boiju re, da se molimo i da negujemo zajednitvo. Vidite, ne moete pripadati Isusu i onda da vie nita o njemu ne ujete. Moramo imati Bibliju ili Novi zavet i da petnaestak minuta svaki dan u tiini itamo redom. Ono to ne razumem, ostavljam po strani. Ali, to ee itam Bibliju, to u vie shvatiti. esto mi se srce prosto iri od radosti i od spoznaje da pripadam ovom divnom Spasitelju i da ga smem objavljivati. Ne samo da moemo imati ivot s Bogom, smemo da ga podelimo i s drugima. Druga stvar je molitva. Isus vas slua. Ne morate da mu drite lepe govore. Dovoljno je da se molite poput one domaice: "Gospode Isuse, danas u imati teak dan. Moj mu je loe raspoloen, deca su nepoeluna, imam veliki ve, nedostaje mi novca. Gospode Isuse, evo, stavljam svu tu zbrku pred tebe. Daj da mi srce bude ispunjeno radou, jer imam ivot od Boga. I molim te, pomozi mi da sve ovo preivim. Gospode Isuse, hvala ti da mogu potpuno da ti se predam". Shvatate, Isusu mogu sve da kaem i smem da ga molim: "Gospode Isuse, daj da te bolje upoznam i da sve vie pripadam tebi". Kao tree, mom ivotu sa Bogom pripada zajednitvo. Dakle, prikljuite se onima koji, takoe, ele da ive sa Isusom. Nedavno mi je neko izjavio: "Hou da verujem, ali nikako ne napredujem". Savetovao sam
220

mu: "Potrebno je da se prikljuite drugim hrianima". A on: "Ali, oni mi se ne dopadaju". "Pa, tu nema pomoi. Ako hoete da jednom na nebu ivite zajedno, morate ve sada to da nauite". Kao deak, poznavao sam direktora jedne banke u Frankfurtu, starog gospodina, koji mi je mnogo priao o svojim mladim danima. Po zavretku studija, otac mu je rekao: "Evo ti toliko i toliko novca, Putuj kroz glavne gradove Evrope". Zar ne biste i vi hteli da dobijete ovakvu ponudu? Stari gospodin mi je dalje priao: "Znao sam da se u velikim gradovima veoma lako pada u greh i sramotu. A ja sam eleo da pripadam Isusu. Zato sam u svoju torbu upakovao i svoj Novi zavet. I svaki dan, pre naputanja hotelske sobe, hteo sam da ujem glas Gospoda Isusa i da s njim razgovaram. A gde god sam bio, hteo sam da pronaem hriane. I svuda sam pronaao Isusove uenike u Lisabonu, Mapridu, Londonu... Najtee je bilo u Parizu. Dugo sam se raspitivao za osobu koja pripada Isusu i ita Bibliju. Kada sam se spustio niz stepenice jedne obuarske radionice i upitao: 'Poznajete li Isusa?' oi obuara su zasvetlile. Rekao sam mu: 'Doi u svako jutro kod vas da se zajedno molimo. Smem li?' " Toliko mu je bila vana ova trea stvar. eleo je da ima zajednitvo sa hrianima, jer Je stvarno hteo da bude hrianin. Eto, to sam morao da raistim. Dakle, od kada je Isus doao, ivot s Bogom nije iluzija. Kako doi do ivota s Bogom? "Veruj u Gospoda Isusa Hrista!" Da preem na ono glavno pitanje:

3. Kakve koristi imam od ivota s Bogom?

Dragi prijatelji, kada bih hteo da vam ispriam sve to ovek ima od ivota s Bogom i u zajednitvu s Isusom, jo bih i o Boiu priao o
221

tome. Toliko koristi imamo od toga. Neu zaboraviti rei mog oca, kada je u 53, godini bio na samrti. Bile su to, inae, njegove poslednje rei: "Ti, Vilhelme, reci svim mojim prijateljima i poznanicima koliko me je Isus usreio i uinio blaenim u ivotu i u smrti". Znate, ako je neko na samrti, vie ne govori nikakve fraze. A kad neko pred svoju smrt kae "...koliko me je Isus usreio u ivotu i u smrti", onda vas proe jeza. Kako e izgledati vae umiranje? Kao mladi pastor doiveo sam u Rurskoj oblasti neto veoma lepo. Na jednom velikom skupu, neki veoma uen gospodin dva sata je dokazivao kako Bog uopte ne postoji. Pokazao je svu svoju uenost. Sala je bila prepuna ljudi. Od dima jedva da ste videli prst pred nosom. Nisu nedostajale ni ovacije: "Ura! Nema Boga! Moemo raditi ta nam je volja!" Kada je govornik, posle dva sata, zavrio, ustao je voditelj i rekao: "Vreme je za diskusiju. Ako neko eli da govori, neka se javi". Naravno, niko se nije usudio. Svako je mislio da se ovako uenom oveku niko ne moe suprotstaviti. Sigurno je da se mnogi prisutni nisu s njim slagali, ali ko bi se usudio popeti na podijum, kada pred sobom ima hiljade ljudi koji govorniku aplauzom odobravaju. Ipak, neko se javio. Tamo u pozadini, sedi jedna stara bakica, sa crnom kapicom na glavi, kakvih ima mnogo u Rurskoj oblasti. Voditelj je upitao da li eli neto rei. Baka odgovori: "Da". "E, onda morate doi na pred". Baka kae: "Bez brige. Idem". Bila je to hrabra ena. Bilo je to negde oko 1925. godine. Dakle, stara baka marira napred na podijum, staje za govornicu i poinje: "Gospodine govornie, vi ste sada dva puna sata govorili o vaem neverovanju. Dopustite mi sada da ja govorim pet minuta o svom verovanju. Hou da vam kaem ta je moj Gospod, moj nebeski Otac za mene uinio. Vidite, bila sam jo sasvim mlada, kada je moj mu nastradao u rudniku. Doneli su mi ga mrtvog u kuu. Ostala sam sama sa troje male dece. Tada socijalno osiguranje jo nije funkcionisalo. Mogla sam da oajavam dok sam stajala kraj lea moga mua. Vidite, i tada me je moj Bog uteio, kao to me nije mogao uteiti nijedan ovek. Ono to su mi ljudi govorili ulo je na jedno uho,
222

a na drugo izalo. Ali on, ivi Bog, uteio me je. I onda sam mu rekla: 'Gospode, sada mora ti mojoj deci da bude otac'. (ena je stvarno umela potresno da pria). esto nisam znala odakle u sutradan uzeti novac da decu nahranim. Onda sam to opet rekla svom Spasitelju. 'Gospode, zna kako sam jadna. Pomozi mi sada!' Okrenuvi se sada govorniku, starica je nastavila: "Nikada me nije izneverio. Nikada! Prolazila sam kroz gusti mrak, ali me nikada nije ostavio na cedilu. A Bog je uradio jo i vie. Poslao je svoga Sina, Gospoda Isusa Hrista. On je za mene umro i vaskrsnuo i svojom krvlju me je oistio od svih mojih greha. Da, sada sam stara ena. Uskoro u umreti. I vidite, dao mi je sigurnu nadu u veni ivot. Kada ovde zatvorim oi, probudiu se na nebu, zato to pripadam Gospodu Isusu. Sve ovo je on uradio za mene. A sada pitam vas, gospodine govornie ta je vaa nevera uinila za vas?" Govornik je ustao, potapao staricu po ramenu i rekao: "Ah, tako staroj eni ne elimo oduzeti njenu veru. Dobra je ona za stare ljude". No, trebali ste videti nau staru baku. Energino je odmahnula rukom i rekla: "Ne, ne, nemojte se aliti sa mnom. Upitala sam vas neto, gospodine govornie, i odgovorite mi. Rekla sam vam ta je moj Gospod za mene uinio. A ta je vae neverovanje za vas uinilo?" Velika nedoumica. Baka je bila mudra ena! A kada se danas napada Evanelje sa svih strana, namee mi se pitanje: ta, zapravo, imate od svog neverovanja? Ne ini mi se ba da ljudi zbog njega imaju mir u srcu i da su sreniji. Ne, moji prijatelji! Kakve koristi od ivota s Bogom? Evo, rei u vam to veoma lino. Ja uopte ne bih izdrao da u svom ivotu po Isusu nemam mir s Bogom. Bilo je asova kada sam mislio da e mi se srce slomiti. Danas sam, recimo, uo da se ovde u susedstvu dogodila teka nesrea, koja je dve porodice zavila u crno. Ako sam dobro uo, decu je pregazio automobil. Kako brzo moe da nas snae neka nesrea. Tada uute sve velike rei. Svojim umom pipamo po mraku i pitamo zar nema nikoga ko mi moe pomoi? Vidite, u takvim ivotnim situacijama dolazi do izraaja ta imamo od Isusa. Na dan naega venanja rekao
223

sam svojoj supruzi: "eno, elim sebi est sinova i svi treba da sviraju u trubu". Sve sam ja to tako lepo zamislio duvaki orkestar u kui. Znate, dobili smo estoro dece, etiri lepe kerke i dva sina. Vie nemam ni jednog sina. Obojicu mi je Bog uzeo na straan nain. Prvo jednog, a zatim i drugog. Nikada to neu razumeti. Celi ivot sam, kao omladinski pastor, imao posla sa deacima, a moji roeni sinovi... Jo se seam kako sam kod prijema vesti o smrti drugog sina trao goredole i oseao kao da mi je neko zabio no u srce. I onda su dolazili ljudi i govorili rei utehe. Ali, one nisu prodrle u srce. Nisam ih ni zapamtio. Nisu delovale. Ta, bio sam omladinski pastor i znao sam: veeras moram u omladinski dom. Treba radosno da govorim Boiju re skupu od 150 mladia. A moje je srce krvarilo. I onda sam se zakljuao u svoju sobu. Pao sam na kolena i molio sam se: "Gospode Isuse, ti ivi! Molim te, zauzmi se sada za mene, jadnog pastora". I onda sam otvorio svoj Novi zavet i itao: "Isus govori: 'Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir'". Znao sam da on dri svoje obeanje, pa sam ga zamolio: "Gospode Isuse, ne mogu sada da razumem zato si mi to uinio, ali daj mi taj mir. Ispuni moje srce tim mirom". I, uinio je upravo to. Zaista! Evo, ja vam to ovde svedoim! I vi ete ga trebati, kada vam vie nijedan ovek ne bude mogao dati utehu. To je divno! Kada vam vie nijedan ovek ne moe pomoi, onda je uteha to poznajete Isusa, koji nas je svojom krvlju na krstu otkupio i koji je vaskrsnuo. Divno je kada mu moete rei: "Gospode, podari mi svoj mir". Mir koji on daje jeste poput mone reke koja se uliva u srce. To vai za najtei as naega ivota, kada idemo u susret smrti. Kako e jednom izgledati vae umiranje? Tu vam ne moe pomoi niko iv. Moraete jednom da pustite i onu najdrau ruku. Kako e to biti? Doi ete pred Boije lice. Hoete li svojim gresima da stanete pred Boga? Znate, kada drite snanu Isusovu ruku i kada znate da vas je on iskupio svojom skupocenom krvlju i da vam je oprotena svaka krivica, onda moete blaeno umreti. ta nam koristi ivot sa Bogom? Da vam nabrojim:
224

 mir s Bogom, radost u srcu, ljubav prema Bogu i prema blinjima, ak i prema neprijateljima, prema onima koji mi idu na ivce, uteha u nesrei, svakoga dana sunce mi sija, imam sigurnu nadu u veni ivot, imam Svetog Duha, imam oprotenje greha, strpljenje... mogao bih da priam jo i jo. Da zavrim jednim stihom, kojeg mnogo volim: "Srena sigurnost Isus je moj! Njemu sam dao sav ivot ja svoj! Naslednik Spasa, srean sam ja! Roen od Duha, krvlju opran! To je moj ivot, pesma je to, Hvaliti tebe, o Boe moj!" Divno je biti svojina Spasitelja. elim vam to veliko bogatstvo, tu jedinu pravu sreu!

Ovo je bilo poslednje predavanje pastora Bua. Odrao ga je 19. juna 1966. godine na ostrvu Rigen (Rgen). Na povratku s ove evangelizacije Bog gaje pozvao sebi.

225

Vilhelm Bus

Vilhelm Bu (Wilhelm Bush)

Bio je jedan od najpoznatijih nemakih evanelista pre i posle drugog svetskog rata. Njegov iskren i neposredan nain navetavanja biblijskih istina privlaio je hiljade ljudi na njegove evangelizacije. Bu je bio uveren da je Evanelje Isusa Hrista najvanija i najznaajnija poruka svih vremena. U svojim propovedima i spisima uverljivo i privlano daje biblijske odgovore na mnoga ivotna pitanja kako starih, tako i mladih, bogatih ili siromanih, obrazovanih ili neobrazovanih ljudi. Vilhelm Bu rodio se 1897. godine u nemakom gradu VupertalElberfeldu (WuppertalElberfeld). Svoju mladost proveo je u Frankfurtu na Majni, gde je i zavrio univerzitetske studije. Teologiju je studirao u Tibingenu (Tbingen). Spasitelja Isusa Hrista susree na ratitu. Predaje mu svoj ivot. Ovaj radikalni korak promenio je smer njegovog ivota, a uticao je na mnoge ljude kojima je punomono i oduevljeno do kraja svog ivota svedoio o stvarnosti postojanja Boga. Za vreme Treeg rajha nacisti su ga zbog njegove vere i beskompromisnog stava esto hapsili i zatvarali. Po zavretku drugog svetskog rata nastavlja svoju slubu kao putujui evanelista, neumorno objavljujui poruku o Isusu Hristu. Nakon jedne takve evangelizacije, 1966. godine, Gospod ga je pozvao k sebi.

226

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas: "Za poznanje mudrosti i vaspitanja, za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti, pravinosti, pravde i potenja; za davanje prostima razbora, znanja i razmiljanja mladome oveku. (Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN, I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

227