Kulturno umetniko drutvo 'Zastava'

Dvadeset pet godina u slubi kulture

U dug i bogat istorijat 'Zastave' neraskidivo je utkana kultura. Negovale su je i irile razne amaterske grupe, druine i drutva. Najraniji poetci vezani su za pevake grupe iz davne 1853. godine, koja oznaava poetak rada 'Topolivnice'. Od polovine prolog veka, kulturne aktivnosti su se odvijale kroz rad sekcija pri organizacijama sindikata i omladine sve do 1980. godine, kada je 21. marta osnovano Kulturno-umetiko drurvo 'Zastava'. Drutvo su inile sekcije koje su na dobrovoljnoj osnovi okupljale kako radnike 'Zastave' i njihovu decu tako i sve druge graane i kulturne stvaraoce. Sve aktivnosti imale su drutveno-vaspitni i obrazovni karakter. lanovi KUD-a sa mnogo ljubavi i truda nauili su nove koreografije, pisali poeziju, glumili i slikali. Nizala su se gostovanja i brojni koncerti, dramske predstave, knjievne veeri, knjige poezije, likovne kolonije, izlobe...Javne manifestacije su bile najlepi deo aktivnosti i najbolji nain afirmisanja sveukupnog kulturnog stvaralatva radnika 'Zastave'. Predstavljanje kulturnih ostvarenja iroj javnosti bilo je ne samo priznanje za uloeni trud, ve motivacija i podsticaj da se uradi jo vie i bolje, a sve u cilju ouvanja i negovanja nacionalnog kulturnog blaga. Hiljade preenih kilometara, brojna gostovanja u zemlji i inostranstvu, prijateljstva i ljubavi, ostavili su neizbrisiv trag u vremenu. U vitrine Drutva godinama su sa nagradama i priznanjima pristizale zahvalnice, plakete, diplome, pehari i dr. Za dve ipo decenije kroz sekcije KUD-a 'Zastava' prolo je vie hljada lanova. Mnogi su u njemu ponikli kao amateri, a kasnije uli u svet profesionalne umetnosti ostvarujui znaajne rezultate. KUD je uvek bio rasadnik talenata, stecite drugarstva i sigurnosti, a svakako i izvor znanja. U grupi brojnih fabrikih drutava, KUD 'Zastava' je zauzimao zavidno mesto, kao drutvo ije su odlike bile masovnost i kvalitet.

Knjievni klub
To je najstarija sekcija iz koje je iznikao KUD. Okupljao je poklonike pisane rei. Pored zastupljenosti u zajednikim knjigama poezije, veina lanova kluba objavila je i vlastite zbirke. Za etiri decenije rada i postojanja iz tampe su izale sledee: Metalna sinfonija /1965/ Prireiva: Jovan M. ivanovi Na klasju /1997/ Prireiva: Borislav Horvat Ruka za snom /1981/ Prireiva: Milosav Mirkovi Glasovi sa razmea /1993/ Prireiva: Dragomir Brajkovi Uhvati utvu zlatokrilu /1985/ Prireiva: Dora Pilkovi-Petani

2 Godovi trajanja /1988/ Prireiva: Jovan M. ivanovi Vesnac od usnulih trava /1996/ Prireiva: Zoran ivadinovi Zvezda iz estara /2000/ Prireiva: Slavimir J. Zelenkapi Moja mala glava /2001/ Prireiva: Milan Nikoli Biserica osmeha /2003/ Prireiva: Mica Tomovi Srbija moja ljubav /2004/ Prireiva: Mica Tomovi

Zbirka 'Srbija moja ljubav', izala je uz pomo fondacije 'Beba Bjelopetrovi' iz ikaga i poklonjena je srpskoj deci koja ive u dijaspori. Pored objavljenih knjiga, lanovi su zapaene rezultate postigli na brojnim smotrama knjievnog stvaralatva. To potvruju brojne nagrade i priznanja. Stihove 'Zastavinih' pesnika sluala je publika u Beogradu, Splitu, Ohridu, Karlovcu, Knjaevcu, Rai, Pei, Trsteniku i drugim gradovima.

Folklorna sekcija
Kroz postavljanje i izvoenje koreografija, ova sekcija negovala je neiscrpno blago jugoslovenske, a kasnije i srpskog folklora. Rad sekcije odvijao se kroz tri ansambla zavisno od uzrasta i uvebanosti. To je bila najmasovnija sekcija koja je na repertoaru imala sledee koreografije: Igre iz Grue- ivojin Miljkovi-Pako Igre iz umadije- Milentije Gici Igre iz Leva- ivojin Miljkovi-Pako Igre iz Leskovca- Desanka orevi Igre iz Vranja-Bratislav Grbi Splet vlakih igara- Desanka orevi aljiva igra iz umadije- Olivija Stankovi Igre iz Makedonije- Slobodan Krleski Igre iz Nia- Slavica Mihajlovi Narodna igra sa Kosova 'Rugovska svita' Muka igra iz Makedonije 'Makedonsko berane' Igre iz Slovenije

Folklorna akcija KUD-a 'Zastava' osvojila je brojna priznanja, diplome i nagrade. Za pamenje su brojni nastupi kako u gradovima bive Jugoslavije, tako i u Poljskoj, Nemakoj, Austriji, Holandiji i dr.

Muzika sekcija
Ova sekcija je afirmisala muziko stvaralatvo i unapreivala muziku kulturu. Aktivnosti su se odvijale kroz rad muzikog ansambla, kolu harmonike, kolu gitare, kolu frule, pevaa solista i grupe pevaa, muke

3 'Sedef' i enske 'Zefir'. Mnogima je kasnije bavljenje muzikom postalo zanimanje. Muziki ansambl je izvodio i negovao izvorni narodni melos. Pored samostalnih gostovanja, bio je neophodan kao pratnja za izvoenje numera folklornog ansambla kao i druge programe KUD-a. Brojne su smotre, festivali i takmienja gde je orkestar nastupao i osvojio vie nagrada i priznanja. Orkestar je pratio sve izvoae na tri zavrne smotre 'Susreti drugarstva' radnika Srbije.

Likovno-vajarski studio
Njegova aktivnost odvijala se kroz stvaralaki rad, struno osposobljavanje, organizovanje izlobi, kolonija i uea na smotrama o takmienjima. Na stotine lanova osposobljeno je kroz kole crtanja i slikanja. Mnogi su potom upisali i zavrili umetnike kole i likovne akademije, a onda postali lanovi ULUS-a, ULUPUDS-a i LUK-a. Slikarske kolinije bile su znaajna aktivnost Likovne sekcije. Pored uea po pozivu, 'Zastavini' slikari su gostovali irom Jugoslavije, a takoe i organizovali veliki broj kolinija. Najuspenije su bile u Kragujevcu, Ohridu, Resavici, Kaleniu, Boru.. Sa udruenjem iz Podgorice 'Slikarski uranak' ostvarena je najplodnija saradnja kroz izlobe i kolonije. lanovi Likovnog studija, pored uea na grupnim i samostalnim izlobama, redovno su uestvovali na znaajni smotrama i likovnim takmienjima. Na njima su osvojili mnogobrojna priznanja. Osam 'Kunovih nagrada' najbolja su potvrda umetnikog dometa lanova ove sekcije. Raa Stevanovi, 1991. i 1993 god. Sneana Kikovi, 1994. god. Milo Sari, 1995.god. Dragutin Milosavljevi, 1996. god. Ljiljana Todorovi, 1999 god. Dragan Maksi, 2000 god. Slobodan Cvetkovi, 2002 god.

Na republikim smotrama 'Zastavini' slikari su dobili vie zlatnih, srebrnih i bronzanih plaketa, najveeg priznanja za likovno stvaralatvo sa republikih smotri. Meu dobitnicima su: Radmilo Andrejevi- Zlatna plaketa 1982 god. Nenad Ristovi- Srebna plaketa 1985, god. Darko Gavrilovi- Bronzana plaketa 1998. god. Katarina Tanaskovi- Bronzana plaketa 1999. god. Radmilo Andrejevi- Zlatna plaketa 2003. god.

Svake godine KUD je poklanjao veliki broj slika i skulptura u humanitarne svrhe, a takoe i onima koji su sa 'Zastavom' imali poslovnu i druge oblike saradnje. Zbirka likovnih ostvarenja poklonjena je 2005. godine 'Zastavinom' muzeju.

Dramsko-recitatorska sekcija

4 lanovi ove sekcije na mnogim smotrama, priredbama i takmienjima izveli su brojne recitale, monodrame i predstave. Posebno zapaene bile su: 'Lekcija'- Bogdan Jovanovi 'Vlast'- Branislav Nui 'Poslednji dan'- Borisav Peki 'Usreitelji'- Radivoje Lola uki 'ovnistika farsa'- Radoslav Pavi 'Prozivka za venost'- Dimitrije Tadi 'Radovan III'- Duan Kovaevi 'Stolica koja se ljulja'- Novak Novak 'Poltron'- Sinia Pavi

Predstave su reirali: Ljubomir Ubavki- Pendula Mirko Babi Vladimir ivkovi Miodrag Jurii Dragan Stevanovi Novogodinje programe za decu 'Zastavinih radnika' radnika, glumci su pripremali sa posebnim zadovoljstvom. Nagrade i priznanja doneli su od nastupa u Beogradu, Ohridu, Gornjem Milanovcu, Vrnjakoj Banji, Rai, Lebanu, Knjaevcu, Aleksincu, Stragarima, akovici i dr.

Foto-kino sekcija
Aktivnosti foto-kino sekcije odvijale su se kroz struno osposobljavanje, stvaralaki rad, organizovanje izlobi, prikazivanje filmskih ostvarenja i uea na smotrama i tamienjima. Povodom praznika i jubileja foto amateri su organizovali izlobe umetnikih fotografija, dok su kino amateri pored ostvarenja prikazivali dokumentarne, istorijske, igrane i druge filmove. Zbog nemogunosti da se nabavi savremenija oprema, vremenom je prestalo interesovanje za rad foto-kino sekcije.

Fond 'Andrija Rosi'

Pri Kud-u 'Zastava' 1991. godine, osnovan je fond 'Andrija Rosi' posveen imenu i delu oveka koji je voleo amatere i pomagao rad Drutva. Svake godine 13. decembra na prigodnoj sveanosti porodica Rosi je najboljem amateru za proteklu godinu, uruivala diplomu i novanu nagradu. Nagrade su dobili. Milo Sari, slikar /1991/

5 Milan Mari, muziar /1992/ Dragan Stevanovi, glumac /1993/ Nenad Ristovi, slikar /1994/ Dragan Borisavljevi, folklorac /1995/ Slavimir Zelenkapi, pesnik /1996/ Vladan Petrovi, muziar /1997/ Milovan Rankovi, folklorac /1998/ Ljiljana Todorovi, slikar /1999/ Biljana Raenovi, peva /2000/ Slaana Ratinac, pesnik /2001/ Milo Milosavljevi, slikar /2002/ KUD 'Zastava' i Nataa Mikovi /2003/ ivojin Miljkovi-Pako, koreograf /2004/ Milinko Ivanovi-Crni, muziar /2005/ Darko Pavlovi, korepetitor /2006/

Rezultati koje je postigao KUD 'Zastava' u toku svog 25-godinjeg rada i postojanja, predstavljaju most izmeu prolosti i budunosti. Mnogobrojna su priznanja i znaajne nagrade , ali najvee bogatstvo predstavljaju na hiljade osposobljenih i na pravi put izvedenih mladih ljudi koji su godinama stvarajui u KUD-u tragali za slobodom i dinamikom duha. Da lake preu put od slobode do ljubavi pomogli su ima pre svih, zaposleni u Drutvu. Rukovodioci, odnosno sekretari bili su: Momilo Bankovi, oko Ostoji, Milenko Filipovi, Milosav Todosijevi koji je bio jo i organizator javnih nastupa i programa i Mica Tomovi koja je organizovala rad Knjievnog kluba i Dramskog studija, a kasnije i ostalih sekcija. Na elu Lukovno-vajarskog studija bili su Jordan Erevi i Radia Milovanovi, a muzikom i folklornom sekcijom rukovodili su Zoran Linenberger, odnosno Milentije Gici. Znaajan doprinos dali su i honorarni saradnici: ivojin Miljkovi- Pako, koreograf, korepetitori za folklor Radomir Mihajlovi i Darko Pavlovi, a kasnije i ef orkestra. koilu harmonike vodile su Lidija Pljaki i Ivana Guduri. Predavai u koli crtanja i slikanja bili su Goran Raki, Nenad Ristovi i Milovan Kosti. kola gitare bila je poverena Milanu Miriu i Zoranu Mariu, a frule Milinku Ivanoviu- Crnom. Foto-kino sekciju je vodio Miroslav Kulii. Predsednici skuptine KUD-a 'Zastava' od 1980-2005. godine bili su diplomitani inenjeri Milenko Simi, Stanislav Nikoli, i Branislav Lugomirski, diplomirani ekonomista Milorad Milievi i diplomirani pravnici Dobrija uri, Rade Kecojevi, Rodoljub Petronijevi i Svetlana Aneli. Pored obrazovno stvaralakog rada i javnih manifestacija, KUD 'Zastava' postigao je izuzetne rezultate saraujui sa drugim drutvima u zemlji i inostranstvu, zatim sa institucijama kulture, umadijskom eparhijom, ustanovama za decu i omladinu i sredstvima javnog informisanja. Delei sudbinu kolektiva ije je ime nosio KUD 'Zastava' je prestao sa radom 2005. godine. To nije trebalo da se dogodi da je bilo samo malo vie razumevanja i pomoi od strane gradskog i poslodavnog rukovodstva 'Zastave'.