Koncept odrivog razvoja 1.

Sadraj
1. Sadraj.. 2. Uvod... 3. Nastanak I razvoj ideje o odrivom razvoju... 4. Definicije odrivog razvoja.... 5. Dimenzije odrivog razvoja... 2 3 4 5 8

6. Ostvarivanje odrivog razvoja.. 11 7. Ostvarivanje odrivog razvoja na lokalnom nivou.. 12 8. Principi odrivog razvoja.. 13 9. Indikatori odrivog razvoja.... 15 10. Razvoj svesti I odgovornosti.. 17 11. Odrivi razvoj I obrazovanje.. 19 12. Zakljuak.. 20 13. Literatura. 21

-2-

Koncept odrivog razvoja 2. Uvod

Jedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i ivotne sredine jeste koncept odrivosti, odnosno odrivog razvoja. Uprkos razliitim interpretacijama koje se u literaturi mogu nai, ovom konceptu danas pripada centralno mesto u razmatranju drugorone perspektive opstanka i napretka oveanstva. U tom smislu, paradigma odrivosti je veoma bliska starijem konceptu bezbednosti. Odrivost, ili odrivi razvoj, javlja se ne samo kao sutinski preduslov, ve i kao krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti na Zemlji. Pojam odrivosti se uveliko koristi u mnogim naunim disciplinama, kao i u raznim privrednim granama, ukljuujui rudarstvo, metalurgiju i hemijsku industriju. Tematski okvir zasnovan na principima odrivosti se vremenom proirio tako da su unutar ovog diskursa rarvnopravan status zadobila pitanja: ekonomije i racionalnog korienja resursa, socijalne pravde, te problemi ivotne sredine globalnih razmera. No, uprkos irokoj upotrebi sintagme ,,odrivog razvoja stie se utisak o neodreenosti ovog pojma. Velika disperzivnost ideje o odrivom razvoju, njena nedovoljno konzistentna teorijska konstrukcija, razgranata istraivaka praksa i problemi politike upotrebe utiu na to da ,,jedna od najkompleksnijih ideja (uz glob alizaciju i multikulturalnost) nastala krajem prolog veka pobuuje veliku panju razliitih nauka prirodnih, tehnikih i drutvenih. U strunoj javnosti, u tom smislu, ima miljenja po kojima pojam odrivosti jo uvek ne sadri koncept, tako da preti opasnost da on ostane nedoreen. A, iz te neodreenosti proistiu i mogue nevolje u ostvarivanju ideje odrivosti (u prvom redu, u domenu politike) koje se najee sagladavaju po pitanju motivisanja svih relevantnih inilaca u ovoj oblasti. Ukoliko bi se stremilo preciznijem odreenju pojma odrivosti, onda bi se trebalo odluiti za jednu od nekoliko potpuno razliitihinterpretacija. Naime, odrivost se moe sagledati kao: zahtev da se sauva fiziki inventar prirode; zahtev da se sauvaju funkcije postojeeg inventara prirode (ekosfere); zahtev da se obezbede osnovne potrebe za naredne generacije; te zahtev da se proaktivno dela i vodi rauna o potrebama buduih narataja.

Mnogi teoretiari odrivost sagledavaju u svetlu prve interpretacije, odnosno ouvanja postojeeg inventara prirodnih resursa. Sutina ovog pristupa ogleda se u tome da se svakom narednom narataju dozvoli da koristi postojee resurse u meri koja e potonjim generacijama ostaviti resurse ,,identinog kvantiteta i kvaliteta. Druga interpretacija ini se primamljivijom budui da insistira na funkcijama pojedinih delova ekosfere. Reju, izgubljene delove ekosfere, ili ekosistema, mogue je zameniti, to jest, supstituisati odgovarajuim ekvivalentima koji bi vrili istu funkciju. Teite nije na ouvanju nekog specifinog prirodnog dobra ili pojedinane bioloke vrste, ve na ouvanju funkcija koje oni u ekosferi obavljaju. Ova interpretacija odrivosti, oito, ne polazi od principa ekoloke ekvivalentnosti koji je osoben za ekologiju.

-3-

Koncept odrivog razvoja

Prve dve interpretacije odrivosti predstavljaju etiki minimum ispod koga ne bi trebalo ii. Otuda su preostale dve interpretacije odrivosti, posmatrano sa etikog stanovita, mnogo prihvaenije budui da podrazumevaju predostronost u smislu obezbeivanja osnovnih zaliha resursa i za naredne generacije. Odrivost ekonomske aktivnosti, oigledno, poiva na razliitim osnovama. Na prvom mestu, postoje jaki moralni razlozi da dananja generacija ostavi potomstvuu naslee nita manje anse za razvoj no to ona ima sada. To znai da sadanja generacija ljudi ne bi smela da degradira planetu Zemlju, sa svim njenim potencijalima. Pravo sadanje generacije na iskoriavanje resursa i ivotne sredine ne sme da ugrozi isto takvo pravo buduim naratajima. Druga grupa razloga za odrivi razvoj je ekoloke prirode. Naime, ako priroda predstavlja vrednost samu po sebi, to jest, ako ouvanje biodiverziteta (ili zaliha prirodnih resursa) ima opravdanje u stavu da ovek predstavlja deo prirode, te da nema prava da je nepovratno menja, onda se svaki vid ekonomske aktivnosti kojim se naruava diverzitet ivog sveta, ili bogatstvo resursa, moe smatrati neprihvatljivim. U stvari, ova grupa razloga se takoe svodi na moralne razloge, s tom razlikom to se u ovom sluaju ne naglaava odnos sadanje generacije ljudi prema buduim naratajima, ve odnos prema ostalim ivim biima, odnosno prirodi u celini. Prema tome, razlog za opravdanje koncepta odrivosti najee podrazumeva ekonomski argumenat po kome je odrivi razvoj efikasniji. Drugim reima, nepotovanje koncepta odrivosti dovelo bi do neefikasnog privrednog razvoja, u smislu sve veeg rasipanja resursa i energije, odnosno dugoronog pogoranja odnosa izmeu rastuih potreba ljudi i ogranienih resursa. U ovom radu se sagledavaju razliiti aspekti meusobne povezanosti koncepta odrivog razvoja i zatite ivotne sredine. Najpre se izlae nastanak same ideje odrivog razvoja, prati njen razvoj preko analize brojnih definicija ovog pojma, da bi se u sredinjem delu rada panja usredsredila na, po miljenju veine teoretiara, kljuni problem ostvarivanje odrivog modela razvoja u praksi. U tom smislu, od koristi je poznavanje principa i indikatora odrivog razvoja za pojedine oblasti (ekonomiju, ivotnu sredinu i drutvo), koji se analiziraju u drugom delu rada. Najzad, u zakljunom delu rada se ukazuje na, po miljenju autora, kljune prepreke u realizaciji odrivog razvoja nedovoljan stepen razvijenosti svesti o intergeneracijskoj pravdi.

3. Nastanak i razvoj ideje o odrivom razvoju

Koreni ideje odrivosti lee u lovstvu i umarstvu. Lovci, naime, tee da maksimalno koriste prirataj divljai trudei se, istovremeno, i da u potpunosti odre osnovu potrebnu za reprodukciju. Princip odrivosti je jo jasnije zastupljen u umarstvu ne obarati tokom godine vie stabala nego to ih priroda moe stvoriti, ali ni manje. Na prelazu iz XVIII u XIX vek, u vreme uspona rudarstva i rane industrije dolo je zbog prekomerne potronje drveta u ovim oblastima i zbog toga do ugradnje principa odrivosti u zakon o organizovanom umarstvu u Nemakoj. Kasnije, tokom druge polovine XX veka razvoj mnogih privrednih grana je sagledavan polazei od ideje odrivosti, odnosno kasnije razvijenih modela odrivog razvoja.

-4-

Koncept odrivog razvoja

Ipak, ideja o odrivom razvoju prela je dug put do opte prihvaenosti u meunarodnim razmerama. Sve je poelo uvenom knjigom ,,Granice rasta iz 1972. godine kada je Rimski klub ukazao na ondanje ,,dileme oveanstva pre svega sa stanovita ubrzanog iscrpljivanja najvanijih prirodnih resursa. Izvetaj je pozivao na preraspodelu (redistribuciju) ogranienih prirodnih resursa. Struna javnost, a posebno ekonomska, otro je kritikovala ovaj izvetaj, te on nije imao primetan uticaj na kreiranje meunarodne i nacionalnih ekolokih politika. Godina 1972., kada je u Stokholmu odrana i Prva konferencija Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini, smatra se prekretnicom u odnosu oveanstva prema ivotnoj sredini. Delegacija SFRJ je na toj Konferenciji predloila da 5. jun (prvi dan njenog odravanja) bude proglaen za Svetski dan ivotne sredine, to je i prihvaeno. Koncept odrivog razvoja usvojila je Evropska unija 1990. godine, a Ujedinjene nacije 1992. godine na Drugoj Konferenciji Ujedinjenih nacija o ivotnoj sredini odranoj u Rio de aneiru. Preovladalo je uverenje u svetu da se ivotna sredina ne moe ouvati i unapreivati izdvojenim politikama i parcijalnim merama, ve je to jedino mogue initi realizacijom (implementacijom) koncepta odrivog razvoja. Odrivom razvojem se tei uravnoteenju odnosa u kompleksu: ovek priroda drutvo. Koncept odrivog razvoja nastao je tek zahvaljujui aktivnosti Meunarodnog udruenja za zatitu ivotne sredine i prirodnih resursa. Ovo udruenje je 1980. godine razvilo strategiju zatite ivotne sredine koja je kao osnovni zadatak postavila ostvarivanje odrivog razvoja kroz zatitu prirodnih resursa. Kasnije e ovaj koncept preuzeti Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj. Ova komisija poznatija pod nazivom Bruntlendova komisija pripremila je 1987. godine izvetaj pod nazivom ,,Naa zajednika budunost (Our Common Future, engl.). Ovaj izvetaj je, nasuprot ,,Granicama rasta iz 1972. godine, promovisao politiki prihvatljivije ideje odrivog razvoja.

4. Definicije odrivog razvoja

Najuticajnija definicija odrivog razvoja je ona koju je predloila Brundtlendova komisija: Odriv razvoj je onaj razvoj koji zadovoljava sadanje potrebe, ne ugroavajui mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Pomenuta Bruntlendova definicija odrivog razvoja ukljuuje dva osnovna koncepta: koncept potreba i koncept ogranienja. Prvi koncept se odnosi na postizanje ili ouvanje prihvatljivog ivotnog standarda za sve ljude, dok drugi koncept zagovara korienje kapaciteta ivotne sredine u saglasnosti sa dostignutim nivoom tehnolokog razvoja i drutvene organizacije. Koncept potreba je osnova za unutargeneracijsku pravdu, dok se na konceptu ogranienja zasniva meugeneracijska pravda. Ovakvo poimanje odrivog razvoja je opteg karaktera, te moe posluiti kao orijentacija u procesu definisanja nacionalne i globalne politike.

-5-

Koncept odrivog razvoja

Ipak, Izvetaj Bruntlendove komisije ima najmanje etvorostruki znaaj: Koncept odrivog razvoja, sagledan kao zadovoljavanje sadanjih potreba bez groavanja sposobnosti buduih narataja da zadovolje svoje potrebe, istie u prvi plan razvojnost ovog koncepta; to jest, odrivi razvoj je proces promena u kome eksploatacija resursa, upravljanje investicijama, tehnoloki razvoj i institucionalne promene moraju biti konzistentne sa buduim, a ne samo sa sadanjim potrebama. Izvetaj Bruntlendove komisije ukazuje na vanost meunarodne saradnje, ali ukazuje i na tekou u ostvarivanju te saradnje koja se najsaetije moe izraziti stavom: ,,Zemlja je jedna, ali svet nije. Bruntlendova komisija je ukazala na potrebu jaanja nacionalnih ekolokih agencija, institucija i organizacija. Bruntlendova komisija je predloila donoenje Programa UN o odrivom razvoju i odravanje meunarodne konferencije o ivotnoj sredini i razvoju.

Sa stanovita ekolokog menadmenta i ekoloke ekonomije odrivi razvoj se moe definisati kao ,,upravljanje resursima Zemlje na nain kojim se osigurava njihov dugoroni kvalitet i dovoljnost. Reju, odrivi razvoj tei usklaenosti mogunosti i ogranienja ekosfere. Troenje ogranienih resursa i zagaivanje ivotne sredine imaju svoju granicu. Sadanje generacije moraju uskladiti ekonomski i ukupni razvoj sa tim ogranienjima tako da obezbede najmanje isti kvalitet ivotne sredine i za budue generacije. Odrivi razvoj podrazumeva i usklaivanje razvoja sa principima socijalne pravde na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou, kao i prelaz sa trine na ekoloku ekonomiju. Odrivi razvoj je, prema tome, skladan odnos ekologije i privrede kako bi se prirodno bogatstvo planete Zemlje sauvalo i za budue narataje. Moe se rei da odrivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, tenju da se stvori bolji svet, preko uravnoteenja socijalnih, ekonomskih i faktora zatite ivotne sredine. Sutina koncepta odrivog razvoja zasniva se na principu intergeneracijske pravde (intergeneracijske jednakosti). Ovaj princip se odnosi na nasleivanje istog stanja ivotne sredine sa jedne na drugu generaciju. Nepotovanjem ovog principa se teta, koju ivotnoj sredini nanesejedna generacija, prenosi na budue generacije. Dakle, iako odrivi razvoj zavisi od biosfere i njenih ekosistema, na njega najvie utiu ljudi i njihove aktivnosti. Franesko di Kastri (Francesko di Castri), francuski biolog, slikovito je izrazio koncept odrivog razvoja sluei se metaforom ,,stolice odrivog razvoja. Ta stolica moe da funkcionie samo kada su njena etiri oslonca (razvoja) privredna, drutvena, kulturna i ivotna sredina od podjednakog znaaja i jaine, sa vrstom meusobnom povezanou i uslovljenou. Ukoliko je neka od nogara stolice dua, odnosno kraa od ostalih, jasno je da izostaje oseaj udobnog sedenja, odnosno razvoja. Nijedna zemlja ili region nisu dostigli prihvatljiv dinamiki balans izmeu ove etiri dimenzije odrivog razvoja. Stolica renesansnog stila nije sluajno odabrana za ilustraciju koncepta odrivog razvoja. Metafora stolice renesansnog stila nalae potrebu menjanja kulture i uspostavljanje novog, humanijeg razvoja, preko potre bnog na putu prema odrivom razvoju.
-6-

Koncept odrivog razvoja

Ako se prihvati kriterijum ekoloke odrivosti kao jedan od ciljeva razvojne politike, onda se uspenost mera ogleda u izbegavanju akcidentnih situacija koje ugroavaju ravnoteu izmeu i unutar ekosistema. Istovremeno, jedan od zadataka ekonomike ivotne sredine jeste da identifikuje one ekonomske aktivnosti koje pogoduju odrivosti, kao i one koje je naruavaju. Sistem se moe definisati kao ekoloki odriv ukoliko ima svojstvo uravnoteenja. Otuda sledi da se svako ponaanje koje umanjuje uravnoteenost sistema moe smatrati neodrivim. Meutim, do saznanja da li je sistem uravnoteen ili ne, moe se doi samo naknadno (odnosno, ex post). Naime, tek posle poremeaja moe se sa sigurnou zakljuiti kako se ekosistem ponaa, to jest, da li je odriv ili ne. Najvie o emu se pre poremeaja moe znati, jeste manje ili vie uspeno nagaanje. Merenje agregatnog nivoa korisnosti donosi mnotvo metodolokih problema, pa se kao donekle pogodniji za analizu javlja nivo potronje. Tako na primer, odrivost se moe definisati u smislu neopadajue potronje oveanstva tokom vremena; u tom smislu, ine se pokuaji kako bi se utvrdili uslovi koji to omoguavaju. Kako su energija i ostali resursi (voda, sirovine, materijali) preduslov razvoja, tako je proces njihovog korienja i troenja uslov za ostvarenje odrivog razvoja. Odrivo korienje energije i drugih resursa zasniva se na: unapreenju njihove efikasnosti, uvanju i tednji u korienju i korienju nezagaujuih i obnovljivih izvora energije i drugih resursa.

Posebno se izdvaja proizvodnja i potronja energije (primarne i sekundarne), kao najei uzrok zagaivanja vazduha i pojave pojaanog efekta staklene bate. Zato je ograniavanje emisije gasova staklene bate (posebno CO2) deo budueg razvoja koji poiva na paradigmi odrivog razvoja. to su: Odrivost se takoe moe posmatrati u okviru ravnotee tri oblika bezbednosti, a ekoloka bezbednost, socio-ekonomska bezbednost i resursna bezbednost

Glavni ciljevi odrivog razvoja svode se, prema tome, na sledee: Koncept odrivog razvoja je usmeren na ouvanje prirodnih ekosistema i na racionalno korienje prirodnih bogatstava zemlje i povezano s tim na podizanje kvaliteta ivotne sredine i kvaliteta ivota. Odrivi razvoj podrazumava da ovek sauva prirodu na odrivim osnovama i da je koristi onoliko koliko dozvoljava njeno reprodukovanje. Ukoliko se priroda eksploatie nekontrolisano i prekomerno u odnosu na kapacitet ivotne sredine, onda to vodi naruavanju ekoloke ravnotee i ekolokim katastrofama. Koncept odrivog razvoja stavlja u prvi plan kvalitet ivotne sredine [8]. Na osnovu ovako postavljenih ciljeva odrivog razvoja jasna je uloga koju imaju industrijska preduzea na planu efikasne politike unapreenja radne i ivotne sredine, koja proistie iz poslovne strategije preduzea. Poveanje produktivnosti je osnova ubrzanog razvoja koji je uslovljen tehnolokim razvojem.
-7-

Koncept odrivog razvoja

Industrije usklaene sa ekolokim standardima poseduju kljune osobine visokih tehnologija, a to su: mala sirovinska i energetska intenzivnost; visoka informaciona i nauna intenzivnost; visoko uee strune radne snage; velika fragmentacija trita sa specifinim zahtevima; i sveobuhvatan uticaj na karakteristike mnogih segmenata ekonomskog i drutvenog sistema.

Drava je takoe znaajan inilac. Interakcija drave i trita je od prvorazredne vanosti jer ona omoguava zadovoljavanje potreba ljudi na nain koji ne ugroava ivotnu sredinu i pravo buduih narataja na ivot u ouvanoj ivotnoj sredini. Problemi zatite ivotne sredine su problemi eksterne prirode koji opravdavaju intervenciju drave na tritu prirodnih resursa. Drugim reima, odrivost podrazumeva komplementarnost trinih mehanizama i intervencije drave. Pre razmatranja dimenzija odrivog razvoja ini se korisnim ukazati na razliku izmeu pojmova odrivosti i odrivog razvoja. Tim pre to se u praksi ova dva termina koriste kao sinonimi, to dovodi do pogrenih tumaenja. Sintagmom ,,odrivi razvoj opisuje se proces kojim se dolazi do postavljenog cilja, odnosno odrivosti. Tokom tog procesa je neophodno ispuniti zahteve koji stoje na putu ka odrivosti. Odrivi razvoj je, dakle, put ka odrivosti, dok je odrivost ,,karakteristika procesa ili stanje koje moe biti odrano na odreenom nivou bez ogranienja roka.

5. Dimenzije odrivog razvoja

Odrivi razvoj, kao to je opisano u prethodnom poglavlju, ne predstavlja samo ekoloko pitanje. Utvrena su tri aspekta odrivog razvoja, odnosno: ekonomska odrivost, ekoloka odrivost i socijalna odrivost.

Prvi aspekt podrazumeva ekonomski rast i razvoj, drugi obuhvata integritet ekosistema i brigu o njihovom kapacitetu i bioraznolikosti, dok poslednji obuhvata vrednosti kao to su jednakost, osposobljenost, dostupnost i uee pojedinaca u drutvenom ivotu. Pored ove tri komponente, rukovodei principi odrivog prostornog razvoja evropskog kontinenta uvode i etvrtu dimenziju, to jest kulturnu odrivost. Kulturna odrivost sadri normative eko-razvoja koji uvaavaju pluralitet ,,lokalnih, odnosno ekonomskih, kulturnih i socijalnih specifinosti. Ekonomska dimenzija odrivog razvoja trai nove odgovore na izazove globalnog nadmetanja u ostvarivanju konkurentske prednosti kroz efikasnije korienje i poveanje produktivnosti raspoloivih resursa, vodei rauna pri tome da se otklone ili minimiziraju negativni uticaji na ivotnu sredinu. To zahteva fundamentalne i dugorone promene koje bi u okviru koncepta odrivog razvoja trebalo posmatrati kao povoljne prilike i obuhvata: otvaranje novih radnih mesta i zapoljavanje, plate kao egzistencijalni osnov, nove investicije, inovativnost na svim nivoima i razvoj preduzetnitva pod motom iveti od zemljinog dohotka, a ne od njenog kapitala.
-8-

Koncept odrivog razvoja

Ekonomska odrivost oznaava pomak od gledanja na ivotnu sredinu i socijalnu problematiku iskljuivo kroz obaveze strunih timova i eksperata, ka gledanju na ova pitanja kao obaveze cele kompanije. Socijalna dimenzija odrivog razvoja podrazumeva da se za razvoj ne moe rei da je odriv ako nije pravedan ili ako ne zadovoljava potrebe veine stanovnika na Zemlji. Odrivi drutveni razvoj je integrisani proces izgradnje ljudskih sposobnosti u smislu: borbe protiv siromatva, stvaranja produktivnog zapoljavanja ljudi, promovisanja drutvenog ujedinjenja, kao i efikasne i svima dostupne zdravstvene zatite i obrazovanja, prevencije kriminala i negativnih drutvenih pojava, demokratizacije svih pora drutvenog ivota i promene potroakih navika i potreba. Zatita ivotne sredine ekoloka dimenzija podrazumeva sticanje takvog znanja koje bi omoguilo da se prednosti zdrave ivotne sredine cene, odravaju i razvijaju. Odrivi razvoj pretvara zatitu ivotne sredine u ideje koje poslovni svet razume i koje moe uspeno da realizuje. Promena ide od dezorganizovanog odnosa prema ivotnoj sredini ka celovitom poslovanju i odrivom razvoju to ne bi trebalo da vodi nastajanju novih trokova ve utedama i iskoriavanju novih prilika. Odrivi razvoj ukljuuje brigu za ouvanje kvaliteta vazduha, vode i kvaliteta zemljita, zatitu divljih stanita i efikasnije korienje i ponovnu upotrebu prirodnih resursa i energije. Navedene dimenzije (ekonomska, socijalna i ekoloka) odrivog razvoja izraavaju istovremeno osnovna polazita te ideje: Ljudska bia imaju pravo na zdrav i produktivan ivot u harmoniji sa prirodom; Drave imaju suvereno pravo da koriste prirodna bogatstva shodno svojoj koncepciji razvoja, ali na nain da time ne tete ivotnoj sredini drugih zemalja i Radi boljeg reavanja ekolokih problema neophodna je meunarodna saradnja.

Odrivi razvoj se, u prvom redu, zasniva na konceptu istije proizvodnje koji obuhvata nove metode koje treba da su istije, da koriste mnogo manje energije i da ne proizvode tetne nusproizvode. Cilj ovog pristupa je da zadovolji ljudske potrebe bez ugroavanja ivota ljudi ili celovitosti ekosistema od kojih zavisi oveanstvo. istija proizvodnja je, ujedno, i preventivni pristup. Glavni cilj istije proizvodnje je prevencija ili smanjenje nastanka otpada, kao i efikasnija upotrebe energije i resursa. Da bi se ovo postiglo, potrebno je usvojiti nove tehnologije i tehnike, zajedno sa novim vrednostima i nainima zadovoljavanja potreba oveanstva. U sutini, pod istijom proizvodnjom podrazumeva se: smanjenje koliine proizvedenog otpada ili potpuno odsustvo otpada u proizvodnji; efikasnija upotreba energije i resursa; proizvodnja ekoloki prihvatljivih proizvoda i pruanja usluga; te postizanje manje koliine proizvedenog otpada, niih cena i veeg profita.

-9-

Koncept odrivog razvoja

Uprkos raspravama i razlikama da li se ivotna sredina moe ili ne moe tretirati kao ekonomsko dobro, zajedniki stav savremenih ekonomista sadran je u predlogu da se raspodela resursa vri preko cena dobara. Trebalo bi imati u vidu da odrivi razvoj ne znai nepomino stanje harmonije. To je proces neprekidnih promena koji mora zapoeti od svakog pojedinca, promenama naih linih vrednosti, a nastavlja se prenoenjem tih promena na sva podruja naeg ivota. Temelji se na razumevanju injenice da je promena sastavni deo ljudske prirode, to omoguuje upravljanje promenama i menjanje naina na koji funkcioniemo, kako bi stvorili budunost kakvu elimo. Izmeu pojmova odrivog razvoja i zatite ivotnesredine postoje slinosti i razlike. Najvanije slinosti meu njima su: Sprovoenje mera i aktivnosti na zatiti ivotne sredine je u funkciji odrivog razvoja, jer se time obezbeuju isti vazduh, voda i zemljite, koji su bitni, kako za sadanje, tako i generacije koje dolaze; Niz pristupa zatiti ivotne sredine (kao to su ponovna upotreba i recikliranje) uvaju resurse za budue narataje; Obrazovanje za zatitu ivotne sredine podrava koncepciju odrivog razvoja (usavrava se sposobnost identifikacije delotvornih reenja odrivog razvoja); Odrivi razvoj je znatno iri pojam od zatite ivotne sredine.

Najvanije razlike izmeu pojmova odrivog razvoja i zatite ivotne sredine obuhvataju: Odrivi razvoj oznaava opti obrazac ponaanja drutva; Odrivi razvoj je cilj drutva u celini, a zatita ivotne sredine samo nekih segmenata drutva; Odrivi razvoj predstavlja pristup zasnovan na ueu svih segmenata drutva i zajednika je obaveza svih (pojedinaca i institucija); Zatita ivotne sredine je samo jedna od komponenata odrivog razvoja. Za postizanje odrivog razvoja su od podjednakog znaaja i socijalna i ekonomska komponenta; Zatita ivotne sredine se esto ograniava samo na prirodu, dok odrivi razvoj istrauje veze i meusobnu povezanost odgovornog delovanja u ekonomiji, drutvu i ivotnoj sredini; Zatita ivotne sredine podrazumeva smanjenje zagaenja, to ne znai da e budue generacije automatski naslediti istu koliinu prirodnog, drutvenog i ekonomskog bogatstva kao prethodne; Zatita ivotne sredine normativno je regulisana propisima, dok odrivi razvoj ide dalje od pukog ispunjavanja zakona i propisa, tako da se zatita ivotne sredine moe smatrati obaveznom, a odrivi razvoj dobrovoljnim izborom i tenjom.

- 10 -

Koncept odrivog razvoja 6. Ostvarivanje odrivog razvoja

Pre gotovo etvrt veka, Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development), poznata i kao Brundtlendova komisija (Brundtland Commission), objavila je izvetaj u kome je ukazala na opasnosti po ljude i planetu Zemlju od politike ekonomskog rasta koja ne uzima u obzir mogunos ti regeneracije planetarnih resursa. Ova komisija je definisala odrivi razvoj kao razvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadanjosti, bez uskraivanja mogunosti buduim generacijma da zadovolje svoje potrebe. Svetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de aneiru 1992. godine usvojili preporuke Brundtlendove komisije, a jedan od rezultata Samita bila je ,,Agenda 21 poseban dokumenat u kome su, izmeu ostalog, izloene preporuke za odrivo upravljanje zemljinim, vodnim i umskim resursima u 21. veku. Ve od 1973. godine otpoelo se u tadanjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) sa donoenjem petogodinjih akcionih programa u oblasti zatite ivotne sredine. Oni su na poetku bili usmereni pre svega na zatitu od postojeeg zagaivanja, ali je vremenom teite sve vie bilo pomerano prema preduzimanju adekvatnih preventivnih mera. Pri tom se sve vie, kao i u svetu uopte, irio i sam koncept zatite ivotne sredine, obuhvatajui sve iru oblast i povezujui se sa nekim srodnim domenima. Ekoloki aspekt je zahvaljujui ovakvom pristupu bio u sve veoj meri ukljuivan i u politiku Evropske ekonomske zajednice (EEZ) u drugim oblastima. Tokom sedamdesetih godina 20. veka iskristalisala su se u tadanjoj EEZ i osnovna naela buduih aktivnosti u pomenutom domenu. Ta naela se uglavnom podudaraju sa naelima meunarodnog prava zatite ivotne sredine, do ijeg je razvoja dolo na univerzalnom planu. Intenziviranje aktivnosti u oblasti zatite ivotne sredine je, po samoj prirodi stvari, bilo praeno i odgovarajuom sve obimnijom pravnom regulativom. Da bi smanjila tetno dejstvo emisije izduvnih gasova, EEZ je jo pre gotovo etiri decenije propisala pravila u oblasti zatite ivotne sredine, a koja se odnose na motorna vozila poznatu kao Direktiva Saveta 70/220/EEZ. Moe se konstatovati da je zatita ivotne sredine bez sumnje jedna od najznaajnijih oblasti kojima se bavi i Evropska unija (EU). Saradnja sa ovom organizacijom je teko zamisliva bez ekolokog aspekta, ukljuujui tu, naravno, i mnogobrojna pitanja koja se postavljaju u vezi sa pravnim regulisanjem zatite ivotne sredine na meunarodnom i internom planu. Zbog svega toga, jedan od preduslova za uspenu saradnju drugih zemalja sa EU u domenu zatite ivotne sredine je prilagoavanje politici i pravnoj regulativi ove organizacije i njenih lanica (harmonizacija nacionalnih zakonodavstava). Ovo je vano i za drave koje nisu lanice EU (poput Srbije) ne samo zbog zatite ivotne sredine u uem smislu te rei (na primer, u vezi sa zatitom meunarodnih vodotokova, kao to je Dunav, koje te drave dele sa nekim lanicama EU), ve i zbog uske veze koja postoji izmeu zatite ivotne sredine i niza drugih oblasti koje su povezane sa ovom problematikom (na primer, sa saobraajem). U sluaju Republike Srbije i ekoloke saradnje sa EU, Srbiji predstoji veliki posao u vezi sa usaglaavanjem zakonskih akata u oblasti zatite ivotne sredine sa evropskim zakonodavstvom.
- 11 -

Koncept odrivog razvoja 7. Ostvarivanje odrivog razvoja na lokalnom nivou

Koncept odrivog razvoja na lokalnom nivou ostvaruje se preko etiri akciona polja: stvaranja partnerstva, analize problema na osnovu potreba zajednice, akcionog planiranja i implementacije i monitoringa.

Odrivi razvoj kao proces podrazumeva postizanje dogovora o ravnotei izmeu tri razliita procesa koji su prisutni u svakoj konkretnoj situaciji: ekonomskog razvoja, razvoja zajednice i ekolokog razvoja. Znaaj odravanja balansa izmeu ova tri procesa moe se pokazati na primeru bilo kog veeg grada. Na primer, ukoliko lokalno snabdevanje vodom nije zadovoljavajue (ekonomska dimenzija razvoja), ako voda nije hemijski i bakterioloki ispravna i nema je dovoljno (ekoloka dimenzija), te ako voda nije dostupna svim stanovnicima (socijalna dimenzija), onda e kvalitet ivota i privlanost grada opadati. Neophodno je, oigledno, uskladiti razliite (esto i suprotstavljene) interese poslovnog sektora, zatite ivotne sredine i razvoja zajednice, to se postie stvaranjem partnerstva. Proces izgraivanja partnerstva meu zainteresovanim stranama vodi neka institucija koja ima legitimitet da zastupa ukupne interese zajednice obino je to jedinica lokalne samouprave i njene institucije. Analiza problema na osnovu potreba lokalne zajednice omoguava zainteresovanim stranama da razviju proces detaljne, zajednike analize kljunih problema koji se odnose na viziju njihove zajednice. Tokom ove analize oni mogu da izaberu odgovarajue izvore informacija koje su neophodne za formiranje akcionog plana. Analiza problema je neophodan preduslov da bi se postigao elje ni efekat partnerstva tokom procesa planiranja. U analizi problema na osnovu potreba zajednice koriste se metode: participativne i tehnike procene. Metodi participativne procene koriste se kako bi se lokalno stanovnitvo i korisnici razliitih usluga (recimo, vodosnabdevanja) ukljuili u procenu na samom poetku, pomaui u definisanju problema i identifikaciji usluga koje su im najpotrebnije. S druge strane, namena metoda tehnike procene je da informie uesnike u procesu planiranja: u tom smislu, najee se koriste metoda uporedne procene rizika i metoda procene uticaja na ivotnu sredinu. Glavna faza realizacije odrivog razvoja na lokalnom nivou je donoenje plana akciono planiranje. Stratekom akcionom planu prethode, kao to je opisano, pripremn e radnje: stvaranje partnerstva, razvoj vizije zajednice i analiza problema. Strateki plan sadri detaljan opis aktivnosti koje su u njemu predviene a odnosi se na probleme i potrebe na sistemskom planu, obezbeujui dugoronost procesa odrivog razvoja. To znai da se u aktivnostima na ovom planu naglasak stavlja na sistemske i dugorone promene. Pri tom, oekivani rezultati predstavljaju kljuno pitanje svakog akcionog plana. Naime, oekivani rezultati merljivi i specifini zadaci usmeravaju resurse zajednice u ostvarivanju konkretnih zadataka i impliciraju obaveze zainteresovanih strana, ali, istovremeno, iz njih se izvode indikatori kojima se meri uspenost preduzetih akcija i samog akcionog plana.

- 12 -

Koncept odrivog razvoja

Po donoenju plana odrivog razvoja na lokalnom nivou pristupa se njegovoj realizaciji kako bi se postavljeni ciljevi ostvarili u predvienim vremenskim rokovima. Implementacija plana odrivog razvoja lokalne zajednice donosi, po pravilu, promene u mnogim oblastima, to dovodi do otpora u raznim sredinama. Otuda se ne bi trebalo plaiti stavova pojedinih institucija ili delova lokalne samouprave koje pruaju otpor, jer se gotovo svi gradovi suoavaju sa ovim izazovom tokom ostvarivanja plana odrivog razvoja. Za uspenu implementaciju svakog plana, a posebno Akcionog plana odrivog razvoja, potrebno je uspostaviti procedure i standarde praenja. Utvrivanje usklaenosti postojeih procedura moe se poveriti spoljnim ekspertima ali moe biti izvreno i unutar organizacije. No, ako je organizacija kao zaint eresovana grupa uestvovovala u participativnom procesu planiranja odrivog razvoja, rastu anse da se unutar organizacije uradi procena usklaenosti.

8. Principi odrivog razvoja

Koncept odrivog razvoja moe se operacionalizovati na razliite naine. U teoriji i praksi se uglavnom prepoznaju etiri pristupa u ostvarivanju koncepta odrovog razvoja, to jest: odravanje nepromenjenog obima potronje, odravanje nepromenjenih zaliha prirodnih resursa, utvrivanje standarda bezbednog minimuma i primena operativnih ekolokih principa.

S obzirom na postavljeno istraivako pitanje u radu odnos odrivog razvoja i zatite ivotne sredine u okviru ovog odeljka bie sagledan etvrti pristup primena operativnih ekolokih principa. etvrti pristup polazi od toga da ekoloki principi treba da budu vodilja drutvu u njegovom kretanju u pravcu odrivog razvoja. Savremenom oveku je praktino nemogue da izbegne uticaj na ivotnu sredinu ali se taj uticaj moe svesti na najmanju moguu meru (minimalizovati) uz pridravanje odreenih principa (naela) koji ine politiku odrivog razvoja. Reju, pridravanje ovih principa omoguuje razvoj ljudskog drutva uz ouvanje ivotne sredine. U te p rincipe, pre svega, spadaju: integrisanost, predostronost, obnovljivost resursa i preventivno delovanje. Svi ovi principi, kao i glavni minimizacija uticaja na sredinu inkorporirani su ili se inkorporiraju u regulativu Evropske unije. Integrisanost je jedan od najsveobuhvatnijih principa odrivog razvoja i on se, pre svega, odnosi na donoenje politikih odluka u svim segmentima odluivanja. Ipak, odluivanje se moe razmatrati na tri nivoa primene, to jest na nivou: drutva, privrede i proizvoda. Na nivou drutva ovaj princip se sprovodi u domenu odluivanja, odnosno u politici, to je najvie sankcionisano pravnim sredstvima. Dodatnu a znaajnu komponentu, u ovom smislu, predstavlja ukljuivanje (integrisanje) celokupnog stanovnitva u brigu o ivotnoj sredini. To se postie razvijanjem javne svesti o problemima ivotne sredine i konkretnim reenjima tih problema, to jest edukacijom stanovnitva u tom domenu od brige, recimo, o kunom otpadu do brige o izduvnim gasovima automobila.

- 13 -

Koncept odrivog razvoja

Na nivou privrede primena principa integrisanosti obino podrazumeva uvoenje pravnih obaveza privrednim subjektima da odgovorno upravljaju otpadom i emisijama (u atmosferu, vodu i zemljite) i stvaranje integrisane mree punktova za reavanje problema otpada. U tom kontekstu je i propisano obeleavanje proizvoda, naroito u vezi sa sadrajem tetnih supstanci. O otpadu se vodi rauna ve tokom proizvodnje (na samom izvoru), a ne samo po isteku korienja proizvoda to je dugo bila uobiajena praksa. Na nivou proizvoda princip integrisanosti je esto inkorporiran posredno. Osnovna logika ovog nivoa brige o sredini je da se, prilikom definisanja proizvoda, unapred (preventivno) definie i njegov uticaj na ivotnu sredinu, i to integralno od proizvodnje (i resursa koji se za proizvodnju koriste) do otpada koji se stvara prilikom proizvodnje, transporta i korienja. Praktini oblici ovog principa ukljuuju i usmeravanje panje na proizvod, odnosno grupisanje proizvoda u domenu reavanja otpada, ali, isto tako, i jasnu deklaraciju o utroenoj energiji za njegovu proizvodnju. Princip predostronosti podstie politike aktere da donose odluke u oblasti zatite ivotne sredine i u situacijama kada ne postoje nedvosmisleni nauni dokazi o tetnosti ili razmerama tetnog delovanja neke aktivnosti na ljude ili ekosisteme. To znai da ponekad prednost treba dati principu predostronosti umesto preovlaujuem principu poznatom kao: ,,ekaj i vidi (wait and see, engl.). Legislativa o genetski modifikovanim organizmima (GMO) predstavlja noviji primer primene principa predostronosti. Zapravo, cela GMO legislativa je i stvorena zbog injenice da nauci nije poznat uticaj novostvorenih (genetiki modifikovanih) vrsta na biodiverzitet (raznovrsnost) srodnih vrsta, kao ni sa tim povezan opti uticaj na ivotnu sredinu. Princip obnovljivosti resursa se zapravo esto svodi na ouvanje (konzervaciju) prirodnog fonda nekog resursa, bilo da je re o energiji ili sirovini. Ovaj princip je sadran u velikom broju aktivnosti od poveanja efikasnosti, odnosno iskorienja resursa, do poveanja uteda smanjenjem gubitaka ili, recimo, poveanja reciklabilnosti. Bitno je razlikovati dva osnovna tipa resursa iscrpljive i neiscrpljive a u okviru prvih, obnovljive od neobnovljivih. Od neobnovljivih resursa, za oveanstvo su najkorisniji potroni resursi; u prvom redu, fosilna goriva. Princip preventivnog delovanja je zapravo univerzalna tehnika za sprovodjenje svih principa odrivosti, a zapravo je zastupljen u celokupnoj politici Evropske unije u oblasti zatite ivotne sredine. Preventivno delovanje je glavni metod i pristup u integraciji politike ivotne sredine u druge politike i odluivanje. itav sistem integrisanog reavanja problema otpada je rezultat primene upravo ovog principa. Osim toga, integrisana politika proizvoda (IPP) je jedan od novijih primera preventivnog delovanja.

- 14 -

Koncept odrivog razvoja 9. Indikatori odrivog razvoja

Indikatori odrivog razvoja kvantifikuju, razjanjavaju i ine prikupljene informacije upotrebljivim u stvaranju politike koja vodi boljim odlukama i efikasnijim akcijama. Pomau u objedinjavanju znanja prirodnih i drutvenih nauka potrebnih u odluivanju i mogu da pomognu u odmeravanju i podeavanju razvoja u skladu sa ciljevima odrivog razvoja. Indikatorima se, u stvari, operacionalizuje koncept odrivog razvoja. Indikatori, u tom smislu, predstavljaju ,,paljivo izabrane, ciljne i saete promenljive koje su odraz drutvene zainteresovanosti i sredstvo u procesu odluivanja. Na osnovu prethodno definisanog skupa indikatora odrivog razvoja mogue je kvantitativno izraziti uticaje nekog privrednog sektora u ekonomskom, socijalnom i ekolokom smislu. Nesumnjivo, da bi indikatori bili pouzdani i validni, oni se moraju pravilo izabrati, te se u iznalaenju indikatora koriste sledei principi i kriterijumi: nauna zasnovanost, relevantnost u odnosu na potrebe potencijalnih korisnika, merljivost, mogunost predstavljanja irokog raspona stanja sistema, osetljivost za promene, zasnovanost na tanim i dostupnim podacima, razumljiva interpretacija i poreenje podataka, rentabilnost prikupljanja podataka i medijska prijemivost i nedvosmilenost podataka.

Indikatori odrivog razvoja se obino svrstavaju u etiri grupe, odnosno mogu se posmatrati i kao pokazatelji kvaliteta ivota. Ovi indikatori na svojevrstan nain ukazuju na mogunosti zadovoljavanja: ekolokih, egzistencijalnih, socijalnih i personalnih potreba. Konferencija Ujedinjenih nacija o zatiti ivotne sredine i razvoju (UNCD) prepoznala je veoma vanu ulogu koju mogu da imaju indikatori kao pomo zemljama u donoenju pravih odluka koje se tiu odrivog razvoja. Nakon rada u vie faza Komisija Ujedinjenih nacija za odrivi razvoj 2001. godine objavila je Radni program indikatora odrivog razvoja. Ovim dokumentom indikatori odrivog razvoja razvrstani su prema ustanovljenim dimenzijama odrivog razvoja: socijalnoj, ekolokoj, ekonomskoj i institucionalnoj. Iz ovih dimenzija izvedene su glavne teme, iz njih podteme, a iz ovih su proistekli odgovarajui indikatori. Institucionalnim indikatorima se ne sluajno pridaje sve vei znaaj budui da predstavljaju preduslov za uspeno ostvarivanje ciljeva odrivog razvoja u svim oblastima. Institucionalni indikatori obuhvataju pokazatelje koji se odnose na ukljuivanje pitanja ivotne sredine i razvoja u proces donoenja odluka, nacionalne mehanizme i meunarodnu saradnju na izgradnji kapaciteta zemalja u razvoju, meunarodne zakonske instrumente i mehanizme, informisanje u funkciji donoenja odluke, jaanje uloge znaajnih interesnih grupa, te na potencijalni nauni kadar za ostvarivanje odrivog razvoja.

- 15 -

Koncept odrivog razvoja

S druge strane, irok je i spektar indikatora kojima se izraava stanje ivotne sredine. Ekoloki indikatori se odnose na atmosferu (klimatske promene, problem tanjenja ozonskog omotaa, zagaenost vazduha), hidrosferu (koliine i kvalitet voda, zatita okeana, mora i priobalja, reka, jezera i movara), zemljite (poljoprivredu, ume, urbanizaciju) i biodiverzitet (ugroenost ekosistema i brojnih vrsta flore i faune). Opti indikatori odrivog razvoja se prilikom kreiranja politike odrivog razvoja za odreeno podruje mogu preciznije razvrstati u sledee etiri grupe indikatora, odnosno to su: socio-ekonomski indikatori, komunalno-ekonomski indikatori, komunalni indikatori i socio-ekoloki indikatori. Socio-ekonomski indikatori se iskazuju preko parametara kao to su: visina izdvajanja (u procentima) iz bruto nacionalnog proizvoda (BNP) za potrebe obrazovanja i nauke; visina izdvajanja za socijalne potrebe socijalno ugroenih kategorija stanovnika; visina izdvajanja za obezbeenje narodnog zdravlja i visina izdvajanja za zadovoljenje masovnih kulturnih i rekreativnih potreba stanovnitva. U grupu komunalno-ekonomskih indikatora svrstavaju se: visina investicija (u % dohotka) u javni saobraaj, visina investicija u izgradnju kola, bolnica, sportskih terena i kulturnih ustanova, visina investicija u sferi javnih usluga (vodovod, kanalizacija, elektrosnabdevanje, toplifikacija, trgovina) i iznos ulaganja u ureivanje ambijenta naselja itd. Komunalni indikatori odrivog razvoja grada predstavljaju nivoe obezbeenosti komunalnih potreba u zdravijoj sredini. Meu ovim indikatorima su: stanje komunalnog ureenja naselja (broj mesta za prikupljanje otpadaka,nivoreavanjakomunalnih otpadaka, uestalost pranja ulica i sl), nivo ureenosti gradskog ambijenta (fasade, ulice, kolovozi, trotoari, parkovi i sl.), uestalost kontrole saobraajnih vozila i saobraajnih tokova u gradu i obim neprikupljenog otpada sa prostora grada itd. Socio-ekoloki indikatori podrazumevaju stanje prihvaenosti problema i potreba ouvanja i unapreenja ivotne sredine u gradu. To podrazumeva: zastupljenost ekolokog obrazovanja i obrazovanja iz domena zatite i unapreenja ivotne sredine u obrazovnom sistemu (broj asova i sl.), zastupljenost ekoloke problematike u sredstvima javnog informisanja, nivo razvijenosti ekolokih stranaka i pokreta i nivo pravne regulative i institucionalnog organizovanja zatite i unapreenja ivotne sredine. Da bi se ljudi aktivno ukljuili u reavanje ekolokih problema neophodno je da govore i piu o tome, u skladu sa oseanjem o ozbiljnosti ekoloke krize. Sve navedene indikatore mogue je jednostavno predstaviti u grafikoj formi. Opadajui trend krive nekog indikatora ukazivao bi na progres (po pitanju odrivosti) u nekoj oblasti (na primer, opadanje potronje goriva po jedinci puta ukoliko se sagledava odrivost saobraaja).

- 16 -

Koncept odrivog razvoja 10. Razvoj svesti i odgovornosti

Za pokretanje problematike zatite ivotne sredine u najveoj meri uticalo je jaanje svesti pojedinaca i drutva o neodrivosti postojeeg stanja. U strunim krugovima, kada je u pitanju ekologija, veoma esto se upotrebljavaju odreeni termini za koje se ne bi moglo pouzdano rei da su adekvatni i u skladu sa poznatim naunim definicijama. U odreenom smislu moda i nije presudno kako se odreena pojava definie, ve kako se tumai i objanjava. Savremeni svet dozvoljava raznovrsne improvizacije pri kreiranju termina i kovanica i jo raznovrsnija tumaenja, ali u cilju pravilnijeg orijentisanja neophodno je ukratko definisati pojam vrlo esto upotrebljavane sintagme "ekoloka svest". Primetno je da se u literaturi ve pomalo odomaio termin "ekoloka svest". Prihvaeno je i uopteno tumaenje bilo koje pojave ili proizvoda kojima se daje atribut ekologije, te se odmah smatra da je to neto to ne zagauje prirodu. Analogno sa tim, termin "ekoloka svest" ukazuje na razmiljanje o problemima zagaenja i na brigu o ivotnom okruenju. Svest se najee definie kao "intuitivno shvatanje stanja duha i razlike saznavaoca i spoznatog. Nadalje, postoji i tumaenje da svest svedoi o postojanju bia i njegovoj sposobnosti da spoznaje spoljanji i unutranji svet. Stoga je uvek svest o neemu." Iz navedene, donekle uproene definicije, moe se na oblast ekologije primeniti odrednica da je "svest shvatanje stanja" i da je "uvek svest o neemu". ovek je u stanju da spoznaje, na sopstveni nain vrednuje i u skladu sa tim da reaguje na pojave iz svog okruenja, u ovom sluaju, na mnogobrojne ekoloke probleme. Poseban problem predstavlja dilema da li nastaviti sa primenom sintagme "ekoloka svest" ili "svest o ekologiji". Da bi bila ekoloka, po logici stvari, takva svest bi, recimo, morala da ima nekodljiv hemijski sastav, da njena primena tedi energiju ili da ju je mogue reciklirati. Ovakvi zahtevi koja postavlja ekologija su sasvim opravdani i nema razloga zbog kojeg se oni ne bi primenjivali i na svest, ako se ona ve opisuje kao "ekoloka". Zato je adekvatnije rei "svest o ekologiji" ili "shvatanje ekolokih problema" ili "razumevanje ekolokih problema". Bez obzira na navedene predloge koji su terminolokog karaktera u praksi je najfrekventniji termin "ekoloka svest" pa je teko oekivati njegove promene. U svakom sluaju, najbitnije je ipak da ovek razmilja i brine o sopstvenom okruenju i planeti uopte, te da je svestan aktuelnosti i znaaja celokupne ekoloke problematike. ovek je tokom svoga postojanja prevalio ogroman civilizacijski put od primitivnog bia, iji se opstanak zasnivao na prostom zadovoljavanju najosnovniji h nagona, do sloenog savremenog oveka koji sopstveni ivot posmatra sasvim drugaijim oima. Poznata Maslovljeva hijerarhija potreba na adekvatan nain moe da definie potrebe savremenog oveka, koje bi svakako trebalo da obuhvate i potrebe za ivotom u zdravom okruenju, na zdrav nain, kao i human odnos prema drugima. Potreba nastaje kao rezultat razvoja svesti i shvatanja o tome da neto moe biti korisno za samog oveka. Ve na ovom mestu treba istai veoma bitnu razliku koja postoji izmeu svesti o eko podobnosti i svesti o ostalim potrebama. Ekologija se i javila kao rezultat shvatanja injenice da planeta Zemlja ne moe da podnese bez tetnih posledica ostvarivanje mnogobrojnih potreba koje savremeni ovek eli da zadovolji.

- 17 -

Koncept odrivog razvoja

Sada se ve sasvim opravdano postavlja pitanje da li nam je zbilja neophodno sve to za im se tei. Iz razliitih razloga (u iju se opravdanost sada ne treba uputati) kod savremenog oveka kreiran je veoma veliki broj potreba za koje se slobodno moe rei da su suvine, te da su sve u slubi stvaranja i odravanja tzv. potroakog drutva koj e postoji da bi apsorbovalo proizvode i usluge i tako stvaralo korist proizvoaima. Nikako ne treba zanemariti da je razvoj u svakom pogledu neophodan i da ovek uvek treba da tei boljem, ali ne po svaku cenu. U najrazvijenijim zemljama eko svest ili, preciznije reeno, svest o vanosti ekologije, je na sasvim zadovoljavajuem nivou. Zahtevi koji su u skladu sa konceptom odrivog razvoja ugraeni su u ekonomiju, privredu, zakonodavstvo i obrazovanje, tako da potroai mogu da biraju i podravaju eko podobno, a izbegavaju i eliminiu eko nepodobno. U tim zemljama od detinjstva deci se izgrauju svest o ekologiji preko posmatranja roditelja, svoje blie okoline, uz praenje medija koji maksimalno podravaju eko podobne akcije i nemilice se obruavaju na sve koji na bilo koji nain ugroavaju ivotno okruenje. Eko svest se u prvom redu odnosi na pitanje ouvanja prirode, ali se polako i sigurno sada proiruje i na ostale aspekte posmatranja i poinje da na adekvatan nain vrednuje nain ivota, odnose meu ljudima i oveka samog. U zemljama Evropske Unije eko svest je takoe na zavidnom nivou obzirom na trenutno stanje stvari koje podrazumeva, pre svega, sve stroije zakonodavstvo. Potroai su u zadovoljavajuem obimu svesni neposrednih opasnosti po prirodu, s tim to ostali aspekti eko podobnosti jo nisu sasvim zaiveli, bar ne kao neto to se istie u marketingu. Prosean potroa u Zapadnoj Evropi je svakako svestan problema i sam naginje zdravom i humanom ivotu, s tim to se jo uvek ne smatra kod svih da je to neto to bi se trebalo isticati u marketinkoj kampanji. Ukoliko se osete izraeni zahtevi trita na tom polju, svakako da e se isticanje eko podobnosti intenzivirati. Jedan od poslednjih primera je svakako zabrana ispitivanja kozmetikih proizvoda na laboratorijskim ivotinjama (mart 2001.), koja vai za sve zemlje lanice Unije. Trite podrava ovakve propise i eko podobnost polako ali sigurno poinje da se posmatra maksimalno iroko. Eko svest potroaa u Uniji je svakako na viem nivou nego to je to sluaj u naoj zemlji. Pritisnuti brojnim problemima tokom niza poslednjih godina nerealno je da oekujemo drugaije rezultate. Domai potroa, suoen sa problemom gole egzistencije i opstankom sopstvene porodice svakako nije u prilici da bira. Odluka o kupovini se najee donosi u skladu sa finansijskim mogunostima koje su vrlo ograniene. Ipak, domai potroai su upoznati sa dimenzijama eko problema, podravaju ekoloke pokrete i akcije, mada sami najee nisu neposredni uesnici. Moe se rei da je u naoj zemlji dosta uspeno savladana prva stepenica - razvijena je eko svest do nivoa koji treba da bude inicijator proizvoaima da u svoje poslovanje ugrauju ekomenadment, te da to i naglase u svojim marketinkim aktivnostima i time steknu odreenu prednost nad konkurencijom. Nerazvijene zemlje, koje su na najniem stepenu razvoja i ije se, u veini nepismeno stanovnitvo bori sa problemima gladi je dosta daleko od razvoja zadovoljavajue eko svesti. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni, ali je injenino stanje krajnje nepovoljno i takvo e sigurno ostati tokom dueg vremena. Mora se priznati da graani najnerazvijenijih zemalja na svoj nain shvataju prirodu posmatraju oveka kao samo jedno bie u prirodi, a ne kao svemonog gospodara, to je svojstveno zapadnoj civilizaciji.
- 18 -

Koncept odrivog razvoja

Silom prilika, najnerazvijeniji nisu u prilici da biraju i odluuju o mnogim stvarima, tako da je u tim zemljama eko podobnost nisko rangirana na lestvici zahteva, ili je uopte nema. Uzak krug tamonjih obrazovanih i finansijski nezavisnih ljudi verovatno je upoznat sa ekolokim problemima dananjice, ali ne postoji iroko razvijena svest o eko podobnosti kod obinog potroaa. Budunost je po pravilu neizvesna, ali se u pogledu daljeg razvoja svesti o ekolokoj problematici mogu oekivati samo pozitivni pomaci. U razvijenim zemljama rastu generacije koje i ne znaju za drugaije okruenje od eko podobnog, kod kojih se ne zahteva, nego podrazumeva dostizanje maksimalnog nivoa eko podobnosti. U ne tako dalekoj budunosti se moe oekivati pozitivan razvoj eko svesti potroaa i u naoj zemlji. Posle mnogo nepovoljnih godina graani poinju da posmatraju sebe kao ljude koji imaju pravo na ivot koji e biti bolji u mnogim aspektima, pa tako i u pogledu kvaliteta proizvoda i ivotne sredine. Ve danas, zahvaljujui edukaciji tokom procesa obrazovanja i uz podrku medija, eko podobnost postaje neto to i naeg oveka opredeljuje prilikom izbora proizvoda ili usluge i realne su anse da se takav trend zadri i u budunosti. Daljim sveobuhvatnim radom na polju propagiranja principa odrivog razvoja i odobravanja samo onoga to je eko podobno, vremenom e se izgraditi potreba i svest stanovnitva da je eko podobno ono to im pripada, te da im se drugaije i ne moe ponuditi.

11. Odrivi razvoj i obrazovanje

Tranformacija drutva prema modelu odrivog razvoja iziskuje promene u gotovo svakoj oblasti drutvenog ivota. Ponajvie se to odnosi na obrazovanje koje bi u 21. veku trebalo da pretrpi znaajnu transformaciju u duhu ciljeva i principa odrivog razvoja. Ve 1993. godine na svetskoj konferenciji u Torontu posveenoj obrazovanju za trajan odrivi razvoj (TOR), odranoj pod okriljem UN (UNESCO i UNEP), istaknuta je uloga kole kao znaajne institucije koja treba da doprinese irenju ideje odrivog razvoja. Ekoloko obrazovanje je podignuto na nivo stratekih ciljeva u svim razvijenim obrazovnim sistemima, to je 2004. godine i potvreno na sednici ministara prosvete drava OECD i proglasom OUN ,,Decenija obrazovanja za TOR od 2005. do 2014. godine. Velika oekivanja od obrazovanja na afirmaciji modela odrivog razvoja poivaju na nedvosmisleno dokazanoj ulozi obrazovanja kada je u pitanju, recimo, smanjenje stope fertiliteta tokom druge polovine 20. veka. Tome je doprinelo sve vee ukljuenje ena u obrazovni proces, odnosno sve vei stepen strune spreme ena ne samo u najrazvijenijim delovima sveta ve i u zemljama u razvoju. Smatra se da podizanje opteg obrazovnog nivoa stanovnitva moe doprineti reavanju buduih prob lema zatite ivotne sredine. Obrazovanje kao proces i rezultat sticanja sistemati zovanog znanja, vetina i ponaanja orijenisanihprema modelu odrivog razvoja podrazumeva dva sistemska cilja i funkcije. Model odrivog razvoja trebalo bi najpre kreirati na temelju dostignua svih naunih oblasti, te da kao takav postane deo svesti svih ljudi. Odrivi razvoj kao nov model razvoja drutva i njegove interakcije s prirodom je teko zamisliti bez njegovog oslonca na nauku i obrazovanje. U stvari, ideja o prioritetu obrazovanja predstavlja sr transformacije prema modelu odrivog razvoja svetskog drutva, odnosno svake drave.

- 19 -

Koncept odrivog razvoja

U skladu sa ve pomenutim, tokom prelaza prema modelu odrivog razvoja pred obrazovni sistem se ispostavljaju dve nove globalne funkcije: neohumanistika i ekoloka. U sreditu analitikog sagledavanja neohumanizma je opstanak i napredak itavog oveanstva. S druge strane, humanizam se najee povezuje sa poimanjem oveka kao individue, uvaavanjem njegovih prava i sloboda, razvojem njegovih sposobnosti i sl. Druga funkcija (ekoloka) obrazovnog sistema u skladu sa mode lom odrivog razvoja, koja se nadovezuje na neohumanistiku, odnosi se na prezervaciju itave ekosfere kako bi se obezbedili ekoloki uslovi i resursi za kontinuirani razvoj. Ohrabruje injenica da se opisane funkcije tranformisanog obrazovanja prepoznaju u praksi budui da ekoloki sadraji postaju nezaobilazni element savremenih obrazovnih sistema mnogih zemalja.Tose posebnoodnosi na visokokolskeustanove koje prilagoavaju svoje studijske programe u skladu sa postavkama modela odrivog razvoja, doprinosei tako razvoju ekoloke svesti.

12. Zakljuak
Odrivi razvoj, kao model razvoja antropocentrinog karaktera, usredsreuje se na zadovoljavanje potreba ljudi i prevazilaenje sukoba izmeu ekonomije i ekologije. Ostvarivanjem ovog modela u praksi mogue je stvoriti uslove da ekonomija i ekologija mogu ii ruku pod ruku. Da bi ovaj razvoj mogao tei bez protivrenosti, neophodno je istovremeno uvaavati socijalna pitanja, poev od najnieg (lokalnog) do najvieg (globalnog) nivoa njihovog ispoljavanja. Cilj odrivog razvoja odrivost (odnosno, odrivo korienje resursa) ostvaruje se kroz dinamian proces unapreivanja tehniko-tehnoloke osnove rada, porasta drutvenog bogatstva i kvaliteta ivota ljudi. Pri tom se ne zanemaruje potreba zatite ivotne sredine, kao i briga o potrebama za resursima narednih generacija. Ovo se moe demonstrirati brojnim primerima iz oblasti unapreenja metalurkih procesa dobijanja metala; posebno bakra. U industrijskom sektoru, takoe, primetna su nastojanja da se pobolja energetska efikasnost, smanji emisija supstanci koje zagauju razliite delove ivotne sredine ili smanji utroak materijala izborom novih (alternativnih) tehnologija. Uprkos velikim oekivanjima od modela odrivog razvoja, veliku prepreku na putu njegove realizacije predstavlja nedovoljno razvojena ekoloka svest pojedinaca koji ine generaciju. Reju, postavlja se pitanje kako motivisati sadanje generacije da deluju aktivno s pogledom uperenim u budunost i na potrebe potonjih narataja. ini se da je stepen odgovornosti koji se oekuje od sadanjih stanovnika prema buduim generacijama u raskoraku s protivuslugom (nadoknadom) na koju mogu da raunaju sadanje generacije. Razvijanje nadgeneracijskog oseaja zajednitva, kao i svesti o sopstvenom poloaju u nizu generacija, moglo bi doprineti jo izraenijem prisustvu i implementaciji ideje odrivog razvoja.

- 20 -

Koncept odrivog razvoja 13. Literatura

1. Ekonomija prirodnih resursa, dr Milan R. Milanovi, Megatrend univerzitet, 2009 2. http://www.ekosistem.org.rs/sr/ekologija/odrzivi-razvoj/206-nastanak-koncepta 3. http://www.ekosistem.org.rs/sr/ekologija/odrzivi-razvoj/202-definicija 4. http://www.zastitazivotnesredine.com/%C5%BDivotna%20sredina%20i%20odr%C5% BEivi%20razvoj 5. http://www.sr.wikipedija.org

- 21 -