UVOD Kao to nam je svima poznato trite predstavlja ukupnost ponude i potranje razliitih roba, usluga, vrednosnih papira

i novca i kao skup svih ustanova,ureaja i instrumenata na osnovu kojih se odreuju ukupne drutvene potrebe i definiu cene prethodno navedenih roba i usluga. Jednu od svojih vanijih funkcija triste obavlja posredstvom delovanja samog mehanizma konkurencije. Konkurencija predstavlja odreeni oblik uspostavljanja odnosa izmeu, s jedne strane ponude (prodavca) i s druge strane potranje (kupaca) na tritu. Dakle, osnovni uslov za razvoj i postojanje konkurencije je robna proizvodnja, ali samim razvojem robne proizvodnje konkurencija menja svoj karakter i oblike svog ispoljavanja. Sutina ekonomske funkcije konkurencije sastoji se u tome to uspostavljanjem odnosa ponude i potranje, naravno uz posredstvo porasta ili sniavanja cena: daje odreene signale proizvoaima o bitnim elementima njihove sadanje, pa i budue proizvodnje( npr. oblast proizvodnje kojom se bave,koliina proizvoda koju proizvode i sl.);ostvaruje neophodnu ravnoteu u sa mim odnosima izmeu pojedinih delatnosti u okvirima celokupne zajednice i stalno postie sve uesnike trine utakmice ka postizanju maksimalnih ekonomskih rezultata.

POTPUNA KONKURENCIJA Trino stanje gde postoji veliki broj proizvoaa sa jedne strane i veliki broj potroaa sa druge strane, tako da nijedan od njih kao pojedinac nije u mogunosti da na bilo koji nain utie na trina kretanja, naziva se potpunom konkurencijom. U modelu potpune konkurencije mora postojati i potpuna mobilnost preduzea u pogledu ulaska u privrednu granu ili izlaska iz nje. Dakle, ne smeju postojati nikakva zakonska niti institucionalna ogranienja koja bi onemoguila proizvoaa da svoj kapital plasira ili povue iz odreene grane. Kurno(Cournot) je bio prvi koji je potpunu konkurenciju definisao kao stanje u kome je obim svakog pojedinanog prodavca zanemarljiva veliina. Posle njega Valras je, na primer, smatrao da slobodnu konkurenciju karakteriu: 1. Jedinstvena cena odredjene robe 2. Nepostojanje ekstra profita 3. Potpuno poznavanje trita Zan Maral(Jean Marchal) je uslove za postojanje potpune konkurencije svrstavao u dva pojma: atomiziranosti i fluidnosti ponude i tranje, podrazumevajui pod prvim postojanje velikog broja prodavaca i kupaca zanemarljive ekonomske moi, a pod drugim homogenost robe, spontano odredjivanje cena, i slobodno odredjivanje kupoprodajnih koliina.Peru (Perroux) je pak ilustrativno objanjava,da je za postojanje potpune konkurencije potrebno da svaka ponuda pojedinanog preduzea bude kap vode u okeanu ponude , a svaka pojedinana tranja kap vode u okeanu tranje. Nabrajanje svih autora i njihovih stavova o potrebnim uslovima za postojanje potpune konkurencije zahtevalo bi mnogo stranica,najosnovniji su da postoje obilje faktora proizvodnje ija mobilnost niim nije ograniena,da ne postoje nikakve prepreke za sueljavanje ponude tranje da ne postoje nikakvi dogovori izmedju prodavaa ili kupcima,da ne postoje druge okolnosti(potroake predrasude,psihoza rata,predstojee galupirajue inflacije).

POJAM TRINE KONKURENCIJE Trite predstavlja ukupnost odnosa ponude i tranje koje se na odreenom prostoru i u odreeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i usluga. Ponuda i tranja nisu izolovani fenomeni i na njih utie veoma veliki broj faktora. Takoe, ponuda utie na tranju kao to i tranja sa svoje strane utie na ponudu. Delovanje ponude i tranje na tritu se ispoljava kroz konkurenciju kao unutranju motornu snagu trita koja pokree trini mehanizam. Trina konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparnitvo izmeu uesnika u ponudi robe sa ciljem svakog uesnika da trite svoje robe proiri na raun drugih uesnika. Meutim, definicija konkurencije mora uzeti u obzir i drugu stranu stranu tranje jer osobine i reakcije tranje takoe utiu na karakteristike konkurencije. Definicija Konkurencija je takvo trite koje podrazumeva:

trinu utakmicu izmeu prodavaca iji je cilj da svoju robu prodaju po to boljim uslovima i u to veem obimu; trinu utakmicu izmeu kupaca koji se nadmeu u pritisku na cene kako bi doli do eljene robe; trinu utakmicu izmeu prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari to povoljnije uslove za sebe. Prema tome, trina konkurencija se ne moe posmatrati kao fenomen usko povezan samo sa ponudom na tritu. Konkurencija se javlja i izmeu preduzea jer sva preduzea konkuriu za potroaki dohodak, ali i izmeu potroaa jer i oni nastoje da ostvare svoje ciljeve kupovina dobara po to povoljnijim uslovima.

TRINA STANJA Meu trinim uesnicima se na tritu mogu uspostaviti konkurentski odnosi razliite prirode i sa razliitim uticajima na funkcionisanje privrede. Razliiti konkurentski odnosi na razliite naine utiu na obrazovanje konkretne trine strukture odnosno obrazovanje odreenih trinih stanja. Konkurentski odnosi meu uesnicima na tritu zavise od brojnih faktora, ali su neki od najvanijih ipak:

broj i veliina uesnika na tritu (kupaca i prodavaca), snaga pojedinanih trinih uesnika, homogenost odnosno heterogenost roba, stepen elastinosti ponude i tranje, postojanje odnosno nepostojanje barijera za ulazak odnosno izlazak iz grane itd.

Nemaki ekonomista Hajnrih taklberg izvrio tipologiju trita koja je i danas opteprihvaena. taklberg je tipologiju izvrio uzimajui u obzir kriterijum broja uesnika koji se javljaju kako na strani tranje tako i na strani ponude. Po njemu, u zavisnosti od broja prodavaca i kupaca na tritu moe se doi do devet razliitih trinih stanja koja su prikazana u narednoj tabeli:

Tabela 1: Tipologija trinih stanja

I drugi ekonomisti pored taklberga su takoe davali svoj doprinos formulisanju tipologije trita. Pol Semjuelson je, na primer, polazei od kriterijuma snage uticaja prodavaca odnosno kupaca, kao i od kriterijuma diferenciranosti proizvoda definisao tri razliita trina stanja: 1. savrena konkurencija postoji veliki broj proizvoaa koji proizvode identian proizvod pri emu nijedan od njih nije u stanju da vri bilo kakvu kontrolu nad cenom; 2. nesavrena konkurencija javlja se u tri razliita oblika zavisno od broja proizvoaa koji meusobno konkuriu i od stepena diferenciranost i proizvoda; delimina kontrola cena je mogua; 3. potpuni monopol jedan proizvoa koji nudi proizvod bez bliskih supstituta i koji u potpunosti kontrolie cenu.

Potpuna konkurencija Potpuna, apsolutna ili savrena konkurencija predstavlja teoretsku kategoriju ije je osobine neophodno analizirati kako bi se stekao uvid u logiku delovanja trinog mehanizma. Takoe, kroz poreenje trinih stanja koja su zastupljena u savremenim trinim privredama sa trinim stanjem koje bi postojalo na tritu potpune konkurencije moe se doi do znaajnih saznanja o principima funkcionisanja modernih ekonomskih sistema. Potpuna konkurencija predstavlja trino stanje sa sledeim karakteristikama: 1. atomiziranost ponude i tranje postoji veliki broj prodavaca i kupaca, njihova pojedinana mo je zanemarljiva, cena se slobodno formira pod uticajem ponude i tranje i nijedan od trinih uesnika nije u stanju da samostalno utie na cenu; 2. homogenost robe ova pretpostavka podrazumeva da svi proizvoai proizvode homogene odnosno identine proizvode, to jest proizvode istog kvaliteta i istih karakteristika; zbog toga je supstitutivnost izmeu proizvoda razliitih proizvoaa odnosno prodavaca velika i kupcima je sasvim svejedno iji e proizvod kupiti dok god je njegova cena na nivou ravnotene cene (cena koja se formira iskljuivo pod uticajem odnosa ponude i tranje); prodavci nisu u mogunosti da, recimo, preko podizanja kvaliteta svojih proizvoda postignu cenu koja bi bila via od ravnotene trine cene;

3. ni meu prodavcima ni meu kupcima nema udruivanja ni dogovaranja svaki od njih potpuno samostalno nastupa na tritu; kupovna mo kupaca je priblino jednaka; trina snaga svih prodavaca je takoe priblino jednaka; 4. slobodno kretanje kapitala, rada i robe nema nikakvih ekonomskih, administrativnih ili prirodnih barijera za proirivanje, suavanje ili odustajanje od proizvodnje kada se za tako neto ukae potreba; nema dravne intervencije i sve je preputeno iskljuivo delovanju trinog mehanizma; 5. potpuna informisanost svih uesnika na tritu svi kupci i svi prodavci su u svakom trenutku u potpunosti upoznati sa situacijom na tritu; nema ni kupaca ni prodavaca koji bi mogli da se nau u posedu bilo kakvih ekskluzivnih informacija koje bi mogle da ogranie konkurenciju. Ve je naglaeno da u toku istorije nikada nisu bili uspostavljeni odnosi iste potpune konkurencije. ak i u periodu liberalnog kapitalizma je bilo netrinih uticaja koji su suzbijali konkurenciju (dogovaranje, uticaj drave, ograniene informacije itd.). MONOPOLISTIKO TRITE Odreeno preduzee je monopolista ako je jedini proizvoa (ponua) odreenog proizvoda ili usluge na odreenom tritu i ako taj proizvod nema bliskih supstituta, odnosno ako potroai nemaju alternativu i moraju da kupuju kod monopoliste. Na tritu moe, meutim, postojati i monopolista sa strane tranje to bi bilo preduzee koje je, iz razliitih razloga, jedini kupac odreenog proizvoda to ga ini sposobnim da utie na uslove pod kojim taj proizvod kupuje. Trite na kome postoji monopol sa strane tranje nazviva se monopson. Potpuno monopolistiko trite odnosno monopolistika konkurencija predstavlja trino stanje sa sledeim karakteristikama: 1. postoji samo jedan prodavac (ili kupac) odreenog proizvoda nepostojanje alternative za kupce (ili prodavce) omoguava monopolisti da samostalno odreuje cenu proizvoda, ali i druge uslove prodaje (ili kupovine); trina cena, prema tome, nije rezultat odnosa ponude i tranje ve je rezultat interesa monopoliste; 2. neelastinost tranje je potpuna kolika god da je cena tranja e biti ista; 3. mobilnost kapitala, rada i robe je ograniena ili potpuno onemoguena; 4. ne postoje bliski supstituti za proizvod kupci su prinueni da kupuju proizvod monopolistikog preduzea; 5. barijere za ulazak na trite i izlazak sa trita su visoke ne postoji mogunost da se pojave novi prodavci (ili novi kupci u sluaju monopsona).

U uslovima monopola onemogueno je delovanje osnovnih ekonomskih zakona (pre svega zakona ponude i tranje) zbog toga to je prisutna velika koncentracija ponude odnosno tranje u rukama monopoliste (ili monopsoniste). Postojanje ovakve imperfektne konkurencije na razliite naine utie na neefikasnost ekonomskog sistema monopolista nije zainteresovan da poveava efikasnost proizvodnje kako bi postigao vii profit jer je u poziciji da vii profit ostvaruje poveanjem cene. Postoje dva osnovna uzroka: 1. razliiti naini spreavanja potencijalnih rivala da uu na trite:

pravna ogranienja PTT sluba ima monopolistiku poziciju zato to je drava donela odluke preko kojih je PTT-u obezbedila mnopol; takoe, nije retkost ni pojava razliitih vrsta lokalnih monopola bilo time to drava daje povlastice i pogodnosti nekoj firmi, bilo time to spreava druge firme da uu u neku granu; patenti da bi podstakla inovativnost drava daje ekskluzivna proizvodna prava za neki period vremena onome ko je osmislio odreeni proizvod; sve dok patentno pravo postoji firma ima zatienu poziciju i predstavlja monopol; kontrola nad oskudnim resursima ili inputima ukoliko neko dobro moe biti proizvedeno jedino korienjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa moe sebi obezbediti monopolsku poziciju; 2. trokovna prednost nad potencijalnim rivalima ostvarena na razliite naine: tehnika superiornost preduzee koje poseduje superiorniju tehnologiju od konkurenata lake postaje monopolista i lake istiskuje sa trita konkurentska preduzea; ekonomija obima sposobnost velikih preduzea da integracijom proizvodnih operacija povea produktivnost znatno iznad produktivnosti manje snanih konkurenata.

KARAKTERISTIKE SAVREMENOG TRITA Savremeno trite je trite takozvane ograniene odnosno nepotpune konkurencije, kako zbog pojave velikih transnacionalnih kompanija tako i zbog sve vee diferenciranosti proizvoda, zbog potrebe za dravnom intervencijom u privredi itd. Osnovne osobine savremenog trinog stanja kao meovitog oblika konkurencije koji je najblii realnim privrednim okolnostima su:

postojanje veoma monih prodavaca i kupaca zbog ega je odreeni uticaj na cene i uslove kupoprodaje mogu; ipak, cene se ne mogu u potpunosti kontrolisati; postojanje jo uvek relativne homogenosti proizvoda i supstituta na veini pojedinanih trita; niska mobilnost faktora proizvodnje; mogunost dogovaranja oko nivoa cena, podele trita, vrstom i kvalitetom proizvoda, vremenom i mestom kupoprodaje; ogranien broj prodavaca i kupaca u nekim delatnostima postojanje duopola (dva prodavca), duopsola (dva kupca), bilateralnih monopola (dva kupca i dva prodavca).

MONOPSON Monopson je trino stanje kada odreeni proizvod potrauje samo jedan kupac, a na strani ponude stoji mnotvo prodavaa. Monopsonistiki kupac moe uticati na cene na tritu i tako maksimizirat svoj profit. Na primer:, drava je monopsonistiki odn. iskljuivi kupac vojnog materijala, oruja i opreme. Pojam je prvi put upotrebio Joan Robinson 1933. godine. Odredjivanje ravnotee u monopsonu, bilateralnom i potpunom monopolu, kao i u drugim trinim situacijama, moe se vriti i korienjem metodologije teorije igara. Monopolistike situacije su prisutne i na tritima radne snage. Jedan od najpoznatijih modela istraivanja takve situacije potekao je od Hendersona i Kvanta, po tom modelu jedino preduzee ima monopolistiku poziciju na tritu radne snage, dok na tritu njegovih proizvoda vlada potpuna konkurencija.

ZAKLJUCAK Za monopolistiku konkurenciju karakteristino je da relativno veliki broj proizvodaa, relativno male ekonomske snage, nudi slican ali drugaiji proizvod. Osim toga, karakterie je i velika elastinost tranje koja je vea i izraenija ako je proizvod manje drugaiji. Promene u ceni utiu na koliinu prodaje cele konkurencije, a dugorono gledano, ta ravnotea eliminie mogunost ekstraprofita. Dakle, monopolistika konkurencija predstavlja efektivnu konkurenciju i podrazumeva borbu izmedu konkurenata na tritu. Konstantan je uzajamni pritisak tako da svi moraju uloiti maksimalne napore kako bi opstali na tritu.

10

Literatura: Teorija Politika i Politika Cena .. , Duan Zdravkovi, Boban Stojanovi,Dragomir Djordjevi, Ivan Stojanovi http://sh.wikipedia.org/wiki/Monopson http://sh.wikipedia.org/wiki/Monopol

11