JEDNAOD NAJLEPIHIZJAVANIKOLETESLE Radimza budunost,govorioje, i savremenicimenee razumeti,ali jednogadana prevladaenauni zakoniprirodeije samtajneotkrioi sve e se izmeniti, kao dlanomo dlan,

sve e se promeniti. Nastupienovaera oveanskemudrosti,ije e glavneodlikebiti razumevanjevremena,otkrie izvorabeskrajneenergijei oblikovanjematerijepo volji naunika.Ljudskasvestpomeriegraniceivotai bie moguerazgovaratisa duamaumrlihodvojenimod tela. Ovasaznanjadodatnoe pomeriti naeshvatanjeo razlici ivotai smrti Uverensamda je ceo kosmosobjedinjen,kakou materijalnomtakoi u duhovnom pogledu.Postoji u vasioninekojezgrootkudami dobijamosvu snagu,sva nadahnua,ononas venoprivlai, ja oseamnjegovumo i vrednostikoje ono emitujeceloj vasionii timeje odravau skladu.Ja nisamprodrou tajnutogajezgra, ali znamda postoji i kad hou da mupridamkakavmaterijalniatribut, ondamislimda je to SVETLOST,a kad pokuamda ga shvatimduhovno,ondaje to LEPOTAi SAMILOST.Onaj koji nosi u sebi tu veruosea se snaan,rad muini radost, jer se samosea jednimtonomu sveoptojharmoniji. Veliki ovek koji je zaduioovo oveanstvoje rekao: Ja samse samoigrao JednotaLjepotai Ljubav-Oneness,BeautyandLove Svi smomi jedno NikolaTesla ovekje roen da radi, trpi i da se bori. Ko takone ini, morapropasti! Svi smomi jedno.Ljudi su meusobnopovezaninevidljivimsilama.vrsto verujemu pravilokompenzacije.Istinitenagradesu uvijeku srazmerusa radomi rtvama.29 posljednjihdanau mjesecuje najtee. Dar mentalneenergijedolazi od Boga,vrhunskogbia i ako mi koncentriramonae misli o toj istini postajemoskladnisa ovomvelikommoi. Ponosansamto sampotekaoiz zemljoradnikogvitekognaroda,koji je u neprestanojljutoj borbi za svojeidealei europskukulturuzaduioEuropui svuda zasluioast i potovanjeitavogsvijeta, naroito velikeAmerike.Sjemebiljke mor psti n pogodnotlo, i treb g zljevti, njegovti i ekti d izniknei olist. Tko je i s svkimovekomili biemkoje im ljudskooblije. Religij i filozofij ue d ovekmoepostti Krist, Bud i Zrtustr. Onoz ime j trgm lue je, vee i nemogunije.To je: t uiniti d se u svemirusvki ovjekrodi ko Krist, Bud i Zrtustr. U univerzumui u prirodipostoji vii morl; nunik treb njeg d sledi. to se tie ljudskogmorl, sv istorij bi se mogl svesti n dvije rei: Krv i Zlto.I smokrv tee i zlto sj! Usmjeritesve vitlne i duhovneenergijen djelo. Otud i oienjeod mnogihstvri i potreb koje im ovek. J timenit nismizgubio,ve smodobio.Tolikosm

dobiod sm se rdovo svkomsvomdnu i noi. Zpiite Nikol Tesl je bio sren ovek. ivot je rit m koji se mor spozn ti. J osemt j rit m i upr vlj mse po njemui preputmmuse. On je vrlo zhvln i do mi je znnj koj imm. Sveto ivi poveznoje dubokimi divnimvezm: ovjeki zvijezde,meb i Sunce,ne srcei kruenjebeskonnogbroj svjetov. Te vezesu nerskidive,li one se mogu pripitomitii umilostiviti tko d oveki sm poned stvr novei drugije odnose u svijetu, d stre ne nrui. Znnjedolzi iz Svemira;n vid je njegov njsvreniji prijemnik.Immodv ok: zemljskoi duhovno.Treb nstojti d on postnujednooko. Univerzumje iv u svimsvojimmnifestcijm, poputkkve mislee ivotinje.Kmenje misonoi osejnobie, ko to su to biljke, zvijeri i ovjek. Zvijezd koj sij tri d je gledmo,i d nismoove obuzetisobom rzumjeli bismonjenjezik i poruke.Svojedisnje, oi i ui ovekmor usklditi s disnjem,oim i uim univerzum. Kd godje netkood menibliskihi drgih ljudi bio povrijeen,j sm osjeo fiziku bol. To je zto to su n tijel od sline gre, dueveznenerskidivimnitim. Neshvtljiv tug koj ns ponekdobuzme,zni d je negdje,n drugomkrju ove plnete, umrlodijete ili plemenitovek. Cijel vsion je u izvjesnimperiodim bolesn, od smesebei od ns. Ieznuenekezvijezdei pojv kometeutjeu n ns vie negoto mi to slutimo.Vezemeu stvorenjimn Zemlji su jo je; zbog nih osenj i misli cvijet e divnijezmiristi. Te istineiznov mormouiti d bismose izlijeili. Lijek je u nemsrcu We are all one NikolaTeslaManis bornto work,sufferandfight. Whoeverdoesso, He wontfall! Weare all one. Peopleare interconnectedby invisibleforces.I firmly believein the rule of compensation.Truerewardsare alwaysin proportionto the workand sacrifices. The 29 daysin the monthare the hardest.Thegift of mentalpowercomesfrom God,the supremebeingand if we concentrateour mindson that truth we become harmoniouswith this great power . I am proudthat I camefromthe Knightsof agriculturalpeople,whowerein a constantfight for their idealsand Europeanculture,weindebtedEuropeand everywheredeservehonorand respectall over the world,especiallythe great American. The seedof the plant mustfall on fertile ground,andit shouldbe nourished.So it is with everymanor creaturethat has a humanform. Religionandphilosophytaughtus that mancan becomethe Christ, Buddhaand Zoroaster.WhatIm lookingfor is crazier, bigger.That everymanin the universewill be bornas Christ, BuddhaandZoroaster.

The universeand the naturehavea highermoralitythat scientistneedto follow.As for humanmorality, all of historycouldbe reducedto two words:Bloodandgold. Onlybloodflowsandgoldshines.Write NikolaTeslawasa happyman. Life is a rhythmthat mustbe comprehended.I feel the rhythmandmanagedit. It was verygratefuland gaveme the knowledgeI have.Everythingthat livesis in a deepand wonderfulrelationships:manandthe stars, the amoebaandthe sun, the heart and the circulationof an infinitenumberof worlds.Thesebondsare unbreakable,but they can be tameandto propitiatethe manand I beganto createnewanddifferent relationshipsin the world. Knowledgecomesfromspace.Wehavetwo eyes:the earthlyandspiritual. It is recommendedthat it becomesa oneeye. Theuniverseis alive in all its manifestations,like a thinkinganimal.Stoneis thoughtfuland sentimentalcreature,suchas plants,animalsand man.A star that shinesis asking youto look at her, but we are too self-absorbedto understandits languageand message.Onemustalignwith the breathing,the eyesandthe ears of the universe. Wheneverone of my closeand dear peoplewerehurt, I felt physicalpain. This is becauseour bodiesare of similarstructure,soulsunbreakablythread. Incomprehensiblesadnessthat overwhelmedus at timesmeanthat somewhere,in the otherside of the planeta childdiedor a nobleman.Thewholeuniverseis in certainperiodssick of itself and of us. disappearanceof a star, andthe appearanceof cometsaffect us morethanwe suspect.Relationshipsamongthe creatureson Earth are evenstronger.Thetruthis that we mustlearnin orderto be cured.Thecureis in our hearts

I zpmtite: nijedn ovek koji je postojo, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i ko tkvi postoje i dlje. Nikola Tesla S vremena na vreme, u retkim trenucima, veliki duh otkria silazi na zemlju, da saopti neku tajnu koja treba da unapredi oveanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslunijeg i apue mu tajnu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao bljesak svetlosti. Kad shvati skriveno znaenje, sreni izabranik vidi udesnu promenu: pred njegovim ushienim oima je jedan novi svet, jedva da nasluuje slinost sa starim. To nije prolazna iluzija, puka igra njegove razigrane mate ili fantom od izmaglice koja e se razii.

uda koja vidi, koliko god izgledala udaljena, ostae ovde. On to zna, nema senke sumnje u njegovom umu, svakim deliem svog bia on osea: To je Velika Ideja! Nikola Tesla . SVE TO JE U MENI DAROVITO POTIE NE OD MOG OCA-POPA, ve od moje nepismene majke. Tesla Tesla: Najbolje je raditi nou, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi. NikolaTesla-klip s prevodomkadakaeda uje jae negoostali ljudi i gledajui u Suncedobijaide -http://vimeo.com/14913686 6 Nikola Tesla Tunguska invazija (Kompletan film) http://www.youtube.com/watch?v=WIFe05qaKPo&feature=shareNikola Tesla Zraci smrti (Kompletan video u jednom delu) Ruski/Srpski http://www.youtube.com/watch?v=yNSyiCiX11c&feature=related

O NOSEVIMA-Predavanje Nikole Tesle, 3. decembar 1875. godine. Drage kolege, ta bismo znali o svijetu bez noseva? Uvjeravam vas da ne bismo znali nita! Nosevi nas povezuju sa nevidljivim svijetom. Obavjetavaju nas o zdravim i nezdravim stvarima. Kau da li je postelja ista i da li je supa vrela. Daruju nam miris jutra i dolazee oluje. Ujedinjuju nas sa prirodom. Nosevi se, naime, esto porede sa biljkama: svi znamo za baburast, paprikast ili krompirast nos. Ljudski nosevi se kao most pruaju prema svijetu ivotinja. uli ste o orlovskom, pajem, surlastom nosu. Mnogi nesreni mladi je prozvan tukan, jednorog, nosorog. Nos nas povezuje i sa godinjim dobima. On nam donosi miris februarskog mraza i junskih lipa. Vonj paprika na plotni je heraldiki simbol avgusta.

Nos je vrsta alatke. Ljudi se pitaju: moe li se tim nosem otvoriti konzerva? esto ga porede sa aovom, sjekirom, sjekaem. To je i muziki instrument, slian trubi, fagotu, trombonu. On je zloglasni rezonator hrkanja i zato omrznut meu cimerima. Nos odreuje boju glasa, on je blagoslov pjevaa i prokletstvo unjkavih. Ljudi osjeaju miris ak i drutvenih odnosa. Znam za miris novca i miris sirotinje. On doarava lice majke zemlje, podsjeajui i na gorde planinske litice i speleoloke ponore. Nos je lavirint, gdje svjetlo i vazduh sreu mrak drijela. On omoguava ivot. Ne zaboravite da nam nos daruje dah prije nego to e nam pokloniti miris. Kao tema, nos je oduvijek inspirisao mudrace. Paskal je vjerova da bi lice svijeta bilo drugaije da je Kleopatrin nos bio krai. Koliko god plakao, svako se na kraju usekne naalio se Hajne. Volter je rekao da su svi ljudi roeni sa deset prsta i nosem a niko sa znanjem o Bogu. Kopanje nosa odaje vjeitu nedoraslost i demaskira pretenziju finoe. Tiho de Brahe imao je zlatni nos. Kao i uvo, on moe biti ukraen minuom. Drage kolege, svi ste vidjeli kako eta bezuspjeno vue psa, a pas se ne mie dok ne dovri priu koju mu pripovijeda neki miris ukraj puta. Nos pria prie. Taj vrhovni budilac sjeanja jo pamti mirise tavana i podruma roditeljske kue. Nos je presto za cviker. Pariski i kelnski proizvoai parfema veliki su prijatelji ljudske due. Nos nam daruje mirise bosioka, kafe i kore limuna. Grci, Jevreji i drugi stari narodi vjerovali su da bogovi, kao i mi, vole miris rotilja. Ti antiki bogovi su nosevima nesumnjivo divnim primali rtve paljenice. Prosjaci pokuavaju da se nasite ispred restorana, razdraeno udiui mirise supe, gulaa, peenja. Eskimi se ljube nosem. On je krhak i osjetljiv a djeaci tu finu stvar vole da razbiju. - Udri ga u nos viu oi e mu se napuniti krvlju. Poslije nije nizata! Legenda kae da je Napoleonov tobdija odbio Sfingi nos jer je bio previe savren. Mnogi ljudi su nezadovoljni svojim nosevima. Vizionari sanjaju o trampi noseva. Ili, ak, berzi noseva koju bi kontrolisala Istonoindijska kompanija sa svojim centrima u Londonu i Amsterdamu. - Svako lice s nosom lijepo govorio je moj djed.

Za noseve se moe rei to i za konje: dobrom nosu hiljadu mana. Ravom jedna ne valja. Drage kolege, inspirisane kolege slijedite svoj nos!

NIKOLA TESLA BIOGRAFIJA Pronalaza koji je izumeo toak modernog doba Nikola Tesla je roen u porodici pravoslavnog svetenika 10. jula 1856. godine u Smiljanu, dananja Republika Hrvatska. Njegovi roditelji Milutin i Georgina osim njega imali su sina Daneta i erke Angelinu i Milku, starije od Nikole i Maricu najmlae dete u porodici Tesla. Smiljan, mesto roenja Nikole Tesle Svoje ime je dobio je po dedi sa oeve strane. kolovanje je zapoeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbrinije godine svog ivota. Nakon nesrenog sluaja, prilikom koga je porodici Tesla poginuo sin prvenac, Dane, porodica se preselila u Gospi gde je mladi Nikola nastavio kolovanje. kolujuci se u Gospiu, a kasnije na Visokoj realnoj gimnaziji u Karlovcu, njega je morila injenica da e nakon toga morati da nastavi porodinu tradiciju i da postane svetenik. Ta injenica mu nije davala mira budui da su ga iskreno zanimale prirodne nauke. Po zavretku karlovake gimnazije, na raspustu, vrativi se u Gospi mladi Tesla se razboleo od kolere. U to vreme ova opaka bolest odnosila je veliki broj ivota. U jednom od samrtnih trenutaka za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Jo uvek pamtim njegovo bledo lice dok je pokuavao da me razveseli, nesigurnim glasom. Rekoh mu: -Moda bih mogao da se oporavim ako mi dopusti da studiram tehniku. -Ii e u najbolju tehniku kolu na svetu, odgovorio je sveano, a znao sam da tako i misli. Kako je, zaista, i usledio udesan oporavak, kao to mu je otac i obeao Nikola Tesla je 1875. godine upisao Viu tehniku kolu u Gracu. Na tim, toliko eljenim studijama, Tesla je iskazao vie nego potrebnog interesovanja za savladavanje predmeta. Na taj nain je eleo da svome ocu pokae kako nije pogreio to mu je dozvolio da se posveti izuavanju tajni matematike, fizike i mainstva. Ipak, i pored priznanja profesora koje je

dobijao u svedoanstvima, njegov otac kao da je bio nezainteresovan za sinovljeve uspehe. To je skoro ubilo moju ambiciju; ali kasnije kada je otac umro, potreslo me je kada sam naao zaveljaj pisama koja su moji profesori pisali predlaui mu da me ispie sa fakulteta, ukoliko nee da se ubijem prekomernim radom. U Gracu, na tim studijama Tesli se rodila ideja o stvaranju obrtnog polja. Kada je jednom od svojih profesora izloio ideju da bi moda bilo mogue pokretati motor bez etkica dobio je sledei odgovor: Moda e gospodin Tesla da uradi velike stvari, ali mu sigurno nee uspeti da uradi ovo. To bi bilo kao kad bi se jedna konstantna privana sila kao to je gravitacija preobratila u rotacionu. To je perpetuum mobile, nemogua ideja. Godine 1879. Nikola Tesla je dobio svoje prvo nametenje, poeo je da radi kao pomoni inenjer u Mariboru. Iste godine umro mu je otac i da bi ispunio oevu zelju da zavri fakultet 1880. Tesla upisuje fakultet u Pragu. Nekoliko godina, koje su usledile, predstavljale su znaajan period u karijeri Nikole Tesle. Nakon rada u Budimpeti u Centralnom telefonskom uredu, usledio je izum obrtnog magnetnog polja (februara 1882.). Te iste godine na preporuku svojih predpostavljenih dobio je zaposlenje u Parizu u Edisonovom kontinentalnom drutvu. Tu je proveo dve godine na raznim i vrlo odgovornim poslovima a kako njegovo umee nije moglo da proe nezapaeno preporuen je i samom Edisonu. Edison je u to vreme bio najznaajnija linost tehnike u Americi, heroj elektrike koga je slavila cela nacija. On je Tesli 1884. godine dao posao u svojoj laboratoriji u Njujorku, ali njihova saradnja nije dugo trajala. Nezadovoljan odnosom predpostavljenih prema svome radu, Nikola Tesla je ve naredne 1885. napustio Edisona i uz pomo nekih investitora osnovao Tesla Arc Light Co. U poetku, zbog obaveza prema investitorima, morao je da radi u oblasti lunih svetiljki, ali je nakon toga krenuo u realizaciju svojih projekata iz oblasti polifaznih naizmeninih struja. Nakon predavanja Novi sistem motora i transformatora naizmenine struje 16. maja 1888. koje je odrzao pred Amerikim institutom elektroinenjera (AIEE), Tesla je dobio ponudu od firme Vestinghaus (Westinghouse) za otkup patenata iz oblasti polifaznih struja. Usledile su godine u kojima je Tesla sa Vestinghausovim inenjerima radio na praktinoj primeni svojih izuma. Tridesetog jula 1891. Nikola Tesla je dobio ameriko dravljanstvo. Dobar deo 1892. Tesla je proveo u Evropi. Tu je kroz mnogobrojna predavanja promovisao svoje ideje. Svoje predavanje Eksperimenti sa naizmeninim strujama visokih napona i visokih frekfencija odrao je u

Engleskoj pred Institutom elektroinenjera i pred Kraljevskim institutom. Isto predavanje ponovio je u Parizu pred interacionalnim drutvom elektriara i Francuskim drutvom za fiziku. Stigao je i da jedini put u ivotu poseti Beograd gde je ostao tri dana. Takode te 1882. godine Tesla je ostao i bez drugog roditelja. Umrla mu je majka i taj gubitak mu je strano teko pao. Nakon povratka u Ameriku usledila je nova borba. Zagovornici upotrebe jednosmerne, ujedno i protivnici korienja naizmenicne struje osuli su drvlje i kamenje kritikujuci i upozoravajuci na opasnosti koje njena upotreba donosi. Trijumf, u ovom sukobu poznatom kao Rat struja, su 1893. odneli oni koji su imali malo vie vizionarstva sa sobom. Svetska izloba u ikagu je te godine bila osvetljena uz pomo naizmenine struje.

Usledilo je istraivanje na polju beinog prenosa signala i energije. Ssvoju ideju i nameru da svoje istraivanje uputi u tom smeru Tesla je javno izneo u govoru prilikom putanja u pogon elektrane na Nijagarinim vodopadima 1897. Kakav li je bio izraz lica ljudi kojima neko, tek sto su doiveli prenos elektrine energije na veu udaljenost, pria o prenosu iste bez ica? Veliku misteriju predstavljaju Teslina istraivanja na ovom polju. Iako je proveo skoro godinu dana u Kolorado Springsu (1899-1900), i vodio iscrpan dnevnik o svojim istraivanjima, do ire upotrebe beinog prenosa elektrine energije do dana dananjeg nije dolo. Tesla je imao nameru da iskoristi gornje slojeve Zemljine kugle kako bi energiju sa jednog preneo na drugi kraj sveta. Neka svoja otkria opisao je u eseju Problem poveanja ljudske energije, koji je izazvao iroko interesovanje naunog i poslovnog sveta. Verovatno i sam zaintrigiran esejem J.P. Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913), u to vreme jedan od najbogatijih ljudi Amerike, ponudio je finansijsku podrku Tesli. Do saradnje je dolo na projektu Svetski radio sistem koji je Tesla vodio u svojoj laboratoriji na Long Ajlendu. Ve posle godinu dana 1901. Morgan je nauniku uskratio finansije. Povod za prestanak saradnje je bilo prvo uspesno transantlantsko beino slanje radio poruke, koje je izveo Markoni (Guglielmo Marconi 1874- 1937). Tesla je Morganu tada priznao da je on tako neto mogao da uini odavno, ali da to nije cilj njegovog istraivanja. Morgan je bio besan zbog ove, kako je on smatrao, utaje i vie nije nikada saraivao sa

Teslom. Tesla se nekako snalazio na ovom projektu do 1905. kada je i potpuno iscrpeo izvore finansiranja i bio je primoran da ga napusti. Usledile su godine u kojima je on radio na usavravanju postojeih i patentiranju novih pronalazaka u oblasti mainstva. Te godine su bile dosta teke za njega. Javnost se podsetila velikog genija 1917. kada mu je dodeljena Edisonova medalja, najvee ameriko odlije u oblasti tehnike. 1919. Nikola Tesla je objavio svoju autobiografiju kroz seriju lanaka u asopisu Electrical Experimenter. Za ljude, koji mu nisu bili bliski, vesti od Tesle su stizale kroz novinske lanke u kojima su mogli da proitaju njegove esto i previe senzacionalne izjave. Izjave poput Kako signalizirati na Mars ili Rasturanje tornada i nisu ba doprinosile njegovom ugledu. Tada su se vie smatrale plodom bujne mate nego li moguim naunim dostignuima. Tesla je nekako opstajao uz pomo prijatelja i skromne penzije koju je nerado prihvatio od tadanje jugoslovenske vlade. Njegovo zdravlje se znaajno pogoralo nakon smrti njegovih prijatelja Roberta Andervuda Donsona (Robert Underwood Johnson) i Rimonda Pirsona Hobsona (Richmond Pearson Hobson) 1937. Te godine je doiveo i saobraajnu nesreu udario ga je taksi dok je prelazio ulicu.Skoro sam, bez porodice, i samo u drutvu sestria Save Kosanovia (sin Marice Kosanovi) i par prijatelja, Tesla se retko pojavljivao u javnosti u poznim godinama svog ivota. Izuzetak je bila poseta Kralja Petra II Karaorevia koji je doao da se upozna sa Teslom u njegovom apartmanu u junu 1942. Susret Nikole Tesle i Kralja Petra II Karaorevia. Godine 1943. petog januara Tesla je pozvao ameriko vojno ministarstvo. U kratkom razgovoru veliki naunik je amerikoj vojsci ponudio tajne svog super oruja. Oficir nije shvatio o kome se radi i verovatno mislei da je u pitanju aljivdija ili ludak obeao je da e se javiti kasnije. U osamdeset i sedmoj godini u hotelu Njujorker 7. januara 1943. godine prestalo je da kuca srce ovog plemenitog naunika. U katedrali sv. Jovana Bogoslova 12. januara okupilo se dve hiljade ljudi meu kojima je bio veliki broj pronalazaa, dobitnika Nobelove nagrade, svetski priznatih imena iz oblasti elektrotehnike, jugoslovenskih diplomata. Dva dana ranije tadanji gradonaelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija (Fiorello LaGuardia) odrao je posmrtni govor koji je radio Njujork direktno prenosio.Tesla je bio veliki humanista-ist nauni genije pesnik u nauci On je inio izvanredne, zapanjujuce, udesne stvari u toku svog ivota. inio je to jednostavno da bi sluio ljudskom rodu- a za svoje usluge nije traio nita. Novac on za njega nije mario. Poast ko je taj neko ko moe da poastvuje drugog. To je bio njegov stav. Zahvalnost on je nije oekivao niti je traio

Onaj znaajni deo Tesle ivi u njegovom dostignuu koje je ogromno-skoro nemogue da se izrauna-koje je sastavni deo naseg ivota i sastavni deo nae civilizacije, nase svakodnevnice naeg tekueg napora Posmrtni ostaci jednog od najveih ljudi, koji su iveli u prolom veku, nalaze se u muzeju Nikole tesle u Beogradu u urni idealnog sfernog oblika. Danas se u svetu ime Nikole Tesle uzvikuje glasno, sa puno potovanja, to ovaj ovek i zasluuje. Brojna udruenja, studentske i inenjerske organizacije, uvaju uspomenu na velikana svetske nauke. O njemu su napisane mnoge knjige, ispriane razne i mogue i nemogue teorije, ali je samo jedna istina. Nikola Tesla je bio veliki naunik, ovek bez ijih bi izuma teko mogli da ivimo ovako kako ivimo sa puno komfora i slobode koju nam prua elektrina struja. Naa je dunost da, u znak zahvalnosti, ne dozvolimo da se njegovo ime ikada zaboravi.

TESLA: J se ne bvim polugm ko Arhimed, ve Elektricitetom i trudim se d ne zplim Zemlju. Zpmtite, mldiu: dokle god ovek ne shvti d je Minhuzen postupio ssvim prirodno kd se izvuko iz jezer drei se z sopstveni perin, oste n Zemlji. Logici Minhuzenovog perin dugujem mnog svoj otkri. Grvitcij je sil koj sve dri n okupu; dokz d to nije opti zkon jesu ptij kril. J znm d je Grvitcij nklonjen svemu to treb d leti i moj nmer nije d nprvim vion ili rketu, ve d oveku povrtim svest o njegovim sopstvenim krilim Dlje, j pokuvm d probudim energije koje se nlze u vkumim. Vkumi su njvei izvori energij; ono to se smtr przninom smo je mnifestcij neprobuene mterije. Nem prznine n Zemlji, niti u vsioni. U crnim rupm, o kojim govore stronomi, njmonije su energije i izvori ivot. Iza oklopa nedodirljivog spasitelja svijeta skrivao se sanjar koji je vjerovao u pravednost i kraj svih ratova. (izvor: Tesla arobnjak i genije: A. Milinkovi) Komentar Obradin Mitrovic Znai da su u CRNIM RUPAMA najmonije energije i izvori IVOTA !! Komenter Milada Bijelic tako je Tesla rekao- no danas ima vise teorija o cenim rupama- i niko u stvari ne moze dokazati sto su one zapravo-

http://nikolateslaclub.com/index.php/en/other-resources Tajna kule Wardencliff 1 Autor: Dr Velimir Abramovi Kakvu tajnu uva Teslina kula u Vardenklif-u? Posetimo ponovo Teslinu laboratoriju u Kolorado Springsu. Naii emo na elektromagnetska polja vrlo niske frekvencije i Teslu koji eksperimentie sa radom ljudskog mozga, na samome sebi. Prijatelju Johnsonu pie o inteligentnim svojstvima elektromagnetskih polja. Zainje se biofizika osnova neurologije. Neposredno posle toga, 1901. godine poinje dizanje Svetske emisione stanice na Long Islandu. Radi se o sloenom emiteru elektromagnetskih talasa u ijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotadanje znanje: teleautomatsku kontrolu, beini prenos, nehercijanske talase, originalnu teoriju etra i elektriciteta, dinamiku teoriju gravitacije (po kojoj svaki prirodni elemenat Mendeljejevog sistema ima svoju karakteristinu gravitacionu konstantu, specifino G), kao i sopstvenu tehniku upravljanja brzinom proticanja vremena. Te 1901. godine nastaje nova fizika. Postavlja se pitanje kakva koncepcija sveta lei u osnovi izvodjenja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. Vratimo se na as mistiku Dordu Leonardu i njegovoj slici Kosmosa. Govorei o vibratu on istie da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se nai ljudi koji ive lieni muzike i plesa. Pre vie od 2500 godina Pitagora je rekao uenicima da je kamen zaledjena muzika. Poznato svojstvo svake estice u fizikom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, to znai od njenog pevanja. Ljudi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara ljude. Dar sluanja otvara nam mogunost seanja naeg najdubljeg porekla. Muzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmike osobine svih stvari. Vibrato nam pomae da ujedno istraimo sebe i svet iji smo deo. Ta pulsacija izvirua iz tona moe da nas dovede do neega to je najspontanije i najkreativnije u ljudskom ivotu. Vibrato koji pobudjuje unutarnje ljudske tonove moe biti i duboko erotian. Kod laganog stava Bahovog etvrtog Brandenburkog koncerta, sviDalje

18.Oktobra 1931. godine u West Orangeu umro je jedan od najveih tehnikih genija u istoriji sveta, Thomas Alva Edison. O otkriima ovog genijalca uilo se u koli. Njegovim najvanijim izumom smatra se prva upotrebljiva sijalica s ugljenom niti. Bez ovog otkia, veina nas ne moe zamisliti svakodnevnicu. Osim sijalice, Edison je zasluan i za brojna druga otkria kojima je svet uveo u industrijsko doba. Zanimljivo je da je Edison bio genije u primeni naucnih otkria uprkos tome to se nikad nije previe interesovao za teorijsku nauku. Jeste da je neke stvari ukrao od N.Tesle i pokusao prisvojiti, ne treba ga osporavati kao osobu, jer je bio toliko hrabar da prisvoji neka otkrica N. Tesle, u stvari on je samo preradio neke izume Nikole Tesle i dao u upotrebu. I Marconni se dosta sluzio Teslinim idejama. NIKOLA TESLA! INTERVJU IZ 1899.gSAVRSENO INTERVJU TESLE SA DZON SMITOM NOVINAR: Gospodine Tesl, stekli ste slvu covek koji se umeso u kosmicke procese. Ko ste vi, gospodine Tesl? TESLA: To je prvo pitnje, gospodine Smit, i j cu se potruditi d vm dm i prvi odgovor n njeg. NOVINAR: Kzu d ste iz zemlje Hrvtske, iz krj zvnog Lik, gde zjedno s ljudim rste drvece, kmen i zvezdno nebo. Kzu d vm je zvicj selo koje nosi ime po gorskom cvecu, i d je kuc, u kojoj ste se rodili, pored sume i crkve. TESLA: Zist, sve je tko. Ponosim se svojim srpskim rodom i hrvatskim zavicajem. Cujem d se moji Srbi nesto zle. St im nedostje? Imju Vldiku i mene, ono sto je vrhunsko n Zemlji: Poeziju i Nuku. NOVINAR: Ko su, zprvo, Srbi? TESLA: Posrednicko pleme medu nrodim, trgovci suncnom energijom n Zemlji. Rob im dns slbo ide, p su se zbrinuli. Lepot i miris ruze mogu se uzimti ko lek, suncevi zrci ko hrn. Zivot im beskoncn broj vidov, duznost nucnik je d ih pronlzi u svkom obliku mterije. TESLA: Njpre je bil energij, potom mterij. TESLA: Mterij je stvoren iz prvobitne i vecne energije koju znmo ko Svetlost. Zsjl je i pojvile su se zvezde, plnete, covek i sve sto je n Zemlji i u univerzumu. Mterij je izrz beskoncnih vidov Svetlosti; zto je energij strij od nje. Postoje cetiri zkon Stvrnj. Prvi je d je izvor sveg u Nepojmnom, crnoj cestici koju um ne moze zmisliti, niti mtemtik izmeriti; u tu cesticu stne cel vsion. Drugi zkon je sirenje tme, koj je prv prirod Svetlosti, iz Nepojmnog i njen preobrzj u svetlo. Treci zkon je potreb Svetlosti d postne mterij. Cetvrti zkon glsi: nem pocetk ni krj; tri prethodn zkon oduvek trju i Stvrnje je vecno. TESLA: Upmtite nije zkrivljen Prostor, vec covekov um koji ne moze d shvti Beskrj i Vecnost! D je tvorcu Reltivnosti to jsno, steko bi besmrtnost, ck i fizicku ko mu je to po

volji. J sm deo Svetlosti, on je muzik. Svetlost ispunjv mojih sest cul: j je vidim, cujem, osecm, mirisem, doticem i mislim. Misliti je kod mene sesto culo. Cestice Svetlosti su ispisne note. Jedn munj moze biti citv sont. Hiljdu munj je koncert. Z tj koncert j sm stvorio loptste munje koje se cuju n ledenim vrhovim Himlj. NOVINAR: Gospodine Tesl, d li vi cujete tu Muziku? TESLA: Uvek je cujem. Moje duhovno uho je veliko ko nebo koje vidimo iznd ns. Svoje fizicko uho uveco sm Rdrom. Po Teoriji Reltivnosti dve prlelne linije sstce se u Beskrju. Time ce i Ajnstjnov kriv postti prv. Jednom stvoren, zvuk trje vecito. Z covek on moze d iscezne, li nstvlj d trje u tisini koj je njegov njvec moc. NOVINAR: Cesto pominjete moc vizualizcije. TESLA: Njoj mozd imm d zhvlim z sve sto sm stvorio. Dogdji iz mog zivot i moj otkric su pred mojim ocim stvrni, vidljivi ko svk pojv i predmet. U mldosti sm se tog plsio, ne znjuci st je to zprvo, li ksnije sm tu moc primio ko izuzetn dr i preimucstvo. Negovo sm g i ljubomorno cuvo. Vizualizcijom sm n vecini izum vrsio i isprvke, ond ih, tko zvrsene, prvio. Njome resvm i komplikovne mtemticke jedncine, d ne ispisujem brojeve. N Tibetu bih zbog tog dr dobio cin visokog Lme. TESLA: D, to se tko rdi. Moj vid i sluh su svrseni i, smem to slobodno reci, jci nego u ostlih ljudi. J cujem grmljvinu n sto pedeset milj, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uvecnje vid i sluh imo sm i ko dete. Kasnije sm to svesno rzvijo. NOVINAR: St je sedmo prilgodvnje, gospodine Tesl? TESLA: Znnje kko d se psihicke i vitlne energije pretvore u ono sto zelimo, i postignemo vlst nd svim osecnjim. Indusi to nzivju Jogom Kundlini. Ov znnj se mogu nuciti, z st su potrebne mnoge godine, ili se sticu rodenjem. J sm ih vecinu steko rodenjem. On su u njblizoj vezi s polnom energijom, koj je posle Svetlosti njrsprostrnjenij u vsioni. Zen je njveci krdljivc te energije, time i duhovnih moci. J sm to oduvek zno i cuvo se. Od sebe sm stvorio ono sto sm hteo: misonu i duhovnu msinu. (mjeseceva zenska energija tko je spominjao da Mjesec usisava nase izvjesne energije???) NOVINAR: A deveto prilgodvnje, gospodine Tesl? TESLA: Sve uciniti d se nijednog dn, nijednog trenutk ko je to moguce ne zborvi ko smo i zsto smo n Zemlji. NOVINAR: St je deseto prilgodvnje? TESLA: Ono je njvznije. Npisite d se gospodin Tesl igro. Igro se citvog svog zivot i uzivo u tome. NOVINAR: Gospodine Tesl! D li se to odnosi i n vs otkric i vse delo? Je li i to bil igr? TESLA: Jest, drgi mldicu. J sm tko voleo d se igrm Elektricitetom! Uvek se njezim kd slusm o onom Grku koji je ukro vtru. Grozn pric o okivnju i orlovim koji mu kljuju dzigericu. Zr

Zeus nije imo dovoljno munj i gromov, p je bio ostecen z jedn ugrk? Tu je neki nesporzum NOVINAR: Citoci nseg list vole humor. Ali zbunili ste me izjvom d i vs otkric, koj su neizmern dobrobit z ljude, predstvljju igru. Mnogi ce se nmrstiti n to. TESLA: Drgi gospodine Smit, nevolj i jeste u tome sto su ljudi odvec ozbiljni. D to nisu, bili bi srecniji i zntno duze bi ziveli. Kinesk poslovic veli d ozbiljnost skrcuje vek. NOVINAR: Oni bi rdo d cuju u cemu je vs filozofij. TESLA: Zivot je ritm koji se mor spoznti. J osecm tj ritm i uprvljm se po njemu i prepustm mu se. On je vrlo zhvln i do mi je znnj koj imm. Sve sto zivi povezno je dubokim i divnim vezm: covek i zvezde, meb i Sunce, nse srce i kruzenje beskoncnog broj broj svetov. Te veze su nerskidive, li one se mogu pripitomiti i umilostiviti tko d covek i sm pocne d stvr nove i drugcije odnose u svetu, d stre ne nrusi. Znnje dolzi iz vsione; ns vid je njegov njsvrseniji prijemnik. Immo dv ok: zemljsko i duhovno. Treb nstojti d on postnu jedno oko. Univerzum je ziv u svim svojim mnifestcijm, poput kkve mislece zivotinje. Kmen je misono i osecjno bice, ko sto su to biljke, zver i covek. Zvezd koj sij trzi d je gledmo, i d nismo ovec obuzeti sobom rzumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disnje, oci i usi covek mor usklditi s disnjem, ocim i usim univerzum. NOVINAR: Dok govorite, cini mi se d slusm budisticki tekst, besedu toiste ili trktt Przulzus. TESLA: Dobro vm se cini! Znci d postoji opste znnje i istine koje je covek oduvek posedovo. Po mom osecnju i iskustvu, u vsioni im smo jedn mterij i jedn vrhovn energij s beskoncnim brojem mnifestcij zivot. Najlepse od sveg je to sto otkricem jedne tjne u prirodi, otkrivte i ostle. One se ne kriju, tu su oko ns, li mi smo slepi i gluvi z njih. Ako se emotivno vezemo z njih, one nm sme dolze. Sve je Elektricitet. Njpre je Svetlost, beskrjni izvor iz kojeg istice mterij i rsporeduje se u svim oblicim koji predstvljju vsionu i Zemlju s svim njenim vidovim zivot. TESLA: Elektricitet sm j sm. Ili, ko hocete, Elektricitet u ljudskom oblicju. To ste i vi, gospodine Smit, li tog niste svesni. Svetlost je uvek bil n mojoj strni. Znte li ko mi je otkrio Obrtno Mgnetno Polje i Indukcioni Motor, sto me je proslvilo u dvdeset sestoj godini? Jedne letnje veceri, u Budimpesti, posmtro sm s svojim prijteljem Sigetijem zlzk Sunc. Hiljde vtr okretlo se plmteci hiljdm boj. Setio sm se Fust i recitovo stihove iz njeg. I td, ko u mgnovenju, video sm kko se obrce Mgnetno Polje i rdi Indukcioni Motor. Video sm ih u Suncu! Zvuk ne postoji jedino u gromu, vec i u munji; kod nje je on pretvoren u sjj i boje, boje se mogu slusti. Jezik je od reci, sto znci d je od zvukov i boj. Svki grom i munj su rzliciti i imju svoj imen. J neke od njih nzivm imenim onih koji su mi bili

bliski u zivotu, ili po onim kojim se divim. U nebu sevju i grme moj Mjk, sestr, brt Dnilo, pesnik Zmj i licnosti iz srpske istorije. Imen ko sto su Isij, Jezekilj, Leonrdo, Betoven, Goj, Frdij, Puskin i sve neugsle vtre ozncuju jt i spletove munj i gromov koji ne prestju svu noc, i zemlji donose blgorodnu kisu ili ple sume i ljudsk nselj. Postoje munje i gromovi, i to oni njsjjniji i njmocniji, koji ne iscezvju. Oni se vrcju i j ih prepoznm medu hiljdm. J sm se hrnio svojim mislim, nucio sm d uprvljm osecnjim, snovim i vizijm. Oduvek sm je negovo, ko sto sm negovo i svoj znos. Ceo svoj dugi vek proveo sm u znosu. To je bio izvor moje srece. On mi je pomogo i d tokom svih ovih godin podnesem rd, koji je bio dovoljn z pet zivot. Njbolje rditi nocu, jer su zvezdn svetlost i misli u bliskoj vezi. NOVINAR: Kzli ste d sm i j, ko svki stvor, Svetlost. To mi lsk, li, priznjem, nije mi ssvim jsno. TESLA: Zsto bi i treblo d vm bude jsno, gospodine Smit? Dovoljno je d poverujete u to. Sve je Svetlost. U jednom njenom zrku je sudbin nrod; svki nrod im svoj zrk u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo ko Sunce. I zpmtite: nijedn covek koji je postojo, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i ko tkvi postoje i dlje. Tjn je u tome d se te svetlosne cestice povrte u prvobitno stnje. NOVINAR: To je vskrsenje! TESLA: J to radije nzivm: Vrcnje u neku od prethodnih energij. Hrist i jos neki znli su tu tjnu. J sm trgo z time kko d se ocuv ljudsk energij. On je jedn od vidov Svetlosti, ktkd rvn vrhunskom nebeskom svetlu. Nism trgo z time rdi sebe, vec rdi dobr svih. Verujem d ce moj otkric uciniti ljudim zivot lksim i snosljivim, i usmeriti ih n duhovnost i morlnost. ..TESLA: I zapamtite: nijedan ovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne cestice povrate u prvobitno stanje. NOVINAR: To je uskrsnue! TESLA: Ja to radije nazivam: Vracanje u neku od prethodnih energija. Hrist i jos neki znali su tu tajnu.Ja sam tragao za time kako se ocuva ljudska energija.Ona je jedan od vidova Svetlosti, katkad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, vec radi dobra svih. Verujem da ce moja otkria uciniti ljudima zivot laksim i snoljivijim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost.

Tesla 1932. pisao o neutrinima brim od svetlosti Srpski naunik Nikola Tesla 1932. godine pisao o neutrinima koji putuju bre od svetlosti, koje bi mogle biti dokaz da je mogue putovanje kroz vreme Naunici u CERN-u su prole sedmice otkrili da su tokom eksperimenta zabeleili neutrine koji su bri od svetlosti. - Malene estice, svaka tako malog naboja da ih moemo zvati neutrinima. Kreu se velikim brzinama, prelazei i brzinu svetlosti pisao je Tesla 1932. godine. Naunici iz CERN-a ustanovili su da je snop neutrina poslan iz CERN-a ka Gran Sasu putovao deli sekunde bre od svetlosti, koja je prema Ajntajnovoj teoriji najbra u svemiru. - Mi nismo ljudska bia koja ponekad imaju spiritualno iskustvo. Mi smo spiritualna bia koja imaju ljudsko iskustvo Nikola Tesla Kd god je neko od meni bliskih i drgih ljudi bio povreen, j sm oseo fiziku bol. To je zto to su n tel od sline gre, due vezne nerskidivim nitim. Neshvtljiv tug koj ns ponekd obuzme, zni d je negde, n drugom krju ove plnete, umrlo dete ili plemenit ovek. Cel vsion je u izvesnim periodim bolesn, od sme sebe i od ns. Ieznue neke zvezde i pojv komete utiu n ns vie nego to mi to slutimo. Veze meu stvorenjim n Zemlji su jo je; zbog nih osenj i misli cvet e divniji zmiristi ili uutti. Te istine iznov mormo uiti d bismo se izleili. Lek je u nem srcu i, isto tko, u srcu ivotinje koju nzivmo vsionom. Nikola Tesla . NIKOLA TESLA Na pitanje ko je otkrio radioaparat, svaki e vam uenik dati odgovor koji stoji u veini enciklopedija i kolskih udbenika irom svijeta: Marconi!. A na pitanje ko je izumio vas toster, mikrovalnu penicu, kompjuter, ulinu rasvjetu, bez dvoumljenja ete dobiti odgovor: Edison, ko bi drugi! Ovi

odgovori jednostavno nisu tani. Ispravan odgovor je: Nikola Tesla. Ovaj zaboravljeni genij je godinu dana prije W.K. Rentgena otkrio rendgenske zrake, upotrebljavao je neonsko svjetlo etrdeset godina prije njegova industrijskog otkria, istrazio je principe po kojima mi danas upotrebljavamo mikrovalnu penicu ili radar, elektrinu indukciju otkrio je decenijama prije nego sto je ula u masovnu upotrebu. Njegovi su i principi po kojima radi daljinski upravlja naeg televizora, visokofrekventna lampa i vise od sedam stotina drugih patenata. Radove ovoga giganta znanosti, me|utim, najee su prisvajali drugi. ivot i djelo ovoga pokradenog i pomalo i kod nas zaboravljenog genija (Smiljan kraj Gospica 1856 New York 1943) protekao je u samozatajnom radu, estitosti, a zavrio u siromatvu i samoi. Nikola Tesla je rodjen 9. 10. jula1856. Iao u njemaku osnovnu kolu u Smiljanu, zavrio ju je u Gospiu, kao i niu realku a viu je dovrio u Rakovcu kod Karlovca. Potom, i pored insistiranja roditelja da postane svetenik, Nikola odlazi na studije tehnikih nauka u Grac i Prag.. Po zavrenim studijama, Nikola je stupio u slubu potanskog telefonskog drutva i prikljuivao telefone po kuama. Zatim je jedno vrijeme radio i u Budimpeti, ali ubrzo odlazi u Pariz i radi u Edisonovoj kompaniji. SUSRET SA EDISONM Kao mladi, Tesla je ispoljio karakteristinu osobinu koju je smatrao temeljem svojih izuma. Imao je abnormalnu mo da, obino dragovoljno, vizualizira stvari, scene, ljude, tako da ponekad ni sam nije bio siguran u to ta je stvarnost, a ta njegova vizija.Tesla je u New York doao 1884. sa pismom preporuke za Thomasa Edisona.Tog dana, kad je Tesla ekao u predvorju Edisonove kancelarije, doslo je do havarije u kui amerikog finansijera, jedne od rijetkih kua u gradu koja je bila osvijetljena. Ustvari, doslo je do kratkog spoja i kua je poela gorjeti.Tek to se Edison vratio sa Pete avenije, njegov mu je sekretar kazao da SS Oregon ve nekoliko dana eka u luci na potrebne elektrine popravke i da sa svakim satom gubi novac. Ali, Edison nije imao vie ininjera. Tek tada sjetio se visokog mladia koji je stajao ispred njegove kancelarije. Imao je pismo od Charlesa Batchelora, engleskog ininjera koji je vodio evropsku podruznicu Edisonove firme. U pismu je stajalo: Znam dvojicu velikih ljudi i vi ste jedan od njih. Drugi je ovaj mladi. Tesla je Edisonu govorio o naizmjeninoj struji. Edison nije znao nita o naizmjeninoj struji, vjerovao je da su to avolja posla i nije htio nita niti da zna. Tesla se zatim zahvalio i krenuo prema vratima. U tom trenutku u kancelariju je utrao djeak koji je, zadihan, Edisona obavijestio da je dolo do kvara na razvodnoj kutiji na uglu ulica Pearl i Nassau.

Edison je zaurlao, zovui svog predradnika, a onda se okrenuo Tesli: Gospodine, umijete li popraviti brodsku centralu? Tako je dolo do povijesnog sudara dva genija. Tesla je, Edisonu rekao da bi diname u njegovim centralama mogle raditi mnogo bolje, koristei ak i istosmjernu struju. Ponudio je da obavi njihov remont. Za takav posao su bili potrebni mjeseci. Edison mu je obao 50.000 dolara ako to uradi, raunajui da je to nemogue uiniti. Poslije nekoliko mjeseci, Tesla je doao u njegovu kancelariju i zatraio da bude isplaen nakon obavljenog posla. Edison je kazao: Kada postanete Amerikanac, znat ete sta znai amerika ala, i ponudio mu poviicu. Tesla mu se hladno zahvalio i dao otkaz. Ne mogavi nai posao, ponosni je emigrant narednih mjeseci za zivot zaraivao kopajui kanale. Meutim, brzo se proulo da je u New York doao mladi genije sa Balkana, i Tesla je dobio ponudu da napravi novi plan uline rasvjete. Nikola Tesla se 16. maja 1888, u 31. godini, naao pred lanovima Amerikog udruenja elektrotehniara na Univerzitetu Columbia. Na katedri ispred njega bile su zabiljeke, hitro ispisane prethodnu no, za predavanje pod naslovom: Novi sistem motora i transformatora izmjenine struje. Pored biljeki, na stolu je stajala i mala maina koja e za nekoliko trenutaka promijeniti nain na koji se proizvodila i koristila elektrina energija. Uslijedilo je pokretanje prekidaa, mali motor se upalio i poela je nova tehnoloka era. Tesla je ubrzo postao jedan od najbogatijih ljudi na svijetu. Sluajno je otkrio da gasovi kao sto su argon i neon, kada se izloze visokofrekventnim talasima, poinju sijati. Komad metala postavljen blizu svitka doao bi do usijanja zahvaljujui iskljuivo elektrinim vibracijama. Taj se proces i danas koristi za zagrijavanje i oblikovanje metala. icu iz svitka razveo je po plafonu laboratorije. On je stao u centar dre i vakumiranu cijev u ruci. Kada je struja ukljuena, cijev je jarko zasijala. Bio je to prvi dokaz, kazao je Tesla, da se energija moe prenositi bez ianih veza. Period od 1891. do 1893. bio je jedan od najplodonosnijih u njegovom ivotu. U posljednjoj godini ovog perioda otkrio je bezini sistem prijenosa, koji e kasnije postati poznat kao radio. Ali, to je ipak bio samo korak u odreenom pravcu. Teslini izumi: Svojim oscilatorima on je prvi uspio da proizvede struje visoke uestanosi i napona od vie miliona volti. To je omoguilo razvoj novih oblasti tehnike. NEKI KOMENTARI O TESLINIM DOSTIGNUIMA ANDRE BLONDEL, francuski naunik Mislim da je rad Nikole Tesle u ono vrijeme, njegova velika zamisao obrtnog magnetnog polja, jedno od najveih podruja ljudske mate u istoriji

ovjeanstva. Taj njegov rad je omoguio otkrie Rontgenovih zraka, kao i sav onaj rad irom svijeta koji su preduzeli J. J. Thompson i drugi, a koji je doveo do koncepcije moderne fizike. Englezi su sa divljenjem posmatrali Tesline eksperimente E. K. ARMSTRONG, nobelovac Velika djela Nikole Tesle na polju nauke o elektricitetu predstavljaju spomenik, koji simbolizuje Ameriku kao zemlju srenog doba Za njega sloboda i samo]a je bila vaznija nego novac ili velika laboratorija. On je iveo u novim idejama idejama koje su za mnoge bile fantastine. Ali Tesla nije bio onaj koga bi ideje savladale, on je njih savladavao, a naroito devedesetih godina proslog vijeka, kad je svijetu dao svoj indukcioni motor, koji je omoguio da se prenosi energija s Nijagare i pokreu elektrine eljeznice u Sirakuzi na daljini od 160 milja, Teslin kalem ili transformator i mnoge druge pronalaske. On je bio pionir na polju radiotehnike Teslin um bio je ovjeija dinamo-maina koja je radila za sreu ovjeanstva. Niels Bohr, veliki danski fiziar Doao sam do zakljuka da je Nikola Tesla bio najvei pronalaza na podruju elektriciteta koga smo ikada imali. Mogao bih ii ak tako daleko da kaem da je Tesla najvei pronalaza koji je radio u elektrotehnici

SLOBODNA ENERGIJA I TESLINA PLOCA Revolucija 21. veka NIKOLA TESLA OTAC SLOBODNE ENERGIJE Jo pre nego to nestanu mnoge generacije, nae e strojeve pokretati sila koja je dostupna na svakom mestu u univerzumu! U celom svemiru postoji energija! Nikola Tesla Dr. Nikola Tesla nekada se ubrajao u najpoznatije ljude na planeti. Danas je nestao iz naih naunih udbenika i kolskih knjiga. ta je to otkrio, zbog ega je pao u nemilost Nexus Magazine Krajem 19. veka niko od elite New Yorka nije bio toliko proslavljan kao pronalaza Nikola Tesla. Tesla, Srbin, koji je imigrirao u Sjedinjene amerike drave, goste je esto primao u svojoj laboratoriji gde su njegovi prijatelji kao to je to bio Samuel Clemens, bolje poznat kao Mark Twain,

pozirali za prve fotografije koje su bile osvetljene sa elektronkama sa plinskim izbijanjem. Oni su sa razjapljenim ustima od uenja stajali u sredini prostorije gde su iz Teslinih specijalnih visoko frekventnih transformatora prtale duge iskre. Ponekada je njihov domain stajao na kii od iskrica visokofrekventne struje, dok je u njegovoj ruci svetlela staklena cev, a da pri tome nije bila spojena nikakvim icama. Teslina kreativnost i intelekt privlaili su druge zvezde kulturne scene kako u hotelskim dnevnim sobama tako i u privatnim salonima, a meu njima su bili pisac Rudyard Kipling, arhitekta Stanford White, pijanista Ignace Paderevski i pisac John Muir. Tesla je bio ovek protivrenosti, trezven i distanciran, ali i armantan. Iako je bio samotnjak, znao je privui ljude oko sebe. Vitak i visok, uvek savreno obuen, svojim aristokratskim dranjem i svojom elegancijom izazivao je panju. Njegovo najuoljivije obeleje bila je njegova magnetska privlana snaga, kombinacija dobrog izgleda tamnog tipa, intezivnih plavih oiju i tajanstvene aure. inilo se da e svet padati tik ispred njega. Kada je Nikola Tesla preminuo 1943. godine u dobu od osamdeset i est godina, njegovi izumi i teorije bili su veinom zaboravljeni i posmatrani sa nepoverenjem. Njegov plan da snabde svet sa slobodnom energijom, stavljen je ad acta. Mnogi su od kasnijih istraivaa na podruju energije koji su se divili Tesli, naili na iste probleme kao to je finansijska oskudica i dominantna opozicija koja je dovela do njegove propasti. TESLIN SUKOB SA EDISONOM Thomas Edison je sreo Teslu prvi put 1884. godine. Edison je tada ve bio imuan, moan ovek, a Tesla se tek uselio u SAD, sa neto vie od dvadeset dolara i jednim pismom preporuke u depu od jednog njegovog nadreenog u fabrici Continental Edison u Parizu, gde je Tesla bio zaposlen nekoliko godina pre. Charles Batchelor je napisao Edisonu: Poznajem dva velika oveka, a Vi ste jedan od njih, drugi je ovaj mladi. Edison je Teslu zaposlio kao asistenta. Ovaj se u poetku divio tome ta je Edison postigao na temelju pokuaja i greaka i samo sa osnovnom kolom. Obrnuto, Tesla je pridobio nevoljno potovanje Edisona, tako to je radio osamnaest sati dnevno i sedam dana nedeljno i reavao tehnike probleme. Ali, Edison je vrlo skoro izgubio svog marljivog asistenta. Tesla je opisao kako je mogao poboljati uinak Edisonovog generatora, a Edison je odgovorio: Evo vam pedeset hiljada dolara ako to uspete. Ali. kada je to Tesli nakon nekoliko meseci rada polo za rukom i kada je zamolio za novac, okiralo ga je Edisonova izjava: Tesla, vi ne shvatate ameriki humor. Budui da Edison nije platio, Tesla ga je napustio. Tri godine kasnije, nakon to je neko vreme radio kao graevinski radnik na jednoj

njujorkoj ulici da bi zaradio za preivljavanje, Teslin ivot je krenuo na bolje. Dobio je priliku da razvije svoj sistem naizmenine struje za koji je izradio motor, generator i transformator i dao ih na patentiranje. Industrijalac i pronalaza George Westinghouse iz Pittsburgha, kupio je sve Tesline patente za svoj sistem i potpisao ugovor kojim se obavezao da e Tesli isplatiti gotovinski iznos i deonice plus naknade za tri licence od po 2,50 dolara po proizvedenoj konjskoj snazi. Edison se borio protiv razvoja naizmenine struje. Njegove su svetiljke radile na jednosmernu struju. Pri tome su elektroni tekli samo u jednom smeru. Jednosmerna struja se u vodovima moe slati na udaljenost od samo nekoliko kilometara. Za razliku od toga, Teslina naizmenina struja, koja treperi u stalnom ritmu tamo-amo, moe se prenositi na stotine kilometara sa icama, visokonaponskim vodovima. Kod primaoca, transformatori smanjuju napon za krajnjeg korisnika. Edison nije eleo ni da uje za prednosti naizmenine struje. On je uloio mnogo novca u sistem jednosmerne struje i smatrao je naizmeninu struju pretnjom svom poslu. On je u svoju strategiju tokom tog strujnog rata ukljuio javno ubijanje pasa putem strujnog udara i objavu zastraujuih pamfleta, sve u naporu da prikae naizmeninu struju kao smrtonosnu opasnost. Ali, uprkos Edisonovim napadima, pobedu su odneli Tesla i Westinghouse. Westinghouse je za osvetljenje svetske izlobe u Chicagu 1893. godine instalirao sistem naizmenine struje. Tesla je bio zvezda izlobe. U belom fraku sa belom kravatom i cipelama sa izolacionim onovima od plute, stajao je na pozornici sa jednim od svojih Tesla-kalema, ureajem koji proizvodi jaku struju. Elektrine iskre su prtale i svetlucale i inile da sijalice u Teslinim rukama zasvetle. Masu je oduevio takav spektakl, a uspeh izlobe doveo je do izgradnje projekta hidroelektrane na slapovima Nijagare. Na kraju je Teslina strujna mrea na celom kontinentu dostavljala ogromne koliine elektrine struje. Budui da je ugovor sa Westinghousom Tesli osigurao 2,50 dolara po konjskoj snazi, Tesla je ustvari celog ivota trebao dobijati veliki prihod. Ali, George Westinghouse naao se u finansijskim potekoama, budui da su konkurenti pokuavali da ga istisnu iz posla sa strujom. Tesla je pamtio da je Westinghouse verovao u njega kada niko drugi nije. I iako Tesla zasigurno nije imao nita protiv posedovanja novca, bilo mu je vanije da firma Westinghouse preivi. Zbog toga je pocepao ugovor, prihvatio otpremninu i odrekao se na milione oekivanih dolara koji su mu bili osigurani u sporazumu o konjskim snagama. POHLEPA ZA PROFITOM GLAVNI RAZLOG SUZBIJANjA SLOBODNE ENERGIJE

Dok je Tesla pocepao ugovor da bi pomogao prijatelju, drugi su u njegovo doba samo jurili za zgrtanjem to je vie mogue novca. Magnati su znali da steknu svoja bogatstva sa preduzeima za snabdevanje strujom. Ti su ljudi celu zemaljsku kuglu snabdeli sa elektrinim stubovima, transformatorima i vodovima. Preduzea za proizvodnju elektrine energije na kraju su zakrila reke i podsticala ljude na bolji ivot sa elektrinom energijom. Tesla je opet eleo izgraditi energetski sistem koji je bez ikakvog troka trebao prenositi struju po celom svetu. Njegov predloeni sistem nije bio sistem slobodne energije u dananjem smislu energije iz neiscrpnog izvora, nego u tom smislu da je trebalo besplatno prenositi struju do korisnika. Za razliku od strujnog rata, ovo je bio rat koji Tesla nije mogao dobiti.

TESLINI PLANOVI ZA SLOBODNU ENERGIJU Energija za svakog ko u zemlju ubode odreeni prijemnik? Da, Teslin plan je bio da beino prenosi kako vesti tako i energiju. Ovaj prvi sluaj poznajemo danas kao radio. Taj plan je bio dovoljno radikalan da navede Wall Steet da mu na kraju zatvori vrata pred nosom. U to doba su monopolisti za struju gotovo plivali u novcu, niko nije eleo probuditi vetar promene. Finansijski magnati poput bankara J. Pierponta Morgana ve su pokupovali rudnike bakra. Nije bilo potrebno mnogo internih informacija da bi se dolo do zakljuka da e strujni vodovi jednog dana prekriti najvei deo zemlje sa mreama od bakarnih kablova. Kao da se ogluio na planove monopolista, Tesla je nastavio da podstie zapanjujue novu ideju, prenos besplatne struje po celom svetu. 1893. godine, iste godine kada je zaslepeo drutvo sa osvetljenjem svetske izlobe, Tesla je na uglednom Franklin institutu iz Filadelfije govorio o zemljinoj rezonanci. Zemljina rezonanca je bio deo njegove vizije o beinom prenosu struje. Pri tome se radilo o tome da se elektrini impulsi odailju sa prikladnom frekvencijom, odnosno, brzinom vibriranja kroz zemlju da bi se proizveli energetski talasi, isto kao to i ica klavira pone vibrirati kada se na nekom drugom instrumentu u istom prostoru proizvede taj ton na koji je ica podeena. Neki istraivai Tesle, osim toga veruju da je on mogao da navede zrak izmeu gornje

atmosfere i zemlje da stupi u rezonanciju kao to to ini zrak u zvunom telu violine. I to bi odaslalo talase energije. Tada bi tu energiju trebalo uhvatiti sa antenom. Takva rezonancija znaila bi ispunjenje Teslinih snova koje je izrazio tokom svog predavanja 1897. godine, u kojem je govorio o prenosu struje od mesta do mesta bez ikakve upotrebe ica. On je u svojoj viziji video kako se pribliava dan kada e takav sistem ubrzati prenos vesti, kontrolisati vreme i prenositi bezgraninu energiju. Obinog oveka bi njegova slava i niz povezanih predavanja na meunarodnom planu odbili da uopte i razmilja o takvim stvarima, ali Tesla nije bio obian. Njegove ideje i izumi bili su njegova strast, a sledeih nekoliko godina on je zatraio i dobio patente za sistem za naizgled utopijski beini prenos energije i vesti, i po opasnost da time njegovi sopstveni predhodni izumi postanu suvini. TESTIRANjE BEI NE ENERGIJE 1899. Tesla se povukao u planine Colorado Springsa da bi testirao svoje nove ideje. Na visokom panjaku izgradio je laboratoriju sa visokim naponom. To je bila jednostavna zgrada koja je bila izgraena oko najveeg Teslinog kalema na svetu i sa koje je gore trao neobian jarbol. Dole, u podnoju Pikes Peaka radio je na svom novom cilju, da poalje eletromagnetne vibracije kroz zemlju. Ne zna se tano ta je u stvari Tesla postigao tokom svog boravka u planinama. Povremeno je pravio ture beleke, ali je ipak hrpu informacija o principima funkcionisanja takvog ureaja sauvao iskljuivo u svojoj glavi. Njegovi nacrti se danas moraju prevesti u savremene elektrotehnike pojmove. Ali, legende o Tesli izviru iz injenica iz njegovih eksperimenata u Colorado Springsu. Poput Boga nad munjama on je svoj snaan kalem promera 16 metara namestio tako da postigne pranjenje od dvanaest miliona volti i izbaci preko trideset metara duge munje iz bakrene kugle na vrhu njegovog jarbola. Lokalno stanovnitvo dralo se na udaljenosti budui da su se proirile glasine da poznati pronalaza moe stvoriti munje koje jednim udracem mogu ubiti stotinu ljudi. Tokom eksperimenta grmljavina elektrinog pranjenja mogla se uti na udaljenosti od barem 25 kilometara. Zadovoljan to sada zna dovoljno da svoju viziju beinog prenosa pretvori u delo, Tesla se u januaru 1900. godine vratio u New York. Angaovao je jednog arhitektu koji mu je napravio nacrt drvenog tornja visokog 47 metara iznad zgrade izraene od cigala na Long Islandu. Sa bakarnom elektrodom u obliku peurke na svom vrhu toranj je trebao sluiti kao dinovski odailja. Tesla je taj projekat nazvao Wardenclyffe i zamislio je stanicu koja je trebala da alje energiju i vesti preko vie kanala na svim radio talasnim duinama. 1902. godine toranj i kvadratna zgrada sa bonom

duinom od trideset metara, u koju su se trebali smestiti mainska soba i laboratorija, bili su gotovo privedeni kraju. Ali, Wardenclyffe nikada nije bio potpuno dovren. GOSPODAR NAD MUNjAMA JE PORAEN Teslina vizija o beinom prenosu vesti toliko je uverila finansijske magnate poput Morgana da su finansirali njegovo istraivanje, ali nisu uvideli da je njegova namera ustvari bila da struju ljudima svuda poklanja besplatno. Taj deo svojih predloga Tesla je izostavio kada je 1900. razgovarao sa Morganom, svojim glavnim finansijerom, o finansiranju Wardenclyffea. Umesto toga spomenuo je mogunosti, kojima e se Morgan sigurno otvoriti, naime, monopolistikog kontrolisanja svih radijskih stanica. Ali, Morgan je Tesli na raspolaganje dao ograniena sredstva. Tri godine kasnije, tokom oajnikog traenja vie novca pronalaza je bankaru otkrio svoje prave namere. Verovatno nikada neemo saznati kako je Morgan reagovao na te novosti. U svakom sluaju, taj finansijski magnat je investirao u industrijske grane koje su bile povezane sa proizvodnjom energije i sigurno nije bio poznat po svojoj dareljivosti. On je ostavio Teslu da propadne. Posao je napredovao samo sporadino, dok je Tesla oajniki pokuavao da pronae druge finansijere kao i da razvije komercijalne proizvode sa kojima bi mogao da plati svoje raune. Graevinski radovi su na kraju prekinuti 1906. godine, a jedanaest godina kasnije, nakon to je Tesla izgubio svoju hipoteku na Wardenclyffe, taj je toranj sruen radi njegove vrednosti kao otpada. PRAVI GENERATOR SLOBODNE ENERGIJE Postoje nagovetaji da je Tesla bio zainteresovan i za slobodnu energiju u savremenom smislu rei; za energiju iz bezgraninog izvora koja se pretvara u koristan oblik. U junu 1902. godine u New Yorku objavljen je lanak o oveku sa Kanarskih ostrva po imenu Clemente Figueras koji je tvrdio da je izumeo elektrini generator kojem nije potrebna primarna snaga, to jest, nije mu bio potreban spoljanji izvor energije. Jednog dana, nakon to je taj lanak ve bio objavljen, Tesla je napisao svom prijatelju Robertu Johnsonu, uredniku Century Magazina, da je on sam ve izumeo takav ureaj. A 1934. godine Tesla je citiran u Timesu reima: Nadam se da u iveti toliko dugo dok ne budem u stanju da nasred ove prostorije stavim neki stroj i stavim ga u pogon sa energijom iz medija u pokretu oko nas. Na koje je od njegovih izuma Tesla mislio? Oliver Nichelson, naunik i istoriar iz Utaha bavio se detaljno tim pitanjem. On kae da je ureaj koji se naizgled uklapa u Tesline opise, aparat za korienje energije zraenja

za koji je 1901. izdat patent. Nichelsonova istraivanja ukazuju na to da je Tesla u to doba verovatno ve radio na svom generatoru slobodne energije pre nego to je razradio vei lanak za izdanje asopisa Century iz juna 1900, a u kojem se opisuje beini prenos energije. On pie da ureaj kojim se energija uzima direktno od Sunca nije delotvoran i stoga nije najbolje reenje. Neki istraivai su to protumaili na taj nain da je Tesla iz svog iskustva sa Wardenclyffeom shvatio da bi slobodno trite uvek bilo zatvoreno za ureaj na slobodnu energiju kao to je njegov aparat na energiju zraenja i da bi magnati finansirali samo onaj beini sistem koji obeava i profit. Ali, lanak u Centuryu koncentrie se ipak na ureaj koji ne bi bio samo u stanju da sam sebe odrava u pogonu, nego bi crpeo energiju iz vazduha u okolini da bi osvetljavao gradove. Kao najverovatnijeg kandidata za crpljenje energije iz kosmosa Nichelsen je identifikovao Teslin neobian kalem za elektromagnete za koje je Tesli 1894. godine izdat patent broj 512.340. Nichelson je objasnio da bi oblik kalema omoguio tom sistemu stvaranje ogromnih koliina energije dok bi samo mali deo te energije bio potreban za odravanje njegovog sopstvenog funkcionisanja. On je to uporedio sa automobilom sa vrlo velikim rezervoarom koji troi samo dve litre na stotinu kilometara.

TESLIN PAD I USPON Kada je Nikola Tesla preminuo, njegova velika dostignua iz poslednjih deset godina 19. veka, najveim delom su bila zaboravljena, a ljudi su se uglavnom priseali njegove privatne ekscentrinosti, kao to je bio njegov ekstremni strah od bakterija ili njegova sklonost da podari neobinu privrenost pitomoj golubici i da u njenim oima posmatra odraz ivota punog skrivenih mistinih enji. Da li su Teslin progon iz istorijskih knjiga inscenirali oni koji su se osetili ugroenim njegovim snovima o slobodnoj energiji? Neki veruju da je to tako. Studenti dobijaju utisak da je on izumeo Teslin-kalem, da je jedna merna jedinica nazvana po njemu, i to je sve. iroj javnosti Teslino ime nije poznato. Ako su monici stvarno pokuavali u javnosti da izbriu seanje na Teslinu genijalnost, tada ta strategija nije uspela u potpunosti. Danas gotovo svaka

vea knjiara u svojoj ponudi ima Teslinu biografiju. A od kraja ezdesetih godina obnovljeno je zanimanje pronalazaa za Teslu. Tehnike informacije o njegovim teorijama i izumima distribuiraju se preko faksa ili kompjuterskih naina prenoenja informacija, a mnogi dananji istraivai smatraju Teslu ocem modernog Pokreta nove energije. I oni sada oseaju potekoe koje je on morao trpeti gledajui nadmonog protivnika.
TESLA OSTAVLjEN NA CEDILU Smatram da se saga o Teslinim vrtoglavim finansijskim problemima vrti oko njegovog spomenika za prenos slobodno dostupne energije, oko Wardenclyffea. Margaret Cheney u svojoj klasinoj biografiji: Nikola Tesla pronalaza , arobnjak, prorok; pie o raznovrsnim razlozima koji su doprineli da Teslu napusti srea. Ona kae da je Tesla pre svoje propasti ispri ao svom saradniku da mu je J.P.Morgan jednom dao nepotpisan blanko ek i rekao mu da sam unese sumu koja mu je potrebna. Nakon Tesline propasti taj bankar navodno nije odgovorio ni na jedno Teslino pismo, a i drugi finansijeri na Wall Streetu su mu okrenuli le a do kraja njegovog ivota. Moda su ga smatrali opasnim sanjarom? Jedan od komentara koje je dao Tesla u jednom pismu, kojim je molio finansijsku pomo od jednog svog saradnika, glasio je: Moji su me neprijatelji vrlo uspeno prikazali kao pesnika i vizionara. Drugi autori davali su razli ita objanjenja za Teslinu propast. Istori ar Stephen S. Hall pretpostavlja da je Teslin pad mogao biti protivudar iz akademske zajednice. Tesla nije prihvatio njihovu igru, nije pokazivao interes da bilo kakav lanak dostavi nekoj akademskoj publikaciji. Hall takoe smatra da su Teslin talenat kojim je okupljao ljude oko sebe, njegove javne priredbe kao i svetska izloba 1893. godine, moda probudili zavist njegovih kolega. Dva druga istori ara nove generacije, Oliver Nichelson i Christopher Bird, smatraju da je Tesla svojim savremenicima predstavljao zagonetku: Njegove predstave bile su toliko napredne da nauka i industrija njegovog vremena nisu bile u stanju da shvate njihovu bit i dimenzije. TESLINI POSREDNICI PROTIV SMITHSONIAN INSTITUTA Dok neki od dananjih Teslinih pristalica nastavljaju sa njegovim istraivanjem, drugi se trude da ga budu e generacije ne zaborave. John Wagner, uitelj iz Dextera, Michigan, zauzima se da se istorija ne se a samo Tesline smetenosti, koja je sve jasnije izlazila na svetlost dana to je naunik bivao stariji. Sve do njegove penzije 1993. godine, Wagner je 10 godina predavao o tome ta je Tesla sve postigao na svom vrhuncu, umesto da se koncentrisao na poslednje dane tog oveka. Wagner je eleo da njegovi razredi u tre oj godini kolovanja saznaju o celovitoj istoriji, ukljuujui i injenicu, da Smithsonian Institute, nacionalni muzej SAD-a u Washingtonu, nije pokazao stalnu izlobu o Tesli. Njegovi uenici su dvostruku nepravdu videli ne samo u tome to u Smithsonian Institutu nije bilo izlobe o Tesli, nego i u tome to je u okviru velike trajne izlobe o Thomasu Edisonu bio prikazan viefazni generator, koji je ustvari bio jedan od Teslinih izuma. Na njemu se nalazi Teslin patentni broj, ali javnost stie utisak da je njegov za etnik Edison. Pobuna dece dovela je do kampanje Dignite Smithsonian u vazduh reci Bust the Smithsonian stajale su na majicama koje su prodavali Wagnerovi u enici. Ali, kada su ponudili da e donirati Smithsonian institutu jedno Teslino poprsje, Barnex S. Finn, upravnik elektro-dela u muzeju, odbio je da prihvati takav poklon rekavi: Ne moemo ga upotrebiti. 1979. godine Finn i njegov tab napisali su knjiicu pod naslovom: Edison Lighting a revolution. Jedno poglavlje koje obuhvata sedamnaest stranica sa naslovom Poetak elektro doba kae da e navesti sve osobe koje su bile vane za po etak, pa ak i tehni are koji su radili kod Edisona, ali u njemu nema ni rei o Tesli. Wagnerovi uenici su dobili neoekivanog saveznika u rock bandu Tesla, iji lanovi su se mogli videti na MTV-u kako mau naokolo listovima Teslinih potvrda o patentima. Uitelj je tom sastavu poslao pismo u kome je objasnio cilj u enika. 1989. godine to pismo je navelo kalifornijski rock sastav da svrati u Michigan, a dvadeset i osam uzbuenih devojaka i mladi a zguralo se, radi ekskurzije do Univerziteta Michigan u Ann Arboru, u autobus tog banda kojim su putovali na turnejama. U univerzitetskoj biblioteci za inenjerstvo i nauku deca su muzi arima pokazala porsje Nikole Tesle kao ponosnog mladia, koje je izraeno zahvaljuju i novcu koji je taj razred skupio prethodne godine. Band se sloio da bi se to umetni ko delo trebalo izliti u bronzi i ponudio je pomo deci u njihovim nastojanjima da taj kip postave u Smithsonian Institutu. Ali, muzej je i nadalje odbijao njihovo nastojanje, a jo uvek se Tesli i njegovim dostignu ima u Smithsonian Institutu ne odaje gotovo nikakavo priznanje.

EDISON JE TAJ KOJI SE SLAVI, A NE TESLA Je li u odreenom trenutku ovog stolea donesena odluka da se Tesla ne samo finansijski bojkotuje, nego i ukloni iz istorijskih spisa Sjedinjenih amerikih drava, a Edison proglasi zvaninim ocem doba elektri ne energije? Ne bih eleo otetiti Edisona, koji je bio izuzetno produktivan i postigao velianstvene stvari za doba elektrine energije, oduzimaju i mu ugled koji mu pripada. Ali, ipak, smatram da ogromna razlika u tretiranju Edisona i Tesle pokazuje samo jedan deo vee slike koja se sastoji u tome da jedna grupa iz svog koristoljublja pokuava manipulisati javnim mnjenjem. Edisona je svet nakon njega podigao na presto nakon velikih akcija na podru ju odnosa sa javno u. 1929. godine vie od pedeset

lanova vojne i industrijske elite, meu kojima je bio i John D. Rockefeller ml., Julius RosenWald, Henry Ford, Harvey S. Firestone, Herbert Hoover i general John H. Pershing, osnovalo je odbor za proslavu stogodinjice svetlosti da bi proslavili ono to je tada nazvano izraz zahvalnosti Thomasu Alvi Edisonu od celog sveta, povodom 50. godinjice izuma njegove sijalice. Kao deo te proslave omiljeni pisac tekstova pesama George M. Cohan napisao je pesmu Thomas A. Edisonu. arobnjak sa stihovima poput ovih: O, recite, moete gledati sa svetlom koje je on dao vama i meni. Kakav je to samo veliki ovek, kakav veliki stari arobnjak. Odbor je pismo sa Cohanovom pesmom poslao na elnicima optina i uiteljima, a u njemu je stajalo da je ta pesma posveta najve em ivom Amerikancu, a toj posveti doprine ete ako je budete pevali u svakoj pogodnoj prilici. Oseaji javnosti moda bi poli drugim smerom da se graanima reklo da im je Nikola Tesla eleo omogu iti besplatan pristup elektri noj struji. Ali, za razliku od hvalospeva Edisonu od strane Odbora povodom proslave stogodinjice svetla, Teslu nikada nije slavio jedan takav sloj ljudi. I dok se neka referentna dela koncentriu na njegovo delo, druga vie poklanjaju panju njegovim osobenostima. Na primer, biografska enciklopedia Isaaca Assimova Biografic Encyclopedia of Science Tehnology obuhvata 25 godina njegovog zivota sa re enicom:Poslednja etvrtina njegovog (Teslinog) ivota degenerisana je njegovom ekscentri no u. (Na to je jedan dananji pronalaza rekao: Svi bismo trebali biti tako estoki). Mislim da Edison nije bio jedini pronalaza koji je prikazan velikim na Teslin ra un. Zbog ega, na primer, udbenici zanemaruju odluku Vieg suda Sjedinjenih amerikih drava protiv Gugliema Marconia u Teslinu korist? 1901. godine kada je Marconi preko Atlanskog okeana poslao svoj poznati radio signal, Tesla je rekao: Samo neka nastavi. On koristi sedamnaest mojih patenata. Vii sud je 1943. godine nakon Tesline smrti ispravio greku, na taj nain to je to objasnio time da je Tesla bio jedan od tri pronalaza a na prelazu stole a koji je pre Marconija patentirao rasklopne krugove prijema, ali, u udbenicima i drugim istorijskim prikazima Marconi se i nadalje prikazuje kao otac radija. Kratka publikacije Smithsonian Instituta Book of Inventions (Knjiga izuma), sadri poglavlje o radiju. Uprkos odluci Vieg suda Teslinom se delu ne odaje priznanje. PONOVNO OTKRIE TESLE Legenda o Nikoli Tesli ivi i dalje, iako je previen u udbenicima. Stotinu godina nakon njegovog doba slave, nastaje mnogo knjiga o novoj energiji razliitih gledita njegovih istraivanja, a sve ve i broj mladih istraiva a i pronalaza a na celom svetu prebire po njegovim patentnim spisima traei vane dokaze. Tesline pristalice organizovale su se u razli ite grupe. Najve a je International Tesla Society sa seditem u Colorado Springsu, Colorado, koja prodaje knjige i video kasete i vodi Tesla muzej. Ta grupa broji vie od 7000 lanova. Tesla je tako e dao podsticaj nizu novina i asopisa. Rusi su pokazali veliko zanimanje za Teslin rad. Ali, to je istraivanje ve inom sprovo eno u uslovima hladnog rata. Zbog toga, o tome postoji samo malo objavljenih dela. Pria se da je, na primer, vrhunski fiziar i dobitnik Nobelove nagrade, Peter Kapitsa, svoje poslednje godine proveo u intezivnom prouavanju Teslinih spisa. Prema Margaret Cheney, Kapitsa je eleo napisati dodatak Teslinom radu o loptastim munjama, o jednom delu njegovih eksperimenata za beino prenoenje energije. Po etkom sedamdesetih godina nau nici iz biveg Sovjetskog saveza pohrlili su u Muzej Nikole Tesle u Beogradu, da bi istraivali Tesline beleke i ure aje. Istraiva i nove energije dr. Andrew Michorovski iz Otave saznao je za opirna istraivanja Akademije Nauke SSSR-a prilikom svoje posete muzeju 1975. godine. Direktor muzeja, profesor Aleksandar Marin i , pokazao je Michorovskom debelu knjigu sa malim slovima. Vidite ta ste pronali. To je bio samo privremeni izvetaj, rekao je Marin i . Michorovski smatra da bi Sovjeti na osnovu svog istraivanja Tesle mogli izvoditi eksperimente sa vrlo futuristi kim tehnikama. Ruskom fizi aru dr. A.V.Chernetskiju dogodila se sluajno ponovo jedna Teslina nezgoda, u kojoj je 1899. godine pregoreo generator hidrocentrale iz Colorado Springsa. 1971. godine Chernetskij je zajedno sa svojim kolegom izveo eksperiment u kome je napravljena velika loptasta munja iz koje su prskale iskrice. Udar elektri ne energije koji je pri tome proao kroz strujne vodove na Institutu za vazduhoplovstvo u Moskvi, doveo je do prevelikog napona i razorio strujnu podstanicu. To se dogodilo u pokuaju da se konstruie jedan ure aj prema Teslinom konceptu koji prizvodi vie energije nego to troi. I danas postoji zanimanje za Teslin koncept bei nog prenosa struje. To je tema diskusija na konferencijama o novoj energiji, a razli ite grupe poput Institute for New Energy sa seditem u Salt Lake Cityu, Utah, nastavljaju sa istraivanjem. Drugi se istraivai zanimaju za Teslin rad o rezonanciji Zemlje. Teslini naslednici sa strahopotovanjem posmatraju njegove eksperimente sa jakim elektromagnetskim talasima koji okruuju Zemlju i pri tome bi se trebali poja avati. Vode i eksperimentator Ron Kovac iz Colorada pronaao je da je Teslina oprema ustvari mogla da proizvodi vrlo jake talase za zemljinu rezonanciju, ali kae da dananji istraiva i tek po inju da shvataju Teslin rad. Jedan drugi Teslin izum koji su dananji istraivai nastavili dalje da razvijaju, je njegova turbina bez lopatica. Turbine koje pokre e struja iz vazduha, vode ili pare uobiajeni su sastavni delovi konvencionalnih sistema proizvodnje struje. Ali, Teslina turbina je delotvornija, jednostavnija i jaa. Ona moe da dobija dodatnu energiju iz neiskori ene toplote uobi ajene turbine ili iz drugih vrsta neiskori enih energija, koje se npr. pojavljuju kod naftnih ili plinskih rafinerija. Istraiva Jeff Hayes navodi da bi proizvo a i automobila mogli koristiti turbinu bez lopatica kako bi zamenili na hiljade pokretnih delova u klipnom motoru, ime bi se udvostru io vek trajanja motora. Jeff Hayes, za etnik Udruenja konstruktora Teslinih motora u Milwakeeu, Wisconsin, kae da bi Teslin motor uz energiju koja bi se utedela prilikom same izrade automobila utrostru ilo i iskorienje goriva. On objanjava kako se turbina uklapa u koncept super delotvornog elekro automobila: kao Teslina turbina bez lopatica koja pokree visokofrekvencijski Teslin ureaj za proizvodnju naizmeni ne struje, koji opet pokre e elektromotor. Hayes kae da bi se, kada ne bi postojao politiki otpor protiv postavljanja takvog sistema, ta tehnologija mogla razvijati gotovo na licu mesta. Ipak, on predose a da vlada ne bi podsticala sistem, koji gui potronju benzina budu i da jedan deo dravnih prihoda poti e iz poreza na benzin. Teslina turbina moe proizvoditi i struju kada se prikljui na postrojenje generatora. Jeane Manning, SLOBODNA ENERGIJA Revolucija 21. veka, Omega-Verlag, ISBN 3-930343-04-0

PURPURNE PLOE ZA PURPURNE ISKRE Ve smo nauili da svaki materijalni predmet i svako ljudsko bi e vibrira sa individualnom frekvencijom koja se moe meriti. To je energija ivotne snage, na kojoj poivaju univerzalna harmonija i sinhronizovanost, zaboravljene duge i zaboravljene melodije. Oni ine jedinstvo univerzuma, koji je potvrdio Clove Backester sa svojim otkriem primarnog shvatanja. U Indiji ta ivotna energija naziva se Prana. Ali, bez obzira na njeno ime, bez te snage ne moete iveti, a trenutno koristite samo jedan mali deo. Va duh na nivou tre e dimenzije moe koristiti ivotnu energiju u svrhu usklaivanja sa kosmikom svesti etvrte dimenzije (vae vie Ja). Tada ete videti svetlo i uklopiti se u harmoniju univerzuma, jer kod tih boja i zvukova prima se sve ono magino, raaju se sva uda. Postoji mnogo mogu nosti da se uskladite. Ne samo jedna ili dve. Mnogo. Jednu od mogunosti predstavlja Teslom inspirisano otkri e u doba Wassermanna koje zbog nedostataka boljeg izraza nazivam purpurnim plo ama. Znanje o tim ploama stiglo je sa viih sfera na Zemlju kroz duh i razum oveka kojeg je Nikola Tesla poznavao i detaljno prou avao njegova otkri a. Anodizirane aluminijumske ploe proizvode se u dve veliine 8,55,5 cm i 2121 cm. Ve samo mala plo a moe posti i veliko udo, ali smatram da je u razliite svrhe korisno pri ruci imati obe te veli ine. Plo e se anodiziraju ljubi astom bojom, lekovitim zrakom u duginom spektru. Time se menja atomska struktura ploa tako da budu sa visokofrekventnim vibracijama ivotne snage koja je na vrlo komplikovan na in povezana sa poznatom energijom negativnih jona. Purpurne energetske plo e okruene su energetskim poljem, a ta energija je u stanju proeti sva iva bi a: biljke, ivotinje i ljude. Ta se ivotna snaga moe meriti na vie na ina, na primer: elektronskim ure ajima. Kod te metode merenja ja ina energije neke osobe koja jo nije potpuno osvetljena moe da na skali postigne vrednost 20. Kada se istoj osobi prui purpurna plo a, ja ina energije se odmah poveava na vrednost 90 ili 95. Ali, ona ne ostaje na tom stanju. Kada se ta plo a koristi stalno, izmenjena energija moe iznositi 100. Moda e energija biti ak via od 100, jer do sada nema instrumenata sa kojim bi se ivotna snaga mogla meriti u potpunom obimu. U svakom sluaju, primenom ovog arobnog ureaja poviava se vaa frekvencija, a to je sigurno potrebno za va spiritualni razvoj. Pomae vam i na putu do regeneracije stanica. Vi ne morate tano znati kako plo e funkcioniu. Puno je vanije znati ta plo e mogu u initi za vas. One postiu toliko malih uda (neke ete sami otkriti) da ih je teko sve ta no opisati. Evo samo nekoliko primera: najvanije delovanje plo a sastoji se u tome to polako, ali sigurno povisuju frekvenciju vibracija osoba koje ih koriste. Osim toga uz njihovu pomo mogu se smanjiti negativne vibracije u prehrambenim namirnicama, vodi, drugim tenostima i duvanu. Mnogi vlasnici plo a svoje namirnice ve u torbi ostavljaju 15 minuta na velikoj ploi. Putnici su vrlo esto doiveli da su se razboleli zbog ukusa vode u stranim zemljama. Ali, ako stave vodu u ai na purpurnu plo u i puste da energija dotie dva ili tri minuta, nita im se nee dogoditi. Cigarete postanu blae ako se ostave 15 minuta na purpurnoj plo i, a ananas gubi svoj kiselkast ukus i postaje sasvim sladak. Kod mene je najkorisnije delovanje te plo e povezano sa bolovima. Kada se purpurna plo a stavi na opekotinu ili posekotinu ili se koncem ili uzicom pri vrsti na bilo koje bolno mesto na telu, vidno se ubrzava proces zarastanja. Bol jasno popusti, ili zauujue brzo nestane. Veinom to traje samo pet do deset minuta, retko due od dvadeset. Energija plo a dovodi do vibracije ozle enih stanica ili ozleenog tkiva na normalnu frekvenciju. Dakle, zara ivanje ili nestajanje bola moe se svesti na to da se zahva eno podru je tela ponovo dovodi u ravnoteu. Kada je jedan od gra evinskih radnika koji su pomagali pri renoviranju moje ku e u Coloradu, jednog jutra na posao doao sa stranom migrenom i eleo uzeti bolovanje, pri vrstila sam malu purpurnu plo u na njegovo telo pomo u kaia ku nog ogrta a. Zamolila sam ga da tu plou ostavi 15 minuta. Dodue, on je sa njom izgledao vrlo glupo, ali se povinovao mojoj molbi. Kada sam se nakom 5 minuta elela raspitati o njegovoj glavobolji, sedeo je na merdevinama i zbijao ale. Pogledao je dole ka meni, nasmeio se i rekao: Nestala je. Kao da je isparila. Dobro, onda mi moete vratiti moju purpurnu plo u, rekla sam i nasmeila mu se. Obradovalo me je to sam jo jednom videla da plo a nije zakazala. Ali, on je ozbiljno odvratio: O, ne. Ne dam vam plo u. Ostavi u je ceo dan na sebi, a onda u je poneti ku i!. On se naravno alio, ali sam mu ipak poklonila plou. Radovao se kao da sam mu poklonila arobni tapi , a na odre eni na in je to i bila. Ko sa purpurnom plo om lei svog prijatelja, uvek e ga napadati da mu pokloni takvu plo u, zbog toga je mudro za slu aj nude imati nekoliko takvih plo a. Upravo prikazani sluaj samo je jedan od mnogih kod kojih sam tokom godina mogla videti kako purpurne plo e pacijentu odmah prue olakanje. Jednom drugom prilikom jedan mi je prijatelj sekao drva i povredio je ruku. Nadlaktica ga je strano bolela, pa je odlu io da odmah ide kod doktora u Woodland park. Postavila sam ga na kau, skuvala mu olju aja i zavezala purpurnu plo u na njegovu ruku. Dok je popio aj i pojeo komad kolaa, bol je nestala. Pet minuta kasnije ponovo je stajao u dvoritu i cepao drva. Posebno esto koristim udesno delovanje energetskih plo a da bi se oslobodila mu nine. Svaki put kad mi je loe, brzo uzmem purpurnu plo u, legnem u krevet na lea i stavim plou na solarni pleksus. Ve a plo a u takvim slu ajevima deluje bre, ali i manja slui svojoj svrsi samo to onda traje nekoliko minuta due. Munina obino nestaje nakon pet minuta, ve inom nakon jednog do dva minuta, a ponekad ve nakon trideset sekundi. Ne znam ta bih radila bez tih ploa za smirivanje bolova, pa ih uvek drim pri ruci u slu aju da mi nekad hitno zatrebaju. Moje trudne prijateljice, koje su imale jutarnje munine cene purpurne plo e poput dragocenog dragog kamenja. Neki moji prijatelji stavljaju plo u u svoju jastunicu (na donju stranu, ne direktno ispod glave) i no u spavaju na njoj. Energija prodire kroz sve osim kroz metale. ovek se ujutro probudi sa vie energije i osea se kao da je spavao punih osam sati, pa i kada je to bilo manje. Ali, ima i ljudi koji svoju frekvenciju vibracija ne mogu povisiti na taj nain, zbog toga to vrlo osetljivo reaguju na energiju tako da celu noc probdiju! U svakom slu aju, plo a bi se u takvim okolnostima trebala upotrebiti najvie jednom ili dva puta nedeljno, ili ako slede eg jutra morate vrlo rano ustati i potrebno vam je posebno mnogo energije za vaan razgovor ili vaan termin. Postoje ljudi koji se ose aju energi nije i manje umornima kada dva puta dnevno nose purpurnu plo u 30-60 minuta u svom gornjem depu na bluzi ili koulji.

Svaki ovek reaguje drugaije. Ako ovek malo eksperimentie brzo e saznati kako e najbolje primeniti plo e. Osim to purpurne plo e smiruju sve vrste bola za najkrae mogue vreme i pokazuju razli ite druge efekte, postoji jo jedna primena u koju gotovo da ne poverujete. Ona se da videti i pojavljuje se neuoljivo. Ipak se bojim da nema drugog na ina da vas stvarno uverim u to; morate to sami jednom pokuati. Ve smo nauili da svaki ovek titra sa individualnom frekvencijom svetlosnih talasa. Na toj metafizi koj istini ili injenici po ivaju brojna neslu ena uda. Uroenici u dungli esto odbijaju da ih fotografiu posetioci. Oni to objanjavaju svojim necivilizovanim razumom (koji nije zamagljen smogom civilizacije) i sa budnim estim ulom i treim okom: tvrde da im onaj ko ih fotografie, na misteriozan na in krade komad due. To ni u kom sluaju nije tano. Dodue, tano je da im fotograf krade njihovu frekvenciju, ali to za nekoga ko je upoznat sa fenomenom individualne frekvencije vibracija, ni u kom sluaju nije misteriozno. Samim procesom fotografisanja individualna frekvencija slikane osobe proima pozitivnu i negativnu sliku. Iz tog razloga ovo posebno udo purpurne plo e funkcionie samo onda kada negativ pozitivnog otiska koji se upotrebljava nije uniten i kada jo negde postoji kod ku e ili u arhivi fotografa koji je te snimke napravio. Moe se koristiti polaroidni snimak koji sadri i pozitiv i negativ, poleinu na poleini. Pretpostavimo, da se vae dete, va suprug, va ljubavnik ili va prijatelj (moda ak i poslodavac, komija ili kolega) ponaa uasno i strano vas provocira, kao to to mi svi s vremena na vreme i inimo to je u ljudskoj prirodi. Doti nu osobu moete doslovno preokrenuti i to tako, iako ne trajno nego samo prolazno, da njeno negativno ponaanje pretvorite u pozitivno, tako da purpurne plo e upotrebite na slede i na in (ipak nemojte toj osobi rei da to radite). Stavite polaroidni snimak ili pozitiv neke fotografije koja jo uvek ima negativ koji nije uniten sa prednjom stranom na malu purpurnu plo u. Ali, sliku nemojte ostaviti na njoj due od jednog sata. Ve inom se ve nakon 15 do 20 minuta moe uo iti za u uju a promena u ponaanju doti ne osobe. Oduran, svojeglav, sebian, gnevan i neljubazan ovek popusti i postane veseo, nesebi an, pun razumevanja i ljubazan. Tu primenu purpurnih ploa morate sami isprobati da biste shvatili to udo. Ve nakon nekoliko minuta doti na osoba e vas nazvati ili se pojaviti li no, zavisno gde je i kako je dolo do razlike u miljenju (inicijativu moete i sami preuzeti). Ustanovi ete da se ponaanje te osobe potpuno promenilo i da se ona izvinjava za svoje loe ponaanje ili svoje re i. Prvih nekoliko puta osta ete bez re i i osetiti strahopotovanje prema snazi te energije. To udo moete izvesti pre komunikacije sa nekim ovekom kako bi vam telefonski razgovor ili susret protekao harmoni no. Ali, nemojte zaboraviti da nikada toj drugoj osobi ne smete re i da to radite. Ina e bi ona uz pomo duha mogla blokirati ili negirati dotok pozitivne energije. Efekat purpurnih ploa se ne bi nikada trebao upotrebiti zbog neke sitnice, nego samo kada je stvarno vano da promenite vibracije izme u vas i te druge osobe. Nemojte pomisliti da se ovde radi o crnoj magiji kojom se ljudi prisiljavaju na menjanje odluka donesenih njihovom slobodnom voljom. Jer, to nije tako. Radi se o beloj magiji kojom se iako prolazno, menja vibracija neke osobe iz negativne u pozitvnu na odre eno vreme. Drugim reima kada neko okleva da uini neto to traite od njega, pomou purpurnih plo a moe se posti i promena miljenja samo onda kada ta druga osoba nesvesno tei toj promeni miljenja. Ina e purpurna plo a ne e posti i promenu miljenja. U svakom slu aju tada imate mo da izmeu dva oveka stvorite novu atmosferu, neku vrstu primirja ili mira. A to tada vas i vaeg antipoda navodi da o vaim eljama bez sva e razgovarate miroljubivim tonom bez gorine i zle volje. Od mnogih sluajeva iz mog sopstvenog iskustva ispri au vam o jednom posebno zanimljivom. Jednog me je dana posetila prijateljica iz Colorado Springsa u Cripple Creeku. Bila je sva u suzama, njen suprug kojeg je iskreno volela postao je alkoholi ar. Ona je pokuavala sve, ali ga nita nije moglo nagnati da prestane sa pijan enjem, iako je ustvari bio religiozan dobro udan ovek i esto je ponavljao kako eli prestati sa piem, ali mu to ipak ne uspeva. Zamolila sam prijateljicu da mi na nekoliko dana pozajmi jednu njegovu sliku. Pogledala me je iznena eno, ali mi je pruila polaroidnu fotografiju iz svog nov anika. Zatim me je iz sasvim razumljive znatielje upitala ta nameravam sa njom. Budu i da sam znala da jo nije postigla stadijum spoznaje u kojem bi shvatila mo harmonijskih frekvencija univerzuma, i budu i da sam imala predose aj da bi njena neverica mogla osujetiti moje namere, izbegla sam odgovor. Nasmeila sam se tajnovito i rekla: O, pokua u malo s belom veti jom magijom. Kada je moja prijateljica otila, stavila sam sliku njenog supruga na jednu moju manju purpurnu plo icu ceo sat. Fotometod do tada jo nisam nikada primenila na taj nain i nisam znala ta e se dogoditi, odnosno ta se ne e dogoditi. Slede eg me je dana popodne nazvala prijateljica sa svog radnog mesta, iz jednog restorana. Bila je sretna i potpuno rastresena. Ne e mo i da pogodi ta se dogodilo pre neto manje od sat vremena!, vikala je u slualicu, Jim je navratio za vreme svoje pauze i rekao mi je da je odlu io da prestane sa pi em. eli potpuno da se odvikne. Osim toga, svake e nedelje ii u crkvu! Ovoga puta e to stvarno i u initi. To sam osetila. Jo nikada nije bio tako ozbiljan u vezi toga. Kako si samo uspela?. Rekla sam joj da me ta vest jako razveselila, ali da ne razmilja o tome kako, nego da prvo pri eka da vidi koliko je on ustvari ozbiljan u vezi toga. Dva meseca kasnije ponovo me je posetila u Cripple Creeku. Jim ju je svake nedelje vukao u crkvu i nije popio niti jednu kapljicu. Godinu dana posle jo uvek je bio trezan. Rekla sam prijateljici da sam molila i pri tome koristila sliku, te sam joj sliku vratila. Nakon dve godine njen je mu poeo ponovo da pije. Tada sam prijateljici rekla za purpurne plo e, te sam bila nagra ena time to ona nije izrazila nikakvu sumnju, nego je pokazala apsolutno poverenje u magiju. Iako se u me uvremenu razvela, a njen mu ivi u drugoj dravi, zamolila me je za purpurnu plou. Dala sam joj jednu plou, ali sam je upozorila da se kod alkoholizma, za razliku od normalne primene, ne moe predvideti koliko e trajati dok udo ne pone delovati i da bi umesto uobi ajenih 15 ili 20 minuta mogla biti potrebna dua terapija, jednom dnevno ili nekoliko puta nedeljno. Ona je to shvatila. To je bilo prole godine. Prole nedelje me je pozvala u Kaliforniju i ispri ala mi da se Jim vratio ku i i da je sada trajno izleen. U drugoj dravi je iao na odvikavanje i zaklju io da e se vratiti kad vie ne bude ose ao elju za pi em. Njih dvoje su

sretni poput dva goluba kao to je to znala re i moja irska baka. Naravno, da ne mogu obe ati da se alkoholizam moe uvek izle iti pomo u purpurnih ploa, ali one ni u kom sluaju ne tete. Fotografija na purpurnoj ploi ne bi trebala leati nikada due od jednog sata (i po mogu nosti ne vie od jednom ili dva puta nedeljno), zbog toga to neki ljudi vrlo ostljivo reaguju na energiju. Previsoka doza moe dovesti do toga da tretirani ovek postane nervozan i dobije visok krvni pritisak. Kada neko eksperimentie sa fotografijama svesno gaje i zlu nameru, ipak ne e uzrokovati takvu reakciju, jer zakon univerzuma koji deluje na ivotnu snagu spreava takav efekat, a nervozna napetost se ponovo vra a poiljaocu poput bumeranga. To je nezaobilazan zakon magije u sluaju da neko pokua zloupotrebiti svetu ivotnu snagu u zle svrhe. Od prekomerne doze ovek se mora uvati samo onda kada je motivisan eljom da pomogne drugom oveku. Ali, i u tom sluaju, nervoza je vidljiva samo na kratko vreme, budu i da prekomerna doza nije bila namerna. Jo jednom treba rei: korisnik ploa bi mogao jako zaaliti, ako pokua nakoditi drugom oveku. Kako neki ljudi mogu osetljivo reagovati na te energije pokazalo se kada su se purpurne plo e u razli itim klinikama stavile blizu duevno poreme enih pacijenata. Oni su reagovali vrlo razliito, ali uvek vrlo estoko. Ako elite pomoi duevno poreme enom oveku preporu ljivo je fotografiju ne ostavljati na plo i due od pola sata. Dok vam je moda neobina energija purpurnih plo a udna, posebno primena sa fotografijama, imajte na umu da nau nici ve godinama uspeno eksperimentiu sa njima. Tako naunici npr. sa njima unitavaju insekte, tako to osvetle fotografiju zahva enog podru ja, barem ortodoksni naunici. Osim toga, nije vano da li je fotografija koju izlaete energiji snimljena tek nedavno, ili poti e iz doba kad je doti na osoba bila dete ili beba. Individualna frekvencija vibracija se ne menja.

Prema mom linom iskustvu duem od deset godina kod energetskog polja purpurnih plo a, do izle enja nije dolo samo kod istegnutih mii a, bolesti meniskusa ili ukljetenja kime. Svaka bol drugog porekla ili znatno jenjava ili potpuno nestaje. Ovde evo jo jednog posebnog saveta za ljubitelje biljaka: polivajte svoje biljke vodom koja je stajala na purpurnim plo ama, pa e vae biljke rasti znatno bolje. Stavite buket sveeg cve a na purpurnu plou, i on e ostati sve dvostruko due nego ina e. Ne tvrdim da energije purpurnih plo a imaju efekat izle enja u medicinskom smislu. One ni u kom sluaju ne trebaju sluiti tome da zamene lekara za ozbiljne bolesti. Ali, to se ti e drugih uda koje sam opisala ovde, otkrijte sami koliko delotvorne mogu biti te purpurne plo e! Tek kada doivite to delovanje, ele ete u budu nosti da pored sebe neprestano imate purpurnu plou. Mogu vam obeati da su te plo e puno korisnije od lekova koji se mogu nabaviti bez recepta, a koji se tako mnogo reklamiraju u svim medijima, a da lekari pri tome uopte ne protestuju. Evo poslednjeg primera za primenu purpurne plo e (sami ete otkriti mnoge druge primene): jedna moja prijateljica je u iteljica u osnovnoj koli u Coloradu. Ona je pronala savreno sredstvo kako da iza e na kraj sa drskim u enicima koji ometaju nastavu. U u ionici stoji jedna stolica na kojoj je jastuk. Strogo je zabranjeno dodirivati jastuk ili se previe pribliiti toj stolici. Jastuk nazivaju magi ni jastuk. Kada se neki u enik ponasa loe, mora sedeti petnaest minuta na magi nom jastuku. Tada se to dete (barem prolazno) ponaa poput pravog malog an ela. Naravno da ispod jastuka lei jedna od velikih purpurnih ploa. Moja je prijateljica time pronala svoj sopstveni na in izvo enja purpurnog uda. Mnogi ljudi koriste te purpurne ploe ve vie od petnaest godina. Ja svoje plo e imam vie od deset godina, a ni nakon tako dugog vremena nisu izgubile svoju delotvornost. Kada se struktura atoma u aluminijumu promeni, ona ostaje o uvana u tom novom obliku moda zauvek. Plo e nemaju naboja, one su samo promenjene kako bi titrale sa ivotnom snagom univerzuma, ili kako je to Tesla rekao, sa slobodnom energijom. Ja sam sama odabrala pojam purpurne ploe da bih opisala te energije. Ustvari te plo e imaju muzi ki zvuk ljubi aste boje duginog spektra. To odgovara sedmom zraku ljubiastog plamena Comte de St. Germania. U metafizici je ljubi asta boja isceljuju eg zraka spektra. MOGUNOST PRIMENE I REZULTATI Dovoljno je plou npr. nositi u depu. Nije potreban direktan kontakt sa telom! Nou se ploa moe ostaviti ispod jastuka! Ploa bi se svake 2-3 nedelje na nekoliko minuta trebala prazniti i osveavati pod teku om vodom! Iskustva osoba koje su ih primenile: Agresivnost: Iskustvo na udaljenost. Fotografija dotine osobe stavljena je na purpurnu plo u. Nakon tri dana ta se osoba smirila. Akupunktura: Postignuti su dobri rezultati sa uklanjanjem bolova i energetiziranjem sa okruglim plo ama (color discs). U ti svrhu su upotrebljen ploe na mestima za akupunkturu ili na zglobovima. Time se na vrlo blagi i intezivan na in radi akupunktura da bi se postiglo posebno brzo delovanje. Alkoholiari: Izleeni su stalnim noenjem ploe. Alergija na voe: Voe je preko noi stavljeno na plo u. Alergija je vidljivo popustila nakon dva dana, a nakon jedne nedelje ve se moglo jesti bez bojazni. Alergija na metale (npr. na nikl kod narukvica za satove, min usa itd.): Stavili smo metalne delove pre noenja na neko vreme na plo u. Alergija na metal je oslabila, odnosno nestala je. Starosne pojave: Kod starosnih pojava korisno je energiju pozivati direktno preko odgovaraju eg mesta na glavi preko epifize ili modane lezde. Ona je sredinji nadreeni upravljaki organ za telesno, duevno i duhovno podru je. Izvetaji osoba sa starosnim depresijama i Alzheimerovom boleu govore da je vidljivo harmoniziranje preostalih impulsa. Ti ljudi bolje spavaju, nisu vie agresivni, ponovo jasno govore.

Anksioznost/depresije: Iskustvo kae da su se stanja bitno poboljala (npr.strah od zubara itd.). Iaena ruka: Zbog snanih bolova na nadlakticu je zavezana jedna plo a. Nakon kratkog vremena bolovi su nestali, a ruka je ponovo bila potpuno u funkciji. Artritis: Kod artritisa u prstima bolesnik je osetio veliko olakanje. Astma: Prilikom napada ublaeno je disanje. Ekcemi: Ploa je na nekoliko sati stavljena na ruku. Upala se povukla te je izvu eno mnogo te nosti. Preko no i plo a je stavljena ispod jastuka. Nakon est dana ruka je sve do laganog crvenila potpuno izle ena. Elektro-smog: Optereenja sa elektromagnetnim talasima (npr. od televizora, kompjutera, mikrotalasnih-rerni, visokonaponskih vodova, itd.) najveim su delom neutralizovana. Obogaenje energijom: Nosite plou 1-2 sata ili ceo dan na telu. U pojedina nim se slu ajevima moe dogoditi da se plo a mora skinuti nakon dva sata budui da se pojavi odreeni umor. Detoksikacija tekstila: Na posteljinu koja je sadrala otrovne tvari bila je na 15 minuta postavljena jedna plo a. Usledilo je testiranje sa prutom(raljama) koji vie nije pokazivao u negativnom smeru, nego u pozitivnom. Delovanje na daljinu pomou fotografije (prema Lindi Goodman): Poloite fotografiju na plo u (slika prema dole) da biste ili poboljali naruenu atmosferu/harmoniju izmeu dvoje ljudi ili podstakli isceljenje telesnih ili duevnih patnji. Ali, sliku ipak nemojte ostaviti na plo i due od jednog sata! Iijas: Bol je ublaen nakon to je obolela osoba spavala na energetskoj plo i i nosila je preko dana na svom telu, dok je i dalje uzimala propisane lekove. estogodinja povreda kolena: Nakon 15 minuta prislanjanja plo e, ote enost je splasnula, bolovi nestali, a koleno se ponovo moglo pokretati. Glavobolja: Ploicu drite neizmenino na elu i slepoo nicama. Nakon jednog sata glavobolja nestaje. Grevi: Petomesena beba vie nije imala greve i bolje je spavala na plo i. Bolovi u eludcu: Obolela osoba nosila je plo u na bolnom mestu. Nakon kratkog vremena bol se stiao. Migrena: Jedna je gospoa ve 25 godina bolovala od migrene. Stavila je plo u blizu tela (u podru ju aure, oko 20-30 cm udaljenu) i time je popustila napetost migrene. Ubod komarca: Noga koja je otekla zbog uboda komarca le ena je jedan sat sa plo om. Nate enost i bol su nestali. Istegnutost miia: Jedna starija ena se istegnula dok je radila u dvoritu, a mogla se kretati samo uz velike bolove. Plo a je stavljena na jedan sat na kimu na slabinama i nakon toga je obeena oko vrata. Nakon dva dana bol je nestao. Neurodermitis: Svrab je nestao. Nastavak terapije sa mastima pove ava izle enje. Bolovi u bubrezima: Ploa je noena jedan dan i no na bubrezima. Ona se zagrejala. Nakon primene bolovi su po prvi put postali podnoljiviji. Bolovi u uima: Ploa je bila poloena na uho preko no i. Nakon jednog dana bolovi su nestali. Rast biljaka: Jedna biljka tretirana je sa ovom plo om (stavljena je u zemlju). Nakon tri i po meseca bila je dvostruko ve a od netretirane. Orhideja koja ve sedam godina nije cvetala, poela je ponovo da cveta. Odvikavanje od puenja: Cigarete su stavljene na plo u tri minuta. Cigarete vie nisu prijale. Liaji: Odmah po primeni ploe, poeli su se povlaiti. Ispucana koa: Na vie ispucanih rana na prstima koje su se ve godinama bezuspeno le ile kortizonom, poloena je plo a, to je dovelo do izleenja. Nesanica: Ploa je stavljena ispod jastuka nou. Posledica je bio dublji i odmorniji san. Posekotine: Kod posekotina ploa je stavljena na to mesto da stoji oko 20 minuta na 1 mm dubine posekotine da bi se podstaklo zatvaranje rane. Uspeh u koli: 15-godinja devojica imala je loe ocene zbog poteko a u koncentraciji. Plo a je stavljena 1 dan pre ispita no u ispod jastuka, a preko dana ju je nosila u depu od pantalona. Radni u inak: odli an uspeh. Bolesti ivotinja: 11-godinji nemaki ovar sa bolovima u kukovima dobio je svaki dan vodu za pi e koja je bila tretirana sa plo om, a jednom mu je oko vrata ploa bila okaena na 15 minuta. Nakon nedelju dana pas je ponovo bio vitalan i ivahan, a dlaka i o i su mu se sjajile, pa se inilo kao da vie ne osea bolove. Munina: Ploa je postavljena na solarni pleksus pri emu je mu nina nestala nakon 15 minuta. Izrasline: Teslina ploa omotana je preko noi oko izrasline. Nakon tri nedelje hrskavi asta masa je gotovo nestala. Opekotine: Ploa je bila postavljena na opekotinu. Bol je odmah nestao, nije se pojavio mehur od opekotine. Uganue: Izleeno je u roku od tri dana. Zubobolja: Teslina ploa stavljana je na zub tri noi. Zubobolja je nestala. U mnogim slu ajevima ona je nestala ve u roku od jednog sata ili nakon nekoliko minuta. Napomena Ploe nisu zamena za lekarsku terapiju i time su ograni ene na primene za koje nije potrebna lekarska intervencija. One se mogu upotrebiti samo kao dodatak medicinskoj terapiji, pa se ne smeju smatrati zamenom za terapiju. Kod prikazanih iskustava radi se o pojedinano razli itim rezultatima, koji su postignuti kod primene plo a. Budui da je delovanje Teslinih ploa drugaije kod svake osobe, prethodno navedena iskustva ne mogu se smatrati optim zaklju cima. Ta iskustva slue samo tome da bi se svaki ovek, koji je otvoren prema tom podru ju, pod