ravasti Dhammika BUDIZAM OD A DO

Naslov izvornika Shravasti Dhammika Buddhism from A to Z Buddha Mandala Society, Singapore, 2008

Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put www.yu-budizam.com www.yu-budizam.com/srednjiput budizam@yahoo.com

Copyright za prevod Branislav Kovaevi, 2009.

Ova knjiga je objavljena uz velikodunu saglasnost autora i namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

sabbe dna dhamma dna jnati Dar Uenja nadmauje svaki drugi dar.

ravasti Dhammika

Budizam od A do
Prevod Branislav Kovaevi Izbor ilustracija Svetlana Kovaevi

A
ABHIDHAMMA Abhidhamma predstavlja naroiti pristup Dhammi, koji je poeo da se razvija jo u Budino vreme, a svoju konanu formu dobio je otprilike tri veka posle njegove smrti. Re abhidhamma znai ono to pripada dhammama. Abhidhamma se razvila kada su rani budistiki mislioci pokuali da mentalne i zike fenomene, koje su nazivali dhamma, razloe na njihove najosnovnije delove i potom krenuli da opisuju njihove karakteristike, trajanje, meusobnu interakciju, kao i kammike rezultate. Dok se Buda uglavnom ograniavao na neposredno iskustvo, abhidhamma je sklonija spekulaciji. Videti Sakassa.
Abhidhamma Studies, Nyanaponika, 1985.

ABHIDHAMMA PIAKA Abhidhamma piaka je trei deo Tipiake, budistikog Kanona, a ostala dva su Sutta piaka i Vinaya piaka. ini je sedam knjiga Dhammasagani, Vibhaga, Dhtukath, Puggalapaatti, Kathvatthu, Yamaka i Pahna. Knjige Abhidhamma piake su nastale uglavnom kasnije i od Sutta i od Vinaya piake i verovatno su svoj konani oblik dobile tek nekoliko vekova posle Budine smrti. Tradicija ih meutim sve pripisuje Budi, iako potvrde za to ne postoje u samoj Abhidhamma piaki, niti se ona pominje u ostale dve piake. Meutim, u Abhidhamma piaki nema bilo ega to bi protivreilo Budinom uenju; razlika je u pristupu, a ne u sadraju. Videti Abhidhamma i Sakassa.
Guide to the Abhidhamma Piaka, Nyanaponika, 1950.

ABORTUS Abortus (gabbhaptana) jeste jedan od oblika kontrole raanja gde fetus biva ubijen, kako se ne bi potpuno razvio i rodio. Abortus je bio poznat u staroj Indiji i obavljan je bilo operativnim putem, bilo nasilnim drmanjem majke ili uzimanjem razliitih stimulativnih supstanci. Prema budizmu, ivot zapoinje zaeem ili veoma brzo posle toga, te se abortus zato smatra ubistvom. U takama se govori da se onaj ko obavlja abortus kasnije raa u svetu patnje (a.V,269). Monasima i monahinjama je zabranjeno da imaju bilo kakve veze Prikaz abortusa, bareljef, Angkor Vat, oko 1150. godine sa abortusom (D.I,11). U nekim sluajevima, mogue je da je abortus neophodan da bi se spasao ivot majke, ali danas se veina abortusa obavlja da bi se uklonila neeljena trudnoa ili gnev okoline. Za budistu su to vrlo neuverljivi razlozi da se uniti jedan ivot. Abortus je ilegalan u ri Lanki i Burmi, ali ne i u Tajlandu.
Buddhism and Abortion, Damien Keown, 1999.

AGNOSTICIZAM Agnosticizam je lozofska pozicija da nije mogue znati bilo ta pouzdano o Bogu. Nekada se kae da je Buda bio agnostik, ali to nije tano. Istina je da je on retko govorio o pitanjima o postojanju ili prirodi Boga, ali to je samo zato to o takvim pitanjima nisu raspravljali ni drugi vodei mislioci toga vremena. Ni Mahavira, osniva ainizma, Purana Kassapa, Makkhali Gosla, Aita Kesalambal, niti sam Buda nisu ideji vrhovnog bia davali nikakav znaaj u svojim lozojama. A kada je ipak govorio o ideji boga, Buda je svoju poziciju iznosio vrlo jasno odbacivao ju je kao injenino, logiki i moralno neodrivu. Na primer, u takama je osvetlio kontradikciju izmeu tvrdnje da je Bog svemono bie ispunjeno ljubavlju i neporecive okrutnosti i zla koje postoji u svetu. Zato Bog ne popravi ovaj svet? Ako je zaista Upravlja, Najvii, Gospodar svih bia, zato je itav svet u takvom haosu? Zato svet ne uini srenim? Ako je zaista Upravlja, Najvii, Gospodar svih bia, otkuda toliko obmane, lai, gordosti i nepravde? Ako je zaista Upravlja, Najvii, Gospodar svih bia, onda mora biti da je nepravedan i okrutan, jer on je taj koji je sve napravio. (a.VI,208). Videti Teizam AAN A Aan a je bio moda najvei theravada uitelj meditacije u XX veku. Roen je u Tajlandu 1918. godine. Jo kao vrlo mlad postao je monah, ali se ubrzo zasitio monotonog ivota u konvencionalnom manastiru. Tako je postao lutajui monah, iveo u umi i vreme provodio u meditaciji. Posle mnogo godina se skrasio u umskoj isposnici, koja se kasnije razvila u manastir, i tu poeo da privlai one zainteresovane za meditaciju. Aan a je postao dobro poznat po svojoj ljudskoj toplini, humoru i naroito praktinom, direktnom i spontanom pristupu meditaciji. 70-tih godina prolog veka poeo je da privlai i niz uenika sa Zapada, od kojih su neki kasnije i sami osnovali svoje manastire i centre za meditaciju na Zapadu. Iako sam nije nikad nita napisao, neki od njegovih govora, izreka i anegdota su zabeleeni i objavljeni, te su od tada postali vrlo popularni. Aan a je umro 1992. godine, posle due bolesti izazvane modanim udarom.
Venerable Father A Life with Ajahn Chah, Paul Breiter, 1993.

AJNTAJN, ALBERT Albert Ajntajn (1879-1955), uveni nemako-ameriki ziar, priznat je kao jedan od najveih i najuticajnijih umova u istoriji. Iako je roen u jevrejskoj porodici, Ajntajn je itav svoj ivot bio sekularista. No, iako ga konvencionalna religija nije mnogo zanimala, bio je duboko duhovan ovek, zainteresovan za ljudsku prirodu i sudbinu. Naroito je gajio divljenje prema budizmu. U jednom od svojih eseja je napisao: ovek osea nitavilo ljudskih elja i tenji, kao i uzvienost i aroban poredak koji se otkriva kako u prirodi, tako i u misaonom svetu. On na individualnu egzistenciju gleda kao na neku vrstu 6

zatvora i eli da doivi ovaj univerzum kao jednu smislenu celinu. Poeci jednog takvog kosmikog religijskog oseanja javljaju se ve na ranom stupnju razvoja na primer, u mnogim psalmima Davidovim i kod nekih od proroka. Ali budizam sadri mnogo snanije njegove elemente. Kasnije, u svojim detaljnijim osvrtima na religiju, Ajntajn ponovo govori o budistikom uenju: Religija budunosti bie kosmika religija. Ona bi trebalo da prevazie individualnog Boga i izbegne dogme i teologiju. Obuhvatajui i prirodno i duhovno, ona bi trebalo da se zasniva na religijskom oseanju koje se javlja iz doivljavanja svih stvari, prirodnih i duhovnih, kao jedne smislene celine. Budizam odgovara ovakvom opisu... Ako postoji religija koja moe da se nosi sa potrebama savremene nauke, onda je to budizam. ALFABET Alfabet (vaaml) jeste skup slova ili simbola nanizanih odreenim redom, a koji se koristi za pisanje nekog jezika. Budini govori su prvi put bili zapisani u Indiji, verovatno oko II veka pre n.e., i to na pismu koje se zvalo brhm. Edikti cara Aoke su zapisivani istim pismom. Brhm ima 72 slova i pisan je s leva na desno. Sva kasnija indijska pisma evoluirala su iz brhmija, kao to su sinhaleko, tibetansko, burmansko, tajlandsko i drevna pisma malajskog sveta. Jedna od najuvenijih Budinih izreka: Od svakog se zla uzdrati, uz dobro se priviti, svoj um proistiti, to je poruka Budnih (Dhp. 183) data je ovde na izvornom pali jeziku, a zapisana brhm pismom.

ALKOHOL Alkohol je jedinjenje dobijeno fermentacijom, koje inhibira centralni nervni sistem i izaziva omamljenost kada se konzumira. Re alkohol potie od arapskog al, to je odreeni lan, i kahal, to znai privid i prvobitno je bio alhemijski termin. Alkoholna pia se obino dele u tri grupe piva nainjena od fermentiranih itarica, vina nainjena od fermentiranog voa i estoka pia dobijena destilacijom ili piva ili vina. U Tipiaki se pominju etiri vrste alkoholnih pia. Sur se dobijala od ita ili brana (Sn.398; Vin.I,205), meraya je spravljana od eera i voa, a ponekad joj je dodavan poseban ukus dobijan od kore odreenog drveta (MN.I,238), maa je pravljena od meda i sava se dobijala od soka palmira palme i to vrenjem ili destilovanjem (Vin. II,294). Mnoge kulture imaju mitove koji objanjavaju poreklo alkohola, prema kojima se on esto smatra poklonom bogova. take takoe imaju priu kojom se objanjava kako je alkohol pronaen, ali je ona manje pompezna i realistinija. Jednom davno je u nekoj umi bila voka sa udubljenjem na mestu gde se deblo ravalo. U tom udubljenju se sakupljala kinica, a u njega su padali i plodova sa grana iznad, tako da je ta smea pod zracima sunca vrila. Poto je bilo leto, edne ptice pile su iz tog udubljenja, opile se, pale na tlo i posle izvesnog vremena ipak odletele dalje. Neki lovac je to primetio i, onako znatieljan, malo otpio te tenosti i opio se. Kasnije je sve ispriao svojim prijateljima i tako se saznalo za alkohol. Prema takama, ovo otkrie postalo je uzrok bezbrojnim drutvenim problemima (a. V,12-20). Peto pravilo morala, kojeg svi budisti nastoje da se pridravaju, jeste izbegavanje da se konzumira alkohol ili bilo kakvo drugo stimulativno sredstvo. U sluaju alkohola, to je uglavnom zato to opijenost njime zamagljuje um, dok je glavni cilj budizma upravo da se um razbistri. Meutim, pijenje alkohola moe izazvati i druge line i socijalne probleme. Buda kae: Ovih je 7

est opasnosti od pijenja alkohola: gubitak imetka, uestale svae, bolest, loa reputacija, pravljenje budale od sebe i smanjena inteligencija (DN.III,182). Budistika tradicija kae da ako neko prekri peto pravilo, to lako moe voditi do krenja i ostalih.
Alcohol: Our Favourite Drug, J. R: West, 1986.

ALTRUIZAM Altruizam jeste miljenje i delovanje na dobrobit drugih pre ili vie nego za sebe. Teolozi i lozo su dugo raspravljali o tome je li mogue istinski biti altruistian. Buda je izbegavao ja ili drugi dilemu jer je razumevao da smo vie u stanju da pomognemo drugima ako nainimo neke promene u samima sebi. Njegova estogodinja borba za istinu omoguila mu je da provede narednih etrdeset i pet godina poduavajui druge toj istini. Slino tome, on je razumeo da injenje dobra drugima i nas ini boljima. Jednom je prokomentarisao da je nandino dugogodinje izraavanje ljubavi telom, govorom i milju, esto bez dovoljno vremena za meditaciju, omoguilo mu da se priblii probuenju (DN.II,143). Tako, za budiste ne bi trebalo da bude dilema izmeu sebinosti sebe pre drugih i altruizma drugih ispred sebe ve mi i drugi zajedno. U jednom od svojih najreitijih govora, Buda je rekao: Na ovom svetu mogue je pronai etiri vrste ljudi. Koje etiri? Onaj koji se brine ni za svoje, ni za dobro drugih; onaj koji se brine za dobro drugih, ali ne i za svoje dobro; onaj koji se brine za svoje, ali ne i za dobro drugih; i onaj koji se brine i za svoje i za dobro drugih. Od njih etvorice, najvei je onaj koji se brine i za svoje i za dobro drugih. (AN IV.94). Videti Saoseanje. AMARITANANDA, BHIKKHU Bhikkhu Amaritananda je bio najuveniji savremeni theravada budistiki monah u Nepalu. Roen je 1918. godine u siromanoj porodici i vrlo rano se zainteresovao za Dhammu. U to vreme u Nepalu nije postojao theravada budizam, dok je autohtoni varayana budizam bio iskvaren i praktino ga nije bilo mogue razlikovati od hinduizma. Tokom putovanja u Kusinaru u Indiji 1936. godine sreo je uvenog burmanskog monaha andrimanija i odluio da ga on zamonai. Potom je otiao na ri Lanku i Burmu radi studija i onda se vratio u Nepal. Kada je njegovo poduavanje poelo da privlai sledbenike, reakcionarni Rana reim uvrstio ga je meu pretnje hinduizmu i bacio u zatvor. Godine 1944. proteran je iz zemlje i odlazi u Sarnath, gde osniva Dharmodaya Sabha organizaciju, kao potporu drugim budistima prognanim iz Nepala i pomo u obuci pre nihovog zareenja. Takoe je organizovao putovanje uvenog rilankanskog monaha Narade u Katmandu, kako bi se zauzeo za budiste pred Rana vladarom. Godine 1950. Rana dinastija je zbaena, vlast je preuzeo kralj Tribhuvan, a Amaritananda i drugi proterani monasi su se vratili u zemlju. Nadalje je Amarananda energino promovisao Dhammu u Nepalu. Bio je popularan govornik, napisao je preko 50 knjiga o budizmu i po prvi put je preveo velike delove Tipiake na nepalski. Utemeljio je Anandakuti Viharu kao glavni centar Theravade, a 1952. je osnovao i Anandakuti visoku kolu. Amarananda je umro 1990. godine. 8

AMBAPL Ambapl je bila imuna i obrazovana kurtizana u Vesliju, nadaleko poznata kao jedna od najlepih ena svoga doba. Opisivali su je da je izuzetne lepote, armantna, besprekorne grae i veta u pevanju, plesu i sviranju na lauti (Vin.I,268). Ona je takoe posedovala veliki vonjak mangoa na periferiji Veslija, u kojem su povremeno boravili Buda i njegovi monasi (A.IV,100; S.V,141; 301). Kada se Buda na svom poslednjem putovanju zaustavio u Vesliju, Ambapl mu je poklonila taj vonjak kako bi u njemu bio podignut manastir (D.II,95-7). Neko vreme posle toga, verovatno u starosti, Ambapl je postala monahinja i, kako kae tradicija, na kraju dostigla i probuenje. Thergth sadri njezinu pesmu u 19 strofa, u kojoj s gorinom uporeuje nekadanju lepotu i svoj izgled u starosti (Thi.252-70). Hiljadu godina kasnije, kada je kineski hodoasnik Hsuan Tsang posetio Vesli, zapisao je da manastir podignut u Ambaplnom vonjaku jo uvek postoji i da je iva uspomena na nju. AMBEDKAR, BHIMRAO Bhimrao Ambedkar je roen u Indiji u najnioj kasti nedodirljivih 1891. godine. Poto je uspeo da dobije osnovno obrazovanje, uspeo je da se izbori za stipendiju za studije u Engleskoj i SAD, te postane briljantan advokat. Narednih godina izrasta u neumornog i reitog borca za socijalne reforme, a posebno kritikuje hindu sistem kasti. Poto je Indija stekla nezavisnost, Ambedkar je predsedavao komitetom koji je napisao novi ustav zemlje. Razoaran dugogodinjim bezuspenim naporima da pripadnici njegove kaste postanu priznati i izjednaeni u okviru hinduizma, Ambedkar na kraju odluuje da prihvati budizam. Tako 1956. on i stotine hiljada njegovih sledbenika uzimaju Tri utoita. Na nesreu, umro je nekoliko meseci posle toga, ali ne i pokret koji je predvodio, pa tako danas u Indiji ima oko osam miliona budista. Tako se obnova budizma u savremenoj Indiji moe pripisati Bhimrao Ambedkaru.
Ambedkar and Buddhism, Sangharakshita, 1986.

AMBICIJA I ASPIRACIJA Ambicija (ihana) jeste udnja da se stekne lina prednost: imetak, mo, status ili slava, dok aspiracija (patthna) predstavlja blagu, ali vrstu odlunost da se neto postigne. Re ambicija potie od latinskog ambitio, obilaenje; umiljavanje; tatina; pohlepa, dok je aspiracija u vezi sa latinskom rei spiritus, dah i potie od latinske rei aspiratio, duvanje. Ambicija nije nuno negativna, ali ima tendenciju da dobije ono to eli makar i na raun ugroavanja integriteta linosti. A kada to dobije, ponekad ga zloupotrebi. Primeri za ovo bi mogli biti uspeni glumci koji zavre kao ovisnici o drogama, vrhunski sportisti koji varaju kako bi osvojili jo jednu medalju i bogati biznismen koji utaji porez ili krade od deoniara kako bi imao jo vie. Kao to je rekao Buda: Zbog svoje udnje za bogatstvom, budala i sam sebe upropasti (Dhp. 355). Suvie esto ambicija nas goni dalje, tj. sve vie nas uplie u sasru. Takozvani Pokret za samopoboljanje u SAD bio bi lep primer lozoje ivota zasnovane na ambiciji. Iza sve te prie o strau za izvanrednou, postajanju najboljim to moemo i doprinosa drutvu obino lei sirova pohlepa i sebinost. Aspiracija je oblik elje omekane promiljenou, integritetom i linim interesom koji u obzir uzima i interese drugih. Dok je ambicija potpuno fokusirana na svoj cilj, aspiracija nika9

da iz vida ne gubi ni svoj cilj, ni sredstva koja koristi da bi ga dostigla. Aspiracija nam doputa da slobodno diemo (asssa, MN 11) i onda kad smo cilj ostvarili, zato to smo to uinili bez ugroavanja vrednosti do kojih drimo ili nautrb njih. Aspiracija takoe razume da iako svetovni ciljevi mogu biti korisni u ovom ivotu, duhovni ciljevi nam donose korist kako u ovom, tako i u narednom ivotu i na kraju e nas odvesti do stanja potpunog ispunjenja, u kojem ne postoje vie tenje ka bilo kakvom cilju, tj. do nirve. Buda je rekao da treba iskoristiti svu svoju elju, napregnuti se, uloiti veliki napor, usmeriti se i biti odluan kako bi se dostigao jedan takav cilj (AN IX.5). A kada je govorio da onaj ko praktikuje Dhammu treba da bude umeren u eljama, hteo je da kae da moramo imati aspiracija ka ciljevima koji su vredni truda i ne dopustimo da naa se aspiracije degenerie u ambiciju. Videti Preduzetnike sposobnosti. NANDA nanda je bio sin Budinog strica Amitodane. Poslednjih 35 godina Budinog ivota bio je njegov lini pratilac i najvoljeniji od svih njegovih uenika. Ako je Sriputta personikovao mudrost, a Moggallna psihike moi, tada nanda svakako oliava dobrotu, blagost, toplinu i ljubav. Buda ga je hvalio zbog dela ljubavi uinjenih telom, govorom i umom (DN 16), to znai da je on uvek bio spreman da pomogne, da je uvek ljubazno govorio sa drugima i da je uvek eleo najbolje drugima. Buda je ak pominjao kako nanda ima upravo neke od kvaliteta koje i on sam ima ljudi se raduju kad ga vide, raduju se kad ih poduava Dhammi, a razoarani su kad zavri svoj govor (DN 16). nanda je imao kljunu ulogu na prvom saboru. Poto je proveo toliko mnogo godina kraj Bude i seao se mnogih njegovih govora, odrecitovao ih je tokom sabora, tako da su i drugi uesnici mogli da ih zapamte i prenesu dalje. Upravo nandinim reima: Ovako sam uo (Eva me suta...) zapoinje najvei broj sutta.
Great Disciples of the Buddha, Nyanaponika Thera and Hellmuth Hecker, 1997.

NANDA MAITREYA nanda Maitreya je bio prvi moderni Zapadnjak koji je postao budistiki monah. Roen je kao Allen Bennett 1872. godine i zainteresovao se za budizam poto je proitao uvenu poemu Edwina Arnolda o Budinom ivotu, nazvanu Light of Asia. Putovao je prvo na ri Lanku i potom u Burmu, gde se zamonaio 1901. i dobio ime nanda Maitreya. Kasnije je osnovao prvu budistiku organizaciju na Zapadu, te pokrenuo i ureivao asopis Buddhism. Muen astmom itav ivot, na kraju se razmonaio i umro 1923. godine. ANATT Anatt znai ne-sopstvo i uenje o anatt je specino za budizam i ujedno njegovo najradikalnije uenje. Mi obino pretpostavljamo da iza naeg promenljivog tela, uma i iskustava postoji jedan nepromenljivi ego ili sopstvo. Identikujui to sopstvo kao ja, mi tada druge stvari oznaavamo kao moje moja ena, moj imetak, moja religija, moja zemlja itd. Ovo je, prema Budi, uzrok mnogih muka i bolova koje ljudi nanose sami sebi i drugima kroz pohlepu, strah, neznanje, mrnju i samoobmanjivanje. Buda kae: Telo nije sopstvo, oseaji nisu sopstvo, opaaji nisu sopstvo, mentalne konstrukcije nisu sopstvo i svest nije sopstvo... Onaj ko ovo vidi, 10

postaje nevezan za te stvari, kad je nevezan strast bledi, kad je strast nestala on je slobodan, a kad je slobodan on i zna da je slobodan (SN XXII.59). Nekada ujemo kako se kae da je cilj budizma da se uniti sopstvo. To nije tano, jednostavno zato to i nema sopstva koje bi se unitilo. Buda je uio da kada uvidimo da je ideja o trajnom metazikom sopstvu ili dui samo iluzija, tada prestajemo da patimo i prestajemo da nanosimo patnju sebi i drugima.
Seless Persons, Steven Collins, 1982.

NATT I PREPORAANJE Kada neki ljudi saznaju da budizam poduava preporaanje i da isto tako ne postoji sopstvo (anatt), teko im je da razumeju kako se zapravo to preporaanje odigrava: Ako nema sopstva ili due, pitaju se, ta to onda prelazi iz jednog ivota u naredni? Ovaj problem je vie prividan nego stvaran. Prvo, Buda nije uio da sopstvo ne postoji kao takvo on je poduavao da ne postoji trajno, nepromenljivo, metaziko sopstvo. U budizmu, kao i u savremenoj psihologiji, sopstvo se razume kao jedno jezgro nainjeno od utisaka, seanja, osobina i sklonosti, koje se neprekidno menja. I upravo je to sopstvo ono koje prelazi iz jednog ivota u drugi. Zamislite tri bilijarske kugle poravnate u jednoj liniji tako da svaka dodiruje onu sledeu i etvrtu na istoj liniji ali malo udaljenu od njih. I sad zamislite da neko udari tu etvrtu kuglu bilijarskim tapom, ona se zakotrlja preko stola i udari najbliu kuglu. Kugla koja se do tada kretala tu e se i zaustaviti, prva i druga kugla od one tri e takoe ostati u mestu, ali e trea pojuriti preko stola i pravo u rupu. ta se dogodilo? Energija iz etvrte kugle se kroz prvu i drugu prenela na treu kuglu i pokrenula je da pone da se kotrlja po stolu. Na slian nain, mentalna energija koja ini ono to konvencionalno nazivamo sopstvom prenosi se iz jednog tela u drugo. Zapravo, upravo ono to omoguuje toj energiji da prelazi kroz neki medijum i oivi drugi objekat jeste njezina promenljivost (ania). I nije to, ve ideja da dua ili duh moe da se kree sa jedne lokacije ili dimenzije u drugu bez promene ono to je teko objasniti. AGUTTARA NIKYA Ova nikya je etvrti deo Sutta piake, drugog dela Tipiake, budistikog Kanona. Re aguttara znai za jedan vie, a 2.344 govora ili sutta u ovoj knjizi grupisano je prema numerikom sistemu, od jedan do jedanaest, tako to prvo poglavlje obrauje ono ega ima samo jedan (um, Tathgata...), drugo ono ega ima samo dva (dva meditativna napora, dve vrste mudraca...) itd. do jedanaest. Aguttara nikya se bavi veim brojem tema nego bilo koja druga knjiga u okviru Tipiake.
Numerical Discourses of the Buddha, preveli Nyanaponika Thera i Bhikkhu Bodhi, 1999.

APOSTAZA Termin apostaza dolazi od grkog apostasia i latinskog apostata i znai udaljiti se od, dok arapski termin za apostazu riddah znai okrenuti lea. Apostaza otuda predstavlja odbacivanje sopstvene religije i prihvatanje neke druge. Budizam nije imao legalistiki pristup veri i otuda nikada nije razvio pojam apostaze, niti ga poznaje ijedna budistika kultura. U budizmu osoba ima slobodu da veruje ili ne, ve u skladu sa svojim sklonostima i razumevanju. Budin stav prema apostazi olien je u susretu sa ovekom po imenu Sunakkhatta. On je bio Budin uenik, ali je postao nezadovoljan Dhammom i odluio je da se odrekne uitelja i Uenja. Sunakkhatta je tako doao kod Bude i rekao: Gospodine, naputam vas. Vie ne ivim u skladu sa vaim Uenjem. 11

Buda je na ovu objavu odgovorio postavljajui Sunakkhatti nekoliko pitanja: Jesam li ti ja ikada rekao: Doi i ivi u skladu sa mojim uenjem? Ne, gospodine. A jesi li ti ikada meni rekao da eli da ivih u skladu sa mojim uenjem? Ne, gospodine. Ako je to tako, ko si ti i ta ti to naputa, nepromiljeni ovee? (DN 24). Ni u ovom, ni u drugim sluajevima Buda nije sugerisao da apostatu treba kazniti, niti da e on otii u pakao samo zbog svoje apostaze. Nijedan krivini zakonik tradicionalnih budistikih zemalja nije kriminalizovao apostazu. Videti Preobraanje i Tolerancija. ARAHAT Re arahat izvedena je iz pi glagola arahati, to znai imati vrednost ili biti plemenit, a predstavlja titulu onome ko je dostigao probuenje kao rezultat sluanja i praktikovanja Budinog uenja. Kao i Buda, arahat poseduje savrenu mudrost i saoseanje, te vie nije podloan preporaanju. Buda za arahata kae da je prevaziao krug raanja i umiranja... uklonio neistoe, proiveo svetaki ivot, uinio ono to treba uiniti, odloio teret, dostigao krajnji cilj, raskinuo okove i postao sasvim osloboen zahvaljujui savrenom znanju (MN 22). Arahati se esto pominju u Tipiaki i stie se utisak da su oni tiha, blaga bia, bez ikakvih briga i optereenja, zikih ili psihikih. Oni su stianog tela i slobodnog uma (SN IV.25), postojani u sred nepostojanog (Th. 192), sreni sve vreme (SN XVI.9) i bez briga gde god da krenu (AN IV.28). Oni su nevezani ni za ta, ak ni za nevezivanje (Sn. 795), u sred neprijatelja ive puni ljubavi (Dhp. 192); oseaju se svuda kod kue (Sn. 42), zato to su prevazili sve granice (Sn. 795) i odloili sa strane svako za i protiv (Sn. 362). Arahati su mirni poput jezera neuznemirenog vetrom (It. 91), isti kao duboka voda mirnog jezera (Dhp. 82), blistavi poput Meseca kad izae iz oblaka (Dhp. 172) i vedri poput neba bez oblaka (Sn. 1065). Obinom oveku mogu se uiniti glupim, ali nisu takvi (Sn. 713), zapravo oni su otri poput otrice brijaa (Sn. 716). Kineska statua arahata,
Tang dinastija The Early Buddhist Theory of Man Perfected, I. B. Horner, 1979.

AROMATERAPIJA Aromaterapija je re koju je 20-tih godina prolog veka skovao Rene Gattefosse, kako bi oznaio ziko i psiholoko leenje putem udisanja isparenja esencijalnih ulja ili njihovog utrljavanja u kou. Drevni Indijci su razvili itavu nauku o mirisima. Mirisi su bili ekstrahovani iz aromatinih korenova, drveta, kore, izdanaka, lia, cvetova, bobica i smola (SN XXXI.3) i u parmerijama (gandhpaa) su se prodavali parfemi, mirisi, aromatski prah i kamfor (a. I,290). Ljudi su jako voleli da trljaju i masiraju telo parfemima i kupaju se u miriljavoj vodi (DN 1). Ponekad su radili i klistir mirisnim uljima (Mil. 169). Terapijska vrednost mirisa takoe je bila poznata, mada aromaterapija kao takva nije bila deo tradicionalnih osam grana indijske medicine. Jednom kada je Buda bio bolestan, lekar mu je prepisao umrkavanje (upasinghati) tri pregrti cvetova vodenog ljiljana (Vin. I,279). On sam je monasima koje mue bolovi preporuivao da se inhaliraju parom od prokuvanih listova kanabisa (Vin. I,204). 12

Iako delovanje aromaterapije na zike bolesti tek treba da bude potvreno, nema sumnje da ona moe imati pozitivne efekte na um. Slatkasti, otri i umski mirisi mogu da poprave raspoloenje, da smire um i tako olakaju relaksaciju. Ovo je verovatno dodatni razlog zato su stari budisti koristili cvetove i mirisne tapie tokom pe, a pre meditacije. Videti Parfemi. ASTROLOGIJA Astrologija (otisattha ili nakkhattavi) jeste verovanje da poloaj planeta i zvezda u velikoj meri utie na ovekov karakter i sudbinu. Ovo verovanje je u suprotnosti sa osnovnim uenjem budizma da su na karakter i sudbina rezultat zbira naih namernih misli, govora i postupaka, tj. nae kamme. Buda je govorio da monasi i monahinje ne smeju da praktikuju astrologiju, niti bilo kakvu drugu formu proricanja sudbine, koje je on sve zvao niskim vetinama (tirahnavi, DN 1). Tako on u takama pria priu koja odslikava besmislenost oslanjanja na astroloka predvianja (a. I,258). Logino, sva astroloka izraunavanja do 1930. moraju biti netana, jer nisu uzimala u obzir planetu Pluton, koja je tek tada bila otkrivena. A sva izraunavanja posle 1930. takoe moraju biti netana jer nisu uzimala u obzir novu planetu otkrivenu 2005. Ironija je da mnogi ljudi u budistikim zemljama veruju u astrologiju i monasi obino rade predvianja na osnovu asteorlogije. AOKA Aoka je bio trei car iz dinastije Maurja i vladao je Indijom od 268. do 239. pre n.e. okiran razaranjem koje je izazvao svojim ratom protiv kraljevstva Kliga, Aoka je prihvatio budizam i ostatak svoje vladavine proveo pokuavajui da na duhovnim principima vlada svojim ogromnim carstvom. Odrekao se agresivne spoljne politike, promovisao harmoniju meu religijama, osnivao bolnice, humanizovao pravni sistem i slao budistike misionare irom indijskog potkontinenta i van njega. Uglavnom zahvaljujui Aokinom pokroviteljstvu, budizam je tako brzo postao jedna opteindijska religija. Da bi obznanio svoje reforme, Aoka je objavljivao seriju proglasa i klesao ih na ogromnim kamenim stubovima podignutim irom Indije. Ti proglasi su najraniji do sada deifrovani pisani spomenici drevne Indije.
The Edicts of Asoka, S. Dhammika, 1993.

Butanska astroloka karta

13

AVAGHOA Avaghoa, ije ime znai njisak konja, bio je jedan od najveih indijskih pesnika. Roen je u Sketi u II veku, a preobratio se na budizam jo kao vrlo mlad i postao dvorski pesnik kralja Kanike. Do tada je Budino uenje ve bilo izazvalo pravu revoluciju u indijskoj religijskoj i lozofskoj misli, kao i u umetnostima. Pet vekova posle Budine smrti, budisti su koristili ve sve vizuelne i tekstualne umetnosti kako bi ljude privukli Dhammi, objasnili im je i probudili u njima veru. Avaghoa je simbol ovog pokreta. Napisao je Saundaranandakvyu, poemu u kojoj se prepriava preobraenje Budinog polubrata Nande; zatim Sriputraprakarau, dramu u devet inova o ivotu Sriputte; Gaistotru, Avaghoa, armantnu pohvalu manastirskom zvonu, kao i VaArhiv istorijskog muzeja u Indiji raui, sistematsku kritiku hindu sistema kasti. Ali Avaghoino najuvenije delo jeste Buddhaarita, pria o Budinom ivotu, koja je duboko uticala na vie klase, a kasnije inspirisala i mnoge velike autore knjievnosti na sanskritu.

AURA Aura (bymappadh ili pabhmaala) jeste krug svetlosti za koji se veruje da se pojavljuje oko glave odreene svete osobe. Stari i novi prikazi Bude esto ga predstavljaju sa aurom, iako Tipiaka nikada ne pominje da ju je on zaista i imao. Meutim, ona kae da su u trenutku kada je dostigao probuenje zraci (rasi) plave, ute, crvene, bele i narandaste svetlosti zasijali iz njegovog tela (Vin.I,25). Isto tako, u asovima pre nego to je izdahnuo, koa mu je postala neuobiajeno sjajna i blistava (D.II,134). Ostaje tajna kako se tano odigrava ovakva transformacija, ali je to fenomen o kojem govore mnoge kulture na raznim stranama sveta.

Buda sa aurom, Japanski ajni vrt

AVALOKITEVARA Avalokitevara je najvaniji i takoe najvoljeniji od svih bodhisattvi u mahyna budizmu. Njegovo ime sainjeno je od dve sanskritske rei: avalokita, to znai gledati na ili nadgledati, i ivara, boanstvo. Tako ispada da je Avalokitevara plemenito bie koje motri na svet, vidi sav 14

njegov bol i patnju, te ispunjen saoseanjem pokuava da ih umanji to je mogue vie. Avalokitevarino poreklo nije ba jasno, ali izgleda da je ideja o njemu poela da se uobliava negde u I veku pre n.e. Najranije pominjanje njegovog imena je u Saddharmapuarka stri, koja je sastavljena negde na prelazu izmeu I i II veka nae ere. Verovatno se radi o osobi koja je ivela u Budino vreme, ula njegovo uenje i poto se iskreno zavetovala (adhihna) da dostigne probuenje za dobrobit svih bia, preporodila se u nebeskom svetu, odakle odgovara na molbe ljudi. Posle pojave Avalokitevare, milioni ljudi koji su zazivali njegovo ime bili su izleeni od zikih i psihikih bolesti, spaeni u nevolji i uteeni u vremenu samoe i oaja. Nekim boanskim biima se klanjaju u strahu i zebnji, zato to su navodno svemona, ali ljudi su Avalokitevari bili uvek privueni njegovom blagou i saoseanjem. Moglo bi se ak rei da je Avalokitevara sama personikacija Budinog isceljujueg i okrepljujueg saoseanja. Avalokitevara je obino prikazivan kao lep Avalokitevara, budistiki kompleks Plaosan, Indonezija mladi blagih zikih karakteristika, mada se u kineskoj, korejskoj i japanskoj ikonograji uvek prikazuje kao ensko. Naravno, to je samo ikonografska konvencija, poto on zapravo prevazilazi podele na polove, Avalokitevara zapravo nije ni mukog ni enskog pola. Negde posle VII veka Kinezi su poeli da prikazuju Avalokitevaru sa hiljadu ruku i sa okom na svakom dlanu. Bio je to matovit nain da se prikae ne samo njegova istinska elja da vidi patnju bia, ve isto tako da priskoi u pomo i olaka je. Na kineskom Avalokitevara je poznat kao Kuan Yin, na japanskom kao Kannon, na tibetanskom kao enrezi, vijetnamskom kao Quan Am, a na sinhala jeziku kao Ntha. Tradicija kae da je Avalokitevara imao 108 imena. Videti O Mai Padme H i Potala.

15

B
BAHAI Bahai je religija koju je utemeljio Bahaullah, roen u Persiji 1817. i koji je za sebe tvrdio da je Boiji prorok. Bahai vera je snano posveena socijalnoj pravdi, jednakosti meu ljudima i dijalogu meu religijama, te u tom smislu ima mnogo zajednikog sa budizmom. Kljuni bahai princip jeste da su sve religije samo razliiti izrazi jedne isti vene istine, a koju je poduavao Bahaullah. Jedna novija bahai publikacija o budizmu kae da je Bahaullah ispunjenje proroanstva o dolasku Bude Maitreye univerzalne ljubavi, koji e, prema budistikoj tradiciji, doneti mir i probuenje itavom oveanstvu. Meutim, Bahaullah nije ispunio nijedno od ovih proroanstava. Rana budistika tradicija kae da e se Maitreya pojaviti tek kada Dhamma potpuno nestane sa ovog sveta, da e biti roen u Indiji, da e biti monah i da e objaviti etiri plemenite istine. Ali ne da e Maitreya biti Boiji prorok, kao to je to izjavio Bahaullah, jer Nju Delhi, Bahai hram, poznat kao Lotosov hram poto e biti probuen, on e razumeti istinu prirodne uzronosti i tako znati da ne postoji vrhovni bog. Harmonija meu religijama jeste plemenit i vaan cilj. Ali ona se najbolje promovie prepoznavanjem, razumevanjem i simpatijom prema razlikama meu religijama, a ne njihovim preoblikovanjem do take kada one sve izgledaju isto. Istinska tolerancija jeste prihvatanje raznolikosti, a ne njihovo poricanje.
About the Bahais, Corrine Podger, 2004.

BALANS Balans (samatta ili samat) jeste situacija u kojoj razliite stvari postoje u podjednakom i meusobno blagotvornom odnosu. Postojanje jednog kvaliteta vrline koji e odravati balans sa neki drugim jeste kljuni element u razvoju zdravlja i napretku duhovne prakse. Buda je naroito preporuivao odravanje balansa izmeu kvaliteta kao to su vera i mudrost, kao i izmeu napora i koncentracije. Vera otvara um za mogunost stvari koje nije mogue neposredno iskusiti ili razumeti. Ali ako vera ne ide ruku pod ruku sa oprezom, propitivanjem i ak zdravim skepticizmom, ona lako moe odvesti na pogrean put. Budaghoa je rekao: Onaj ko je jak u veri a slab u mudrosti ima nekritiko i neutemeljeno poverenje. Onaj ko je jak u mudrosti a slab u veri postaje prepreden i teko ga je izleiti kao nekog ija bolest je izazvana upravo lekom. Kada su ovo dvoje izbalansirani, ovek ima poverenje samo tamo gde za to ima osnova (Vis.129). Meutim, balans ima svoje mesto i u drugim oblastima budistikog ivota. Trebalo bi da postoji balans izmeu drueljubivosti i samoe, uenja i meditacije, ozbiljnosti i veselosti, brige za sebe i brige za druge itd. 16

Jednom je monah po imenu Sona praktikovao meditaciju u hodu sa takvom odlunou da su na stopalima poele da mu se otvaraju rane. Buda je saznao za ovo i upitao Sonu: Pre nego to si postao monah, nisi li ti bio vet u sviranju laute? Jesam, gospodine. I kad su ti strune bile suvie zategnute ili labave, je li muzika bila prijatna ili melodina? Nije, gospodine. A kad su strune bile ni suvie zategnute ni suvie labave, je li muzika bila prijatna? Jeste, gospodine. Na isti nain, kada je prejak, napor donosi uznemirenost, a kada je preslab rezultat mu je lenjost. Zato, Sona, odravaj svoju energiju u ravnotei, dobro pazi na balans meu svojim sposobnostima i tada e dostii cilj (A.III,373). Videti Srednji put. BES Bes (kodha) jeste oseaj negativnosti koji doivljavamo kada nae elje nisu ispunjene. Buda je tvrdio da zbog sposobnosti besa da zapali um, on je jedan od najdestruktivnijih ljudskih emocija. Budistika psihologija nabraja mnogobrojna ispoljavanja i intenzitete besa, blage iritiranosti, nervoze, loeg raspoloenja, razdraenosti, ogorenosti, gneva, jarosti itd., kao i razne tehnike kako se sa svim time nositi. Naravno, neophodno je bes drati pod kontrolom, ali sem toga moramo se baviti i njegovim korenima. Snana je veza izmeu besa i elje to je elja jaa, to e i bes biti vei ako ta elja bude osujeena. Zato, prvi korak u bavljenju besom jeste da izmenimo svoje elje. Bes e, meutim, biti potpuno eliminisan jedino kada razumemo ta je to zapravo ego ili oseaj sopstva.
Curbing Anger, Spreading Love, Bhikkhu Visuddhacara, 1992.

BELI LUK Beli luk (lasua) lukovica biljke Allium sativum, koja se jede zbog svog ljutog ukusa. Buda je preporuivao monasima i monahinjama da ne jedu beli luk, jer snaan miris koji potom ima njihov dah moe smetati drugim ljudima (Vin. II,139). Meutim, on je doputao uzimanje belog luka kao leka. Nije ba najjasnije zato su stari Indijci verovali da jedenje belog i crnog luka, kao i praziluka, nepovoljno utie na meditaciju. Budistiki monasi su preuzeli to sujeverje, preneli ga u Kinu, tako da ak ni danas predani kineski budisti nikada ne jedu beli luk. Videti Hrana i Biljke. BILJKE Biljke su ivi organizmi koji rastu u zemlji i imaju sposobnost da sunevu svetlost pretvaraju u energiju potrebnu za svoj razvoj. Budisti smatraju da su biljke ivotni oblici koji imaju samo jednu sposobnost (ekindriya) (Vin. III, 155). Tradicionalni nain klasikovanja biljaka je na lekovito bilje (osadh), umsko drvee (vanaspati), voe ili drvee koje cveta (rukkha), iblje (gumba), travu (tia), puzavice (patna) i lozu (vall). Buda ih je klasikovao po tome da li se razmnoavaju putem korena, zglobova, izdanaka ili semenja (D.I,5). Iako ubijanje biljke ne predstavlja krenje prvog pravila morala, Buda je svoje uenike ohrabrivao da potuju svaki ivot, ukljuujui i biljke, te da bez preke potrebe ne oteuju ili unitavaju biljke, njihovo lie ili semenje (D.I,5). Videti Cvetovi i Drvee. BLAGOSLOV Blagoslov (magala) jeste zatitna mo koja se stvara ponavljanjem odreenih rei, prskanjem specijalnom vodom, dodirivanjem svetih predmeta ili odreenim gestovima ruku. Buda je bio skeptian prema ekasnosti ovakve vreste blagosiljanja. Kao i u drugim pitanjima, on je poduavao da najbolji nain da zadobijemo blagoslov, zatitu ili sreu jeste drati se vrline, potenja i blago17

sti. U uvenom govoru o blagoslovima, Mangala sutti, delu Sutta nipte, rekao je: Velikodunost, pravednost, izdravanje svoje porodice i ponaanje voeno vrlinom, to je najvei blagoslov. Neodobravanje i odbacivanje zla, uzdravanje od alkohola, nadgledanje sopstvenog uma to je najvei blagoslov. Potovanje, poniznost, zadovoljenost, zahvalnost i sluanje o Dhammi s vremena na vreme to je najvei blagoslov (Sn. 263-5).
Lifes Highest Blessings, R. L. Soni, 1987.

BLAGOST Biti blag (soraa) znai govoriti i postupati na brian, prijatan i ljubazan nain, koji ne ini nikakvu tetu drugome. Pi re dolazi od sorata, to znai i tiho ili meko. U Kanonu se esto pominje kolika je vrednost blagosti. Oni koji vole plemenitu Dhammu, ije su rei, misli i dela isti, uvek mirni, blagi, sabrani i svesni, oni ovim svetom idu na pravi nain (a.III,442). Buda je obino blagost povezivao sa nenou (maddava) i strpljenjem (khanti), jer je sasvim jasno da ovo troje potpomau jedno drugo. Blagost daje naroitu dimenziju naoj praksi ispravnog govora i ispravnih postupaka. Ponekad je neophodno kritikovati ili ispraviti nekoga, i mada to moemo uraditi sa najboljom namerom, time moemo povrediti drugu stranu. Ako takve rei izgovorimo na blag nain, lagano i mirno, ta povreda moe biti manja, a nae rei imaju veu ansu da budu prihvaene. Mogue je postupati sa dobrom namerom, a ipak uiniti to na grub, nepaljiv ili brzoplet nain. No, ako umesto toga delujemo sa blagou samo e doprineti da taj postupak bude jo korisniji i bolje shvaen. Blagost moe postati deo naeg ponaanja na dva naina: (1) razmiljanje o Budinoj blagosti deluje na nas kao opomena i kao inspiracija da i sami budemo blai. (2) Govoriti i postupati sa dobrim namerama, ali raditi to i sa svesnou, pomoi e nam da uvidimo gde je to to radimo mogue jo poboljati uz pomo blagosti. Na nesreu, na blagost se nekada gleda sa visine, zato to se povezuje sa slabou, strahom i pomanjkanjem hrabrosti, to naravno nekada i moe biti sluaj. Ali ako je neko blag zato to je sam odluio da takav bude, zato to u tome vidi vrednost i lepotu, onda to ne mora biti tano. Blaga osoba moe biti snanija, iako se naizgled ini slabom (Th.501). Buda je rekao da je osoba koja je blaga, nena i strpljiva, a ipak odluna (aava) i stvari obavlja bez oklevanja (ava), vredna najvieg potovanja (AN V.203).

BLASFEMIJA Blasfemija znai govoriti uvredljivo o boanstvu, religijskom uenju ili potovanim osobama kao to su sveci, proroci ili religijski lideri. U nekim tradicijama, ak i samo ispoljavanje skepticizma smatra se blasfemijom. U dinaminom religijskom svetu stare Indije blasfemija i vrlo kritiki stavovi jedne religije prema drugoj bili su vrlo uobiajena stvar. I Buda je bio meta omalovaavanja i uvredljivih komentara, kao i neopravdane kritike. Ne samo da je na uvrede i nipodatavanje odgovarao mirom i ravnodunou, ve je i svoje uenike savetovao da se isto tako ponaaju. Kad su ga uenici obavestili da izvesni Suppiya pronalazi razne manjkavosti kod Bude, Dhamme i sanghe, on im je odgovorio: Ako bilo ko govori sa potcenjivanjem o meni, uenju i sledbenicima, ne bi trebalo da se zbog toga ljutite, da budete ogoreni i uznemireni. Jer u tom sluaju neete biti u stanju da prepoznate je li to to on govori istinito ili nije. Zbog toga, ako bilo ko govori sa potcenjivanjem o meni, uenju ili sledbenicima, treba da sve ono to je pogreno objasnite ovim reima: Ovo nije tano, ovo nije istinito, mi to ne inimo, to nije na nain. (D.I,1-3). Poto je to rekao, dodao je jo neto zanimljivo: Bilo ko da hvali mene, uenje ili sledbenike, ne treba zbog toga da budete gordi, sujetni ili da likujete. Jer ako to inite, to e biti prepreka za vas. Zato, ako 18

bilo ko hvali mene, uenje ili sledbenike, jednostavno treba da na ono to je istinito ukaete kao na istinito: Ovo je tano, ovo je istinito, mi to inimo, to je na put. ainski uitelj Saaka se ponosio svojom vetinom da pitanjima dovede u kripac druge religijske uitelje sa kojima je ulazio u debate. Tako je ismevao njihove ideje ili im postavljao teka pitanja, hvalei se potom da oni u takvim situacijama oklevaju, menjaju temu i pokazuju nezadovoljstvo, ljutnju i ogorenje. Posle diskusije sa Budom, Saaka je prokomentarisao: Divno je, zaista udesno kako izgled potovanog Gotame postaje blistav i njegovo lice poinje da zrai, iako mu se upuuju grube rei i uvrede. To je ono to bi ovek i oekivao od nekoga ko je potpuno probuen. (M.I,250) Poto se Buda nije ljutio kada bi ga drugi kritikovali i vreali, budisti ne misle da bi oni morali da se ljute umesto njega. Bodhiaryvatra ovo govori u vezi sa desakralizovanjem budistikih svetilita i simbola. Mrnja prema onima koji govore uvredljivo o ili unitavaju svete kipove ili stpe nije dobra. Bude ne postaju gnevni zbog takvih stvari. Nijedan od pravnih sistema tradicionalnih budistikih kultura nije ukljuivao blasfemiju kao kriminalni akti. Videti Tolerancija. BODH GAY Bodh Gay jeste malo mesto otprilike 12 kilometara udaljeno od grada Gay u severnoindijskoj dravi Bihar, mesto na kojem je Buda dostigao probuenje. Samo ime je skraenica od Buddha Gay i poelo je da se koristi tek u XVIII veku. U Budino vreme mesto je bilo poznato kao Uruvel. Grad Bodh Gay nastao je oko ogromnog Mahbodhi hrama, podignutog u V veku upravo na onom mestu na kojem je Buda sedeo kada je postao probuen. Mnoge budistike zemlje i organizacije su podigle hramove i manastire u Bodh Gayi, a hiljade hodoasnika poseuju ovo mesto svake godine.
Navel of the Earth The History and Signicance of Bodh Gaya, S. Dhammika, 1996.

Bodh Gaya, Mahabodi hram

19

BODHI DRVO Bodhi je pi re koja se prevodi sa budan. To je i ime drveta koje raste u Bodh Gayi, a ispod kojeg je Buda sedeo kada je dostigao probuenje. To bodhi drvo je varijetet smokve botaniarima poznat kao Ficus religiosa i koji ima duge grane i okrugle listove sa karakteristinim vrhom. U nekoliko opisa Budinog probuenja u Tipiaki, bodhi drvo je pomenuto svega dva puta (D,II,4 i Ud.1, ponovljeno u Vin.I,1-7). Tradicija kae da je posle probuenja Buda sedeo nekoliko dana nepomino i posmatrao bodhi drvo, iz zahvalnosti to mu je pruilo zaklon (a. I,77), a savremeni budisti jo uvek potuju to drvo iz istih razloga. Sadanje bodhi drvo u Bodh Gayi posaeno je 1880. godine i daleki je roak onog originalnog drveta. Bodhi drvo se ponekad pogreno naziva banjan, ali je to jedna potpuno druga vrsta drveta.
Izdanak Bodhi drveta u That Luangu, Laos

BODHIARYVATRA Bodhiaryvatra je klasino delo o mahayna budizmu i u VII veku napisao ga je na sanskritu indijski monah antideva. U deset poglavlja antideva daje detaljne instrukcije o etikom i psiholokom treningu koji treba proi da bismo postali bodhisattva. Bodhiaryvatra je bila u irokoj upotrebi kao udbenik u drevnoj Indiji, a kasnije je, sve do danas, imala ogromnu vanost na Tibetu.
Santideva The Bodhicariyavatara, prev. Kate Crosby i Andrew Skilton, 1995.

BODHISATTVA Re bodhisattva jeste sloenica sainjena od sanskritskih rei bodhi, koja znai budan i akta, to znai vezan za. Tako je bodhisattva bie koje je sebe posvetilo dostizanju probuenja. U Tipiaki re bodhisattva se koristi iskljuivo za Budu pre njegovog probuenja taka prie su, prema tradiciji, opisi Budinih ivota i dela kao bodhisattve. Mahyna budizam priznaje postojanje mnotva bodhisattvi, od kojih su najvaniji Maitreya i Avalokitevara. Prema Mahyni, ovi i drugi bodhisattve su se zavetovali da e dostii probuenje jedino poto pomognu da i druga bia isto to uine. Da bi to ostvarili, oni su se preporodili u nebeskim svetovima, odakle odgovaraju na molitve ljudi za pomo.
The Bodhisattva Idea in Buddhist Sanskrit Literature, H. Dayal, 1932. Kip bodhisattve, Nalanda, VI vek

20

BOG I BOANSTVA Bog (issara) jeste natprirodno bie za koje neki ljudi veruju da je stvorilo univerzum i kojeg se treba plaiti i potovati ga. Za to bie se obino kae da ima bezgraninu ljubav, bezgranino znanje i bezgraninu mo. Jevrejski i hrianski bog se naziva Jahve, bog Sika je Sat Nm, a zoroastrijanaca Ahura Mazda. Hinduisti oboavaju mnogo bogova, ali za veinu njih najvei su iva ili Vinu. Budizam porie postojanje vrhovnog Boga iz tri razloga: (1) Navodni atributi Boga protivree jedan drugom. Ako Bog poseduje toliko ljubavi i moi, zato oveanstvo toliko pati od raznih bolesti, prirodnih katastrofa ili od oskudice? (2) Verovanje u nekog Boga nije neophodno. Budizam ui da moral moe biti vrst, da ivot moe imati smisao i da poreklo univerzuma moe biti razlono objanjeno i bez uvoenja pojma Boga. (3) Svaki dokaz koji se koristi za dokazivanje postojanja Boga lako se moe tumaiti i na drugaije naine. Na primer, uda mogu biti izazvana psihikim moima, to to je neko spaen od neposredne opasnost moe biti objanjeno sticajem okolnosti, a povratak iz mrtvih moe znaiti da ta osoba moda uopte i nije bila mrtva. Meutim, iako u budistikom razumevanju stvarnosti nema mesta za jednog vrhovnog Boga, budizam prihvata postojanje drugih natprirodnih bia koja moemo nazivati boanstvima (deva). Ta bia mogu biti monija i velianstvenija od ljudi, ali nisu nuno toliko duhovno razvijena kao oni i otuda i nemaju znaajniju ulogu u duhovnom ivotu. Videti Agnosticizam, Nebo i Teizam.
Buddhism and the God idea, Nyanaponika, 1981.

BOLEST I ZDRAVLJE Bolest (taka, gelaa ili roga) jeste poremeaj funkcionisanja organizma zbog neke infekcije ili povrede. Mnoge se bolesti pominju u budistikim tekstovima, ukljuujui uticu (pauroga), groznicu (pariha), ir na eludcu (aru), prehladu (ukksana), alergija (tiapupphaka), dijabetes (madhumehika) i lepru (kuha). Kada bi svaka bolest bila uzrokovana kammom, kao to neki loe informisani budisti tvrde, tada bi uzimanje lekova bilo besmisleno. Ali Buda je nabrojao osam uzroka bolesti, od kojih je samo jedan kamma, a drugi su neravnotea ui, lajma i gasova ili sva tri telesna soka; promena vremena, nedovoljna nega ili nesrean sluaj (S.IV,230). Na jednom drugom mestu rekao je da loa ishrana isto tako moe voditi do bolesti (A.III,144) kao i prekomerno jelo (M.I,473). Sezonske bolesti izazvane vetrom, toplotom ili vlanou takoe su bile poznate (Vin.I,199). Prema legendi, susret sa bolesnim ovekom bio je jedan od etiri prizora koja su navela princa Siddhatthu na odluku da napusti svakodnevni ivot i traga za Istinom. Buda je denisao zdravlje (rogya) kao posedovanje blagostanja, dobrog varenja, kad nam nije ni suvie hladno, ni suvie toplo, kao ravnoteu i sposobnost da budemo aktivni (A. III,103). Dobro zdravlje je smatrao istinskim blagoslovom i vanim preduslovom za praktikovanje Dhamme: Dobro zdravlje je najvei dobitak (Dhp.204). Zagovarao je umerenu ishranu, jer doprinosi slobodi od bolesti, doprinosi zdravlju, snazi i telesnoj lakoi (M.I,473) i bio je svestan veze izmeu telesnog vebanja i zdravlja (A.III,30; Vin.II,119). Takoe je traio od svojih uenika da kontempliraju kakav je blagoslov to to su zdravi i da koriste takvu priliku da praktikuju Dhammu (A.III,103). Naglaavajui vezu izmeu line Savremeni prikaz Bude kako se vrline i zdravlja, Bhesaamas, jedan stari budististara o bolesnom monahu 21

ki medicinski traktat, kae: Osoba koja ima zdrave prehrambene navike i ponaanje, koja je oprezna, nevezana za ovozemaljska zadovoljstva, velikoduna, predusretljiva prema svakome, istinoljubiva, spremna da oprosti i koja se drui sa mudrima, bie osloboena bolesti. Buda je govorio da poslodavci imaju obavezu da paze na svoje radnike kada su bolesni (D.III,191). Smatrao je da poseta i pomo oko bolesnika jesu postupci vrline i iz saoseanja i sam je to radio. Jednom je rekao: Onaj ko bi da pomogne meni, neka pomogne bolesnome (Yo bhikkhave ma upaaheyya so gilna upahahissati, Vin.I,301-2). Kao komentar ovih rei, u Saddhammopyani se kae: Milosrdni je veoma cenio staranje o bolesniku i je li to udno? Jer Mudrac dobrobit drugih vidi kao svoju, te otuda to to on postupa kao dobroinitelj nije nikakvo iznenaenje. Zato je pomaganje bolesnom hvalio Buda. Onaj ko u sebi razvija veliku vrlinu trebalo bi da se brine i o drugima. Videti Lekari.
Asceticism and Healing in Ancient India, K. G. Zysk, 1989.

BOROBUDUR Borobudur je najvei ikada sagraeni budistiki hram i isto tako jedan od najveih religijskih spomenika na svetu. Hram je 750. godine zapoeo kralj iz Sailahendra dinastije na Javi i trebalo je jako dugo vremena da graevina bude zavrena. Borobudur se sastoji od est poligonalnih i tri krune terase postavljenih jedna povrh druge i svaka manja od one prethodne. Poslednje tri krune terase imaju na sebi 73 male stpe i jednu veliku u sredini. Na bonim stranama svih niih terasa su na stotine reljefa koji prikazuju scene iz dela Buddhaarita i takamla, kao i nekoliko drugih budistikih knjiga. Ovaj udesan hram konstruisan je tako da hodoasnici koji krenu od njegovog podnoja i penju se nagore mogu da saznaju o Budinim prolim ivotima i njegovom poslednjem. Tako Borobudur zapravo nije samo hram, ve isto tako i stupa i knjiga o Dhammi, ali ispisana u kamenu.
Borobudur, Golden Tales of the Buddha, John Miksic, 1990.

BRAHMA VIHRA etiri Brahma vihre se u budizmu smatraju kao etiri najvie emocije. Re brahma doslovno znali najvii ili superioran. To je takoe bilo ime vrhovnog boga u hinduizmu u vreme Bude. 22

Vihra znai boravite, mesto ivljenja. Tako Brahma vihre nisu emocije koje povremeno oseamo, ve one u kojima ivimo sve vreme. Te etiri emocije su ljubav, saoseanje, saradost i spokojstvo. Mogue ih je tumaiti iz vie razliitih uglova kao etiri meusobno povezana, ali posebna kvaliteta, ili kao etiri razliita naina na koje se duhovno zrela osoba odnosi prema drugima u zavisnosti od njihove situacije. Tako, na primer, prema prijateljski nastrojenim ljudima se odnosimo sa ljubavlju; prema onima u nevolji sa saoseanjem, prema uspenima sa radou i prema neprijatnim ljudima sa spokojstvom. Svrha ovakve prakse nazvane meditacija ljubavi jeste da podstakne nastanak i razvija brahma vihre. Videti Dobrota i Simpatija.
The Four Sublime States, Nyanaponika, 1980.

BRHMAN Bramani (brhmaa) su nasledni svetenici u hinduizmu i imaju najvii poloaj u sistemu kasti. U vreme Bude imali su lou reputaciju kao pohlepni, arogantni i uopte ne mnogo duhovne osobe, to je bilo u otrom kontrastu sa visokim sistemom vrednosti koji su priznavali. Buda je kritikovao zahteve bramana da im se iskazuje posebno potovanje i da imaju prvenstvo samo zato to su roeni u bramanskoj porodici, pa je zato govorio da niko bilo da je iz vie ili nie kaste ne zasluuje potovanje ako ga ne krasi vrlina. Samo to, govorio je Buda, od nekoga ini pravog bramana: Nenasilan meu nasilnima, umeren meu siledijama, bez gramzivosti meu gramzivima toga ja nazivam brahmanom. S koga su strast i mrnja, oholost i licemernost otpale kao zrno goruice sa otrice igle toga ja nazivam brahmanom. Ko izrie istinu bez surovosti, jasno razumljivu, kojom nikoga ne vrea toga ja nazivam bramanom (Dhp.406-8). Poto je ugroavao njihovu izdvojenu poziciju, mnogi bramani su bili ogoreni Budini oponenti. Sa druge strane, poto su esto bili vrlo obrazovani i inteligentni, jedan broj bramana prihvatio je budizam, kako tokom Budinog ivota, tako i u vekovima koji su sledili.

Bramani nekad, hram Khaligat

Bramani danas

BRAMANIZAM Bramanizam je bio dominantna religija u Indiji u vreme Bude. Zasnivao se na Vedama i vrhovnom boanstvu Brami. U vekovima posle Bude bramanizam je postepeno evoluirao u ono to se danas naziva i prepoznaje kao hinduizam. U toku tog procesa mnoga bramanska uenja i prakse pali su u zaborav ili su radikalno izmenjeni, tako da i pored toga to bramanizam i hinduizam imaju mnogo toga zajednikog, poseduju i neke vrlo upadljive razlike. Ova situacija je slina kao i izmeu judaizma i hrianstva. Ovo drugo je izraslo iz prvoga, zadralo mnoge njegove osobine, ali je razvilo i nove ideje u tolikoj meri da su to postale dve posebne religije. 23

BRAK Brak (avaha-vihaha) jeste ceremonijalno i pravno sjedinjavanje mukarca i ene. To je sekularna institucija, dogovor izmeu dvoje ljudi ili dve porodice i otuda budizam ne insistira na monogamiji, poligamiji ili poliandriji ili bilo kakvoj drugoj formi braka. U staroj Indiji postojalo je nekoliko vrsta brakova, a najei su bili oni koje su ugovarali roditelji i staratelji, oni u kojima su dvoje ljudi birali jedno drugo uz odobrenje roditelja ili otmicu mlade. Stari pravni prirunici su ovu drugu vrstu braka nazivali svayamvara, a treu gandharva. Prema Budi, monasi i monahinje ne treba da budu ukljueni u sklapanje brakova i otuda nikada ne prisustvuju svadbama (D.I,11). Po tradiciji, budisti su praktikovali onu formu braka koja je preovlaivala u drutvu u kojem su iveli. Iako Buda nije zagovarao nijednu posebnu formu braka, moemo pretpostaviti da je bio skloniji monogamiji. Njegov otac Suddhodana imao je dve ene, ali je on sam odabrao da ima samo jednu. U svom govoru o braku Buda je diskutovao samo o monogamiji, ponovo implicirajui da ju je prihvatao kao najbolju formu braka (A IV.91). Poto je bio i mu i otac, Buda Venanje princa Siddhatthe i Yasodhare u Zlatnoj palati je imao priliku da o braku govori iz linog iskustva. Tako bi mu, govorio je, trebalo da uvaava i potuje svoju enu, bude joj veran, deli sa njom autoritet i stara se da je nansijski obezbeena. ena bi, pak, svoje poslove trebalo da obavlja kako valja, nadgleda poslugu, bude verna svome muu, stara se o trokovima domainstva i bude veta i marljiva (D III.190). Buda je takoe govorio da ako mu i ena zaista vole jedno drugo i imaju slinu kammu, oni mogu biti u stanju da obnove svoju zajednicu u sledeem ivotu (A II.161). Takoe je napominjao da je preljuba (atiariy) protiv treeg pravila morala i da je ljubav prema svojoj deci i supruniku najvei blagoslov (puttadarassa samgaho etam mamgalam uttamam, Sn.262). ini se da su kroz istoriju mnogi obini budisti bili monogamisti, iako su kraljevi nekada bili i poligamisti, a i poliandrija je bila uobiajena na Tibetu sve do skoro. U planinama ri Lanke tokom srednjeg veka bila je praktikovana poliandrija. Danas je monogamija jedini legalni oblik braka u svim budistikim zemljama, iako kralj Butana ima dve ene, koje su meusobno sestre. Ne postoji specino budistika ceremonija venanja; razliite zemlje imaju svoje obiaje, ali njih ne izvode monasi, niti u njima uestvuju. Meutim, neposredno pred ili posle venanja mlada i mladoenja odlaze do manastira da bi primili blagoslov od monaha. Videti Razvod i Deo ceremonije tradicionalnog venanja u Indiji Yasodhar. 24

BRAK, ISTOPOLNI Istopolni brak pravno priznata zajednica izmeu dvoje ljudi istog pola, tj. dvoje homoseksualaca. Istopolni brakovi su tek nedavno postali legalni u nekoliko evropskih zemalja i nekoliko saveznih drava u SAD. Meutim, takve zajednice su moda postojale u nekim delovima antikog sveta, a i Indiji. Kama sutra (IV vek) pominje brakove izmeu mukaraca, mada nije jasno da li su ih sklapali hinduistiki svetenici i da li ih je priznavala drava (verovatno da nije). Kakav bi bio budistiki stav prema takvim brakovima? Budizam vidi brak kao sekularnu instituciju, kao dogovor izmeu dvoje ljudi i otuda budistiki monasi i monahinje ne uestvuju u ovoj ceremoniji, iako ih esto pozivaju da blagosiljaju neposredno pre ili posle samog ina venanja. Monasi takoe esto daju kratku propoved i odrecituju nekoliko sutta tokom pokretanja nove kompanije, na roendanima, pogrebima ili kraj uzglavlja osobe koja je teko bolesna. Ako su dva mukarca ili dve ene istinski posveeni jedno drugom i poele da monah ili monahinja blagoslove i poele im svako dobro u njihovom zajednikom ivotu, nije teko zamisliti da e oni biti sreni da to uine za njih. BRIJANJE Brijanje (ohrenta) je uklanjanje malja sa tela, tako to se one seku brijaem. Sekularni tekst drevne Indije Kma stra, preporuuje da mukarci iaju bradu i brkove svaka etiri dana, a da deo oko polnih organa i ispod pazuha briju svakih deset dana. Buda je traio od monaha da briju glavu svaka dva meseca ili pre nego to je kosa dua od irine dva prsta. Glavni razlog za to bilo umanjivanje tatine koja je obino povezana sa kosom, a moda i zbog higijenskih razloga. Oni bez kose ne mogu dobiti, a time ni ubijati vake. I od monahinja se trailo da briju glavu, ispod pazuha i oko polnog organa, to su u to vreme oigledno radile i druge ene (Vin.III,260). Jedna od osam osnovnih potreptina za monahe i monahinje jeste brija (khura), a mogli su da imaju i futrolu za njega, vlaan kamen za njegovo otrenje, kao i neku vrstu smole koja je spreavala da zara (Vin. II,134). Bramani su se ismevali sa budistikim monasima, nazivajui ih obrijanim monasima prostacima (muak samaak ibbh, D.I,90). BRITANSKI MUZEJ, SVICI IZ Svici iz Britanskog muzeja su zbirka budistikih knjiga otkrivenih u Avganistanu poetkom 90-tih godina prolog veka, a koje se sada uvaju u Britanskom muzeju u Londonu. Re je o zapisima na trakama od brezove kore, koji potiu iz I veka i to su najstariji budistiki tekstovi do danas sauvani. Zbog tople i vlane indijske klime originali i ak i stare kopije Tipiake nestale su pre mnogo vekova. Sa druge strane, u hladnoj klimi Avganistana ove knjige su se kao udom sauvale i time su naunici dobili ansu da potvrde da su Budini govori kakve 25

ih danas znamo u sutini isti kao i oni koji su postojali tek nekoliko vekova posle Budine smrti. Neke od sutta koje moemo nai na ovim svicima su delovi iz Sayutta nikaye i Aguttara nikye, zatim Dhammapada, Itivuttaka i Sutta nipta. U zbirku je ukljueno takoe i nekoliko medicinskih tekstova.
Ancient Buddhis Scrolls from Gandhara, Richard Salomon, 1999.

BUDA Buda je titula u znaenju Budni. Tako je Siddhattha Gotama sam sebe nazivao, a tako su ga zvali i drugi posle njegovog probuenja. Vie nego odreena individua, Buda je tip, ljudsko bie koje je dostiglo zenit mudrosti i saoseanja, te se tako nee vie preporaati. Buda dostie probuenje iskljuivo zahvaljujui sopstvenom naporu, dok arahat to ini kao rezultat sluanja i praktikovanja Budinog uenja. Buda u naem vremenu je Siddhattha Gotama, ali tradicija kae da su postojali i drugi Bude u ranijim epohama, kao to e biti buda i u buduim. Kada istina Dhamme postane izgubljena ili zamagljena, neko e je pre ili kasnije ponovo otkriti i ta osoba bie nazvana Buda. Videti Utihnuli Buda.
The Historical Buddha, H.W. Schumann, 1989.

BUDA, GODINE ROENJA I SMRTI Svi izvori se slau da je Siddhattha Gotama Buda iveo 80 godina, ali su velika neslaganja oko godine njegovog roenja. Poev jo od II veka pre nae ere, na ri Lanki se verovalo da je roen 624. godine pre n.e. Ovo verovatno odraava isto verovanje u Indiji iz vremena kada je budizam odatle prenet na ri Lanku. Sve donedavno, indolozi i istoriari su smatrali 563. kao najverovatniju godinu njegovog roenja. Meutim, 1988. je na Univerzitetu u Getingenu, u Nemakoj, odrana meunarodna konferencija sa ciljem da se razmotre svi podaci vezani za godine Budinog ivota i meu naunicima je postignut konsenzus da je on zapravo roen posle 563. godine, verovatno ak 100 godina kasnije. No, da bismo u ovo bili sigurni, neophodna su dalja istraivanja. Naravno, sva ova neizvesnost oko godina ivota nema mnogo uticaja na verodostojnost Budinog uenja.
When Did the Buddha Live? edited by Heinz Bechert, 1985.

Uiku Amida Buda, Japan najvia statua na svetu - 120 metara

BUDA, IVOT Siddhattha Gotama, kasnije nazvan Buda, roen je u vladarskoj porodici u maloj severnoindijskoj dravi Saky. Odrastao u luksuzu, oenio se i dobio sina. Uprkos svem komforu koji ga je okruivao, Siddhattha nije bio srean i postao je veoma pogoen svom patnjom koju je video oko sebe kada je u nekoliko navrata izlazio iz svog dvorca. Na kraju, u skladu sa konvencijama svoga vremena, okrenuo je lea svetovnom ivotu i postao lutajui isposnik. Uio je kod razliitih uitelja, eksperimentisao sa raznim tehnikama askeze, ali je na kraju, posle est godina napora, uvideo 26

Budino roenje, prva propoved i smrt, Gandhara III vek

da takve stvari ne donose eljeni rezultat. Poto se odmorio i povratio snagu, seo je u podnoje jednog drveta i zavetovao se da se nee odatle pomeriti sve dok ne uvidi istinu. Tokom noi istina o pravoj prirodi naeg postojanja postala mu je oigledna i on je postao probuen. Tokom narednih 45 godina Buda je putovao irom severne Indije i poduavao druge istinama koje je otkrio, da bi na kraju umro u Kusinri u 80. godini. Bio je prvi koji je svoje uenje namenio itavom oveanstvu, umesto odreenoj grupi ili plemenu. Zajedno sa Isusom, Konfuijem i Lao Ceom, smatra se jednim od najveih religijskih mislilaca svih vremena. Videti Carski rez, Une koljke, Ishrana, Fiziki izgled, Kipovi, Navike i svakodnevica, Putovanja i Rei,
The Historical Buddha, H.W. Schumann, 1989.

BUDA I ISUS Buda i Isus su verovatno dve najuticajnije linosti u istoriji. Njihova uenja imala su duboki i pozitivan efekat na kulture koje su ih prihvatile. Postoje takoe zanimljive paralele izmeu ova dva oveka. Obojica su bili beskunici, lutajui uitelji, i obojica su vrlo veto koristila parabole i prie kako bi svoje ideje uinili razumljivijim. Obojica su privukli grupu uenika i potom ih poslali da ire uenje. Buda je sebe video kao poslednjeg u nizu prosvetljenih Buda (SN II,106), a Isus je za sebe verovao da je naslednik velikih jevrejskih proroka iz davnine. No, u etikoj viziji ova dva oveka vidimo danas najvanije slinosti. I te slinosti su dobro poznate. Evo nekoliko od mnotva stvari koje su poduavali, a koje ukazuju na njihovu bliskost:
Ne treba primeivati tua nedostojna dela, niti ono to su drugi uinili ili nisu, nego vlastita dela i propuste. (Dhp.50) Ne sudite da vam se ne sudi. Jer kakvom merom merite, onakvom e vam suditi. (Matej 7,1-2) ta e ti, slaboumni, pletenice, ta e ti odea od kozjeg krzna? Unutranjost ti je puna lakomosti, dok proiava spoljanjost. (Dhp.394) Sad vi, fariseji, spolja istite au i zdelu, a iznutra vam je puno grabei i zlobe. Bezumni! (Luka 11,39-40) Ubijanje, tua, ranjavanje, vezivanje, kraa, laganje, obmanjivanje, beskorisno znanje, preljuba: od toga dolazi smrad. Ne od mesa pojedenog. (Sn.242) Jer od srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krae, lana svedoanstva, hule na Boga. I ovo je to pogani oveka, a neumivenim rukama jesti ne pogani oveka. (Matej 15, 19-20) Onaj ko bi da se stara o meni, neka se stara i o svakom bolesnome. (Vin.IV,301) Zaista vam kaem, kad uiniste jednome od ove moje najmanje brae, meni uiniste. (Matej 25,40)

27

Oni ne ale za prolou, ne eznu za budunou. Oni borave u sadanjosti. Eto zato su njihova lica tako blistava i vedra. (SN I.10) Ne brinite se dakle za sutra. Jer sutra brinue se za se. Dosta je svakom danu zla svoga. (Matej 6,34).

Buda i Isus su ak imali istu sudbinu nakon smrti u tome to su obojica vremenom bili pretvoreni u boanstva. Kad je otkrio da je izvesni monah bio opinjen njegovim zikim izgledom, Buda ga je prekoreo: Zato eli da gleda ovo moje gnusno telo? Gledaj Dhammu i videe mene (SN III,120). Pa ipak, tokom treeg sabora, neki uesnici su tvrdili da je Buda bio toliko savren da je ak i njegov izmet bio mirisan. Saddharmapundrika sutra, koja potie iz I veka, tvrdi da je Buda postojao od poetka vremena! Kada se neko obratio Isusu kao blagom uitelju, ovaj ga je smesta ispravio: Zato me naziva blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. (Luka 18,19). Ne obazirui se na ovakve dokaze, 20 godina posle Isusove smrti sveti Pavle je ve tvrdio da je on inkarnirani Bog. Ipak, uprkos ovim i drugim slinostima, ivoti i naroito uenja Bude i Isusa su se takoe razlikovali u mnogim stvarima. Buda je poticao iz vladarske porodice, dok je Isus roen u vrlo skromnom okruenju. Isus nikada nije bio enjen; Buda je bio i mu i otac. Iako je Buda poduavao svakoga, njegova poruka nailazila je najvie na odjek meu obrazovanima i intelektualcima. Isus je svoju poruku usmerio uglavnom prema prostom narodu. Buda je iveo u vremenu relativnog mira i drao se podalje od politike, dok je Isusova misija bila neraskidivo povezana sa promenljivom politikom njegovog doba. Buda je poduavao 45 godina, Isus tek dve ili moda tri. Razumevanje ire stvarnosti koje su ova dva oveka imala skoro da nema nieg zajednikog. Buda nije verovao u Boga tvorca, dok Isus jeste. Za Budu je Apsolut bilo ne-antropomorfno Neroeno, Nenastalo, Nestvoreno, Nesainjeno (Ud. 80). Isus je video Boga kao izrazito linog i nalik oveku; ponekad mu se ak i obraa sa Abba, reju koja oznaava bliskost, ekvivalentnu dananjoj tata. Buda je svoju Dhammu video kao oslobaanje iz sasre; Isus je video svoje Jevanelje kao spas od pakla. Sledstveno ovome, Buda je meditirao, usmeravao svoju panju ka unutra, ka svom umu, dok se Isus molio, usmeravajui svoje zahteve ka spolja, ka Bogu. Za Isusa, ovekov krajnji cilj bio je da se ponovo rodi u prisustvu toga Boga, dok su za Budu nebesa bila odredite potpuno inferiorno u odnosu na nirvu. Buda nije posebnu panju posveivao sopstvenom plemenu i poduavao je sve klanove, kaste i klase. Isus je verovao da je on poslat samo radi izgubljenih ovaca doma Izrailjeva. (Matej 10,5-6; 15,24), Boijeg odabranog naroda. Dok je Isus verovao da e Bog uskoro unititi ovaj svet kroz apokalipsu sumpora i vatre (Matej 10,23; 16,28), Budu nije mnogo zanimalo predskazivanje budunosti i Isusova sumorna predvianja bi mu se uinila prilino zbunjujuim. Isus je smatrao opravdanim da ponekad padne u jarost, naroito prema onima koji dovode u sumnju ili se rugaju njegovoj poruci (Matej 23,33-35; Jovan 2,15). Ovakav gnev pravednika bi izazvao dozu uenja meu onima koji su poznavali Budu. 28

Tako celokupni pogled na ova dva velika uitelja otkriva intrigantne slinosti, ali i upadljive razlike, zajednike crte i suprotnosti, a i jedno i drugo moramo prepoznati ako zaista elimo da razumemo te ljude i religije koje su utemeljili. Pa ipak, kada se budisti i hriani sretnu kao prijatelji, njihovi susreti e biti harmoniniji i plodonosniji ako se sete ovih Budinih rei: One svari oko kojih ne postoji saglasnost ostavimo postrani. One svari oko kojih postoji saglasnost, neka mudri uzmu za temu razgovora, prodiskutuju i istrae (DN 8). Videti Hrianstvo i Zlatno pravilo.
Two Masters One Message, Roy Amore, 1978.

BUDA KOJI SE SMEJE Takozvani Buda koji se smeje jeste lik popularan u kineskim i japanskim narodnim verovanjima i vodi svoje poreklo iz spajanja poluistorijskog monaha Chetza i bodhisattve Maitreye (kineski: Mile pusa) u jednu linost. Chetz je iveo u X veku u Kini i bio vrlo omiljen zbog svog ekscentrinog ponaanja, druenja sa decom i naroito zbog otvorenog, srdanog ophoenja sa svakim koga bi sreo. On je takoe bio veoma debeo i obino je preko ramena nosio vreu sa raznim drangulijama, zbog ega su ga takoe zvali Monah sa velikom vreom (Butishang). U kasnijim vekovima narodna mata je poela da ga izjednaava sa Maitreyom, Budom koji e se pojaviti u narednom svetskom ciklusu, verovatno zato to Maitreyino ime znai Voljeni, a i za njega se smatra da je prijateljski nastrojeno, doboroudno bie. Na kraju su Maitreyu poeli da prikazuju kao Chetza: elavog, demekastog, sa osmehom ili kako se grohotom smeje. Iako su bolje obaveteni budisti u Kini obavezno pravili razliku izmeu njih, veina prostog naroda to nije bila u stanju i postepeno je na Chetz/Maitreyu poela da gleda kao na boga blagostanja, obilja i dobre sree. Na izvestan nain, takozvani Buda koji se smeje slian je svetom Nikoli iz hrianske tradicije. I on je lik potpuno zasnovan na legendi, da bi kasnije bio proglaen za sveca i na kraju evoluirao u deda Mraza (Santa Claus), dobrodunog dedicu koji donosi poklone dobroj deci. BUDDHAARITA Buddhaarita, Dela Budina, bila je prva realistina i potpuna biograja Budina, a napisao ju je uveni indijski pesnik Avaghoa, verovatno u II veku. Raniji pokuaji sastavljanja biograje, kao to je onaj u Vinayi, ili su nepotpuni ili su, poput Lalitavistare, toliko puni hiperbola da zapravo predstavljaju matanje, a ne injenice. Buddhaarita prilino verno sledi dogaaje iz Budinog ivota onako kako su zabeleeni u Tipiaki, ali neke delove razrauje radi postizanja dramskog ili didaktikog efekta. Tako se ovih 2132 elegantna i lirska stiha Buddhaarite pisanih na sanskritu, smatraju jednim od vrhunaca stare indijske knjievnosti.
Asvaghosas Buddhacarita, prev. E.H. Johnson, 1998.

29

BUDDHADSA Buddhadsa (1906-1993) bio je jedan od najistaknutijih savremenih budistikih monaha u Tajlandu. Poev od 60-tih godina prolog veka, dovodio je u pitanje mnoga sujeverja koja su prodrla u puki tajlandski budizam, kao i okotala i suva tumaenja meu prouavaocima. Zbog toga su na njega sa podozrenjem gledali kako vlasti, tako i autoriteti iz monake zajednice, to ga je navelo da boravite potrai na samom jugu Tajlanda, gde je osnovao manastir u Suan Mokhu. No, tokom poslednjih dvadeset godina ivota Buddhadsin ugled je neprekidno rastao, da bi danas bio smatran jednim od utemeljivaa savremenog tajlandskog budizma.
Buddhadassa, A Buddhist Thinker for the Modern World, Peter Jackson, 1988.

BUDDHAGHOA Buddhaghoa, ije ime znai Budin glas, bio je prouavalac budizma sa juga Indije, koji je iveo u V veku. Na ri Lanku je doao da proui drevne komentarske tekstove koji su se odnosili na Tipiaku. Kasnije su ga pozvali monasi iz Mahavihara da te komentare prevede na pali. Pri tome je on sistematizovao i ksirao theravda tumaenje Budinog uenja. Takoe je napisao neku vrstu vodia kroz to uenje i njegovu praksu, naslovljenog Visuddhimagga. Poto je uradio zadatak, Buddhaghoa se vratio u Indiju i nita vie nije poznato o ostatku njegovog ivota. Njegovi komentari se i dalje smatraju autoritetom, te se i danas veoma mnogo itaju i prouavaju.
Buddhaghoa predaje uitelju svoje delo Visuddhimaggu

BUDISTI, NEZAREENI Videti Upsaka i upsik. BUDIZAM I BUDISTI Budizam je naziv za religiju zasnovanu na Budinom uenju. Prvi put ga je upotrebio 1801. jedan Englez piui o ri Lanki. Buda je uvek svoju lozoju ivota nazivao uenjem plemenitih (ariya Dhamma) ili uenjem i disciplinom (Dhamma vinaya), a svojim uenicima je savetovao da sebe oznaavaju kao sinovima Skyanina, tj. Bude (Skyaputta, M.I,1; S.I,192). Jednom je neko zapitao nanda kakva je on vrsta monaha i on je odgovorio: Ja sam Skyaputta monah (A.V,196). Ponekad su prvi budisti nazivani jednostavno Budinim uenicima (Gotama svaka, Dhp.296). Budizam je etvrta po veliini religija, posle hrianstva, islama i hinduizma, a danas u svetu ima negde oko 500 miliona budista. 30

BUDNOST Videti Svesnost. BURMA Burma je velika zemlja na jugoistoku Azije, izmeu Indije i Tajlanda, u kojoj su 87% stanovnitva budisti. Theravda budizam je u Mon zemlji, na jugu Burme, postojao moda jo od prvog milenijuma, ali je postao religija itave Burme tek posle XI veka. Pre toga su bramanizam, mahyna i varayna bile glavne religije. Danas burmanski monasi uivaju veliki ugled zbog posveenosti meditaciji i prouavanju abhidhamme. Godine 1989. vojna hunta promenila je naziv zemlje u Mjanmar. Ista hunta u krvi je uguila nekoliko masovnih protesta Burmanaca, koji su zahtevali demokratizaciju zemlje. Poslednji, predvoen budistikim monasima, dogodio se 2008. godine, kada su usledila ubijanja i masovna hapenja i samih monaha.
Buddhism in Myanmar A Short History, Roger Bischoff, 1995.

Mjanmar, Burma

BUTAN Butan je malo kraljevstvo na junim obroncima Himalaja, izmeu Indije i Tibeta. Ova zemlja je postepeno postajala budistika poev od XIII veka i to zahvaljujui uticajima sa Tibeta. Dobar deo njezine istorije vlast su u svojim rukama drali monasi, ali poev od XX veka postala je monarhija. Kralj ove zemlje je jedan od dvojice poslednjih budistikih vladara na svetu. Drugi je kralj Tajlanda. Butan je prepun manastira, u kojima ivi velik broj monaha, koji imaju ogroman uticaj na upravljanje zemljom. Danas su skoro svi Butanci varayna budisti.
Taktang manastir, poznat i kao Tigrovo gnezdo

31

C
CARSKI REZ Carski rez je poroaj uz pomo hirurke intervencije, kada beba izlazi kroz abdomen. Ovakva procedura moe biti neophodna ukoliko majka ima suvie usku karlicu, ako je dete zauzelo neuobiajen poloaj ili je suvie krupno. Do uvoenja antiseptika u hirurgiju u XIX veku, 75% ena koje su bile podvrgnute carskom rezu je umiralo. Kasnije legende koje su se isplele oko zaea i roenja princa Siddhatthe protkane su brojnim fantastinim motivima (M.III,119-123). Jedan od njih je i da je roen sa majine desne strane, iako o tome nema ni rei u Tipiaki. Zanimljivo je da je ovo moda jedna od legendi koja je zasnovana na injenicama. Iako je bio dostupan samo bogatima i monima, carski rez je bio poznat u drevnoj Indiji. Ako je Siddhattha zaista tako roen, to moe objasniti zato je njegova majka, Mah My, umrla nedelju dana posle poroaja (M.III,122).

CELIBAT Celibat (brahmaariya) je praksa uzdravanja od seksualnog odnosa. Budistiki monasi i monahinje moraju se obavezati na celibat, a i nezareeni sledbenici ga praktikuju kada odlue da se pridravaju osam ili deset pravila morala. I dok seks moe pruiti ogromno zadovoljstvo i emocionalno ispunjenje, on isto tako moe stimulisati preterano fantaziranje, snanu udnju, frustraciju i zike i emocionalne turbulencije. Osoba koja pokuava da stekne mentalni mir i jasnou putem meditacije moe ustanoviti da joj je ovo prepreka i odluiti da je minimalizuje tako to e odabrati celibat, barem na odreeni period. Tako, budistiko zagovaranje celibata nije zato to on vidi seks kao neto prljavo, animalno ili greno, ve iz isto praktinih razloga. Meutim, poput ostalih religija u kojima se ljudi ohrabruju da praktikuju celibat, budizam istie njegove prednosti, ali ima malo toga da kae o problemima celibata. Videti Seksualno ponaanaje.

CENJENJE Ceniti neto (modhan) znai oseati sreu i radost kad prepoznamo dobro u neemu ili nekome. To je pozitivno mentalno stanje blisko povezano sa zahvalnou i radou zbog sree drugih. Cenjenje uklanja negativna stanja uma, oseaj manje vrednosti i samosaaljenja, raa sreu i motivie na delovanje. Buda je objanjavao da postoje najmanje etiri stvari koje moemo ceniti i prema njima oseati divljenje: (1) dobro u sebi, (2) dobro u drugima, (3) srea to smo roeni kao ljudska bia i (4) mnoge prednosti i prilike koje nam se ukazuju. Dhamma se moe ponekad praktikovati na taj nain to je sva naa panja usmerena na nae negativnosti i to kako da se sa njima borimo. Da bismo izbegli ovakvu neuravnoteenost, Buda je preporuivao da provedemo vie vremena kontemplirajui i potom cenei svoje jake strane i vrline (slanussati), stvari koje nekada previamo. Dok ivi raduje se, kad umre raduje se, dobroinitelj se raduje i ovde i tamo; raduje se, srean je, kad sagleda dobra dela svoja. (Dhp. 16). Kad vidimo ili ujemo o vedrini, vrlinama ili blagosti drugih ili o njihovim dobrim delima, to nas moe ispuniti potovanjem i eljom da ih podraavamo. Buda je rekao: Ako neko tei savrenstvu, onda treba da se ovako zavetuje: Neka budem kao Sriputta i Moggallna kao monahinja Khema... kao laiki sledbenik Hatthaka ili sledbenica Khuuttara (AN II.130). 32

Buda je ukazivao kako je malo ljudskih bia u odnosu na sva ostala i kako je to zapravo vrlo redak sluaj biti preporoen u ljudskom obliku (AN I.323). U tom sluaju, treba da cenimo retku priliku ljudskog roenja... to to se Tathgata pojavio u ovome svetu... to su Uenje i praksa objanjeni... i potrudimo se da razumemo etiri plemenite istine (SN LVI.47). Takoe bi trebalo, ukazivao je Buda, povremeno da kontempliramo to da smo sada mladi, dobrog zdravlja, da imamo mnogo snage i da ivimo u zemlji u kojoj vlada mir, ali da moda tako nee uvek biti (AN V.78). Bezbroj ljudi je loeg zdravlja, ivi u zemlji gde svakodnevno vode borbu za golo preivljavanje ili gde nema slobode veroispovesti, dok veina nas ne pati od svega toga. Ako postanemo svesniji svoje sadanje situacije, poeemo vie da cenimo i budemo zahvalni za mnoge prednosti u kojima uivamo i izvanrednu priliku koja nam se ukazuje. Sve to moe biti dobar stimulans da do kraja iskoristimo situaciju u kojoj smo, kao i prilike da praktikujemo Dhammu. Videti Harmonija.

CVETOVI Cvetovi (puppha ili kusuma) jesu reproduktivne strukture biljaka cvetnica i obino imaju latice jarkih boja i prijatan miris. Deo ceremonije venanja u staroj Indiji sastojao se i od ukraavanja neveste vencima od cvea (MN 41), a pravljenje venaca je bio poseban zanat (a. V,292). U Vinayi se pominje nekoliko tipova venaca i buketa, mada razlike meu njima nisu ba jasne (Vin. III,179). Buda je izgleda veoma voleo cvee, sudei barem po tome koliko esto ih je koristio kao poreenja u svom poduavanju. Na primer, jednom je prilikom rekao: Kao lep cvet arolik, ali bez mirisa, isto su tako jalove i lepo izreene rei onoga ko ih ne primenjuje na delu (Dhp. 51) i jo Kao to se iz hrpe cvea mogu nainiti mnogi cvetni venci, tako i onaj ko je roen smrtan moe uiniti mnoga dobra dela (Dhp. 53). On je cvetove ponekad poredio sa stvarima za koje smo vezani, ali koje su takoe prolazne. Kada budista stavlja cvetove pred Budine kipove, on pri tom pomilja i na istinu o prolaznosti i odluuje da na materijalne stvari koje poseduje gleda imajui to na umu. Videti Lotos i P.

33


ISTILITE Pakao je mesto ili stanje vene kazne. Budizam porie postojanje pakla, ali ui da postoji stanje istilita (niraya). istilite se razlikuje od pakla u etiri vane stvari: (1) Prema budizmu niko ne presuuje umrlima i alje ih u istilite; umesto toga, svaki pojedinac sam stvara lou sudbinu za sebe i to svojim negativnim mislima i postupcima u ivotu, tj. svojom kammom. (2) istilite nije veno, ve vremenski ogranieno, kao i svako drugo stanje. Poto proivi svoj ivot u istilitu, bie se raa u drugom stanju. Za budistu ideja beskrajnog pakla podstie nove sumnje u postojanje Boga koji bi trebalo da bude pravedan i pun ljubavi. (3) Patnja u istilitu nije kazna kao kod teistikog shvatanja pakla, ve je, kao to je to ve napomenuto, posledica naih sopstvenih negativnih dela. (4) Nije prvenstvo nae verovanje, ve naa dela, to koje odreuje da li emo se roditi u istilitu. Tako dobar Sik, Jevrejin ili taoista moe takoe da se rodi na dobrom mestu, dok nemoralni i loi ljudi koji sebe nazivaju budistima mogu isto tako da zavre u istilitu. Ono je jedan od est svetova u kojima se bia preporaaju. Ostali su svet ljudi, nebeski svet, svet ivotinja, gladnih duhova i svet ljubomornih polubogova. U nekim svojim izjavama Buda je tvrdio da je istilite stvarno mesto, dok u drugima izgleda kao da je govorio o njemu vie kao o stanju uma. Na primer, rekao je: Neznalice kau da je istilite pod morem. A ja kaem da je istilite zapravo naziv za bolno iskustvo (S.IV,206).

Demonska kupka u istilitu, slika iz jednog manastira na Tibetu

OVEKOVA PRIRODA Re priroda (dhammat ili pakati) ima nekoliko znaenja, ali se moe koristiti i u znaenju osnovnog kvaliteta neke stvari. Re priroda je zapravo nastala prevoenjem latinske rei natus, to 34

znai roen, te u izrazu ovekova priroda oznaava uroeni ili unutranji karakter ljudskih bia. Religijski mislioci i lozo odavno su razmiljali o pitanju je li ovek po svojoj prirodi dobar ili zao. Konfuije je podrazumevao da su ljudi u osnovi dobri, Mencije je tu ideju uinio eksplicitnom u svom uenju i od tada pa nadalje je ona postala jedna od osnovnih postavki konfuijanizma. Hriansko uenje o praroditeljskom grehu tvrdi da se ljudi raaju greni i skloni zlu, da su nasledili greh od Adama i Eve. Teolozi poput Lutera i Kalvina su iz ovoga izveli zakljuak da ljudi nisu sposobni za dobro i da bivaju spaseni jedino milou i milosrem Boijim. Buda nikada nije direktno govorio o tome jesu li ljudi u sutini dobri ili zli. Meutim, govorio je da posedujemo sposobnost da inimo dobro i podrazumevao je da smo, u povoljnim okolnostima, skloniji dobru. Tako je rekao: inite dobro! Ono moe biti uinjeno. Kada bi to bilo nemogue, ja vas ne bih podsticao da ga inite. Ali upravo zato to jeste mogue, kaem vam: inite dobro! (A.I,58). Milindapaha kae da, usled prirodne sklonosti da inimo ono to e nas uiniti srenim, uvek gravitiramo ka dobrome. Kralj upita: Potovani Ngasena, ega je vie, dobrog ili zla? Dobro preovlauje, a ne zlo. A zato je to tako? Gospodine, onaj ko uini zlo se zbog toga kaje i zato izbegava zlo. Ali onaj ko ini dobro se zbog toga ne kaje; lien kajanja, on je zadovoljan, iz zadovoljstva dolazi radost, a kad je zadovoljno telo je smireno, kad nam je telo mirno mi smo sreni, srean um postaje koncentrisan, a onaj ko je koncentrisan vidi stvari kakve zaista jesu. Zato je dobro to koje preovlauje (Mil.84). Kasniji mahyna mislioci razvili su uenje o Budnoj prirodi, ideju da svi ljudi, zapravo sva bia, imaju istu prirodu kao i Buda i otuda su sami po sebi dobri. Ratnagotravibhga koristi upeatljivu parabolu da objasni Budinu prirodu kao imanentnu svakome, te da je samo treba razviti. Neki lopov provalio je u kuu i ukrao vrlo vredan dragi kamen. Dok se iskradao, probudi se vlasnik kue, ugleda lopova i jurnu za njim. Dok je beao ulicama, lopov ugleda na ploniku nekog prosjaka kako spava, te mu tutnu onaj kamen u dep, kako ga ne bi nali kod njega u sluaju da ga uhvate. Naime, nadao se da e kasnije uspeti da nae tog prosjaka i dobije svoj plen natrag. Sledee jutro prosjak se probudio i nastavio svoj ivot gladovanja, neispunjenih elja i nezadovoljstva. A onda jednoga dana gurnu sluajno ruku u dep u kojem ionako nikada nita nije bilo i pronae, na svoje veliko uenje, dragi kamen. I istog trenutka shvati da je sve vreme bio neverovatno bogat, samo to ni sam nije znao. Ideja sutinske dobrote ljudske prirode imala je veliki uticaj i na pravne dokumente u budistikim zemljama. Drugi lan uvenog Ustava princa otokua od sedamnaest taaka glasi: Iskreno potuj Tri dragulja (tj. Budu, Dhammu i Sanghu). To troje ine najvii ideal za sva ljudska bia i osnovni su temelj svakog naroda. Vrlo malo ljudi je zaista zlo. Ako ih samo poduimo ta je dobro, a ta loe, velika veina e se i ponaati u skladu sa tim.

UDA udo (pihriya) jeste in ili dogaaj koji protivrei poznatim zakonima prirode i za koji se veruje da ima boanski uzrok. Najee prijavljivana uda su iznenadno nemedicinsko izleenje, pojava boanstava, poruke od boanstava itd. Iako je Buda prihvatao mogunost uda, ipak je imao sasvim skeptian stav prema veini uda o kojima su mu drugi priali. Jednom je neko njega zamolio da napravi neko udo, tako da jo vie ljudi stekne veru u njega. Buda je odgovorio da ima uda oko kojih e promiljeni i skeptini ljudi imati sumnje. Ali postoji udo u koje svi mogu imati poverenje, a on ga je nazvao udom poduavanja (anussni pihriya). To se udo sastoji, govorio je on, od poduavanja moralu, prihvatanja, mira uma i od meditacije (D.I,214). U hrianskoj tradiciji Isusova uda su se dugo smatrala dokazom njegovog boanskog porekla. Ali postoji nekoliko problema sa takvim stavom. Prvo, on zahteva poricanje postojanja 35

uda o kojima govore druge religije. Poto su neka od tih uda podjednako mogua kao i ona Isusova, a esto im i vrlo slina, takvo poricanje nije ba ubedljivo. Drugo, istorija religija nudi niz primera kada se za neke pojedince sa udotvornim moima kasnije ispostavilo da su nesavreni, ak zli. Kada se to ima u vidu, veza izmeu udotvornih moi i boanstvenosti je malo klimava. Naravno, ovo je budistiko stanovite, Budizam je uvek ukazivao da je Devadatta, Budin ambiciozni i zavereniki nastrojen roak, razvio udotvorne moi do visokog stupnja. Ali, prema budistikom shvatanju, biti u stanju da inimo uda nije ujedno i dokaz nae moralne i duhovne usavrenosti. Budi i nekim od njegovih uenika su ponekad pripisivane natprirodne moi (na primer D.II,89; III,38). Neki ljudi verovali su da su prie o Budinim udima zaista tane, dok su drugi smatrali da one imaju alegorijsku vrednost ili da su ak kasniji dodaci Kanonu. Bilo kako bilo, dostizanje probuenja ne zavisi od verovanja u uda i nijedno od centralnih uenja budizma nije po svojoj prirodi vezano za uda ili natprirodno. Videti Gang, Lana trudnoa i Psihika mo.

36

D
DAH Dah (pna) jeste vazduh koji ulazi i izlazi iz tela sa izdizanjem i sputanjem dijafragme. Kao i veina drugih ljudi, stari Indijci su ivot povezivali sa disanjem i zapravo jedna od pi rei za ivotinjski ivot jeste pa, doslovno ono to die. Prvo pravilo morala zapravo kae: Zavetujem se da neu povreivati ono to die (pti pt), to znai da bakterije, gljivice, biljke itd. nisu obuhvaene pravilima morala. Zato to postoji veza izmeu ivota i disanja, Indijci su u dahu videli nekakvo mistiko znaenje. Askete su takoe zapazili da zadravanje daha i ubrzano disanje dui period izaziva promene u svesti, koje su tumaene kao uzviena stanja. Otuda, mnogi tipovi meditacije, popularni tokom Budinog doba fokusirali su se na dah. Pre probuenja, jedna od vebi sa kojima je Buda eksperimentisao bila je meditacija obustavljanja disanja (appaka hna), ali ju je na kraju napustio poto od nje telo postaje suvie iscrpljeno i uznemireno, a izaziva i prekomerne bolove (M.I,243-4). Iako je Buda poduavao meditaciju zasnovanu na kretanju daha (npnasati), on to nije inio zato to je verovao da dah ima nekakvu mistinu snagu ili znaenje. Pa zato onda ba dah? Za to postoje verovatno tri razloga. Prvi je isto praktian: (1) Dah je pogodan objekat fokusiranja panje i svakome je na raspolaganju. (2) Blagi pokreti udisanja i izdisanja imaju prirodnu sposobnost da smiruju um. (3) Fokusiranje na dah moe biti prvi korak u pomeranju panje sa spoljanjih stvari koje ometaju um. Mnoga mentalna stanja izazivaju promene u disanju. Kada smo smireni dah nam je dug, spor i blag, a kada smo uzbueni, on postaje kratak i brz. Kada neto oekujemo, zadravamo dah, hukemo kad smo nestrpljivi i duboko odahnemo kad nam zbog neega lakne. Posmatranje promena u dahu prirodno vodi do svesnosti u odnosu na promene u naem umu. Videti Sabranost panje na dah.
Breath by Breath, Larry Rosenberg, 1999.

DALAJ LAMA Dalaj lama, to znai Okean mudrosti, jeste titula koja se jo od XV veka daje duhovnim, ali ujedno i sekularnim vladarima Tibeta. Svaki Dalaj lama je, po verovanju Tibetanaca, samo ponovno roeni njegov prethodnik. Svi Dalaj lame su monasi Gelupa kole tibetanskog varayna budizma i takoe se veruje da su emanacije Avalokitevare, bodhisattve milosra. Sadanji Dalaj lama, 14. po redu, jeste uitelj, naunik i dravnik izuzetnih sposobnosti i za svoj rad nagraen je 1989. godine Nobelovom nagradom za mir. Bio je prinuen da 1959. pobegne sa Tibeta pred invazijom kineske vojske i od tada ivi u egzilu u Indiji. Ovakva institucija religijsko-politikih lidera koji su navodno samo nove inkarnacije svojih prethodnika jedinstvena je za Tibet i zemlje koje su pod uticajem tibetanske kulture Mongoliju, Butan i Ladak.
My Land and My People, The Dalai Lama, 1962.

37

DANI BEZ LOVA Dok su rani budisti smatrali da je bilo kakvo ubijanje pogreno, oni su isto tako priznavali da se mnogi ljudi ne slau u tome sa njima, da neki ljudi moda ele da ubiju kokoku kako bi napravili supu, a da drugi uivaju u lovu. Ne elei da nameu svoje vrednosti drugima, a u isto vreme se nadajui da e stvoriti humanije drutvo, oni su u Indiji razvili obiaj koji se naziva dani neubijanja (mghta, Vin.I,217), kada ni kriminalci nisu bili pogubljivani, niti su ivotinje klane, a nije bio ni lov doputen. Takvi dani obino su najavljivani uz udaranje u dobo (a.IV,115). Godine 243. pre n.e. kralj Aoka izdao je edikt kojim je zabranio ubijanje, kastriranje ili igosanje ivotinja u odreeni dan svakog meseca. Taj obiaj dana neubijanja odrao se se do vremena muslimanskih osvajanja. Tako je u svojoj knjizi Tuzuk-i-ahangiri car ahangir (vladao od 1605. do 1627) zapisao: Naredio sam da od 18. u mesecu rabiu-l-awal, koji je moj praznik, odreen broj dana, koji je ravan broju mojih godina, ljudi ne smeju klati ivotinje radi hrane.

DARELJIVOST Dareljivost (dna ili ga) jeste spremnost da ono to imamo podelimo sa drugima. U budizmu, dareljivost se posmatra kao strategija da se oslabi pohlepa, nain da se pomogne drugima i put ka smanjenju ekonomske razlike u drutvu. Poto je jedna od glavnih budistikih vrlina, Buda je esto govorio o davanju i deljenju sa drugima. Tako je rekao da moemo davati gostima, onima koji kreu na put, bolesnima, gladnima, siromanima i prve plodove berbe dajemo monasima, monahinjama ili duhovnim uiteljima (AN V.36). Kada dajemo ili delimo sa drugima, savetovao je Buda, trebalo bi to da radimo sa potovanjem, paljivo, svojim rukama ako je mogue, da dajemo stvari koje e koristiti onome ko prima i poto smo razmislili na koji nain e mu to koristiti (AN V.148). Svojom tipinom vetinom i uvidom, on nas je podsticao da vidimo dalje od tog konkretnog predmeta koji dajemo, ta on zapravo znai drugome. Tako je, na primer, rekao: Dajui hranu mi isto tako dajemo i ivot, lepotu, sreu, snagu i otroumnost. A dajui tih pet stvari, mi ih istovremeno i u sebi razvijamo, kako u ovom, tako i u narednim ivotima (AN V.37). Sem to uviamo vrednost toga to drugima obezbeujemo materijalne stvari koje su im potrebne, Buda nas je podseao i da najvia, najkorisnija i najdragocenija stvar koju moemo dati drugima jeste Dhamma (Dhp.354). Meutim, treba uvek imati u vidu iru sliku. Dati knjigu o budizmu onome ko je bolestan, onda kada mu oajniki trebaju lekovi ili lekar, ne samo da je neprimereno, ve ukazuje i na nedostatak mudrosti i saoseanja. Na ovo ukazuje i jedan dogaaj iz Budinog ivota. Jednom je neki ovek bio toliko odluan da saslua govor o Dhammi, tako da je doao na mesto gde je Buda govorio pravo sa polja na kojem je radio ceo dan. Nije ostavio sebi ak ni toliko vremena da se malo odmori, okupa i jede. Shvativi u kakvom je stanju kad ga je ugledao, a pre nego to je poeo svoj govor, Buda ree monasima da prvo daju oveku neto da pojede (Dhp.a,262).
Dna The Development of the Concept and Practice, T. Endo, 1987.

38

DEBATE Debata (kathoa ili vivda) je formalna diskusija izmeu dvoje ili vie ljudi koji zastupaju suprotstavljena gledita, a koja se dogaa na javnom mestu. Za razliku od starog i srednjovekovnog hrianstva, indijsko drutvo je oduvek bilo veoma tolerantno prema religijskim pitanjima. Stavovi za i protiv razliitih uenja iznoeni su tokom javnih debata i diskusija, a ostalima je ostavljano na volju da sami procene ta je za njih prihvatljivo, a ta nije. Tipiaka i drugi izvori nam daju dobru sliku o tome kako su te debate izgledale. Ako neko na po trei put legitimno postavljeno pitanje ne bi dao odgovor, smatralo se da je poraen (MN 35). Oekivalo se da uesnici u debati koriste priznate argumente i pridravaju se opteprihvaenih procedura. Odgovarati na pitanje postavljanjem drugog pitanja, menjati temu rasprave ili ismevati onoga ko pita smatralo se neprimerenim. Slino tome, vikati na oponenta, upadati mu u re ili dobacivati sa strane takoe nije bilo dozvoljeno (AN III.67; MN 95). Uitelj koji bi odbranio svoje stavove u debati zadobio bi ast i potovanje, dok bi poraeni otiao ponien. Imamo opis uesnika u debati koji je ostao bez rei, oborene glave, oborenog pogleda, izgubljen, nesposoban da odgovori, dok ga publika sa svih strana zasipa salvama izrugivanja i podsmeha (AN III.64). Ostati sa jednim krilom odseenim (opakkhim karoti, A.I1,88) u debati bi moglo znaiti da je uitelj izgubio svoj ugled, uenike i dobrotvore. Neodreene teologije i izmatane teorije brzo su bile podvrgnute hladnom razumu, logikom preispitivanju i zahtevima za dokazima. One koje su izdrale takav test, poput Budine Dhamme, cvetale su, a one koje nisu bile su osuene na nestanak. Poto je toliko mnogo stavljano na kocku, nije ni udo da su debate postajale vrlo une i ponekad se zavravale tuom. Mogue je da je upravo zbog toga, jo na poetku svoje karijere, Buda izbegavao ovakve skupove. Tako je govorio: Neke debate odvijaju se u duhu neprijateljstva, a neke u duhu istine. U oba sluaja, mudar ovek se u njih ne uputa. (Sn 780). Kao posledica ovoga, optuivan je da nije u stanju da odbrani svoje ideje pred paljivim analizom. Jedan mu je kritiar rekao: Kome to asketa Gotama govori? Od koga zadobija lucidnost svoje mudrosti? Njegova mudrost unitena je ivotom u samoi, nije navikao na diskusije, nije dobar govornik, potpuno je bez kontakta sa stvarnou. Kao to antilopa krui unaokolo i dri se podalje, tako isto i asketa Gotama (DN 25). Izgleda da se dugo Buda zadovoljavao da Dhamma govori sama za sebe. Ali kako su ljudi poinjali da trae njena dublja objanjenja, kako je poinjala da biva kritikovana i ak pogreno predstavljana, bio je prinuen da uestvuje u javnim debatama i diskusijama. Vrlo brzo Buda je zadobio reputaciju nekoga ko je u stanju da svoju lozoju objasni na veoma lucidan nain i da je vrlo reito odbrani od kritike. Takoe je poeo da postavlja vrlo neugodna pitanja u vezi sa uenjima drugih. Toliko je bio uspean u suprotstavljanju kritiarima i preobraivanju sledbenika drugih religija da je ak optuivan kako koristi okultne moi. Neko mu je rekao: Asketa Gotama je arobnjak, koji uz pomo magije preotima sledbenike od drugih (MN 56). Naravno, u svemu tome nije bilo nimalo istine. Jedina magija koju je Buda koristio bilo 39

je pozivanje na zdrav razum, logiko rasuivanje i iskustvo. Budin cilj nikada nije bio da porazi oponenta, uutka kritiare ili osvoji uenike, ve da ljude povede od neznanja do jasnoe i razumevanja. U jednom od najemotivnijih poziva je rekao: I kaem vam ovo. Neka bilo koja inteligentna osoba koja je iskrena, potena i direktna doe kod mene i ja u je poduiti Dhammi. Ako veba onako kako sam je poduio, za sedam dana i uz pomo sopstvenog znanja i uvida dosegnue cilj svetakog ivota... Moete pomisliti da ja ovo kaem samo zato da bih pridobio uenike i naveo vas da napustite svoja pravila. Ali to nije istina. Zadrite svoga uitelja i nastavite da sledite svoja pravila. Moete takoe pomisliti da ja ovo govorim kako biste napustili dosadanji nain ivota, pa sledili stvari koje smatrate loim ili odbacili stvari koje smatrate dobrima. Ali to nije istina. ivite onako kako mislite da treba i nastavite da odbacujete stvari koje smatrate loima, a sledite stvari koje smatrate dobrima. Ali postoje stanja koja su tetna, prljava, koja vode ka preporaanju, puna straha, izazivaju nemir i povezana su sa roenjem, starenjem i smru, a jedini razlog zbog kojeg poduavam Dhammu jeste prevazilaenje svih tih stvari. (DN 25). Tokom istorije debate su imale vanu ulogu u zatiti i promociji budizma. Samye debata 742. godine na Tibetu izmeu kamalale i mahyne oznaila je da je indijska, a ne kineska interpretacija Dhamme postala dominantna u toj zemlji. Najznaajnija debata u novije vreme odigrala se u Panaduri na ri Lanki 1873. godine izmeu potovanog M. Gunande i britanskog metodistikog misionara potovanog Davida de Silve. Ubedljiv poraz ovog drugog obnovio je u budistima samopouzdanje i poverenje u sopstvenu religiju, ujedno oznaivi poetak obnove budizma na ri Lanki.
Debate, A. Kariyawasam, Encyclopedia of Buddhism, Vol 4, 1984.

DESNO Desno (dakkhia) jeste strana nekog predmeta ka istoku kada je on okrenut ka severu. U staroj Indiji, kao u skoro svakoj drugoj kulturi, desno je smatrano najboljim, najpovoljnijim, najistijim i najispravnijim. I mi kaemo za svog pomonika da nam je desna ruka ili da bismo za neto to jako elimo dali i desnu ruku. U Tipiaki, opisuje se kako oni koji se oprataju od Bude ili neke druge uvaene osobe odlaze tako da im ta osoba ostane sa desne strane (D.I,89). U budistikim zemljama danas, oko stpe se obilazi u pravcu kazaljke na satu, dakle ona nam je sa desne strane. Kad se monah pokloni ispred Budinog kipa ili starijeg monaha, on e otkriti svoje desno rame, to je ekvivalentno skidanju eira u naoj kulturi. U budistikim zemljama smatra se utivim davati i primati stvari desnom rukom i isto tako njome jesti. Meutim, ovakav stav prema desnoj strani je isto stvar etikecije i obiaja i nema bilo kakve veze sa Dhammom kao takvom. DETERMINIZAM Determinizam (niyativda) jeste verovanje da svako ima unapred zadatu sudbinu i da mora delovati u skladu sa njom. Buda je govorio da postoje dve vrste determinizma: (1) teistiki determinizam (issara-nimmna hetu), koji tvrdi da Bog zna i kontrolie sve i otuda je sve predodredio i pre nego to se dogodilo i (2) kammiki determinizam (pubbekata hetu), koji kae da sve to doivimo, prijatno, bolno ili neutralno, jeste rezultat nae kamme, to jest onoga kako smo postupali u prolosti. Prema Budi, obe ove ideje ne samo da su pogrene, ve su i opasne (AN III.61). Determinizam znai da pojedinac ne moe odabrati jedan pravac postupanja u odnosu na drugi, ne moe uloiti napor da promeni bilo ta i da nije odgovoran za ono to ini. Ali ovakvo verovanje moe voditi samo do neodgovornosti Ne okrivljuj mene, to je volja Boija, ili do pasivnosti ta da radim? To je moja prola kamma. Videti slobodna volja. 40

DEVADATTA Devadatta je bio sin Sudodaninog brata Supabude i tako je bio Budin brat od strica. Njegovo ime bi se moglo prevesti kao Boidar. Kada se Buda po prvi put posle probuenja vratio u Kapilavatu, nekoliko mladia iz plemena Skya, ukljuujui i Devadattu, odluili su da se zamonae (Vin. II,182). Tokom narednih nekoliko godina Devadatta se pokazao kao dobar i marljiv monah, tako da ga na nekoliko mesta u Tipiaki hvale zbog tih osobina (Vin. II,188). Vremenom je, meutim, poeo da veruje kako se Buda suvie udaljava od tradicionalnih asketskih praksi i u tome ga je uverenju podravao i dobar broj monaha. Sukobivi se sa Budom oko tog pitanja, Devadatta je insistirao da nekoliko praksi budu obavezne za monahe: (1) da moraju da ive iskljuivo u umi, (2) da nikada ne prihvataju poziv sledbenika na ruak u njihovoj kui, ve da uvek prose hranu za sebe, (3) da nose ogrta koji je nainjen od odbaenih krpa, (4) da ive na otvorenom, a ne u manastirima i (5) da vegetarijanstvo bude obavezno. Buda je odbacio Devadattine zahteve, tako da se on, zajedno sa onima koji su ga podravali, izdvojio u posebnu zajednicu. To je bila najvea kriza sa kojom je Buda morao da se suoi tokom svoje karijere uitelja duge 45 godina. U Vinayi se ak tvrdi da je Devadatta zapravo u dva navrata pokuao da ubije Budu, iako za ovo nije ba sigurno da li je istina ili tek kasniji pokuaj da se naini to je mogue gorim (Vin. II,190-94). U samoj Tipiaki nema vie informacija o Devadatti, ali predanje kae da su ga uenici na kraju napustili i vratili se Budi, pa je kasnije umro osramoen i sam. DHAMMA Dhamma, na sanskritu dharma, jeste re sa vie znaenja. Generalno, ona se koristi da oznai itav korpus Budinog uenja. U tom smislu Dhamma je drugo od tri utoita. Upotrebljava se takoe u znaenju istina, stvarnost ili stvari kakve jesu. U kovanicama abhidhamma i dhammnupassan ona znai stvari ili objekti, naroito mentalni objekti, tj. misli i emocije. Jo jedno esto znaenje dhamme jeste pravda ili pravednost. Tako, prema budistikoj tradiciji, dobar ili pravedan kralj se naziva Dhammara. U znaenju Budinog uenja se opisuje kao neto to je neposredno vidljivo, vanvremeno, poziva da ga lino istraimo, vodi izvan kruga preporaanja, dostupno mudrima, kroz lino iskustvo (MN 7). Buda je takoe rekao kako je Dhamma divna na poetku, divna u sredini i divna na kraju (Vin. I,20) i da dar Dhamme nadmauje sve druge darove (Dhp. 354). Nekoliko vekova posle Bude, kralj Aoka je na vrlo lep nain denisao etiku dimenziju Dhamme: to manje loeg, mnogo dobroga, blagost, velikodunost, istinoljubivost i istota. DHAMMAPADA Dhammapada je jedna od najmanjih knjiga u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake, a koja je opet drugi deo Tipiake, korpusa svetih tekstova budizma. Naslov Dhammapada znai Rei Dhamme i delo se sastoji od 423 strofe, grupisane u 26 poglavlja. Ovi stihovi bave se iro41

kim spektrom tema, kao to su jednostavnost, zlo, potenje, smrt, srea, monaki ivot, vrlina i oslobaanje. Zbog svoje konciznosti i nadahnjujueg naina na koji prenosi Budino uenje, Dhammapada je najitanije i najomiljenije delo meu budistikom literaturom. Takoe je prevedeno na mnoge jezike, izmeu ostalog i na srpski.
The Dhammapada, prev. Narada Thera, 1963.

DHARMAPALA, ANAGARIKA Pohaao je kolu hrianskih misionara, a onda pod uticajem teozofskog pokreta u ranim dvadesetim godinama ivota odbacio svetovni ivot i postao beskunik (anagrika) i uzeo ime Dharmapala, to znai Branitelj Dhamme. Anagarika Dharmapala je roen kao David Hewavitharana na ri Lanki 1864. godine. Kasnije, 1893. godine, osniva Mahabodhi drutvo, sa ciljem da za budiste povrati kontrolu nad Mahabodhi hramom u Bodh Gayi, koji su bili zauzeli hinduistiki svetenici. Postepeno, Drutvo je krenulo u socijalni i misionarski rad i postalo prva savremena budistika organizacija meunarodnog znaaja i uticaja. Anagrika Dharmapla je bio neustraivi kritiar sujeverja i monake indolentnosti, te je neumorno radio na ponovnom oivljavanju bliskih veza izmeu theravda i mahyna budista. Neposredno pre nego to je umro u Srnthu 1933. godine rekao je: Voleo bih da budem ponovo roen dvadeset pet puta kako bih irio Dhammu uzvienog Bude.
Anagarika Dharmapala A Biographical Sketch, Bhikkhu Sangharakshita, 1964.

DHARMA Dharma je sanskritski oblik pi rei Dhamma. DIJETA Drati dijetu znai voditi rauna o koliini hrane koju unosimo i to zbog medicinskih razloga ili radi regulisanja telesne teine. U bogatim drutvima gojaznost (thlatta) je postala ozbiljan zdravstveni problem i industrija mravljenja je postala vrlo unosna. Tretmani protiv gojaznosti ukljuuju prepisivanje lekova za umanjenje oseaja gladi, psihoterapiju, savete u pogledu ishrane, ak i hirurke zahvate. Ali najekasniji tretman ostaje onaj jednostavan i jeftin vebanje i promena prehrambenih navika kako bi se smanjio unos kalorija. Pa ipak, mnogi ljudi imaju problem sa primenom ovog metoda. Jednom je kralj Pasenadi doao kod Bude sav zadihan i prejeden jer je upravo zavrio jo jedan od svojih ogromnih obroka. Videvi ga, Buda ree: Kada je osoba svesna i tako postie umerenost u jelu, njegove muke se smanjuju, sporije stari i time titi svoj ivot. Kralj je shvatio o emu je re i zamolio je svog neaka da mu ponavlja te rei svaki put kad bi seo da jede. Kao rezultat ovoga, kralj je malo-pomalo smanjio koliinu obroka, oslobodio se vika kilograma i ponovo dobio vitku guru. (SN III.13) 42

U drutvu izobilja malo je ljudi koji jedu samo da bi umirili muke gladi, zato to jedu toliko mnogo i tako esto da zapravo ni nemaju priliku da zaista budu gladni. Hrana je lako dostupna, tako da jedemo po navici, iz dosade, na podsticaj reklama, radi zabave, da bismo iskusili obeane nove ili neuobiajene ukuse ili jednostavno da osetimo magiju ukusa, kako to kau neke reklame. U vreme dok jedemo, naa panja esto je negde drugde, vaemo mehaniki i jedva i da primeujemo ta radimo. Mnogi od nas brinu o svojoj teini kad ne jedu, dok u trenutku kad se spremamo da ponemo sa jelom i dok jedemo o tome gotovo da i ne razmiljamo. Posledice svega toga su prekomerna teina ili gojaznost. Vrednost Budinog saveta kralju Pasenadiju, da jede sa svesnou (sati), nutricionisti su poeli da shvataju tek u poslednje vreme. Svesno jedenje pomae da se jedna naviknuta radnja preokrene u svesnu, ime se mogunost izbora poveava. Ono nam doputa da zastanemo za trenutak, porazmislimo i postanemo svesni onoga to nameravamo da uinimo i svojih motiva za to, a esto je upravo to dovoljno da bi se izmenilo ponaanje. Svesnost nam takoe omoguava da uvidimo kako u nama raste nagon za jelom a potom moemo da ga samo posmatramo bez ikakve reakcije, umesto da mu se odmah potinimo. Redovno vebanje svesnosti daha poveava verovatnou da emo se setiti da budemo svesni pre i tokom jela. Moe koristiti i povremeno vebanje onoga to nazivamo meditacija jedenja jedenje u samoi i bez urbe, potpuno fokusirano na ono to radimo, svesni ukusa svakog zalogaja, potpuno ga savakati i do kraja progutati pre nego to preemo na sledei itd. Kada je praeno redovnim zikim vebama i izbalansiranom ishranom, svesno jedenje jeste prirodan, blag i ekasan nain da se odri pravilna telesna teina. Znaajno je da je Buda odluio da kralja Pasenadija motivie pozitivnom, umesto negativnom porukom. Umesto da ga zatrpa problemima koje moe izazvati preterano uzimanje hrane, on mu je nabrojao dobre strane smanjenje telesnih bolesti (tanu tassa bhavanti vedan), usporavanje procesa starenja (saika jrati) i opte poboljanje kvaliteta ivota (yu playa) to su sve blagodeti normalne telesne teine i ishrane, a to potvruje i savremena medicina. Buda je bio svestan da su pozitivne stvari esto ekasnije u motivisanju ljudi na akciju.

DGHA NIKYA Dgha nikya je prva knjiga unutar Sutta piake, drugog dela Tipiake, svetog kanona budizma. Dgha znai dugo, a nikya znai knjiga ili zbirka i ovaj naziv oznaava da su 34 govora ili sutte u ovoj knjizi prilino dugi najdui je 46 strana u engleskom prevodu. Skoro polovina ovih govora u Dgha nikyi su u obliku debate ili dijaloga izmeu Bude i nekog drugog. Neke od njih su vrlo ustre i daju fascinantan uvid u to na koji nain je Buda koristio logiku, dijalektiku, zdrav razum i blago ubeivanje da bi pridobio ljude za svoje gledite. Kao i u veini drugih delova Tipiake, govori u Dgha nikyi ini se nisu poreani po nekom posebnom sistemu.
The Long Discourses of the Buddha, prev. M. Walshe, 1987.

DIVYAVADNA Divyvadna ili Nebeska dela jeste ogromna kolekcija od 38 legendarnih biograja i prepriavanja dogaaja iz Budinog ivota. Svrha svake od ovih pria jeste da opie rezultate dobrih i loih dela u prethodnim i buduim ivotima, ali isto tako da objasni osnovnu Dhammu na jedan zanimljiv nain. Napisana na sanskritu i sastavljena u III veku, da bi kasnije postepeno bila proirivana sve do VII veka, ova zbirka je postala jedna od najpopularnijih knjiga meu budistima u Indiji. Prie iz Divyvadne su bile esto prikazane na slikama ili skulpturama, a nastavljaju da 43

utiu na umetnost i danas. uvena drama Rabrindranata Tagore Chandalika bazira se na prii iz Divyvadne, a predstavlja kritiku sistema kasti, uvijena u priu o ljubavi, razdvojenosti i magiji.
Divine Stories: Divydana, deo 1, prevod Andy Rotman, 2008.

DOBRO DELO Dobro delo (pua) je kvalitet moralne ispravnosti i ponekad se naziva i korisno (kusala), vrlina (sla), blagotvorno (hita) ili dobro (sdhu). U tradicionalnim theravada zemljama, naroito u Tajlandu, znaenje dobrog dela je u velikoj meri iskrivljeno. Tako dana, umesto da se dobro delo shvata kao poseban nain ponaanja, ono se smatra skoro predmetom ili ak svojinom koju je mogue proizvoditi, akumulirati za kasnije korienje i ak prenositi na druge. Ovakvo shvatanje je loe uticalo i na praktikovanje Dhamme u Tajlandu. Preesto ljudi ne ine dobro iz potovanja prema Budinom uenju, radi jednostavnog zadovoljstva to radimo neto dobro, zato to tako treba da se ponaamo, ve zato da bi dobili zasluge. Na primer, velikodunost (dna) je degradirana od ina davanja u sredstvo dobijanja. to je jo gore, ljudi veruju da mogu da proizvode zasluge putem razliitih rituala lepljenje zlatnih listia na statue, davanje novca monasima, obilaenje oko stpa, itd. umesto da grade integritet i razvijaju vrlinu u svakodnevnom ivotu. I sve to uprkos Budinom upozorenju: Nemojte misliti da spoljanje delo donosi istotu. Znalci kau da se istota ne moe stei tragajui za njom u spoljanjim stvarima (S.I,169). Prema Padhna sutti, Mra, avo, pokuao je da odgovori Budu od duhovne prakse, tako to mu je predlagao da umesto toga gomila zasluge (yate pua), a to je upravo ono to mnogi monasi danas savetuju nezareenima da rade. Buda je ovakav predlog odluno odbio reima: Meni ne trebaju nikakve zasluge (Sn.428-31). Nerazumevanje i kvarenje lagano nagrizaju svaku ljudsku instituciju i u tom pogledu budizam se ne razlikuje od drugih religija. Videti Prenoenje zasluga. DOBRO I LOE Dobro ili ispravno (kusala) jeste sve ono to je etiki ispravno, korisno i to doprinosi probuenju, dok je loe ili pogreno (akusala) suprotno tome. Budizam koristi tri principa da bi odredio etiku vrednost nekog dela. (1) Vodei princip jeste ideja da je neto dobro ako doprinosi dostizanju odreenog cilja, a loe ako ga udaljuje. Cilj budizma jeste probuenje ili nirva, tako da se za sve ono to vodi ka njoj moe rei da je dobro. (2) Iz ovoga sledi i ideja da moemo oceniti vrednost nekog dela prema konsekvencama koje ono ima. Kraa, na primer, vodi do neprilika, besa i poveane sumnjiavosti kod rtve. Ono pojaava pomanjkanje obuzdavanja kod lopova (ako ga ne uhvate), a moe se zavriti i kanjavanjem (ako ga uhvate). Sve to jeste negativno i zato je kraa loa. (3) Princip univerzalizacije jeste ideja da moemo odrediti vrednost neega ako znamo kako se oseamo u vezi sa tim i potom to primenimo i na druge. Voleo bih da mi neko pomogne kad sam u nevolji i mogu to isto da zakljuim i za nekog drugog. Zato, kad vidim da je neko u problemu, pokuavam da mu pomognem. U hrianstvu se ovaj princip naziva zlatno pravilo. Nijedan od ovih principa sam po sebi nije dovoljan da se odredi dobro i loe, ali kada ih uzmemo zajedno, oni predstavljaju pouzdanog vodia ka etikom ponaanju. DOBROTA Dobrota (day, avera ili sangaha) jeste opti pojam za stav prema drugima koji je obeleen brinou, prijateljstvom, blagou i ljubavlju. Buda nas je esto podsticao ne samo da se ponaamo dobro ili da mislimo na blagonaklon nain, ve i da postanemo dobrota (daypanna), to znai da je izrazimo kroz svoje postupke (M.I,288; A.IV,249). Istinska dobrota je liena sebinosti, elje 44

za dominacijom ili povreivanjem drugih. Ona se moe ispoljiti kao dareljivost, spremnost da pomognemo, strpljivost kada su drugi spori i nedorasli, govorenje na uljudan nain, predusretljivost prema strancima ili portvovanost. Ukratko, dobrota jeste ljubav koja sebe izraava kroz govor i postupke.

DOMAINSKI IVOT Domainski ivot (gharvsa) odnosi se na ivot u kui sa suprugom i decom, kao i na rad da bi se oni prehranili. Na mnogim mestima u Tipiaki esto je istican otar kontrast izmeu ivota domaina i ivota monaha i monahinja. Prvi se opisuje kao pranjav i ograniavajui (raja patha), dok se za drugi kae da je slobodan kao povetarac (abbhoksa, D.I,63). Meutim, ovo moe biti suvie jednostavna generalizacija. U Budino vreme monasi i monahinje jesu imali veliku slobodu, ali je njihov ivot bio i teak i neizvestan. Najvei problem bilo je nepostojanje stalnog mesta boravka, tako da su morali da podnose hladnou i toplotu, glad i e, ubode buba i komaraca, vetar, sunce i gmizavce (M.I,10). A mnogi incidenti zabeleeni u Vinayi pokazuju nam da ak ni manastiri nisu bili poteeni meusobnih tenzija, ljubomore i svaa, ponekad sasvim ozbiljnih (M.I,321). Nasuprot tome, domain je moda imao kuu na dve vode, dobro omalterisanu i iznutra i spolja, sa sigurnim vratima i prozorima, a u njoj leaj pokriven vunenim prekrivaem, belim aravom, vezenim ilimima, skupom jelenskom koom, iznad njega zastor, a na svakom kraju grimizni jastuci, kraj njega upaljena lampa i dve ene koje se o njemu staraju sa svim svojim armom (A.I,137). Uprkos ovakvo prijatnoj kunoj atmosferi, ivot prosene osobe takoe je imao svoje nedostatke. Drutvena struktura stare Indije podrazumevala je da je mukarac u kui uvek bio potinjen svojim roditeljima, a u drutvu strogim zahtevima sistema kasti. Situacija je bila jo gora za ene. One su morale biti apsolutno podreene svojoj svekrvi i muu, a poto nije bilo kontrole raanja ili su sredstva bila nepouzdana, morale su da izdre mnogobrojne trudnoe. Mnogobrojna porodica pruala je veliku emocionalnu potporu, ali je isto tako mogla biti i izvor mnotva linih konikata, a ouvanje privatnosti uiniti jako tekim. I pored svih ovih i drugih potekoa, Buda je svojim nezareenim sledbenicima savetovao da praktikuju meditaciju dok obavljaju svoje redovne poslove, dok borave u svojim domovima prepunim dece (A.V,333) i neki od njih uspeli su da postanu probueni, dok su hiljade drugih uspeli da se popnu do nekog od stupnjeva koji tome prethode (M.I,491-92). Dakle, domainski ivot u V veku pre n.e. verovatno je bio daleko manje podsticajan za duhovno traganje od monakog ivota. Ali drutvo i porodini ivot su se od tada promenili do neprepoznavanja. Danas, barem na Zapadu, domainski ivot (bilo u zajednici ili samostalno) verovatno nudi vie slobode, privatnosti, slobodnog vremena i prilika za uenje i praktikovanje nego to je to bio sluaja ikada ranije u istoriji. Poto je to tako, tvrdnja da domaini ne mogu Dhammu do kraja praktikovati vie ne stoji. I ako se domainski ivot promenio u poreenju sa Budinim vremenom, onda se monaki ivot promenio jo i vie. Danas se dobar deo aktivnosti monaha okree oko njegovih pastoralnih dunosti: ceremonije blagosiljanja, pripremanje i dranje propovedi, uestvovanje u sahranama, neformalno savetovanje laika, uenje za monake ispite, uestvovanje u razliitim svetkovinama i slino. Prosean stareina manastira provede dobar deo svog vremena pokuavajui da pronae novac za odravanje i rekonstrukciju manastira, kao i za plaanje tekuih rauna. Za neke ljude najvea prepreka u duhovnom razvoju nije u tome da ne mogu da postanu monasi ili monahinje, ve uverenje koje su formirali da nije mogue da se duhovno razvijaju sve dok to ne postanu. Takav stav ih spreava da makar pokuaju da ozbiljnije praktikuju Dhammu. A zapravo domainski ivot nudi itavo obilje duhovnih prilika, ba kao i manastirski. Ali ta je sa 45

seksom? ta sa problemima u odgajanju dece? pitae se neki. Seksualna elja jeste prepreka u duhovnom ivotu, ali ta elja nuno ne nestaje kad neko na sebe stavi uti ogrta. Iako se zavetuju na celibat i posveeni su meditaciji, neki monasi se bore sa seksualnom eljom itav svoj ivot. Slino tome, seks je vaan za veinu domaina u ranom periodu njihovog braka, a onda kod nekih on gubi vremenom na znaaju. I naravno, neki ljudi koji nisu u braku, kao i neki koji jesu, ive ivotom celibata iako nisu doneli nikakvu formalnu odluku da to budu. Tano je da odgoj dece donosi mnogo izazova i zahteva mnogo vremena. Ali je takoe tano da ivot sa decom, kao i ivot sa partnerom, nudi prilike za razvoj nekih od najvanijih duhovnih kvaliteta. Ako smo roditelj i suprunik, to esto zahteva da odustanemo od svojih elja ili ih ostavimo na neko vreme po strani za dobrobit drugih i upravo to nam moe pomoi da usavrimo svoju istrajnost ili nevezivanje. Za sve to su nam potrebni strpljenje, dareljivost, opratanje i samoportvovanje. Deca i partneri nas takoe mogu obodriti svojom ljubavlju, prijateljstvom, nenou i emocionalnom podrkom, kvalitetima koji su kljuni za emocionalno zdravlje, a ponekad nedostaju u manastirima. Na kraju, ako treba praviti nekakvu razliku meu ljudima, onda bi je trebalo praviti ne na osnovu boje njihove odee, ve kvaliteta njihovog uma. Buda je rekao: Iako raskono obuen, ako je smiren, obuzdan, u vrlini istrajan, pred svakim biem odloio tap, taj je braman, asketa i monah. (Dhp.142). Rohitassa je jednom rekao Budi da je pokuao da stigne na kraj sveta, tj. do nirve, hodajui, ali da nije uspeo. Buda mu odgovori da je to zato to kraj sveta nije mogue nai idui bilo kuda, ve pogledavi u same sebe (S.I,62). A pogledati moete bilo da ivite u kui ili u manastiru, bilo da nosite farmerke ili uti ogrta. Videti upsaka i upsik. DOA Doa je bio ueni i vrlo potovani braman koji je iveo u vreme Bude. Ovo verovatno nije njegovo pravo ime, ve je po njemu tek kasnije postao poznat. Pali re doa znai posuda za merenje. Tako se Doa naao u Kusinri upravo u vreme Budine smrti. Kako se vest o ovom vanom dogaaju brzo rairila, predstavnici nekoliko kraljevstava i klanova poeli su da pristiu u Kusinru, kako bi za sebe obezbedili deo njegovih posmrtnih ostataka.

Savremeni prikaz Doninog deljenja Budinih posmrtnih ostataka

46

Skye su ih eleli zato to, kako je objasnio njihov predstavnik: Tathgatha je bio najvei izdanak naega plemena. Predstavnik kralja Magadhe ree da njegov gospodar ima pravo na posmrtni prah zato to pripada ratnikoj kasti kao i Buda. Malle iz Kusinre, zastupajii zakonsko pravilo o devet desetina za domaina, tvrdili su: Tathgatha je dostigao krajnju nirvu upravo u naem gradu i mi se neemo odrei njegovih kostiju. Sve u svemu, bilo je osam strana u ovom neobinom sporu. U Tipiaki, Doa je prikazan kao veti presuditelj. On se okupljenoj gomili obratio sledeim reima: Budino uenje ticalo se strpljenja i nije u redu da doe do svae oko podele ostataka ovog oveka najboljeg meu ljudima. Ostanimo svi u zajednitvu i miru. Neka u duhu prijateljstva ostaci budu podeljeni na osam delova. Ove rei su sve strane u sporu dozvale pameti,, te je odlueno da sam Doa podeli moti onako kako misli da je pravedno. Kao nagradu za obavljeni posao, njemu je pripala posuda u kojoj je posmrtni prah dran i iz koje ga je odmeravao na jednake delove. Primio ju je sa zahvalnou i najavio da e je pohraniti u posebnoj stpi. Kada je podela na opte zadovoljstvo bila zavrena, pojavio se predstavnik Moriya plemena i zatraio svoj deo ostataka. I tu je Doa uspeo da priskoi u pomo, govorei da onima koji zakasne pripada samo pepeo sa mesta za spaljivanje (D.II,164-6). Tako bi i uinjeno i tako je podignuto prvih deset budistikih stpa. U svom delu Buddhaarita, Avaghoa je iskoristio ovaj dogaaj da Doi pripie dugu i dirljivu pohvalu miru, kompromisu i zdravom razumu. Tradicija kae da je Doa komponovao poemu od 16.000 slogova u slavu Bude, koja je bila naslovljena Doagaita, ali je danas izgubljena.

DONIRANJE ORGANA Zahvaljujui napretku medicine, danas je mogue izvaditi neke organe iz jednog organizma i njime zameniti oboleli u telu neke druge osobe. Ovakve procedure mogue su zahvaljujui donaciji organa. Najee, organ koji se donira preuzima se od donora poto je ovaj preminuo, ali ponekad i ljudi koji su ivi i zdravi doniraju neki od parnih organa lanovima svoje porodice. Pre nekoliko godina mladi budistiki monah sa ri Lanke donirao je jedan bubreg devojici koja nije bila ni u kakvom srodstvu sa njim i koju ranije nikada nije sreo. Oigledno, monah je itao o toj devojici i njenoj bolesti i voen saoseanjem odluio se na donaciju. Zanimljivo je da se o ovoj mogunosti i vrlini doniranja organa drugima razmatralo u budizmu preko 2000 godina pre nego to je to i postalo mogue. U jednoj taki postoji fascinantna pria kada Buda, u jednom od svojih ranijih ivota kao bodhisattva, daje svoje oi slepcu. Pria do detalja opisuje kako su mu oi bile izvaene iz onih duplji, kako je preseen oni ivac i potom hirurkim puten implantirane u duplje slepca (a.IV,407). U budizmu, dati ivot za prijatelja smatra se jednim od najveih i najplemenitijih darova (D.III,187), ali i svojevoljno dati delove sopstvenog tela koji su drugome potrebni teko da je ita manje od toga.

DRAGO KAMENJE I METALI Drago kamenje (mai ili ratana) jesu minerali neuobiajenog sjaja, boje ili prozirnosti, koji se nalaze u zemlji. Na Zapadu neki organski materijali kao to su slonovaa, ilibar ili biser se takoe smatraju dragocenostima, kao to je to bilo i u staroj Indiji. Buda je nabrojao deset najpoznatijih i najtraenijih dragulja, kao to su biser (mutt), kristal (mai), beril (veuriya), koljka (sakha), kvarc (sil) crveni koral (pavla), srebro (raita) zlato (tarpa), rubin (lohitanka) i smaragd (masragalla, Ud.54). Iako je u to vreme Indiji bila jedini izvor dijamanata (vaira) na svetu, sve do XVII veka, udno je da ga Buda nije ukljuio na ovu listu, mada dijamante pominje na drugim mestima (Dhp.161). 47

Stari Indijci cenili su kristale, zato to su verovali da su u stanju da proiuju prljavu vodu (Mil.35). Veuriya se esto prevodi kao lapis lazuli, ali to nije tano. Buda je ovaj dragulj opisao da ima osam stranica, da je proziran i ima boju paunovog vrata (D.I,76; a.I,207), a to su osobine koje lapis lazuli ne poseduje. Meutim, beril je heksagonalni kristal, to zajedno sa njegova dva kraja daje osam strana, providan je i boja mu se kree u rasponu od zelene do tamne plavozelene. koljke su cenjene zato to se poliranjem moe postii da budu blistavo bele. Buda je govorio da moralan, disciplinovan monah ivi ivotom koji je savreno ist i blistav poput koljke (Vin. D.I,63). Retke koljke koje se uvijaju u desno smatrane su naroito dobrim znamenjem i dostizale su visoku cenu (a.IV,350). Na Zapadu se obino zlato (hema, kanaka ili suvaa) smatra dragocenim metalom, a ne dragim kamenom. Ovaj metal oduvek je bio poeljan zbog svoje lepote, pogodnosti za oblikovanje, to su osobine koje ima i osloboeni um. Buda je pominjao razliite vrste zlata haaka, ambonanda, kaana i sig, A.I,181: IV,255) a u nekim prilikama je proces proiavanja dragocenih metala uporeivao sa proiavanjem uma putem meditacije (A.I,257-8; III,16; Dhp.239; S.V,92). U najduem i najdetaljnijem od tih opisa rekao je: Postoje krupne neistoe u zlatu kao to su kamenii i krupniji pesak, ljunak i prljavtina. Pera ili njegov pomonik stavlja rudu u posudu i pere je naginjui tu posudu napred nazad, sve dok ne ispere svu prljavtinu. Kada je to gotovo, ostaju manje neistoe, kao to je sitan pesak, te pera ponavlja itav postupak. Kad i to zavri, ostaju najmanje neistoe, kao to je mulj, pa pera sve ponavlja jo jednom, dok na kraju ne ostane jedino zlatni prah. Tada zlatar ili njegov pomonik stavlja zlatni prah u pe i topi je, sve dok ne postane potpuno rastopljena. Ali on je ni tada ne vadi, jer talog jo nije isplivao na povrinu i zlato jo nije savitljivo, kovljivo, sjajno i spremno za obradu. Ali posle jo topljenja talog biva uklonjen i zlato postaje savitljivo, kovljivo, sjajno i spremno za obradu. Koji god nakit zlatar eli da napravi, bilo da je to dijadema, minue, ogrlica ili lani, on to moe da uini od tog zlata. Na isti nain, kod monaha koji namerava da razvija vii um postoje krupnije neistoe u postupanju, govoru i mislima. Takvih manjkavosti sabran monah se oslobaa. Kada je to uinio, ostaju manje neistoe, kao to su misao ispunjena eljom za ulnim zadovoljstvima, ogorenjem ili okrutnou i on se i njih oslobaa. Potom na red dolaze jo sitnije neistoe, kao to su misli o svojoj rodbini, zemlji ili reputaciji i on se i njih oslobaa. Posle svega toga mogue je da u njemu jo postoji udnja za viim dostignuima i otuda njegova koncentracija nije savreno mirna ili ujedinjena, a ona se postie svesnim naporom. Ali onda kada njegov um postane smiren i ujedinjen, svesni napor nije neophodan da bi se ta koncentracija odravala. Tada, bilo koje stanje uma da je dostino neposrednim znanjem, on moe da ga ostvari, u pravim uslovima (A.I,253-5). U kasnijoj budistikoj tradiciji tri utoita, tj. Buda, Dhamma i sangha, bili su i jo su uvek poznati kao Tri dragulja (Tiratana), zato to su poput dragulja prekrasni, traeni i izuzetno vredni (Sn.224-35). DRVEE Drvee (rukkha) jesu visoke biljke, obino sa debelim drvenastim korenjem i stablom iz kojeg rastu grane prekrivene liem. Poto je bio vrlo paljiva osoba, sa velikom moi zapaanja, i provodio dobar deo vremena u umi, Buda je veoma cenio i dobro je poznavao drvee. Delovi drvea koje on u svojim govorima pominje su deblo (khandha), periderm ili spoljanja kora (papaik), oema, lika ili unutranja kora (taa), godovi (pheggu), srika ili sredina stabla (sra), grane (skh) i lie (paa, M.I,193-6). Bio je svestan da postoje i razliite vrste korenja: veliko korenje drveta (mla), osovinsko i bono korenje (mlni ahogamniyni tiriyagamni), koren koji hrani (ni) i iliasto korenje (mattnipi). Takoe je shvatao da korenje upija vlagu i hranljive materije iz tla 48

i da se biljni sok (o) kree kroz stablo nagore ka granama (S.II,87-8). Mnogi Budini govori ukazuju da je gajio poseban anitet prema drveu. Kao veoma mlad, imao je svoje prvo duhovno iskustvo sedei u hladu ruine jabuke (M.I,246). Do probuenja je stigao pod bodhi drvetom, a odluio je da umre leei meu salovim stablima. Uio je da je dobro delo saditi drvee iroke kronje du puteva (S.I,33). ume je smatrao dobrim mestom za meditaciju. esto je svojim uenicima govorio: Ovde su podnoja drvea, ovde su proplanci. Banjan drvo, nadzemni koren Meditirajte! To je moj savet vama, Traite boravita u umi, u dubinama dungle, na mirnim mestima (D.III,38). Budi je njegova Dhamma bila toliko oigledna, da je jednom prilikom pokazao na okolno drvee i rekao: ak bi i ova ogromna salova stabla prigrlila Dhammu kad bi je mogla razumeti, a kako to onda ne bi uinila ljudska bia? (A. II, 193). Neki od najlepih odlomaka budistike knjievnosti odnose se na drvee. Buda je za gostoljubivu osobu rekao da je nalik velikom drvetu banjana koje raste kraj puta, te svojom senovitom kronjom prua utoite svakom namerniku i vraa mu snagu (a.VI,526). Milindapaha kae da bi trebalo pokuati da budemo poput drvea: Kao to drvee ne pravi razliku kad obezbeuje hladovinu, isto tako ni meditant ne treba da pravi razliku meu biima, ve razvija podjednaku ljubav prema svakom podjednako, i prema lopovima, ubicama i neprijateljima, kao i prema sebi (Mil.410). U Vimnavatthu, Akura je izrazio generalni budistiki stav brige i potovanja za svako ivo bie kada je rekao: Ne odlomi ni granicu drveta u ijem hladu sedi, jer bi to bilo poput izdaje prijatelja, zlodelo... Ne otkini ni list sa drveta u ijem hladu sedi, jer bi to bilo poput izdaje prijatelja, zlodelo (Vv.9,3-5). U takama postoji pria u kojoj neka devojka kae svojoj majci: Ako umrem... sakupi moje kosti i spali ih, podigni spomenik i kraj njega posadi kaikra drvo. A onda, kada posle zime, u prolee procveta, setie me se i rei: Takva je bila lepota moje keri. (a.V,302). Buddhaarita poredi duhovno vebanje sa drvetom ija vlakna su strpljenje, iji cvetovi su vrlina, ije grane su svesnost i mudrost, koje je ukorenjeno u odlunosti i koje donosi plod Dhamme. Abhiaakuntala primeuje da se grane bremenite plodom povijaju nadole i da bi dobri ljudi trebalo da ue od njih, kako ih njihov imetak nikada ne bi naveo da se gorde i uzdiu.

DUKKHA Videti Patnja.

DUA Videti Sopstvo.

49


AINIZAM ainizam je religija koju je nekoliko decenija pre Budinog prosvetlejnja osnovao mudrac kojeg sami aini nazivaju Nigaha Ntaputta (DN 2). Iako su Mahvra i Buda esto razgovarali ili debatovali sa uenicima onog drugog, nikada se nisu i lino sreli. ainizam i budizam imaju mnogo toga zajednikog i jasno je da je Buda bio pod deliminim uticajem ove miroljubive asketske vere. Meutim, Mahvra je uio da svako delo, bilo da je uinjeno sa namerom ili ne, stvara kammu dok je Buda govorio da jedino namerom podstaknuta dela imaju kammiki efekat. Iz ove razlike izmeu dve religije razvile su se dalje mnoge druge. Buda je takoe kritikovao samomuenje kojem su se podvrgavale ainski askete. Uprkos razmimoilaenjima sa budizmom oko ovih i drugih lozofskih pitanja, ainizam je oduvek bio miroljubiva religija. Popularno ainsko delo Nladiy kae: Krave su razliitih oblika i boje, ali mleko koje nam daju je uvek belo. Religijske kole su mnoge i raznolike, ali svaka od njih poduava ivotu vrline. Tokom nekoliko vekova su se ove dve religije meusobno nadmetale za primat, ali je na kraju budizam prevladao i ainizam je zauvek ostao religija manjine. Danas u Indiji ima oko tri miliona aina, uglavnom u zapadnoj dravi Guarat. Takoe, u nae vreme formirale su se male, ali vrlo aktivne zajednice aina u Velikoj Britaniji.
The Jains, Paul Dondas, 2002.

Podnoje Gomatevare, statue visoka 18 metara (ravanbelgola, Indija)

50

TAKE taka znai o roenju i to je naziv knjige u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake, a koja je opet prvi deo Tipiake, svetog budistikog Kanona. take ini 547 pria neke sasvim kratke, druge vrlo duge koje ilustruju Budine vrline kao to su dobrota, promiljenost, potenje, portvovanost, zdrav razum, hrabrost i odlunost. Likovi u mnogim od ovih pria jesu ivotinje. Rani budisti odabirali su mnoge od ovih pria iz bogate riznice indijskog folklora i usmenih predanja, prisvajajui ih tako to bi tvrdili da je glavni junak u njima zapravo bio Buda u nekom od svojih prethodnih ivota kao bodhisattva. Neke druge prie su ista budistika kreacija. take se sastoje od etiri dela, a na poetku serije je podui uvod (nidnakath), koji kazuje tradicionalni ivot Budin, poev od njegove odluke da postane Buda, pa sve do osnivanja prvog manastira. Svakoj prii prethodi pria o sadanjosti (pauppanna vaa), u kojoj se daje razlog zato ju je Buda ispriao, a na kraju je veza (samodhna), u kojoj se objanjava ko su zapravo likovi iz prie. Same prie (atta vatthu) su u prozi, a u njih su ubaeni i stihovi (gth), kojih ima ukupno oko 2500. Samo ti stihovi se smatraju izvornim Budinim reima. Zahvaljujui svojim zanimljivim sieima, dobro oblikovanim likovima i humoru, take su meu najpopularnijim knjigama Kanona. Prouavaoci veruju da neke od Ezopovih basni i mnoge druge zbirke narodnih pria imaju svoje poreklo u takama.
The Jtaka, prev. R. Chalmers, H. T. Francis, E. B. Cowell i W. H. D. Rouse, 1990.

TAKAML takaml, Venac taka, jeste obrada 34 taka prie, koju je u IV veku zabeleio na sanskritu monah ryasra. Uiva ugled jednog od remek-dela knjievnosti na sanskritu. Mnogi relje velike stpe u Borobuduru na ostrvu Java u Indoneziji prikazuju scene iz takamle.
Once the Buddha was a Monkey, prev. Peter Khoroche, 1989.

51

AVO U teistikim religijama avo, ponekad nazivan i Satana, Lucifer ili Belzebub, jeste bie potpuno suprotno Bogu i dobru. Prema Tipiaki, Budu je nekoliko puta opsedao duh po imenu Mara, pokuavajui da ga onemogui u daljoj borbi za probuenje, da ga iskuava ili ohrabri da to pre umre (Sn. 426; DN 16). Mnogi Budisti veruju da je Mara stvarno bie, dok drugi smatraju da se zapravo radi o alegoriji ili personikaciji negativnih stanja uma. ini se da je vie dokaza za ovo drugo miljenje nego za prvo. To je vidljivo iz injenice da pi re mra znai smrt ili Savremeni prikaz Marinog napada na Budu umiranje, a da se tri Marine keri nazivaju Tah, Arat i Rag, to znai udnja, Nezadovoljstvo i Pouda (SN IV.25). Sem toga, Buda opisuje vojsku sa kojom ga je Mara napao, sainjenu od ulne elje, gaenja, gladi i ei, udnje, tromosti i lenjosti, straha, nemira, dobitka, asti i slave, nezasluenog ugleda, oholosti i prezira (Sn. 436-8). Ovakvo tumaenje je dalje potkrepljeno injenicom da budizam vidi zlo kao misli, govor i postupke motivisane neznanjem, pre nego kao mahinacije neke sile koja je izvan ovekovog uma. Mara se takoe ponekad naziva Kanha, Mrani (MN 56), ili kao Namuci, Onaj koji vezuje (DN 20).
Buddhism and the Mythology of Evil, Trevor Ling, 1965.

ENDEN enden (Jianzhen; na japanskom Ganin) bio je kineski monah u vreme Tang dinastije, koji se spravom moe smatrati pravim renesansnim ovekom. Roen 688. u delu Kine koji je danas poznat kao pokrajina engsu, jo kao mlad postao je monah i uio je budizam u kineskoj prestonici tokom est godina. Tokom studija usredsredio se na Vinayu. Naredne godine ovladao je mnogim vetinama, ukljuujui medicinu, hortikulturu i ak arhitekturu. Dva njegova velika dostignua tokom tog perioda bila su osnivanje bolnice i organizovanje prepisivanja 32.000 svitaka sa svetim spisima, kako bi bili distribuirani razliitim manastirima. Godine 742. delegacija iz Japana stigla je u Kinu i endena su pozvali da poseti njihovu zemlju kako bi se ponovo uspostavila ispravna procedura zareenja za monahe i monahinje. Uprkos protestu svojih uenika i dobrotvora, enden je prihvatio poziv i sledee godine se otisnuo brodom ka Japanu. Loa navigacija i nevreme primorali su brod da se vrati u Kinu. Jo tri puta je pokuavao da stigne do Japana i nije uspeo. Tokom petog pokuaja brod je usled jakih vetrova skrenuo sa kursa sve do Hainan ostrva na jugu Kine. Trebalo mu je tri godine da se kopnom vrati kui. Potekoe na tom putovanju su bile tolike da je izmeu ostalog dobio infekciju oka i na kraju oslepeo. Nepokoleban prethodnim neuspesima i uprkos tome to je izgubio vid, jo jednom je pokuao da stigne do Japana i na kraju uspeo 753. godine. Stigao je u Naru, japansku prestonicu, gde ga je doekao car i postavio ga za stareinu velikog Todaii hrama. Tokom naredne dve godine obuavao 52

je oko 400 monaha i potom ih zamonaio u skladu sa svim pravilima. Posle ovoga, enden je izgradio za sebe hram da u njemu boravi i poduava sve do smrti 763. Kod projektovanja i izgradnje tog hrama uveo je tehnike do tada nepoznate u japanskoj arhitekturi. Takoe je u Japan preneo vetinu gajenja bonsaija i pravljenja sira od sojinog mleka. Ali endenov najvei dar Japancima bile su farmakologija i medicina. Uprkos slepilu, mogao je mnogo biljaka da identikujeom samo po mirisu, a bio je vrlo vet u njihov klasikovanju i skladitenju kako bi zadrale svoja lekovita svojstva. Takoe je ispravio mnoge pogreke u starim japanskim prevodima kineskih medicinskih rasprava. Sve do kraja XIX veka na pakovanjima lekova u Japanu mogao se videti endenov lik. Ubrzo poto je preminuo, Sedea statua enden u Toodai hramu u Japanu njegovi uenici napravili su statuu uitelja toliko vernu da je njome na radikalan nain izmenjena dalja istorija japanske skulpture. Ovaj kip je i danas izloen u hramu u kojem je iveo. endenov uticaj i reputacija nastavljaju da ive ak i danas. On se jo uvek smatra ocem japanske medicine. Godine 1973. Kina i Japan su zajedniki podigli endenovu memorijalnu dvoranu u njegovom prvobitnom manastiru u Kini, kako bi time obeleili ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa. Vrlo uspenu dramu zasnovanu na njegovom ivotu napisao je Inooe Yasusi, a za nju je muziku komponovao poznati japanski kompozitor Dan Ikuma. Nedavno je endenov ivot bio prikazan i u formi stripa. HNA Originalno znaenje rei hna, sanskritski dhyna, bilo je razmotriti ili promisliti, iako je ve u Budino vreme dobila znaenje dubokog meditativnog zadubljenja. Buda je re hna koristio da oznai stupnjeve koje prelazi um na putu od uobiajene prenatrpanosti do poptune jasnoe. Iako je uoio etiri takva stupnja, ne treba ih smatrati posebnim ili odvojenim. Umesto toga, jedan stupanj se utapa i transformie u drugi, kako se razliiti mentalni elementi razvijaju ili gube. Prvi korak u dostizanju hne jeste istrajna i redovna meditacija do nivoa kada su pet prepreka oslabljene ili privremeno neutralisane. Na taj nain nastaje stanje u kojem postoji distanca u odnosu na ulne elje i tetna stanja uma (vivieva kmehi vivia akusalehi dhammehi), u kojem se misli nastavljaju (savitakka savira), ali su mnogo redukovanije i uglavnom neutralne po sadraju i u kojem postoje suptilna, ali primetna radost i srea (pti sukha). Meditant onda obuhvata, potpuno obuhvata, ispunjava i proima (abhisandeti, parisandeti, paripreti, parippharati) svoje telo tom radou i sreom. Buda je to stanje nazvao prvom hnom. Ako nastavimo da razvijamo ovo stanje, misli se na kraju potpuno zaustavljaju (avitakka aviara), um postaje fokusiran i bez ikakvog napora (etaso ekodhibhva) i doivljavamo duboki unutranji mir (ahatta sampasdana), nastavljajui da telo ispunjavamo radou i sreom. To se naziva druga hna. 53

Vremenom, radost nestaje (ptiy a virga), a spokojstvo (upekha), kristalno jasna svesnost i panja (sati sampana) postaju izraeniji i doivljavamo sreu (sukha) kakva je privilegija obino samo probuenih. Ovo se naziva trea hna. U etvrtoj i poslednjoj hni postajemo postupno osloboeni svakog zikog i psihikog zadovoljstva i bola (sukhassa a pahn dukkhassa a pahn pubbeva somanassa domanassna atthagam) i um biva ispranjen od svega izuzev potpuno istog spokojstva i svesnosti (upekhsati prisuddhi, DN 2). Uoljivo je da su tri glavne komponente hna, pozitivni oseaj, svesnost i spokojstvo. Radost i srea, koji se nastavljaju ak i poto meditant izroni iz stanja hne, pomau mu da razvee emocionalne vorove i isceli psihike ozlede prolosti, te tako pojednostavljuju um i daruju duboku zadovoljenost. Svesnost omoguuje isti, prodorni uvid u stvari, dok nas spokojstvo spreava da se u njih upetljavamo. Meditant postaje nepomino sredite koje posmatra i lagano se puni mudrou. Videti Meditacija.
The Path of Serenity and Insight, H. Gunaratna, 1985.

VAKA KOMRABHAA vaka Komrabhaa bio je Budin lini lekar i otac budistike medicine. Tradicija kae da je bio sin prostitutke iz Ragahe. Posle roenja, majka ga je stavila u kotaricu i ostavila na ivici deponije za ubre, gde ga je pronaao princ Abhaya i usvojio. Naputenu novoroenad bi uglavnom vrlo brzo proderali psi i gavrani, ali poto je jo bio iv (va) kada su ga pronali, nazvan je vaka. Drugi deo njegovog imena izveden je verovatno od kaumrabhtya, sanskritskog termina za opstetriku i pedijatriju. Kada je odrastao, poslali su ga u Takkasilu (dananju Taksilu, na severu Pakistana) gde je studirao medicinu sedam godina kod mudraca treye. Po povratku u Ragahu brzo je stekao ugled vetog lekara i na kraju je bio postavljen za dvorskog lekara kralja Bimbisra. vaka je kasnije postao Budin uenik i leio je i njega i druge monahe i monahinje kada je bilo potrebno. Posedovao je prekrasan mangov vrt, nedaleko od istone kapije Ragahe, koji je poklonio Budi i tu se kasnije razvio veliki manastir (D.I,47). Ostaci manastira otkriveni su i iskopani 1954. godine. Buda je odrao dva govora ivaki. U prvom je naveo uslove pod kojima monasi i monahinje mogu da jedu meso, a u drugom je denisao nezareenog sledbenika kao nekog ko je uzeo tri utoita i ko se pridrava pet pravila morala (MN 55; AN VIII.26). Zbog svoje predanosti nezi svojih pacijenata, Buda je hvalio ivaku kao prvog meu onima koji su omiljeni meu ljudima (A.I,26). Savremeni tajlandski prikaz vake

54

E
EPITET Epitet (pariyya ili vevaana) jeste re ili fraza koja savreno opisuje karakteristike ili sutinu neega. Postoje etiri stiha koja se mogu okarakterisati kao epiteti Budinog uenja. To su: Izbegavaj zlo, razvijaj u sebi dobro i proisti svoj um; to je uenje svih Buda (Dhp. 183). Ne vreati, ne povreivati, iveti prema Patimokkhi, iveti u samoi i vebati um; to je uenje svih Buda (Dhp.185). Predvidevi opasnost u sukobu i harmoniju u miru, boravi u jedinstvu i ljubavi; to je uenje svih Buda (Cp.3,15,13). Ljubav treba razvijati prema sebi i prema drugima, sve treba proeti ljubavlju; to je uenje svih Buda (Mil. 394). Dve stvari odmah padaju u oi u ovim epitetima. Prva da se u budizmu ne radi prvenstveno o prirodi naih verovanja, ve o kvalitetu naeg srca. Druga je vanost koju budizam pridaje proienju uma i manifestovanju razliitih izraza ljubavi. Budista nije neko ko veruje u Budu. On ili ona je neko ko je blag pri govoru (sakhila), ko nastoji da razvija mir (samagga) i harmoniju (avivda) unutar zajednice u kojoj ivi, ko razvija ljubav (mettabhvan) u svom srcu i proima svakoga, ukljuujui i sebe, tom ljubavlju (mettaittena pharitabba). Videti Vera.

EZOTERIZAM Ezoterizam je ideja da bi neka duhovna uenja trebalo uvati kao tajnu od veine i otkrivati ga samo odabranima. Upaniade, kada su bile stvorene negde u vreme Bude, predstavljale su tajno uenje dostupno jedino visokoj kasti ljudi koji su se zavetovali na potpunu lojalnost uitelju. ak i u tibetanskom budizmu ili varayna neka uenja su rezervisana samo za one koji su inicirani. Ideja da Dhammu treba ograniiti ili monopolisati unutar nekakve unutranje grupe Budi je bila neprihvatljiva. On je smatrao da su istine koje je poduavao razumljive za svakoga, vane za svakoga i primenljive za svakoga. Jednom prilikom rekao je: Tri stvari blistaju otvoreno, a ne u tajnosti. Koje tri? Meseev disk, Sunev disk, kao i Dhamma i disciplina kojima poduava Tathgata (AN III.132). Istu stvar ponovio je neposredno pred smrt kada je rekao: Objavio sam Dhammu ne skrivajui bilo ta i kao otvoreno uenje. Nita sakrio nisam u stisnutoj ruci (DN 16).

EUTANAZIJA Eutanazija je namerno ubijanje pacijenta obustavljanjem neophodnog medicinskog tretmana. Eutanazija moe biti aktivna, na primer davanjem smrtonosne injekcije, ili pasivna, na primer prestankom hranjenja pacijenta koji je u komi. Ona takoe moe biti dobrovoljna, na zahtev pacijenta, ili nedobrovoljna, kada je pacijent bez svesti, pa pravno odgovorna osoba donosi odluku. Otuda postoje zapravo etiri tipa eutanazije aktivna dobrovoljna (ADE), pasivna dobrovoljna (PDE), aktivna nedobrovoljna (ANE) i pasivna nedobrovoljna (PNE). Iako budizam gaji veliko potovanje prema ivotu, on takoe prihvata da je smrt sastavni i neodvojivi deo ivota, tako da zbog toga i smrt treba potovati. Jedan od naina da potujemo ivot jeste da kada postane toliko ispunjen bolom i lien svakog digniteta pojedinac i njegova porodica mogu odluiti da ga okonaju. Potovati smrt znai dostojanstveno prihvatiti kada doe trenutak za nju i dopustiti joj da se dogodi u skladu 55

sa prirodnim tokom stvari. Tako, sa budistike take gledite, PDE i PNE ne predstavljaju krenje prvog pravila morala i zapravo mogu predstavljati ak i jedan in saoseanja.
Buddhism and Bioethics, Damien Keown, 1995.

EVOLUCIJA Evolucija je nauna teorija po kojoj se ivot postepeno prilagoava promenama u okolini i to kroz proces mutacije, prirodne selekcije i borbu za opstanak. Ovu ideju je prvi opisao arls Darvin 1859. godine i danas je prihvaena kao temeljni princip u svim naukama koje prouavaju ivot. Iako nije eksplicitno pomenuta u Tipiaki, ideja evolucije je potpuno konzistentna sa Budinim uenjem o udnji za postojanjem (bhava tah), o tome da se sve menja (ania) i prirodnim uzrocima umesto boanskoj kreaciji. U Aggaa sutti Buda kae da je Zemlja posle nastanka bila potpuno prekrivena vodom, a da su prvi oblici ivota plutali na povrini, gde su se hranili, a da su se postepeno razvijali od jednostavnih do sloenih i to tokom ogromnog vremenskog perioda (DN 27). Za teistike religije koje poduavaju da su ljudi posebna kreacija Boga, ideja da je ovek nastao evolucijom od niih ivotinja je krajnje uvredljiva. Budisti su oduvek verovali da su ivotinje vredne ljubavi i potovanja, da ljudi mogu da se ponovo rode kao ivotinje, te je za njih pojam evolucije sasvim prihvatljiv.

56

F
FIZIKI IZGLED, BUDIN Ima dovoljno usputnih informacija u Tipiaki da bismo stekli predstavu o Budinom zikom izgledu. Bio je visok oko hvata (S.I,62), pri emu je hvat (byma) rastojanje izmeu vrhova prstiju kada se obe ruke raire sa strane. Takoe itamo da je za etiri prsta bio vilji od svog polubrata Nande (Vin. IV,173). Kao mlad, pre nego to je postao beskunik, imao je dugu crnu kosu i bradu (M.I,163). Iako Budini kipovi uvek pokazuju da je imao kosu, to je samo ikonografska konvencija i nije istorijski tana. Posle naputanja doma, slino ostalim monasima, on je odsekao i kosu i bradu (M.I,163). Svi se izvori slau u tome da je Buda bio veoma prijatnog izgleda. Braman Soadaa opisao ga je kao privlanog, lepe spoljanjosti, prijatnog za videti, skladnog oblika tela i lepih crta lica (D.I,115). Ovaj prirodno lep izgled bio je jo pojaan njegovim dubokim unutranjim mirom. Jedna druga osoba opisala ga je sa lep, uliva poverenje, smiren i sabran, sa dostojanstvom i pribranou savreno ukroenog slona (A.II,36). U vezi sa njegovim tenom i crtama lica jedan braman je rekao: Divno je, zaista udesno kako okrepljuje prisustvo Gotamino, kako je jasno i zrai njegovo lice. Ba kao zlatni jujuba plod to se blista u jesen... isto takvo je i lice Gotamino (A.I,181). Meutim, kao i kod svakog drugog, i Budin izgled se promenio sa dolaskom starosti. U poslednjim godinama ivota Buda je rekao o samome sebi. Sada sam star, oronuo, istroen, onaj koji je preao ivotni put. Poto mi je osamdeseta, pribliavam se kraju ivota. Ba kao to se stara kola kreu jedino ako se ojaaju uadima, isto tako i se i moje telo kree jedino ako je ojaano (D.II,100). Videti Ten i crte lica i Une koljke.

Buda Gandhara region, Pakistan, III-IV vek

FLEKSIBILNOST Fleksibilnost (mudut) jeste u psiholokom smislu sposobnost da vidimo promene i nijanse u nekoj situaciji ili principu i da se u skladu sa time prilagodimo. U Metta sutti, Buddha zagovara eksibilnost, zajedno sa nekoliko drugih retko diskutovanih, ali vrlo vanih vrlina: biti vet, estit i iskren, prijemiv za pouku, blag i neobmanut, zadovoljan i bez velikih prohteva (Sn. 143). U takama je rekao: Savijaj se poput luka i budi gibak poput bambusa; tada nee biti u neprijateljstvu ni sa kim (a. VI,295). Budina eksibilnost je najvidljivija u njegovom stavu prema pravilima. On je napravio pravila za monahe i monahinje kako bi reio odreene probleme i oekivao je da ih svako shvati ozbiljno i pridrava ih se. Meutim, bio je dovoljno mudar da razume da nijedno pravilo ne moe da rei svaku moguu situaciju, da se okolnosti menjaju i da otuda i pravila treba menjati kad se to pokae neophodnim. U Vinayi vidimo kako su pravila bila prilagoavana i modikovana, a neposredno pred smrt Buda je rekao uenicima da mogu da promene

57

manja pravila kad to bude potrebno (DN 16). Intelektualna eksibilnost (ittamudut) takoe je vana (Dhs. 45). Imati stavove i gledita, ali bez cepidlaenja, dogmatizma ili krutosti u vezi sa njima, jeste jedan vaan vid oslobaanja. Videti Korisna sredstva. FRANJA ASIKI Franja Asiki (1182-1226) roen je u Italiji u imunoj porodici i tokom dobrog dela svoje mladosti vodio je sasvim obian i bezbrian ivot. Onda se 1202. naao u zatvoru na nekoliko meseci i posle izlaska se teko razboleo. Razoaran svojim ivotom, okrenuo se molitvama, da bi se etiri godine kasnije javno odrekao svoje porodice i njezinog imetka, na zaprepaenje svoga oca. Posle toga, Franja je iveo kao isposnik i dobar deo svog vremena provodio pomaui siromanima. Postepeno je poeo da privlai uenike i na kraju osnovao i monaki red nazvan red male brae, a jo kasnije i enski red nazvan klarise. Meutim, Franja nije bio dobar organizator i vremenom je svakodnevno upravljanje redom prepustio drugima, a sam se vratio ivotu kontemplacije u tiini. Tokom tog perioda poele su da se na njegovom telu pojavljuju neobine rane, sline onim Isusovim. Franja je umro 1226. i dve godine kasnije katolika crkva ga je proglasila za sveca. Za budiste, sveti Franja je najprivlaniji od svih hrianskih svetaca. Na vie naina je njegov ivot slian Budinom. Njegovi postupci i uenje izrazili su ono najbolje iz Isusovog jevanelja ljubavi, blagosti, opratanja, jednostavnosti i nevezivanja, ali bez dogmatizma i strogosti. Bio je takoe naroito blag prema ivotinjama, a to je neto to do tada nije postojalo u hrianstvu. Da je Franja bio jedan od njegovih uenika, Buda bi ga hvalio kao primernog monaha. Meutim, njih dvojica su se i razlikovala. Franja nije bio spretan u praktinim stvarima, dok je Buda pokazivao veliku mo procenjivanja i praktinosti u veini stvari koje je radio. Franjina privrenost jednostavnosti proirivala se i na intelektualne stvari; bio je bezazlen, poverljiv i prostoduan na najbolji mogui nain. Buda je, sa druge strane, bio promiljen, pun znanja i intelektualno rigorozan. Franja je imao sve one drage osobine deteta; Buda, pak, najbolje atribute odraslog oveka. ivoti, uenje i lini primer Bude i svetog Franje su vani danas po tome to mogu da poslue kao most razumevanja izmeu budista Bazilika Sv. Petra, Vatikan i hriana.
Saint Francis of Assisi, L. Cunningham, 1976.

58

FUNDAMENTALIZAM Fundamentalizam (idasabhinivesa) jeste verovanje da svete tekstove treba tumaiti doslovno. Fundamentalisti su skloni da budu dogmatini u pogledu praktikovanja svoje religije i netolerantni prema drugim religijama. esto su jo netolerantniji prema pripradnicima svoje religije koji svete spise tumae drugaije od njih. Buda je fundamentalistu okarakterisao kao osobu koja bez prekida besno objavljuje: Samo je ovo istina, sve drugo je pogreno (M.II,171). Zbog generalno istraivake i otvorene prirode budizma, on je sasvim retko proizvodio fundamentaliste ili fundamentalistike pokrete. Buda je rekao da svako ko istrauje njegovo uenje mora u obzir da uzme doslovno znaenje (vyaana), ali isto tako i duh (attha), ime je hteo da kae da postoje dimenzije i nijanse Dhamme koje su iza pukih rei i da poznavanje samo rei nije dovoljno (D.III,127; Vin.I,20). Na drugom mestu je dodao: U pogledu Dhamme koju sam tako izloio na razliite naine, ako ima onih koji mogu da se sloe, da se saglase i da prihvate ono to je ispravno reeno i ispravno izgovoreno, moe se oekivati da oni ive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (to se lako mea) sa vodom, gledajui jedan na drugog prijateljskim oima. (S.IV,225). U uvenoj Klma sutti je takoe rekao da u svojim naporima da procenimo religijske tvrdnje treba vie da se oslonimo na sopstveno iskustvo, nego na religijske tekstove (A.I,187). Videti Srednji put i Tolerancija.

59

G
GANG Gang (Gag) je najdua reka u Indiji i ona tee kroz Srednju zemlju, onaj deo Indije u kojem je Buda iveo. Nekada su je nazivali i Bhgrath (J.V,255). Veliina i lepota, kao i njezina sposobnost da hrani useve, ali i da zbrie itavo selo tokom poplava, uticali su da se na nju gleda sa meavinom divljenja i straha. Jedan lik u atkama kae: Divim se Gangu, ije vode teku i bujaju (J.V,93). Hinduisti su verovali, a i danas veruju, da njezina voda ima mo da spere posledice svakog loeg dela koje su uinili, to je Buda kritikovao (M.I,39). Mleni put je nazivan nebeskim Gangom (ksagag, a.II,65). Kako bi se moglo i oekivati, komentari daju potpuno fantastian opis izvora ove reke i njenih prvih kilometara, govorei da polazi od jezera Anotatta, die se u vazduh i potom prolazi kroz nekoliko tunela u stenama pre nego to stigne do Indije. Tipiaka ne govori nita o izvoru Ganga, sem da je negde u Himalajima. atke esto kau da kada je Bodhisattva bio asketa, u prethodnim ivotima, odlazio je u Himalaje i pravio sebi boravite kraj jedne okuke koju je pravio Gang (na primer, a.II,145; II,258). Gornji tok Ganga zvao se Uddhagag (a. II,283), reka Yamuna se u njega uliva kod Payga (dananji Allahabad, a.II,151), da bi potom reka nastavila svoj put ka moru (A.IV,199). Buda je esto koristio Gang kao poreenje ili metaforu za svoje uenje (na prim. M.I,225; S.II,140; S.IV,298). Kada je eleo da doara nezamislivu koliinu neega, rekao bi da ga ima koliko i zrna peska u Gangu (S.IV,376), to je poreenje vrlo esto korieno u mahyna literaturi. Kad je elo da naglasi delotvornost svoga uenja za dostizanje nirve, koristio je neizbeno, nezaustavljivo kretanje Ganga na istok, kako bi ilustrovao tu ideju. Tako je rekao: Ba kao to Gang tee, klizi, naginje ka istoku, isto tako onaj ko neguje i batini plemeniti osmostruki put, klizi ka nirvi (S.V,40). Kada je Buda napustio Paliputtu (danas Patna) tokom svog poslednjeg putovanja, morao je da pree Gang, kako bi stigao u Vesli. Danas je reka na tom mestu iroka skoro kilometar, verovatno isto onoliko koliko je bila i u stara vremena. Ljudi iz grada koji su doli da ga isprate, poee da idu obalom gore-dole, traei neku skelu ili amac koji e ga prevesti. Neki ak krenue da seku i uvezuju trsku kako bi napravili splav. A onda, prema Mahparinibbna sutti, hitro kao kad bi snaan ovek ispruio ruku ili je savio, Buda i njegovi monasi nestadoe sa jedne obale Ganga i pojavie se na drugoj (D.II,89). Oni koji veruju u sutinsku identinost budizma i hrianstva esto ciReka Gang, Varanasi (Benares) jedan od osam svetih hinduskihmesta i jedan od najstarijih nastanjenih gradova sveta tiraju ovaj dogaaj kao paralelu 60

prii o Isusu kako ide po vodi (Mark 6,45-52). Poreenje je, meutim, malo sumnjivo. Ko god da je napisao priu o Isusovom hodanju po vodi verovao je da je ona doslovno tana i predstavio ju je kao dokaz Isusove boanske prirode. Mnogi hriani i dan-danas prihvataju je kao takvu. U prii o Budinom prelaenju Ganga on ne hoda po povrini reke, ve nestaje na jednom mestu i pojavljuje se na drugom. Ali to je jo vanije, budistika pria nije namenjena tome da je uzmemo doslovno, iako je neki ljudi moda tako doivljavaju. Ona je primer didaktikog ulepavanja pria treba da zadri panju i onda doprinese vanoj poenti to je knjievno sredstvo esto korieno u pi Tipiaki i indijskoj knjievnosti uopte. A poenta koja se pravi ovom priom jeste da bez obzira koliko se teko moe initi dostizanje probuenja, injenica da su ga drugi dostigli treba da nam bude dovoljno ohrabrenje i ulije odlunost da ga i sami dostignemo. Ovo potvruje kraj ove prie. Buda se osvre i gleda preko reke, vidi ljude kako jo uvek tre tamo-amo obalom i kae: Kada obini ljudi hoe da preu okean, jezero ili reku, oni naine most ili splav. Ali mudraci su ve na drugoj obali (D.II,89). Videti uda. GLAS, BUDIN Glas (ghosa) jeste zvuk nainjen govornim aparatom dok govorimo ili pevamo. Boja glasa je blisko povezana sa naim zikim i psiholokim stanjem. Napetost ili uzbuenje mogu proizvesti piskav, treperav ili glas neujednaene visine. Bes, strah ili potitenost mogu proizvesti itei ili stenjui glas, niskog, preteeg tona. Buda je imao naroito lepu boju glasa, koji je odslikavao duboki unutranji mir i toplo saoseanje, to je sigurno njegove govore inilo jo ubedljivijim. Kae se da je njegov glas imao osam obeleja: bio je razgovetan (vissaha) i jasan (vieyya), milozvuan (mau) i blag (savanya), zaokruen (bindu) i tean (avisri), dubok (gambhra) i zvonak (nidddi). Jedan posmatra je primetio da kada se Budin govor zavri, publika sa oklevanjem ustaje i odlazi, stalno ga posmatrajui (M.II,140). GOSTOPRIMSTVO Gostoprimstvo (titheyya ili sakkra) jeste in predusretljivosti i pomoi prema gostima (atithi ili phunaka) i namernicima (addhika). U itavom starom svetu gostoprimstvo, barem prema lanovima sopstvenog plemena ili religije, bilo je visoko cenjeno. U Indiji je ono bilo ogranieno zahtevima sistema kasti. Na primer, Manusmrti, najvanija hinduska pravna knjiga, kae da braman treba da prui gostoprimstvo jedino drugim bramanima, a da nikada ne bi trebalo da pozdravi ili uzvrati na pozdrave monaha ili asketa neortodoksnih tradicija. Verovatno se zbog ovakvih ideja dogodilo da Buda ode u sakupljanje hrane u bramansko selo Pacasl, a da njegovi stanovnici odbiju da mu bilo ta daju, tako da ga je napustio sa zdelom istom kao i kada je dolazio (S.I,114). Tipiaka esto kae da je Buda bio spreman da pozdravi, prijateljski nastrojen, utiv i srdaan prema svakom ko bi doao da ga vidi (D.I,116). Jedna od tradicionalnih dunosti laika bila je da prinese petovrsne darove, od kojih je jedan bio da obezbedi hranu, smetaj i pomo gostima (atithibali), to je Buda odobravao i ohrabrivao (A.II,68). Kada bi monah dolazio u manastir, Buda je od domaih monaha traio da izau pred njega i pozdrave ga, pripreme sedite za njega, donesu mu vodu da opere noge, pripreme mu smetaj i urade razne druge stvari da bi se oseao dobrodolim (Vin.II,207-11). Ako neko ne bi uzvratio na gostoprimstvo na isti nain, Buda je to smatrao vrlo ravim. Tako je rekao: Ko god ode u kuu drugoga i bude nahranjen, a ne uini to isto kad se domain pojavi kod njega, toga ja smatram otpadnikom (Sn.128). Milindapaha kae ako nam u kuu doe gost kad je ve sva hrana pojedena, treba skuvati novi pirina kako bismo ga nahranili i ublaili mu glad (Mil.107). 61

Danas, uz sve hotele i brzi transport, gostoprimstvo kako se praktikovala u prolosti ima manji znaaj i manje je neophodno. Meutim, jo uvek ima mnogo prilika da se bude gostoljubiv. Kada je neko nov u budistikoj grupi, na radnom mestu ili u kraju, to moe u njemu izazvati zbunjenost i nesigurnost. Biti gostoprimljiv prema takvim ljudima, pomoi im da se oseaju kao kod kue i upoznati ih sa ostalima jeste jedan od izraza dobrote. Jedna vrsta indirektnog gostoprimstva uobiajenog u budistikom svetu sve donedavno bilo je pravljenje sklonita za putnike i hodoasnike. Ljudi bi podigli kue za odmor (vasatha) na obodu sela i gradova ili du puteva na mestima gde su rastojanja izmeu sela bila suvie velika. Drugi predani ljudi bi se postarali da te kue opskrbe drvetom za vatru i pijaom vodom, kao i da samu kuu odravaju istom. Buda je govorio da sadnja drvea (verovatno du puteva), zatim podizanje mostova, kopanje bunara, gradnja odmorita i obezbeivanje vode za putnike jesu sve milosrdna dela koja poiniocu donose dobre zasluge (S.I,33). U Suhrllekhi Ngaruna je podsticao svog kraljskog korespondenta da podie kue za odmor u hramovima, varoima i gradovima, te da postavlja posude sa vodom kraj usamljenih puteva. Ova poslednja stva rje jo uvek vrlo popularna u Burmi. Grupe prijatelja se organizuju u drutva za doniranje vode (wainay ya thukha) i obaveu da e redovno postavljati posude sa vodom kao poklon putnicima.

GOVOR, ISPRAVAN Ispravan govor (samm v) jeste trei korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu. Govor je sposobnost da formiramo i izgovorimo re, sposobnost koju imaju samo ljudska bia. Zbog njene moi da donese dobro, ali i da povredi, Buda je veliku vanost pridavao ispravnom govoru. Tako je ispravni govor denisao kao izgovaranje samo onih rei koje su istinite (bhta), korisne (attha sahita), izgovorene u pravo vreme (klena) i motivisane blagou i simpatijom (anukampa, M.I,395). Jednom drugom prilikom je ovoj listi dodao i kvalitet blagosti (saha, M.I,126). U jednom od svojih najdetaljnijih opisa umene upotrebe verbalne komunikacije Buda je rekao: Odustajui od laganja, on postaje govornik istine, onaj u ije se rei moe imati poverenje, na njih se osloniti, i tako on ne obmanjuje svet. Odustajui od zlonamernih rei, on ne ponavlja ovde ono to je uo tako kako bi naneo tetu drugome. On izmiruje zavaene i ohrabruje one ve ujedinjene, raduje se miru, voli mir, ushiuje se mirom, govori u korist mira. Odustajui od otrih rei, govori rei kojima se nita ne moe zameriti, prijatne, ugodne za uho, odmerene, koje stiu do srca, utive, dopadljive svakome. Odustajui od ispraznog naklapanja, on govori u pravom trenutku, ispravno, jezgrovito, o Dhammi i praksi, rei koje vredi zapamtiti, primerene okolnostima, razborite, artikulisane i povezane sa ciljem (D.I,4).

GOVOR I SLUANJE Govoriti (kath) znai oblikovati rei, a sluati (nismeti ili susssati) znai obraati panju na rei koje su izgovorene. Kombinacija govora i sluanja jeste najei oblik komunikacije meu ljudima i otuda ima veliki znaaj u meuljudskim odnosima. Odbijanje da razgovaramo sa nekim, neprecizno izjanjavanje kada nekome govorimo ili ne obraanje panje kada drugi pokuava da nam neto objasni, sve su to uzroci nebrojenih problema meu ljudima. Ako govorimo sa drugima i sluamo kada oni govore, tada stvaramo mogunost meusobne bliskosti, razumevanja i tolerancije. Budin pojam ispravnog govora odnosi se uglavnom na etiku dimenziju govora, na to ta govorimo. Ali Buda je takoe vodio rauna i o tome kako govorimo, o onim kvalitetima koji nae rei mogu uiniti pozitivnim i ekasnim sredstvom komunikacije. Buda je uvek na nain koji je ozbiljan i koristan za otvaranje uma (kath abhisallekhik etovivaraa sappy, A.V,67), a od svojih uenika 62

je traio da govore bez dvosmislenosti (na bydhati) ili ustezanja (asandiha), blagim tonom (saha) i da koriste rei koje su uglaene, jasne, bez zamuckivanja, sa znaenjem, razumljive i nepristrasne (A.II,51; V,81; 96). Kada govorimo na takav nain, socijalna interakcija je prijatnija i harmoninija, a poduavanje Dhammi na takav nain ini je privlanijom i ubedljivijom. Meutim, nije svaka elokventnost pozitivna. Neki ljudi kombinuju svoje retorike vetine sa otroumnim argumentima i snagom glasa, kako bi dominirali u svakom razgovoru, te uguili svako gledite izuzev svoga. U religijskim debatama u Budino vreme, neki od govornika bili su u stanju da se suprotstave i slome istinski govor lanim govorom, tako da se publika uzbudi i pone da vie: Ovo je mudrac! Pravi mudrac! (A.V,230). Ali rei neto jednostavno, iskreno i blagim glasom moe nekad biti ekasnije od sosticirane analize. Moda najvea prepreka ekasnoj verTajlandski prikaz prve Budine propovedi posle probuenja balnoj komunikaciji jeste suvie govora, u Parku jelena kada smo toliko priljivi i komplikovani u izlaganju da niko drugi nema anse da bilo ta kae (a.I.418). Ova loa navika ima svoj koren u narcizmu, pomanjkanju svesti o drugima i preterane vezanosti za sopstvene stavove. Buda je esto hvalio one sa kojima je lako razgovarati (suvaa, A.V,81), kada je osobi lako obratiti se, prijateljski je nastrojena i stavlja i drugima do znanja da je zainteresovana za njih i za njihovo miljenje. Zato je potrebno svoj govor kombinovati sa pauzama, koje doputaju drugome da izrazi svoje ideje, da razmotri ta je bilo reeno i da postavi pitanja. Govoriti sve vreme ili predugo jeste oblik sebinosti, dok prilagodljivost u razgovoru pokazuje potovanje, velikodunost i utivost prema drugima. Zato moda ni ne iznenauje da je Buda lakou razgovaranja sa nekim video kao njegov izraz ljubavi (Sn.143). Ali da bi se postigla komunikacija, nije dovoljno samo drugome dopustiti da govori. Moramo zaista i da sluamo ta taj drugi govori. Ponekad, kada drugi govore, pretvaramo se da smo zainteresovani, iako ih zapravo ni ne sluamo, ve samo ekamo priliku da ih prekinemo i kaemo ono to nam je na umu. Da bismo zaista sluali, moramo zatvoriti svoja usta i otvoriti um, tako da rei naeg sagovornika ne samo to ujemo, ve i razumemo. Ako smo dobar slualac, to nam pomae da razumemo ljude, ali i njihove ideje. Buda je znao da je sluanje vaan deo obrazovanja. Tako je rekao: Postoji pet prednosti koje donosi sluanje o Dhammi. Kojih pet? ujemo stvari o kojima ranije nismo sluali, razjanjavamo stvari o kojima jesmo sluali, otklanjamo sumnju, popravljamo svoja gledita i na um biva ushien (A.III,248). Pre nego to bi poduavao Dhammu, Buda je svojim sluaocima esto govorio: Sluajte paljivo. Obratite panju na ono to kaem, a ja u govoriti (suhi sdhuka maasikarohi, A.V,302). Popularna izreka u Burmi kae da imamo jedna usta, a dva uveta, tako da bi trebalo dva puta vie da sluamo nego to govorimo. 63

GREH Greh je hrianski termin i u sebe ukljuuje i pojam krivice. Prema hrianskoj teologiji, postoje tri vrste greha: oprostiv greh, smrtni greh i izvorni greh. Prvi je manji prekraj Boijih zakona, dok drugi predstavlja mnogo tei prestup, kao to je ubistvo ili oboavanje drugih bogova. Izvorni ili praroditeljski greh jeste greh koji nose svi ljudi i nasledili su ga od Adama i Eve, prvih grenika. Mentalne neistoe u budizmu pohlepa, mrnja i obmanutost i svi njihovi derivati tvrdiluk i gramzivost, ljutnja i zloba, naivnost i glupost ponekad se nazivaju gresima, ali ovo je potpuno pogreno i navodi na pogrean zakljuak. Greh je misao, govor i dela koji su u suprotnosti sa Boijim zakonima i zbog kojih e, kao u sluaju izvornog greha, ak i potomci grenika biti kanjeni. U budizmu ovakve ideje ne postoje. U budizmu neistoe (sava ili kilesa) smatraju se takvima zbog isto objektivnih razloga. One su loe ili neprikladne zato to su ih porodile negativne namere (pohlepa, mrnja i obmanutost) i otuda imaju negativne posledice (gria savesti, nesrea, ljutnja, nasilje, kanjavanje itd.) Takoe, prema budistikom uenju, jedna osoba ne moe trpeti kammike posledice neistoa neke druge osobe.

Proterivanje Adama i Eve iz rajskog vrta, freska u Sikstinskoj kapeli

GUNAVATI ANAGARIKA Gunavati je roena u duboko religioznoj porodici u Burmi 1924. godine. Poto u to vreme nije bilo monahinja theravada tradicije, postala je 1936. anagarika, nezareena monahinja. Usavrila je znanje pija i postala ekspert za Tipiaku, te je uila meditaciju u uvenoj Kumra vihri. Jednoga dana sluajno je ula o stradanjima ena budistkinja u Nepalu i odluila da im pomogne. U to vreme veina ena u Nepalu bila je nepismena i oekivalo se da itav ivot posvete kui i domaim poslovima. Gunavati je stigla u Katmandu 1963. godine i odmah poela da organizuje predavanja o budizmu za ene, a te govore je prevodila Dhammavati, jedna druga preduzimljiva ena, koja je kasnije i sama postala anagarika. Godine 1965. Gunavati je osnovala enski manastir nazvan Srigh vihra, gde je organizovala i kurseve opismenjavanja za ene i devojice, uei ih i osnovama higijena, ivenja i pletenja, paralelno sa poukama o budizmu. Samopuzdanost i nezavisnost koju je Gunavati posedovala bile su zaista inspirativne za ene u Nepalu, tako da je njezin primer na kraju doveo do formiranja enskog pokreta u toj zemlji. Gunavati je umrla u Burmi 2000. godine. GUSKA Guska (hasa) je poluvodena ptica slina velikoj patki, sa plovnim koicama na nogama i dugim vratom. U severnoj Indiji mogue je pronai nekoliko vrsta divlje guske. Sanskritski i pi naziv hasa se esto netano prevodi kao labud, ali labudovi nisu poreklom iz Indije i bili su nepozna64

ti starim Indijcima. ivotinja koja se tako esto pominje u Tipiaki i u kasnijoj budistikoj knjievnosti jeste Anser indicus, guska sa prugastom glavom. Otprilike iste veliine kao i domaa guska, ova divna ptica ima sivo, belo i uto perje, a na glavi su joj dve karakteristine crne pruge. Njezino oglaavanje sa blagim, melodinim aang aang aang po optoj oceni je jedno od najzanosnijih u itavom ivotinjskom svetu. Budu su ponekad uporeivali sa ovom guskom, a karakteristike i navike ove ptice esto su koriene kao metafora za odreene duhovne kvalitete. Buda je rekao da su nezareeni domaini nalik paunovima, po tome to su divnih boja, ali nespretni letai, dok su monasi i monahinje poput gusaka, jednoline boje, ali u stanju da se vinu u nebesa (Sn.221). Vagsa se ovako obratio Budi: O voljeni, podigni hitro svoj glas, kao to divlja guska isprui svoj vrat i pusti bogati i milozvuni krik (Sn.350). Guske sa prugama na glavi esto se vide tokom zime, kako se hrane po movarama i poljima sve do sredine marta, a potom odlete da se gnezde na Tibetu. Za Budu je ova migracija bila slina osloboenju. Tako je rekao: Paljivi marljivo vebaju, u vezivanju radost ne nalaze, boravite svoje naputaju, ko divlje guske kad sa jezera polete (Dhp. 91). Sunevom stazom divlje guske lete, a vazduhom arobnjaci, ali mudri, savladavi Maru, iz ovog sveta u nibbanu odlaze (Dhp.175). Pigiya je povratak gusaka u severnu Indiju u oktobru iskoristio kao metaforu za dolazak neeg prekrasnog. Ba kao to ptica moda napusti maleni gaj i ode u umu plodova punu, isto tako i ostavi za sobom uskogrude uitelje i dooh kod Probuenoga, poput guske to sleti na veliko jezero (Sn.1134). Jedna od najlepih legendi u itavoj budistikoj tradiciji potie iz XII poglavlja apokrifne Abhinikramaa stre i upravo u njoj vanu ulogu igra i jedna divlja guska. Jednom dok je etao kroz dvorski vrt, princ Siddhattha ugleda jednu gusku kako pade na zemlju sa krilom probodenim strelom. Blago je smestio pticu u krilo, izvukao strelu i ranu premazao medom i uljem. Malo zatim, Devadatta posla poruku u dvorac da je on ustrelio pticu i da zahteva da njemu pripadne. Siddhattha mu odgovori: Da je ptica mrtva, ja bih ti je vratio odmah, ali poto je iva, ti nema pravo na nju. Onda Devadatta posla drugu poruku da je zahvaljujui njegovoj vetini ptica pala na zemlju i da zbog toga pripada njemu. Ponovo je Siddhattha odbio da svom roaku da pticu, te zatrai da se sazove vee mudraca i rei spor. Tako i bi uinjeno i poto su neko vreme raspravljali, najstariji meu mudracima iznese svoje miljenje: ivo bie pripada onome ko podrava i titi ivot, a ne onome ko pokuava da uniti ivot. Ostali se saglasie sa ovim, te princu Siddhatthi bi doputeno da zadri gusku. Iako se ne nalazi u Tipiaki, pria o princu Siddhatthi i guski je moda i zasnovana na stvarnom dogaaju. Bilo kako bilo, ona na lep nain odslikava pozitivan odnos i potovanje koje budizam ima prema ivotu. GURU Videti uitelji i uenici.

65

H
HARMONIJA Harmonija (avirodha ili sahita) jeste lako, prijatno i nekoniktno zajedniko funkcionisanje dve ili vie stvari. Buda je esto govorio o potrebi i poeljnosti harmonije u nama samima i izmeu grupa ljudi. Neke od stvari koje doprinose onome to je on nazivao napredak drutva (aparihniy dhamma) jesu sposobnost okupljanja u harmoniji, razilaenja u harmoniji i zajednikog rada u harmoniji (D.I,76). Nekadanji ubica Agulimla izraavao je i Budine stavove kada je rekao: Neka moji neprijatelji uju s vremena na vreme Dhammu onih koji govore o strpljenju i u pohvalu harmonije, neka ive u skladu sa tim (M.III,245). Meutim, ovo je lake rei nego uiniti. Ljudi su poznati po tome da nisu u stanju da podnose jedni druge i u tom pogledu religijske grupe nisu nita bolje od ostalih. Otkuda to, pitao je jednom neko Budu, da su ljudi, iako ele da ive u miru, bez mrnje, nasilja, neprijateljstva, mrnje i zlobe, ipak neprekidno u sukobu i zatrovani mrnjom, nasiljem, neprijateljstvom, zlovoljom i zlobom, a nedostaje im ljubav? (D.II,276). Osnovni uzrok svake disharmonije lei u vezivanju i udnji (tah); vezivanju za svoja uverenja, imetak, poloaj; udnji za zadovoljstvima, za moi i slavom. A na najdubljem nivou udnja se raa iz pojma sopstva ili ega. Potpuna harmonija i trajni mir bie mogui jedino kada postignemo probuenje. Ali u meuvremenu mnogo je toga to moemo da uinimo kao pojedinci kako bismo svoje odnose sa drugima uinili harmoninim. Buda je rekao: Monasi, postoji est stvari koje unapreuju ljubav i potovanje, pomaganje i slogu, harmoniju i jedinstvo. Kojih est? Kada delujemo iz ljubavi prema svojim saputnicima u duhovnom ivotu, kako javno, tako i privatno; kada im govorimo sa ljubavlju, kako javno, tako i privatno; kada mislimo sa ljubavlju o njima, kako javno, tako i privatno; kada sa njima delimo, bez kolebanja, sve to smo pravedno stekli, ak i ako je to vie od hrane u prosjakoj zdeli; kada zajedno sa njima posedujemo vrline koje su potpune, neprekidne i oslobaaju, one koje hvale mudraci i koje podstiu koncentraciju; i kada zajedno sa svojim saputnicima u svetakom ivotu, i javno i privatno, posedujemo razumevanje koje je plemenito, koje ka slobodi vodi i doprinosi potpunom razaranju patnje; tek tada e postojati ljubav i potovanje, pomaganje i sloga, harmonija i jedinstvo (M.I,322). Buda je jednom upitao nekoliko svojih uenika monaha kako uspevaju da ive zajedno u harmoniji, uzajamnom potovanju i slozi, nalik mleku i vodi kad se pomeaju, da jedan na drugog gledaju oima ljubavi (M.III,156). Jedan od njih, Anuruddha, odgovori: Uvek pomislim kakav je to blagoslov, kakav veliki blagoslov da ivim sa takvim saputnicima u duhovnom ivotu. Mislim, govorim i postupam sa ljubavlju prema njima, kako javno, tako i privatno. Uvek smatram da svoje sopstvene elje treba da ostavim postrani i povinujem se onome to oni ele i tako i uinim. Na taj nain, mi smo mnogi u telu, ali smo jedno u umu (M.III,156). Nekoliko stvari su Buda i Anuruddha ovde pomenuli ljubav, dareljivost, potovanje zajednikih vrednosti, potovanje drugih, prijemivost za njihove potrebe, a ne veito traenje da bude po naem. Ostali kvaliteti koji podstiu harmoniju jesu opratanje, dobrota, potovanje, saoseanje i tolerancija.

66

HIGIJENA Higijena (rogyavi) jeste praksa odravanja sopstvenog tela i neposrednog okruenja istim, kako bismo izbegli bolest. Buda je kritikovao askete koji su smatrali da zanemarivanje tela, to to jedu otpatke, ne peru se, niti se iaju, moe na neki nain voditi do svetosti. A to je uverenje bilo veoma raireno u staroj Indiji, ba kao to je to bio sluaj i u ranom i srednjovekovnom hrianstvu. Tako je rekao: Ni lutanje nag naokolo, upletene kose, blatnjavog tela; ni gladovanje, ni leanje na goloj zemlji, trljanje tela pepelom, a ni sedenje nepomino, nita ne proisti onog ko sumnju prevladao nije. (Dhp.141). On je od svojih monaha i monahinja zahtevao da se redovno peru i briju bradu i glavu, kao i da svoju odeu odravaju istom. Tako je savetovao: I kako se prljavo telo najbolje pere? Uz pomo etke, praka za pranje, vode i dobrim trljanjem (A.I,207). ak je dao savet i u vezi sa higijenom usta: Pet je prednosti pranja zuba. Kojih pet? Pogled postaje sjajniji, dah postaje prijatan, sinusi se iste, ljam i sluz se ne meaju sa pojedenom hranom i hrana je ukusnija (A.III,248). Videti Toaleti.

HIMALAJI Himalaji (Himala ili Himavanta) jesu 2500 kilometara dug planinski lanac koji ini severnu granicu indijskog potkontinenta. Ime im je izvedeno od rei hima i ml, to znai sneni venac ili, prema nekima, od hima i laya, to znai boravite snega. take opisuju Himalaje kao ogroman region, pet stotina yoana visokih i tri hiljade irokih (a.V,415). Buda ih je nazvao Pabbatara, Gospodar planina (S.II,137). Ubrzo posle probuenja, rekao je da je uz pomo svojih natprirodnih moi posetio jezero Anotatta, koje je danas identikovano kao jezero Manasarovar u podnoju planine Kaila (Vin.I,27). Kasnije u ivotu povremeno je boravio u kolibi u regionu Himalaja, verovatno u gustom umom pokrivenim umama nieg Kumaona ili Mahabharata brdima u Nepalu (S.I,116). Himalaji su i mesto dogaanja veine pria iz taka. U mnogim svojim prethodnim ivotima kao bodhisattva, Buda je naputao svetovni ivot i odlazio da ivi u planine ili se tamo povlaio pred kraj ivota (na primer a.I,140; 362; 371; 406; 440). On i druge askete iveli su od plodova i bobica, a esto bi se zbliio sa umskim ivotinjama. Kad bi se zima pribliila, silazili bi u ravnicu da izbegnu hladnou, prikupili Himalaji, selo Tengboe (istoni Nepal) gde se nalazi istoimeni budistiki so, sire i druge potreptine, a manastir na oko 3.900 metara nadmorske visine onda su se sa lepim vremenom vraali u planine. Za Budu, velianstveni, suncem obasjani vrhovi Himalaja bili su simbol dobrote i istote. U Dhammapadi on kae: Izdaleka blistaju dobri, slino snenim vrhovima Himalaja; ravi, makar i blizu bili, nevidljivi su, kao i strela odapeta u no (Dhp.304). Videti Meru.

67

HNAYNA U znaenju nie vozilo, hnayna je omalovaavajui naziv kojim su mahyna budisti oznaavali pre-mahyna budistike kole. Ovaj termin moe se pronai u najranijim mahyna strama (nastale negde u I veku pre n.e.), a mahynisti ga koriste i danas da opiu theravda budizam. Mahyna tvrdi da njezin idealni sledbenik, bodhisattva, nastoji da oslobodi sva bia, dok je za hnayna ideal, arahata, cilj da oslobodi samo sebe. Pi Tipiaka ne sadri bilo kakav termin, ironian ili ne, za mahyna budizam, iz jednog razloga to je ona i nastala pre vremena kada je budizam poeo da se deli na posebne kole.

HINDUIZAM Hinduizam nije religija u uobiajenom smislu rei, ve je pre skup ponekad vrlo raznolikih religijskih koncepcija i praksi koji su se razvili u Indiji. Ponekad se kae da je budizam ogranak hinduizma ili da je zaet kao reformatorski pokret unutar hinduizma. Nijedna od ovih tvrdnji nije tana. Veoma je jasno iz budistikog kanona da je budizam na svoju Dhammu gledao kao na kontrast i alternativu religiji svoga vremena, a ne kao na njezinu reformu ili reinterpretaciju. Tokom vekova u kojima su zajedno postojali, prouavaoci i lozo hinduizma i budizma bili su veoma kritiki raspoloeni jedni prema drugima, prema idejama i praksama druge strane. To se ne bi dogaalo da su te dve religije bile jedno ili sline. U Maitri upaniadi se kae: Ima onih koji vole da obmanjuju one koji veruju u Vede ongliranjem lanim tvrdnjama, poreenjima i paralelama... Ovaj svet je zbunjen uenjem koje porie sopstvo (nairtmyavda), lanim poreenjima i dokazima, on ne uvia razliku izmeu mudrosti Veda i drugih znanja... Neki kau da panju treba okrenuti Dhammi, a ne Vedama... Ali ono to je reeno u Vedama jeste istina. Mudri bi trebalo svoj ivot da zasnuju na vedama. Ovo je oigledno kritika Budinog uenja o anatt, njegovog odbacivanja Veda i logike argumentacije koju je budizam koristio da potkrepi svoja stajalita. I opet, ovakva kritika bila bi izlina i besmislena kada bi budizam i hinduizam bili isto. Meutim, uprkos nesuglasica na lozofskom nivou, odnosi izmeu budista i hinduista u staroj Indiji bili su u celini harmonini, poto su obe religije uglavnom tolerantne. Danas se hinduizam uglavnom praktikuje u Indiji i Nepalu, kao i meu zajednicama indijskih doseljenika u Velikoj Britaniji.
Brahmanism, Buddhism and Hinduism, L. M. Joshi, 1970.

HODOAE Hodoae (etiyarik ili vandanarik) jeste putovanje na mesto koje ima svoj znaaj iz specino religijskih razloga. U budizmu hodoae nije ni obaveza, kao u islamu, niti pokora, kao u hrianstvu, mada je oduvek bilo, a i danas je vrlo popularna praksa. Buda je savetovao da njegovi uenici barem jednom u ivotu posete mesta gde su se odigrala etiri najznaajnija dogaaja u njegovom ivotu Lumbin, gde se rodio, Bodh Gayu, gde se postigao probuenje, Srnth, gde je prvi put objavio Dhammu i Kusinru, gde je preminuo (D.II,141). Meutim, iako je hodoae dobro, posedovati vrlinu je daleko vanije. Tako takaml kae: Lepe od bilo kakve ogrlice, slae od bilo kakvog ukusa, istinoljubivost stvara veliku dobrobit i manje je tegobno od asketskih praksi i hodoaa do udaljenih svetilita. Prva osoba za koju znamo da je ila na hodoae bio je kralj Aoka, koji je oko 260. pre n.e. otiao u Bodh Gayu, a u Lumbin desetak godina kasnije. 68

Bodh Gaya, Mahabodhi hram

Sarnath, ostaci drevnih budistikih manastira u blizini Dhamekh Rata

Najuvenija putopisna knjiga svih vremena i koja se neprekidno pretampava tokom 14 vekova nastala je iz pera kineskog hodoasnika Hsuan Tsanga. Ovaj budistiki monah proveo je 16 godina na hodoau u Indiji i kasnije opisao to putovanje. Ovaj putopis prepun je takvih detalja i preciznih informacija, da ga neprekidno prouavaju istoriari, geogra i putnici po Indiji ak i danas.

Lumbini, Bodhi drvo i ribnjak gde se Mayadevi (Budina mati) kupala pre raanja Bude

Kusinara, Parinirvana hram sa istoimenom stupom

HOMOSEKSUALNOST Homoseksualnost je sklonost da budemo seksualno privueni osobama istog, a ne suprotnog pola. Danas se muki homoseksualci nazivaju gej, a enski lezbejke. Prema starom indijskom shvatanju, homoseksualnost je jednostavno smatrana treom prirodom (ttya prakti), a ne nekakvim poremeajem ili boleu, kako je to dugo bilo na Zapadu. Sa svojim naglaskom na psihologiji i delovanju uzroka i posledice, budizam prosuuje dela, ukljuujui i ona seksualne prirode, prema nameri koja stoji iza njih, kao i prema rezultatu koji ona imaju. Seksualni in motivisan ljubavlju, uzajamnou i eljom da se daje i deli, moe se oceniti kao pozitivan, bez obzira kojeg su pola dve osobe koje su u njega ukljuene. Otuda, homoseksualnost kao takva se u budizmu ne smatra 69

neim nemoralnim ili protivnim treem pravilu morala. Ako homoseksualac izbegava puki lov na zadovoljstva ula ili avanture unutar takozvane gej scene, ve ulazi u ljubavnu vezu sa drugom osobom, nema razloga zato on ili ona ne bi mogli istinski da praktikuju budizam i uivaju u svim blagodetima budistikog ivota. Nijedan od pravnih sistema tradicionalnih budistikih zemalja nije kriminalizovao homoseksualnost kao takvu, iako su naravno bile propisane kazne za homoseksualno silovanje i homoseksualne odnose sa maloletnicima, ba kao to je to bio sluaj i sa heteroseksualcima. U veini budistikih zemalja danas se homoseksualnost smatra udnom, iako ne izopaenom ili zlom. Tajland, Laos, Kamboda, Vijetnam, Mongolija, Japan i Juna Koreja nemaju zakone protiv punoletnih homoseksualaca koji u vezu stupaju dobrovoljno. Homoseksualnost je nezakonita u Burmi i na ri Lanki, uglavnom zato to su njihovi krivini zakonici delom nastajali tokom kolonijalne ere. Nedavno je na ri Lanki kazna za homoseksualnost poveana, kao jedan loe promiljen odgovor na sve vei problem seks turizma u toj zemlji. Videti Seksualno ponaanje.
Buddhism, Sexuality and Gender, J. J. Cabezon, 1992.

HRANA Hrana (hra ili anna) je hranljiva materija koju prerauje organizam, kako bi ublaio bolove gladi i odrao telo. U staroj Indiji hrana je klasikovana kao vrsta (khdanya) i meka (bhoanya) (S.I,162), a po nainu konzumiranja na onu koja se jede, pije, vae i sisa (P.I,207). Za razliku od nekih drugih religija, Buda nije propovedao koncept iste ili neiste hrane, te tako budisti nemaju tabue vezane za hranu, iako postoje izvesne restrikcije za monahe i monahinje, ali samo iz isto praktinih razloga. Meutim, on jeste hvalio umerenost u jedenju (Sn.707) i ohrabrivao je kod monaha i monahinja. Zbog toga i zbog zdravlja, uveo je pravilo da ne jedu posle podneva: Ne jedem popodne i tako sam slobodan od bolesti i bolova, uivam u zdravlju, snazi i lakoi (M.I,473). Iako je i sam jeo vrlo malo, ponekad i ostatke, kada bi bio pozvan u dom imune osobe na ruak, jeo bi ukusan pirina sa velikim brojem sosova i karija (M.II,7). Budizam smatra da ljubav moe skoro svemu da doda novu dimenziju, ak i hrani; njenom pripremanju, deljenju sa drugima ili ak i jedenju. U komentaru za take se kae: Nijedna hrana nije ukusnija od one koju nam daje dragi prijatelj. ak i najvea poslastica nainjena bez ljubavi nije tako ukusna kao obina kaa posluena sa ljubavlju (a.III,142). Buda je isto to istakao kada je rekao: Ukusno ili bezukusno, malo ili mnogo, mogue je pojesti sve to je nainjeno s ljubavlju. Zaista, ljubav je najbolji ukus (a.III,145). Buda je uenicima savetovao da recituju ove rei kao podseanje pre jela: Jeemo umereno. Mudro promiljajui, neemo jeste radi razonode, radi zabave ili zike privlanosti, ve jedino radi opstanka i odravanja ovoga tela, radi olakavanja neugode gladi, radi pomoi u svetakom ivotu i sa milju: Okonau stare elje i neu stvoriti nove i tako u biti zdrav, sauvan od prekora i iveti mirno (M.I,273). Buda je rekao da kada gladnome dajete hranu, 70

time mu dajete ne samo neto materijalno, ve i sve drugo to ta hrana obezbeuje ivot, lepotu, zadovoljstvo, snagu i razum (A.III,42). Budistiki ep Maimegala kae: Glad upropatava dobro roenje i unitava plemenitost; ona unitava ljubav uenih za njihovu uenost, iako su prethodno mislili da je to najvrednija stvar u ivotu. Glad uklanja obzire i odnosi lepotu tela; ona nagoni mukarce da zajedno sa svojim enama obijaju pragove tuih kua. Takva je priroda gladi, izvor udnji, i oni koji doprinose da se ona umanji ne mogu se dovoljno nahvaliti. Hrana data onima koji ve imaju dovoljno je uglavnom baena, ali hrana data gladnima jeste prava velikodunost. Oni koji to ine napredovae u ovom svetu, jer time to daju hranu oni daju ivot. Videti Ishrana, Beli luk, Med i Vegetarijanstvo.
Food and Drinks in Ancient India, Om Prakash, 1961

HRIANSTVO Hrianstvo je religija zasnovana uenju Isusa iz Nazareta (oko 3. godine pre n.e 30. godina nae ere). Hriani veruju da samo njihova religija nudi spasenje, a da sve druge, ukljuujui budizam, vode u veno prokletstvo. Naravno, upueniji budisti tumae Isusovo uenje malo drugaije. Jevanelje po Luki kae: I gle ustade jedan zakonik i kuajui ga ree: Uitelju, ta u initi da dobijem ivot veni? A on mu ree: ta je napisano u zakonu? Kako ita? A on odgovarajui ree: Ljubi gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom snagom svojom i svom snagom svojom i blinjega svoga kao samoga sebe.Ree mu pak: Pravo si odgovorio; to ini i bie iv. U ovom odlomku Isus ponavlja dva citata iz Starog zaveta, u kojima se kae da ako volite Boga i svoga suseda, biete spaseni. Zanimljivo je da prvi citat ne kae Voli hrianskog Boga ili Voli Boga u kojeg ja verujem ili Voli Boga Jehovu. U njemu se kae Voli svog Boga. A svoj bog moe biti Sat Nm, iva, Ahura Mazdah ili Viu. Neko boga moda nee videti u obliku oveka, ve kao nekakav imRaspee (Velaskez, 17. vek) personalni apsolut, kao Tao ili nirva. Da li ova pria iz Biblije kae da ukoliko si duboko i iskreno posveen sopstvenom duhovnom idealu, kakav god da je on, i ako istinski voli druge, tada e biti spasen? Ako je odgovor na ovo potvrdan, Isus je poduavao neto vrlo slino kao to je i Buda nekih pet vekova pre njega. Videti Buda i Isus.
Christianity and Buddhism, Michael von Bruck and Whalen Lai, 2001.

HUMOR Humor (parihsa) jeste osobina neega to izaziva smeh. Imati oseaj za humor znai posedovati sposobnost da se vidi smena strana neke stvari i talenat da se drugi navedu na smeh. Buda nije imao ba visoko miljenje o humoru svoga doba, verovatno zato to je on uglavnom bio grub prostakluci i seksualne aluzije. Takoe je zapazio, kao i mnogi posle njega, da dobar deo humora nastaje ismevanjem nekog drugog i otuda u sebi sadri i element okrutnosti. Stari indijski glumci 71

(nata) i komiari (hsaka) verovali su da e poto koriste istinu i la da bi zabavili i razveselili druge, zbog toga posle smrti nai svoje mesto u drutvu nasmejanih boanstava. Buda je imao drugaije miljenje. Govorio je da e se oni verovatnije preporoditi u istilitu (S.IV,306). Toliko je snano bilo njegovo poverenje u snagu govorenja istine da je svom sinu Rhuli rekao: Ne izgovori la, ak ni u ali (M.I,415). Ista ova ideja iznosi se na nekoliko mesta i u takama (na prim. a.I,439; V,481). Pa ipak, ini se da je Buda odobravao onu vrstu humora koji izaziva osmeh ili popravlja raspoloenje, jer Tipiaka sadri niz primera njegovog urbanog, suptilnog humora. Njegovi govori su prepuni igri reima (silesa), kada radi humornog efekta koristi re koja ima dva razliita znaenja ili dve rei koje isto zvue. Na primer, bramani su takoe bili znani i kao recitatori (ahyaka) jer su recitovali Vede. Buda se alio da im je to naziv zato to zapravo ne mogu da meditiraju (ahyaka, D.III,94). Drugi nain izazivanja humornog efekta je stavljanje dve povezane, ali nepodudarne stvari, to je Buda esto inio u svojim poreenjima. Kada neko ima dobre namere, ali pogrenu praksu, govorio je, to e isto toliko voditi ka nirvi koliko e i stiskanje krave za rog dati mleka (M.III,141). Takoe je rekao da budala druei se sa mudrima ne okusi mudrost nita vie nego to kaika okusi supu (Dhp.64). Povremeno je koristio i parodiju (parihpaa) da bi kritikovao odreene osobe ili ideje, osobito naduvenost bramana. Jednom ga je mladi, arogantni braman ubeivao kako su bramani iznad ostalih kasti zato to su roeni iz Braminih usta, a to je ideja sadrana u Vedama. Buda ga malo bocnu: Ali ja sam siguran da su bramani roeni iz materice svojih majki, kao i svi drugi (M.II,148). U Dgha nikyi on blago parodira ideju vrhovnog boga na nain koji moe nasmejati i savremenog itaoca (D.I,17-18; 220-222). Smeh se ponekad naziva najboljim lekom i Buda bi se sloio sa tim da humor moe imati terapeutsku vrednost. U onim prilikama kada se, zbog naina na koji ga vidimo, neki problem ini nereivim ili teret neizdrivim, ala na raun itave te situacije moe otvoriti novi pogled na nju i sugerisati reenje. Humor takoe moe pokrenuti katarzu, terapeutsko oslobaanje od zabrinutosti, napetosti i straha ili izvui nekoga iz stanja depresije. Buda ga je i koristio s vremena na vreme na taj nain. Jednom je kralj Atasattu posetio Budu i pitao ga moe li da mu kae makar jedan plod monakog ivota koji je vidljiv u ovom ivotu. Kralj je bio nedavno ubio sopstvenog oca i sve vie je oseao griu savesti i kajanje. Buda upita kralja ta bi on uradio ako bi jedan od njegovih robova pobegao i postao monah, te da sazna kasnije gde boravi. Da li bi, ispitivao ga je Buda, dao da se monah uhapsi i vrati u ropstvo? Ne, odgovori kralj. Naprotiv, stao bih pred njega, poklonio mu se i ponudio poklone. A Buda odgovori: E lepo. Onda je to jedan od plodova monakog ivota koji je vidljiv jo u ovom ivotu (prepriano, D.I,5161). Ovaj pomalo aljiv odgovor na jedno ozbiljno pitanje mora da je u prvom trenutku iznenadio kralja, ali ga je onda verovatno naveo na smeh. Kad je tako malo popravio kraljevo raspoloenje i ovaj se opustio, Buda zatim nastavlja sa odgovorom na ozbiljniji nain. Videti Osmesi i smeh.
Humor in Pali Literature and Other Essays, W. Rahula,1997.

72

I
IDOLATRIJA Idolatrija (paimp) jeste praksa klanjanja i upuivanja molitvi kipovima, pri emu se oni tretiraju kao sam Bog ili neka oboavana linost. Iako se kipovi koriste pri nekim budistikim pama, nijedan razuman budista ne veruje da su one sam Buda, niti se on moli toj statui. U VII veku kineski monah I-tsing je napisao: Iako je Veliki uitelj dostigao nirvu, njegovi kipovi jo uvek postoje. I njima se iskazuje potovanje kao da on jo uvek postoji u ovom svetu. Niko ko je nainio makar i najmanji napor da razume budizam ili budistike rituale ne moe poverovati da su budisti skloni idolatriji. I naravno uvek je bilo ljudi koji su ulagali takav napor da razumeju. Muslimanski spis pod naslovom Dabistan al-Madhhhib, napisan u Indiji krajem XV veka, kae: Stranci u odnosu na ove dve religije (budizam i hinduizam) mogu smatrati da njihovi sledbenici kipove smatraju boanstvima, ali to svakako nije sluaj. Oni zapravo veruju da je statua samo predstava boanstva, jer boanstvo samo po sebi nema ni lik ni oblik. Britanski hrianin Rober Noks, koji je u XVII veku proveo dobar deo ivota na ri Lankii, pisao je o stavu Sinhaleza prema kipovima: to se tie kipova, kau da ih ne dre za bogove, ve samo gurama koje ih samo podseaju na njihova boanstva, te im se otuda klanjaju. Oni koji danas i dalje insistiraju na tome da budisti upranjavaju idolatriju ili su neznalice ili svesno ire lai.

ILUZIJA Iluzija (my) jeste neto lano ili to zapravo ne postoji. Neki loe obaveteni ljudi veruju kako je Buda uio da je sve iluzija koju stvara um i da nita zapravo ne postoji. Ovo je jedan od primera gde je uenje vedantikog hinduizma pogreno pripisano Budi. Pa na ta je onda Buda mislio kad je rekao: Sve je nestvarno (sabba vitatha, Sn.9)? Idealizam jeste stanovite da je sve tek kreacija uma, ples ili igra (ll) Boija i to je ono to zastupa vedanta. Ovo je krajnja suprotnost naivnom realizmu, shvatanju da je sve tano ono kako nam se prikazuje. Obe ove ideje su pogrene, i to prva vie nego ova druga, a Buda se nije priklonio nijednoj od njih. Sasvim je jasno da spoljanji svet postoji u stvarnom smislu rei. Elementi tog postojanja zemlja ili vrstoa (pahav), voda ili uidnost (po), vatra ili toplota (teo) i vetar ili kretanje (vyo) postoje nezavisno od naih umova. Meutim, kada spoljanji svet bombarduje naa ula, mi reagujemo tako to svoje ideje, vrednosti, pretpostavke, i oekivanja projektujemo na taj svet. Kao rezultat toga, ono to opaamo je esto vie proizvod naeg uma nego kvaliteta samo objekta. To je Buda nazvao iskrivljavanjem opaanja (sa vipullsa, A.II,52). Vrednost meditacije jeste u tome da posmatrajui um uoavamo i njegovu sklonost da projektuje i iskrivljuje, te emo tako smanjiti anse da nas on zavede. Vremenom, kako postaje potpuno miran i jasan, on prestaje i da projektuje i objekti ula nam se ukazuju kakvi zaista jesu. Obina osoba sve vidi kroz odreeni lter svojih udnji, seanja, predrasuda i nadanja; prosvetljena osoba vidi stvari onakve kakve jesu (yathbhtaadassana).

73

IMENA Ime (nma ili sama) jeste re ili rei po kojima je neka osoba, stvar ili mesto poznato. Priroda linih imena u Budino vreme bila je sasvim drugaija nego to je danas. Posle roenja, prvi ritual koji bi novo bie prolo bila bi ceremonija davanja imena (nmakaraa). Pridevi povezani sa odreenim vrlinama ili stvarima koje su smatrane povoljnim su esto korieni kao lina imena (mlanma). Drugi nazivi bili su patronimi ili matronimi, tj. sin od. Takvi su primeri Sriputta, Ntaputta i Mlukyputta. Nadimci zasnovani na spoljanjem izgledu ili navikama takoe su bili esti, na primer Daap (Onaj koji nosi tap), Dghanakha (Dugi nokti) i Ohaddha (Zeija usna). Ponekad su ljudi bili poznati po imenu povezanim sa njihovim poslom, na primer stolar Pacakanga (Pet alata). Samo su ljudi iz viih kasti koristili ime klana kojem pripadaju (gottanma), ono to bismo danas nazvali prezimenom. Na primer, Bhradva, Kayana i Vseha. Budino lino ime bilo je Siddhattha, to znai Onaj koji je postigao svoj cilj, dok je ime njegovog klana bilo Gotama, to bukvalno znai najbolja (tama) krava (go). Ovo ime odslikava jedno ranije vreme kada je posedovanje velikog krda stoke bilo izvor bogatstva i ponosa. Ljudi koji nisu bili njegovi uenici obino su Budu oslovljavali sa Prijatelju Gotamo (Bho Gotama) ili Monae Gotamo (Samaa Gotama). Jedno od sujeverja starih Indijaca bilo je da nae ime ima mo kojom utie na nau ivotnu situaciju ili sudbinu, emu se Buda blago podruguje u Nmasiddhi taki. U ovoj prii mladi Ppaka (Ravi) mrzeo je svoje ime, verujui da ne predstavlja dobar znak, i zamolio je svog uitelja da mu da novo i bolje. Uitelj mu ree da krene na put i putuje sve dok ne pronae ime koje mu se vie svia, da se potom vrati i on e mu promeniti ime. Tokom svog puta mladi naie na pogreb oveka koji se zvao vaka (ivko). Kad je izneo svoje iznenaenje da neko ko se tako zove moe umreti, ljudi poee da mu se smeju i rekoe: Ime ne daje ni ivot ni smrt. Ono slui samo da se jedan ovek razlikuje od drugoga. Kasnije naie na robinju po imenu Bogatstvo, kako je gospodar tue zato to nije dovoljno zaradila, a onda i na oveka po imenu Vodi, koji se bio izgubio. Shvativi da naa sudbina ne zavisi od imena, vratio se svom uitelju i odluio da zadri staro ime (a.I,402). Slino dananjim lozoma jezika, Buda je bio svestan da imena mogu da razjasne, ali i da iskrive stvarnost, u skladu sa tim kako ih upotrebljavamo i razumemo. Na to je mislio kada je rekao: Ime dominira svime, obuhvata sve, sve stavlja pod svoj uticaj (S.I,86). Uio je da ne postoji sopstvo, a ipak je esto koristio rei tebe, mene i sebe. Kada su ga pitali za tu navodnu kontradikciju, rekao je: To su samo imena, jezike konvencije, izrazi i oznake koje su u optoj upotrebi i koje Tathgata takoe koristi, ali nije njima zaveden (D.I,202). Znao je da su pitanja poput: Ako ne postoji Bog, ko je onda stvorio ovaj svet gramatiki ispravna, ali da navode na pogrean trag. Ako se ko zameni sa ta, itava priroda ovog pitanja, a onda i njegov odgovor se menjaju. Otuda, poduavao je da ako elimo da postavimo neka teoloka ili lozofska pitanja koja e voditi ka istinskom razumevanju, prvo ih moramo razjasniti (vibhaavykaraiya, A.II,46). Neko ga je jednom zapitao: Gde probuen ovek odlazi posle smrti? Kao deo odgovora, Buda je objasnio da iako je moda gramatiki ispravno rei da vatra ode kad se ugasi, netano je ako na osnovu toga zakljuimo da ona odlazi u odreenom smeru ili na odreeno mesto (M.I,487). Meutim, izvan teolokog i lozofskog diskursa, biti suvie izbirljiv i pedantan oko imena moe voditi do nepotrebnih neslaganja. Buda je rekao: Ne treba insistirati na korienju lokalnih izraza i ne treba ignorisati njihovu uobiajenu upotrebu. A kada to radimo? U razliitim zemljama mogu istu stvar zvati inija, posuda, zdela, plitica ili tanjir. Kako god da je zovu, ako se veemo za naziv u jednoj zemlji, a nalazimo se u drugoj, i insistiramo da je samo on ispravan, 74

tada zapravo insistiramo na lokalnoj upotrebi i ignoriemo uobiajenu(M.III,235). Uprkos ovom zdravorazumskom stavu, vezivanje za rei je vrlo esto meu nekim od tradicionalnih budista. Na primer, tajlandski monasi na Zapadu obino insistiraju da im se obraaju sa ajahn, to je tajlandski izgovor pi rei ariya, a za nju postoji savreni prevod, a to je uitelj.

IMETAK Imetak (bhoga, dhana ili vitta) jeste novac ili vredne stvari koje poseduje neka osoba, institucija ili drava. Pi re dhana je prvobitno znaila zrno pirina, ita, susama ili jema jer su pre pojave novca to bili glavni kriterijumi imunosti (dhaa dhana (A.II,32). Porodica koja je imala mnogo obradivog zemljita i pun ambar smatrana je bogatom. U Budino vreme imetak se jo uvek merio u itaricama, ali i sve vie u zlatu i srebru (A.IV,7). Buda je imao inteligentan i realistian stav prema imetku i shvatao je njegovu vanost. Tako je rekao: Uzmimo sluaj oveka koji svoj imetak stie legalno i ne ugroavajui druge, a pri tome sebe ini srenim i ispunjenim, deli to to stekne sa drugima, ini dobra dela, sve to koristi bez pohlepe, bez opsednutosti, svestan ogranienja i imajui uvek na umu sopstveni duhovni razvoj; takav ovek je vredan pohvale zbog svega toga (A.V,1812). Imuan ovek je, kae ovde Buda, vredan pohvale (psaso) zbog tri stvari (1) po tome kako stie svoj imetak, (2) po tome kako ga koristi i (3) stavu koji ima prema tom imetku. Budista svoj imetak treba da stie na zakonit nain (dhammena) i bez povreivanja drugih (savibhajati), to znai unutar granica pet pravila morala, u skladu sa etikom ispravnog ivljenja i bez ugroavanja normi i pravila svoje zajednice. Poto ga stekne, koristi ga na smislen nain i tako da ga to ini srenim i ispunjenim (attna sukheti pete), umesto da ga spiska na beznaajne stvari i puki luksuz ili da ga uopte ne troi. Ali dok u tome uiva, on nikada ne zaboravlja da postoje mnogi koji ne uivaju blagodeti koje on ima. U duhu velikodunosti i lantropije, on svoj imetak deli sa drugima (savibhajati) i pomae dobrotvorne i religiozne institucije (puni karoti). Zanimljivo je primetiti da su prvi ljudi koji su uzeli Budu kao svoje utoite bili trgovci Tapussa i Bhallika (Vin.I,4) i da je Budino uenje uhvatilo koren dobrim delom i zahvaljujui izdanim darovima bogatih trgovaca kao to su Anthapiika, Ghosita, Kukkua, Pvrika i drugi. Bogatstvo ima tendenciju da ljude ini gordim i samozadovoljnim, pogotovo ako je steeno na brzinu ili bez mnogo napora. Kao to je to Buda primetio: Malo je na ovom svetu ljudi koji, kada steknu veliki imetak, ne budu zavedeni njime, ne postanu nepaljivi, jure za ulnim zadovoljstvima i zlostavljaju druge (S.I,74). Znajui za ovo upozorenje, imuni budista imaju na umu ogranienja svoga imetka (dnavadadassv). On zna da iako mu novac moe mnogo dati na raznim podrujima, ipak mu ne moe obezbediti ono to je najvanije u ivotu, te ga to podstie da imetak koristi bez pohlepe, opinjenosti ili strasti (amuhita). On isto tako razume da njegov imetak ima jo veu vrednost ako vreme, slobodu i prilike koje mu on prua koristi da se fokusira na svoj duhovni razvoj. I dok hvali poteno steknut i na pravi nain korien imetak, Buda je uvek ukazivao da postoji i druga vrsta bogatstva, jo vrednijeg, koje je dostupno svakome, koje se nikada ne moe ukrasti ili izgubiti, a mogue ga je i preneti u naredni ivot. Zato je rekao: Postoji pet vrsta bogatstva. Kojih pet? Bogatstvo vere, bogatstvo vrline, bogatstvo obavetenosti, bogatstvo velikodunosti i bogatstvo mudrosti (A.III,53). Ko god je bogat u ovim i drugim duhovnim vrednostima bilo da je mukarac ili ena, takav nije siromaan, niti mu je ivot isprazan (A.IV,5). Videti Preduzetnike sposobnosti.

75

INCEST Incest (agammagamaa, doslovno, ii u ono u ta ne bi trebalo ii) jeste seksualni odnos izmeu bliskih srodnika. Incestom se ponekad smatra seksualna veza izmeu roditelja i deteta ili izmeu brae i sestara, ali mnoge kulture smatraju seks izmeu lanova drugog ili ak treeg kolena jedne porodice incestuoznim. Incest je postojao i u staroj Indiji. U Vedama moemo nai nekoliko mitova u kojima bogovi poine incest. On se povremeno pominje i u budistikoj knjievnosti. U Udaya taki Bodhisattva je princ koje su prisilili da se oeni svojom polusestrom. Iako njih dvoje spavaju u istoj sobi godinama, ostaju u celibatu (a.IV,105). U Dasaratha taki prinevi Rma i Lakkhaa ene svoju sestru (a.IV,130). Kao i mnogi narodi starog veka i Sakyani, pleme kojem je pripadao i sam Buda, imali su mit o svom nastanku, koji je ukljuivao incest izmeu sestre i brata. Kada su Koliye uli u spor sa Sakyanima, vreali su ih reima da oni spavaju sa svojim sestrama poput pasa, akala i drugih ivotinja (a.V,413). Tokom Budinog ivota dogodio se jedan incident kada se jedna monahinja zaljubila u monaha, koji je bio i njezin sin, te je imala odnos sa njim, to je prekraj koji odmah donosi iskljuenje iz Saghe (Vin.III,35). Kada je ovo bilo saopteno Budi, on je na to rekao: Zar ti budalasti ljudi ne znaju da majka ne treba da poeli svog sina, niti sin svoju majku? (A.III,67-8). Moda je ciljajui na ovaj sluaj Buda rekao: Monasi, dve dobre stvari uvaju ovaj svet. Koje dve? Stid (hiri) i strah (otappa) od injenja loih dela. Kada ove dve dobre stvari ne bi titile ovaj svet, tada se ne bi znalo ni za majku, ni za majinu sestru, ni za ujakovu suprugu, ni za uiteljevu suprugu, niti za supruge uglednih ljudi. U svetu bi nastao haos, kao kad bi se (parile) koze i ovce, kokoi i svinje, psi i akali (A.I,51).

INDIJA Indija je kulturna celina koju danas ine savremene drave Pakistan, Indija i Banglade. Stari Indijci su Indiju nazivali ili Aryadesa ili Bhrata, to je i danas njeno slubeno ime. U Budino doba ona se zvala Jambudpa, Zemlja ruine jabuke (A.I,35). On ju je sam opisao prilino tano da je iroka na severu, a uzana na jugu (D.II,235) i da ima visoke planine na svojoj severnoj granici, a to su Himalaji (Vin.IV,197). Tako je izgled Indije opisao na sledei nain: Malo je senovitih gajeva, uma, prijatnih mesta, divnih jezera, a mnogo vie brdovitog zemljita, reka koje je teko prei, zabiti, planina (AN I.336). Buda je itav svoj ivot proveo u onom delu severne Indije koji se tada zvao Srednja zemlja, irokoj, ravnoj dolini u slivu reka Gang i Jamuna. Budizam je u Indiji cvetao tokom 1000 godina i potom sledi dugi period propadanja, da bi konano nestao u XIII veku. Pedesetih godina prolog veka zaeo se pokret obnove budizma, uglavnom rairen meu intelektualcima i kastom nedodirljivih, a predvodio ga je Bhimrao Ambedkar. Od tada je populacija budista od skoro nepostojee narasla na preko 8 miliona.
Indian Buddhism, A. K. Warder, 1980.

76

INVALIDITET, FIZIKI I MENTALNI Biti invalid jeste stanje umanjene zike ili psihike sposobnosti. Neki loe informisani budisti veruju da biti invalid znai da smo neto loe uinili u prolom ivotu. Ovakvo verovanje je dobar primer onoga to se moe nazvati karmikom naivnou. Pozitivna ili negativna kamma manifestuje se kroz pozitivne ili negativne oseaje. A u praksi, invalidna osoba moe biti isto toliko srena kao i potpuno zdrava osoba, ponekad i vie od nje. Takoe je primeeno da su osobe sa Daunovim sindromom esto blage, pune ljubavi i dobronamerne, to je u otroj suprotnosti u odnosu na neke normalne osobe. Moemo videti invalidnu osobu i pomisliti: Ja ne bih voleo da budem kao on, ali naa oseanja ne znae da se i ta druga osoba tako osea. Sasvim je mogue da ona prihvata situaciju u kojoj je i osea se srenom, zadovoljnom i ispunjenom. Imajui to u vidu, zaista je neosnovana generalizacija da imati ziki ili mentalni invaliditet znai da smo uinili neto negativno u prolosti. Nauka je pokazala da je veina sluajeva invaliditeta uzrokovana genetskom grekom i tako, gledano iz budistike perspektive, imaju svoj uzrok u biolokim i zikim zakonima (ba niyma and utu niyma), a ne u kammi. Neki od Budinih uenika bili su ziki invalidi Khuuttar je bio grbavac, a Bhaddiya patuljak. Prvoga je Buda hvalio zbog velikog znanja (AN I.260), a drugog zbog divnog glasa (AN I.194). Khuuttar je dostigao prvi stupanj probuenja, dok je Bhaddiya postao potpuno probuen (SN XXI.6). Dakle, jasno je da biti ziki invalid ne predstavlja nikakvu barijeru za duhovno usavravanje. Buda je takoe uveo pravilo da je monasima i monahinjama zabranjeno da podraavaju neki ziki invaliditet (yathvaena kanti, Vin. III,179). ISHRANA, BUDINA Budina ljudska priroda ponekad biva zaklonjena velom legende i mita. To je neobino, s obzirom da Tipiaka sadri toliko mnogo informacija o njemu, zapravo vie nego o bilo kojem drugom velikom religijskom uitelju iz prolih vremena. Ona nam daje detaljan i prihvatljiv opis njegovog zikog izgleda, naina poduavanja, utiska koji je ostavljao na druge i njegovih navika i svakodnevice. ak nam govori i o hrani koju je jeo. Na drugoj strani, malo je podataka o Budinom ivotu pre odlaska od kue kako bi postao lutajui asketa. Ali kao mladi iz vie klase sigurno se dobro hranio do tog trenutka. Poto je uio kod razliitih uitelja, krenuo je putem krajnje askeze. Kao deo takve prakse, jeo je otpatke i baenu hranu, ukljuujui i penu od prokuvanog pirina (ma), ostatke sezamovog semena poto je iz njega isceeno ulje (pika), travu i ak kravlji izmet. U jednom trenutku, stigavi do krajnjih granica ovakvog ekstrema, jeo je ak i sopstveni izmet i pio mokrau. Meutim, ponekad je jeo i korisniju hranu kao to je posebna vrsta pirina po imenu daddula i divlji pirina koji botaniari poznaju kao Oryza rupogon (MN 12). Poto je uvideo beskorisnost ovakvog samomuenja, Buda se odluio za drugaiji pristup. Ali je prvo morao da povrati snagu i to je uinio, kako sam kae, jedui kuvani pirina (odana) i kummsu (MN 36). I tada, kao i danas, pirina je kuvan u vodi sa malo soli. Kummsa je pripremana kuvanjem razliitih itarica i mahunarki, a najee od lavljeg pasulja ili crnog graka, sve dok se masa potpuno ne zgusne da bi od nje mogle da se prave ufte. Iako je kummsa smatrana hranom za puk, zapravo je bila vrlo hranljiva i izdana. Tako saznajemo da su, neposredno posle probuenja, dva trgovca koja su tuda prolazila ponudila Budi kau od jema (mantha) i medenjake (madhupiaka, Vin. I,4), tj. med u sau u obliku kuglica. I ovo je bio vrlo izdaan i hranljiv obrok. Poev od tada, pa do kraja ivota, Buda je jeo ta god mu je bilo dato, bilo da se radilo o hrani koja je raznovrsna i skupa ili jednolina i jednostavna. 77

Hrana koju je obino jeo bila je pirinana kaa (ygu), verovatno pripremljena na nain na koji se to ini i danas, tako to se pirina kuva u vodi dok se ne zgusne, pa se dodaje so i enjevi belog luka i nekoliko papriica. Buda je govorio da takva kaa ima pet prednosti otklanja glad, gasi e, regulie gasove u telu, isti creva i pomae da se svare ostaci druge hrane (AN V.206). U drugim prilikama jeo je mnogo raznovrsnije obroke oieni pirina (vigatakaka) sa raznim sosovima (spa) i karijima (vyaana, MN 77). Saznajemo da mu je jednom drugom prilikom posluena svinjetina (skaramasa) sa jujubom, tj. voe Zizyphus jujube (AN V.44). Budi je takoe jednom posluen obrok od pirinane kae kuvane sa jujubom i sezamovim uljem, u koju su bili ubaeni paprika, beli luk i lmaaka (Vv. 43,6). Vinaya pominje da je ponekad jeo i voe kao to su ruine jabuke, mango i vie vrsta ljiva (Vin. I,30). Ove dve poslednje voke su kiselog ukusa, ali bogate vitaminima A i C, kao i gvoem. Budin poslednji obrok bilo je jelo po imenu skara maddava, ali naalost danas ne znamo od ega se sastojalo (DN 16). Buda je jednom rekao da telo nastaje zahvaljujui hrani i zavisi od hrane (AN IV.159). To vai kako za probuene ljude poput njega, tako i za sve druge.

ISPRAVNO I POGRENO Videti Dobro i loe.

ISTINA Istina (saa ili taha) jeste govor, tekst, pojmovi ili saznanje koje odgovara stvarnosti i koje nas, ako se na pravi nain shvati, moe voditi ka preciznijem i potpunijem razumevanju te stvarnosti. Postoje dve vrste istine konvencionalna i krajnja istina. Ako neko kae: Pada kia i zaista pada kia, tada se za tu tvrdnju moe rei da je istinita. Meutim, to je samo konvencionalna istina, jer je njezina vrednost ograniena. Ako, sa druge strane, neko kae: udnja izaziva nezadovoljstvo i ona to i ini, za to se moe rei da je apsolutna istina, jer ako je razumemo i uzmemo u obzir, ona moe voditi do radikalne promene naih stavova, ivota i, na kraju, do nae ivotne sudbine. Neke istine mogu biti delimine, po tome to odgovaraju tek jednim vidovima stvarnosti, ali ne i nekim drugim. Meutim, jedna istina ne moe protivreiti drugoj. Ako neko kae: dva i dva jesu etiri, a drugi kae: Dva i dva jesu pet, jedna od ove dve tvrdnje mora biti pogrena. Tako Buda kae: Istina je jedna (Sn.884). Najvanije apsolutne istine kojima je poduavao Buda jesu etiri plemenite istine. Buda je veliku vanost pridavao govorenju istine. Prva i najvanija karakteristika ispravnog govora jeste da je istinit u onoj meri u kojoj to mi moemo da sagledamo. O govoru koji je u skladu sa Dhammom je rekao: Treba se okrenuti od laganja. Kada nekog pozovu pred sud, na ispitivanje, pred plemenski savet, esnaf ili kralja i upitaju ga: Dobri ovee, reci nam sve to zna. Ako ne zna, on kae: Ja ne znam. Ako zna, on kae: Ja znam. Ako nije video, on kae: Nisam video, a ako je video, kae: Video sam. On ne lae svesno radi svoje koristi, radi tue koristi ili nekog beznaajnog dobitka (M.I,288). Videti Konzistentnost.
The Early Buddhist Theory of Knowledge, K.N. Jayatilleke, 1963.

ITIVUTTAKA Itivuttaka je mala knjiga u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake, a ova je drugi deo Tipiake, budistikog Kanona. Naziv itivuttaka znai tako je reeno i knjiga se sastoji od 112 kratkih govora ili sutta sa strofom na kraju svakog od njih. Za razliku od veine drugih govora, 78

ovi ne poinju pominjanjem mesta na kojem su izgovoreni. Prema tradiciji, njih je odrao Buda u Kosambiju, gde ih je ula je slukinja po imenu Khuuttar, iz kraljevske palate, zapamtila i prenela drugima.
The Itivuttaka The Sayings of the Buddha, prev. J. D. Ireland, 1991.

IZNENADNO I POSTUPNO U razliitim periodima istorije budistike lozoje vodile su se debate oko toga da li se probuenje dostie iznenada ili postepeno to je priznaete jedna vrlo besmislena rasprava. Trenutak probuenja je iznenadan, ali je proces stizanja do tog stupnja postupan. Buda je rekao: Malo pomalo i s vremena na vreme, mudar ovek bi trebalo da uklanja svoje neistoe, na isti nain kao to zlatar razdvaja razliite primese od srebra (Dhp.239). Na jednom drugom mestu on kae: Ba kao to okean postepeno postaje sve dublji, bez naglih skokova, isto tako su i Dhamma i disciplina postupan posao, postupno vebanje, postupna praksa. Nema iznenadne provale znanja (Ud.54).

IZVINJENJE Izviniti se (khamati) znai priznati da smo povredili nekoga i izraziti alost zbog toga. Ponekad prekrimo neko od pravila morala na nain koji povredi ili uvredi drugu osobu. Dati iskreno izvinjenje, bez ograda i samoopravdavanja, jeste jedan od najviih oblika velikodunosti. Time pomaemo oslobaanju od besa ili ogorenja koje moda ta osoba osea, olakavamo joj da praktikuje opratanje i takoe inimo pravi korak ka moguem ponovnom uspostavljanju prekinute veze. Sa nae strane, ako se iskreno, bez rezervi i na vreme izvinimo, to e takoe ublaiti svaki oseaj grie savesti i pomoi nam da budemo otvoreniji i objektivniji prema negativnoj strani naeg karaktera, to je vaan deo izgradnje karaktera. Izvinjavanje moe biti teko, ali je isto tako istina da je i opratanje uvrede podjednako teko. Zato je Buda rekao da je obaveza onoga ko je pogreio da se izvine, kao to je obaveza onoga ko je trpeo zbog te pogreke da prihvati izvinjenje i na nju odgovori opratanjem (Vin. I,54). Onaj ko je pogreio ima obavezu da naini prvi korak i kae da mu je ao. Posle toga, druga strana je u obavezi da prihvati izvinjenje i oprosti. Bilo je nekoliko sluajeva kada je Buda rekao stvari koje su duboko uznemirile ljude: objavljivanje istine ponekad ukljuuje i razbijanje omiljenih idola. On se nikada nije izvinjavao zbog toga jer je uvek imao na umu dobrobit onoga kome je govorio. Za nas, meutim, sa naim nesavrenostima, egom i pomanjkanjem panje, izvinjavanje je jedan nain da izleimo rane koje smo moda i nenamerno naneli.

79

J
JAPAN Japan je drava sainjena od nekoliko ostrva u severnom Paciku, kraj azijskog kopna. Od VII veka pa nadalje zemlja je apsorbovala kinesku kulturu, ukljuujui i budizam, koji je postao i tokom niza vekova ostao religija veine ljudi, iako su i into i konfuijanizam takoe igrali svoju vrlo vanu ulogu. Zen, kontemplativna grana japanskog budizma, snano je uticao na umetnosti, naroito na slikanje, kaligraju, vrtlarstvo i araniranje cvea. Dogen, verovatno najgenijalniji i najkreativniji japanski mislilac, bio je budistiki monah. Budizam je destabilizovan 1870. i od tada se bori da odri svoj znaaj u japanskom dinamikom i potroakom drutvu. Videti otoku.
A History of Japanese Buddhism, S. Hanayama, 1966. Dogen Zeni (1200-1253), veliki uitelj zen budizma

JEDINSTVO BUDIZMA Nekome ko nije dobro upuen u budizam, njegove mnogobrojne kole i tradicije mogu se initi toliko razliitim da imaju vrlo malo ili nimalo slinosti meu sobom. Iako je tano da neke manje sekte i kultovi identikuju sebe kao budistike, iako to zapravo nisu, sve istinski budistike tradicije dele i slede odreene zajednike vrednosti. Godine 1967. odran je prvi Kongres svetske budistike sanghe, na kojem su uestvovali predstavnici 25 zemalja i svih glavnih budistikih grana i tradicija. Oni su sainili jedan ekumenski dokument, nazvan Osnovne take koje ujedinjuju theravadu i mahayanu. Ovaj dokument je koncizna verzija onih principa koje slede svi budisti i njega su jednoglasno potvrdili svi uesnici kongresa. On glasi: 1. Buda je jedini Uitelj i vodi. 2. Uzimamo utoite u Budi, Dhammi i Sanghi (Tri dragulja). 3. Mi ne verujemo da je ovaj svet stvorio i da njime upravlja Bog. 4. Smatramo da je cilj ivota razvijanje saoseanja za sva iva bia, bez razlike, i rad za njihovo dobro, sreu i mir; takoe, razvijanje mudrosti (paa), koja vodi ka razumevanju krajnje Istine. 5. Mi prihvatamao etiri plemenite istine, a to su dukkha, nastanak dukkhe, prestanak dukkhe i put koji vodi do prestanka dukkhe; kao i zakon uzroka i posledice (patiasamuppda). 6. Sve uslovljene stvari (sakhra) jesu prolazne (ania) i bolne (dukkha), a sve uslovljene i neuslovljene stvari (dhamma) jesu bez trajnog sopstva (anatta). 80

7. Prihvatamo trideset sedam kvaliteta koji vode ka probuenju (bodhipakkhaya dhamma) kao razliite vidove Puta ka probuenju koji je Buda poduavao. 8. Postoje tri vrste postizanja bodhi ili probuenja: to su uenik (svaka), paeka buddha i samma sambuddha (savreno i potpuno probueni Buda). Prihvatamo kao najvii, najplemenitiji i najherojskiji cilj sleenje puta bodhisattve i postajanje samma sambuddha kako bi i drugi bili spaeni. 9. Prihvatamo da u razliitim zemljama postoje razlike u pogledu budistikih verovanja i praksi. Te spoljanje forme i izraze ne treba brkati sa sutinom Budinog uenja. (U originalnom dokumentu za sve doktrinarne termine korien je sanskrit).

JEDNOSTAVNOST Jednostavnost (aavat ili asaha [D.III,213; Sn.250]) jeste kvalitet neke stvari da nije komplikovana, ve direktna i laka za razumevanje. Otuda je i u osnovi ove rei jedno. Jednostavnost osobu koja je poseduje nagrauje i dodatnim darovima kao to su ljupkost, lepota i prirodnost, a Buda ju je esto povezivao sa blagou (maddava) i skromnou (laava). Francuski lozof Comte-Sponville je rekao: Inteligencija je vetina pravljenja sloenih stvari jednostavnijima, a ne obrnuto i Buda bi se sa tim potpuno sloio. Iako je svoju Dhammu poduavao do u detalje, Buda je uvek bio u stanju da je same u najosnovnije, vrlo jednostavne i razumljive termine. Jednu stvar i samo jednu stvar ja poduavam patnju i okonanje patnje (M.I,140). Jednostavni moemo biti na mnogo naina, ali najvaniji od njih jeste nain na koji ivimo, kako koristimo svoj um i kako se odnosimo prema onima koji nas okruuju. Da bi na nain ivota bio jednostavan, moramo sebe podsetiti koja je izvorna svrha svih stvari. Izvorna svrha recimo odee bila je da sakrije ono to treba sakriti i zatiti nas od vremenskih promena. Koristiti odeu kao statusni simbol, pokazatelj materijalnog obilja, da bismo ili u korak sa modom, istakli svoju seksualnost ili prikrili godine, to je iz budistike perspektive gledano zloupotreba odee. Time se takoe na ivot komplikuje i prenatrpava. Osoba kojoj je draga jednostavnost, oblai se uredno, isto i ukusno, bez brige da li e ostaviti utisak. Takvi ljudi nikada ne zaboravljaju pravu svrhu stvari koje poseduju. U Metta sutti Buda je hvalio kvalitete onih kojima ne treba mnogo u ivotu (subharo) i koji nisu neprekidno neim zauzeti (appakio), to su dva od mnogih blagoslova koje uivamo kada pojednostavimo svoj ivot (Sn.144). Psiholoka jednostavnost postie se vebanjem meditacije, naroito meditacije svesnosti. Mi obino vidimo stvari ne kakve one zaista jesu, ve kroz debelu prizmu predrasuda, seanja, udnji i neprekidni monolog misli, to sve zajedno te stvari u velikoj meri iskrivljuje. Meditacija sve ovo raiava, tako da smo u stanju da uspostavimo direktan odnos prema stvarima. Direktno vienje stvari omoguuje im da nam otkriju svoju istinu. Moralna jednostavnost ili ono to je Buda nazivao neposrednost, direktnost (uu ili uuka) jeste iskreno i poteno praktikovanje pravila morala, ne pokuavajui da ih zaobiemo na ovaj ili onaj nain ili iskrivljujemo tako da znae neto to ne znae. ovek kojeg krasi jednostavni moral jeste estit, ljubazan, velikoduan i spreman da pomogne zato to je to ispravno uraditi, a ne zato to eli nekoga da impresionira, stekne dobitak ili neku pogodnost, da sakuplja zasluge ili zato to se boji loe karme. Biti jednostavan ne znai i biti glup. Ovom drugom tipu karaktera nedostaje inteligencija, dok je prvi privren jednostavnosti zato to mu ona olakava put kroz ivot i ujedno prua mnogo radosti. 81

JERES Jeres dolazi od latinske rei haresis, to znai uzimati ili birati i termin je kojim se oznaava svako tumaenje religije koje se razlikuje od onog zvaninog ili najire usvojenog. Vrlo je teko denisati prirodu jednog jeretikog uenja. U XVI veku humanista Sebastijan Kasteto je dobro rekao: Posle paljivog istraivanja znaenja termina jeretiki mogu rei da mi jereticima smatramo one sa kojima se ne slaemo. Na Zapadu sve donedavno, a jo uvek i na mnogim mestima na Srednjem istoku, oni koji su bivali optueni za jeres kanjavani su najdrastinijim kaznama. Budizam ima sasvim jasan precizan koncept istine i prepoznaje ono to se naziva pogreno razumevanje (mih dihi). Meutim, uvek je doputao eksibilno tumaenje istine, tako da je vrlo retko postojala superosetljivost prema jeresi, lov na jeretike i njihovo ubijanje. Ovu eksibilnost vrlo lepo ilustruje jedan dogaaj zabeleen u Kanonu. Jednom je neki monah upitao nekolicinu svojih prijatelja monaha na koji nain se postie uvid i svaki od njih dao mu je drugaiji odgovor. Zbunjen, otide on do Bude i ispria mu ta su mu ostali monasi rekli. Na to mu Buda odgovori: Zamisli nekoga ko nikada nije video kisuka drvo, da ode i upita nekoga kako to drvo izgleda. Taj mu moe odgovoriti: Kisuka drvo je crno, nalik nagorelom panju. I ovom e izgledati kao da ga je i sam video. Onda e moda otii kod drugog oveka i upitati ga kako izgleda kimsuka drvo. A ovaj e mu moda odgovoriti: Ono je crveno, slino boji sveeg mesa. I ovom e izgledati kao da ga je i sam video. Potom e moda otii i kod treeg oveka i pitati ga kako izgleda kimsuka drvo. A ovaj e mu odgovoriti: Kora mu visi u trakama, a aure prskaju kao kod sirisa drveta.I ovom e izgledati kao da ga je i sam video. Na kraju, upitae i etvrtoga, a ovaj e mu moda odgovoriti: Kimsuka drvo ima mnogo listova i daje debelu hladovinu poput banjan drveta. I ovom e izgledati kao da ga je i sam video. Na isti nain, tvoji duhovno uznapredovali prijatelji odgovaraju ti u skladu sa sopstvenim proienim uvidom (S.IV,193). JEVREJI Jevreji su narod koji povezuje istovetan identitet sainjen od etnikih, nacionalnih i religijskih elemenata i koji svoje poreklo vode od drevnih Izraelaca. Od svog dolaska na Zapad, budizam je privukao znatan broj konvertita iz judaizma. Nekoliko istaknutih prouavalaca budizma, monaha, monahinja i uitelja meditacije su jevrejskog porekla, ali su nainili i veliki doprinos razvoju budizma. Zato toliko mnogo Jevreja postaju budisti? Nekoliko razloga je predloeno kao reenje ovog fenomena. Iako u ortodoksnom i ak reformisanom judaizmu ima toliko malo toga to bi ih privuklo, sekularizovani Jevreji jo uvek oseaju u sebi tenju ka duhovnom. Zbog istorijskih razloga malo je verovatno da e se prikloniti hrianstvu ili islamu da bi zadovoljili ovu potrebu, dok se budizam ini kao jedna prihvatljiva alternativa. U kulturi Zapada Jevreji su se esto oseali kao da su na margini, te im je time bilo lake da prihvate neto kao to je budizam, koji je sve donedavno smatran prilino egzotinom pojavom. Sekularizovani Jevreji su obino visoko obrazovani, to poveava njihove anse da 82

Jevrejin se moli na Zidu plaa, Jerusalim, Izrael

budu informisani i otvoreniji prema stavovima sadranim u okviru budizma. Budistike etike vrednosti sline su onima tradicionalne jevrejske kulture, a budizam je osloboen i kompleksnih ritualnih zahteva koje neki Jevreji doivljavaju kao besmislene i sputavajue.
The Jew in the Lotus, Rodger Kamenetz, 1995.

JEZIK Jezik (bhs) jeste sistem komunikacije uz pomo zvukova i simbola, koji koriste ljudi odreene zemlje ili regiona. Nije poznato koji je bio Budin maternji jezik, ali je morao biti jedan od narodnih jezika u delu Indije u kojem je roen, moda neki od daljih roaka savremenog hindija. Postojei dokazi sugeriu da je govorio nekoliko jezika, to se i moe oekivati kada se vidi da je putovao i poduavao na irokom prostoru (M.III,235). Buda nije verovao u pojam izvornog, istog ili svetog jezika, to je jasno iz njeVatteluttu pismo (zaobljena slova) natpis na govog insistiranja da moemo i treba da uiBrihadivara hramu u Thanavuru (jugozapad Indije) mo Dhammu svako na svom jeziku (Vin. II,139). Takoe je tvrdio da kad poduava Dhammu, on uvek svoj jezik prilagoava sluaocima, kako bi to bolje komunicirao sa njima (D.II,109). Videti Pi i Sanskrit.

JOGA Joga je re na jeziku pi i sanskrit, koja znai veza i etimoloki je srodna naoj rei jaram. U budizmu joga se katkad koristi kao alternativna re za meditaciju. Jedan vaan korak u vebanju meditacije jeste nauiti kako da se razvije koncentracija, tj. da se panja ksira na jednu taku. Veinu ljudi, meutim, re joga asocira na drevni sistem zikih i mentalnih vebi, koji je obino poznat kao hatha joga. Iako je re o hindu vetini, svako ko radi budistiku meditaciju ustanovie da im joga pomae u vebanju. Hatha joga poboljava zdravlje, ona moe biti jedna vrsta svesnosti tela i isto tako moe razmrdati telo posle duih perioda sedee meditacije.

Prikaz raznih joga poloaja na jednom hindu hramu

83

K
KLMA SUTTA Klma sutta, tanije nazivana Kesaputtiya sutta, jedan je od Budinih najuvenijih i najinteresantnijih govora (A.I,187). Mnogobrojni putujui uitelji esto su prolazili kroz grad Kesaputtu i promovisali svoju religiju, a kritikovali sve druge. Lokalno stanovnitvo sa zanimanjem ih je sve slualo, ali su posle svih tih meusobno suprotstavljenih miljenja i stavova na kraju ostali krajnje zbunjeni. Zato, kada je jednom Buda stigao u Kesaputtu, oni ga upitae: Sumnjiavi smo, zbunjeni oko toga koji od tih uitelja govori istinu, a koji neistinu. Buda im je odgovorio sledeim reima: Kalame, ne povodite se za onim to se prepriava, niti za tradicijom, ni za glasinama, niti za onim to pie u svetim tekstovima, niti za slutnjama, ni za aksiomima, niti za logikim domiljanjima, niti za predrasudama o pojmu o kojem je re, ni za onim to se po svemu ini da je tako, ni iz ubeenja: Ovaj asketa je na uitelj. Kalame, kada se sami uverite: Ove stvari su dobre, ove stvari nisu sramotne, dostojne su mudraca; onome ko ih ini i praktikuje donose blagostanje i sreu, tek tada se upustite u njih i boravite u njima. Tako, umesto da iskoristi priliku i istie sopstveno uenje, Buda je ohrabrio Klme da razmiljaju na nain koji e im pomoi da uvide ta jeste, a ta nije pravi put znanja. A za Budu je lino iskustvo bolji vodi ka istini nego bilo koje drugo sredstvo. Kesaputta, mesto gde je Buda izgovorio Klma suttu, kasnije je identikovana kao selo po imenu Kesariya, nekih 50 km severoistono od Veslija, u indijskoj dravi Bihar. Danas tu stoji ogromna stpa u znak Kesarija (Bihar), najvea stupa u Indiji, podigao ju je kralj Aoka seanja na ovaj dogaaj. KALENDAR Idui za praksom u staroj Indiji, budizam je usvojio lunarni kalendar (dinadassana). Prema takvom kalendaru, nova godina poinjala je na puni Mesec u martu-aprilu, a nazivi meseca bili su itta, veskha, jeha, saha, savana, pohapda, assayuya, katthika, maggasira, phussa, magha i phagguna. Poevi od nedelje, dani u sedmici bili su ravivra, andavra, kuavra, budhavra, guruvra, sukkavra i sanivra. Postojala su i tri godinja doba, svako dugo po eiri meseca: leto (gimhna), kini period ili monsuni (vassna) i zima (hemanta). Svaki mesec dalje se delio na dve dvonedelje (ahamsa), jednu osvetljenu Mesecom (sukkapakkha) i tamnu polovinu (klapakkha). Na dan punog Meseca i na njegove etvrti monasi bi seli zajedno i recitovali Patimokkhu. Prvi, osmi, petnaesti i dvadeset trei dan u svakom mesecu zvali su se uposatha i 84

tim danima bi predani sledbenici dolazili u manastir da jo jednom recitovanjem odreenih stihova potvrde svoju posveenost Dhammi, uloe jai napor nego inae u njezino praktikovanje i mnogi bi na taj dan potovali osam pravila morala. Ovakva praksa se zadrala sve do dananjih dana. Sve budistike zemlje koristile su lunarni kalendar sve do XIX veka, kada ga je zamenio zapadni, gregorijanski kalendar. Pedesetih godina XX veka ri Lanka se vratila lunarnom kalendaru, ali je to napravilo veliku zbrku, te je ubrzo zapadni bio ponovo uveden. Vano obeleje svakog religijskig kalendara jesu praznici (nikkammadisva), tj. sveti dani, kada se obeleava neki vaan dogaaj u istoriji odreene religije. Ljudi su skloni da budu predaniji i paljiviji u svojim postupcima tokom tih dana. Iako je ovo za svaku pohvalu, iskreni budista e pokuati da bude estit, ljubazan, dareljiv i svestan svakoga dana. Buda je rekao: Oni koji su isti smatraju svaki dan posebnim, za njih je svaki dan svet (M.I, 39). Videti Vreme. KALMICI Kalmici su narod koji je iveo uglavnom na severozapadnoj obali Kaspijskog jezera. U tu oblast doselili su se u XVI veku i kao sledbenici tibetanske forme varayna budizma, oni su jedini autohtoni budisti u Evropi. Tokom itave komunistike ere, Kalmici su bili pod neprekidnim pritiskom da se uniti njihov identitet i religija. Tridesetih godina prolog veka, u vreme Staljinovog terora, njihovi manastiri bili su zatvoreni, a monasi proterani u Sibir. Jedan deo Kalmika naselio se i u Srbiji, gde su u Beogradu imali svoj hram, prvi takve vrste na tlu Evrope i izvan njihove postojbine. Tek posle pada komunizma budizam je poeo ponovo da se uvruje meu Kalmicima. Nekoliko mladia bilo je zamonaeno i poslato u Indiju da tamo ui u tibetanskim manastirima. Najuveniji Kalmik naeg doba bio je monah i prouavalac budizma Geshe Wangyal (19011983), koji je iveo u egzilu u SAD i veoma uticao na razvoj budizma u toj zemlji. Danas, veina Kalmika ivi u Republici Kalmikiji, autonomnoj oblasti koja je deo Ruske Federacije. Videti Zaya Pandita.
The Kalmyk Mongols, P. G. Rubal, 1967.

Vinevski fotograja studio, Astrahan Kalmike ene pleu (1870)

Geshe Wangyal (19011983)

85

KAMATA Kamata (vahi) jeste iznos novca plaen za korienje neke druge sume novca, a koja se zove glavnica. U hrianskom svetu sve do XVII veka uzimanje kamate bilo je zabranjeno i sekularnim i religijskim zakonima, a jo uvek je zabranjeno islamskim zakonom. Bramanizam je takoe kamatu smatrao loom. Buda nije imao nita da kae o pitanju pozajmljivanja novca, ali jo od najranijih vremena budistika tradicija ga nikada nije smatrala loim samim po sebi. Budistiki stav je da ako je legitimno iznajmiti neijeg vola, vetinu ili kuu, isto bi tako trebalo da bude i sa novcem. Pozajmljivanje novca stavlja na raspolaganje kapital onima koji na drugi nain ne bi mogli doi do njega i ujedno omoguuje ljudima da uveaju svoju uteevinu. Pozajmljivanje novca postaje etiki problematino jedino kada je kamata koja su uzima preterana, kada ona pozajmljivaa pretvara zapravo u roba ili kada ga ini jo siromanijim nego to je bio pre pozajmice. U Budino vreme, ak su i deca mogla postati dunici ako roditelji nisu mogli da otplauju (Thi.444). Danas su ovakve zloupotrebe zakonom zabranjene. Meutim, iako Buda nije imao nita protiv pozajmljivanja novca sa kamatom, on je bio savreno svestan da imati dug (ia) jeste jedno nezavidno stanje. Zato je prokomentarisao da je jedna od prednosti monaha beskunika da nema poverioce koji stignu u zoru i viu: Plati, plati! (S.I,171). Takoe je propisao da onaj ko ima dug ne moe postati monah ili monahinja, uglavnom zbog toga da ljudi ne bi koristili monaku Saghu kao sklonite od svojih nansijskih obaveza (Vin.I,76). Ali kao to je dug izvor nespokojstva, tako je i nemanje novca kada nam je potreban. Nain da se izbegnu oba ova problema jeste mudro upravljati svojim nansijama i voditi uravnoteen ivot (sama vika). Danas mnogi ljudi ulaze u dug ne da bi zadovoljili svoje osnovne ivotne potrebe, ve samo zato da bi sebi priutili moderne, ali ne i neophodne stvari ili da bi neto imali odmah, umesto da to kupe kad budu imali dovoljno novca. Buda je rekao: I ta je to uravnoteen ivot? Kada neko zna koliki su mu prihodi i koliki su mu rashodi, pa ne ivi rasipniki, a ni bedno; tako mu prihod nadmauje trokove, a ne obrnuto (AN VIII.54). Ali i pored toga, neki ljudi su u iskuenju da pozajme novac i krenu u posao, nadajui se da e popraviti svoju situaciju, iako je ona moda ve savreno prikladna i sigurna. Ako se ovo uini promiljeno i uz marljiv rad, a posao je moralno ispravan, to je sa budistike take sasvim legitimno i moe biti izvor jo veeg zadovoljstva i sree. Buda je rekao: ovek koji je uzeo pozajmicu da bi razvio svoj posao i iji je posao od tada napredovao, u stanju je da otplati svoj dug i jo mu dovoljno ostaje da se oeni. On tako moe pomisliti: Ranije sam imao dug, a sada sam ga se oslobodio i jo je i meni ostalo i onda e se obradovati i osetiti zadovoljstvo (D.I,71). Jedan od naina na koji mali preduzetnik stvara poverenje i zato lako moe nai od koga e pozajmiti novac kada mu je potreban, napominjao je Buda, jeste da kamatu plaa na vreme (A.I,117). Videti Ambicija i aspiracija i ivljenje. KAMBODA Kamboda je zemlja u jugoistonoj Aziji, izmeu Tajlanda i Vijetnama, u kojoj 95% stanovnitva sebe smatraju budistima. Animizam, bramanizam i mahyna bile su glavne religije u Kambodi sve dok theravda budizam nije postao dominantan tokom XIII i XIV veka, uglavnom zahvaljujui misionarima iz Tajlanda. Budizam u Kambodi teko je bio pogoen komunistikim reimom Pol Pota 70-tih godina prolog veka, kada je veina manastira bila unitena, a monasi pobijeni ili izbegli u okolne zemlje. Za najvei istorijski spomenik u ovoj zemlji, Angkor Wat se esto kae da je budistiki. No on zapravo pripada bramanizmu, mada je tokom nekoliko vekova bio korien kao budistiki hram.
Cambodian Buddhism, Ian Harris, 2005.

86

KAMMA Pi re kamma znai delo i u budistikom uenju oznaava svaki voljni mentalni, verbalni ili telesni in. Buda kae: Kaem da namera jeste kamma, zato to prvo imamo nameru pre nego to neto uinimo telom, reju i milju (A.III,415). Prema Budi, svaka voljna akcija menja nau svest i tako izgrauje na karakter, a time i utie na nae ponaanje, nae iskustvo i na kraju na ivotni tok. Pozitivni voljni postupci (motivisani velikodunou, ljubavlju i mudrou) obino za rezultat imaju stanje svesti koje se doivljava kao pozitivno, dok negativni voljni postupci (motivisani pohlepom, mrnjom i neznanjem) obino imaju rezultate koje doivljavamo kao negativne. Uenje o kammi je uenje koje se verovatno najee pogreno razume od svih Budinih uenja. etiri glavna nesporazuma su sledea: (1) Sve to nam se dogaa jeste rezultat nae prole kamme. A zapravo, budizam govori o najmanje etiri glavna uzroka zato se i kako stvari dogaaju i to zbog dejstva prirodnih zakona (dhamma niyma), biolokih zakona (bja niyma), zikih zakona (utu niyma) i psiholokih zakona (itta niyma, As.854; A.III,62). (2) Nikada ne moemo izbei posledice svojih prolih dela. Ako bi to bilo istinito, tada bismo bili potpuno determinisani svojom prolou i ne bi bili u stanju da se menjamo i dostignemo probuenje (A.I,249). Meutim, budizam ui da nekoliko snanih voljnih dobrih postupaka mogu u dobroj meri modikovati ili ak neutralisati neki lo postupak i obrnuto (Dhp.173). Tako je ispravno rei da smo uslovljeni svojom kammom, umesto da smo njome predodreeni. (3) Naa iskustva u sadanjem ivotu zavise od onoga to smo uinili u prethodnom i ono to inimo sada e uticati na na budui ivot. U stvarnosti, mnoga naa dela imaju svoj rezultat odmah nakon to su poinjena, tj. u sadanjem ivotu. (4) etvrta esta zabluda je ono to se moe nazvati kammikom naivnou, tj. ako utnete monaha u ovom ivotu, u narednom ete se roditi paralizovani; ako proklinjete u ovom ivotu, u narednom ete imati lo zadah iz usta, ako ste velikoduni u ovom ivotu, biete bogati u sledeem. Sve ovo je naravno prilino glupo. Jer kamma je primarno psiholoka stvar (tj. povezana sa namerom), te su i njezine manifestacije prevashodno psiholoke. Ona utie na na ziki sklop i okolnosti samo u onoj meri u kojoj um moe na to da utie, kao na primer kada se posle dugotrajne brige i nespokojstva i telo razboli. Glavni efekat na koji kamma utie na nas je na to kako se mi oseamo (sreno, neutralno ili nesreno) i u kojem svetu emo se ponovo roditi. Videti Determinizam.
Development of the Early Theory of Kamma/Karma, J. P. McDermot, 1984.

KANABIS Kanabis (bhaga) jeste visoka biljka sa iljastim, nazubljenim listovima, karakteristinog mirisa. Biljka je meu botaniarima poznata kao Cannabis sativa. U staroj Indiji od vlakana kanabisa su se pravili konopci, prostirke i tkanina (D.II,350; Vin.III,256). Buda je jednom prokomentarisao da je odea napravljena od takvog platna neugledna, gruba, jeftina i kada se iznosi slui za ribanje posua (A.I,246), iako je monasima i monahinjama doputao da nose ogrtae od takvog platna. Puenje suvih listova kanabisa ili jedenje bobica iz njegovih cvetnih vrhova ima dramatine efekte na kardiovaskularni i centralni nervni sistem. U manjim koliinama ono izaziva oseaj blagostanja i oputenosti, dok vee koliine izazivaju iskrivljenu percepciju, promenu 87

oseaja za vreme, privremeni gubitak memorije, halucinacije i ponekad i psihozu izazvanu trovanjem. Vekovima su neke grupe hindu asketa puile kanabis, verujui da su na taj nain u stanju da komuniciraju sa ivom, ali se korienje kanabisa zbog njegovih halucinogenih efekata ne pominje nigde u Tipiaki. Sa budistike take gledita, uzimanje kanabisa bilo bi krenje petog pravila morala. Slino mnogima i pre i posle njega, Buda je uoio medicinsku vrednost kanabisa i preporuivao ga je kao lek protiv reumatizma (agavta). Pacijenta treba smestiti, govorio je, u malu prostoriju, ispunjenu parom koja je dobijena kuvanjem listova kanabisa (bhagodaka), te da on onda udie ta isparenja i kuvanim listovima trlja udove (Vin.I,205). Videti Stimulativne supstance.

KANON Kanon je opti naziv za svete spise bilo koje religije. Iako je Buda oekivao od svojih uenika da njegove rei razmotre vrlo paljivo, ipak ih je savetovao da tim reima ne daju prvenstvo u odnosu na sopstveno iskustvo. Zato trezveni budista koristi Tipiaku, budistiki kanon, kao nezaobilazni vodi, ali ga ne smatra nepogreivim ili jedinim izvorom istine. Videti Klma sutta.

KAPILAVATTHU Kapilavatthu je bio glavni grad teritorije na kojem je iveo Saky klan i mesto gde je Siddhattha Gotama proveo najvei deo svog vremena pre nego to se okrenuo od svetovnog ivota i postao lutajui asketa. Mnogo godina kasnije, Buda je priao kako je tamo imao tri palate jednu za leto, drugu za period monsuna, a treu za zimu, a svaka je imala bazen sa vodenim ljiljanima i lotosima razliitih boja (A.III,38). Grad je opisivan kao bogat, prosperitetan, sa mnogo ljudi, dinamian i gusto naseljen (S.V,369). Iako kasnija legenda kae da je Kapilavatthu bio velianstven grad, verovatnije je da se radilo o malom gradu podignutom okolo vladarevog dvorca. Poto je budizam bio iezao u Indiji, Kapilavatthu je progutala dungla i njegova lokacija je pouzdano bila utvrena tek 1973. godine. Arheoloka iskopavanja otkrila su stpu koja je prvo bila podignuta ubrzo posle Budine smrti, a kasnije bila dograivana, tako da su pronaeni ostaci i iz kasnijih perioda. esto itamo da se princ Siddhattha rodio i odrastao u podnoju Himalaja, ali to nije tano. Kanon kae da je grad bio pored Himalaja, a ne u njihovom podnoju (Sn.422). Teren oko Kapilavatthua i oblinjeg Lumbinija, gde je Siddhattha roen, potpuno je ravan. Podnoje Himalaja poinje tek nekih dvadesetak kilometara severnije.
Discovery of Kapilavatthu, K. M. Srivastava, 1986.

Ostaci palate na Kapilavatthu

Istona kapija palate

Zapadna kapija palate

88

KARAKTER I IZGRADNJA KARAKTERA Karakter (sabhva) je skup mentalnih osobina i crta koje neku osobu ine drugaijom od drugih. Re je nastala od grke rei za oznaku, urezanu ili utisnutu. Kada kaemo da je neko dobar ili neprijatna osoba, time mislimo da ima preteno pozitivne ili negativne crte koje je lake uoiti ili se ee ispoljavaju. Kada se preporodimo, sa sobom donosimo i crte formirane u prethodnom ivotu (ili moda nekoliko ivota), kao i uroene bazine sklonosti (anusaya). Ve za nekoliko meseci te crte postaju vidljive i mogu biti jo pojaane ili izbledeti, u zavisnosti od okolnosti. I naa iskustva u detinjstvu mogu formirati odreene nove karakterne crte. Isto tako, okolnosti mogu probuditi i bazine sklonosti. Do puberteta na karakter je potpuno formiran, iako jo uvek otvoren za oblikovanje. Neke crte e ojaati i moda se razviti u predrasude (nata) u skladu sa mentalnim navikama koje formiramo. Buda je rekao: ta god da neko esto misli i razmatra, i um postaje tome naklonjeniji (M.I,115). Sluei se poreenjem koje nalazimo i kod starih Grka, uporeivao je neke karakterne crte sa ljebovima izdubljenim u steni, druge sa crtama ispisanim po zemlji, a tree po vodi (A.I,283), ime je hteo da kae da je neke crte teko izbrisati, a druge lake. Ako se ne promene bilo kroz svestan napor ili neko naroito dramatino iskustvo koje nas moda zadesi, na karakter e ostati relativno ksiran, i postajae sve krui i sa sve dubljim korenima kako vreme prolazi. Karakter je veoma vaan, jer je to glavni faktor koji odreuje smer naeg ivota. On utie na to kako vidimo sebe, kako se odnosimo prema drugima, a time i kako se oni odnose prema nama, na koji nain se nosimo sa potekoama u ivotu, kao i na koji nain percipiramo svet u kojem ivimo. Biti budista velikim delom znai izgraivati svoj karakter ili razvijati ono to je Buda nazivao divna priroda (kalya dhamma, A.I,248; II,109). ire uzevi, u ovom procesu postoje tri koraka: (1) uvideti da je transformacija karaktera poeljna; (2) imati model ili idealni karakter ka kojem teimo i (3) primeniti sredstva kojima se menja karakter. Neki ljudi, zbog povoljnih okolnosti u prethodnim ivotima, kao i u sadanjem, ve imaju divan karakter. Veina nema. Veina ljudi nikada nije ni shvatila poeljnost ili ak prednosti sopstvenog menjanja. Neke od stvari koje stvaraju elju za transformacijom karaktera jesu lina kriza za koju smo sami odgovorni, bliski susret sa smru ili susret sa nekom naroito inspirativnom osobom. Kad uvidimo mogunost i potrebu za menjanjem, tada moramo sebi postaviti ideal kojem teimo. Buda je, naravno, savren ideal; beskrajno strpljiv, blag prema svakom bez izuzetka, krajnje iskren i zaista mudar. Uzeti utoite u Budi znai prihvatiti ga kao ideal prema kojem se rukovodimo. Kada odluimo kakvi elimo da budemo, potreban nam je i praktian program transformacije. A takav program je Plemeniti osmostruki put i on zapravo nudi putokaze u svakom od razliitih vidova ivota: intelektualnom, etikom i psiholokom.

KARMA Karma je sanskritski oblik pi rei kamma.

KASTA Kasta (ti) je hindu verovanje da je ljude stvorio Bog kao etiri razliite grupe: svetenike (brhmaa), ratnike (khattiya), trgovce (vessa) i radnike (sudda). Prema ovom verovanju, svaka kasta treba da zarauje za ivot na sebi primeren nain, ne treba da se meusobno meaju i da uivaju razliiti status. Izvan ove etiri kaste su nedodirljivi (n kul ili vasala), oni koji nemaju svoju kastu i time su i izvan granica regularnog hindu drutva. 89

Buda je bio reiti kritiar sistema kasti i barem desetak njegovih govora su posveeni ukazivanju na kontradikcije i okrutnost ovakvog sistema. Budini saplemenici, Skye, bili su vrlo ponosni svojom kastom. Kada je jedna grupa njih zatraila da postanu monasi, Buda je prvo zaredio Uplija, berberina iz nie kaste, te su ostali koji su zareeni posle njega morali da mu se poklone u znak potovanja. Sistem kasti Buda je kritikovao iz nekoliko razloga. Tvrdnja da ga je postavio bog je nita vie do mit (M.II,148). Kaste ne postoje svugde, te otuda moraju biti regionalni obiaj, a ne univerzalna istina (M.II,149). Tvrdnja da pripadnici kasta imaju razliite sposobnosti i identitet ne zasniva se na iskustvu i otuda je netana (M.II,150; Sn.116). Najnia kasta i nedodirljivi su moda prljavi, zato to su primorani da rade prljave poslove, ali ako se operu, postaju isti kao i svako drugi (M.II,151). Sistem kasti oprata okrutnost i patnju, te je otuda lo. Iz budistikog ugla, kako se drugi odnose prema nekom, potovanje koje mu se ukazuje, prilike koje ima, ak i to gde e se roditi, treba da zavisi od njegovog ponaanja, a ne od toga kojoj kasti pripada. Buda je rekao: Bez vrline, svaka kasta moe ii u istilite. Svaka kasta ista je ako postupa voena vrlinom (a. VI,100). Uprkos Budinom odbacivanju kasti, manje ekstremne varijacije ovog sistema postoje u veini budistikih zemalja. Na primer, paya kyun u Burmi su potomci manastirskih robova, a buraku u Japanu su prvobitno bili degradirani jer su radili kao ribari ili mesari. Obe grupe su marginalizovane u svojim drutvima. Monake sekte u ri Lanki su sve podeljene po linijama kasti. Posle 50-tih godina prolog veka milioni lanova najnie kaste i nedodirljivih u Indiji, sledei primer svoga voe dr Ambedkara, preobratili su se na budizam, kako bi izbegli ponienja kastinskog sistema.
Buddhism and the Race Question, J. N. Jayatilleke, 1958.

KYAPA MTAGA I DHARMARATNA Kyapa Mtaga i Dharmaratna bili su, prema drevnoj tradiciji, indijski monasi koji su prvi preneli budizam u Kinu. Kae se da je car Ming (58-75) usnio san u kojem se zlatni kip pojavio na Zapadu. Toliki je utisak taj neobian san ostavio na njega, da je poslao grupu izaslanika preko zapadne granice svoga carstva da izvide mogu li neto doznati u vezi sa tim zlatnim kipom. To je bilo oko 64. godine. Izaslanici su se vratili tri godine kasnije u pratnji dva monaha, Kyape Mtaga i Dharmaratne. Monasi su sa sobom doneli i tekst nazvan Stra etrdeset dva poglavlja, a car im je podigao manastir nazvan Manastir belog konja, po konju koji je nosio tekst i potreptine za monahe. Stra etrdeset dva poglavlja je zbirka Budinih govora, preprianih i araniranih prema temi. To nije indijsko delo, ve je verovatno sastavljeno u Centralnoj Aziji ili u Avganistanu, kao kratak uvod u budizam. U Kini je ostalo popularno sve do dananjih dana. Manastir belog konja, koji je bio obnavljan i dograivan tokom vekova, moe se i danas videti u Luoyangu, drevnoj prestonici Kine. Stari hram Baima Si, Beli konj 90

KHUDDAKA NIKYA Khuddaka nikya jeste peti deo Sutta piake, drugog dela Tipiake, tekstualnog budistikog Kanona. Re khuddaka znai kratko ili manje i ovaj deo sadri sve one knjige koje se nisu uklapale u ostale etiri nikye. Tako se u Khuddaka nikyi nalo petnaest knjiga, a meu najvanijima su Dhammapada, Udna, Itivuttaka, zatim Sutta nipta, Theragtha, Therigth i taka. Ostalih osam knjiga su napisane kasnije i nemaju veliki znaaj za dublje razumevanje Budinog izvornog uenja. KINA Kina je ogromna zemlja u severnoj Azij, okruena Rusijom, Mongolijom, Tibetom, Burmom i Vijetnamom na kopnu, a na istoku morem. Prema tradiciji, budizam su u Kinu donela dva monaha iz Indije u vreme Han dinastije, moda oko 50. godine. Posle nekoliko vekova postepenog rasta, budizam je poeo da privlai obrazovane slojeve i na kraju postao dravna religija. Zenit budizma u Kini bio je tokom Tang dinastije, posle ega slede progoni i dugi period opadanja uticaja, prekidan kratkim razdobljima obnove. Budizam je takoe bio progonjen u vreme republike, a jo ee posle 1949, u doba komunizma, kada su zatvoreni svi hramovi, a monasi i monahinje bili ili pobijeni ili prinueni da se razmonae. Danas budizam u Kini lagano poinje da se ponovo uspostavlja i prilagoava novom drutvu brzog razvoja. Mnogi Kinezi koji ive izvan Kine u Maleziji, Singapuru, Indoneziji i na Zapadu nastavili su da praktikuju budizam, iako je i dobar deo njih postao sekularizovan ili se preobratio u hrianstvo. Videti Kyapa Mtaga.
Buddhism in China: A Historical Survey, K. Chen, 1972.

Lean Div Buda, 71 metar visok, zavren poetkom IX veka, u vreme dinastije Tang

91

KIPOVI Kip (paim) jeste gura oveka ili ivotinje nainjena od metala, kamena ili nekog drugog materijala. Budini kipovi nisu, kako se nekad pretpostavlja, nekakvi idoli kojima se treba klanjati, ve je Budin prikaz pre objekat kontemplacije ili fokus panje. Prvi Budini kipovi nainjeni su u Indiji negde u II veku, verovatno pod grkim uticajem. Pre toga, Buda je predstavljan tokom ili bodhi drvetom, otiskom stopala ili praznim tronom. Nekada se kae da je tokom nekoliko vekova bilo zabranjeno da se prave kipovi Bude, ali to nije tano. Statue Bude nisu pravljene jednostavno zato to ikonografska vetina nije bila na dovoljno visokom nivou. Kipovi prikazuju Budu ili u stojeem. sedeem ili leeem poloaju. Leee gure, koje se esto pogreno nazivaju Buda koji spava, zapravo predstavljaju trenutak odmora ili smrti. Budine ake su esto predstavljene tako da pokazuju neki od gestova (mudr), od kojih su najei oni koji simbolizuju meditaciju, neustraivost, poduavanje ili dodirivanje zemlje. Na vrhu glave je obino plamen nekad prikazan realistino, nekad vrlo stilizovan to se smatra da simbolizuje auru. Budisti stavljaju cvetove, svee i mirisne tapie pred kip Bude u znak seanja na njega, ali i kao podseanje na prolaznost lepote, svetlost znanja i miris vrline. Iako Budine kipove okruuje mnogo sujeverja, naroito u Tajlandu, nijedan obrazovaniji budista ne veruje da su oni ita vie od materijalnog simbola jedne probuene osobe. Videti Idolatrija.

KIA Kae se da pada kia (vassa ili vuhi) kada kapljice vode padaju sa neba. U preteno poljoprivrednom drutvu kakvo je postojalo u vreme Bude, kia je bila izuzetno vana. Ovo se ogleda i u Budinim zapaanjima: Kia hrani i slabe i jake, kao to majka hrani svoje jedino dete. ivot svih stvorenja na ovoj zemlji odrava se zahvaljujui tome to pada kia (S.I,44). Prosti ljudi verovali su da kiu alju nebeski duhovi zvani vitthibhuta, ali da i bogovi kao to su Sakka i Vassavalhakadevara, Kralj kinog oblaka, mogu takoe da stvore kiu (a.I,330). Buda je govorio o razliitim vrstama oblaka, to u neku ruku odgovara dananjoj meteorolokoj klasikaciji oblaka po obliku. Pet vrsta koje je on pominjao su hladni oblaci (sita), topli oblaci (uha), olujni oblaci (abbha ili thaneti), vetrom gonjeni oblaci (vata) i kini oblaci (vassa, S.III,254). Takoe je primetio da kia pada barem na dva naina u velikim kapljicama (thulla phusitaka), recimo tokom monsunskih pljuskova, i u malim, rasprenim kapljicama (eka eka), kao kada kia sipi (A.I,243; S.I,104). Govorio je da izostanak kie moe biti uzrokovan takvim stvarima kao to su vruina, vetar ili kada vazdune struje oduvaju oblake prema okeanu (A.III,241). Stari Indijci verovali su da opti nemoral u zajednici ili nepravedni vladar takoe mogu poremetiti ritam padavina, emu se pridruivao i Buda. take kau: Kia pada u pogreno vreme ili ne pada u pravo vreme zbog loeg kralja (a.II,124). Sua (nidgha ili vihidubbuhi) smatrala se katastrofom, koja vodi u glad i anarhiju. Neke askete koristili su zabrinutost ljudi oko kie i tvrdili su da mogu da predvide obilne ili nedovoljne padavine (D.I,11). Drevni Indijci su vremenske prilike prepoznali i kao uzronika bolesti (Vin.I,199), to se naroito odnosi na period kia. Hladan vetar, visoka vlanost i voda posvuda unaokolo znaili su da raste broj ljudi koji pate od groznice, konih bolesti ili trovanja vodom. I sam Buda je tokom jednog kinog perioda dobio bolest koja ga je na kraju odvela u smrt (D.II,99). U severnoj Indiji kia obino pada u vreme monsuna, to je izmeu juna i septembra. Vekovima pre Bude bila je tradicija meu razliitim kolama lutajuih asketa da borave na jednom mestu u to vreme, jednostavno zato to su blatnjavi putevi, nabujale reke i velike povrine pod vodom znatno oteavali putovanje. Buda je prihvatio ovaj obiaj i postepeno razvio u vrsto pravilo za monahe i monahinje. Mirovanje tokom kinog perioda (vassa vasati, Vin.III,10) zapravo poinje 92

narednog dana posle punog Meseca u julu (to je u starom indijskom kalendaru mesec salha) i to formalnom ceremonijom u kojoj monasi daju zavet da e ostati na odabranoj lokaciji naredna tri meseca, a laici koji ceremoniji prisustvuju daju zavet da e ih snabdevati onim to im treba. Na kraju vasse je ceremonija koja se zove kathina i tokom nje laici daruju monasima nove ogrtae i stvari koje e im moda trebati za narednih devet meseci lutanja. U thervada zemljama monasi jo odravaju ovu tradiciju i ceremonije koje obeleavaju poetak i kraj vasse vaan su deo budistikog kalendara.

KNJIGE Knjiga (potthaka) jeste predmet sainjen od mnogobrojnih tankih listova, rukom ispisanih ili odtampanih, i zatim meusobno povezanih na nain koji omoguuje njihovo itanje po redu. taka pominje poruku napisanu na palmovom listu (a.II,174), a prve knjige u Indiji bile su sainjene verovatno u III veku pre n.e. od listova Corypha umbraculifera, talipot palme. Zapisi sa ri Lanke kau da je Tipiaka bila prvi put zapisana u toj zemlji oko 100. godine pre n.e., iako se sa nekim njenim delovima to moda dogodilo i ranije, u Indiji. Kada se budizam proirio na daleki sever Indije, knjige su tamo pravljene od kore breze, a kad je stigao u Kinu, korieni su svila i kasnije papir. Prve moderne budistike knjige, one tampane na papiru i uvezane u tvrde korice proizvedene su na ri Lanki 1862. godine. Budisti su uvek iskazivali veliko potovanje prema Tipiaki tako to su je stavljali u zlatan povez, uvijali u svilu i ak nekada pohranjivali i u stpama. Videti Britanski muzej svici, tampa i Pisanje.

Aurvedska knjiga pisana na palmovom liu

KOCKANJE Kockati se (tak) znai rizikovati novac u nekoj igri na sreu. Kockanje je bilo poznato jo u Budino vreme, a u Vedama, drevnom indijskom delu, postoji uvena kockareva tubalica, u kojoj ovek narie poto se kockao i izgubio enu i decu. Ovakvo ekstremno klaenje pominje se i u Tipiaki (M.III,107). Naravno da ne iznenauje da je Buda na kockanje gledao kao na tetnu delatnost. Rekao je: Zavisnost od kockanja nosi sa sobom i ovih est opasnosti. Kad dobijamo izazivamo mrnju kod onih koji gube; kad gubimo nariemo zbog gubitka imetka; naa re se ne prihvata na sudu; izbegavaju nas i prijatelji i zvaninici; niko nas ne eli za branog druga, jer ljudi kau da kockar nije u stanju da izdrava enu (D.III,183). Jednom drugom prilikom je rekao da spiskati imetak na kockanje vodi u propast (Sn.106). Meutim, moemo rei da postoji tri vrste kockanja rekreativno, po navici i iz zavisnosti. Prvi je kad neko povremeno igra karte za malu sumu ili kupi lutrijski tiket da bi pomogao dobrotvorno 93

drutvo. Kockanje po navici je kad se neko kocka u vei, ali ipak podnoljiv deo svojih prihoda i to redovno. Zavisniko kockanje je nesposobnost da se odupremo mogunosti za kockanje i time smo neprekidno u dugovima. Sa budistikog stanovita, rekreativno kockanje se smatra nekodljivim i nije protiv pravila morala. Ipak, poto svaka vrsta kockanja provocira neku vrstu pohlepe, svakako da je nedolino za neku budistiku organizaciju da prikuplja novac kroz lutrije ili igre na sreu. Kockanje po navici i iz zavisnosti je psiholoki, drutveno i duhovno tetno, zato to ih motiviu obmana, gramzivost i pogreno verovanje u dobru i lou sreu, a njime se sve to samo jo vie pojaava. Prema Budi, moralno ponaanje nas ini srenicima, a ne to to dobijamo ulog. Tako je rekao: Ako kockar dobije bogatstvo ve pri prvom bacanju kocki, njegova srea je i pored toga beznaajna. Mnogo puta je srenije ponaati se mudro telom, govorom i umom i posle smri preporoditi se na nebu (M.III,178). Videti Proricanje.
Psychology of Gambling, Edmund Bergler, 1970.

KONCENTRACIJA, ISPRAVNA Ispravna koncentracija (samm samdhi) jeste osmi korak na Budinom plemenitom osmostrukom putu i kljuni je deo uspene meditacije. U tekstovima se denie kao ujedinjavanje uma (M.I,301) i ponekad se zove i jednoumnost (ekodibhva). Mnoge su prednosti koncentracije. Poto se panja zaustavlja na nekom predmetu odreeni period, to nam obezbeuje da ga bolje upoznamo, te ona otuda ima svoju ulogu i u postizanju mudrosti. Kada smo razvili koncentraciju, moemo panju okrenuti ka bilo emu, umesto da ona neprekidno skae sa jedne stvari na drugu, kao to je to obino sluaj. Sposobnost da to uinimo moe smanjiti beskorisno sanjarenje, zabrinutost i neeljene uznemirujue misli, to nam sve prua mir i spokojstvo. U okviru budistike meditacije, koncentracija se obino razvija putem vebanja svesnosti daha (M.III,82). Prema Budi, nekoliko je stvari kojima moemo sebi pomoi u razvijanju koncentracije. Prva je da se pridravamo pravila morala. Na taj nain pojednostavljujemo sopstveni ivot, minimalizujemo mogunost kajanja, ne dovodimo sebe u neugodne situacije i sukobe sa drugima, a od svega toga na um postaje rastrojen. Druga stvar je ono to je Buda nazivao straarenjem na vratima ula (indriya savara), to znai ne tragati za situacijama u kojima e na um biti prekomerno stimulisan (D.I,70). Takoe, postoji direktna veza izmeu zike relaksiranosti, psihikog blagostanja i koncentracije. Dok vebamo koncentraciju, odravanje relaksiranog, ugodnog poloaja omoguie telu da se umiri bez prisiljavanja. Slino tome, jedan vedar, oputen mentalni stav e koncentraciju uiniti lake dostinom. Buda je rekao: ...iz prijatnosti dolazi radost; kad smo radosni telo se smiruje; sa smirenim telom postajemo sreni, a um koji je srean postaje koncentrisan (D.I,74).
Tranquility and Insight, A. Sole-Leris, 1992.

KONTROLA RAANJA Kontrola raanja je praksa spreavanja da doe do roenja novog ivog bia. Dva su naina na koji se to moe uiniti spreavanje da doe do zaea ili unitavanjem fetusa u nekoj od njegovih faza razvoja, pre nego to se rodi. Budizam poduava da ivot zapoinje ubrzo posle zaea, te otuda abortus smatra jednom vrstom ubistva (M.I,265). Spreavanje zaea, tako to se koristi kondom, kontraceptivne pilule, mehanike vaginalne prepreke ili spermicidi, ne ukljuuje u sebe ubijanje i otuda je moralno neutralno. Stari Indijci su praktikovali ispiranje kako bi spreili zaee, a pravili su i kondome od ivotinjskih iznutrica. 94

KONZISTENTNOST Konzistentnost je kvalitet neega da bude i ostane isto i ovo je jedan vaan princip kako u budistikoj lozoji, tako i u etici. Da bi bila prava, istina mora biti konzistentna u tome da ne protivrei stvarnosti. Na primer, Budina tvrdnja Sve uslovljene stvari su bolne (Dhp.278) s pravom se naziva plemenitom istinom, zato to je nemogue pronai neku uslovljenu stvar koja nudi potpuno i veno zadovoljenje. Takoe, dva meusobno protivrena iskaza, pojma, tvrdnje ili uverenja ne mogu oba biti istiniti, ali mogu oba biti pogreni. Na to je Buda mislio kad je govorio: Istina je samo jedna (Sn.887). Etike istine moraju biti konzistentne. Odreeno ponaanje ne moe biti pogreno u jednoj situaciji, a ispravno u drugoj. Tako je pogreno ubiti, bez obzira kakve su okolnosti. Meutim, Buda uvia da postoji razlika izmeu ubijanja zbog besa i zavisti, sa jedne, i ubijanja u samoodbrani, sa druge strane. Prvo je potpuno pogreno, dok bi drugo moglo biti ono to on naziva meanim (vtimissa), tj. meavina razliitih stupnjeva pogrenog i ispravnog (M.I,318). Kozistetnost je takoe vana u mnogim drugim oblastima duhovnog ivota. Buda je rekao da obeleje pravog uitelja jeste da postoji konzistentnost izmeu toga kako se on ili ona ponaa na javnom mestu i privatno, kao i da njegovi kvaliteti ostaju postojani kroz razliite situacije (M.I,318). Takoe je rekao da je karakteristika probuene osobe harmonija izmeu njenog razumevanja i delovanja (vi araa sampanno). Na primer, ona zaista razume da je opratanje najvii oblik odvezivanja i otuda je u stanju da svakome oprosti, ak i onima koji su bili vrlo okrutni prema njoj. Buda je tvrdio da on propoveda onako kako se ponaa i ponaa se onako kako propoveda (It.122). Razlog za to je njegovo razumevanje istine na najdubljem nivou i njeno potpuno integrisanje u svaki vid svoga bia. Tako je konzistentnost postizao bez napora i prirodno.

KOREJA Koreja je veliko poluostrvo koje se sa azijskog kopna useca u uto more. Budizam je u ove krajeve stigao tokom IV veka i vremenom presudno uticao na ivot Korejanaca, iako je posle 1170. godine poeo da biva proganjan, a u XV veku ga je kao zvaninu religiju zamenio konfuijanizam. U XIX veku prisustvo budizma bilo je minimalno, a jo vie ga je oslabila japanska kolonijalna administracija, u pokuaju da ga uniti tako to je prisiljavala monahe i monahinje da se ene i udaju. Poev od

Haeinsa (Severna Koreja) jedan od tri dragulja korejskih budistikih hramova

50-tih godina prolog veka u komunistikoj Severnoj Koreji sve religije su unitene, a budizam je u Junoj Koreji bio veoma oslabljen velikim brojem konvertita u hrianstvo. Tek u poslednjim godinama je korejski budizam postao bolje organizovan, preduzimljiviji, vie ukljuen u drutvo, te poinje da vraa svoju nekadanju snagu.
Najpotpunija riznica budistike Tripitake. Sastoji se od 81.258 blokova sa vie od 52 miliona karaktera

95

KOSAMBI Kosambi je bio veliki grad u severnoj Indiji, prestonica kraljevstva Vasa i mesto deavanja nekoliko vanih dogaaja iz Budinog ivota. Grad je bio opasan zidinama dugim skoro 6 kilometara i na njegovom jugu je proticala reka Yamun. Jedan od manastira podignutih u Kosambiju u Budino vreme, Ghositrma, arheolozi su identikovali 1951. godine i potom ga i otkopali. Kralj Aoka je u gradu podigao veliki stub i on se i danas moe nai meu ruevinama.
Kosambi sa Aokinim stubom pored arheolokih iskopina Ghositarama manastira

KRALJEVI I KRALJEVSKA VLAST Kralj (manuinda, narinda ili ra) jeste nasledni muki vladar plemenitog porekla. Buda je kralja denisao ovako: kralj je prvi meu ljudima (ra mukha manussana, Sn.568). Razliite religije imaju razliite torije o poreklu i prirodi kraljevske loze. Biblija, na primer, kae da svi vladari svoju mo crpu od Boga, te da pokoravati se kralju znai pokoravati se Bogu (Poslanica Rimljanima 13,1-2). U Evropi je ovo uenje poznato kao boansko pravo kraljeva. Konfuijanizam je uio slinu ideju nazvanu mandat sa neba. Prema hinduizmu, kraljevi zapravo jesu bogovi. Sve ovo je prirodno proizlazilo iz ideje da se kraljeva legitimnost ne izvodi iz njegove podobnosti da vlada, ve iz boanskog ovlaenja i odobrenja. Buda je imao potpuno drugaije i vie realistino shvatanje o kraljevima i kraljevskom poreklu. U Aggaa sutti izneo je teoriju o monarhiji kao drutvenom ugovoru. U stara vremena, rekao je, ljudi su videli potrebu za nekom vrstom vlasti i tako su izmeu sebe odabrali osobu za koju su smatrali da e najbolje umeti da vlada. Prema indijskom mitu, prvi kralj Indije bio je Mahsammata, ime koje je Buda protumaio da potkrepi svoju teroju kao izabran veinom (D.III,93; a.II,352). Tako su, prema budistikoj teoriji, kraljevi svoj legitimitet sticali na osnovu opte saglasnosti, tj. na osnovu ljudi kojima su vladali. Nekoliko pria u takama implicitno sugerie da ljudi imaju pravo da svrgnu kralja koji je okrutan, nepravedan ili nekompetentan (a.I,326; III,513-14; VI,156). Ovakve ideje su bile suvie ispred svog vremena i malo je dokaza da su ikada bile primenjene. Meutim, Budino uenje o dobrom vladanju uticalo je na to da kraljevi postanu humaniji. Najbolji primer za ovo jeste Aoka koji je verovatno bio potpuno iskren kada je rekao: Svi podanici su moja deca. Ja njima elim isto ono to elim i svojoj deci zdravlje i sreu u ovom svetu i u narednom. I dok Tipiaka i kasnija knjievnost podstiu kraljeve da se pridravaju budistikih vrednosti, opti utisak o vladarima, skoro sigurno zasnovan na iskustvu, jeste da su kraljevi bili despoti; nepredvidljivi, prema sebi popustljivi, a prema drugima nemilosrdni. Kraljevi su udljivi, Kraljevi su okrutni, Kao i pored poara, tako je opasno biti i blizu kralja (a.IV,432; V,345; VI,419). Neki su opisani da su poput praine u oku, peska u supi, trna u peti (a.II,240). Kada je kralj Milinda upitao Ngasena da li bi mogli da diskutuju o Dhammi, ovaj mu odgovori: Gospodine, raspravljau sa vama ako to inite kao uena osoba, a ne kao kralj. Milinda ga upita kakva je razlika izmeu ta dva pristupa, a Ngasena odgovori: Kada ueni diskutuju, uverenja se menjaju, teorije se razjanjavaju, tvrdnje pobijaju, ideje prihvataju, prave se zakljuci, a prave se i drugi, njima suprotni zakljuci. Kada kraljevi raspravljaju, oni neto kau i onda kanjavaju svakoga ko se sa tim ne slae (Mil.28-9). 96

Bilo da su kraljevi dobri ili loi, oni imaju veliku mo i Buda je neka svoja uenja menjao da ne bi doao u konikt sa njima. Iz obzira prema monarhu, rekao je da niko ko nije ispunio svoje obaveze prema kralju ne moe da pristupi Saghi (Vin.I,39) i da pravila Vinaye mogu biti menjana ako kralj to zahteva (Vin.I,137). U isto vreme je monasima i monahinjama savetovao da se dre podalje od dvorova, kako se ne bi upleli u njihove intrige, zavist i iskuenja (A.V, 81). Tri kralja koji se najee pojavljuju u Tipiaki su Pasenadi, kralj Kosale, Bimbisra, kralj Magadhe i njegov sin i naslednik Atasattu. Otprilike dve godine posle probuenja Buda je po prvi put sreo kralja Pasenadija u Svatthiju, glavnom gradu Kosale (S.I,68). Impresioniran njegovim uenjem, kralj i njegova glavna supruga kraljica Mallika uskoro postadoe dvoje od njegovih najprivrenijih sledbenika. Mnogi govori u Tipiaki belee razgovore izmeu Bude i kralja i u Samyutta nikyi oni ine gotovo itavo jedno poglavlje (S.I,68-102). Pasenadijeva iskrena primena Dhamme u sopstvenom ivotu nigde nije bolje ilustrovana nego u injenici da ga njegova posveenost Budinom uenju nije spreavala da potuje i bude dareljiv i prema drugim religijama (S.I,78; Ud.14). Prema tradiciji, Pasenadi je imao dva sina, od kojih je jedan, Brahmadatta, postao monah (Th.441-6). Bimbisra se na tron popeo sa 15 godina i vladao naredne 52 godine. Princa Siddhatthu sreo je nakratko jo u vreme dok je bio lutajui asketa (Sn.408-9), pa opet godinu dana posle njegovog probuenja i jo nekoliko puta kasnije. Bimbisra je Budi poklonio jedan od svojih parkova, uveni Bambusov gaj, kako bi se od njega napravio manastir (Vin.I,35). Iako budistika tradicija kae da je Bimbasra bio predani budista, u itavoj Tipiaki nema nijednog govora koji bi bio njemu

Barge Wat Arun, kraljevska i religiozna ceremonija na Tajlandu koja postoji vie od 700. godina. Izvrsno izraene Kraljevske barke su spoj zanatske vetine i tradicionalne tajlandske umetnosti.

97

namenjen. Slino mnogim indijskim kraljevima, on je verovatno podravao sve religije i svaka od njih tvrdila je da je njihov sledbenik. I dok je Buda nazivao Bimbisru pravednim i ispravnim vladarem (D.I,86), njegov sin Atasattu je u Tipiaki opisan kao beskrupulozan, sklon zaverama i nepredvidljiv. On je ubio svog oca kako bi se domogao trona i podravao je Devadattu u njegovim mahinacijama protiv Bude (Vin.II,185). Takoe je imao teritorijalne pretenzije prema susednim dravama. Tako je izazvao rat sa Kosalom, to se ispostavilo kao katastrofalno za njega (S.I,82-5) i itamo takoe kako je utvrivao pogranini grad Paligmu, pripremajui se za invaziju na susedni Va (D.II,86). Postoji i kratka napomena o njemu kako pojaava zidine svoje prestonice, gonjen sumnjom da e ga susedi napasti (A.II,182). Vremenom, Atasattua je poeo da proganja oseaj krivice zbog ubistva oca i potraio je utehu od Bude (D.I,475). Tradicija nam kae da je Atasattu vladao 35 godina, da bi i njega na kraju ubio sopstveni sin Udyibhadda. KREMACIJA Kremacija (hanakia) jeste spaljivanje tela posle smrti, umesto da se ono zakopa u zemlju, mumicira, ostavi na otvorenom ili spusti u reku. Buda je traio da njegovo telo bude kremirano (D.II,142) i zbog toga je kremacija ostala kao najei oblik pogrebne ceremonije u veini budistikih zemalja. Kremacija je bila nelegalna u veini hrianskih zemalja sve do kraja XIX veka, jer se smatralo da se njome onemoguuje da telo oivi na Sudnji dan. Ovaj postupak katolika crkva je tek nedavno odobrila, a jo uvek je zabranjen u ortodoksnom judaizmu.

Ceremonija kremacije, Katmandu (kua za kremiranje)

KRIMINAL Kriminal (apardha) jeste akt kojim se kri zakon i za koji sud moe da dosudi kaznu. Kriminal se obino deli u dve grupe onaj kao to su ubistvo ili silovanje, koji je lo sami po sebi (mala in se) i drugi, kao to su kockanje ili konzumiranje droge, koji je lo zato to ga drutvo sankcionie radi sopstvene dobrobiti (mala prohibita). Prva vrsta kriminala je obino u suprotnosti sa pravilima morala, dok za drugi tip to nije obavezno. Kriminal, njegovi uzroci i prevencija, kao i tretman onih koji se njime bave dugo su zaokupljali umove lozofa, pravnika i sociologa, iako je Buda ini se bio prva osoba u istoriji koja je pokuala da postavi teoriju nastanka kriminala. U uvanoj Aggaa sutti on kae da se tek posle razvoja pojma privatnog vlasnitva javlja kriminal (D.III,92). U Mahdukkhakkhanda sutti on se ovim pitanjem bavi detaljnije i to kroz ovakvu opservaciju: Sa oseajem zadovoljstva kao uzrokom, izvorom i osnovom, ljudi se bore jedan protiv drugog, idu u rat, provaljuju jedni drugima u kue, pljakaju, kradu, presreu na putu, zavode ene i bivaju za 98

sve to kanjeni (M. I, 86-7, saeto). Drugim reima, svedeno na najosnovnije elemente, ljudi su navedeni na destruktivno, antisocijalno ponaanje prvenstveno eljom za zadovoljstvima ula, a koja je opet u vezi sa njihovim oseajem sopstva. Za zadovoljstvom tragaju zato to oseaju kao da ono poboljava i podupire sopstvo. Tako, sa budistikog stanovita, iako je smanjenje siromatva dobro samo po sebi, ono nee nuno reiti problem kriminaliteta. Budizam zato predlae dve strategije za njegovo minimalizovanje obrazovanje koje ohrabruje odlaganje zadovoljstva (tj. obuzdavanje i zadovoljenost), kao i duboko samorazumevanje. Videti udnja.
Dhamma, Man and Law, K. N. Jayatileke, 1989.

KRINAMURTI, DIDU Didu Krinamurti (1895-1986) bio je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih indijskih mislilaca XX veka. Njegova lozoja naglaavala je ono to je on nazivao neprobirljiva svesnost, samoostvarenje, trenutno razumevanje istine i odbacivanje organizovane religije. Mnogi budisti, naroito oni zainteresovani za meditaciju, nalaze velike slinosti izmeu nekih Krinamurtijevih ideja i Budinih. Krinamurti je poricao da je ikada itao neku knjigu o budizmu i retko ga je i pominjao u svojoj dugoj karijeri poduavanja. Bilo kako bilo, u svom poslednjem javnom govoru, pred smrt, rekao je: Kad bih znao da Buda sutra govori ovde, nita me ne bi moglo spreiti da doem i ujem ga. I da ga sledim do samog kraja. KRITIKA Kritika je in ukazivanja na neadekvatnost ili mane neke osobe ili stvari. I dok se kritika esto doivljava kao negativna, ona zapravo moe igrati kljunu ulogu u razluivanju izmeu istinitog i lanog, ispravnog i pogrenog, naroito kada se procenjuju razliite religijske postavke. Imajui u vidu tu njenu dvostruku prirodu, Buda je rekao da i kada je kritika opravdana, ona mora biti iznesena obazrivo. Jednom mu je neki ovek rekao da neki ljudi kritikuju ono to je loe, ali ne hvale ono to je dobro, drugi pak hvale dobro, ali ne kritikuju loe, trei hvale dobro i kritikuju loe, dok etvrti niti kritikuju loe, niti hvale dobro. Zatim ree kako veruje da je ova poslednja vrsta ljudi najbolja od svih. Buda je na ove rei odgovorio: Tvrdim da je najbolji onaj ko kritikuje ono to zasluuje kritiku, a hvali ono to zasluuje pohvalu, i to u pravom trenutku, reima koje kau ta su injenice i ta je istinito. A zato? Zato to je trenutak dobro odabran (A.II,97). Dve stvari su ovde istaknute. Pre nego to ukaemo na mane nekoga ili neega, moramo se uveriti da dobro poznajemo injenice i da je naa kritika opravdana. Drugo, naa kritika mora biti izneta u pravom trenutku na primer, onda kada je najverovatnije da e stimulisati promenu nabolje. Kritikovati druge ljude je najbolje u etiri oka, a ne javno, njima direktno, a ne iza lea, onda kada mi sami ne patimo od mana koje kritikujemo i kada iskreno moemo rei da je na motiv da pomognemo toj osobi. KRIVICA Krivica je neprijatan i muan oseaj izazvan saznanjem ili verovanjem da smo uinili neto pogreno. U nekim religijama oseaj krivice se ohrabruje kao sredstvo kontrolisanja ponaanja ljudi 99

i kao prikladna kazna za loe ponaanje. U budistikoj psihologiji na krivicu se gleda prvenstveno kao na neto negativno, jer ona podrazumeva zaokupljenost prolou, umesto da budemo u sadanjosti i razumemo je. Meutim, Buda je govorio da zdrav oseaj stida (hiri) i samopotovanja (ottappa) mogu ponekad biti korisni kao ono to je on nazivao samoreguliui elementi (A.I,51). Za osobu koja jo nije razvila zrelije duhovne kvalitete, stid (briga o miljenju drugih) i samopotovanje (briga o sopstvenom miljenju o sebi) moe obezbediti dodatnu motivaciju da se izbegne loe i ini dobro. KUNI LJUBIMCI Kuni ljubimac (piyasatta) jeste ivotinja koju neki ljudi dre kraj sebe radi druenja ili zadovoljstva. U Budino vreme, ljudi su kao kune ljubimce drali papagaje, male majmune i druge ivotinje (J.II,184; III,97). To mogu biti bilo domae, bilo divlje ivotinje. Neki ljudi dre neuobiajene ili opasne ivotinje, kao to su veliki paukovi, reptili, ak i velike impanze, ne zato to su njima privreni, ve da bi pojaali svoj ego i sebe uinili zanimljivijima nego to su zaista. Moe se rei da dranje divljih ivotinja predstavlja krenje treeg pravila morala, poto se time dobija zadovoljstvo na utrb drugog ivog bia. Kakav god da je sluaj, elja da imamo divlju ivotinju kao kunog ljubimca znai da je ona liena svog prirodnog okruenja, to samo moe da ugrozi njezino zdravlje i preivljavanje na due staze. Odgovoran budista svakako nee eleti da stvara jedan ovakav problem. KUMRAVA Kumrava je roen u Kua, oazi na Putu svile, 343. godine i ve sa sedam godina je postao monah. Sa nepunih trideset godina stekao je reputaciju zbog svog briljantnog izlaganja Dhamme. Godine 379. car Kine pozvao ga je na svoj dvor, ali su ga na tom putu uhvatili pobunjenici i zadrali sedamnaest godina kao zarobljenika. On je to ropstvo dobro iskoristio i odlino nauio kineski. Na kraju, pobunjenici su bili poraeni i Kumrava je stigao u kinesku prestonicu 401. godine. Uz duboko razumevanje Dhamme i znanje kineskog, bio je u stanju da napravi prevode budistikih tekstova koji ne samo da su bili vrlo precizni, nego i izuzetno jasni i itljivi. ak su i konfuijanski uenjaci, obino odbojni prema budizmu, itali Kumravine prevode zbog lepote jezika. Kumrava je umro 413, ali njegovi prevodi smatraju se standardom ak i danas. KUSINR Kusinr je bila glavni grad plemena po imenu Malla. Da se radilo o malom mestu jasno je iz nandinog opisa: grad kua od prua i blata, grad u dungli, grad u umi (D.II,145). Budino poslednje putovanje vodilo ga je od Veslija do Kusinre, to je rastojanje od otprilike 190 kilometara. Vesli je napustio posle perioda monsuna (sredina oktobra) i stigao u Kusinru tri meseca kasnije (D.II,114), to znai da je u proseku svaki dan prelazio po

Poruene stupe i vihare u Kusinari datiraju od III do V veka p.n.e.

100

dva kilometra. Kako se usput na nekoliko mesta zadravao, mada ne znamo koliko, verovatno je prelazio i vie. Bilo kako bilo, ovakvo putovanje moralo je biti naporno, imajui u vidu Budine godine, zdravstveno stanje i vreme.

Mahaparinirvana hram, bronzana skulptura Bude u trenutku smrti.

Kada je Buda stigao nadomak Kusinre, legao je izmeu dva sal drveta i dao svoje poslednje uputstvo uenicima. Kae se da je Buda umro tokom poslednje treine noi (rattiy pahime yma, D.II,147). U staroj Indiji no se delila na tri dela pattama, mahima i pahima poev od zalaska sunca, pa do njegovog izlaza, pri emu je svaki deo bio iste duine. To bi znailo da je Buda preminuo negde izmeu tri izjutra i zore. Vekovima je Kusinr bila mesto hodoaa i u njoj su se nalazile dve stpe, jedna je obeleavala mesto na kojem je Buda umro, a druga mesto gde je njegovo telo bilo kremirano. Tu je bilo podignuto i nekoliko hramova i manastira. Poto je budizam bio nestao u Indiji, Kusinr je bila zarasla u dunglu i tek je 1861. ponovo otkrivena. Otkopavanja tokom XX veka otkrila su mnoge ruevine, ukljuujui i dve stpe. Videti Doa, Obrok i Veskha.

101

L
LALITAVISTARA Lalitavistara, Opis (Budine) igre, jeste jedna rana Budina biograja sastavljena na sanskritu u prozi i stihu, u 27 poglavlja. ini se da je ovde re o preradi jednog ranijeg opisa Budinog ivota, tako da najraniji slojevi ovog dela moda potiu iz I veka pre n.e., dok su ostali delovi dodavani sve do III veka nae ere. Lalitavistara sadri sve glavne dogaaje iz Budine biograje, ali su oni dopunjeni mnotvom preteranih i neverovatnih detalja. Buda se opisuje kao bog nad bogovima, uvek okruen svitom od hiljada pratilaca i kao neko ko ini najneverovatnija uda. U tom smislu ovo delo oznaava poetak trenda koji je vodio do potpunog razdvajanja Bude od istorijske realnosti i njegove kasnije deikacije. Lalitavistara je bila izuzetno popularna u Indiji, a i izvan nje, tako da je prevedena na mnotvo jezika. Bone strane niih terasa velikog hrama u Borobuduru imaju stotine reljefnih panela, na kojima su prikazane scene iz Lalitavistare. LMA Lma je tibetanska re koja znai najvii ili vrhovni. To je titula koja se daje naroito potovanim Dhamma uiteljima, bilo da su monasi ili nezareeni, kao i onima za koje se veruje da su uveni uitelji iz prolosti ponovo roeni danas. Obini monasi se nikada ne nazivaju lma. Tibetanci ne uzimaju tri nego etiri utoita, pri emu je prvo: Uzimam utoite u lmi. Ovo je veliko odstupanje od klasinog budizma i kao praksa je jedinstveno za varaynu. Videti Dalaj lma.

Bodhgaya, Indija. Proglaenje XIV Dalaj lame.

LAOS Laos je planinska zemlja jugoistone Azije, ukljetena izmeu Tajlanda na zapadu i Vijetnama na istoku. Mahyna budizam i hinduizam prodrli su na teritoriju koja danas ini Laos u VII veku. Godine 1353. Laos se pojavljuje kao zaseban politiki i kulturni entitet, pri emu theravda budizam postaje dravna religija i to ostaje sve do komunistikog prevrata 1975. godine. Od tada sve religije bivaju progonjene, ali ne suvie otro. Sa politikom liberalizacijom 90-godine XX veka budizam brzo staje na noge, kao jedan vaan deo svakodnevnog ivota ljudi. Kao i u Tajlandu, laoski budizam pomean je sa izvesnim elementima animizma. Neizvesno je koliko u zemlji ima budista, ali taj procenat se verovatno kree oko 60%. 102

LANA TRUDNOA Lana trudnoa jeste psihosomatsko stanje u kojem enska osoba ispoljava sve simptome trudnoe, a da uopte nije trudna. Takvo stanje se struno naziva pseudocieza. Ovaj fenomen poznat je odavno. Ve Hipkrat (460-377), stari grki lekar, pominje nekoliko sluajeva. U Tipiaki se govori o mladoj princezi po imenu Suppavs, koja je sedam godina imala simptome trudnoe i tek onda je zaista zatrudnela i rodila dete (Ud.15). ene kod pseudotrudnoe prestaju da imaju menstruaciju, a stomak im natekne slino kao kod stvarne trudnoe. Uzroci mogu biti razliiti, a esto se radi o strahu od trudnoe, stanju snane empatije sa nekim ko jeste trudan ili izrazitoj elji da se ima potomstvo. Suppavsin sluaj je verovatno bio posledica snanog pritiska kraljevske porodice za roenjem naslednika, u vreme kada joj je mu bio ili impotentan ili privremeno sterilan. Ako psiholoka stanja kao to su iekivanje, elja ili empatija mogu izazvati tako kompleksne i dramatine promene na telu, budista bi onda mogao rei da postoje vrsti razlozi za zakljuak da navodna udotvorna isceljenja i doivljaji isto tako nastaju zahvaljujui umu, pre nego boanskoj intervenciji. Ako neije psihiko stanje moe da zaustavi prirodni ciklus menstruacije, onda sigurno moe pomoi i u oporavku od bolesti. Ako um moe izazvati oticanje abdomena kao kod trudnoe, tada nema sumnje da moe navesti i oko da vidi stvari koje zapravo ne postoje. Ako tek uverenje da smo trudni moe dovesti do oticanja grudi i luenja mlenih lezda, tada nae uverenje moe lako dovesti do toga da oseamo prisustvo Boga. Objanjavati neuobiajena iskustva psiholokim razlozima jeste racionalnije i vie zasnovano na injenicama, nego to je to verovanje u boanski razlog. Upravo na ovo mislimo kada kaemo da ono to je u nekim religijama Bog, to je u budizmu um.

LEENJE Leenje je proces isceljenja ili obnavljanja zdravlja. Konvencionalno leenje obavljaju lekari uz pomo lekova i hirurkih zahvata. U kontekstu religije, leenje se esto povezuje sa boanskim blagoslovom ili udima. Kao i sa mnogim drugim stvarima, ono to druge religije pripisuju boanstvima ili Bogu Budizam sa vie realizma svodi na snagu uma. Odavno je ukazano da su um i telo blisko povezani i jedno moe da utie na drugo. Toga je Buda bio svestan (M.I,80; S.II,114). Oseanje samopouzdanja, pozitivan stav i oseaj da neko brine o nama i da nas voli utiu na mentalno stanje, koje sa svoje strane moe pomoi telu da samo sebe izlei. Buda je i ovo razumeo i otuda je bio tako uspean iscelitelj. Nekoliko je sluajeva zabeleeno u Tipiaki kada su se bolesni ljudi oporavili poto ih je Buda ili neko od njegovih uenika posetio i postupao prema njima sa mnogo saoseanja i brige (A.III,297; S.V, 381). Buda je pominjao da je jedna od najvanijih osobina dobrih negovatelja (gilnupahk) da se sa pacijentom ophode sa ljubavlju, a ne iz elje za koriu (mettaitta gilna upatthti no misantaro, A.III,144). Ali vie nego iscelitelj tela, Buda je bio iscelitelj uma. Jednom je mladoj Leenje u staroj Indiji (rekonstrukcija) 103

eni po imenu Kisgotam umro tek roeni sin i ona je, luda od bola, jurila kroz grad molei ljude da joj daju neki lek za njezino dete. Na kraju je stigla do Bude, koji od nje blagim glasom zatrai da mu donese seme goruice iz kue u kojoj do sada jo niko nije umro. Mislei da e od tog semena njeno dete udom biti oivljeno, krenula je od kue do kue u potragu. Svako je hteo da joj da seme, ali kada bi upitala je li u toj porodici neko ve ranije umro, uvek bi dobila potvrdan odgovor. Lagano je Kisgotam postajalo jasno da je smrt neizbean deo ivota i umesto tuge u njoj zavlada razumevanje i prihvatanje (Dhp.a,273). I u njegovo vreme, a i danas, neki neupueni ljudi smatrali su da je Buda prorok, udotvorac ili lozof, dok je on svoju ulogu video pre kao lekara koji lei ljudsku patnju. Jednom je neki ovek postavio Budi itavu seriju pitanja o prirodi i granicama univerzuma. Buda mu ree da ga podsea na oveka pogoenog otrovnom strelom, koji od lekara koji eli da mu pomogne prvo trai da mu odgovori na nekoliko pitanja. Na primer, kako se zove osoba koja je odapela strelu, kako joj se zovu roditelji, koje vrste je luk iz kojeg je odapeta strela itd. Otrov bi pre ubio tog oveka nego to bi saznao odgovore na sva ova pitanja. Buda zatim ree da njegova uloga nije da odgovara na razna metazika i teoloka pitanja koja bi ljudi mogli da mu postave, ve da im pokae kako da iz sebe iupaju strelu patnje (M.I,429-30). Videti Aromaterapija. LEK Lek (bhesaa) je supstanca ubrizgana ili uneta oralno kako bi se izleila bolest. Stara indijska farmakologija bila je zasnovana na ideji da se lekovi mogu grupisati prema ukusu (rasa), svom postdigestivnom efektu (vipka), potentnosti (vrya) i specinom dejstvu (parabhva). Buda je dobro poznavao lekove i meleme, kao i nain njihove upotrebe. U Vinayi je preporuivao razne vrste lekova i klasikovao ih kao kreme, korenje, one koji steu, smee, listove, voe, bobice, soli i ulja (Vin.I,198-250). Za neke od lekova koje je prepisivao i savremena medicina je potvrdila terapeutsko dejstvo. Jednom kada je Buda patio od poremeaja u ravnotei telesnih sokova, njegov lekar vaka prepisao mu je masau i inhaliranje mirisom vodenih ljiljana (Vin.I,279). Ono to je lek za zdravlje, to je Dhamma za sreu i slobodu, te otuda ne udi da se Dhamma esto uporeuje sa monim lekom za oporavak: Buda je poput vetog lekara, jer je sposoban da izlei neistoe uma. Dhamma je poput dobro odabranog leka, a Sangha, potpuno osloboena ti neistoa, nalik bolesniku koji se potpuno oporavio zahvaljujui leku (P.I,21). Videti Leenje. LEKARI Lekar (bhisakka, tikihaka ili vea) jeste osoba koja je obuena i koja praktikuje medicinsku nauku. Zbog svoje brige za ovekovu sreu, Buda je esto govorio o stvarima relevantnim za lekarsku profesiju. Tako je nabrojao osam uzroka bolesti (SN XXXVI.21). Sugerisao je da na pogled na stvari i stav mogu uticati i na leenje (AN V.124) i tvrdio da je mogue odrati psihiko zdravlje uprkos zikoj bolesti (SN XXII.1). O onome to bi se moglo smatrati budistikim pandanom Hipokratovoj zakletvi, jednom je rekao: Onaj ko se brine o bolesnome, spreman je za to ako poseduje pet kvaliteta. Kojih pet? Moe da pripremi lek, zna ta isceljuje i uvek obezbeuje to, a ne ono to stanje pogorava, brine se za pacijenta iz ljubavi, a ne iz elje za dobiti, ne gadi se izmeta, mokrae, povraanja i lajma, a s vremena na vreme u stanju je da podui, nadahne, obraduje i ohrabri pacijenta govorom o Dhammi (AN V.124). Budino uenje dodalo je odreeni etiki element medicinskoj praksi njegovog vremena. Suruta, otac indijske medicine, savetovao je lekarima da ne lee pacijenta koji bi mogao umreti, kako kasnije ne bi bili okrivljeni za njegovu smrt. Nasuprot ovome, Buda je isticao da pacijente treba leiti i paziti ak i ako su na samrti i to iz saoseanja prema njima (AN III.22). esto je bio uporeivan sa lekarem: Buda je nalik vetom 104

doktoru po tome to je u stanju da lei bolesti izazvane mentalnim neistoama (P. I,21). Jednom je (It. 101) ak i on sam sebe nazvao nenadmanim lekarem (anuttaro bhisakko). Budistiki monasi su dugo sluili kao lekari iako je to protiv pravila Vinaye. Nije poznato ko je otkrio vakcinu protiv malih boginja, ali je ovu proceduru u Kini uveo budistiki monah po imenu Amtnanda i to u VII veku. Videti vaka.
Ascetism and Healing in Ancient India: Medicine in the Buddhist Monastery, Kenneth Zysk, 1989.

LEPOTA Lepota (kalya ili subha) jeste osobina neega da bude prijatno ulima i umu. Neki predmet, zvuk ili ak ponaanje ili ideja mogu se opisati kao lepi. Buda je rekao da dok je zika lepota blagoslov, ona moe voditi i ka vezivanju i egoizmu. Meutim, postoji lepota koja je izvan zike, a ona se moe zvati lepotom linosti ili karaktera. U budistikoj psihologiji odreena vrsta misli kao to su blagost, velikodunost i potenje opisuju se kao lepe (sobhana). Buda je najvie cenio upravo tu vrstu lepote. U Dhammapadi je rekao: Ni zato to je dobar govornik, ni kao lotosov cvet, zbog izgleda, ne poprima izgled lepote ovek zavidan, krt i nepouzdan. Nego onaj u kome je sve to poseeno, i zatrto u korenu, taj je besprekoran mudrac reiti izraz lepote (Dhp.262-3). Videti Umetnost. LOTOS Lotos (aravinda, bhisapuppha, kamala, paduma, pokkhara, puarika ili mupuppha) jeste cvet sa botanikim imenom Nelumbium speciosum, koji raste u mnogim delovima Azije. Milindapaha opisuje lotos kao sjajan, mek, poeljan, mirisan, omiljen, svako ga voli, trai, hvali, a ne mogu ga uprljati ni voda ni mulj, prekrasnih je latica, sa tukom i pranicima, esto na njega sleu pele, a raste u hladnoj, providnoj vodi (Mil.361). Lotosi najbolje uspevaju u muljevitim barama i kada narastu razviju se u izuzetno lepe cvetove bele, ruiaste i pastelno plave koji se izdignu iznad povrine vode. Ova osobina se esto pominje u budistikim tekstovima kao analogna sa probuenjem osobe koja je ziki u svetu neznanja i udnje, ali se ipak izdigne iznad toga i postane ista i lepa (Th.700). Buda je esto uporeivao nain na koji kine kapi lako skliznu sa lotosovog lista sa nainom na koji probuen ovek ostaje nedodirnut iskuenjima i problemima ovoga sveta (Dhp.401). Zbog ovog razloga, a i jednostavno zbog njegove lepote, budisti su oduvek posebno cenili lotos. LOV Lov (migav) jeste prikradanje, hvatanje i ubijanje divljih ivotinja. U preistorijska vremena, pa ak i danas meu nekim primitivnim plemenima, ljudi su lovili da bi sebi obezbedili hranu ili obo105

gatili svoj jelovnik. Danas je meutim skoro svaki lov neka vrsta sporta, zabave ili dokaz hrabrosti. Budizam je uvek bio protiv lova, jer ukljuuje u najveem broju sluajeva bezrazlonu okrutnost i ubijanje. Budistiki kraljevi retko su kretali u lov i retke su njihove palate ili kraljevske rezidencije ukraene scenama iz lova, za razliku od mnogih drugih zemalja. Nekoliko pria iz taka kritikuje lov radi zabave i pokuava da u itaocima probude saoseanje prema nesrenim ivotinjama (a.I,145-54). LUDILO Ludilo (ummatta) jeste stanje mentalne bolesti do stupnja kada vie nismo sposobni da na valjan nain funkcioniemo unutar drutva. Buda je stanje ludila opisao tako da je um rastrojen i vie nije pod naom kontrolom (M.II,106). Snana i duga tuga, strah, stres ili frustracija, kao i hemijski poremeaj unutar mozga mogu izazvati ludilo. Takoe je rekao da preterano razmiljanje o stvarima koje zapravo ne moemo saznati razmiljanjem moe u oveku razviti, ako ne ludilo, a ono opsesivnost (S.V,446). Zbog svog temeljnog poznavanja ljudskog uma i saoseanja koje je imao, Buda je shvatao da se lud ovek ne moe smatrati odgovornim za svoje postupke i zbog toga ga ne treba kanjavati. Takoe je razumeo da neko moe poiniti i zloin u stanju privremenog ludila. U budistikom monakom pravu pozivanje na privremeno ludilo se smatra legitimnim (M.II,248). Mogunost nevinosti zbog neuraunljivosti nije bila uvedena u britanski krivini zakonik sve do poetka XIX veka. LUMBIN Lumbin je bio prirodni zaklon izmeu gradova Kapilavatthu i Devadaha i tu je Siddhattha Gotama, koji je kasnije postao Buda, bio roen. Mah My, njegova majka, putovala je u Devadahu kako bi se tamo porodila, ali su je poroajni bolovi zadesili na putu i dete je roeno u Lumbiniju. U kasnijim vekovima Lumbini je postao vano mesto hodoaa i to je ostao najmanje sve do XIV veka. Poto je budizam nestao u Indiji, Lumbin je lagano progutala dungla, da bi ponovo bio otkriven tek 1895. godine. Danas se to mesto nalazi tik uz granicu sa Nepalom. Najvaniji spomenik u Lumbiniju je ogromni kameni stub, sa natpisom kralja Aoke, koji svedoi da je mesto posetio 240. godine pre n.e. Natpis kae: Dvadeset godina posle krunisanja, kralj Aoka posetio je ovo mesto i poklonio mu se jer je ovde roen Buda, mudrac iz plemena Skya. Dao je da se ovde postave kamena gura i stub, zato to je Blaeni roen ovde i ovo selo je osloboeno plaanja poreza, a predavalo je samo osminu onoga to proizvede.

Lumbini, mesto gde je Buda roen

Lumbini, Palata sa Aokinim stubom pored

106

LJ
LJUBAV Ljubav (mett, pema, piya ili sineha) jeste oseanje privrenosti, interesovanja i brige prema drugima i predstavlja prvu od etiri Brahma vihre. Buddhaghoa denie ljubav ovako: Ljubav se oznaava kao podsticanje tue dobrobiti, njezina uloga je da eli njihovu dobrobit, ispoljava se kao uklanjanje ljutnje i neposredni uzrok je uoavanje potencijala za voljenje u drugim biima. Dhammasagani (Dhs.1056) kae da su tri najvanija inioca ljubavi prisnost (anudday), empatija (anuddyana) i obzirnost (anuddyitatta). Buda je govorio o mnogim tipovima ljubavi, od kojih neki i nemaju ekvivalent u naem jeziku: srodnika ljubav (hita), strasna ljubav (kma), privrenost (dara), ljubav prema majci (matteyya) i ljubav iz poverenja (visssa). Da bismo bili psihiki zdravi i sreni, moramo poeti sa ljubavlju prema samima sebi i svojoj neposrednoj porodici. Kako odrastamo i sazrevamo, postepeno uimo da u krug svoje ljubavi ukljuimo to vie ljudi prijatelje, suprunika, njegove srodnike, decu itd. Da bismo se razvili u istinski duhovnu osobu, naa ljubav treba da prome sva bia sa kojima dolazimo u kontakt. U tom procesu menjanja ljubavi, od ograniene do sveproimajue, sebinost, ljubomora, vezanost i zahtev za recipronou postepeno nestaju i ljubav postaje jaa, bezuslovna i spontana. Buda je svoje Ljubav iz poverenja (visssa) uenike savetovao: Treba sebe ovako da Tajlandski monah je ljubavlju i stalnom negom od opakog vebate: Nai umovi nee biti izvitopereni, tigra napravio nenu din maku niti emo govoriti zlonamerne rei, ve emo puni blagosti i saoseanja iveti uma osloboenog mrnje i ispunjeni ljubavlju. iveemo proimajui prvo jednu osobu ljubavlju i poevi od nje proimaemo itav svet ljubavlju koja se iri, koja je prodorna, nesamerljiva i potpuno liena mrnje i neprijateljstva. Tako sebe treba da vebate (M.I,127). Stari rilankanski spis Dharmapradpik, sastavljen u XII veku, o ljubavi kae: Ako je neko razvio zaista veliku ljubav, oslobodio se elje da zadri i poseduje, onu snanu ljubav koja ostaje nezatamnjena poudom, ljubav koja ne oekuje dobitak ili zaradu, ljubav koja je vrsta, ali ne zarobljava, nepokolebljiva, ali ne i neelastina, blaga i postojana, vrsta, ali ne gorda, meka, ali ne tugaljiva, onu ljubav koja vodi ka najveem postignuu, takav e biti lien bilo kakve mrnje Videti Hrana, Strane sveta i Merenje. LJUDSKA PRAVA Ljudska prava su shvatanje da sa svakom osobom treba postupati na odreeni nain i da ona treba da ima odreene stvari, samo zato to je ljudsko bie. Najosnovnija ljudska prava su pravo na 107

Burma - Mjanmar u jesen 2007. godine (tzv. afran revolucija) Nenasilni protesti budistikih monaha i graana protiv terora vojnog reima

ivot, sloboda veroispovesti, sloboda govora, sloboda miljenja i pravo da bude jednako tretirana pred zakonom. Pojam ljudskih prava razvijao se u Evropi poev od XVIII veka do danas, a Ujedinjene nacije su 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Sam pojam je nastao na temelju tri ideje; (1) da je institucije i zakone sainio ovek, a ne Bog, i da se otuda mogu menjati; (2) da su svi ljudi jednaki; (3) da sva ljudska bia poseduju isti kvalitet koji zovemo dostojanstvo. Prva od ovih ideja se eksplicitno pominje u Aggaa sutti, gde Buda kritikuje ideju da je dominantni drutveni sistem uspostavio Bog (D.III,92). Ona se pominje i u takama, gde se kae da ljudi imaju prava da svrgavaju nepravedne ili okrutne kraljeve. Druga od ovih ideja se takoe eksplicitno pominje u Vseha sutti, gde Buda govori protiv sistema kasti i kae da su razlike meu ljudima beznaajne (Sn.594-611). Treu ideju Buda ne pominje izriito, ali se ona podrazumeva u njegovom uenju o dragocenosti ivota, da su sva bia vredna ljubavi i u ideji da svako u sebi nosi sposobnost da dostigne probuenje. Uprkos svemu ovome, budistike civilizacije nikada nisu razvile koncept ljudskih prava, verovatno zato to su ve u ranom periodu prihvatile politiku teoriju hinduizma, prema kojoj se kralj smatra boanstvom. Danas, u veini tradicionalnih budistikih zemalja ljudska prava se ili nedovoljno ili vrlo slabo potuju. Videti kasta, jeres i tolerancija.
Buddhism and Human Rights, D. Keown, S. Prebish and R. Huster, 1998.

108

M
MAKROBIOTIKA Makrobiotika je sistem ishrane koji je stvorio Sagen Ishizuka, a dananji oblik mu je dao George Oshawa (1893-1966). Zasnovan je na uverenju da je ziko i psiholoko zdravlje mogue jedino ako jedemo organski gajenu hranu sa mnogo itarica i ostalog semenja. Zanimljivo je da su sline ideje o hrani bile popularne i u Budino vreme. Pokret se zvao proienje hranom (hrena suddh). Ljudi bi jeli jedino svee povre, proso, pasulj, pirina, pirinano brano ili prah od pirinanih ljuski. Neki su uili da bi trebalo jesti samo voe, dok su drugi tvrdili da je moralno jesti samo plodove divljeg voa koji su sami pali na zemlju (M.I,80). Neka trea verzija ovih uenja bila je da je reenje svih ovekovih problema plod jujuba drveta (Zizyphus jujube). Ovaj plod zvao se kola, a jeo se ceo ili samleven, spravljao se od njega i sok ili se pripremao na razne druge naine. Neki entuzijasti bi jeli samo jednu kolu na dan (M.I,80). I sam Buda je pre probuenja praktikovao neke od ovakvih dijeta, ali je od njih digao ruke, jer uglavnom tete telu, dok ne menjaju um na bolje (M.I,81). Kakvi god bili rezultati sistema ishrane kakav je makrobiotika, oni prema budistikom gleditu ne utiu na ono to je kljuno, a to je ovekova sloboda i kako je dostii. MAH MY Mah My je bilo ime majke Siddhatthe Gotame. Bila je roena kao ki Aane iz Devadahe i kasnije je postala ena Suddhodane, izbornog stareine plemena Skya. U tekstovima je vrlo malo informacija o Mah Myi, zato to je umrla sedam dana posle Siddhatthinog roenja. Tradicija kae da je u noi u kojoj je zatrudnela sanjala belog slona. Takoe kae da je u to vreme imala preko 50 godina. MAH PAPAT GOTAM Mah Papat Gotam bila je druga od dve Suddhodhanine supruge. Kada je Siddhatthina majka umrla, Mah Papat Gotam je preuzela dete i othranila ga kao sopstvenog sina. Poto je Siddhattha postao Buda, Mah Papat Gotam je otila do njega i pitala ga da dopusti njoj i drugim ena koje su sa njom dole da napuste svetovni ivot i postanu monahinje. Buda je bio vrlo rezervisan u vezi sa takvom idejom, ali se umeao nanda, stavi na Gotamnu stranu. Tako je pitao da li ene imaju isti duhovni potencijal kao i mukarci, a Buda je odgovorio: Ako napuste dom i Figura maha Mayea (mati Budina) postanu beskunice u Dhammi i disciplini, ene su u staTajland nju da dostignu stanja koja vode ka probuenju, kao i samo probuenje. Onda nanda zamoli Budu da razmisli koliko je njegova pomajka bila dobra i portvovana prema njemu: Gospodine, Mah Papat Gotam vam je bila od velike pomoi ona je vaa tetka, vaa pomajka, dojila vas je i hranila kada je vaa majka umrla (Vin.II,254). Razneivi 109

se nad tim reima, Buda dopusti da ene postanu monahinje. Zato je Buda oklevao da naini jedan ovakav korak? U to vreme nisu postojali manastiri kao danas, monasi su iveli u dungli ili u umarcima na obodima gradova i sela. Iako je poloaj ene u indijskom drutvu bio mnogo vii nego to je to kasnije bio sluaj, ena koja je ivela sama imala je ipak velike anse da je smatraju nemoralnom ili da bude rtva nasilja. Buda je verovatno smatrao Maha Paapati Gotami, hram Mendut, Indonezija da e za ene ivot u umi predstavljati veliku potekou. Meutim, ispostavilo se da to nije bilo tako. Videti Pol.

MAHABODHI HRAM Mahabodhi hram jeste graevinska struktura podignuta u Bodh Gayi, na mestu na kojem je Buda dostigao probuenje. Legenda, verovatno zasnovana na injenici, ali bez vrstog dokaza, kae da je prvi hram u Bodh Gayi izgradio kralj Aoka. Ko je podigao ovaj koji danas vidimo i kada, nepoznato je, ali prvi zapisi o njemu potiu iz V veka. Hram je podignut sa klasinim rasporedom pet svetilita (pacyatana) i sastoji se od pravougaone osnove, unutar koje je jedna zasvoena odaja (garbha), zatim od kosih ivica (sikhra), koje su nagnute ka sreditu, kao i od manjih tornjeva nad svakim od etiri ugla graevine. Centralni toranj je visok 52 metra i na vrhu mu se nalazi amalaka, spljotena okrugla i rebrasta forma uobiajena na indijskim hramovima. Izuzev stubova na ulazu, poda i okvira vrata, koji su od kamena, itav hram je podignut od opeke. Oltar (asana) unutar sredinje odaje, u kojoj je sada smeten veliki Budin kip, oznaava Dijamantski tron (varsana), Pupak sveta (patavinbhi), tano mesto gde je Buda sedeo kad je dostigao probuenje. Daleki roak originalnog bodhi drveta raste iza hrama. Mahabodhi hram je preoblikovan i rekonstruisan mnogo puta tokom istorije. Sredinom XIX veka je bio u vrlo loem stanju i potpuno ga je renovirao 1880. godine guverner Britanske Indije.
Navel of the Earth-The History and Signicance of Bodh Gaya, S. Dhammika, 1996.

110

MAHVASTU Mahvastu tvrdi da je knjiga vinaye, to je re koja znai disciplina i obino se koristi za zbirku pravila za monahe i monahinje. Zapravo, ovo delo je duga i prilino haotina Budina biograja, kompilirana na osnovu usmene predaje i drugih izvora negde izmeu II veka pre n.e i III veka nae ere. Istinska riznica autentinih istorijskih informacija, legendi, devocionalne poezije i Dhamma uenja, ono takoe sadri mnogobrojne taka prie, neke od njih iz Tipiake, ali i niz onih koje se mogu nai jedino ovde. MAHVIHRA Mahvihra ili Veliki manastir bio je manastir koji je osnovao Mahinda, kao donosilac budizma na ri Lanku u II veku pre nae ere. Ovaj manastir smeten je odmah uz juni zid Anuradhapure, drevne prestonice ri Lanke. Kada je kineski hodoasnik Fa Hsien posetio ri Lanku u V veku, u Mahvihri je ivelo oko 1500 monaha. Tokom niz vekova to je bilo sredite religije, kulture i uenosti. Tumaenje Pi Tipiake nazvano theravda budizam razvijalo se u Mahvihri poev od I veka pre n.e. pa nadalje. Hram Mihintale gde je Mahinda (sin velikog indijskog cara Aoke) upoznao kralja ri Lanke Thissu sa budizmom U kasnijim vremenima monasi iz Mahvihra tradicije zasnovali su theravda budizam u Burmi i Tajlandu, odakle se on kasnije proirio na Kambodu i Laos. Mahvihra je bila naputena kada je prestonica ri Lanke premetena u Polonnaruwu u IX veku. MAHYNA BUDIZAM Mahyna, to znai veliko vozilo, jeste zajedniki naziv za one kole budizma koje su poele da se formiraju poetkom prvog milenijuma, otprilike 500 godina posle Bude. Prvobitni podsticaj za razvoj mahyne bila je opravdana nelagoda spram sve vee pasivnosti, samozadubljenosti i prenaglaavanja uloge monatva unutar ranih budistikih kola. I dok su neki Mahyna pojmovi samo logian razvoj Budinog uenja, drugi su jedinstveni, mada ne i suprotni tom uenju. Postoje takoe i oni koji odraavaju upadljiv uticaj hinduizma. Vremenom je mahyna apsorbovala u sebe jo vie hinduistikih ideja i to je vodilo ka jednom novom pokretu unutar budizma, nazvanom varayna. Danas se mahyana praktikuje u Vijetnamu, Kini, Koreji, Japanu i u razliitim 111

kineskim zajednicama irom sveta. Tokom vekova, razliite kole budizma su se esto uputale u otre doktrinarne debate jedna sa drugom, ali je bilo sasvim malo primera da su one vodile do progona. MAHINDA Mahinda je bio sin kralja Aoke, najveeg od svih budistikih vladara. Posle treeg sabora, odranog u Paalputri, monasi misionari poslati su u razliite krajeve Indije i jo dalje. Mahinda je bio odreen da sa grupom monaha ide na ostrvo ri Lanku. Tradicija kae da je on leteo do ostrva, iako postoje dokazi njegovog misionarskog rada i na jugu Indije, pre nego to je stigao na ri Lanku 246. godine pre n.e. Posle dolaska, sreo je i preobratio kralja i njegove dvorjane, a postepeno je itava zemlja postala budistika. Mahinda je umro 202. godine pre n.e. i poto je kremiran, posmrtni ostaci pohranjeni su u nekoliko stpa podignutih po ostrvu. Mahindin dolazak na ri Lanku slavi se u toj zemlji sa mnogo elana i to na pun Mesec u junu ili julu. MAITREYA Maitreya (sansk.), Metteyya (pi), znai Voljeni ili Prijateljski i to je ime po kojem e Buda u narednom kosmikom ciklusu biti poznat (D.III,76). Za sada, Maitreya je bodhisattva, koji boravi negde u ovom svetu ili moda u nebeskom svetu, gde usavrava duhovne kvalitete koji e ga odvesti do probuenja u dalekoj budunosti. U budistikoj ikonograji Maitreya je prikazan kao lep mladi princ, sa stpom u kruni. U kasnijoj kineskoj umetnosti esto je prikazivan sa oblim, nasmeenim likom, da bi se naglasila njegova pristupanost i topla, prijateljska priroda, a takav prikaz su neelegantno i netano Zapadnjaci nazvali Buda koji se smeje. MAHIMA NIKYA Mahima nikya jeste druga knjiga Sutta piake, drugog dela Tipiake, budistikog kanona. Ukupno 152 govora ili sutta u ovoj knjizi jesu srednje duine i otuda joj i naziv. Ovi govori imaju razliitu formu i pokrivaju irok spektar tema. Neki su dijalozi i debate, drugi razrada neega to je Buda ranije ukratko izloio. Nekoliko govora su Budina seanja, a ima i onih koje su izgovorili njegovi uenici posle uiteljeve smrti. Govori u Mahima nikyi su grupisani na razliite naine prema tome kome su upueni (laici, bramani, askete), prema njihovim imenima (na primer, lavlji rik), prema stilu (na primer, vibhaga) ili vrlo grubo prema temi (na primer, suat). MAJMUNSKI UM Majmunski um (kapiitta) jeste termin koji je Buda ponekad koristio da opie uznemirenost, vrlo laku ometenost i neprekidno kretanje sa jedne na drugu stvar uobiajene ovekove svesti (a. III,148; V,445). Jednom je primetio: Ba kao to majmun skaui sa drveta na drvo zgrabi jednu granu, da bi je odmah zatim pustio i zgrabio neku drugu, isto tako i ono to se naziva misao, um ili svest nastaje i nestaje, bez prekida, dan i no (S.II,93). Svako ko je proveo makar malo vremena posmatrajui sopstveni um i potom gledao opor majmuna, morae da prizna da je to tano zapaanje, iako ne ba laskavo. Drugom prilikom Buda je rekao da ovek sa nekontrolisanom udnjom skae sad tu sad tamo slino majmunu u potrazi za plodovima u umi (Dhp.334). Nasuprot tome, Buda je od sledbenika traio da sebe vebaju na takav nain da razviju um slian jelenu u umi (miga bhtesu etasa, M.I,450). Jeleni su s jedne strane ljupke ivotinje i uvek ostaju oprezni i paljivi, bez obzira ta radili. 112

MANASTIR Manastir (rma, vsa ili vihra) jeste mesto gde monasi ili monahinje borave. Prvi budistiki manastiri bili su ne mnogo vie od koliba nainjenih od trave i blata, a pokrivenih pruim. Ta sklonita podizana su u umama ili vrtovima koji su bili poklonjeni Budi. Postojalo je pet vrsta ovakvih objekata kua, koliba, okrugla koliba, izduena koliba, nadstrenica ili peina (Vin.V,146). Prvi budistiki manastir, Bambusov gaj u Ragahi, bio je poklon kralja Bimbisra. Vremenom su ove jednostavne kolibe prerasle u trajne graevine i na kraju ponekad u vrlo velike komplekse zgrada. Jedan od najveih manastira u staroj Indiji bila je Nanda, koju je u VII veku nastanjivalo oko 10.000 monaha. Najvei manastir danas je Mahagandoyan, blizu Mandalaya, u Burmi, u kojem trajno boravi oko 3000 monaha. Veina manastira, meutim, jesu i oduvek su i bili uglavnom prilino mali. Vekovima su oni igrali ulogu religijskih, kulturnih, obrazovnih i ekonomskih sredita za zajednice koje su ih okruivale.
Buddhist Monks and Monasteries in India, S. Dutt, 1962.

MANTRA Mantra (pi: manta) jeste zvuk ili kombinacija zvukova koja se koristi kao bajalica. Hinduizam je u vreme Bude uio da se ponavljanjem odreene mantre moe stei duhovna mo i blagoslov, kao i prizvati pomo bogova. Neke se mantre sastoje od jednog sloga (bja mantra), dok su druge sasvim duge. Buda je odbacivao ekasnost mantri, kao to je to inio sa svakim drugim oblikom magije i zamenjivao ih idejom da najvea snaga i zatita dolazi od istog uma. U takama postoji pria koju je Buda ispriao o grupi estitih ljudi, koji su bili lano optueni i osueni da ih izgaze slonovi. Ali, koliko god da se trudio, delat nije moga da natera slonove da ubiju osuenike. Pretpostavljajui da moda recituju neke zatitne bajalice ili zazivanja, delat ih upita: Koja je vaa mantra? A glavni meu onim ljudima odgovori: Mi nemamo druge mantre od ove: da nijedan od nas ne ubija, ne krade, ne vri preljubu, ne lae i ne pije alkohol. Mi u sebi negujemo ljubav, velikoduni smo, popravljamo puteve, kopamo bunare i podiemo odmorita za putnike namernike. To je naa mantra, naa zatita i stvar zbog koje ivimo u blagostanju (a.I,200). Upotreba mantre je jedna od karakteristika hinduizma koja je toliko prodrla u varaynu i postala njen kljuni deo da se ova kola budizma ponekad naziva i mantrayna. MRA Videti avo. MASTURBACIJA Masturbacija (sukkavisatthi) jeste stimulisanje sopstvenih seksualnih organa do stupnja orgazma. Zanimljivo je da su u vreme Bude neki ljudi smatrali da masturbacija moe da ima i terapeutski efekat na um i telo (Vin.III,109), iako se Buda nije slagao sa tim. Prema Vinayi, prekraj je za monahe i monahinje ako masturbiraju (Vin. III.111), iako se Buda nije odredio u vezi sa nezareenima. Meutim, budizam se moe sloiti sa savremenim medicinskim gleditem da je samozadovoljavanje normalan izraz seksualnog nagona i da nije ni ziki ni psihiki tetno, sve dok se ne pretvori u opsesiju ili zamenu za normalne seksualne odnose. Oseaj krivice i prezira prema samom sebi sigurno je vie tetan nego sama masturbacija. Videti Seksualno ponaanje. MY Videti Iluzija. 113

MED Med (madhu) jeste gusta slatka tenost koju proizvode pele. Sadri kompleksnu meavinu eera, fruktoze, glukoze, organskih kiselina, vitamina, minerala i vode. Buda je med smatrao jednim od pet kljunih lekova (Vin.III,251) i zbog svoje sposobnosti da apsorbuje vodu, on se i danas koristi u leenju i kao sredstvo okrepljenja. Prema legendi, neposredno pre Budinog probuenja, devojka po imenu Sut ponudila mu je zdelu pirina kuvanog u mleku i zaslaenog medom i taj obrok mu je dao snagu za njegovu odluujuu bitku. Tipiaka nam kae da je Budin prvi obrok posle probuenja bila jemena kaa i medenjaci (mantha, madhupiika), koje je dobio od trgovaca po imenu Tapassa i Bhalluka (Vin.I,4). Zbog toga su budisti dugo smatrali med za naroito blagotvornu hranu. Buda je rekao da se za onog iji je govor bez zamerki, lepo sroen, prijatan za ui, bez provokacija, ide pravo do srca, odmeren i svima se dopada, dakle da se za takvu osobu moe rei da ima med u ustima (A.I,128). Takoe je govorio da nezareeni treba da zarauju za ivot (ivljenje, ispravno) kao to pela sakuplja med (D.II, 188), tj. da budu marljivi u poslu i ne ugroavaju izvor svojih prihoda (Dhp.49). Mahvastu pominje da oni koji ubiju pele terajui ih dimom iz konica stvaraju negativnu kammu za sebe, a takav stav je u skladu sa optim budistikim stavom o ouvanju svakog oblika ivota. MEDITACIJA Re meditacija potie od latinske rei meditatio to znai promiljanje ili vaganje. Pi re koja se obino prevodi sa meditacija jeste bhvan i znai razvijati, negovati ili proirivati. Otuda je sama re meditacija nezadovoljavajua za razliite tehnike psiholoke transfromacije kojima je Buda poduavao. U vezi sa mislima, moglo bi se rei da u budizmu postoje tri pristupa meditaciji: (1) koristiti misli, (2) smiriti misli i (3) posmatrati misli. Meditacija ljubavi bila bi primer prvog pristupa. Meditant namerno misli odreenu vrstu misli, kako bi podstakao odreene emocije i ponaanje. Primer drugog tipa meditacije bila bi sabranost panje na dah, gde meditant fokusira svoju panju na dah i tako usporava i na kraju i zaustavlja tok misli. Kod meditacije svesnosti meditant razvija sposobnost da jednostavno posmatra mentalnu aktivnost (misli, emocije, formiranje pojmova itd.), te na taj nain postaje sve manje pod njihovim uticajem. Videti hna. MEDITACIJA LJUBAVI Meditacija ljubavi (mett bhvan) jeste praksa koju je Buda poduavao kako bi ohrabrio i ojaao neiju sposobnost da bude ljubazniji, obzirniji, blai i sa vie ljubavi. Da bismo radili ovu praksu, sednemo u udoban poloaj, zauzmemo mentalni stav kao pri molitvi i potom pomislimo na sebe i poelimo sebi dobro. Zatim pomislimo na osobu do koje nam je stalo, zatim prema kojoj smo neutralni, onda osobu koju ne volimo i na kraju na sve ljude i isto tako im poelimo dobro, svakom pojedinano. Ako se radi sa panjom i tokom dueg vremena, meditacija ljubavi postepeno razvija dublje samoprihvatanje, ojaava ljubav prema onima koje ve volimo, podstie toplinu i sve vee interesovanje za sluajne poznanike i manje zlovolje prema onima koji nam se prethodno nisu sviali. Naravno, drugi nain da ojaamo ljubav jeste da delujemo sa ljubavlju. Jedan komentar uz take kae: Monah treba da neguje ljubav prema samom sebi i prema svim drugima, poje114

dinano i zajedniki. One prijateljski nastrojene treba da prome prijateljstvom, one neprijateljski treba da prome prijateljstvom, kao i one koji su izmeu to dvoje. Svako pojedinano i zajedno treba da bude proet ljubavlju i saoseanjem, radou i spokojstvom, a njegovo ponaanje prema njima treba da bude motivisano Brahma vihrama (a.II,61). U vezi sa koristima od praktikovanja meditacije ljubavi Buda je rekao: Ako se sloboda uma roena iz ljubavi neguje i usavrava, neprekidno praktikuje, postane nae sredstvo i temelj, ako je ojaana, konsolidovana i na pravi nain usmerena, to e nam doneti blagoslov na jedanaest naina. Spavamo sreni, budimo se sreni, nemamo rune snove, dragi smo ljudima, dragi neljudskim biima, hvale nas boanstva, zatieni smo od vatre, otrova i oruja, lako se koncentriemo, lepo izgledamo, umiremo mirno i posle smrti, ako nita, barem se preporaamo na nebu. (A.V,342). Videti Brahma vihra.

MERENJE Merenje (ma ili tulan) jeste in odreivanja veliine, duine ili koliine neega. Tipiaka pominje mnogobrojne jedinice mere. Najmanja od njih i za teinu i za duinu bila je ratharenu, a ravna je najmanjem zrncetu praine koju koija podigne idui putem. Najee jedinice mere za duinu bile su: 36 ratharenu 7 likkha 7 yava 24 aguli 4 ratana 500 dhanu 8 krosa = 1 likkha (larva vake) = 1 yava (zrno jema) = 1 aguli (irina prsta) = 1 ratana (lakat, tj. duina od lakta do vrha prstiju) = 1 dhanu (luk = oko 180 cm) = 1 krosa = 1 yoana (rastojanje koje vo prelazi za jedan dan vukui kola, tj. oko 14 km)

Jo jedan sistem za merenje duine bio je: 1 ratana = 7 yahi 20 yahi = 1 usabha 80 usabha = 1 gvuta 4 gvuta = 1 yoana Uobiajena mera za zapreminu bila je nl, koliina koja je stajala u jedan segment bambusa (a. IV,67; Vin.I,249). Druga esta mera bila je doa. Prvobitno, doa je bila drvena posuda standardne veliine za merenje sirovog pirina. Kasnije je takoe postala mera za zapreminu uopte. U jednoj doni bilo je 4 alhake ili 200 pala (A.II,55). Pun obrok pirina i karija bio je otprilike veliine jedne done (S.I,81). Posle Budine kremacije, njegov prah dran je i kasnije deljen iz jedne done. Kosti prosenog odraslog mukarca posle kremacije teke su izmeu 1 i 1,8 kilograma, to je, kao u sluaju Budinih ostataka, mogue lako smestiti u jednu donu. Druge jedinice za merenje bile su ahara, atubhga, ammaa, kukku, paha i vidatthi (a.III,318; VI,339; V,297; 385). Buda je rekao da mi ne treba samo da ispoljavamo ljubav (metta) prema drugima, ve to treba da bude naroita vrsta ljubavi; ljubav koja je nemerljiva (appama). Neka ljubav je uprljana ljubomorom, poudom ili eljom za kontrolom. Neko se uzdrava sve dok ljubav nije uzvraena. Nekada se ljubav daje rado i radosno jednima, ali se skriva od drugih. Sve ove ljubavi mogu biti merene, jer su u izvesnoj meri ograniene. 115

MERU, PLANINA Planina Meru, poznata i kao Mahmeru, Sineru, Neru i Kelsa, jeste planina koja se esto pominje u Tipiaki i danas se smatra da je to planina Kaila u zapadnom delu Himalaya (A.I,227; a.I,321; III,210). Tibetanci je zovu Khang Rinpoche. Komentar Kanona kae da je planina povijena nalik gavranovom kljunu, to je jasno ukazivanje na njen neuobiajeni zakrivljeni vrh u obliku piramide. U geograji stare Indije, za planinu Meru se verovalo da je taka na kojoj se ukrtaju etiri kontinenta, da je to najvia planina na svetu i, u skladu sa kasnijom kosmologijom, mesto gde borave bogovi. Ponekad se kae da je planina sveta za budiste, hinduiste i aine, ali takvu tvrdnju treba korigovati barem to se tie ranog budizma. I dok su prvi budisti veliali Meru zbog veliine, velianstvenosti i lepote, oni nisu verovali da planina kao takva ima neke duhovne moi. Prema Budi, odlazak na svete planine, drvee ili hramove ne moe pruiti istinsku duhovnu snagu (Dhp.188-92). No, u Tipiaki, kvaliteti Meru se ponekad izjednaavaju sa najviim duhovnim vrednostima. Dostii probuenje se metaforiki opisuje kao doticanje vrha velike planine Neru (M.I,338). Nepomerljivost i spokojstvo planine se takoe smatraju osobinama koje vredi podraavati. Meutim, druge osobine ove planine su smatrane manje vrednim divljenja. Legenda kae da je ona blistala zlatnom svetlou, zbog koje su sve ivotinje koje su na njoj ivele, plemenite i neplemenite, izgledale iste. Drugim reima, nedostajala joj je mo razlikovanja (avisesakara) i to izmeu korisnog i tetnog, dobrog i loeg, ispravnog i pogrenog (Ja,III,247; V,425). U savremenom zapadnom drutvu postoji velika rezerva da se izrazi neslaganje sa nekim verovanjem, makoliko ono bilo nerealno, ili sa nekim ponaanjem, makoliko ono bilo nemoralno. Kada se miljenja o takvim stvarima iznose olako ili sa predubeenjima, kada su ona nain da izbegnemo da pogledamo na sebe i kada vode do tatine i gordosti, tada je takvo oklevanje sasvim opravdano. Ali ako imamo lozofske ideale ili etike vrednosti, da bismo iveli u skladu sa njima potrebno je da posedujemo sposobnost razlikovanja, da prosuujemo na osnovu injenica i odabiramo jednu ideju ili put delovanja, a odbacimo neki drugi. To je i nain na koji se mudrost razvija. METT Mett je najea pi re za ljubav i izvedena je iz rei mitta, koja znai prijatelj. Mett je isto to i maitr u ainizmu i hinduizmu, agape u grkoj lozoji i ren u konfuijanizmu. Videti Mett sutta. METT SUTTA Mett sutta jeste govor sainjen od deset strofa, deo je Sutta nipte, i jedan je od najpopularnijih i najpoznatijih od svih Budinih govora. U njemu Buda opisuje neke od karakteristika ljubavi, kao to su poniznost, zadovoljenost, otvorenost i vetina u injenju dobra. Takoe kae da bi ljubav trebalo izraavati prema svim ivim biima bez razlike vidljivim i nevidljivim, onim koja su 116

blizu ili daleko (Sn.147). Jedan od Budinih najuvenijih iskaza: Kao to bi majka zatitila svoje jedino dete, ak i po cenu sopstvenog ivota, razvijaj takvu ljubav prema svim ivim biima, jeste iz Metta sutte (Sn.149). U zemljama poput ri Lanke mnogi ljudi znaju Metta suttu napamet i recituju je verujui da im njezin smirujui efekat, koji im uliva i samopouzdanje, prua zatitu.

MILINDA Milinda je pi oblik grkog imena Menandros, kako se zvao grki vojnik u vojsci Aleksandra Makedonskog, koji se u II veku pre n.e. proglasio za kralja dobrog dela onoga to je danas istoni Avganistan i severni Pakistan. Milinda je kasnije prihvatio budizam, moda i pod uticajem monaha po imenu Ngasena, da bi kasnije i on i taj monah posluili kao likovi budistikog spisa naslovljenog Milindapaha.

Kovani novi sa Milindinim likom iz 155-130 pre n.e.

MILINDAPAHA Milindapaha je budistika knjiga u kojoj je zapisan navodni dijalog izmeu indijskog monaha Ngasene i indijsko-grkog kralja Milinde. Iako se takav razgovor izmeu ova dva oveka moda zaista i odigrao, Milindapaha jeste ipak knjievno delo. Verovatno je bilo sastavljeno kao pomo da se novim preobraenicima objasne prividne kontradikcije u budistikom uenju i razjasne druge nejasnoe. U Milindapahi kralj postavlja seriju tekih pitanja, na koja Ngasena daje vrlo plastine i esto vrlo pronicljive odgovore. Najraniji deo Milindapaha napisan je negde oko I veka, moda u severnom Pakistanu, da bi kasnije bio preveden na pi i na kraju bio prenet na ri Lanku, gde su vremenom dodavani jo neki delovi. Budisti Milindapahu smatraju autoritativnim delom, iako ono nije deo Tipiake.

MIR Negativno denisan, mir (samagga, santi ili upasama) jeste odsustvo konikta, a pozitivno je on postojanje harmonije, smirenosti i oputenosti. Buda je hvalio i promovisao mir unutar drutva, izmeu pojedinaca i unutar njih. Jedna taka kae: Vebajmo se u miru, jer njega su hvalili Bude (a.IV,211). Sam Buda je izjavio da ak i bogovi zavide onome ko ivi u miru (Ud. 30). Sebe je opisao kao izmiritelja sukobljenih i ohrabriva onih ve ujedinjenih, koji se raduje miru, voli mir, ushiuje se mirom i govori u korist mira (D.I,4). Ali Buda nije teio samo miru, niti je samo govorio radi mira, on je takoe i inio sve ono to bi ga unapredilo. Jednom prilikom, pleme Skya i njihovi susedi Koliye spremali su se da zarate zbog vode u reci koja je predstavljala njihovu meusobnu granicu. Bilo je to u sred leta i nije bilo dovoljno vode za navodnjavanje useva. Buda je stao izmeu dve sukobljene vojske i upitao ih: Zato se borite? Zbog vode, odgovorie. I ta je vrednije? Voda ili krv vae mladosti? pitao je. Krv je mnogo dragocenija od vode, odgovorie mu. Pa nije li onda besmisleno proliti krv radi vode? Ova pitanja i blage rei ohrabrenja osvestili su ratnike, te je napravljen kompromis i mir ponovo uspostavljen (Dhp.a.254). 117

Zaista je logino da su Dalai lma, prvi budistiki monah kojem je dodeljena Nobelova nagrada za mir, i Aung San Suu Kyi, prva ena iz Azije koja ju je dobila, to priznanje zasluili upravo zbog napora da se izbore za promene mirnim putem. Budistiki tekstovi kau: Uvidevi opasnost u prepiranju i harmoniju u miru, boravi u jedinstvu i blagosti; ovo je uenje svih Buda (Cp.3,15,13). Jedna od meditacija koje je poduavao Buda bila je Koncentracija na mir (A.I,29), tokom koje kontempliramo lepotu mira u sebi i svojoj zajednici. Meutim, najdublji i najtrajniji mir jedino je mogu za one koji su dostigli nirvu. Buda je rekao: Miran je um, govor i postupci potpuno utihnulih i znanjem osloboenih (Dhp.96).

MIRISNI TAPII Mirisni tapii (sugandhadhpa) jesu tapii premazani naroitom materijom koja kad sagoreva odaje prijatan miris. U staroj Indiji mirisni tapii su obino pravljeni od ekstrakta razliitih cvetova ili aromatinih smola koje proizvode odreene vrste drvea. Buda je esto metaforiki izjednaavao vrlinu sa divnim mirisom. Tako je, na primer, rekao: Mirisi sandalovine, tagare, kao i lotosa i jasmina iznad svih cvetnih mirisa izdie se miris vrline. (Dhp.55). I opet: Miris cvea ne ide protiv vetra, niti miris sandalovine, ni mirisni prah tagare, ni jasmina, ali miris vrline ide protiv vetra; dobar ovek iri miris na sve strane. (Dhp.54). Kada budisti upale mirisni tapi i stave ga pred Budin kip, oni u tiini razmiljaju o vanosti vrline i potvruju svoju odluku da marljivo praktikuju pravila morala. Videti aromaterapija.

MISAO, ISPRAVNA Ispravna misao (samm sakappa) jeste drugi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu. Misli su rei ili slike koje se formiraju u umu, a esto ih prati ili one podstiu nastanak oseaja, a oseaji mogu podstai postupke. Buda je opisao dve vrste misli: nasuminu, lutajuu misao (vira) i logiku ili usmerenu misao (vitakka). Na um je obino ispunjen nasuminim, sluajnim, lutajuim mislima i zaista malo od nas zavisi kakve su one i u ta e se dalje pretvoriti. Kada imamo neki zadak pred sobom ili treba da reimo neki problem, volja zaustavlja i usmerava nae misli u odreenom smeru. Ali obino, im je zadatak obavljen ili problem reen, volja se povlai i misli nastavljaju svoj nasumini put. Buda je izgovorio ovo vrlo vano, ali esto zapostavljano zapaanje: O emu god da neko esto misli i premilja, njegov um postaje nagnut na tu stranu (M.I,115). to ee mislimo odreenu vrstu misli, to e se one ee javljati. Ako esto mislimo ispunjeni pohlepom i tim mislima doputamo da traju, one e sve ee ispunjavati na um i moemo poeti na taj nain i da se ponaamo. Zbog toga, vaan vid budistikog treninga jeste da negujemo ispravnu misao, da ne doputamo negativnim mislima da zaokupe na um i da ohrabrujemo pozitivne misli. Buda je generalno opisao ispravnu misao kao misao nevezivanja, ljubavi i predusretljivosti prema drugima (M.III,251). Ispravna koncentracija, ispravna svesnost i ispravan napor naravno imaju vanu ulogu u razvijanju ispravne misli. 118

MISIJE I MISIONARI Misija je vaan zadatak koji nekome biva poveren ili ga on sam sebi da, a misionari su ljudi koji nastoje da ire svoju religiju u zemljama izvan one iz koje potiu. Iako u budizmu ne postoji termin ni za jedan od ova dva pojma, ideja promovisanja Dhamme to je vie mogue zaela se ve sa Budom i igrala je vanu ulogu u budizmu tokom niza vekova. Poto je Buda prihvatio svoje prve uenike, rekao im je: Idite na dobro mnogih, na sreu mnogih, iz milosra prema ovome svetu, na dobrobit, dobro i sreu ljudi i bogova. Neka ni dvojica od vas ne idu u istom pravcu. Poduavajte Dhammu, koja je divna na poetku, divna u sredini i divna na kraju. Objasnite i slovo i duh svetakog ivota, potpuno ispunjenog i savreno istog (Vin.I,20). Jednom drugom prilikom, rekao je da njegovi uenici treba da govore, poduavaju i osvetljavaju Dhammu (A.II,51). Za razliku od nekih misionara velikih monoteistikih religija, budistiki misionari nikada nisu pratili osvajake vojske ili kolonijalne okupatore kako bi irili Dhammu. Nema skoro nijednog primera da je u promovisanju Dhamme koriena prisila ili zakonske sankcije. Razlog ovome verovatno je etika poduavanja za koju je Buda zahtevao od misionara da je poseduju. Ona je ukljuivala: poduavanje Dhammi sa ljubavlju, ne radi dobiti i ni na sopstvenu, ni na tetu drugih (A.III,184). Poslednji veliki budistiki misionarski poduhvat koji je imao vei uspeh bilo je preobraenje naroda na junim obroncima Himalaja (Kinaur i Sikim) tokom XVI i XVII veka, koje su organizovali monasi sa Tibeta. Danas mnogi monasi misionari iz Azije rade na irenju Dhamme u Evropi i Americi. Paradoksalno je da su i protiv svoje volje, hrianski misionari imali udela u promovisanju budizma. Obnova budizma na ri Lanki krajem XIX i u Burmi poetkom XX veka zapoela je delom i kao reakcija na aroganciju i agresiju nekih hrianskih misionara.

MISTIKA Mistika je termin koji obuhvata razliita intenzivna iskustva ili naine razvijanja takvih iskustava. Mistiku je oigledno teko denisati. William James rekao je da su glavne karakteristike mistikog iskustva neizrecivost, mentalni kvalitet, privremenost i pasivnost. Evelyn Underhill pisala je da se mistika moe opisati kao neto to je vie praktino nego teorijsko, jedna potpuno duhovna aktivnost, ija svrha i metod jeste ljubav, a nikada nije traganje za samim sobom. Problem sa ovim, a zapravo sa svim denicijama mistike jeste u tome da su one primenjive uglavnom na glavne monoteistike religije i ne uzimaju u obzir budizam, ainizam, taoizam i nereligijsko mistino iskustvo. Posmatrano iz perspektive savremene psihologije, moemo rei da veina, ako ne i sva iskustva koja se oznaavaju kao mistina imaju ove etiri karakteristike: (1) poseduju jednu intenzivnu emocionalnu komponentu, (2) pokree ih ziki ili psiholoki stres oaj, enja, gladovanje, potiskivanje seksualnosti, dugo bdenje itd., (3) ono nikada nije u suprotnosti sa teolokim uverenjima mistika hriani nemaju vizije Vinua, muslimani nikad ne ugledaju Sveto trojstvo itd. i (4) to iskustvo se tumai kao da ga je izazvao neki spoljanji uzrok Bog, aneli, itd. Budin opis sopstvenog probuenja ne uklapa se najbolje u opise mistikog stanja koje daju James ili Underhill, niti ono ima neku od etiri karakteristike mistike. ini se da je Buda bio izuzetno miran i pribran, ak bez emocija, dok je poinjao meditaciju u asovima pre probuenja (M.I,167). Intenzivna radost (vimuttisukha) koju je osetio dola je tek kasnije (Ud.1-3). U vreme kada je dostigao probuenje, bio se potpuno oporavio od ranijih asketskih napora. Pominje da je jeo odgovarajuu hranu, odmarao se i povratio snagu (bala gahetv, M.I,247). Nema nikakvog nagovetaja da je prethodno imao bilo kakvu ideju o etiri Plemenite istine ili o uslovljenom nastanku. Zapravo, izriito je izjavio da se o istinama koje je uvideo nije ulo ranije (pubbe ananussutesu, SV,422). Buda nikada svoje probuenje nije opisao 119

kao poklon Boga ili kao rezultat boanske milosti. Uvek je uio da svako stie do probuenja zahvaljujui sopstvenom znanju i vienju (saya abhi, D.III,55). Neki autori na temu religije pominju neto to nazivaju budistikom mistikom. Zanimljivo je da re mistika dolazi od latinske rei mysterium, a to znai zatvoriti oi, dok pi re za probuenje (bodhi) podrazumeva znaenja kao to su probuditi se ili otvoriti oi. MOGGALLNA Moggallna je bio jedan od dva glavna Budina uenika. On i njegov drug iz detinjstva Sriputta zamonaili su se u isto vreme pod uiteljem Saayom, ali su se vremenom razoarali u njega i njegovu lozoju, te odlue da svako krene na svoju stranu u potrazi za boljim uiteljem. Jednog dana Sriputta je uo za Budinu Dhammu, prihvatio je i odmah krenuo da trai prijatelja, kako bi mu rekao za predivno uenje koje je otkrio. Kada su se konano sreli i Moggallna uo Dhammu, i on se preobratio i potom dva mladia odoe do Bude, da ih on lino zaredi kao monahe. Vremenom je Buddha poeo da na Moggallnu i Sriputtu gleda kao na svoje glavne uenike i naslednike. Moggallna je imao prirodnu sklonost ka psihikim moima i kroz meditaciju razvio ih je do vrlo visokog stupnja, mada se nikada nije njima hvalisao, niti bio njima zaveden. Tradicija takoe kae da je bio tamne boje koe. Tipiaka belei nekoliko desetina govora koje je odrao Moggallna. Umro je pre Bude, poto su ga ubili fanatini protivnici Budinog uenja. Na hramovima na ri Lanki i u Tajlandu glavnu statuu Bude esto sa obe strane krase dve sline, ali manje statue. Jedna od njih je Moggallna, a druga Sriputta. MOLITVA I ZAVET Molitva (avhyana ili pathan) jeste niz rei kojima se neko obraa Bogu ili bogovima. Obino postoje dve vrste molitvi - (1) traenje pomoi i (2) pohvala boanstva, i obe su pomenute u ovom odlomku iz Tipiake: ...da bih usrdno molio, hvalio i slavio sklopljenih ruku (ycanti thomayanti panjalika nemassanm, D.I,240). Takve molitve mogu biti neme ili izgovorene, nainjene samostalno ili u grupi. Vede, sveti spisi bramanizma, sadre na stotine molitvi raznim bogovima. Budui da je lozoja bez boga, budizam ne smatra da molitva igra nekakvu ulogu u duhovnom ivotu i Buda je negirao da molitva ikada biva usliena. Stvari za kojima ljudi najvie eznu - srea, dug ivot, ponovno roenje na nebu itd. - ne mogu se, rekao je, zadobiti zavetima i molitvama (n aycanahetu v na patthanhetu, A.II,47). Mahvastu sadri zanimljiv komentar koji sugerie kako kombinacija promene i sluajnosti moe navesti ljude da povjeruju da molitva ima efekta. U njemu se kae: Jednom je ovek molio boginju da mu podari prosperitet i kasnije je sluajno postao bogat. Upravo na ovaj nain nastaju pogrena uvjerenja. Zavet (adhina ili dhiti), meutim, ima svoj znaaj u budizmu. Zavet je vrsta odluka ili data re da emo uiniti ili postii neto. Kada se zavetujemo, time razjanjavamo i dovodimo u fokus svesti cilj kojem teimo; on dobija prioritet i motivie sve snage uma da se fokusiraju na cilj. Zavet nas moe nainiti odlunim za najvii cilj, nepokolebljivim... upornim i obdarenim 120

snagom i energijom (Sn.68). Kada molitve donesu rezultat, to se ponekad dogaa, to je zapravo zahvaljujui moi uma, a ne intervenciji boanstva. Zavet je odigrao ulogu u Budinom postizanju probuenja. Tako je on rekao: Rado u dopustiti da samo koa, miii i kosti ostanu nakon to su se moje telo i krv sasuili, ali moja odlunost nee se umanjiti sve dok ne postignem ono to se moe postii ovekovim moima, ovekovom snagom, ovekovom upornou (A.I,50). Ove rei pobudile su i usmerile energiju, samopouzdanje i hrabrost koji su mu bili potrebni za konani korak ka nirvani. Takoe je napomenuo da jak zavet moe imati ulogu u mentalnom proiavanju i da je ekasan nain da se izbriu negativne mentalna stanja bio i davanje zaveta da im se nee prepustiti. Brisati ih moemo i ako ovako mislimo: ...Drugi mogu biti besramni, ali ja neu biti besraman. Drugi mogu biti nadmeni, ali ja neu biti nadmen. Drug mogu biti zavidni, ali ja neu biti zavidni. (M.I,42-3) MONAHINJE Monahinja (bhikkhu) jeste ena koja se okrenula od uobiajenog naina ivota i zavetovala se na celibat u monakoj zajednici. Monahinje su drugi od etiri lana budistike zajednice (paris), a ostali su monasi, nezareeni mukarci i ene. Da bi bila pravilno zamonaena, jednu monahinju mora prvo da zamonai grupa monaha, a potom po drugi put i grupa monahinja. Neke monahinje su u Kanonu opisane kao vrlo uene (bahussuta), elokventne (bhika), pouzdane (visrada) i izvanredni uitelji Dhamme (paha dhamma katta katu, Vin.IV,290). U theravda zemljama tradicija monahinja je izumrla poetkom prvog milenijuma i tradicionalisti veruju da ona ne moe biti i da je ne bi ni trebalo oiveti, poto vie nema monahinja koje bi zaredile nove monahinje. Meutim, linija monahinja nastavlja da ivi u veini mahyna zemalja i na mestima kao to su Tajvan monahinje su dinamini i potovani deo budistike zajednice. Videti Domainski ivot. MONASI Monah (bhikkhu) jeste ovek koji je napustio uobiajeni nain ivota i ivi u zavetu celibata. Buda je osnovao red monaha i monahinja nazvan Sagha, kako bi obezbedio najbolje uslove za praktikovanje Dhamme. Od monaha se oekuje da poseduju samo osam jednostavnih potreptina i da ive u skladu sa 227 pravila Vinaye. Neko moe postati iskuenik (smaera) jo kao deak, ali mora imati preko 20 godina da bi postao potpuno zare121

en monah (upasampad). Ako izgubi interes za monaki ivot, monah moe da ga napusti kad god to eli. Najkarakteristinija obeleja budistikih monaha su njihovi uti ogrtai, obrijane glave i njihov smiren i blag izgled. Videti Zareenje. MONGOLIJA Mongolija je ogromna, ali slabo naseljena zemlja izmeu Kine i Rusije. Varayna budizam je uveden u Mongoliju sa Tibeta posle XV veka i vremenom je itava zemlja postala budistika. Poetkom dvadesetih godina XX veka vlast u zemlji su preuzeli komunisti i tokom naredne decenije svi hramovi i manastiri bili su zatvoreni, a monasi ili poubijani, pozatvarani ili pobegli u egzil. Tek sa ponovnim uvoenjem demokratije devedesetih godina u Mongoliji je ponovo vraena sloboda praktikovanja religije. Danas veina stanovnika sebe oznaavaju kao budiste, ali Sagha se vrlo sporo obnavlja posle viedecenijskog terora, te otuda dublje poznavanje Dhamme nije tako uobiajeno.

Manastir Gandan u Ulan Batoru

MOSTOVI Most (sakama ili setu) jeste struktura koja omoguuje ljudima i vozilima de prelaze prepreke kao to su reke, doline i klisure. Buda je podizanje javnih mostova pominjao kao primer pohvalnog dela (S.I,33). U Kulvaka taki, Bodhisattva je prikazan kao seljanin koji brine o optem dobru, te tako uklanja veliko stenje sa okolnih puteva, see drvee koje moe pasti na koije, te podie mostove, izvorita i odmorita za putnike (a.I,199). Tipiaka pominje most od bambusa i naziva ga pouzdanim mostom (dhuvasetu), to Komentar denie kao dovoljno snaan da karavan, slonovi i konji mogu preko njega da prelaze (Th.7; Vin.I,106). Poto se u Tipiaki prelaenje preko reke esto koristi kao metafora za duhovno postignue, ini se da je otuda graenje mostova, plaanje za njihovu izgradnju i popravku bilo vrlo primamljivo za rane budiste. Desetak mahyna sutri pominje vrline graenja mostova. Tako Sarvagunapunyakshetra sutra, na primer, pominje sedam polja zasluga (puakketha), a etvrto meu njima jeste odravanje skela koje pomau ljudima da preu reke, a peto podizanje mostova, tako da bolesni i slabi mogu da prelaze reke. Kako se budizam irio, sa sobom je nosio i taj praktian izraz dobrote. lavamsa, jedna od budistikih hronika ri Lanke, ne pominje nijednog monaha kako gradi mostove, ali belei imena nekoliko kraljeva koji su to inili iz religijskih motiva. Viayarasha, na primer, postavljao je kamene mostove na mestima gde je zbog vode putovanje bilo nemogue, na dobrobit onih 122

koji dolaze i odlaze. Hronika takoe daje dimenzije nekoliko dugih i masivnih mostova koje je podigao kralj Devappatira. Svestrani genije Thangtong Gyalpo (1385-1464) izgradio je preko 50 viseih mostova irom Tibeta i Butana. Nekoliko ovih mostova bilo je u upotrebi sve do sredine XX veka. Istorijski izvori pokazuju da je graenje mostova kao religijska praksa postalo veoma popularno u Kini i Japanu. Odeljak Tehnike vetine u Istoriji pesme pominje monaha po imenu Huaibing, koji je konstruisao Butan, pokrajina Paro, most Thangtong Gyalpo pontonski most privren sa osam lengera. Drugi spis, Sichuan tongzhi, pominje monaha koji kae: U poetku sam mislio da najvei izvor zasluga predstavlja pravljenje drvenih i glinenih kipova Budinih. A onda sam jednoga dana shvatio da su istinske lestve i amac zasluga u stvari pomaganje drugim ljudima i ivim biima uopte. Posle toga, monah je krenuo da podie mostove. Kineski izvori koji govore o monasima ili laicima koji su pravili mostove esto pominju da su oni to radili iz saoseanja sa potekoama ljudi ili iz milosra prema onima koji su se udavili prelazei reku amcima. Japanski monah Dosho (629-700) bio je uven kao projektant puteva, brana i mostova. Jedan od najuvenijih starih mostova u Japanu je elegantni Naoare most u Nagasakiju, koji je 1634. projektovao i izgradio monah Mokusunyoujo. Ova inovativna graevina bila je prvi most sa kamenim lukom u Japanu i koristi se jo i dan danas. Ime je dobio po tome to kada se gleda odraz u vodi njegova dva luka dobija se slika slina naoarima.
The Impact of Buddhism on Chinese Material Culture, John Kieschnick, 2003.

MOTI Moti (dhtu) jesu stvarni ili pretpostavljeni ostaci tela Bude, nekog monaha ili monahinje koji se potuju zbog svoje svetosti. Ponekad se tu ubrajaju i neke od stvari koje su oni koristili. One se obino pohranjuju u stpe i tu im se kasnije iskazuje i potovanje. ini se da je Buda prihvatao klanjanje motima kao bezopasnu praksu koja moe da podstakne veru u obinim ljudima, ali koja bi trebalo da ima manju vrednost za one koji dublje razumeju Dhammu (D.II,164). Pred smrt, on je monasima rekao da se ne mue mnogo oko njegovih posmrtnih ostataka, ve da to ostave nezareenim sledbenicima (D.II,141). Jednom drugom prilikom je rekao: Budite naslednici moje Dhamme, a ne materijalnih stvari (M.I,12), ime je sugerisao da je oboavanje motiju manje vredno u poreenju sa razumevanjem i ivljenjem u skladu sa Dhammom. Ideja da potovanje ostataka ne unapreuje nuno neke mnogo vanije vrline vidi se i iz injenice da su se posle Budine smrti neki ljudi upustili u unu i nedolinu prepirku oko toga kome e njegovi ostaci pripasti. Kao i u drugim religijama, oboavanje motiju u budizmu odavno je ilo ruku pod ruku sa sujeverjem, prevarama i vulgarnom komercijalizacijom. Videti Doa. MUDROST Mudrost (pa) jeste sposobnost donoenja inteligentnih odluka i izvlaenja tanih zakljuaka, zasnovanih na iskustvu i znanju. Mudrost je sposobnost uma i otuda stanje u kojem je na um utie 123

i na mogunost da budemo mudri. Oslobaanje uma od predrasuda i unapred formiranih ideja, razvijanje svesnosti, kao i um koji nije pretrpan, ve smiren, sve to pomae u razvijanju mudrosti. Buda je takoe tvrdio da postoji bliska veza izmeu moralnog ponaanja i mudrosti: Mudrost se proiuje vrlinom, a vrlina se proiuje mudrou. Gde postoji jedno, tu je i drugo. estita osoba poseduje mudrost, a mudra osoba poseduje estitost. Ovakva kombinacija vrline i mudrosti naziva se najviom stvari na svetu (D.I,84). MUZIKA Muzika (vdita) jeste pravljenje zvukova na strukturisan nain, a radi stvaranja oseaja zadovoljstva. Dve glavne karakteristike indijske muzike bile su i ostale raspoloenje (rga) i ritam (tlvaana, D.II,159), a unutar toga postoje elementi kao to su note (sra), skale (gm), tonovi (muhan) i pauze (hn). U Budino vreme, vrlo raniranu muziku svirali bi orkestri sa pet instrumenata (Th.398). Najpopularniji meu njima ili kao solo instrument bila je lauta (va). Sastojala se od zvune kutije, preko koje je bio razapet pergament (ammapokkhara), trupa (doi), vrata (daa), glave (upava), sedam ica (sattatant) koje su se okidale noktima (agganakha) i trzalice (koa), obino napravljene od slonovae (a.II,252; IV,470; S.IV,197). Buda je jednom prokomentarisao da takva lauta u rukama vetih muziara moe stvoriti muziku koja osvaja, melodina je i razgaljuje (S.IV,197). On je dobro poznavao i cenio muziku, verovatno kao rezultat njegovog prinevskog obrazovanja. Tako je pominjao da lautu treba timovati visoko (uttamamuhanya muhetv vdesi), srednje (mahimamuhanya) i na kraju sa labavim icama (sithila) (a.II,253). Kad je uo kako Paasikha peva u pratnji laute, prokomentarisao je: Zvuk tvog instrumenta lepo se slae sa zvukom tvog glasa i zvuk tvoga glasa lepo se slae sa zvukom tvog instrumenta (D.II,267). Meutim, takoe je dobro znao da transformisani um moe ponuditi mnogo vie radosti nego bilo kakva pesma ili muziki komad. U Theragthi se kae: Muzika petolanog orkestra ne moe stvoriti toliko ushienja koliko dobro fokusiran um, sa savrenim uvidom u stvari (Th.398). Jedno od osam pravila morala jeste izbegavanje sviranja i sluanja muzike, bez sumnje zato to ona ometa razvoj mentalnog mira (A.I,212). Muzika ili pevanje nikada se nisu koristili u pama theravda budistike tradicije, mada na ri Lanki ljudi ponekad rade ono to se naziva Hevisi pa, gde se koriste bubnjevi. Muzika truba, bubnjeva i inela je kljuni deo mnogih tibetanskih pa, dok se gongovi i zvona koriste u kineskom budizmu. Videti Recitovanje. Muziari, Sani II vek pre n.e. 124

N
NACIONALIZAM Nacionalizam (timna) jeste snano oseanje emocionalne vezanosti za sopstvenu zemlju ili regiju. Prirodno je voleti i uivati u okruenju u kojem smo odrasli, u jeziku kojim govore nai sunarodnici, njihovim obiajima i istoriji, tako da je u toj meri nacionalizam razumljiv oseaj, moda ak vredan divljenja. ini se da je i Buda gajio ljubav prema sopstvenoj domovini i njenim ljudima, plemnu Skya (D.I,91). Meutim, kao i svaki drugi oblik vezanosti, nacionalizam se vrlo lako moe oteti kontroli i postati uzrokom parohijalizma, predrasuda, ak mrnje prema drugim etnikim grupama. Zreli budista zna da sve stvari, a naroito politiki entiteti, jesu prolazne i da i pored toga to smo se rodili u jednoj zemlji, moemo se vrlo lako ponovo roditi u nekoj drugoj u narednom ivotu, tako da je intenzivna vezanost za sadanju domovinu tek samo zabluda. NAGOST Nagost ili golotinja (naggaiya) jeste nepokrivenost ljudskog tela odeom. Tokom istorije ljudi su ili nagi ili skoro nagi. Lovaki narodi u tropskim krajevima esto su ili goli iz sasvim praktinih razloga. Danas ljudi tako idu iz razliitih razloga: iz protesta, zbog kazne ili ak kao neto to promovie dobro zdravlje. U staroj Indiji nagost je bila praktikovana uglavnom iz religijskih razloga. Askete kola aina i vaka ili su nagi, a ekasake su nosili samo pare krpe obmotano oko genitalija. Verovalo se da nagost, zajedno sa upanjem kose ili prestanak njenog seenja, kao i noktiju, zatim uplitanje kose u ogromnu punu, izbegavanje pranja kose i tela, dakle da sve to pokazuje potpunu odvraenost od ovoga sveta. Pretpostavljenu duhovna vrednost golotinje sumirao je monah koji je rekao da je nagost korisna da bi se manje elelo, bilo zadovoljan, odagnalo zlo, pojaala savesnost, obazrivost, smanjile prepreke i podstakla energija (Vin.I,305). Dva puta meseno su laiki sledbenici vaka ili goli i spavali na zemlji, podraavajui svoje monahe, a ideja je bila: Ja nemam nita nigde i zato za mene nema vezivanja za bilo ta (A.I,206). Poto isti ti ljudi zapravo nisu nita naputali i sutradan bi nastavili svoj uobiajeni ivot, Buda je takvu praksu smatrao kao nita vie do pretvaranje. Buda je uveo pravilo da monah nikada ne ide go, ak ni u svojim privatnim odajama (Vin. II,121). Rekao je: Nagost jeste neprikladna, nedolina, nepristojna, nedostojna jednog askete, niti je doputena, te je ne treba praktikovati (Vin.I,305). On joj se protivio iz dva razloga. Prvo, zato to kao i svaka askeza ili spoljna promena, nagost ne vodi do znaajnije unutranje promene. Tako je rekao: Ni golo telo, ni upletena kosa, ni blatnjava koa, ni gladovanje, ni spavanje na zemlji, nepranje ili uanje nee proistiti onoga koji nije nadiao sumnju (Dhp.141). On se takoe protivio nagosti zato to je krila norme drutva bez ikakvog razloga. Dama Viskha jednom je videla nage monahinje kako se kupaju i prokomentarisala: enska nagost je runa, gnusna i vredna prekora (Vin.I,293), to je izgleda u to vreme bilo opte miljenje. Buda je oekivao od svojih monaha i monahinja da se pridravaju uobiajenih standarda ponaanja i dobrih manira, kako bi na bolji nain mogli da prenose Dhammu drugima. Takoe je bio za to da se monasi i monahinje razlikuju od onih iz drugih kola, koliko po spoljanjosti, jo vie iznutra. Poto su mnogi od tih drugih asketa ili ili do pola ili potpuno goli ili su nosili ono to bi im se svidelo, Buda je propisao da njegovi zareeni uenici nose na sebi upadljiv i lako raspoznatljiv ogrta. 125

Danas nekoliko grupa indijskih asketa jo uvek praktikuju nagost, a najpoznatiji meu njima su nagababe. Videti Odea. NAND Nand je bilo malo selo otprilike 11 kilometara severno od grada Ragahe (D.I,211), na glavnom putu za Paligmu. Buda je nekada prolazio kroz ili se zadravao u Nandi, gde je odrao nekoliko veoma vanih govora. Jedan od njegovih uenika, Kevaha, opisao je selo kao bogato, napredno, sa mnogo ljudi, prepuno onih koji su predani Blaenom. Tokom ranog Gupta perioda (IV vek) podignut je manastir u Nandi, koji je postepeno evoluirao u monaki univerzitet i kasnije postao glavno mesto budistike uenosti u Indiji. Vei deo onoga to znamo o ovom univerzitetu stiglo nam je preko izvetaja kineskih monaha koji su ovamo dolazili da studiraju. Na svom vrhuncu, tokom VII veka, tu je boravilo oko 8500 studenata i 1510 uitelja. Zna se da su studenti dolazili iz svih krajeva Indije, ali i iz Kine, Koreje, Tibeta, ri Lanke i sa Jave. Nastavni program je ukljuivao rani budizam, mahynu, hinduistiku lozoju i sekularne predmete kao to su gramatika, metrika, logika i retorika. U tri velike biblioteke bile su smetene knjige iz razliitih zemalja i na raznim jezicima. Kada su Nandu opljakali i spalili muslimanski osvajai 1193. godine, ona je ve bila u opadanju tokom poslednjih nekoliko vekova. Danas ruevine Nande obuhvataju ogromno podruje i omiljena su meta hodoasnika i turista. U oblinjem mauzoleju mogu se videti mnoge skulpture koje su nekada krasile Nalanda, budistiki centar uenosti od 427. do 1197. godine dvorane univerziteta. NANDA Nanda je bio sin Suddhodane i Mahpapat, te je otuda bio i Budin polubrat. U Tipiaki je opisan kao neka vrsta budistikog Adonisa. Bio je skladno graen, lepog lica i naoit (A.IV,66), a ak i kada se zamonaio nosio je ogrta na poseban nain, minkao se oko oiju i etao unaokolo sa svojom naroito sjajnom posudom (Vin.IV,173). Takoe se kae da je bio za etiri prsta (aturagulomaka) nii od Bude i esto bi izdaleka od njega pomislili da je Buda (Vin.IV,173). Poto je Nanda otiao u monahe, nije mogao da prestane da misli na svoju ljubav, koja mu je na rastanku rekla: Vrati se uskoro, mladi gospodaru. Saznavi za njegov problem, Buda je uzeo Nandu za ruku i preneo ga u nebeski svet gde nimfe imaju stope poput golubica. Pokazujui na te nimfe, upitao ga je: Ko je lepi, ove nimfe ili tvoja devojka? U poreenju sa ovim nimfama moja devojka je nalik unakaenom majmunu, odgovori Nanda. Sa ovom novom i jo lepom slikom u glavi, Nanda se marljivo posveti meditaciji, u nadi da e se preporoditi u drutvu onih nim. Kada ostali monasi doue ovo, podrugivali su se i ismevali sa Nandinim motivima, nazivajui ga nadniarem, dakle nekim ko teko radi za bednu platu. U budizmu, nastojanje da se preporodimo u nebeskom svetu se smatra uzvienijim nego roenje u 126

istilitu, ali je svakako inferiorno u odnosu na dostizanje nirve. Ovakvo ismevanje je postidelo Nandu, ali je onda taj stid vremenom zamenio samopotovanjem i odlunou da veba voen pravim motivima. ivei posveeno i u samoi, na kraju je uspeo da postane probuen. Voenje Nande na nebo se navodi kao jedan od primera Budinih prikladnih pristupa (Th. 158). Avaghoina uvena poema Saundaranandakvya zasnovana je na Nandinom ivotu.

Nanda naputa dom, Gandhara II vek

NAPLAIVANJE DHAMME Buda je delio Dhammu besplatno svima. esto je pri tome nailazio na potekoe i neugodnosti, ponekad je ak i ivot rizikovao kako bi druge pouio Dhammi (Ud.78). Monah Pua bio je spreman da poduava Dhammu u kraju u kojem su ljudi bili poznati po nasilju i gde je imao velike anse da bude prebijen ili jo i neto gore (M.III,269). Danas, neki Zapadnjaci odlaze u tradicionalne budistike zemlje da naue Dhammu ili meditaciju, vraaju se u svoju domovinu i potom naplauju istu onu poduku koju su dobili besplatno. Slino tome, monasi iz Azije uzimaju novac za Dhammu, a neki tibetanski uitelji se u tome istiu. Na taj nain oni dragocenu Dhammu pretvaraju u robu, iako je Buda jasno rekao: Od Dhamme ne treba praviti posao (Ud.66). Kada je jednom prilikom rekao: Dar Dhamme nadmauje sve druge darove (Dhp.354), time je jasno naznaio da bi Dhamma trebalo da bude dar, a ne neto to se prodaje. U Budino vreme ljudi su znali da uitelji drugih religija trae nadoknadu, davanje uitelju (ariyadhana), ali i da oni koji poduavaju Dhammu ne oekuju od svojih uenika nita vie do potovanje i marljivost (A.V,347). Ali nema nieg loeg u naplaivanju za hranu ili smetaj recimo tokom kursa meditacije. Niti je za uitelja neprikladno da prihvati poklon. Ali da odreuje cenu, ak i ako se to naziva sponzorstvom, ili da objavi da se oekuje da poklon iznosi toliko i toliko, ide potpuno suprotno od osnovne etike i ideala budizma. Oni koji poduavaju Dhammu treba da na to to ine gledaju kao na vrlo retku i dragocenu privilegiju i kao na in ljubavi, a ne kao na sredstvo za izdravanje (ivljenje, ispravno). NAPOR, ISPRAVAN Ispravan napor (samm vyma) jeste esti korak na budistikom plemenitom osmostrukom putu. Napor jeste katalizator koji doprinosi da nastanu i ostali elementi Puta i potom ih osnauje. Tako, na primer, iako svi imamo potencijal za svesnost, moda je nikada neemo praktikovati, sve dok ne ujemo o tome i shvatimo njezinu vrednost i korist. Moda emo potom uloiti napor da budemo svesni svojih postupaka. Kada to postanemo, barem na kratko, moda emo pokuati da ojaamo taj kvalitet i produbimo svoju svesnost. Napor, odlunost i istrajnost su kljuni za svaki korak u ovom procesu. Buda je ispravan napor ovako denisao: A ta je to ispravan napor? Stvaramo elju da spreimo nastanak onih nepovoljnih mentalnih stanja koja jo nisu nastala, elju da napustimo ona nepovoljna stanja koja su ve nastala, elju da razvijamo povoljna stanja koja jo nisu nastala i elju da negujemo i dalje razvijamo ona povoljna mentalna stanja koja su ve 127

nastala. Ulaemo napor, ispoljavamo energinost, fokusiramo i usmeravamo um ka tim ciljevima (D.II,131). Meutim, Buda je ukazivao i na to da puko stezanje zuba i naprezanje moe nekada biti i kontraproduktivno. Napor jeste ulaganje energije, ali ispravan napor je neto suptilnije i nijansiranije od toga. Zapravo, ispravan napor je pomalo kao veslanje u amcu. Usmeravati amac tamo kuda elimo nije samo stvar povlaenja vesala. Prvo njih treba da povlaimo sinhronizovano. Kada veslamo uzvodno, onda moramo zaista jako da povuemo, a kada idemo nizvodno moda ne moramo uopte da veslamo. Da bismo skrenuli udesno, potrebno je da povuemo samo levo veslo, a na drugom mestu samo desno. Dakle, da bi bio ispravan, napor mora biti izbalansiran u odnosu na druge elemente, njegov intenzitet prilagoen okolnostima i moramo da znamo kada da popustimo i omoguimo da se stvari odvijaju prirodno. I kao to Buda ree, ako se suvie napree, postaje uznemiren, a ako se ne trudi dovoljno, stagnira (S.I,1). NAPREDAK U MEDITACIJI Postoje razne vrste meditacije i ak i vie varijacija jedne iste vrste. Zato ljudi esto pitaju: Koja je najbolja tehnika meditacije? i Kako da znam praktikujem li je kako treba ili ne? Postoje etiri kriterijuma koje moemo iskoristiti u proceni onoga to je Buda nazivao napredak, rast i razvijanje (vuha, virhim, vepulla) u meditaciji. Ako ste (1) u celini sreniji pre nego to ste poeli da meditirate, (2) uoili porast pozitivnih i smanjenje negativnih osobina u sebi, (3) oputeniji i otvoreniji i (4) u stanju da budete objektivniji u vezi sa samim sobom, sve su to dobri indikatori da se vaa meditacija kree onim putem kojim bi i trebalo da ide. Neki pristupi meditaciji i stavovi koje mnogi povezuju sa meditacijom mogu nas navesti da se osetimo napetim, natmurenim i suvie ozbiljnim. Kralj Pasenadi zapazio je jasnu razliku izmeu sledbenika drugih kola i Budinih uenika. Ovi prvi su bili toliko namrteni i loe izgledali da ne poeli ni da ih vidi ponovo, dok su ovi drugi bili nasmejani, vedri, ushieni i radosni, toliko su zraili svojom oputenou i mirom, zadovoljni onim to bi dobili, budnog uma nalik umskom jelenu (M.II,121). Uvek iznova Buda je izbalansiranu, zrelu meditaciju povezivao sa sreom. Um koji je srean postaje skoncentrisan (sukhino itta samdhiyati), Sabrana osoba postaje srenija (satim sukha edhati), A onda moete pomisliti: Moda te neistoe uma mogu nestati... a da ipak ostanemo nesreni. Ali ne treba tako razmiljati. Ako neistoe uma nestanu... samo ushienje i radost, vedrina, svesnost i jasnoa ostaju, a to je jedno sreno stanje (D.I,73; S.I,208; D.I,196). Umesto da sebe vide onakvima kakvi zaista jesu, neki meditanti imaju sliku kakvi bi trebalo da budu i onda koriste potiskivanje ili se na bilo koji drugi nain dovijaju kako bi se uklopili u tu sliku. Posledica toga je esto ukoenost tela, napet izraz lica, bez osmeha. Drugi meditanti razvijaju neki od oblika mentalne rigidnosti, postajui puritanci i neprilagodljivi u svojim stavovima. ak i kada je u pitanju prilagoavanje i najmanjih pravila ili dogmatini u tumaenju Dhamme i tehnika meditacije. esto takve ljude ujemo kako govore da je nain na koji oni meditiraju apsolutno ispravan, a da su drugi naini, makar se sasvim malo razlikovali, apsolutno pogreni. Ovakva zika i psihika rigidnost jeste vrlo lo znak. Nasuprot tome, uspean meditant ima dovoljno poverenja da moe da se opusti i ne bude stalno nakostreen (appossukka, pannaloma), a da ipak ne postane nemaran. Takav poseduje sposobnost da na Dhamma pojmove i tehnike meditacije gleda kao na korisne oslonce, a ne nekakve apsolute za koje se treba grevito drati. Uspena meditacija treba postepeno da smanjuje ego, tako da slika koju imamo o samima sebi postaje manje vana, a da se nevezivanje poveava, ukljuujui tu i nevezivanje za svoje negativnosti. Na taj nain meditanti bi trebalo da budu u stanju da sve realistinije i preciznije sami sebe procenjuju, kao i da budu iskreni sa samima sobom u vezi sa svojim unutranjim ivotom. 128

Takoe bi trebalo da postaju prijemiviji za savete svojih duhovnih prijatelja i uitelja, spremniji da priznaju svoje greke, da pohvale prime bez postienosti, a kritiku bez samoopravdavanja. Zreli meditant e, govorio je Buda, biti spreman da uitelju ili iskusnom monahu otkrije svoje neistoe onakvim kakve jesu (A.IV,189-90). A na pitanje: Koja je najbolja tehnika meditacije? odgovor bi bio: Ako kvaliteti koji su ranije pomenuti postaju vidljiviji kao rezultat meditacije koju praktikuje, onda je to najpogodnija tehnika za tebe. Videti Prepeke i hna. NAVIKE I SVAKODNEVICA, BUDINA U kasnijoj budistikoj tradiciji, a naroito u mahyni, Budu su poeli da posmatraju kao nadljudsko bie ili ak boanstvo, koje nikada nije uinilo bilo ta profano, niti je na to bilo prinueno. Meutim, u Tipiaki, najranijem dokumentu o Budi i njegovom uenju, on je prikazan kako se ponaa kao i svaki drugi obian ovek, to je on naravno na mnoge naine i bio. Budin dnevni raspored bio je u velikoj meri onakav kakav bi se i mogao oekivati od nekoga na njegovom mestu. Dobar deo dana provodio je govorei o Dhammi, sa ljudima koji su dolazili da ga posete ili obuavajui svoje monahe i monahinje. Kad bi mu neko doao u posetu, zamolio bi svog pratioca da mu negde u hladu namesti prostirku, kako bi mogao da sedi i razgovara sa posetiocima (D.I,152). U takvim prilikama nanda ili neki drugi pratilac bi ponekad stajao iza njega i hladio ga lepezom (D.II,72; M.I,83). Jednom prilikom zamolio je nandu da donese njegovu prostirku, kako bi otiao u umu radi popodnevnog odmora (D.II,102). Buda je jeo samo jednom dnevno (M.I,437) i to uvek pre podneva. Obino bi prvo otiao u proenje hrane, kako bi sebi obezbedio obrok, ali i prihvatao poziv da rua u neijoj kui. Jeo bi paljivo, a kad bi zavrio oprao bi ruke i svoju zdelu (M.II,138-9). I opet, kao i svako drugo, i Budino telo se prljalo i trebalo ga je prati. Imamo njegov opis kako stoji na obali reke, samo u donjem rublju i brie se posle kupanja (M.I,161). Kao to je to obiaj u Indiji ak i danas, verovatno se kupao pre jela. Ponekad bi otpoinuo popodne (M.I,250), iako je to verovatno inio u kasnijim godinama i samo tokom leta. U starosti bi sedeo i grejao lea na popodnevnom suncu (S.V,216). Izuzev kad je bio umoran ili bolestan, Buda je uvek nalazio vremena za one koji bi doli da ga neto upitaju ili zatrae savet. Meutim, bilo je perioda kad je jednostavno voleo da neko vreme ostane sam sa sobom. Kad bi se na to odluio, rekao bi svom pratiocu da ga ne uznemiravaju (D.I,151) ili bi pospremio svoju sobu i nestao ne obavetavajui bilo koga (S.III,95). Kasno popodne Buda bi nekad posetio bolnicu (gilnasl) da bi uteio bolesnike ili se uverio da je sve u redu (A.III,142; S.IV,210; Vin.I,301). Nekad bi hodao tamo-amo u sveini veeri (D.III,80), moda meditirajui ili tek da bi protegao noge. Na mnogo mesta u Kanonu se pominje kako je govorio okupljenima do kasno u no (D.II,86), bilo da se radilo o grupi monaha ili o nezareenima. Kada bi se ukazala prilika, zamolio bi nekog od svojih najistaknutijih uenika da odre govor, a on bi seo i sluao. U jednoj takvoj situaciji su ga lea zabolela, te je legao i tako odsluao govor (A.V,123-4). Nemamo informacija o tome koliko dugo je Buda spavao, ali Tipiaka pominje da je esto meditirao i po itavu no (A.III,299). Tokom svog ivota Buda je radio sve one obine stvari koje rade i drugi ljudi. Na primer, otvorio bi vrata svoje kolibe kako bi primio goste (D.I,89), prao noge pre nego to bi uao u neiju kuu (D.II,85) ili bi se nakaljao pre ulaska kako bi onima unutra najavio svoj dolazak (M.I,161). U Vinayi je zabeleen jedan zabavan dogaaj, koji istie kako Budinu ljudskost, tako i njegovo zdravorazumsko ponaanje. Dok je jednom drao govor kinuo je i svi u publici mu odgovorie sa Nazdravlje! (ira va!). To je bilo toliko glasno da je morao da prekine govor. Buda onda 129

upita okupljene: Kada se nekome kae Nazdravlje! poto je kinuo, da li on zbog toga zaista bude zdrav ili ne? Monasi priznadoe da to nema nikakvog uticaja. Buda se sa tim saglasio i ree da zbog toga nema potrebe rei Nazdravlje svaki put kada neko kine (Vin.II,140). Ljudi esto nekog ko je probuen povezuju sa izuzetnim zikim karakteristikama i sa posedovanjem natprirodnih moi. U tradicionalnim budistikim zemljama mnogi veruju da je Buda bio visok 5,4 metara i da nije hodao, ve da je leteo od jednog mesta do drugog; da nikada nita nije morao da uradi za sebe, jer su bogovi i aneli to inili umesto njega; da nije morao da se kupa, jer je njegova koa bila toliko glatka da na nju nije prianjala bilo kakva prljavtina ili praina. Kipovi i slike na kojima je prikazana Budina smrt, prikazuju ga sa crtama mladia, uprkos injenici da je doiveo 80. godina. Buda jeste bio izuzetan, ali ne na nain na koji to ljudi obino misle; on jeste imao izuzetne moi, ali ne udotvorne. Buda je bio izuzetan po tome to je bio uvek blag, strpljiv, hrabar i vedar. Njegova mo bila je u dubokom razumevanju prirode stvarnosti, to ga je na kraju i oslobodilo iz kruga raanja i umiranja. Videti Fiziki izgled.

NEBO Nebo ili nebeski svet (devaloka ili sagga) jedno je od est stanja u kojima se bia mogu ponovo roditi (preporaanje), dok su ostala svet ljudi, svet ivotinja, svet ljubomornih duhova, svet gladnih duhova i istilite. Nebo je svet ili stanje koje je prvenstveno prijatno i gde je ivotni vek vrlo dug. Ljudi koji su razvili pozitivne emocije do visokog stepena dobrota, trpeljivost, bezazlenost, ljubav iako ne moraju nuno biti naroito mudri, obino se preporaaju na nebu. Buda je rekao da bi trebalo osetiti muninu, odbojnost i gaenje (aiyeyytha, haryeyytha, iguheyyatha) od ideje da neko praktikuje Dhammu samo zato da bi se preporodio na nebu (A.I,115). Iako je nebo daleko bolje od istilita ili svetova ivotinja, ljubomornih ili gladnih duhova, Buda ga je smatrao inferiornim u odnosu na svet ljudi. Poto su iskustva u njemu toliko prijatna, bia u nebeskom svetu nemaju ni priliku ni podsticaj da razvijaju vrlinu ili razumevanje. I naravno, kada im se ivotni vek okona (kao i sva stanja, i nebeski ivot je prolazan) oni e morati da se ponovo rode.

NEPAL Nepal je mala zemlja smetena na junim obroncima Himalaja, izmeu Indije i Tibeta. Budizam se u Nepalu prvi put pominje u zapisu iz 464. godine, premda je u taj region verovatno stigao i neto ranije. Veina stanovnika Nepala su hinduisti, ali postoje manje zajednice Tamang, erpasi i Nevari iz doline oko Katmandua koje su uglavnom mahyna ili varayna budisti. Theravda je u dolinu Katmandua preneta etrdesetih godina XX veka i od tada je stekla dosta pristalica. Budisti ine oko 12% populacije Nepala.

Budine oi, na poznatoj stupi u Katmanduu, nacrtane na sve etiri strane kule, simbolizuju sveznanje; tree oko (izmeu obrva) simbolizuje Budinu mudrost; uvijeni simbol na mestu nosa je nepalski znak za broj jedan, simbol jedinstva svih stvari.

130

NESTANAK DHAMME Postoji jedno neobino, ali vrlo ilavo uverenje meu budistima da e Dhamma uskoro biti zaboravljena. Iako je to uverenje obino negde u pozadini, ono izbija u prvi plan u vremenima i kod onih ljudi koji imaju poveanu svest o mnogim neizbenim nedostacima budistikih institucija. No, ima li imalo istine u takvom jednom verovanju? Kao prvo, treba razjasniti ta podrazumevamo pod terminom Dhamma. To je (1) istina o prirodi stvarnosti, zatim (2) istina kakvu je uvideo i opisao Buda u mnogim svojim govorima i dijalozima, i na kraju (3) primena i praktikovanje te istine meu onima koji sebe nazivaju budistima. U prvom znaenju Dhamma ne moe da nestane kao to ne moe da nestane ni prostor, energija ili vreme. Jer sve dok neto postoji, postoji i Dhamma, poto Dhamma jeste priroda stvarnosti. U drugom i treem znaenju, Dhamma e pre ili kasnije nestati, poto sve na nekim uzrocima nastale stvari (sakhra), ukljuujui tu i Budine rei i ovekovo razumevanje i ponaanje, jesu podlone promeni (ania). Kada nestanu, njih e pre ili kasnije otkriti neki novi Buda i ponovo objaviti svetu. Buda naredne ere zvae se Maitreya. Dakle, kada Dhamme u ova dva poslednja znaenja nee vie biti? Na pitanje ta e dovesti do pomraenja i nestanka dobre Dhamme (saddhammassa sammosya antaradhnya). Buda je jednom odgovorio je da su za to razlog dve stvari. Kada se tekst pogreno izgovara i pogreno se razume njegovo znaenje. Jer kada je izgovaranje pogreno i tumaenje je takoe pogreno (AN II.23). Ovde je Buda mislio na svoje rei kako su ih zapamtili njegovi direktni uenici, a koje su kasnije bile zapisane i danas ih nazivamo Tipiaka. U tom smislu Dhamma vie nije u opasnosti od nestanka. Zapravo, pojavom tampe, knjiga i elektronskih medija, ona nikada nije bila sigurnija, lake dostupna i vie itana. Na slino pitanje: ta je uzrok, ta je razlog da dobra Dhamma ne traje dugo posle Tathgatinog dostizanja nirve? Buda je odgovorio: Zato to etiri temelja svesnosti nisu uvrena i razvijena, dobra Dhamma nee trajati dugo (SN XLVI.6). Ovde Buda kae da sve dok ljudi nastavljaju da proiuju i razbistruju svoj um kroz meditaciju Dhamma e trajati. O istoj stvari Buda je takoe rekao: Zemlja, voda, vatra ili vetar ne mogu unititi dobru Dhammu. Ali upravo zbog ovih neznalica e ona nestati (SN XVI.13). Eto to je odgovor na pitanje koliko e trajati Dhamma. Ona nema nikakav unapred denisani vek trajanja, niti je neminovno da nestane u bilo kojem odreenom trenutku. Ona e trajati i razvijati se sve dotle dok je oni koji sebe nazivaju budistima praktikuju sa posveenou, iskrenou, razumevanjem i ljubavlju, a neznalice (mogh puris) jesu u manjini. NESVESNO Nesvesno je onaj deo uma kojeg nismo svesni. Savremeni pojam nesvesnog razvio je Sigmund Frojd, koji je smatrao da krivica, stid i snaan oseaj ispravnosti potiskuju neeljene elje, nagone ili seanja u nesvesno, gde oni postaju nedostupni svesti, a ipak i dalje na nju utiu. Frojd je takoe smatrao da osoba moe postati psiholoki zadovoljna i zrela samo ako se taj nesvesni materijal vrati ponovo u podruje svesnog. To se moe postii tehnikom slobodnih asocijacija, analize snova i uz pomo psihoanalitiara. Iako je pojam nesvesnog svakako ubedljiv i ne protivrei budistikom razumevanju uma, nije ga mogue pronai unutar budistike psihologije. Za to postoji valjan razlog. Buda je otkrio da je razvijanjem snane, postojane i nepristrasne svesnosti i potom njenim okretanjem ka umu, mogue osvetliti i najskrivenije kutke psihe. Poto je to tako, nije neophodno praviti otru i u krajnjem sluaju proizvoljnu distinkciju izmeu svesnog i nesvesnog dela uma. NEZAMISLIVO Nazvati neto nezamislivim znai da je suvie neprijatno ili suvie uznemirujue misliti o tome, odnosno da bez obzira koliko mislili o tome, to nee dovesti do jasnog razumevanja. Buda koristi 131

pojam nezamislivo (ainteyya) u ovom drugom znaenju. Tako je rekao: Postoje etiri nezamislive stvari, o kojima se ne moe misliti, a ako neko o njima ipak razmilja moe samo da poludi ili postane potpuno zbunjen. Koje etiri? Razmiljanje o dubini Budinog razumevanja, razmiljanje o dubini neijeg meditativnog stanja, razmiljanje o detaljima funkcionisanja zakona kamme i razmiljanje o postanku ovoga sveta (A.II,80). Paradoksalno je da je dobar deo budistike komentarske knjievnosti posveen upravo prva tri od ova etiri pitanja. Budistiki teoretiari i abhidhamma mislioci prolosti spekulisali su bez kraja i konca i meusobno se raspravljali oko prirode Budinog uvida i toga koji su tano postupci u prolosti izazvali koje kammike rezultate. Videti Svet. NEZNANJE Neznanje (avi ili moha) jeste odsustvo informacija ili znanja o neemu, zbog ega onda nastaje pogreno razumevanje ili pomanjkanje svesti o neemu. Prema Budi, neznanje jeste jedno od dva glavna uzroka patnje, a drugi je udnja. Kad nismo svesni zbog ega patimo, moda ni toga da patimo, nismo u stanju ak ni da zaponemo proces oslobaanja od patnje. Sa druge strane, moemo biti veoma svesni nepotpunosti ili nedovoljnosti uslovljene egzistencije, ali pogreno verovati da je reenje problema u molitvi nekom boanstvu ili se upinjati da se preporodimo na nebu. I opet, ovo e samo produiti problem. Jer tek kad ponemo da gledamo sa mudrou istinsku prirodu patnje i njezine uzroke sloboda postaje mogue. NIRVA Nirva, pi nibbna, jeste najvie duhovno stanje i krajnji cilj budizma. Re nirva dolazi od nir , to znai kraj i v, oduvati. Tako je nirva kraj ili gaenje vatri pohlepe, mrnje i neznanja. Drugo objanjenje je da re potie od nir plus vana, to znai elja i otuda znai zaustaviti elju. Kada kao rezultat praktikovanja plemenitog osmostrukog puta, neznanje i udnja ustupe mesto znanju i spokojstvu, ovek dostie nirvu i posle smrti nije vie podloan preporaanju i svoj onoj patnji koja ide sa njim. Nirva je najpoznatiji naziv koji Buda koristi za to uzvieno stanje. On ga je takoe nazivao vrhuncem, drugom obalom, istinom, krajnjim mirom, neroenim, nenastalim, sigurnim utoitem itd. (SN XLIII.14-43). Statua Bude u leeem poloaju Dostizanje nirvane Videti Mistika.
Vijetnam, Tra Vinh

NIRVA I UDNJA Jedna od karakteristika nirve, krajnjeg cilja budizma, jeste odsustvo svake elje i udnje. To je stanje potpune i trajne ispunjenosti. Kad ovo uju, neki ljudi se pitaju kako je mogue postii stanje bez elje, elei da ga postignemo. Ovaj prividan paradoks bio je uoen jo u Budino vreme i na njega je obino odgovarano iz dva pomalo razliita ugla. 132

elja za neim fokusira panju na objekat elja i usmerava energiju ka tome da se doe to tog objekta. Kada se on osvoji, sledi period zadovoljenosti, ali se onda obino taj oseaj ubrzo pretvori u razoarenje, dosadu ili gubitak interesovanja. Panja potom postepeno skree ka nekom drugom predmetu i itav proces se ponavlja. Rani stupnjevi budistikog duhovnog traganja slede slian obrazac, mada se kasnije faze uveliko razlikuju. U procesu praktikovanja Dhamme, sa ciljem da se dostigne nirva, stalno poveanje jasnoe pomae nam da uvidimo kako nirva nije neka stvar koju treba osvojiti, ve boravak u stanju u kojem nema elje. Tako, paradoksalno, to smo blie nirvi, sve manje elje za njom imamo. Zavisei od elje, na kraju je prevazilazi (So aparena samayena taha nissaaya taha paahati, A.II,146). Do tog trenutka duhovni kvaliteti koje smo razvili kroz praktikovanje Dhamme i kljuni su za ostvarivanje nirve poinju, moglo bi se rei, da funkcioniu automatski. Buda je zapazio: Kada neko ima znanje i uvid u stvari kakve zaista jesu, tada nema potrebe da razmilja: Ja sam nezabrinut i nezainteresovan za profane stvari zato to je prirodno da onaj ko vidi stvari kakve zaista jesu bude nezabrinut i nezainteresovan za profane stvari. A kada je neko nezabrinut i nezainteresovan, nema potrebe da razmilja: Dostigao sam slobodu kroz znanje i uvid, zato to je prirodno da onaj ko je nezabrinut i nezainteresovan dostigne slobodu kroz znanje i uvid... Tako jedno stanje aktivira drugo, jedno stanje dovodi do kompletiranja drugog (A.V,3). Potovani nanda objasnio je ovaj prividni paradoks izmeu elje i nirve na malo drugaiji nain. Jednom je neki ovek doao u park u kojem je boravio i upitao ga za cilj Budinog uenja. nanda mu objasni, a onaj ovek odgovori: Ako je to tano, onda bi takva situacija bila jedan neprekidni, nikad zavreni proces. Jer nemogue je eljom napustiti elju. nanda ga onda upita: Jesi li ranije imao elju da doe u ovaj park? I poto si doao, nije li ta elja nestala? ovek ree da je tako. A nanda nastavi: Upravo je isto tako sa nekim ko je probuen. On je ranije imao elju da bude probuen, a kada je to postigao, ta elja je nestala (skraeno, S.V,272-3).

NOVAC Novac (mla) jeste oznaka nainjena od metala, papira ili plastike, koja predstavlja vrednost i moe se razmenjivati za robu i usluge. Robna razmena dominirala je u vreme Bude i novac je tek poinjao da ulazi u upotrebu. Najee korieni novii bili su kahpaa, nikkha, ahapda i msaka (A.I,250; M.II163; S.I,82). Ova imena odnose se na njihovu teinu, a vrednost je zavisila od toga jesu li nainjeni od zlata, srebra, bakra ili neke legure. Msaka je pravljen samo od bakra i trebalo ih je 15 da bi uopte predstavljali neku znaajniju vrednost. Oznake pravljene od koljke, semenki ili drveta takoe su koriene kao sredstvo razmene (Vin.IV,238). Svi stari indijski novii bili su etvrtasti, jer ih je tako bilo lake sei Bronzani novii Sunga perioda iz ploe metala, umesto da se seku kruno. Istona Indija, II i I. vek p.n.e. Buda je zabranjivao monasima i monahinjama ak i da dodirnu zlato i srebro, a nisu mogli ni da budu ukljueni u bilo kakvu razmenu (A.II,53). Danas vrlo mali broj budistikih monaha i monahinja nastavljaju da slede ovo pravilo. Laici koji praktikuju deset pravila morala u odreene dane takoe nee koristiti zlato, srebro i novac. Meutim, Buda je bio svestan kako nam novac moe pomoi da zadovoljimo mnoge svoje elje, steknemo oseaj sigurnosti i ak pridobijemo potovanje drugih, te otuda moe biti i izvor sree. Zato je sticanje imetka smatrao vrednim i legitimnim ciljem za nezareene, naravno pod 133

Kvadratni srebrnjak (321-181. godina pre n.e) Indija carstvo Maurja, nastalo nakon smrti Aleksandra Velikog

uslovom da je zaraen marljivim radom, snagom ruku i znojem, na zakonit nain i pravino (A.II,67). Savetovao je da razborit ovek nae balans izmeu svojih trokova i prihoda (A.IV,281), a novac podeli na etiri dela i koristi ga za: (1) osnovne potrebe, (2) ostale trokove, (3) pomo drugima i (4) da stavi na stranu za svaki sluaj (A.III,46). Videti Kamata i Imetak.

NOVO DOBA (NEW AGE) Novo doba (new age) je termin koji je u upotrebu uao osamdesetih godina XX veka, kako bi se opisao jedan maglovit, pseudoreligijski skup verovanja, a koji je izrastao iz pokreta kontrakulture 60-tih godina na Zapadu. Termin u stvari aludira na tadanje uverenje da novo duhovno doba, takozvano Doba vodolije, samo to nije poelo. Uprkos injenici da su neki budistiki pojmovi i prakse bili ukljueni u to novo doba duhovnosti, budizam i new age pokret imaju malo toga zajednikog. Budista moe imati ozbiljnih problema oko tog pokreta. Tako, se verovanje da je novo doba na pomolu na kraju ispostavilo kao pogreno. Na nesreu, vie je bilo konikata, pohlepe, mrnje, hipokrizije i oajanja posle navodnog poetka nego to ga je bilo pre njega. Novo doba je takoe vrlo komercijalno i u tome veoma podsea na staro doba, za koje tvrdi da ga je prevazilo. Kratak pregled new age sajmova, prodavnica, asopisa i kataloga pokazuje da sve to se nudi ima i svoju cenu, esto i preteranu. New age takoe nema neku centralnu ideju ili ideale koji ga vode, ve bi se pre moglo rei da je pokretan raznim hirovima i modom. Neka verovanja i prakse ulaze u modu (piramide, kristali, keltske bajke, amanski bubnjevi itd.) i uskoro ih zameni neto drugo. Tako new age zapravo u sebi ima izraenu narcistiku crtu i jednu nedoslednost. Ljudi ukljueni u new age esto postaju opsednuti svojim zdravljem i razliitim nainima ishrane, dodacima, nadrilekarima i njihovim tretmanima itd. to je moda ozbiljnije, new age je takoe naivno optimistian. On ne nudi drugo reenje za sasvim stvaran i ozbiljan problem ljudske patnje, osim trivijalnosti, prieljkivanja i irokih generalizacija. Budista moe rei da new age duhovno ne nanosi veliku tetu, ali ne donosi ni mnogo dobroga. Jedna pozitivna stvar koju je mogue rei o ovom pokretu je sledea on pokazuje da uprkos irokom odbijanju tradicionalne religije na Zapadu, ljudi i dalje oseaju u sebi potrebu za duhovnim. Treba se nadati da e vremenom sve vie ljudi poeti da se okree i koherentnom, realistikom i kroz vekove proverenom Budinom uenju kako bi zadovoljili tu potrebu.

134

O
OBELEJA VELIKOG OVEKA Trideset dva obeleja velikog oveka (mah purisa lakkhaa) jesu telesne karakteristike za koje se pretpostavlja da ih ima svaki Buda. Iako nije preterano vana za budizam, ova ideja se razmatra u tri govora (D.II,142; M.II,133; Sn.103), a usput je pomenuta u jo nekoliko drugih. Ova ideja o obelejima verovatno svoj koren ima u bramanizmu i u budizam je inkorporirana tek kasnije iz za sada ne sasvim jasnih razloga. Neki od tih znakova, kao to je dugi jezik, plave oi, zlatna boja koe i penis koji je potpuno uvuen u telo su verovatno u vezi sa staroindijskim shvatanjem idealne zike lepote. I ostali znaci su udni, ak groteskni, tako da je teko odluiti ta bismo uopte sa njima. Iz Tipiake je potpuno jasno da je Budin ziki izgled (M.III,238) bio normalan u svakom pogledu. Kada je kralj Atasattu otiao da ga poseti, nije mogao da ga prepozna meu ostalim prisutnima (D.I,50). Da je Buda imao pomenuta 32 znaka, kralj bi ga sigurno odmah prepoznao. Pukkusti je sedeo satima i razgovarao pre nego to je shvatio da pred sobom ima Budu. Da se Buda na bilo koji nain razlikovao od drugih, mladi bi to primetio i znao bi da je pred njim neko neobian. Kada je Upaka sreo Budu kako ide putem ka Gayi, ono to je zapazio na njemu bili su bistar pogled i blistavo lice (M.I,170). Ne pominje da je video bilo koje od 32 obeleja. U Budinom uenju, spoljanje i ziko su uvek podreeni unutranjem i psiholokom (S.I,169). Buda je znao za bramansku ideju da je velikog oveka mogue prepoznati po zikim karakteristikama i odbacivao ju je. Neko ga je jednom pitao: Govori se o velikom oveku. Ali ta je to to nekog ini velikim ovekom? Buda je odgovorio: Oslobaanje uma nekoga ini velikim ovekom. Bez osloboenog uma, niko veliki ovek ne moe biti (S.V,157). OBROK, BUDIN POSLEDNJI Deo budistikog kanona, Dgha nikya belei da je pre nego to je umro, Buda pojeo obrok koji mu je dao kova po imenu unda. Taj obrok se sastojao od jela koje se zvalo skara maddava, to se moe prevesti kao svinjska poslastica (D.II,127). Mnogo je mastila potroeno na rasprave od ega se zapravo ovo jelo sastojalo. Neki kau da je to bilo jelo sa svinjskim mesom, to je sasvim mogue, posto Buda nije bio vegetarijanac, niti je zagovarao vegetarijanstvo. Jedna od bizarnijih teorija, a koja je dobila iru podrku, jeste da se radi o jednoj vrsti gljive zvane tartuf. Rani evropski prouavaoci budizma spekulisali su da poto se u Francuskoj koriste istrenirane svinje za nalaenje tartufa, svinjska poslastica mora biti jelo sa tom gljivom. Ova teorija zasniva se na pogrenoj pretpostavci da ono to vai za Francusku mora vaiti i za drevnu Indiju. A zapravo tartu ne rastu u Indiji i korienje istreniranih svinja je ak i u Francuskoj novija praksa. Otuda je teorija da je poslednji Budin obrok sastojao od peurki ili konkretno tartufa, bez osnova. Sve to moemo da kaemo o skara maddava jeste da je to neka vrsta jela iji je sastav davno zaboravljen. Pominjanje skara maddave u vezi sa Budinom smru je takodje neke loe informisane ljude navelo da veruju da je Buda umro od zatrovane hrane ili da je on sam bio otrovan. U poslednjim mesecima ivota Buda je patio od bolesti zbog koje su ga razdirali jaki bolovi. Ali ih je Blaeni podnosio sabran, jasno razumevajui i bez pritubi (D.II,99). Imao je osamdeset godina, to je neuobiajeno dug ivot za ono doba i Ananda ga je u tom periodu opisao da ima mlohave i 135

naborane udove, da je pogrbljen (S.V,217). Sam za sebe je rekao da sada moe da se kree samo kao stara kola kad ih uveu remenjem (D.II,100). Nakon poslednjeg obroka dobio je snaan napad dijareje i krvarenje (lohita pakkhandika), to je verovatno napad bolesti od koje je ve neko vreme patio, da bi krajem narednog dana preminuo. Oigledno, Buda je umro od klasinih komplikacija koje donose iscrpljenost, bolest i starost, a ne zbog onoga to je pojeo prethodnog dana. Sa stanovita Dhamme, najvanija stvar u vezi sa Budinim poslednjim satima jeste to je jo jednom demonstrirao svoju beskrajnu sposobnost saoseanja. Kad je shvatio da je kraj blizu, odmah je pomislio na undu i posumnjao da bi mogao biti optuen da je uzrok njegove smrti. Kako bi to spreio, dao je uputstvo Anandi da se vrati do undinog sela i kae mu da posluiti poslednji obrok nekome ko je probuen predstavlja vrlo znaajan in, koji donosi mnogo zasluga. Tako je, ak i bolesnom, iscrpljenom i na samrti, Budi jedina misao bila dobrobit drugih. Videti Ishrana i Kusinr. ODANTAPURI Posle Nande, Odantapuri je u staroj Indiji bio najvee sredite budistike uenosti. Osnovao ga je jedan od kraljeva iz dinastije Pla poetkom VIII veka, a ime je dobio po tome to je smeten na strmom obronku brda i iz doline izgleda kao letei (uenti) grad (pur). Odantapuri je osnovan kao, i kroz mnoge vekove je i bio, glavno sredite varayne, a mnogi od ranih tekstova ove kole budizma bili su ili sastavljeni na ovom univerzitetu ili su to uinili njegovi svreni studenti. Toliko je bio obiman knjievni rad monaha i laikih znalaca iz Odantapurija, da je na tom mestu stvoreno i posebno pismo nazvano bhaiksuki. Kasnije je ono postalo standardnim pismom severne Indije za pisanje budistikih tekstova. Na svom vrhuncu, ovaj univerzitet je imao oko hiljadu studenata i uitelja. Monasi iz Odantapurija su igrali centralnu ulogu u prenoenju budizma na Tibet, a prvi manastir u toj zemlji, Samye, napravljen je kao njegova kopija.

Kao i svi hramovi i manastiri u Indiji, i Odantapuri je na kraju uniten tokom islamske invazije u XIII veku. Muslimanski spis Tabaqt-i-Nsir opisuje tragini kraj ovog univerziteta. Sa velikim arom i hrabrou Muhammad Bakhtyar jurnuo je na kapije tvrave i zauzeo je. Veliki ratni plen pao je u ruke pobednika. Veina stanovnika bili su bramani koji su brijali glavu (tj. budistiki monasi). Svi su pobijeni. Pronaen je i veliki broj rukopisa, a kada su ih Muslimani videli, poeli su da trae nekoga da im ih rastumai, ali su do tada ve svi koji bi to mogli da urade bili mrtvi. Otkriveno je da je itava tvrava bila mesto nauke. Danas ruevine Odantapurija lee pokopane ispod grada Bihararifa. ODEA Odea (dussa ili vattha) jeste komad tkanine iskrojen tako da se uklapa u oblik tela i nosi se kako bi ga zatitilo od vremenskih promena i radi pristojnosti. U staroj Indiji platno je izraivano od 136

pamuka (kappsa), vune (ua), svile (koseyya) ili razliitih biljnih vlakana. Najskuplja tkanina je brokat iz Ksija i laneno platno iz Kadumbare (A.I,248; a.VI,500). Buda je pominjao kako su, u vreme dok je bio princ, njegov turban (vehana), prsluk (kauka), donji ve (nivsana) i ogrta (uttarsaga) bili napravljeni iskljuivo od brokata iz Ksija (A.I,145). Mukarci i ene nosili su tkaninu u obliku suknje, vezanu oko struka i dug komad tkanine na razliite naine obmotan oko gornjeg dela tela i ponekad prsluk. Mukarci su nosili turbane, a ene veo preko glave. Dugmad nisu postojala, a ni depovi. Buda je nosio uti ili smei ogrta i propisao je da njegovi sledbenici ine to isto. Nema dokaza da je ikada Brokat iz Kasija (Varnasi) i danas je traio od svojih nezareenih sledbenika da nose neku najpoznatiji u svetu naroitu vrstu odee, ali oni se esto pominju kao laiki sledbenici odeveni u belo (adtavasana, A.III,10; M.I,340). Dakle, izgleda da su jo od Budinog vremena laici preferirali odeu nainjenu od obine, nebojene tkanine. Takva odea je verovatno simbolizovala istotu i jednostavnost, a isticala jednakost meu budistima, time to je umanjivala razlike izmeu bogatih i siromanih. Na ri Lanki vrlo predani ljudi jo uvek rado nose belo, kao i oni koji se privremeno pridravaju osam ili deset pravila morala. Meutim, najvanija stvar nije koju vrstu odee neko nosi, niti koje je boje, ve kvalitet srca. Buda je rekao: Iako je raskono odeven, onaj ko ivi smireno, krotko, obuzdano, usmeren svetim ivotom, ko je odbacio batinu u ophoenju sa svim biima taj je svetenik, taj je isposnik, taj je monah (Dhp.142). Videti Nagost.
Indian Costume, G. S Gurye, 1995.

OGRTA Budistiki monasi i monahinje nose ogrtae (vara ili ksva) umesto konvencionalne odee. Oni se sastoje od tri dela: manjeg pravougaonog komada platna obmotanog oko bedara (antaravsaka), zatim pojasa (bandhana), kojim se on uvruje, i na kraju veeg pravougaonog ogrtaa (uttarsanga) obavijenog oko itavog tela, preko levog ramena i ispod desne ruke. Dvoslojni ogrta (sanghi) se nosi po hladnom vremenu. Ogrtai mogu biti napravljeni od platna, pamuka, svile, vune, sana vlakana ili kudelje (Vin.I,394). Neki monasi svoje ogrtae prave od krpa ili paria baenog platna. U vezi sa takvim ogrtaima, Buda je rekao da kada monah pone da doivljava radost meditacije, njegove krpe e poeti da mu izgledaju poput divno bojene odee (A.IV,230). Popularni izraz ogrta boje afrana je zapravo greka afran (kur137

kuma) nikada nije bio korien za bojenje ogrtaa, a i da jeste bilo takve namere, on je za to suvie skup. Prava boja jeste uta, narandasta ili tamnobraon, ista ona kao i kaikra cvet, Pterospermum acerifolium (a.II,25). Za stare Indijce ova boja je oznaavala nevezanost ili naputanje, jer i listovi dobijaju utu boju pre nego to otpadnu sa drveta. Komplet ogrtaa predstavlja tri od osam osnovnih potreptina monaha i monahinja. Za mnoge budiste, kao i za samoga Budu, uti ogrtai su bili mnogo vie od puke odee; oni su simbol najviih etikih i duhovnih ideala. Buda je rekao: Ko god se oslobodio neistoa, pun je vrlina, samoobuzdan i istinoljubiv, tek taj je vredan utog ogrtaa (Dhp.10). I jo je govorio: Ako bi neko uhvatio ugao mog ogrtaa i pratio me ukorak, takav bi ipak bio daleko od mene ako je pohlepan, pun besa i udnji, nepaljiv, neobuzdan, buan i rastresen. ak i ako bi neko iveo hiljadu yoana daleko od mene, ali se oslobodio udnji i strasti, imao blago srce i ist um, bio paljiv, sabran, vedar i skoncentrisan, takav bi mi ipak bio blizu i ja bih bio blizu njega. A zato? Zato to bi video Dhammu. A videvi Dhammu video bi i mene (It.91). O MAI PADME HM Ova fraza na sanskritu jeste uzvik koji esto izgovaraju sledbenici mahyna budizma u vezi sa Avalokitevarom, bodhisattvom milosra. Na neki nain, moe se rei da je ona ekvivalentna hrianskom izrazu Slava Gospodu ili muslimanskom Bog je veliki! Ova sintagma prvi put se javlja u Kraavyha stri, koja potie iz VII veka, ali je verovatno bila koriena i nekoliko vekova pre toga. Prvi i poslednji od est slogova, o i h, vibrirajui su zvuTibetanska mantra naslikana na kamenu, kovi (praava) i nemaju bilo kajezero Revalsar, Indija kvo znaenje, ve funkcioniu kao uvod i zakljuak. Ostala etiri sloga, ma i pad me, znae dragulj u lotosu, to je alternativno ime za Avalokitevaru, jer je saoseanje dragulju nalik, najdragoceniji sastojak bodhisattvinog uma, istog, poput lotosa. Izgovarajui o mai padme hm sledbenik veruje da zaziva Avalokitevarinu pomo, ali to moe biti i izraz predanosti, pohvale i, kada se recituje tokom dueg perioda, meditacije. OPKLADA, KAO ARGUMENT Opklada (abbhuta) znai proceniti rizik koji nose dve ili vie mogunosti i odluiti se za onu koja najverovatnije ima eljeni ishod. U svom uenju Buda je koristio razne pristupe kako bi pomogao ljudima da razumeju istinu Dhamme. Na primer, on bi apelovao na bolju stranu njihove linosti, govorei da vrlina stvara ljubav i potovanje, vodi ka pomaganju, nekoniktnosti, harmoniji i jedinstvu (A.III,287). U drugim prilikama je apelovao na njihovu brigu za sopstvenu budunost, podseajui ih da dok dobrota i doslednost rezultiraju zadobijanjem potovanja drugih, dotle nemoralnost moe voditi ka looj reputaciji, neistoj savesti, moda ak i problemima sa zakonom (M.III,164). Ovakvi argumenti bazirani su na injenicama koje je mogue proveriti. No, postoje 138

i vidovi Dhamme koji nisu lako dostupni neposrednom iskustvu; kamma i preporaanje na primer. Tako je Buda ponekad koristio logiku kada je govorio o tim pitanjima, a najinteresantniji racionalni argument koji je koristio mogao bi se nazvati argumentom opklade. Jednom se obraao obrazovanim sluaocima koji su mu rekli da ne mogu da imaju poverenje u uenje koje nije podrano i razumom (no kravat). Sutina Budinog razgovora je sledea: Ako su kamma i preporaanje istiniti i neko od njih je estit, tada e biti omiljen, cenjen i potovan sada, a i preporodie se na povoljnom mestu u narednom ivotu. Ako su kamma i preporaanje istiniti i neko od njih je nemoralan, tada e imati problema u ovom ivotu i preporodie se na bolnom mestu u narednom ivotu. Ako kamma i preporaanje nisu istiniti i neko od njih je estit, tada e ipak biti omiljen, cenjen i potovan u ovom ivotu. Ako kamma i preporaanje nisu istiniti i neko od njih je nemoralan, tada e ipak imati problema u ovom ivotu. Imajui sve to u vidu, mudar ovek moe u tome videti ubedljiv razlog da poveruje u kammu i preporaanje i ponaa se u skladu sa time, ili barem da se ponaa kao da su ove dve stvari istinite (M.I,402). Oni koji oklevaju da postanu budisti zato to nisu sigurni u opravdanost ideje preporaanja, mogu i sami o ovome razmisliti na isti nain. Bilo da je preporaanje istinito ili nije, jo uvek moemo postupati voeni vrlinom i imati koristi od toga, moemo jo uvek meditirati i imati koristi od toga, moemo jo uvek oseati potovanje prema Budi i biti time oplemenjeni.

OPLODNJA, VETAKA Vetaka oplodnja je medicinska procedura gde se oplodnja ne odvija uobiajenim, prirodnim putem. Ili se spermatozoid i jajna elija spajaju izvan tela i onda implantiraju u matericu ili se sperma implantira u matericu na neki drugi nain, a ne putem seksualnog odnosa. Budizam nema nita protiv ovakve procedure, jer ona pomae da se olaka naroit tip ljudske patnje (tuga to nismo u mogunosti da budemo roditelji), a i ona nije u suprotnosti sa treim pravilom morala. Meutim, postoji nekoliko stvari ovde koje mogu biti etiki problematine. Neke religije se protive ovakvoj oplodnji zato to je sperma obezbeena masturbacijom, koju one smatraju grehom. Budizam nema sa tim problem, pre svega zbog toga to, iako masturbaciju smatra nekorisnom, ne vidi je i kao neto loe, a drugo, iza nje u ovom sluaju vidi i dobru nameru. Ozbiljniji prigovor vetakoj oplodnji bi bio sledei. Obino, vie od jednog jajeta biva oploeno, da bi ukoliko ne uspe prvi pokuaj implantacije druge jajne elije bile na raspolaganju. Ako implantacija uspe, viak jajnih elija se unitava, zamrzava za moguu kasniju upotrebu ili koristi u eksperimentalne svrhe. Prema Budi, ivot poinje zaeem ili ubrzo posle toga i otuda bi se unitavanje oploenih jajnih elija verovatno moglo smatrati krenjem prvog pravila morala. Sem toga, javlja se i nekoliko ozbiljnih pravnih, ekonomskih i emocionalnih pitanja (na primer, vlasnitvo nad neiskorienim elijama, visoka cena celog zahvata, to znai da siromani obino nisu u prilici da je sebi priute i niska uspenost od otprilike 15%). Moda bi parovi koji ne mogu da imaju dete, a zaista to ele, trebalo prvo da razmotre mogunost usvajanja.
Buddhism and Bioethics, Damien Keown, 1995.

OPRATANJE Opratanje (khamanasla) jeste spremnost da napustimo ljutnju, ogorenje ili osvetoljubivost koju smo moda oseali prema onima koji su povredili nas ili one koje volimo. U budizmu se na opratanje gleda kao na vrstu davanja koje je vie i plemenitije od davanja materijalnih stvari. Buda je rekao: Po ove tri stvari moe se prepoznati mudar ovek. On pogreku vidi onakvu kakva jeste. Kad je vidi, pokuava da je ispravi. Kada neko prizna da je pogreio, on to oprata, kao to bi i 139

trebalo (A.I,103). Dva puta meseno monasi i monahinje treba da se okupe, odvojeno, i da okupljenima potvrde ukoliko su na neki nain prekrili Vinaya pravila, kao i da zatrae oprotaj. ORUJE Oruje (yudha) su predmeti koji se koriste za odbranu ili za ubijanje. Neka od mnogih oruja koja se pominju u Tipiaki su koplje (setti), ratna sekira (vs), buzdovan (mugara) i trozubac (sula). Najkarakteristinija oruja toga vremena bili su ma (khagga), luk (dhana) i strela (sra). Standardni ma bio je dug 33 prsta (a.I,273). Vrhovi strela pravljeni su u razliitim oblicima (M.I,429), a ponekad su umakani i u otrov. Praktikovanje prvog pravila morala, govorio je Buda, zahteva od nas da odustanemo od ubijanja, da odloimo tap i ma, da ivimo sa brigom, blagou i saoseanjem za sva iva bia (D.I,4). Ponekad je on re oruje koristio u smislu nasilja. Verovatno upotrebljavajui sintagmu svoga doba, rekao je da se ljudi uputaju u nasilnu svau tako to ranjavaju jedni druge orujem kao to je jezik (M.I,320). Jednom drugom prilikom je rekao da oveka ije je srce puno ljubavi oruje ne moe ozlediti (A.V,342). Ljudi su se esto divili kako su istrenirani Budini uenici, iako to vebanje ne podrazumeva pritisak, prinudu ili pretnje. Jednom mu je kralj Pasenadi rekao: Ja sam plemeniti, krunisani kralj, vlastan da izriem i smrtnu kaznu, globu ili proterivanje svakome ko to zasluuje. Pa ipak, kada prisustvujem savetu lanovi me esto prekidaju. ak i ako im kaem da saekaju da zavrim sa govorom koji sam zapoeo, ipak me prekidaju. Ali sam primetio da kada Buda poduava nekoliko stotina svojih uenika ne uje se ak ni kalja niti bilo kakav drugi zvuk. Ali jednom kada ste poduavali Dhammu neko se zakaljao. I jedan od njegovih saputnika u svetakom ivotu ga gurnu kolenom s reima: Tie, prijatelju, ne pravi buku. Uitelj poduava Dhammu. I tada pomislih: To je izvanredno, zaista udesno, kako ova zajednica moe biti tako disciplinovana bez tapa ili maa. Zapravo, ja ne znam nijednu drugu zajednicu tako disciplinovanu (M.II,122). Reeno je da su se stari indijski bogovi esto uputali u rat i oruane borbe, a i na raznim spomenicima prikazivani su esto kako dre oruje. Jedna pesma naslovljena Visenastava, sastavljena otprilike u IV veku, uporeuje Budu sa izgledom, ponaanjem i gizdavou razliitih hinduistikih bogova, polubogova i heroja. tekst je mogue razumeti samo uz dobro poznavanje ponekad kompleksnih legendi, mitova i hagiograja u okviru indijske knjievnosti, ali stihovi koji govore o oruju su dovoljno razumljivi. Dakle, ovo su stihovi 8, 53, 55 i 56 iz Visenastave. Diskovima i kopljima nisu bili u stanju da pobede sile Mare. Ali bez ikakvog oruja ti si pobedio zahvaljujui ljubavi. Vysa je objavio da se pogibijom na bojnom polju stie slava na beu. Dok si ti, o Uitelju, uio da se uma obuzetog nasiljem ide pravo u istilite. Skandha, Indra, Upendra i Rudra, svi oni dre oruje iz straha ili da bi zastraili druge. Ti se niega ne boji i nikoga ne plai. Osloboen si straha, ne strai druge i otuda Neka od oruja, hram aolin, si najvii meu biima.
provincija Henan, Kina

140

OSMESI I SMEH Osmeh je izraz lica izazvan sreom i uglovi usana se ire nagore. Smeh je kombinacija mimike lica, glasova i pokreta tela, koji ukazuju na veliku sreu ili razdraganost. Nema pomena da se Buda ikada smejao, ali se kae da je imao prekrasan osmeh i da se esto osmehivao (S.I,24; Th.630). Budin osmeh, zajedno sa izrazom lica koji je blag i zrai, prirodno su privlaili ljude. Njegovi uenici opisivani su kao nasmejani, veseli, bodri, radosni i zraili poverenjem (M.II,121). Psihologija abhidhamme poznaje nekoliko tipova i intenziteta osmeha i smeha blagi osmeh (sita), radostan osmeh, gde se uglovi usana toliko razdvoje da se mogu videti zubi (hasita), smeh pri kojem se isputa glasan zvuk (vihasita), smeh od kojeg glava, ramena i ruke podrhtavaju (upahasita), smeh do suza (apahasita) i gromoglasan smeh (atihasita). Buda je glasno kikotanje i smejanje smatrao neprikladnim za monahe i monahinje (A.I,260), pod uslovom da je njihova posveenost praksi ozbiljna. U Dhammapadi on pita: emu smeh, otkud radost, kad poar neprekidno bukti? (Dhp.146). Mahvastu kae: U zajednikom ivljenju, uz pomo blagog pogleda i toplog osmeha, ljubav se raa izmeu oveka i ivotinje. Bodhiaryvatra savetuje onim meditantima koji su skloni da postanu suvie ozbiljni: Uvek odravaj osmeh na svom licu, odustani od mrtenja, strogosti... i budi prijatelj celome svetu. Budistiki narodi Azije su poznati po svojoj spremnosti da se uvek nasmeju, to je odraz otvorenosti i dobrote Angkor Vat, Kamboda kakvu razvija Budino uenje. OTKROVENJE Otkrovenje (anussava ili suti) jeste istina ili znanje koje je oveanstvu objavio Bog ili neko drugo boansko bie. Osoba koja je primila to otkrovenje obino se naziva vidovnjakom ili prorokom (isi). Za svete spise mnogih religija veruje se da su otkrovenje. Buda i budistika tradicija su u celini bili skeptini prema onima koji su tvrdi da je otkrovenje istinito, koji su irili uenje zasnovano na otkrovenju, zasnovano na onome to je prenoeno s kolena na koleno ili na autoritetu tekstova (M.I,520), smatrajui sve to jednim nepouzdanim nainom saznavanja (A.I,187). Neke od primedbi upuene otkrovenju kao takvom jesu: osoba koja je primila otkrovenje moda ga nije dobro ula; ak i ako jeste, moda ga nije dobro zapisala, a i ako jeste, moda zapisano nije bilo sasvim precizno preneto tokom mnogih vekova (M.I,520). I druge primedbe se mogu uputiti ideji otkrovenja. Postoji mnogo otkrivenih religija, a sve se razlikuju. Poto ne mogu sve biti istinite, kako emo odluiti koja jeste, a koja nije? Uz to, ak i kod jedne jedine religije postoje velike i esto meusobno kontradiktorne razlike u tumaenjima otkrivenih tekstova. Kako znamo koje tumaenje otkrovenja je tano, a koje nije? Na temelju ovoga, budizam kae da religije zasnovane na otkrovenju nisu pouzdane, mada to nuno ne znai da su i pogrene (M.I,520). Videti Vede. 141

P
PAGODA Pagoda je naziv koji se ponekad koristi za budistike i hinduistike hramove ili za budistike stpe. Ova re nije izvedena ni od jednog jezika kojim se govori u budistikom svetu, niti se tamo upotrebljava. Radi se zapravo o portugalskom izgovoru persijskog izraza but-kadah, to znai kua idola.

Pagoda pet pria u Mijaimi, Japan

Phra Pathom edi, Tajland

Pagoda u hramu Fogong, Kina

PAKAO Videti istilite.

PI Re pi jednostavno znai red teksta, ali je vremenom poela da se koristi kao naziv za jezik kojim je zapisana Tipiaka, kanon theravda budista. Tradicionalni budisti veruju da je Buda govorio pi, iako to sigurno nije tano. Neki savremeni lolozi misle da je pi zapravo jezik zapadne i centralne Indije, dok drugi tvrde da se radi o jeziku iskljuivo tekstova, zasnovanom na jednom od varijanti indijskog jezika mgadh. ta god da je istina, theravda budisti ga oduvek smatraju svetim jezikom i mnogi veruju da je Dhammu mogue potpuno razumeti jedino uz poznavanje pija. Meutim, Buda je znao da nijedan jezik nije bolji od bilo kojeg drugog za prenoenje istine i otuda i njegove rei: Doputam vam da Budine rei uite svako na svom jeziku (Vin.II,139). Donedavno sve knjige o theravdi hronike, pesme, komentari, prie itd. bile su pisane na piju. Svaki obrazovaniji monah sa ri Lanke, Burme ili Tajlanda dobro zna pi.

142

PARABOLE I POREENJA Parabole (upamkath) jeste kratka pria ispriana radi moralne pouke, a poreenje (upam) jeste govorna gura koja jednu stvar poredi sa drugom rad didaktikog cilja. Budii da je bio uitelj izuzetne kreativnosti i vetine, Buda je bio pravi majstor upotrebe parabola i poreenja. Kad bi mu postavili neko pitanje, esto bi pre odgovora rekao: Dau ti jedno poreenje, zato to neki otroumni ljudi bolje razumeju uz pomo poreenja (S.II,114). Knjiga taka je prava zbirka parabola koje je ispriao sam Buda. Tako u itavoj Sutta piaki ima oko 300 poreenja, od kojih su mnoga genijalna, primerena i nezaboravna. PARADOKSI I ZAGONETKE Paradoks je stvar ili iskaz koji u sebi sadri dva kontradiktorna elementa, zbog kojih se ini udnim. Zagonetka je neto tajanstveno ili teko za razumevanje. I dok su Budino ponaanje i govor uvek bili dosledni i jasni, ponekad je izgovorio neto to je izgledalo paradoksalno ili zagonetno. Jednom ga je neko upitao kako je preao bujicu, tj. dosegao probuenje, a on je odgovorio: Ne zaustavljajui se u mestu i ne jurei suvie napred (S.I,1). Neki krotitelj konja pomenuo mu je jednom da ako nekog konja, posle dueg vebanja, ne bi uspeo da ukroti, on bi ga unitio. Onda je pitao Budu kako on kroti svoje monahe. Buda je opisao metode koje je koristio, a krotitelj ga na to upita: A ako monah ne reaguje na uputstva, ta onda radite? Buda odgovori: Unitim ga. U prvom od ova dva iskaza se koristi oigledan paradoks, zato to je ponekad uobiajeni jezik neprikladan da prenese neku suptilnu ideju, u ovom sluaju, da je neophodan balans izmeu napora i odmora, iako je teko objasniti kad treba prestati sa jednim i poeti ovo drugo. U Budinoj drugoj izjavi se koristi paradoks (tj. izmeu dobro poznate odlike uenja da potuje svaki ivot i njegove tvrdnje da bi unitio nekoga) sa jasnom namerom da se jednim okom zaokupi panja onoga ko pita. Kada je to postigao, Buda nastavlja, objanjavajui ta podrazumeva pod unitavanjem. Ako je monah nedisciplinovan i uporno odbija da poslua Budin savet, jednostavno bi takvog monaha ignorisao, to je ravno njegovom duhovnom unitenju. Nekoliko Budinih iskaza je prilino teko razumeti i u tom smislu predstavljaju prave zagonetke. Na primer: Poseci umu, ali ne i drvee (Dhp.283) ili Lije na pokriveno, ali ne i na otvoreno. Zato otvori pokriveno i nee na tebe liti (Ud.56). PARFEMI Parfemi (gandha, sugandha ili vsa) su jedinjenja nainjena od esencijalnih ulja odreenih biljaka i drugih mirisnih supstanci. Koriste se da eliminiu neprijatne mirise ili da uine da telo dobije prijatan miris. Stari Indijci su uglavnom nosili na sebi cvetove koji su imali ulogu mirisa, iako su ih i proizvodili. Centar trgovine parfemima bio je grad Ksi, dananji Vras ili Benares. Tipiaka pominje nekih dvadesetak parfema, od kojih se neki koriste i danas, kao to su kamfor (kappra), emerika (kaukarohi), indijski tamjan (salaa), kasija ulje (tamla) i iirot (vaa, a.I,290; II,416; M.II,184; S.III,157). Usra, krhki, ruiasti koren braa trave, slatkastog mirisa, bio je veoma traen, ali se danas vrlo retko koristi (Dhp.337). Dva najskuplja parfema spravljana su od nardovog ulja (narada) i sandalovine (andana). Buda je otri, drvenasti miris korena valerijane (kanusr) smatrao najprijatnijim od svih mirisa (A.V,22; a.VI,537). Tamnobraon sandalovo drvo se mlelo i spravljana je krema, koja se utrljavala u kou ili je nekada ceeno ulje od njega (a.IV,440; Thi.145). Slino valerijani, i sandalovo drvo je paljeno u vidu mirisnih tapia. Jedna lepa legenda kae da je prah sandalovine padao sa neba u trenutku kad je Buda bio na posmrtnom odru (D.II,137).

143

Buda je esto izjednaavao vrlinu sa (sla) sa parfemom, u smislu da oboje poveavaju privlanost osobe koja ih poseduje, i jedno i drugo se doivlajva kao prijatno i deluje i izvan svog neposrednog okruenja. U vezi sa ovim poslednjim, kazao je da se o mukarcu ili eni koji su uzeli tri Utoita, praktikuju pet pravila morala i dobri su po prirodi (kalyaa dhamma), o njima se govori i hvale ih na mnogo veem podruju nego to i najjai miris moe da pokrije (A.I,225). Jednom drugom prilikom je rekao: Miris cvetova, sandalovine ili jasmina, ne iri se uz vetar, ali miris dobrog oveka prodire u svim pravcima. Od svih mirisa sandalovine, jasmina, vodenih ljiljana ili vassika, miris vrline je najbolji (Dhp.54-5). Veina nas veoma pazi da prijatno mirie ili barem da nema neprijatan miris. Mnogo manje panje posveujemo tome da li smo mi sami prijatni. Videti Aromaterapija i minka. PTIMOKKHA Ptimokkha ini sredini deo Vinaya piake, prvog dela Tipiake, a sadri pravila po kojima budistiki monasi i monahinje moraju da ive. Znaenje rei ptimokkha je nejasno, ali bi moglo da znai neto kao obaveza ili obavezujue obeanje. Originalna Ptimokkha bila je zbirka aforizama koji su sumirali Uenje (D.II,49), ali je vremenom evoluirala u kodeks ponaanja, sa 227 pravila za monahe i dodatna 84 pravila za monahinje. Ta pravila su podeljena na osam delova, u skladu sa teinom prekraja. Najvanija meu njima su etiri prike, prekraja koji donose momentalno iskljuenje iz monake zajednice. To su (1) seksualni odnos, (2) kraa, (3) ubistvo i (4) lana tvrdnja o posedovanju duhovnih moi. Ostala vana pravila su 13 saghdisesa, ije krenje se mora ispovediti. I dok se neka od pravila ptimokkhe odnose na moralna pitanja, veina ih je vezana za etikeciju, monastiki protokol i ponaanje koje doprinosi harmoninom ivotu u zajednici, te je zato Buda rekao: Kad mene vie ne bude, monasi ukoliko ele, mogu promeniti manje vana pravila (D.II,154). Prema Vinayi, monasi i monahinje se odvojeno okupljaju dva puta meseno kako bi recitovali Ptimokkhu. Videti Kalendar. PATNA Patna je prestonica severnoindijske drave Bihar i smetena je na desnoj obali Ganga. U Budino vreme je to bilo selo po imenu Ptaigma, na glavnom putu koji je spajao jug sa severom i glavnom prelazu preko reke. Poslednjih godina ivota Buda je proao kroz to selo i stanovnici su ga zamolili da provede no u prenoitu za putnike. Prihvatio je njihov poziv i oni pometoe pod, pripremie sedita, napunie posude sa vodom i lampe uljem (D.II,84). Dva savetnika kralja Magadhe sluajno su se zatekla u Ptaigmi i oni pozvae Budu i monahe u njegovoj pratnji da sutradan dou na ruak. Posle toga, Buda je nastavio svoje putovanje, a savetnici naredie Patna, gravira iz XIX veka da kapija na koju je napustio 144

selo bude nazvana Gotaminom kapijom (Gotamadvra), a mesto na kojem je preao reku da se nazove Gotamin gaz (Gotamatittha). Tako je i bilo i ta dva mesta su zadrala svoj naziv tokom mnogo vekova (D.II,89). Stotinak godina posle Budine smrti, Ptaigma je izrasla u veliki grad i promenila ime u Ptaiputta, da bi kasnije postala glavni grad kraljevstva Maurya i sedite kralja Aoke. PATNJA Pi re dukkha se obino prevodi kao patnja i prva je od etiri Plemenite istine. Buda ju je ovako denisao: Roenje, starost bolest i smrt su dukkha, razdvojenost od prijatnog je dukkha, zdruenost sa neprijatnim je dukkha (Vin.I,9). Dukkha je vie od zike patnje, ona je jedna opta nesavrenost, nedovoljnost, neadekvatnost i uskomeanost egzistencije. Evo primera. U prolosti je bila velika smrtnost novoroene dece. Taj problem reen je boljom prehranom i zdravstvenom zatitom i danas je oveanstvo ugroeno prekomernom populacijom. Roenje ima svoj kraj u smrti, zadovoljenje vodi do dosade, reenje jednog problema sadri u sebi klicu novog problema. PENIS Penis (agata, liga, muttakaraa, pulliga, purisa vyaana ili subha lakkhaa) jeste duga mesnata izraslina kod mukaraca, koja se koristi za uriniranje i reprodukciju. Prema Tipiaki, jedan od 32 Znaka velikog oveka jeste da je ono to se pokriva tkaninom skriveno meu naborima (kosohitavatthaguyha, M.II,135). Ovo se tumai da je Budin penis mogao da se uvue u telo i tu ostane, kao kod nekih ivotinja, na primer konja, bika i slonova. Gahavyha, mahyna spis, kae: Njegove genitalije bile su zaklonjene, dobro skrivene, duboko u telu kao kod rasnog slona ili pastuva. ak i kada je bio nag, bilo koja ena, mukarac, mladi ili devojka, stara, sredovena ili mlada osoba, bilo da je poudna ili potencijalno poudna, kad bi ga videla ne bi imala nijednu misao ispunjenu strau. Neki znakovi Velikog oveka su udni dananjem umu. Ostali meutim, ukljuujui i ovaj, verovatno vode poreklo u pojmovima idealne lepote ili dobrog znamenja, kako su oni razmevani u staroj Indiji. Tako je, na primer, drvo banjana smatrano svetim i Buda je navodno imao proporcije banjanovog drveta (nigrodhaparimaala), tj. raspon njegovih ruku bio je jednak njegovoj visini. Takoe je navodno imao duge i povijene trepavice (gopakhuma) i vrlo dug jezik (pahtaivh), to su sve odlike krave, ivotinje koju su Indijci izuzetno potovali. Kao i Grci i Rimljani, stari Indijci su se divili obliku ljudskog tela, naroito mukog. Prema Rg vedi, privlaan penis bi bio dug i debeo kao batina. Atharva veda ima molitvu da penis bude dug i tvrd poput napetog luka, kao i arobne formule da se on naini dugim kao u divljeg magarca, slona ili pastuva. Rmyna, sa druge strane, opisuje naoitog mukarca koji ima tanak, kratak penis, sa oputenim testisima. ini se da je i Buda pridavao estetsku vrednost ovom delu muke anatomije. Kada bi govorio o penisu, uglavnom bi koristio uobiajene utive nazive, ali bi ponekad koristio i vie poetski termin najvii ud (uttamaga, a.V,197). ini se da su poput antikih Grka i Budini savremenici smatrali iva, Nepal, XVI vek 145

lepim penis ija koica (kosa) pokriva vrh i u oputenom stanju i u erekciji. To se smatralo znakom i lepote i plemenitosti, te je ova zika karakteristika kasnije pripisivana i Budi. Vredi zabeleiti da je i za neke neprosvetljene ljude pominjano da imaju takav penis (na primer, a.V,197; Mahvasa VI.11;57; Sn.1022). Prema Lakkhaa sutti, kasnijem dodatku Tipiaki, sva 32 znaka velikog oveka bila su zike manifestacije dobrih dela uinjenih u prolim ivotima. Tako, na primer, kao rezultat toga to je uvek govorio ljubazne i blage rei, Buda se rodio sa dugim jezikom. Zato to je kao uitelj pomagao svojim uenicima da bre razumeju ono to ih poduava, rodio se sa nogama kao u brzonogog jelena. A zato to je spajao izgubljene lanove porodice i prijatelje, tako da su se mnogo radovali, rodio se sa penisom koji je skriven meu naborima (D.III,161). Penis se pominje i u Vinayi, pravilima za budistike monahe i monahinje. Oni e biti izbaeni iz reda ako poine etiri prekraja (1) ako imaju seksualni odnos, (2) ako ukradu bilo ta vrednije od (mereno dananjim merilima) nekoliko dolara, (3) ako ubiju nekoga i (4) ako lano tvrde da poseduju neko duhovne moi. Da ne bi bilo ikakve sumnje ta to predstavlja seksualni odnos (methuna), ovo ponaanje trebalo je precizno denisati i to je i uinjeno. Prema Vinayi, smatralo se da se seksualni odnos dogodio ukoliko penis ue u vaginu, anus ili usta bilo kojeg bia, ivog ili mrtvog, ak i za duinu susamovog semena (tila phala, Vin.III,28), tj. malo manje od 3 mm. Druge vrste seksualnog ponaanja, iako ozbiljni prekraji sa posebnim kaznama, nisu podrazumevali iskljuenje iz Saghe. PESIMIZAM Pesimizam jeste sklonost da se fokusiramo ili prenaglaavamo negativnu stranu ivota. Re pesimizam potie od latinske rei pessimus, to znai najgore. Kritiari budizma ponekad ga optuuju da je pesimistian, mada je zanimljivo da u piju ne postoji ekivalent ni za re pesimizam, ni za pesimista. Suprotnost pesimizmu se moe nazvati optimizam, sklonost da se fokusiramo samo na privlano, dopadljivo i pozitivno. Budizam na oba ova stava gleda kao na pomanjkanje balansa, koje e se verovatno okonati konfuzijom ili potitenou. Ignorisati ili poricati negativno (bolest, starost, smrt, loe itd.) znai biti potpuno nepripremljen za trenutak kada se konano sa time suoimo. Propustiti da vidimo ili cenimo pozitivno (lepota, dobrota, vrlina, srea, radost itd.) znai postati smrknut, povuen u sebe i ogoren. Nijedan od ovih stavova verovatno nee pomoi u naem napredovanju u Dhammi. Buda je savetovao da pokuamo da razvijamo znanje i vienje stvari kakve zaista jesu. PIRSING I IZOBLIAVANJE TELA Razliite kulture ili grupe unutar pojedinih kultura ponekad sakate ljudsko telo na trajni nain. Primeri za ovo su uvezivanje stopala kako bi se spreio njihov rast, obrezivanje mukaraca i ena, tetovaa, pravljenje oiljaka, vezivanje glave, izduivanje vrata i bruenje zuba. Budizam nema neko posebno uenje o ovom pitanju, ali sve ovo, izuzev tetovae, nikada nije bilo praktikovano u budistikim zemljama. Razlog je verovatno generalni stav potovanja koji budizam ima prema telu i njegova uzdranost prema sujeverjima koja kao implikaciju imaju izobliavanje njegovih delova. Neki religijski i sekularni pravni sistemi zagovaraju telesno sakaenje kao kaznu za odreena kriminalna dela, na primer igosanje, amputacija, kastriranje. Budizam je protiv tako drastinog kanjavanja iz tri razloga: 1. Ono ukljuuje ekstremnu okrutnost, koja je loa sama po sebi i ima lo efekat na osobu koja je podvrgnuta takvoj kazni, kao i na drutvo u celini. 146

2. Posledice mnogih kriminalnih dela traju odreeno vreme, dok ziko sakaenje traje doivotno i otuda nije u srazmeri sa tim prekrajima. 3. Svi pravni sistemi su ljudski produkt i otuda podloni greci. Ako se neko osakati zbog zloina, a posle se otkrije da je zapravo nevin, nemogue ga je kasnije obetetiti na pravilan nain. Videti Smrtna kazna. PISANJE Pisanje (lekhana) znai predstavljanje rei uz pomo sistema simbola koji se naziva pismo (lekh). Skoro sva pisma u azijskim zemljama sinhala, burmansko, tajlandsko, malajsko (dok ga nije zamenilo arapsko i potom latinica), bali, tibetansko itd. evoluirali su iz pisama koja su iz Indije prenosili ili indijski trgovci ili budistiki monasi. To je vailo i za mnoge centralnoazijske zemlje sve do dolaska islama. I najstariji sauvani pisani spomenici u svim tim regionima vezani su za budizam. Tako su najstariji deifrovani dokumenti u Indiji edikti budistikog monarha Aoke. Najraniji primer pisanja na Malajskom poluostrvu jeste mala metalna ploa, na kojoj je upisana formula o uslovljenom nastanku. Sve do kolonijalne ere, obrazovanje je u budistikim zemljama uglavnom bilo u rukama monaha. Na ri Lanki su mnogi seoski manastiri imali i kole, gde su deaci uili da itaju i piu, to je znailo da je meu mukom populacijom svih klasa bio visok procenat pismenosti. U drugim budistikim zemljama pismenost je uglavnom obuhvatala vie klase. Posle same Dhamme, pisanje i sve to iz toga sledi pismenost, knjievnost, kaligraja, obrazovanje i prenos znanja bilo je najvei dar koji je budizam doneo svetu. Videti alfabet. PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT Plemeniti osmostruki put (ariya ahagika magga) jeste poslednja od etiri Plemenite istine, centralnog budistikog uenja. Naziva se plemenitim (ariya) zato to oplemenjuje onoga ko ga praktikuje; a naziva se putem (magga) zato to vodi od jednog mesta do drugog, od nespokojstva sasre do slobode nirve. Plemeniti osmostruki put se takoe nekad naziva Srednji put zato to zagovara nain ivljenja koji izbegava dva ekstrema, samomuenje i hedonizam. Koraci na Osmostrukom putu su ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno ivljenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. Tradicionalno, elementi Plemenitog osmostrukog puta se dele u tri grupe vrlina, koncentracija i mudrost. Jo jedna korisna njegova podela jeste intelektualno vebanje, etiko vebanje i psiholoko vebanje. PLEMENITE ISTINE, ETIRI Centralno Budino uenje naziva se etiri plemenite istine (attr ariya sani). Prva od tih istina jeste da uobiajeno postojanje neizbeno sadri patnju (dukkha). Druga je da tu patnju izazivaju neznanje (avi) i udnja (tah). Trea istina je da je patnju mogue prevazii. A etvrta plemenita istina predstavlja put i naine na koji se to moe uiniti i naziva se Plemenitim osmostrukim putem. ini se da je Buda ovakvu strukturu zasnovao na proceduri koju su koristili lekari u staroj Indiji. Tako bi lekar, posmatrajui pacijentove simptome, razumeo da je on bolestan. Koristei svoje znanje i iskustvo, kao i kroz razgovor sa pacijentom, pokuao bi da ustanovi ta su radili ili ta su pojeli, dakle koji bi mogao biti uzrok njegovog sadanjeg stanja. Zatim bi ohrabrio pacijenta, rekavi mu da je mogue povratiti njegovo zdravlje. I na kraju bi pripremio odgovarajui lek, dao ga pacijentu i posavetovao kako da ga koristi. Buda je vie puta govorio kako je njegova uloga da nam pokae put izvan patnje: Ja uim samo jednu stvar, patnju i okonanje patnje (M.I,140). 147

Jednom ga je posetio neki monah i insistirao da mu odgovori na pitanja o poreklu i duini trajanja ovoga svet, kao i o drugim spekulacijama. Buda je to odbio, uporedivi oveanstvo sa ovekom koji je pogoen otrovnom strelom i da je uloga dobrog lekara da tu strelu to pre izvadi, a ne da odgovara oveku na pitanja od koje vrste drveta je ta strela bila napravljena, koju vrstu pera je imala na svom repu ili koja je biograja oveka koji ju je odapeo. Zatim je dodao: I zato ne odgovaram na sva ta tvoja pitanja? Zato to su beskorisna, ona ne pomau u voenju svetakog ivota, ona ne vode do naputanja, hlaenja strasti, do stiavanja, do mira, do vieg znanja ili do nirve. A ta poduavam? Patnju, njezin uzrok, njezino prevazilaenje i put koji vodi do tog prevazilaenja. I zato ja to poduavam? Zato to je korisno, pomae u voenju svetakog ivota, vodi do naputanja, hlaenja strasti, do stiavanja, do mira, do vieg znanja ili do nirve. (M.I,431). PLES Ples (naa) jeste pokret tela, naroito nogu, iji je smisao da izrazi sreu, esto uz pratnju muzike. U Budino vreme ples se jo nije razvio u posebnu umetnost i najee je bio povezivan sa pijanstvom, seksom ili ratom. Jedno od osam pravila morala, koja e predani budisti nastojati da potuju barem dva puta meseno, jeste uzdravanje od plesa (A.IV,250). Na Tibetu i Butanu, tokom religijskih praznika, esto maskirani glumci doaravaju prie iz taka zbirke, kao i dogaaje iz budistike istorije.

Monasi uvebavaju ples za proslavu Budinog roendana, Tibet

POEZIJA Pesma (kvi) jeste umetniki sastav koji karakteriu stih (gth), ritam (hando) i jeziki ukrasi (alakra), a koja treba da izazove neku emocionalnu reakciju. Obino je izraena uzvienim i raniranim jezikom, nasuprot prozi, gde je jeziki izraz blii svakodnevnom govoru. Buda je bio dobro upuen u poeziju, verovatno zahvaljujui svom obrazovanju u mladosti. U vezi sa strukturom pesme, rekao je: Ritam je nosea struktura za stihove, slogovi ine njezin izraz, stihovi zavise od izbora rei, a njihov izvor je pesnik (S.I,38). Govorio je o nekoliko razliitih tipova pesnika; istinoljubiv, tradicionalan, realista i spontan (A.II,230), a smatrao je da je svitt jedna od najuglaenijih strofa, koja se sastoji od tri stiha i 24 sloga (Sn.568;457). Kada je Pacasikha pevao svoje divne stihove, kombinujui elemente duhovnog i erotskog, Buda je izrazio svoje divljenje (D.II,265-7). Poto je pismo tek ulazilo u upotrebu u Budino vreme, najuobiajeniji nain da se neto sauva bilo je da se zapamti. Na odreenim mestima u govoru ili na kraju uitelj bi izgovorio strofu ili vie njih, gde je sutinu svog izlaganja sumirao ili zaokruio. Poto su ti stihovi bili dopadljivi ili su sadravali upeatljive poruke i slike, korieni su kao mnemonika pomagala, kako bi se sluaoci kasnije podsetili svega ostalog to je uitelj rekao. Buda je sledio ovakvu praksu i njegovi uenici zapamtili su nekoliko hiljada stihova koje je on izgovorio, a to je kasnije postalo osnovom budistikog kanona. 148

Uprkos Budinom poznavanju poezije i vetini, postoji nekoliko mesta u govorima gde je on kritikuje. ak je rekao da monasi i monahinje ne bi trebalo da sastavljaju ili sluaju poeziju (D.I,11). Imajui u vidu ono to je ranije reeno, ovo se ne moe pripisati njegovom neprijateljstvu prema pesnikoj umetnosti kao takvoj. To da li je Buda odobravao neku pesmu ili ne zavisilo je od njezinog stila, sadraja i anra. Vei deo staroindijske poezije govorio je o kraljevima, vojnim pobedama, bogovima, ljubavnim avanturama ili skarednostima; sve su to teme koje je Buda smatrao bezopasnim, ali ne ni suvie korisnim. Drugi problem koji je moda Buda imao u vezi sa nekim vrstama poezije jeste to mogu da u nama probude vrlo snane emocije. On nije bio protiv emocija samih, jer su zapravo i njegove rei, esto se kae, nadahnjivale, oduevljavale i ushiivale sluaoce (D.II,98; M.II,140). Ali neke vrste poezije bude manje plemenite emocije, kao to su ozlojeenost, nacionalizam, sujeta ili pouda. Buda je rekao: Bolja od hiljade stihova besmislenih rei jeste jedna jedina re pesme, od koje kad je ujemo postajemo smireni (Dhp.101). Takoe je tano da iako neka poezija moe preneti istinu ak i efektnije od proze, drugi stilovi rtvuju istinu za raun efektnosti. Lepe rei i izrazi mogu nas skoro opiniti (kveyyamatta), tako da mislimo kako smo neto razumeli, a da u stvari nismo dobili nita vie od prijatnog oseaja. Slino ovome, one nas mogu ubediti da je to to govore istina, samo zbog toga to su izreene na poetski nain. Verovatno je Buda na sve ovo mislio kada je upozoravao da ne treba sluati uenje koje su sastavili pesnici, zavedeni zanimljivim reima i rimama (A.I,72), ve njegove govore u kojima je znaenje uvek jasno izloeno, ak i onda kad se koristi prenjen jezik i stilske gure da bi se ono izrazilo. Pesnika umetnost ima dugu i velianstvenu istoriju unutar budizma,a imala je i vrlo vanu ulogu u irenju Dhamme. Neki od najveih indijskih pesnika bili su budisti, naroito Avaghoa, Mtea i Kemendra. Tibetanski pesnik koji se najdue slavi jeste Milarepa, koji je ujedno bio i budistiki asketa. Najvei pesnik ri Lanka, slavni ri Rhula, kao i japanski uveni pesnik Basho, bili su obojica monasi. Videti Doa. POGREB Pogreb (matakicca) jeste ceremonija vezana za odlaganje tela osobe koja je umrla. Pogrebi su za obine ljude u Budino vreme bili vrlo jednostavni. etiri oveka bi odnela telo na mesto za kremaciju (susna), a sledila bi ih povorka rodbine i prijatelja sa bakljama u rukama, koja bi plakala i tugovala (a.VI,464; Sn.580). Uobiajeni nain odlaganja tela bilo je kremiranje ili bi ono jednostavno bilo ostavljeno na otvorenom. U prvom sluaju telo je postavljano na vrh pogrebne lomae (itaka) i okrueno cvetovima, Sati je hindu obiaj da se udovica baca na lomau svog mua mirisnim tapiima i vencima. Uesnici da izvri samoubistvo. Danas je ovakav gest teko krivino delo u ceremoniji bi obili tri puta oko lomae u Indiji i onda bi ona bila zapaljena. Dvanaestog, nekad trinaestog dana posle smrti odravana je saddha ceremonija, na kojoj su hrana, odea i drugi pokloni davani bramanima u ime preminulog (D.I,97). Budin pogreb su organizovali pripadnici plemena Malla, ljudi iz Kusinre, i on je bio vrlo slian onome kako su kraljevski pogrebi opisani u Ramayani i drugim kasnijim delima. Malle su 149

podigle atore i zastore, te proveli nekoliko dana krasei Budino telo vencima i mirisnim tapiima, uz pratnju muziara i plesaa. Posle est dana, oprali su ruke, obukli novo odelo i potom poloili telo u gvozdeni koveg, poto su ga premazali uljem i nekoliko puta obmotali nom tkaninom (D.III,161-4). Onda je telo bilo proneto kroz grad, izneto kroz gradsku kapiju i kremirano. U to vreme je posmrtni prah uglednih ljudi obino pohranjivan ispod zemljane humke (thupa), obino smetane blizu raskra puteva (atumahapatha). U Budinom sluaju, njegov prah podeljen je na osam delova, a svaki od tih delova smeten u jednu takvu humku. Danas razliite budistike kulture obavljaju pogrebe na razliite naine od jednostavnih i dostojanstvenih na ri Lanki, do komplikovanih i ivopisnih kao to su oni u Tajlandu. U Kini, Vijetnamu i Tibetu tela uglednih monaha se ponekad mumiciraju, a na Tibetu se tela obinih ljudi raeree i njima nahrane leinari.

POL Pol (liga) je obeleje koje bia deli na muka i enska (S.V,204). Buda je opisao da se pol karakterie mukim (purisindriya) ili enskim (itthindriya) mislima, zanimanjima, odeom, interesovanjima, eljama, glasom, izgledom, mirisom itd. (A.IV,57). Iz ovoga je oigledno da je on pol video kao kombinaciju materijalnih i psiholokih, uroenih i steenih faktora. To znai da, dok su polovi uglavnom determinisani svojim telom, oni imaju sposobnost da prevaziu svoje psiholoke i socijalne aspekte. Tako, to se tie potencijala za dostizanje probuenja, mukarci i ene jesu jednaki. Buda je tvrdio da su ene isto tako sposobne da postanu probuene kao i mukarci (Vin.V,254): Bilo da se radi o eni ili o mukarcu, ko god putuje koijom Dhamme ide sve blie Nirvi (S.I,33). Uprkos tome, ene u tradicionalnim budistikim kulturama, kao i u mnogim drugim, dugo su bile tretirane kao inferiorne u odnosu na mukarce. Ova se diskriminacija takoe proirila na religijski ivot u celini i na monaki ivot posebno. Na taj nain tradicionalne budistike kulture su ignorisale Budin visoki ideal da duhovno traganje treba da bude otvoreno za sve, bez obzira na socijalni status, rasu ili pol. Sa druge strane, budistike kulture nikada nisu podvrgavale ene pokrivanju adorom, obrezivanju, prisilnom udovitvu ili oekivale da se udovica pri spaljivanju umrlog mua i sama baci iva u vatru kao u hinduizmu itd. Budistiki tekstovi povremeno pominju hermafrodite (paaka), ljude koji su roeni i sa mukim i sa enskim genitalijama (A.III,128). Hermafroditizam ne ini poseban pol, jer je re o retkom endokrinom deformitetu, a ne stanju koje se prirodno deava. Hermafroditizam ne treba brkati sa homoseksualizmom, koji ima vie veze sa sklonostima, nego sa biologijom.
Women in the Precepts of the Buddha, K. R: Blackstone, 1998.

POLOAJ TELA Poloaj tela (iriypatha) je nain na koji se telo dri. Budistiki tekstovi esto govore o etiri poloaja hodanje (gahanta), stajanje (hita), sedenje (nisinna) i leanje (syana, M.I,57), iako bismo tu jo mogli dodati puzanje, saginjanje, uanje i jo nekoliko drugih. Poto su telo i um meusobno zavisni, poloaj tela moe biti pokazatelj stanja naeg uma (D.I,76). Buda je uvek svoje telo drao i pokretao na graciozan i dostojanstven nain, to je ukazivalo na njegovu spontanu svesnost i duboki unutranji mir. Jedan posmatra je o Budi primetio: Ne hoda ni prebrzo ni presporo. On hoda bez napora... Kad sedi ne drma stopala... niti sedi brade podboene rukom... Kada ide u manastir, pre nego to sedne na sedite koje je unapred za njega pripremljeno, pere noge, mada oko toga ne pravi veliku predstavu. Poto ih je oprao, seda nogu prekrtenih, pravih lea, potpuno usredsreen (M.II,137-9). Kada Buda lee da se odmori ili da spava, uvek zauzima ono 150

to se zove lavlji poloaj (shsana), tj. legne na desni bok, stopala su jedno na drugom, glava podboena desnom rukom, sabran i potpuno budan (S.I,27,106). Znaaj poloaja tela u budizmu vezan je uglavnom za praksu meditacije. Tokom poetnih stupnjeva meditacije Buda je preporuivao (M.I,56) da se sedi (nisdati), sa ukrtenim nogama (pallaka) i pravih lea (u kya). Veini ljudi pomae ako podmetnu jastue pod stranjicu, ruke spuste ili u krilo ili na kolena, te zatvore oi. Nekim meditantima vie odgovara da sede na stolici, umesto na podu. Visuddhimagga predlae da meditant tokom tri dana zauzima razliite poloaje i onda odlui koji mu je najudobniji (Vis.128). Dva najvanija elementa dobrog poloaja tela za meditaciju su (1) prava, ali ne i ukoena lea, tako da je mogue lako disanje, i (2) telo je oputeno i udobno smeteno, tako da bol ne postane suvie velika prepreka (S.V,156). Oni kojima je cilj da razviju svesnost, to bi trebalo da uine kroz redovno sedenje. Meutim, poto im je svesnost ojaala, potrebno ju je proirivati i na ostale aktivnosti, tj. u svakom od etiri poloaja tela. Buda kae: Monah je potpuno svestan kad dolazi i odlazi, kad prua ruku ili je savija, kad oblai ogrta i nosi iniju, kad jede i pije, vae i guta, ak i dok obavlja veliku i malu nudu. Neprekidno je svestan, kad hoda, stoji i sedi, kad lee i kad se budi, kad govori i kad uti (M.I,57). PORNOGRAFIJA Pornograja je jedan prozvod masovne komunikacije nainjen da podstakne seksualni apetit. Za razliku od erotike, pornograja je liena bilo kakve suptilnosti i umetnikog sadraja, te se obino smatra opscenom. Da bismo odredili da li se pri itanju ili gledanju pornograje radi o krenju treeg pravila morala, moramo prvo razmotriti kakav to efekat ima na nas. Dok je Buda prihvatao kao legitimno da se nezareeni sledbenici preputaju i uivaju u zadovoljstvima ula (AN IV.280), takoe nas je podseao da su ista ta ulna zadovoljstva prolazna, prazna i lana, da su obmana i privid, razbibriga za neznalice (MN II.261). On je dalje ukazivao da ulna elja (kma rga) jeste prepreka mentalnom miru i jasnoi, jer obuzima itav um i slabi mudrost (AN III.63). Dalje, neophodno je da porazmislimo o efektu pornograje na druge, jer se ona danas uglavnom sastoji od slika ljudi. Kao i u sluaju prostitucije, neki od tih ljudi moda rade kao modeli zato to je to izvor lake zarade, dok su drugi na to primorani zbog svog siromatva i socijalne odbaenosti. Dakle, gledanje takvog materijala moe nas povezati sa eksploatacijom drugih i time idemo protiv prvog i treeg pravila morala. Moda se jo jedan faktor moe uzeti u obzir takozvano zlatno pravilo. Treba sebe da zapitamo: Kako bih se oseao kad bih u pornografskom asopisu ili lmu video neko od svoje dece, nekog od svojih srodnika ili nekog do koga mi je zaista stalo? POSLEDNJI MISAO-TRENUTAK Dok je Buda razumeo um kao tok ili struju mentalnih dogaaja (via sota), kasnija abhidhamma mislioci su spekulisali da je on zapravo niz pojedinanih misaonih trenutaka (ittavthi), koji nastaju i nestaju velikom brzinom. Jo kasnije, ova se teorija razvila u pravcu uverenja da poslednji misao-trenutak (uti itta) koji neka osoba ima pred smrt, odreuje njezin naredni ivot. Ova ideja, sada aktuelna u theravdi, ini se kao jedan dodatak Budinom uenju koji nema uporite i u nesaglasnosti je sa njegovom idejom kamme i ekasnosti morala. Teorija vanosti poslednjeg misao-trenutka ne pominje se ni u jednom od Budinih govora, a ak ni u kasnijoj Abhidhamma piaki. Tipiaka belei mnoge sluajeve kada se Buda naao kraj umirueg ili teko bolesnog da ga utei i oekivalo bi se da je to pravi trenutak da je pomene, a ipak nikada nije. Niti ju je pomenuo bilo gde drugde. Ova teorija prvi put se pojavljuje u svom nerazvijenom obliku u Milindapahi (oko I veka), gde se kae: Ako neko radi lou tetnu stvar 151

tokom hiljadu godina, ali je u trenutku smrti panju sabrao na Budu makar i na trenutak, on e se ponovo roditi meu bogovima (Mil.80). Do vremena kada je Visuddhimagga nastala, ova apokrifna ideja bila je razraena do detalja i poela je da se smatra ortodoksnom (Vis.458-60). Sem to je Buda nije poduavao, postoji i nekoliko lozofskih, etikih i logikih problema sa teorijom da je poslednji misao-trenutak odluujui faktor u odreivanju neijeg narednog ivota. Ako je osoba ivela relativno moralnim ivotom, ali je u strepnji i zbunjenosti koje su prethodile njezinoj smrti imala i nekoliko negativnih misli, ona bi se, prema ovoj teoriji, preporodila na loem mestu. Slino tome, neko je mogao iveti nemoralno i razvratno, ali je umro lako i u miru, takav bi se preporodio na dobrom mestu. Ovo negira itavu ideju kamme, uenja da ukupni zbir naih voljnih misli, rei i postupaka uslovljava nau budunost, kako u ovom ivotu, tako i u narednom. Sem toga, veoma je teko razumeti kako samo jedan ili dva misao-trenutka, svaki tek milisekundu dug (khaa), moe ponititi moda niz godina dobrih ili loih misli, rei i postupaka. Ova teorija takoe ne uzima u obzir uzronost. Ako je sve uslovljeno, a Buda je uio da jeste, onda poslednji misao-trenutak mora biti uslovljen onim pre njega, koji je opet takoe uslovljen onim pre njega itd. Ovo znai da e ono to mislimo, govorimo i radimo upravo sada uticati na to ta e biti u naem umu u trenutku smrti. Otuda, naglaavanje poslednjeg misao-trenutka jeste davanje preteranog znaaja posledici, a zanemarivanje uzroka, tj. kako neko ivi ovde i sada. Teorija o poslednjem misao-trenutku isto tako se ne uklapa najbolje sa drugim stvarima o kojima je Buda uio. Na primer, rekao je (A.II,80) da pokuavati da potpuno razaberemo tanane i isprepletene puteve delovanja kamme (kamma vipka) moe samo da nas odvede u ludilo (ummda). A ipak Visuddhimagga opisuje neverovatno detaljno ta se navodno dogaa u umu neposredno pred smrt, zatim prolu kammu koja na to utie i kammike konsekvence koje e ona imati u narednom ivotu. Budin komentar da razmiljanje o zamrenosti kamme moe izazvati ludilo treba isto tako da u nama probudi oprez prema teoretiziranju u Visuddhimaggi. Opisi uma izloeni u Abhidhamma piaki i njezinim komentarima ponekad pomau i svakako su vrlo sosticirani, imajui u vidu vreme u kojem su pisani. Meutim, oni su isto tako spekulativni, ponekad suvie mehaniki i pojednostavljeni, a u nekim sluajevima potpuno pogreni. Poto je stvar takva, vano je napraviti razliku izmeu Budinog uenja i ideja koje su se iz tog uenja razvile u vekovima posle njegove smrti. Videti Nezamislivo. POSTUPAK, ISPRAVAN Ispravan postupak (samm kammanta) jeste etvrti korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu. Postupak je delo uinjeno telom. U negativnoj varijanti, Buda je ispravan postupak denisao kao izbegavanje ubijanja, krae i neprimerenih seksualnih odnosa (MN 141). U pozitivnom smislu, ispravni postupci bi bili oni koji su motivisani blagou, dareljivou, strpljenjem, eljom da se pomogne drugima i zatiti ivot. POTOVANJE Potovanje (apaiti, ittkra ili grava) jeste oseanje divljenja prema neijim vrlinama ili dostignuima, kao i izraavanje tog divljenja putem rei ili postupaka. Naa re respekt dolazi od latinskog re spectum, ponovo pogledati ili pogledati paljivije. Kada prvi put sretnemo nekoga, moda formiramo utisak o njemu koji je pogrean ili nepotpun, ali koji postaje ksiran. Potovati nekoga znai biti dovoljno strpljiv da sebi damo vremena da ga bolje upoznamo, takoe i njemu dati priliku da otkrije druge strane svog karaktera, uloiti napor da postanemo svesni njegovih kvaliteta i, kada za to ima povoda, iskazati potovanje tim kvalitetima. Buda je rekao da je sposobnost da osetimo potovanje veliki blagoslov (Sn.265). Iz budistikog ugla, svako je vredan naeg 152

potovanja, zato to svako, ak i najvea neznalica ili onaj najzlobniji, ima potencijal da postane probuen. Ali mi moemo potovati i druge stvari sem ljudi moemo potovati ivotinje, razliite religije, svojstva drugih ljudi i prirodnu okolinu. Buda je govorio da je dobro potovati vrline kao to je gostoljubivost, disciplina i svesnost (D.III,244). Time je mislio da takve stvari ne treba da uzimamo olako, ve da ih unesemo u svoj ivot i budemo sreni to ih imamo. Kada budisti izvode pu i stavljaju cvetove, svee i mirisne tapie pred kip Bude, oni time iskazuju potovanje njegovim velikim dostignuima. POTALA, PLANINA Posle samog Bude, u budizmu je najoboavaniji i najpopularniji lik Avalokitevara, bodhisattva milosra. Od kada se pojavio u I veku pre n.e., ovog omiljenog bodhisattvu oboavali su sa neprevazienom strau sledbenici svih budistikih kola. Iako je zahvaljujui molitvi i obraanju dostupan svakome i na svakom mestu, veruje se da Avalokitevara boravi na planini u udaljenom delu Indije, gde sa njenog visokog i oblacima obavijenog vrha, moe da ispunjen milosrem, kako mu to i ime sugerie, gleda odgore na ovaj svet. Ta planina se zove Potala. Hodoaa na Potalu poela su otprilike u I veku, mada su beleke o tome vrlo ture. Oba velika epa tamilskih budista, Maimegala i ilappatikanam pominju hodoasnike koji se penju na Potalu. Mahyna pesnik i lozof andragomin putovao je do nje prvo brodom, da bi svoje poslednje godine proveo na vrhu. Tamo je i napisao isyaleaku, svoje najpoznatije delo i dao ga nekim trgovcima da ga odnesu njegovim uenicima u severnoj Indiji. Kada je kineski hodoasnik Hiuen Tsiang bio u Nandi u VII veku, naiao je na bramana koji se bio zavetovao da e otii da se pokloni statui Avalokitevare, a koja se nalazila na vrhu Potale, to je i uinio. Za ovu se statuu verovalo da potpuno verno prikazuje bodhisattvu. Kasnije, Hiuen Tsiang je putovao kroz junu Indiju i premda nije bio u prilici da lino ode na Potalu, ipak je sainio njen opis zasnovan na onome to je uo od drugih. Istono od Malaya planina nalazi se Potala. Prevoji na toj planini su vrlo opasni, litice su strme, a doline neravne. Na vrhu planine je jezero, ije su vode iste poput ogledala. Iz peine izvire velika reka, koja planinu obie dvadeset puta dok se ne ulije u juno more. Kraj jezera je kamena palata bogova. Ovde boravi Avalokitevara. Oni koji imaju snanu elju da ga vide, pa i po cenu ivota, uspinju se uz planinu ne obazirui se na potekoe i opasnosti. Malo onih koji krenu zaista i stigne do vrha. No, i oni koji su u podnoju, ako se usrdno mole da ugledaju bodhisattvu, imae priliku da ga vide, ponekad kao Ivara, ponekad u obliju jogina, i da im se obrati dobronamernim reima, kao i da im se elje ispune. Ovaj opis je oigledno meavina injenica i mate, i to klupko oko Potale je postajalo sve zamrenije kako je vreme prolazilo. Postepeno su na svetu planinu poeli da gledaju kao na neku vrstu arobne zemlje, raj u kojem rastu retke lekovite biljke i cvetovi, gde se okupljaju mitoloka bia, a oni dovoljno sreni da se preporode u prisustvu Avalokitevare borave u blaenstvu. Naravno, poklonjenje Avalokitevari bilo je glavni razlog za odlazak na ovu planinu, ali neki su ipak ili zbog sasvim drugaijih razloga. Na primer, laik Santivarman, ije vreme ivota je teko odrediti, tri puta se penjao na Potalu i premda je opis tog putovanja prepun uda, ini se da je ipak zasnovan na injenicama. Cilj njegovog prvog puta bilo je poklonjenje Avalokitevari i zanimljivo je da kae kako je put pronaao zahvaljujui tekstu koji je pisan kao vodi. Drugu posetu nainio je po zahtevu monaha iz Vrasja, koji su eleli od njega da mu Avalokitevara razjasni neka teka mesta u jednom tekstu. Naredni put poslao ga je kralj Subhasra, kako bi umilostivio bodhisattvu da u kraljevini prestane epidemija kuge. Hodoaa na Potalu verovatno nikada nisu bila masovna i prestala su dugo pre nego to je i budizam nestao iz Indije. Avalokitevarina sposobnost da se pojavi bilo gde znaila je da je opasno 153

putovanje do Potale jednostavno nepotrebno. Tibetanski uitelj Man-luns-po tvrdi da se penjao na Potalu u XIV veku i njegov izvetaj o tom putu dovoljno je detaljan da bismo mogli da poverujemo kako je on to zaista i uinio. Ako je to tano, on mora biti poslednji poznati hodoasnik na ovu svetu planinu. Poreklo naziva Potala nije ba najjasnije. Verovatno se radi o sanskritskoj varijanti tamilskog potiy + il, to znai mesto budista, jer je potiy na tamilskom zapravo Putuo an se smatra jednom od svetih planina u kineskom budizmu bodhi. U stara vreme potiyil je bila uobiajeni tamilski naziv za budistiki hram ili svetilite. Iako savremeni budisti skoro uopte ne znaju gde je Potala, ova planina zapravo nikada nije bila izgubljena. Umesto toga, ini se da itav poslednji milenijum budisti nisu mnogo lupali glavu oko njezine tane lokacije. Pod dananjim nazivom Potikai, ova sveta planina je smetena na granici izmeu junoindijskih saveznih drava Kerala i Tamil Nadu i sa svojih 2726 metara najvii je vrh planinskog lanca Tinnevelly. Od X veka kineski budisti su poeli da veruju da se Potala zapravo nalazi u njihovoj zemlji. Kamenito ostrvo koje se danas naziva Putuo Shan kod obala Deang provincije se obino smatra pravom Potalom i danas se ubraja meu etiri svete planine kineskog budizma. Poev od XV veka Dalai lame se u Tibetu smatraju inkarnacijama Avalokitevare i otuda ne iznenauje da se njihova rezidencija, nazvana palata Potala, nalazi na strmoj planinskoj padini.

POTREPTINE, OSAM Osam potreptina (aha parikkhra) jesu osam osnovnih stvari koje budistiki monasi i monahinje mogu da poseduju kao linu imovinu. To su (1) gornji ogrta, (2) donji ogrta, (3) deblji, dvostruki ogrta koji se koristi zimi, (4) posuda u koju sakupljaju hranu koju dobiju, (5) brija za brijanje, (6) igla i konac, (7) pojas i (8) cediljka za vodu kako bi se iz nje uklonile neistoe. Od monaha i monahinja se oekuje da sve to poseduju nose sa sobom, kud god da krenu, ba kao to ptica sa sobom ponese samo svoja dva krila, kud god da krene (D.I,71). U praksi, monasi i monahinje danas obino nose sa sobom daleko vie stvari od ovoga, ali ipak ivot u jednostavnosti ostaje ideal kojem tee. Videti Prikupljanje hrane. 154

POZDRAVLJANJE Pozdravljanje je neto reeno ili uinjeno pri susretu sa nekom osobom. U staroj Indiji postojalo je nekoliko formi pozdrava iz potovanja ili utivosti. Najei je bio da se pogne glava (pama) i ruke sklope kao pri molitvi (aal, D.I,118; M.I,168). Ponekad bi se pri tome razmenile utive rei ili pitanja o zdravlju (D.I,52; A.I,66). U veini budistikih zemalja ovo je ostala najea forma pozdrava meu ljudima. Ntyastra kae da postoje tri forme ovakvog pozdrava: ake podignute u visinu ela, u visinu lica i u visinu grudi i oni se, upravo tim redom, koriste pri pozdravljanju bogova, uitelja i prijatelja. Da bi se izrazilo vie potovanja i glava se savija, ruke su u poloaju za molitvu, a onda se klekne na oba kolena (Thi.109). Ne znai nuno vie potovanja, ali je sloeniji pozdrav ako se klekne, a zatim poloi glava kraj nogu onog ko se pozdravlja (A.I,146). Najsloenija vrsta pozdrava jeste lei potrbuke na tlo i poljubiti stopalo onoga ko se pozdravlja (M.II,120; S.I,178). To se zvalo lei niice poput tapa (daapama). Kad bi ljudi doli do Bude, on bi ih uvek pozdravio dobrodolicom (ehisgatavd), prijateljski (sakhila), utivo (sammodaka), srdano (abbhkutika) razgovetno (uttnamukha) i prvi bi progovorio (pubbabhs, D.I,116). U isto vreme, dok je primao pozdrave od drugih, nije suvie brinuo ima li ih uopte i kakvi su. Poto je neki ovek po imenu Sonadaa uzeo tri utoita, poverio se Budi da ima odreeni problem. Bio je braman i prihod mu je zavisio od potovanja koje su drugi bramani imali prema njemu. Ako ga vide da se klanja Budi, mogao bi izgubiti potovanje svoje okoline i ostao bi bez sredstava za ivot. Dakle, ako kada uem u salu sklopim ruke u znak pozdrava, smatraj to kao da sam ustao pred tobom. Ako pri ulazu u salu skinem turban, smatraj to kao da sam ti se poklonio do zemlje. Ako vozei se koijom stanem i siem kako bih te pozdravio, drugi bi me kritikovali. Zato, ako prolazei koijom samo sagnem glavu, smatraj to kao da sam siao i poklonio ti se do zemlje (D.I,126). Buda nije imao nikakav problem sa Sonadainim nainom iskazivanja potovanja, verovatno zato to je shvatio u kakvoj je neprilici i zato to je to kako su drutvene formalnosti bile obavljane njemu vrlo malo znailo.

PRAVILA MORALA, PET, OSAM I DESET Pravilo morala (sikkhpada) jeste dobrovoljno prihvaeno pravilo ponaanja ili discipline. Moralna pravila kojih se pridrava svaki budista i pokuava da ivi u skladu sa njima nazivaju se Pet pravila (paasla). To su (1) ne povredi nijedno ivo bie, (2) ne kradi, (3) ne uputaj se u nedozvoljene seksualne odnose, (4) ne lai i (5) ne uzimaj alkohol ili neka opojna sredstva. Kroz pridravanje 155

ovih pravila postupno razvijamo u sebi potovanje prema ivotu drugih, prema njihovoj imovini, pravu da znaju istinu i potovanje za jasnou sopstvenog uma. Buda je praktikovanje ovih pravila nazvao brigom za druge koja stvara ljubav i potovanje, a vodi ka meusobnom ispomaganju, nesukobljavanju, harmoniji i jedinstvu (A.III,287). Jednom drugom prilikom on je za vrlinu rekao da je davateljka slobode i pomo u koncentraciji (A.III,132). Takoe je pomenuo da je jedna od najveih koristi praktikovanja pravila to to doivljavamo sreu jer ne dajemo povod prekorima (anavaa sukha, D.I,70). Drugim reima, budisti se pridravaju pet pravila zato to im je stalo do sopstvene, ali i do tue dobrobiti i sree. Pored ovih pravila, ozbiljni budisti e pokuati da praktikuju i osam pravila (ahasla), barem svake dve nedelje, na mlad i pun Mesec. Ovih osam pravila su isti kao i onih pet, sem to je trei zamenjen potpunim seksualnim uzdravanjem, a dodatna tri su: (6) neuzimanje hrane posle podneva, (7) uzdravanje od plesa, pevanja, igranja ili sluanja muzike, stavljanja ukrasa i nakita, kao i minke i (8) nekorienje visokih i luksuznih sedita ili kreveta. Uoljivo je da dok se pet pravila odnose na moralno ponaanje, poslednja tri od ovih osam vode ka pojednostavljivanju ivota, miru i promiljanju. Od novih monaha i monahinja se oekuje da se pridravaju deset pravila (dasasla) tokom svoje pripreme za monaki ivot. Tih deset su: (1) ne povredi nijedno ivo bie, (2) ne kradi, (3) nemaj bilo kakve seksualne odnose, (4) ne lai, (5) ne uzimaj alkohol ili droge, (6) ne jedi posle podneva, (7) izbegavaj ples, pevanje i muzike zabave, (8) uzdravaj se ukraavanja i minke, (9) ne koristi visoka sedita i leaje i (10) ne koristi zlato i srebro, tj. novac. PREDUZETNIKE SPOSOBNOSTI Preduzetnike sposobnosti (vyprakusala) su one vetine neophodne za pokretanje, odravanje i razvijanje nekog posla. U takama Buda pria priu o jednom mladiu koji se od siromatva izdigao do bogatstva, o sedam poslovnih odluka koje je pri tome mora da donese i razliitim strategijama koje je primenjivao. Jednoga dana, dok je kraljev rizniar iao ka palati, ugledao je na putu mrtvog mia i prokomentarisao svom prijatelju da bi neko ko ima dara mogao ak i od tog mrtvog mia da zaradi novac. (1) Mladi koji se tu naao uo je ove rei i shvatio da je rizniar neko ko zna o emu govori, bar kada je biznis u pitanju. Onda on uze tog mia, malo se raspita unaokolo i poe mu za rukom da ga proda vlasniku kafane kako bi ovaj nahranio svoju maku. (2) Za taj jedan novi koji je zaradio kupio je erpu, malo melase i pomeao je sa vodom. A onda se desilo da se grupa sakupljaa cvea, umorna i edna, vraala iz ume. On im svakom ponudi po au napitka, a oni mu platie buketima cvea. Kasnije je uspeo da proda te bukete i svoj kapital uvea osam puta. (3) Jednoga dana iznenadna oluja izlomi grane i oduva lie sa stabala u kraljevom vrtu. Kad je uo za to, mladi otide do palate i ponudi da uredi vrt ukoliko mu dozvole da zadri ono to je sakupio. Kraljev batovan je i inae razmiljao kako da sredi sav taj haos u vrtu i bio je vie nego srean kad je uo predlog. A mladi onda otide do seoskog igralita i sa decom se pogodi da mu pomognu u poslu, a on e ih nagraditi slatkim napitkom. Napravivi od celog posla igru, deca uskoro poistie itav vrt i sloie sve grane kraj njegovog ulaza. U tom naie grnar, koji se bio zaputio da sebi kupi gorivo za radionicu, ugleda onu hrpu granja i kupi sve, to je mladiu omoguilo da duplira svoj kapital. (4) Delom tog novca on kupi jedan veliki lonac i mnogo malih, pa se smestio kraj glavne gradske kapije, te poe da besplatno deli vodu svim koscima koji su ulazili i izlazili iz grada. Zahvalni zbog toga, oni ga upitae kako mogu da mu se odue , a on im ree da e im ve rei kada mu bude bila potrebna pomo. Mladi se onda sprijatelji sa putujuim trgovcem i jednim moreplovcem. Jednoga dana trgovac usput pomenu da e sutradan u grad stii jedan trgovac konjima, sa oko 500 grla. (5) 156

Mladi se dogovori sa koscima da mu sledeeg dana svaki donese pregrt trave i da sutradan ne prodaju travu dok on ne proda svoju. Ovi se sloie. Kad je trgovac sutradan stigao i nije mogao nigde da nae travu za svoje konje, on otkupi od mladia sve to je ovaj imao i to po vrlo dobroj ceni. U tom trenutku mladi je ve bio sakupio hiljadu novia. (6) Nekoliko dana kasnije, njegov prijatelj moreplovac mu ree da e uskoro veliki trgovaki brod uploviti u luku. On iznajmi veliku koiju, doveze se sutradan u luku u velikom stilu i uspe da ugovori otkup itavog tovara na kredit, dajui svoj zlatan prsten kao zalog. (7) Zatim, dade da se podigne jedan ator blizu luke, unajmi nekoliko ljudi i ree im da svako ko bude eleo da ga vidi mora da se prvo prijavi kod tri njegova sekretara pre nego to stigne do njega. Kad je brod stigao i gradski trgovci poeli da pristiu u luku, pronese se glas da je veliki trgovac ve kupio itav tovar na kredit. Jedan po jedan, trgovci su dolazili da vide mladia, ili od sekretara do sekretara, da bi na kraju stigli i pred njega. I svaki je nudio da kupi deo tovara. Kasnije je mladi oenio ker bogatog trgovca i oni su nastavili da ive sreni i zadovoljni (a.I,120-22). Mnoge od strategija koje je izloio Buda u ovoj prii danas se ue u poslovnim kolama. Kroz celu priu mladi se prikazuje kao pouzdan, paljiv i spreman da iskoristi priliku koja mu se ukae, to su sve kvaliteti neophodni za uspeh svakog posla. Njegov prvi korak na putu uspeha bio je (1) njegova sposobnost da iskoristi miljenje strunjaka i krene u posao bez obzira koliko je on naizgled slabo isplativ. Jasno je da je imao energinost i samopouzdanje. (2) Zatim je napravio analizu potreba i ponudio uslugu za kojom je postojala potreba. (3) Imao je sposobnost da uoi priliku tamo gde su drugi videli jedino problem i da motivie ljude. (4) Zatim, koristio je povezivanje, lojalnost i informacije o tritu iz prve ruke. (5) Aranman koji je napravio sa koscima odgovarao bi manipulaciji na tritu koja se danas smatra neetino. (6) Iako je mladi oigledno verovao u svoje sposobnosti, shvatio je da to samopouzdanje mora da ulije i drugima i uinio je to stvarajui o sebi sliku znalca i uspenog oveka. Znajui ta radi i poznajui trite, preuzeo je rizik, koji se na kraju isplatio. (7) Pojaavajui tu strategiju izgradnje poverenja, iskoristio je prednost onoga ko prvi vue poteze i sklopio posao sa maksimumom prota za sebe. Buda je priu zavrio sledeim reima: Poevi sa malim imetkom, ali uz pomo otroumnosti i vetine, ovek se uzdie, kao to se duvanjem razgori mali plamen. (a.I,123) Ovde i u nekoliko drugih govora Buda je jasno pokazao da je sticanje imetka cilj vredan nezareenih sledbenika. Pod uslovom da je steen na zakonit i astan nain (dhammik dhammaladdh, A.II, 67), da ga delimo sa drugima i da razumemo njegova ogranienja, imetak moe biti izvor znatne sree (bhogasukha, A.II,69). Kada se koristi na taj nain i sa takvim stavom, postaje ono to se naziva dobro iskorienim imetkom, usmerenim ka dobru i inteligentno korienim (thnagat, pattagat, yatanaso, A.II,68). Videti Ambicija i aspiracija i Novac. PRELJUBA Preljuba (aticariy) znai imati seksualne odnose sa nekom drugom osobom iako ste u braku ili sa osobom koja je u braku sa nekim. U Tipiaki preljubnik se naziva paradrika, a preljubnica aticaryin (S.II,259). Preljubnica se takoe nazivala nalik sovi (kosiyyayan), jer se smatralo da se unja nou unaokolo (a.I,496). Preljuba je verovatno najei nain na koji se kri tree pravilo morala. Veina ceremonija vezanih za brak ukljuuje i zavet obe strane da e biti verne jedna drugoj. Preljuba je krenje ovog zaveta i obino ukljuuje i druge negativne postupke kao to su laganje, obmana i varanje. Posledice svega toga po druge su prestanak poverenja, ponienje, razoarenje i slabljenje porodine kohezije. Zbog svega toga, Buda je rekao: Nezadovoljan sopstvenom enom, kad ga vide sa prostitutkom ili tuom enom, to je uzrok njegovog propadanja (Sn.108). Videti Seksualno ponaanje. 157

PRENOENJE ZASLUGA Prenoenje dobih dela jeste verovanje da je mogue uiniti neto dobro i potom preneti kammiki rezultat na neku drugu osobu. Ovo verovanje je jedno od nekoliko ozbiljnijih iskrivljavanja Budinog uenja koje je esto u theravda budizmu. Ono je u suprotnosti sa uenjem o kammi, koje kae da su nai namerom voeni postupci ti koji imaju efekat na nas i da je svako od nas odgovoran za to to radi. Ono takoe negira moralnu uzronost. Jer kada bi bilo mogue da se rezultat dobroga koje uinimo prenese na drugoga, tada bi isto tako moralo biti mogue da se na njega prenese i plod loih postupaka i da time mi sami izbegnemo posledice. A rani budisti su poduavali ideju injenja dobra za raun ili u ime drugoga i potom pruanja prilike toj osobi da se raduje tom inu dobrote (punumodan). Teorija koja stoji iza ovakve prakse funkcionie otprilike ovako. Ako prijatelju poaljem estitku za roendan, kada je primi i proita moje najbolje elje, verovatno e biti srean. Ja nisam nita preneo na njega. Umesto toga, saznanje da mislim na njega na roendan ispunjava ga ushienjem i radou. Slino tome, ako uradimo neto dobro i onda o tome nekome drugom ispriamo, dajemo mu priliku da se i sam tome raduje. Rani budisti su ak smatrali da je mogue uraditi neto slino i sa osobom koja je umrla. Ako pokojnik jo nije sahranjen, verovali su, on ili ona mogu jo biti svesni svojih najdraih i toga to oni rade. Ako uinimo neko velikoduno ili plemenito delo i onda kaemo da smo to uinili u ime pokojnika, on moe to uti i biti ispunjen radou. Iako Buda nije poduavao praksu posveivanja dobrih dela preminuloj osobi, ta praksa nije u suprotnosti sa njegovim uenjem.

PREOBRAANJE Termin religijsko preobraanje odnosi se na usvajanje novog religijskog identiteta ili promenu sa jednog religijskog identiteta na drugi. U budizmu ne postoji specina re za preobraanje. Meutim u Mahima nikyi jedan konvertit je sebe opisao tako da se uvrstio u uenike (svakattam upagato) Budine (M.I,380). Od samoga poetka Buda je svoju Dhammu video kao alternativu postojeim religijskim verovanjima, te je svoje prve uenike upuivao da Dhammu poduavaju nadaleko. Entuzijazam ranih budista da tako i uine lepo ilustruje zavet koji je lavaka sam sebi dao: Ii u od sela do sela, od grada do grada, i hvaliti Budu i Dhammu koju je on tako izvanredno izloio (Sn. 192). Od Budinih dana pa sve do danas, ljudi izraavaju nameru da postanu budisti i oznae ulazak u budistiku zajednicu izgovarajui tri Utoita (Tisarana): Uzimam utoite u Budi. Uzimam utoite u Dhammi. Uzimam utoite u Sanghi. Ovaj iskaz se ponavlja po drugi i po trei put, kao potvrda iskrenosti nae namere i posveenosti. Ali ta bi to moglo nekoga da navede da postane budista? U Kanonu skoro svi oni koji su pomenuti da su se priklonili Budinom uenju, uinili su to kao rezultat sluanja ta je on imao da im kae. U nekim sluajevima Buda bi zapoeo ukazujui na pogreke i nedoslednosti u uverenjima dotine osobe, a onda bi izloio svoju Dhammu. U drugim sluajevima, neka osoba bi zatraila od Bude da objasni svoje uenje, postavila nekoliko pitanja radi razjanjenja, prihvatila ono to je reeno i potom izrazila elju da postane jedan od njegovih uenika. U svim ovim sluajevima glavni razlog za preobraenje ini se da je bila kombinacija intelektualne privlanosti Dhamme i impresioniranosti Budinom linou i ponaanjem. Kralj Pasenadi je i naveo razloge za prihvatanje budizma, a to je uzorno ponaanje Budino i njegovih monaha i monahinja, njihov disciplinovan nain ivota, moralni integritet i zakljuak da ih Dhamma ini zadovoljnima (M.II,120-4). U tekstovima nema primera da se neko preobratio zato to je video nekakvo Budino udo. Zapravo, Buda se izriito protivio prebraenju na osnovu uda. Jednom ga je neko zamolio da napravi neko udo ili pokae svoje psihike moi kako bi jo vie ljudi steklo veru (D.I,211). On 158

je odbio taj zahtev reima kako bi inteligentni ljudi mogli pomisliti da ih on izvodi uz pomo nekog trika ili magije. Takoe nema primera da su se ljudi preobraali zbog razloga koji su uobiajeni u drugim glavnim teistikim religijama strah da e uskoro doi kraj sveta, strah da ne dospemo u pakao ili zbog oseanja krivice i kajanja. Nema ni katarzinih preobraenja koja dolaze na kraju dugog perioda unutranje borbe i emocionalnih bura. U nekoliko sluajeva pomenutih u Tipitaki ljudi su se preobratili u budiste posle kratkog susreta sa njim ili jo dok su o njemu imali tek osnovna znanja. Iako je Buda prihvatao takve ljude kao svoje sledbenike, jasno je da je smatrao kako je bolje podrobnije upoznati Dhammu i paljivo je istraiti pre nego to se odluimo na konverziju. Konverzija iz ainizma u budizam Upli Gahapatija, generala i uglednog graanina Nlande, ilustruje Budin stav o ovom pitanju. Posle dugog razgovora u kojem je Buda osvetlio neke od slabosti ainizma, Upli ga zamoli da ga primi meu sledbenike. Na taj zahtev Buda mu je odgovorio: Dobro razmisli, Upli. Uglednim ljudima kao to si ti prilii da o tome prvo dobro razmisle (M.I,379). Meutim, Upli je insistirao da on zna ta radi i ponovio je svoj zahtev. Onda Buda uputi i jedan zahtev Upliju: Ve jako dugo tvoja porodica hrani ainske isposnike. Nastavi da im daje hranu kad god naiu. Upli je bio izuzetno impresioniran Budinom plemenitou. Rekli su mi kako vi poduavate da hranu treba davati samo vama i vaim uenicima, a ne i drugima; da samo velikodunost prema vama i vaim uenicima donosi zasluge. A vi me sada ohrabrujete da dajem i ainima. Upli je obeao da e nastaviti da pomae svoju raniju religiju, jo jednom zamolio da postane sledbenik i konano ga je Buda prihvatio kao takvoga. Budin zahtev Upliju u vezi sa ainima delom daje odgovor na pitanje kakav bi stav novih budista trebalo da bude prema svojoj dotadanjoj veri. Konverzija u glavne teistike religije obino zahteva potpuni raskid ili ak snano odbacivanje prethodne vere. Buda je bio dovoljno irokih vidika da prizna da i druge religije moda sadre elemente istine u sebi i da poduavaju visoke moralne ideale. Poto je to tako, nije imao potrebu da potpuno odbaci druge religije i nije zahtevao od svojih sledbenika religijsku ekskluzivnost. Ovakvo prilagoavanje umesto neprijateljskog stava ka drugim verama znailo je da su budisti ponekad doputali da se u njihovu religiju provuku i sujeverja ili pogreni stavovi. Na pozitivnoj strani, to je takoe znailo da netolerancija, otra podela izmeu razliitih religijskih zajednica, osvajanje konvertita po svaku cenu, kao i sva ona mrnja i ljubomora koja sve to prati, generalno nisu bile karakteristike budistikih drutava. Videti Apostaza, Misije i Tolerancija PREPORAANJE Preporaanje (punabbhava) jeste ideja da se posle smrti um ponovo uspostavlja u novooploenoj jajnoj eliji i time se oivljava novo telo, a novo bie nastaje. Buda je uio da sila koja nagoni um ka novom telu jeste udnja (tah), pogotovo udnja za zadovoljstvima, za identitetom i udnja za novim ivotom. Krajnji cilj itave budistike prakse i vebanja jeste da se eliminie ta udnja i zaustavi proces preporaanja. Budino uenje o preporaanju se razlikuje od hinduistikog uenja o reinkarnaciji u dve vrlo vane stvari. Prema hinduizmu, (1) veno sopstvo ili dua (tman) prelazi iz jednog tela u drugo i (2) na kraju se spaja sa Svetskom duom (Brahman). Buda je tvrdio da (1) nita nije veno, (2) da bie jeste tok, jedan stalno menjajui proces i (3) oslobaanje ili nirva jeste prekidanje tog procesa. Videti Anatt i preporaanje. PREPREKE PRI MEDITACIJI Kad pokuamo da vebamo sabranost panje na dah ili neki drugi tip meditacije, ubrzo ponemo da uoavamo pojavu raznih misli. Buda je takve misli i emocije klasikovao u pet grupa: ulna 159

elja (kmmahanda), zlovolja (vypda), tromost i tupost uma (thna middha), uznemirenos i briga (uddhaa kukkua) i stalna sumnja (viikih). Ovih pet prepreka ne samo da ugroavaju meditaciju, one su takoe kljuni razlog mnogih psiholokih problema, te tako njihovo reavanje moe biti korisno kako za na svakodnevni ivot, tako i za duhovni napredak (A.III,63). Buda je rekao da te prepreke izazivaju slepilo, manjak vizije i uveavaju patnju (S.V.111). Takoe je rekao da kada se one smanjuju, um postaje elastian, prilagodljiv, pogodan za vebanje i blistav (S.V.92), a kada ih se oslobodimo, makar i privremeno, zadovoljstvo se raa, iz zadovoljstva nastaje radost, kad smo radosni telo se umiruje, umireno telo raa sreu, a um koji je srean postaje skoncentrisan (D.I,74). Nastanak ometajuih misli tokom meditacije moe se preduprediti i u Vitakkasahna sutti Buda savetuje nekoliko naina zamenu uznemirujue misli nekom neutralnom, razmatranje tete koju izazivaju takve misli, ignorisanje, njihovo nasilno prekidanje itd. (M.I,119). Meutim, prepreke se hrane naim postupcima kada ne meditiramo i otuda je najbolji nain borbe protiv njih da menjamo svoj nain ivljenja. Pridravanje pravila morala, prestanak traganja za sve novim ulnim stimulansima, strpljivost sa samim sobom, boravak u tiini, sve to nam moe biti od pomoi. Umanjenje pet prepreka otvara put kao hnama. Videti napredak u meditaciji. PRIJATELJSTVO Prijateljstvo (mittat) jeste blizak, ljubavlju ispunjen i neseksualni odnos izmeu dvoje ili vie ljudi i upravo je Buda takvu vezu meu ljudima hvalio vie od svega. Tako je osobu koju je nazivao dobrodunim prijateljem (suhadamitta) opisivao kao nekoga ko je uz nas i u dobrim i u loim vremenima, kome se moemo poveriti i ko se poverava nama, ko se raduje naoj srei i koji dobro govori o nama (D.III,187). Ali za Budu najvia vrsta prijatelja jeste duhovni, doslovno divni prijatelj (kalya mitta). I dok dobroduan prijatelj nudi socijalnu i emocionalnu podrku, duhovni prijatelj nam pomae da razumemo i praktikujemo Dhammu. U tekstovima se kae: ta je prijateljstvo sa dobrim? To znai slediti, esto biti u drutvu sa ljudima koji imaju veru, koji imaju vrlinu, znanje, velikodunost i mudrost; obraati se njima za savet, biti im privren, oduevljavati se njima i biti im nalik. Jednom je nanda rekao Budi: Mislim da imati duhovnog prijatelja znai polovinu svetakog ivota. Buda mu odgovori: Ne govori tako, nanda, ne govori tako! Prijateljstvo, zdruenost i bliskost sa duhovnim prijateljem jeste itav svetaki ivot (S.V,2).
Buddhism and Friendship, Subhuti, 2004.

PRIKLADAN PRISTUP Prikladan pristup (upya kusala) jeste spremnost uiteljeva da se prilagodi interesovanjima, potrebama i nivou razumevanja drugih, kako bi bio u stanju da prenese znanje o Dhammi (D.III,220; Th.158). U svom najboljem izdanju, prikladan pristup jeste jedna vrsta eksibilnosti i saoseanja. Buda je rekao da je esto prilagoavao svoje rei, ak i izgled, kako bi bolje poduio Dhammi razliite vrste ljudi: Vrlo se dobro seam mnogih skupova plemia, svetenika, domaina, asketa i boanstava... kojima sam prisustvovao. Pre nego to bih seo sa njima, obratio im se ili se ukljuio u njihov razgovor, ja bih preuzeo njihov izgled i njihov nain govora, kakav god da je bio i tek tada bi ih poduio Dhammi (D.II,109). Buda je svojim monasima i monahinjama preporuivao da kada poduavaju Dhammu u drugim zemljama, treba da koriste jezik tih ljudi sa kojima ive (M.III,235). Dobar primer Budinog prikladnog pristupa bee njegov susret sa Siglom. Jednog dana ugledao je tog mladia kako se klanja u pravcu est strana sveta, to je bila uobiajena religijska praksa toga doba. Upitao ga je zato to radi, a ovaj mu odgovori da ga je otac, na samrtnom odru, zavetovao da nastavi sa tim obiajem i tako produi porodinu tradiciju. Iako 160

Buda nije mnogo cenio takve rituale, video je da Sigla ima dobre namere, da se klanja stranama sveta iz potovanja prema svom ocu i da bi ispunio obeanje koje mu je dao. Zato, umesto da ga kritikuje ili ismeva, predloio je Sigli da malo izmeni svoju praksu, teda da ljude sa kojima ivi svoje roditelje, decu, prijatelje, svoje radnike, uitelje itd vidi kao strane sveta i da im se klanja tako to e se prema njima ophoditi sa dobrotom, potovanjem i ljubavlju (D.III,181). PRIKUPLJANJE HRANE Prikupljanje hrane (piapta) jeste nain na koji budistiki monasi i monahinje dolaze do hrane. Ova se praksa razlikuje od proenja. Prosjak prosi ili trai, dok budistiki monasi i monahinje samo dou do vrata potencijalnog dobrotvora, stanu na kratko u tiini i poto prime neto nastave dalje. Mahvastu kae: Mudar monah nita ne trai, plemeniti ne iskazuju svoje potrebe. Oni samo stoje i putaju da njihova inija bude viena. Tako plemeniti prikupljaju hranu. inija (patta) u koju se hrana prima i iz koje se kasnije jede jedna je od osam potreptina monaha i monahinja. Praksa prikupljanja hrane je skoro odumrla na ri Lanki, ali je jo uvek esta u Burmi i Tajlandu. PRIZORI, ETIRI etiri prizora (atu nimitta) jesu etiri stvari koje je prema legendi princ Siddhattha video i one su ga navele da napusti svetovni ivot i krene u potragu za istinom. Navodno, vozei se u koijama ulicama Kapilavatthua, naiao je na starca, bolesnika, le koji su nosili na mesto za spaljivanje i na lutajueg asketu. Iako ovu legendu nije mogue nai u Tipiaki, moe se posmatrati kao metaforu ovekove sudbine (starost, bolest i smrt), i kao valjan odgovor na nju (traganje za nainom da se izbegne takva sudbina). Pria o ova etiri prizora odavno je vrlo popularna tema budistike umetnosti. Govorei o odluci da napusti dom, Buda je rekao: Pre probuenja, dok sam jo bio neprobueni bodhisattva, iako i sam podloan roenju, tragao sam za onim to je takoe podlono roenju. Iako i sam podloan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma, tragao sam za onim to je takoe podlono starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma. A onda pomislih: Iako sam podloan roenju, zato tragam za onim to je takoe podlono roenju? Iako sam podloan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma, zato tragam za onim to je takoe podlono starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma? Kako bi bilo ako bih, iako podloan roenju, uvideo opasnost u svemu to je podlono roenju i tragao za neroenim, za krajnjom sigurnou od okova, za nibbanom? Kako bi bilo ako bih, iako podloan starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma, uvideo opasnost u svemu to je podlono starenju, bolesti, smrti, tuzi i prljanju uma i tragao za neostarelim, neobolelim, neumrlim, 161

netugujuim, neuprljanim, za krajnjom sigurnou od okova, za nibbanom? I tako sam, kasnije, jo uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u naponu snage i dok su moji roditelji, neskloni tome, plakali tako da su im suze potokom lile niz lice obrijao kosu i bradu, stavio na sebe uti ogrta i napustivi domainski ivot otiao u beskunitvo (M.I,163).

PRORICANJE, MAGIJA, SREA I SUDBINA Proricanje jeste navodna sposobnost da se predskae budunost, kao magijska mo da se promeni tok prirodnih dogaaja nekim natprirodnim sredstvima. Srea je kvalitet koji, ako ga osoba ima, osobi obezbeuje uspeh ili sreu, dok je sudbina navodno unapred predodreeni tok svih dogaaja. Buda je sve ove stvari okarakterisao kao vulgarne vetine i izriito zabranjivao svojim monasima i monahinjama da ih praktikuju (DN 1). Govorio je da dobar monah nee recitovati magijske formule, tumaiti snove ili znakove, niti praktikovati astrologiju (thabbaa supina lakkhana no vidahe atho pi nakkhana, Sn. 927). U jednoj od najteih osuda koje je nainio, takoe je rekao da e svaki njegov laiki sledbenik koji veruje ili praktikuje ovakva sujeverja biti izoptenik, prljavtina, propalica u okviru laike zajednice (AN V.175). I Tipiaka nabraja neke vrste ljudi koji se mogu ponovo roditi u istilitu; meu njima su delati, mesari, spletkaroi, korumpirane sudije i proricatelji sudbine (SN IX.1-21). Buda se verovatno protivio svim ovim sujeverjima iz nekoliko razloga. Prvo, verovanje u sreu i sudbinu u kontradikciji je sa uenjem o kammi. Praktikovanje proricanja i magije neizbeno je povezano sa brigom za imetak i time osnauje neznanje i pohlepu. Prodavanje maginih bajalica i amuleta obino ukljuuje prevaru, nepotenje i laganje. Paradoksalno je da su sva ova sujeverja danas iroko prihvaena kao istine u veini budistikih zemalja i esto ih praktikuju i sami monasi. Videti Astrologija i Blagoslov.

PROROANSTVO Proroanstvo (adisan) jeste iskaz, obino dat u religijskom kontekstu, koji precizno predskazuje kako e se dogaaji odvijati u budunosti. Hrianstvo se esto opisuje kao proroka religija, po tome to su Isusovo roenje i ivot navodno predskazani u Starom zavetu, te da Novi zavet predskazuje njegov drugi dolazak i dramatine dogaaje koji e tome prethoditi. Proroanstva nikada nisu imala neku znaajniju ulogu u staroj indijskoj religiji, a nema je ni u budizmu. Razlog tome je to je budizam uglavnom skoncentrisan na pojedinca i njegov doivljaj sadanjosti a ne na predskazivanje budunosti. Sem toga, dok neke religije smatraju da je sposobnost predskazivanja dokaz Boije ukljuenosti u ljudske poslove, budizam bi tako neto (ukoliko bi zaista bilo mogue) video kao samo jednu od nekoliko psihikih moi koje se mogu spontano dogoditi ili razviti vebanjem meditacije.

PROSTITUCIJA Prostitucija je prodavanje sopstvenog tela za seksualne ciljeve. Danas, kao i u drevnoj Indiji, ljudi prostituciju smatraju najniim nainom ivljenja (antimavak, Mil.122). Poto ukljuuje seks i razmenu novca, prostitucija se odnosi na tree Pravilo morala i isto tako na Budino uenje ispravnom ivljenju. Pitanje prostitucije treba posmatrati imajui u vidu onoga ko se prostituie i muteriju: (1) one koji su prisiljeni na prostituciju zbog siromatva ili socijalne iskljuenosti i (2) one koji to rade svojom voljom, zato to to smatraju prikladnim i lakim nainom da se zaradi novac. Prvi tip se u budistikim tekstovima naziva bludnik (vesiy) ili uliar (bandhak), dok su drugi 162

tip kurtizane (gaik ili nagarasobhin). Namera prvih je verovatno tek da preive i otuda je kammiki daleko manje negativna nego kod drugog tipa, iji motiv moe biti pohlepa, lenjost i pomanjkanje samopotovanja. Prva grupa nije svojevoljno ukljuena u pogreno ivljenje, dok druga sasvim oigledno jeste. A ta je sa muterijama? Muterije prvog tipa prostitutki sasvim izvesno kre i prvo i tree pravilo morala, jer seksualno eksploatiu drugu osobu, koristei teke okolnosti u kojima se ona nala. Muterije drugog tipa moda ne kre tree pravilo, ali teko da ine neto to e im pomoi u duhovnom razvoju. Generalno govorei, prostitucija jeste niska i ne hvale vredna aktivnost, tako da iskreni budisti sigurno nee u njoj uestvovati. Jedna od Budinih dobrotvorki bila je ena po imenu Ambapali, imuna kurtizana iz Veslija koja je kasnije napustila svoj zanat i postala monahinja (D II.95). U kanonu itamo da su prostitutke svoje prisustvo naplaivale 500, ak 1000 novia za no (Vin. I.268-9).

Ambapali poziva Budu u svoju kuu na veeru

PROSUIVANJE Doneti sud (pama ili vinihaya) o neemu znai izvui zakljuak ili doneti odluku o neemu. Prema Budi, ljudi prosuuju na jedan od etiri naina (1) prema spoljnjem izgledu (rpappama), (2) prema miljenju drugih (ghosappama), (3) prema ekonomskom statusu (lkhappama) ili prema stvarnom stanju (dhammappama, A.II,71). Takoe, sudove donosimo u odnosu na dva konteksta kada nas pozovu da presudimo u sporu dve ili vie strana ili kada prvi put sretnemo neku osobu ili je vidimo da se ponaa na odreeni nain. U prvom kontekstu emo svoj sud objaviti suprotstavljenim stranama i to e nadajmo se umiriti svaku neslogu meu njima. Sud o ljudima sa kojima dolazimo u kontakt obino donosimo u privatnosti naeg uma. Meutim, to e uticati i na nain na koji o njima mislimo sa potovanjem ili sa gnuanjem, poverenjem ili sumnjiavou, svianjem, nesvianjem ili ravnodunou. I naravno, miljenje koje o njima formiramo na osnovu svog prosuivanja uticae i na to kako se prema njima ophodimo. Poto je to tako, moramo biti vrlo oprezni kad prosuujemo druge, pogotovo kada ih kritikujemo. Moda bi bilo dobro pomenuti tip prosuivanja koji se naroito tie budista. Naime, postoji izvestan tip budista koji su vrlo zainteresovani da lupaju glavu o tome koju vrstu kamme je neka osoba uinila da bi se preporodila u svojim sadanjim okolnostima ili o tome gde e se oni sami preporoditi na osnovu onoga to sada ine. Takve spekulacije u najboljem sluaju mogu biti tek nagaanje. Buda je rekao da pokuavati da precizno istraimo suptilno i kompleksno delovanje kamme moe oveka samo navesti da poludi (A.II,80). Razlog tome nije to to je delovanje kamme ambivalentno, ve zato to nikada ne moemo znati ta se dogaa u umovima drugih ljudi, koji su im motivi, niti ak pun obim njihovog delovanja. Kada je Buda douo da njegov laiki uenik Migasla tvrdi kako su se nekoliko ljudi koji su nedavno umrli preporodili na odreenom mestu, rekao je: Ne presuuj drugima, ne presuuj drugima. Oni koji sude drugima kopaju duboku jamu za sebe (A.III,351). Osim mogunosti da sud koji donosimo o drugima moe biti pogrean, kritikovanje drugih takoe moe biti simptom ili podstai uobraenost i gordost. Ono ak moe biti nain na koji 163

odvlaimo panju od svojih slabosti i nedostataka. Pa ipak, mnogo je situacija u ivotu kada moramo doneti svoj sud o nekome je li bebisiterka prikladna da se stara o naem detetu, da li osoba koja nam trai novac u zajam zaista misli i da nam ga vrati, moe li mehaniar kojem smo oterali auto na popravku to i da uini. Kako se moemo osigurati da na sud odraava stvarnost, tako da smo u stanju da nainimo inteligentniji izbor? Buda je ponudio solidan i razuman savet: Brza odluka ne znai i ispravna odluka. Mudra osoba gleda stvar sa obe strane, trezveno, nepristrasno, imajui u vidu istinu, mudro i bez urbe. Takva se osoba zove pravednikom (Dhp.256-7). Prva stvar koju Buda ovde savetuje je ne donositi odluku brzo ili impulsivno (ashana). Veina stvari, a i ljudi, imaju vie strana i potrebno je vreme da se one do kraja otkriju. Slino tome, znanje o neemu obino dolazi na kraju prikupljanja podataka. Otuda, s pravom se moe rei da e svako prosuivanje uraeno na brzinu verovatno biti pogreno ili u najmanju ruku delimino. Ako stvari imaju vie strana, iz toga proizlazi da mogu razliito izgledati u zavisnosti iz kojeg ih ugla gledamo i zato nam je Buda savetovao da pogledamo obe strane neke stvari (attha anattha a ubho niheyya). Sasluati miljenje obe strane u sporu, uzeti u obzir i dobre strane neke osobe, a ne samo njezine nedostatke, imati u vidu da je osoba koja je bila gruba prema nama moda imala lo dan i da inae nije takva, sve su to primeri za ovakvo ponaanje. Nije uvek lako denisati kvalitete pravinosti (dhammena) i nepristrasnosti (sma), ali jedan vaan element za oba jeste jednakost u ophoenju. Uvek je razborito ne preuveliavati neke injenice u odnosu na druge, uzeti u obzir sve podatke i paljivo ih odmeriti. U Indiji Budinog vremena, kao i u mnogim drugim kulturama, terazije (tul) koriene su kao simbol pravine i nepristrasne odluke (Dhp.268). Kada prosuujemo o bilo kom pitanju, lako je da nas na jednu ili drugu stranu zavedu nae elje, ono to elimo da bude istinito. Prevaranti su upravo zato u stanju da nasamare ljude jer podstiu u njima pohlepu, znajui da ona zamagljuje sposobnost rasuivanja. Mudar ovek nastoji da svoja lina oseanja dri pod kontrolom kada prosuuje i da ostane paljiv za istinu (dhammassa gutto) tj. za injenice. Moda ovom Budinom mudrom savetu moemo dodati jo jednu stvar, koja je istaknuta u Pysi sutti (D.III,347-8). Poto smo doneli zakljuak u skladu sa svojim najboljim mogunostima, uvek je dobro nastaviti da imamo otvoren um. Na taj nain, ako kasnije iskustvo ili nove injenice pokau da je na sud bio pogrean, biemo u stanju da ga prilagodimo. Predrasuda jeste miljenje koje nije lako za menjanje i predrasude su uzrok mnotvu meuljudskih i socijalnih problema. PROBUENJE Probuenje (bodhi) je termin koji se odnosi na proces razumevanja stvarnosti. Kada, kao rezultat praktikovanja Budine Dhamme, neko duboko, potpuno i direktno prepozna prolaznost, nedovoljnost i nesupstancijalnost svih uslovljenih stvari, tada se za njega moe rei da je otvorio oi, postao probuen ili da je dostigao probuenje. Sasvim automatski, taj uvid donosi radikalnu promenu u naem iskustvu i ponaanju. Frustracija, napetost i strah bivaju zamenjeni mirom i radou. Osoba koja je probuena naziva se ili Budom ili arahatom. A samo stanje se takoe esto naziva nirva. Videti Mistika. PROBUENJA, SASTOJCI Buda je nekada saeto izlagao ono to je na drugim mestima detaljno objanjavao (M.III,223). Kada je sumirao razliita psiholoka stanja koja pomau u razumevanju stvarnosti, oznaio je sedam glavnih i nazvao ih Sedam sastojaka (bukvalno: udova) probuenja (satta bohanga). To su svesnost (sati), istraivanje mentalnih fenomena (dhamma viaya), energija (viriya), radost 164

(pti), smirenost (passaddhi), koncentracija (samdhi) i spokojstvo (upekkh). Svesnost nam omoguuje da uoimo pojave u stvarnosti i kada se potrudimo da razmotrimo i istraimo njihove osobine, poinjemo da uviamo da su sve one prolazne, nezadovoljavajue i nesupstancijalne. Radost daje krila naem duhovnom stremljenju, tako da ono nije samo neprekidna borba, a smirenost nam obezbeuje odravanje ravnotee dok prolazimo razliite uspone i padove, koji su neizbeni na ovom putu. Koncentracija dri panju i energiju fokusiranima, tako da nae interesovanje ne bledi i ne skreemo na stranputicu. Na kraju, spokojstvo smiruje ometajue misli i emocije, inei na taj nain um jasnim, a meditaciju lakom (D.II,79). PSIHIKA MO Psihika mo (iddhi) jeste sposobnost koja se ne podudara uvek sa poznatim zakonima prirode, a uzrok joj je oslobaanje ili razvijanje moi uma. Tako je Buda prihvatao da neki duhovno razvijeni ljudi mogu ispoljavati odreene psihike moi, a i on sam ih je ponekad ispoljavao. Glavne psihike moi koje se pominju u budistikim tekstovima jesu telepatija, psihokineza, levitacija i sposobnost razdvajanja astralnog tela (manomayakya) od zikog. Buda je upozoravao na opasnost od psihikih moi. Razlog je u tome to onome ko ih poseduje ljudi poinju da se enormno dive i to lako dovodi do zloupotrebe. Druga opasnost je da veina onih koji tvrde da ih poseduju jesu u stvari obini prevaranti. Dalje, Buda je smatrao da gajiti veru prema onima koji poseduju vrlinu, potenje i kontrolu nad svojim umom predstavlja vru osnovu od verovanja u one koji mogu da levitiraju ili itaju misli. Zbog toga je propisao da ukoliko monasi ili monahinje i razviju takve sposobnosti, ne smeju da ih demonstriraju pred nezareenima, niti da im o njima govore bez doputenja Saghe. Jednom je neki bogata skupocenu posudu od sandalovog drveta postavio na vrh bambusove motke u sred grada i objavio da je moe uzeti za sebe onaj ko se podigne sa tla i dohvati je. Jedan monah koji je razvio sposobnost levitiranja prihvatio je izazov i dohvatio posudu, posle ega ga je ogromna gomila oboavalaca sledila kuda god bi krenuo. Kada je Buda douo ta se desilo, pozvao je monaha i prekoreo ga: Ti si poput lake ene koja se pokazuje na pijaci ne bi li dobila koji novi (Vin.II,110-111). Videti uda. P P je jednostavan ritual koji obavljaju predani budisti, obino ispred Budinog kipa, a u znak seanja i potovanja prema njemu. Pi re p izvedena je iz korena p, to znai odavati poast ili potovati. Tokom pe, cvetovi, svee i mirisni tapii stavljaju se ispred kipa, pri emu se kontemplira njihovo simboliko znaenje i odrecituje nekoliko strofa. Otuda je p i kontemplacija i spoljanji izraz naeg unutranjeg uverenja.

PUA MANTNIPUTTA Pua Mantniputta je roen u gradu Suppraka, drava Sunparanta, dananja Sopara, mestu na obali severno od Mumbaija. Putovao je sa karavanom trgovaca sve do Svatthija, kad je uo Budu kako propoveda i odluio da postane monah. Pokazao se kao inteligentan i savestan, te je po 165

zavretku obuke rekao Budi da bi eleo da se vrati u rodni kraj i iri Dhammu. Buda mu je rekao: Ljudi u Sunparanti su agresivni i grubi. ta e uraditi ako te zlostavljaju ili ti prete? Pua odgovori: Pomisliu kako su blagi jer me barem ne udaraju. A ta e ako te udare? Pomisliu kako su blagi jer me barem ne gaaju kamenjem. A ta ako te budu gaali kamenjem? Pomisliu kako su blagi jer me barem ne tuku tapovima. A ta ako te ipak tuku tapovima? Pomisliu kako su blagi jer me barem ne bodu noem. A ta ako te ipak ubodu noem? Pomisliu kako su blagi jer me barem nisu ubili. A ta e pomisliti ako te ljudi iz Sunparante ipak budu ubijali? Prisetiu se da su mnogi uenici Blaenog, zgaeni nad svojim telom, ubili same sebe, a evo mene ubijaju a da ak to ni ne elim. Odlino, Pua, Odlino! Sa takvom obuzdanou i mirom bie u stanju da ivi meu narodom Sunparante. Idi i radi ono to misli da je najbolje (MIII,267-9). Pua je na kraju stigao u svoju domovinu i tokom nekoliko meseci na hiljade ljudi prihvatili su Budino uenje, a on postade probuen. Pua predstavlja izvanredan primer monaha sa misijom i eljom da slui drugima. Posedovao je samodisciplinu i smirenost (damupasama), hrabrost (dhiti) i odlunost (adhihna), a najvie od svega strasti prema Dhammi (dhammakma). Buda je rekao da oni koji su uspeli, uinili su to zahvaljujui strasti prema Dhammi (dhammakmo bhava hoti, Sn,92). U kasnijim vremenima, inspirisani Puinim primerom, indijski monasi su se izlagali opasnosti i naporima kako bi proirili Dhammu i do najudaljenijih kutaka Azije. PUSTA ZEMLJA T. S. Eliot (1888-1965) bio je jedan od najuticajnijih pesnika XX veka, a njegova poema Pusta zemlja (The Waste Land) smatra se njegovim najvanijim delom. Puna skrivenih istorijskih, literarnih i mitskih aluzija, kao i komplikovanih simbolikih gura, ona slika savremeni svet kao prazan i lien duhovnog znaenja. Tree pevanje Puste zemlje zove se Propoved o vatri, po Budinom uvenom govoru istog naziva, dittapariyya sutta (S.IV,19-20). Na kraju tog pevanja Eliot parafrazira Budine rei ponavljane mnogo puta tokom govora: O monasi, sve gori (Sabba bhikkh ditta) kao gori, gori, gori, gori. Buda je ovim mislio da je obian ovek opsednut ulnim zadovoljstvima i matanjima, tako da sam gori od udnje, mrnje i obmanutosti. Za Eliota, ove rei bile su moan i nepokolebljiv komentar o praznini u kojoj mnogi ljudi ive. Eliot je veoma cenio Budino uenje i ak je prouavao neke od budistikih tekstova. Prema Peter Ackroydovoj biograji Eliota, njegovo ...zanimanje za budizam nije bilo samo lozofske prirode. Nirvna je iskorenjivanje ponitavanje udnje, sloboda od vezanosti a u mladom Eliotu postojala je, kao to je mogue videti iz njegove poezije, jedna neutaiva elja da bude slobodan. Ako je Eliota pokrenuo Budin opis obine, profane egzistencije, mora da ga je podjednako uzbudilo i obeanje na kraju Adittapariyya sutte, da je mogue izdii se iznad ovakvog naina postojanja. Videvi to, u dobro upuenom plemenitom sledbeniku sve se vie raspruju iluzije o ulima. Kad mu se raspre iluzije, u njemu se hladi strast. Zahvaljujui hlaenju strasti, on se potpuno oslobaa. Sa potpunim oslobaanjem dolazi i znanje: Potpuno sam osloboen. Zanimljivo je primetiti da je Eliot ideju za naslov svoje uvene poeme dobio od Bude. Jer Buda je neka negativna psiholoka stanja esto opisivao kao mentalnu pustu zemlju (etokhila, A.V,17; M.I,101; S.V,57). PUENJE Puenje je navika udisanja dima nastalog usled sagorevanja listova duvana, i to ili u vidu cigareta ili uz pomo lule. Duvan je bio nepoznat u staroj Indiji, ali su ljudi udisali dim nekih biljaka zbog medicinskih razloga, a i iz zadovoljstva. Prema Suruta ikist, starom medicinskom traktatu, 166

udisanje dima je dobro kao purgativ, lek protiv umora, depresije, upala grla i nazeba, a takoe je dobar i za trudnice. Odreene biljke su spaljivane i dim je udisan uz pomo male metalne cevi (dhmanetti). Buda je odobravao takvu vrstu terapije dimom, te je i doputao monasima i monahinjama da imaju cevi koje se za to koriste (Vin.I,204), iako su ih neki ljudi izgleda smatrali luksuzom (a.IV,363). Cigare (dhmavatti) koje su se puile radi zadovoljstva, pravljene su mlevenjem jedne vrste umbira, afrana, sandalovine i aloe, od ega se dobijala na pasta i obmotavala oko trske duine otprilike 15 santimetara i debljine palca. Kada je pasta bila suva, trska je vaena, a takva cigara je pre paljenja premazana proienim buterom ili sandalovim uljem. Ove cigare su verovatno bile daleko manje tetne od dananjih. Drugi stari medicinski spis, araka sahit, preporuuje da se pri puenju sedi u uspravnom, ali udobnom poloaju, da se dim povlai tri puta za redom i na usta i na nos, ali da se izdie samo na nozdrve. I dok puenje vrlo negativno utie na telo, ono sasvim malo ili uopte ne utie na svest, te otuda, sa budistike take gledita, nema moralni znaaj. Neka osoba moe biti ljubazna, velikoduna i potena i pored toga to pui. Tako, iako se puenje ne moe savetovati sa stanovita zikog zdravlja, ono nije u suprotnosti sa pet Pravila morala. Puenje je vrlo esto u svim budistikim zemljama, iako je 2005. Butan postao prva zemlja u svetu koja je zabranila puenje. U Burmi, Tajlandu i Kambodi monasi esto pue, ali se na ri Lanki to smatra neprihvatljivim, mada i tamo neki monasi pue kada nisu pred oima javnosti. Ali zato je monasima na ri Lanki doputeno da vau duvan.

PUTOVANJA, BUDINA Putovati (rik ili saaraa) znai ii od jednog mesta do drugog, obino na veem rastojanju. Buda je smatran pre svega uiteljem i takvo gledanje jeste tano. Ali on nije bio uitelj poput Platona, koji je imao svoju akademiju, ili kao Toma Akvinski, koji je predavao na univerzitetu. Celokupno njegovo poduavanje odigravalo se na putovanju, u umama mangoa na obodima naseljenih mesta, u svetilitima podignutim kraj puta ili u gradskim parkovima. Buda je nastojao da to vie ljudi ima priliku da uje Dhammu, a da bi to postigao vei deo ivota proveo je putujui. Tipiaka belei neka od Budinih putovanja. Na primer, tokom prvih 12 meseci posle probuenja Najznaajnija mesta u Budino vreme u kojima je najee boravio 167

iao je od Uruvele do Srntha, natrag do Uruvele, a odatle do Ragahe preko Gaye, to je sve u svemu rastojanje od oko 315 kilometara. Jedno od najduih putovanja koja se pominju u Tipiaki bilo je od Ragahe do Svatthija preko Veslija, a potom natrag do Ragahe alternativnom rutom preko Kgirija i avja, to je sve u svemu neto oko 920 kilometara. Njegovo poslednje putovanje vodilo je od Ragahe, zatim preko Ptaigme i Veslija, pa na kraju do Kusinre, dakle nekih 275 kilometara, to je moralo biti vrlo naporno za jednog osamdesetogodinjaka (D.II,72-137). Buda je esto opisivan kako putuje u pratnji 500 monaha, to je zapravo konvencija kojom se kae mnogo ili jednostavno u pratnji velike grupe monaha. U nekim drugim prilikama, ne obavetavajui svog pratioca i saputnike, otiao bi i lutao sam neko vreme (S.III,95). ini se da je svuda iao peke, sem kada je morao da prelazi reke, kao kod Payge, dananjeg Allahabada (Vin. III,5) i Paligme, dananje Patne (M.I,225), kada je morao da se ukrca na splav. Samo je na jednom mestu opisan da nosi sandale, tako da je verovatno veinu vremena hodao bos (Vin.I,187). Na putu je moda spavao u odmoritima kraj puta, u staroj kolibi nekog grnara (M.III,238) ili, ako nita drugo nije mogao da nae, na otvorenom, na tlu prekrivenom liem (A.I136). Jednom kada je iao zemljom Kuru boravio je u kuici, a pod joj prekriven travom (M.I,501). Buda je jednom rekao svojim monasima: Idite na dobrobit mnogih, na sreu mnogih, iz samilosti prema svetu, za blagostanje, dobrobit i sreu bogova i ljudi. Poduavajte Dhammu, koja je divna na poetku, divna u sredini i divna na kraju. Objanjavajte i slovo i duh svetakog ivota, potpuno ispunjenog i savreno istog (Vin.I,20). Ovim reima Buda je izrazio sopstvene razloge da krene na tako dugaka i tegobna putovanja, iz saoseBuda eta pored reke u Uruveli. Reljef na stupi u Saniju, istona kapija anja za ovaj svet. Videti Veskha.

168

R
RACIONALIZAM Racionalizam jeste lozofska teorija po kojoj se do znanja moe doi jedino putem ljudskog razuma. Neki nadahnuti, ali slabo obaveteni budisti tvrdili su da je Buda bio racionalista i da je budizam isti racionalizam. Iako budizam zaista sadri izrazito racionalne elemente, verovatno vie od veine drugih religija, preterivanje je rei da je on potpuno racionalan. Buda je bio isuvie svestan onog suptilnog uticaja koji udnja i predrasude mogu imati na proces miljenja, a da bi se potpuno oslonio na razum. Prema njemu, tri stvari igraju ulogu u sticanju znanja ili mudrosti znanje steeno obrazovanjem (sutamaya pa), znanje steeno razmiljanjem (intmaya pa) i znanje steeno meditacijom (bhvanmaya pa)

RAD Videti ivljenje.

RADOST Radost (pti) jeste oseaj suptilne i ranirane sree i slian joj je. U budistikoj psihologiji, radost se vidi kao rezultat ivljenja u vrlini, znakom uspene meditacije i kao indikacija rasta duhovne zrelosti. Mnogi razliiti tipovi radosti su prepoznati u budizmu. Saradost na primer, jeste sposobnost da se obradujemo uspehu i srei drugih. Kada je mudrac Bvari samo uo re Buda, doiveo je ushienje (udagga), razdraganost (vedata) i zadovoljstvo (attamna, Sn.998-9). Buddhlambana pti jeste smirena radost koju moemo osetiti dok kontempliramo kip Budin. U Visuddhimaggi, radost se kategorizuje prema svom intenzitetu i efektu koji ima na telo; tako postoji manja radost (khuddik pti), trenutna radost (khaik pti), obilna radost (okkantik pti), nadahnjujua radost (ubbeg pti) i proimajua radost (phara pti, Vis.143). Neki ljudi zaziru od radosti, mislei da ih moe odvesti ka vezivanju, ali Buddhaghoa je nainio zanimljiv komentar o tome: To oseanje se zove radost, zato to njemu treba da se radujemo (Vis.143). Radost je vaan deo hna i jedan od sedam krakova puta koji vodi ka probuenju (D.II,79).

RAGAHA Ragaha, to znai Kraljevo boravite, bila je prestonica kraljevstva Magadha i najvei grad u Srednjoj zemlji. Buda ju je tokom ivota esto poseivao. Sastojala se od dva dela, starog grada podignutog u brdima i novog dela smetenog na ravnici, u podnoju tih brda. Oba dela bila su opasana ogromnim zidom, iji je ostatke mogue videti jo i danas. Budina dva omiljena mesta u gradu bili su Bambusov gaj i onie kamenito brdo nazvano Leinarev vrh, u blizini istone kapije grada. Arheolozi su uspeli da lociraju i iskopaju mnoge delove Ragahe koji se pominju u Tipiaki. Ragaha se danas naziva Ragir i nalazi se u severnoindijskoj saveznoj dravi Bihar.

169

Ragaha, Bambusov gaj

Ragaha, planinski deo

RHULA Rhula jedino Budino dete (A.I,24). Ime je moda dobio po tome to se rodio u vreme pomraenja Meseca (rhu). Neposredno posle njegovog roenja Buda je doneo konanu odluku da napusti svet svakodnevnice, postane monah i krene na put traganja za istinom. Sedam-osam godina kasnije Buda se vratio u Kapilavatthu, prvi put video Rhulu od kada je napustio dom, naloio Sriputti da ga zamonai, te ga poveo sa sobom. Ovo je izazvalo veliku uznemirenost kako nekadanje Budine ene Yasodhare, i njegovog oca Suddhodane. Verovatno je Budina namera bila da sinu prui obrazovanje vie zasnovano na duhovnosti, nego to bi ga dobio da je ostao kod kue. Rhula je izrastao u uzornog monaha i na kraju je postao probuen. Tako je prokomentarisao: Zovu me Rhula Srenik iz dva razloga. Zato to sam Budin sin i zato to sam jedno sa Istinom (Th.295). Sem nekoliko uzgrednih informacija, Tipiaka daje malo podataka o Rhuli. Tri Budina govora u Mahima nikyi bila su namenjena njegovom sinu (M.I,414; 421;III,277).
Kineski prikaz Rahule

RASA I RASIZAM Rasa je pojam koji podrazumeva da neke grupe ljudi imaju zike i psiholoke karakteristike koje ih znatno razlikuju od onih u drugim zajednicama. Takav pojam rase je danas uglavnom u nauci odbaen kao suvie neprecizan i nepodesan za denisanje. Rasizam je verovanje da neke grupe ljudi imaju zike i psiholoke karakteristike koje ih ine znatno inferiornijim ili superiornijim u odnosu na druge grupe. Neki primeri rasizma su nacistika ideologija vie rase, teologija holandske reformistike crkve, uenje baptistike crkve na jugu SAD, prema kojem je ropstvo crnaca Boija volja, kao i hinduistiki sistem kasti. Buda je bio verovatno prva osoba u istoriji koja je izrazila sumnju oko pojma rase i izriito odbacila rasizam. U uvenoj Vseha sutti, delu Sutta nipte, on kae: Pogledajte travu i drvee. Iako o tome ne govore, meu njima je mogue uoiti razliite vrste. Pogledajte insekte... etvoronoce, reptile... ribe... ptice. Iako o tome ne govore, meu njima je mogue uoiti razliite vrste. Meu tim biima razlike su mnogobrojne i jasne, dok 170

su meu ljudima one beznaajne. Ni po kosi, glavi, uima, oima ili ustima, niti po nosu, usnama, obrvama, vratu, ramenima, stomaku ili leima, ni po stranjici, grudima, mukim i enskim polnim organima, akama ili stopalima, niti po prstima, noktima, listovima, butinama, boji ili glasu, nije mogue na osnovu svih tih razlika uoiti razliite vrste kao kod drugih bia. Razlike meu ljudima su beznaajne (Sn. 601-11). RAT Rat (yuddha) jeste situacija kada dve ili vie zemalja ili grupa uestvuje u meusobnom oruanom koniktu tokom odreenog vremenskog perioda. Poto rat nastaje usled straha, pohlepe i mrnje i uvek ukljuuje ubijanje, budizam smatra da je on protiv prvog pravila morala. Budistiki lozo i mislioci nikada nisu posumnjali da je rat neto loe, pa tako nikada nije mogao ni da nastane pojam svetog rata krstaki rat ili dihad ili pravednog rata. Meutim, pojedini budisti jesu smatrali da u nekim vremenima uestvovanje u ratu moe biti manje od dva zla, te da jeste neprihvatljivo, ali nuno. Drugi mudri budisti su moda odbijali da se ukljue u rat bez obzira na okolnosti. Meutim, ratovi ne izbijaju iznenada, ve se obino nalaze na kraju perioda tenzija i straha. Najkonzistentniji budistiki odgovor na rat jeste baviti se uzrocima rata, pre nego to oni dou do take kada je oruani sukob neizbean. Politika istorija budistikih zemalja puna je ratova kao i u svim drugim zemljama. Meutim, ratovi radi isto religijskih ciljeva ili radi irenja budizma nisu bili uobiajeni. Prigovor savesti, tj. odbijanje da se slui vojska bilo u vreme mira ili rata bio je skoro nepoznat u budistikim zemljama, a najupadljiviji je primer Junog Vijetnama 60-tih i 70-tih godina prolog veka. Tajland je imao obavezni vojni rok skoro sto godina i tokom tog vremena nije bilo nijednog sluaja prigovora savesti. Paradoksalno je da su u Burmi sve donedavno mnogi mladi ljudi videli vojnu slubu kao alternativu zamonaenju.

RAZUMEVANJE, ISPRAVNO Ispravno razumevanje (samm dihi) jeste prvi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu. Engleska re razumevanje (understanding) znai bukvalno stajati ispod, biti vrlo blizu neemu, tako da ga vrlo dobro poznajemo. Pi re dihi bukvalno znai vienje. Otud, ispravno razumevanje znai negovanje onih kvaliteta uma koji e nam omoguiti da potpuno i na realistian nain vidimo, tj. shvatimo stvari ili, kako je to Buda izrazio: znanje i vienje stvari kakve one zaista jesu (na primer, S.III,59). Neki od stavova koji nam mogu pomoi u razvijanju ispravnog razumevanja ukljuuju pokuaj da neto direktno iskusimo, umesto da se oslanjamo na tua miljenja, oslobaanje od predubeenja, izbegavanje prebrzog zakljuivanja, otvorenost za razliita objanjenja, osiguravanje vremena sebi da izvuemo pravi zakljuak, spremnost da promenimo miljenje kada nam se prezentuju injenice koje mu protivree, nebrkanje dela i celine neke stvari itd. Svaki od ovih stavova je Buda pomenuo u nekom od svojih govora. Sriputta je takoe rekao da sluanje drugih, obraanje pomne panje, razgovor, vrlina i spokojan um mogu pomoi u razvijanju ispravnog razumevanja (M.I,294). Oigledno, ispravno razumevanje je pre proces nego ksirana ideja, verovanje ili miljenje. A kulminacija i okonanje tog procesa bie probuenje. RAZVOD Razvod jeste legalno okonanje braka. U mnogim religijama brak je religijski in i otuda postoje razliita ogranienja u pogledu braka. U nekima od tih religija razvod je mogu jedino ako jedan od partnera poini preljubu, dok je u drugima razvod mogu, ali samo na inicijativu mua. Poto 171

budizam gleda na brak ne kao na neto sveto, ve kao na ugovor izmeu dve osobe, on prihvata da ukoliko se to dvoje ljudi sloi da okonaju svoju vezu, oni to i mogu da uine. Budizam i sve budistike kulture su oduvek gledale na brak kao na neto to je vredno ouvati, ali u isto vreme nikada nisu postavljali pravne barijere u pogledu razvoda. RECIKLAA Terminom reciklaa danas se obino oznaava praksa racionalnog i odgovornog korienja resursa. Ova praksa izrasla je iz zabrinutosti za prekomerno zagaenje prirodne okoline, svesti da su prirodni resursi ogranieni i iz potovanja prema prirodi. Budisti su motivisani na reciklau zbog svakog od ova tri motiva, ali i Budinim uenjem o zahvalnosti i potovanju svakog oblika ivota. Buda je svoje monahe i monahinje video kako ive potpuno od onoga to dobiju od drugih, te ih je podsticao da to to im je dato iskoriste do kraja i sa panjom. nanda je jednom rekao da za svoj ogrta, kada jednom postane suvie iskidan da bi ga dalje nosio, pronalazi mnoge druge naine upotrebe (a.II,23). Buda je takoe poduavao uenike da budu obazrivi prema ivotinjama i biljkama. Ovo ukljuuje i uzimanje od prirode samo ono to nam je potrebno, korienje toga na najbolji mogui nain i davanje neega zauzvrat.

RECITOVANJE Recitovanje (appa ili sagti) jeste ritmiko izgovaranje rei ili teksta propraenog nekada muzikom. Recitovanje je imalo vrlo vanu ulogu u prenoenju Dhamme. Tokom najmanje 300 godina monasi i monahinje su se redovno sastajali i recitovali sutte, kako bi ih sauvali u pamenju. Danas, recitovanje ima socijalnu, kontemplativnu i ak terapeutsku vrednost. Njime je mogue smiriti misli i fokusirati panju, a to je dobra priprema za meditaciju. Raireno je uverenje da recitovanje Budinih rei, naroito govora kao to je Metta sutta, moe imati isceljujui efekat, a postoje i neki dokazi koji govore tome u prilog. Blag i relaksirajui zvuk pri recitovanju moe okrepiti i telo i um, a grupa ljudi koja se okupila oko bolesnika da recituje moe uiniti da se on oseti prihvaenim i paenim, a to doprinosi procesu izleenja. Kineski monah iz VII veka I-tsing nabrojao je sve blagodeti recitovanja: Omoguuje nam da saznamo za sve vrline Budine, uimo da cenimo poeziju, proiuje jezik, iri plua, uimo se poverenju u zajednicu i utie na poboljanje zdravlja (tako to podstie duboko disanje). Recitovanje u Bodh Gayi, ispod Bodhi drveta Videti Muzika. REI, BUDINE POSLEDNJE Neposredno pre nego to je umro u Kusinri, Buda je dao poslednja uputstva onima okupljenim oko njega. Poto je to uinio, izgovorio je svoje poslednje rei, koje je trebalo da poslue i kao opomena i kao ohrabrenje. Te rei su bile: A sada vam, monasi, kaem: Sve uslovljene stvari su 172

nepostojane. Uz pomo svesnosti, do cilja stignite (Vaya dhamma sankhra. Appamdena sampadetha). Zatim je uao u duboko meditativno stanje i posle izvesnog vremena mirno izdahnuo (D.II,156).

REINKARNACIJA Reinkarnacija je termin kojim se obino oznaava verovanje da posle smrti naa dua ili sopstvo prelazi u novo telo i nastavie to da ini sve dok ne stigne do konanog cilja. Hinduizam, ainizam, Druzi i neki zagovornici new age pokreta veruju u reinkarnaciju. Buda je, meutim, negirao ideju reinkarnacije i zagovarao umesto toga preporaanja.

REKE Reka (gag, nad ili savant) jeste prirodni vodeni tok, koji se protee na veem rastojanju sve do neke druge vodene povrine: druge reke, jezera ili mora. Posle Himalaja, najuoljivija prirodna karakteristika Srednje zemlje, onog dela Indije u kojem je iveo Buda, jesu reke. One imaju ogromnu vanost, kao transportni put, izvor hrane (ribe) i izvor vode za navodnjavanje useva. Neke od reka koje teku kroz Srednju zemlju Gang i Yamnu, Rapti, Gandak i Ghanghara (A.V,22) izuzetno su bogate vodom. Reka Son je kod Dehrija, gde je Buda morao da prelazi putujui za Srnth, iroka skoro etiri kilometra. Kada bi praen monasima i monahinjama stigao do reke, esto su morali da potrae neki amac, drugo plovilo ili bi napravili splav od trske i granja kako bi preli na drugu obalu (D.II,89). Zato su za Budu, koji je dobar deo svog ivota proveo putujui zemljom, reke predstavljale pre svega veliku prepreku. Otuda ne iznenauje da je esto koristio reku i mnoge druge stvari sa njom povezane kao metafore za duhovno traganje i njegov cilj. On je uobiajeni nain ivota nazivao ovom obalom (ora) a nirvu drugom obalom (pra). Prvi stupanj probuenja nazvao je ulazak u tok (sotpatti), to bi odgovaralo plivanju preko reke. Za njega su negativni stavovi i emocije predstavljali bujice ili poplave (ogha) koje nas ponesu sa sobom. Za monaha koji marljivo prouava Dhammu, da je onaj koji zna za uvalu (tittha nti, M.I,221). Govedar Nanda je ubeivao Budu u svoju odlunost i sposobnost da Reka Son bude dobar monah sledeim reima: Gospodine, neu ostati zarobljen na ovoj obali, niti u se nasukati na suprotnoj. Neu potonuti na sred reke i neu se nasukati na reno ostrvo. Neka me Uitelj prihvati za monaha (S.IV,181). U jednom od svojih najuvenijih poreenja Buda je Uenje uporedio sa improvizovanim splavom, koji poto je iskorien moe biti odbaen; ideja je u tome da se ne treba vezivati ak ni za neto tako dragoceno kao to je Uenje koje nas je oslobodilo (M.I,134). Svaki put kada lutajui monah ili monahinja naiu na veliku reku kako klizi u tiini ili kada prosti govedar poput Nande otera stoku na pojilo, imae priliku da se podseti nekog vida Budinog uenja. 173

RELIGIJA Re religija dolazi od latinske rei religio, to znai pobonost, a u vezi je i sa religens, to znai strah od bogova. esto se kae da budizam nije religija ve nain ivota. Teko je komentarisati ovu tvrdnju ukoliko nemamo deniciju i religije i naina ivota. U renicima se religija denie kao verovanje u postojanje boga ili bogova, kao i aktivnosti usmerene ka njihovom oboavanju. Prema ovoj deniciji, budizam sigurno nije religija, ali nisu ni ainizam, konfuijanizam, kao i neke od kola hinduizma. Ako je budizam nain ivota, onda su to sigurno i judaizam, hrianstvo, hinduizam, sikizam itd. zato to zahtevaju ponaanje na odreeni nain, a ne samo verovanje u odreene dogme. Pa ipak, sa svojim snanim naglaskom na realizam i razumevanje, nasuprot slepoj veri, budizam se izdvaja od drugih religija. Moda bi ga najbolje bilo opisati kao religijsku lozoju ili duhovnu psihologiju. Danas je na Zapadu postalo popularno smatrati da su sve religije u sutini iste. Ovakav stav je rezultat razumljive reakcije na netolerantnost u prolosti, pada poverenja u religiju i pogrenog uverenja da uporeivati i odluiti se za jednu od ponuenih stvari znai biti netolerantan. Ve letimino razmatranje glavnih svetskih religija, a ne samo onih manjih, otkrie nam njihova zajednika obeleja, ali isto tako i nepomirljive razlike. Jednom je neko upitao Budu: Da li svi uitelji i svetenici poduavaju istu istu ideju, sprovode istu praksu, slave istu stvar i streme istom cilju? Buda je odgovorio: Ne, oni to ne ine. A zato? upita znatieljnik. Zato, odgovori Buda, to je ovaj svet sainjen od mnogo razliitih stvari. Poto je to tako, neka se bia fokusiraju na jedno, a druga na drugo meu tim stvarima. Na ta se fokusiraju, za to postaju vezana i onda objavljuju: Samo je ovo istina. Sve drugo je lano. I tako ne poduavaju istu ideju, ne sprovode istu praksu, ne slave istu stvar i ne streme istom cilju (D.II,282).

RELIGIJSKE KOLE U BUDINO VREME Dva najvanija religijska pokreta u vreme Bude bili su bramani i samane. Bramani su sledili drevnu religiju Veda i smatrali ih najviim duhovnim autoritetom. Meutim, napredniji bramani toga doba poeli su da sumnjaju u ekasnost vedskih rituala i obraaju vie panje etici i meditaciji. Naroito su poeli sa podozrenjem da gledaju na vedske rituale rtvovanja, u ta je bilo ukljueno i klanje ivotinja. Neki od liberalnijih bramana su poeli da privlae sve vie uenika i da osnivaju posebne kole. Meutim, sebe su jo uvek smatrali delom vedske ortodoksije. Samane su, sa druge strane, odbacivale Vede i veinu bramanskih verovanja i praksi, tako da su ih bramani smatrali neortodoksnima, ak jereticima. Ovakav negativan bramanski stav prema samanama dobro ilustruje Ambatthin komentar da su Buda i njegovi uenici beznaajni, odrpani, bedni samane, prljavtina sa Braminih stopala (D.I,90). Poslednji deo ove uvrede odnosi se na verovanje da je najnia kasta ljudi stvorena od stopala Brame, vrhovnog boanstva. Poto je veina samana ignorisala kastinska pravila, to ih je u oima bramana izjednaavalo sa najniom kastom, kao i sa onima koji su se na lestvici nalazili jo nie, izvan kastinskog sitema. Oni su ignorisali drutvene norme i oekivanja, obino su drali zavet celibata i u duhovnim stvarima prednost davali iskustvu, a ne tekstualnim autoritetima. Eksperimentisali su sa meditacijom, samomuenjem, 174

jogijskim disanjem, gladovanjem i izolacijom od ulnih stimulansa. Kada bi kao rezultat ovakvih praksi neki od njih imao neku vrstu mistikog iskustva i to ga navelo da poveruje kako je dostigao probuenje ili osloboenje, poeo bi da privlai uenike i to bi vodilo do formiranja nove kole. Neke od koli pomenutih u Tipiaki su avaka (oni koji vode ist ivot), mundaka svaka (obrijani sledbenici), aila (oni sa pletenicama), paribbaka (lutalice), maandika (oni koje nose trozubac), aviruddhaka (slobodni), gotamaka (Gotamini uenici) i devadhammika (nalik bogovima, A.III,276). Ove i druge kole samana zajedniki su bile nazivane vodiima preko reke (titthiya), zato to su tvrdili da mogu da pokau put prelaska iz ovog sveta u drugi. Kasnije su budisti koristili ovaj naziv za samane ne-budiste. Dve dominantne kole samana toga vremena, od kojih se u Indiji samo jedna odrala do danas, jesu nigaha (bezgranini, A.III,276), kasnije poznati kao aini. Skyaputte, budisti. Budu su esto oslovljavali sa asketa (samana) Gotama (D.I,4). Budino vreme je doba velikih religijskih previranja. Na poetku Budine karijere kao uitelja tri uvena brata, iz klana Kassapa, koji su bili predvodnici grupe atila samana, postali su njegovi uenici i sa sobom doveli i sve svoje sledbenike (Vin.I,24-5). Ovaj dogaaj, vie nego ijedan drugi, skrenuo je panju irih krugova na Budu ubrzo poto je poeo da poduava. Dva oveka koja su kasnije postali njegovi glavni uenici, Sriputta i Moggallna, bili su obojica avake pre nego to su postali budisti. Povremeno su i Budini uenici postajali lanovi drugih kola, a jedan od takvih je i Sunakkhatta (D.III,2).
Sramana Tradition: Its History and Contribution to Indian Culture, G. C. Pandey, 1978.

REVNOST Revnost (handa) jeste oseaj velike energije i entuzijazma. Mogu je aktivirati nekoliko stvari oseaj sigurnosti nastao prouavanjem i praktikovanjem Dhamme, inspirisanost nekom naroito asnom i mudrom osobom, doivljavanjem blagodeti meditacije, ak kontempliranjem neizbenosti smrti. Buda kae da je vrednost revnosti u tome da animira volju i daje nam energiju, samouverenost i odlunost (MN 95). Meutim, ako nije pod kontrolom, revnost se moe izmetnuti u uznemirenost, zabludu da je sve mogue postii pukom snagom volje i ak u fanatizam. Trebalo bi da, govorio je Buda, koristimo svoju energiju onako kao kada bismo u aci drali pticu. Ako je jako stegnemo, moemo da je ubijemo. Ako je ne stegnemo dovoljno, mogla bi nam se izmigoljiti izmeu prstiju (MN 128). Neophodan je balans izmeu revnosti, sa jedne strane, i strpljivosti, relaksiranosti i mentalnog mira, sa druge. Videti Napor.

RITUALI Ritual (pvidhi ili vata) jeste serija postupaka koja se izvodi uvek na isti nain, u uverenju da imaju neki religijski efekat kada se pravilno izvede. Iako Buda generalno nije mnogo cenio rituale, nije se ni protivio onima koji su nekodljivi i koji na neki nain pomau ljudima. Ali je takoe rekao da miljenje kako obavljanje ili uestvovanje u ritualima za neiji raun moe imati nekakvu duhovnu vrednost (slabbataparmsa) jeste zabluda, koja u krajnjoj liniji ometa nae napredovanje na Putu (Dhp.271). Prema Budi, jedino etino ponaanje, postupci dobrote, smirenje i proienje uma, kao i razvijanje razumevanja, mogu nas dovesti blie probuenju. Uprkos ovome, predani, ali neobaveteni ljudi irom budistikog sveta izvode najrazliitije rituale, verujui u njihovu duhovnu vrednost. Neki od tih rituala ukljuuju veliki broj prostracija, komplikovane postupke pred kipovima Bude i uestvovanje u ceremonijama blagosiljanja. I dok takve stvari mogu pruiti ohrabrenje i sigurnost, biti motivisani dobrim namerama, one suvie lako postaju 175

Indusi se kupaju u Gangu kod Riikea

zamena za onu praksu koja nas zaista menja podrka klonulome, potenje, neporonost, pomaganje siromanima itd. Buda je rekao: Mudri kau da istotu ne moe zadobiti onaj ko je trai u spoljanjim stvarima (S.I,169). Videti Vezivanje za pravila.

RITUALNO ISTO I PRLJAVO Mnoge religije ue da su neke materije, esto neka vrsta hrane, telesne tenosti ili odreene ivotinje, neiste i da na neki nain prljaju onoga ko sa njima doe u kontakt. U vezi sa ovakvim idejama i na njima zasnovano jeste i shvatanje da pranje u vodi ili simboliko pranje vraa pojedinca u stanje istote. Ovakva verovanja bila su dominantna u Indiji Budinog vremena. Tako su brahmani poduavali da je greke mogue sprati kupajui se u Gangu ili nekoj drugoj svetoj reci (M.I,39). Takoe su uili da e ih kontakt sa pripadnicima nie kaste, sa enama u vreme menstruacije ili sa nekim ivotinjama uprljati. Kao i sa drugim slinim verovanjima i sujeverjima, Buda je ideju ritualne neistoe podvrgao zdravorazumskoj analizi i ustanovio da je neosnovana. Kontakt sa prljavtinom nekoga zaista moe uprljati, ali to se jednostavno moe ukloniti pranjem (M.II,151). Kada joj je reeno da ljudi mogu svoje grehe sprati pranjem u svetim rekama, monahinja Puik je u ali odgovorila da onda sve barske kornjae, krokodili i abe sigurno idu u raj (Th.341). Pravo prljanje, objasnio je Buda, dolazi od negativnih misli i nemoralnog ponaanja i ta neistoa se moe ukloniti jedino promenom naeg srca i postupaka. On je to nazvao unutranjim pranjem (sinto antarena sinnena, M.I,39).

RODITELJI I ODGAJANJE DECE Reditelji su neija majka (mt) i otac (pitu), a njihov je zadatak da odgajaju svoju decu. Poto smo potpuno zavisni od svojih roditelja tokom prvih nekoliko godina i poto su oni prvi ljudi sa kojima imamo vezu, roditelji imaju kljunu ulogu u naem zikom, intelektualnom i moralnom razvoju. Poto je i sam bio roditelj, Buda je imao ta da kae o vetini odgajanja dece. Uloga roditelja, sem da vole i brinu za svoje potomstvo, govorio je Buda, jeste da odvrate svoju decu od loeg, da ga ohrabre da ine dobro, daju mu obrazovanje, obezbede mu odgovarajueg branog druga i ostave mu nasledstvo (D.III,189). Takoe je rekao da deca treba da vole (ljubav) i potuju svoje roditelje, jer majke i oevi ine toliko toga za svoju decu odgajaju ih, hrane i upoznaju sa svetom (A.II,69). Kao da je eleo da naglasi blagoslov zahvalnosti, Buda je takoe rekao da nam je nemogue da se potpuno oduimo roditeljima za sve ono to su uinili za nas. Zatim je 176

dodao pravilo: Ali ko god svoje roditelje koji ne veruju ohrabruje da veruju, tako da njegovi nemoralni roditelji postanu moralni ili njegovi roditelji neznalice postanu mudri, taj se time oduuje, ini i vie od oduivanja, za svoje roditelje (A.I,61). Videti Domainski ivot.

ROPSTVO Ropstvo je pravni sistem u kojem neko moe legalno da poseduje drugu osobu i prisiljava je da za njega radi. Robovi (dsa), kao i svako drugo vlasnitvo, mogu biti kupovani, prodavani i stavljani pod hipoteku. U staroj Indiji bilo je pet vrsta robova: onih koje je rodila robinja, kupljeni, dobrovoljni robovi (na primer da bi izbegli glad u vreme sue), oni koji su postali robovi iz straha i oni zarobljeni tokom vojnih pohoda (a.VI,285; Vin.IV,224). ivot roba bio je vrlo teak; i za mali prekraj mogao ga je vlasnik iibati, okovati, igosati ili hraniti otpacima (a.I451). Tako itamo o eni koja je razbila glavu svojoj slukinji zato to je ustala kasno (M.I,125). Buda je govorio da je kupovina i prodaja ljudskih bia lo nain zaraivanja za ivot (ivljenje, ispravno) (A.III,207) i zabranjivao je monasima i monahinjama da kao poklone primaju robove ili da ih poseduju (D.I,5). To uenje se ini najstarijom poznatom zabranom ropstva. Uprkos ovome, ropstvo je postojalo u budistikim zemljama kao i svugde drugde. A kada je tamo bilo zabranjeno, to je uinjeno pod kolonijalnom vlau na ri Lanki dvadesetih godina XIX veka, a u Burmi, Laosu i Kambodi krajem tog veka. I u Tajlandu, koji je bio nezavistan, ropstvo je zabranjeno otprilike u to vreme, pod pritiskom zapadnih sila. Poslednja budistika zemlja koja je ukinula ropstvo bio je Butan, 1962. godine. Poslednja zemlja sveta koja je ropstvo stavila van zakona bila je Mauritanija, 1980. godine, iako zapravo ono nastavlja da postoji i tamo i u nekim delovima Srednjeg istoka.

177

S
SABOR Sabor (sagti) jeste okupljanje grupe osoba radi nekog naroitog cilja. Pli re doslovno znai recitovanje (gti) zajedno (sam). Posle Budine smrti iskusniji monasi odluili su da odre sabor i deniu uenje, te ga sauvaju u pamenju za budue generacije. To okupljanje, nazvano prvi sabor, odrano je u Sattapaa peini u Ragahi i prisustvovalo mu je 500 arahata (Vin.II,283-88). Oko sto godina kasnije odran je i drugi sabor i gradu Vesli, kako bi se razreili sporovi oko monakih pravila, i tada je itav Kanon ponovo odrecitovan, a uenje iznova utvreno (Vin.II,293-306). Tradicija kae da je kralj Aoka organizovao trei sabor u Paliputi, iako za to ne postoje vrsti istorijski dokazi Kae se da su razliiti stavovi unutar Saghe bili pomireni, monasi i monahinje koji su krili pravila izbaeni iz zajednice, a misionari poslati u razliite krajeve Indije i jo dalje, kako bi irili Dhammu. Posle toga, budizam se lagano raslojio u razliite pravce i vie Sattapanna peini u Ragahi nije bilo mogue odrati sabor koji bi predstavljao gde je odran prvi budistiki sabor sve budiste, te su u pojedinim zemljama odravani lokalni sabori. Godine 1956. burmanska vlada organizovala je u Rangunu ono to je nazvano estim theravda saborom, iako je taj dogaaj naiao na prilino mlak odjek u ostalim Theravda zemljama. Posle ovog skupa objavljeno je novo i ispravljeno izdanje Tipiake.

esti budistiki sabor (1954-1956)

178

SABRANOST PANJE NA DAH Sabranost panje na dah (npnasati) je najosnovnija i ujedno najpopularnija forma budistike meditacije. Buda je rekao: Kada se razvija i neguje sabranost panje na dah, to donosi veliki plod i korist (M.III,82). Oni koji upranjavaju tu meditaciju e zauzeti udoban poloaj, obino sa ukrtenim nogama i pravih lea, pa e pokuati da blago fokusiraju panju na udah i izdah. Kako postepeno napreduju, sve vie e uoavati da im panja odluta i bie u stanju da se vrate na dah. Time e stei poveanu koncentraciju, mentalnu disciplinu, kao i psihiku i ziku oputenost. Kako im praksa sazreva, koncentraciju treba lagano zamenjivati svesnou, tj. umesto da pokuavamo da kontroliemo panju, jednostavno smo svesni svega onoga to se dogaa, iz trenutka u trenutak. Fizika udobnost i mentalna budnost su prvi korak u kontrolisanju uma, tako da ga je mogue razumeti, a kasnije i osloboditi. Buda je rekao: Ba kao kad u poslednjem mesecu leta, kada vetar raznosi prainu i pesak unaokolo, padne neoekivani pljusak i odmah ih obori na zemlju, isto tako sabranost panje na dah, kada se razvija i neguje, jeste mirna i uzviena, prijatan nain ivljenja i smesta odagna i umiri tetne misli (S.V,321). uveni psiholog Vilijam Dejms istakao je istu stvar samo savremenim reima: Sposobnost da svojom voljom vratim natrag odlutalu panju, uvek iznova, sam je koren moi rasuivanja, karaktera i volje. Niko nije compos sui (sam svoj gospodar) ako ovo nije u stanju da uini. Sistem obrazovanja koji bi razvijao ovu sposobnost bio bi obrazovanje par excellence. SAKY Saky je bio naziv geografske oblasti i plemena koje je u njoj ivelo. Siddhattha Gotama, poznat u istoriji kao Buda, pripadao je tom plemenu. Saky je bila i mala drava stenjena izmeu mnogo veeg kraljevstva Kosala i plemenskog saveza Vai, a danas je to severoistoni deo savezne indijske drave Uttar Pradesh. Prema legendi, Skyani su svoje ime dobili prema drvetu saka, Tectonia grandis, to je indijska tikovina. Skyani su pripadali ratnikoj kasti, poznatoj po svom ponosu i impulsivnosti, a susedi su ih smatrali grubima. Iako su nominalno nezavisni, Skyani su bili pod snanim uticajem svog istonog suseda. U Tipiaki se kae: Skyani su vazali kralja Kosale, nude mu svoje usluge i klanjaju mu se, izvravaju njegova nareenja i odaju potovanje (D.III,83). Pred kraj Budinog ivota, njegovu domovinu napala je i prisajedinila Kosala. Buda je svojim monasima jednom rekao da kada ih drugi pitaju iju lozoju slede ili kojeg uitelja potuju, treba da odgovore da su oni sinovi Skyanina (D.III,84), tj. Bude. Postoji u Nepalu zajednica koja se naziva Saky i tvrdi da su direktni potomci ovog drevnog naroda, mada istoriari takve tvrdnje smatraju neutemeljenim. SKYAMUN Slino nazivima Buda i Tathgata, Skyamun je bila titula data Siddhattha Gotami poto je postao probuen. Saky je naziv plemena u kojem se Siddhattha rodio, a re muni znai mudrac ili utihnuli mudrac. Otuda ova titula znai mudrac iz plemena Skya. 179

SAL DRVO Sal je savremeni indijski naziv za drvo koje se u budistikim tekstovima naziva sla. Drvo sal je esto u severnoj Indiji i botaniko ime mu je Shorea robusta. Opisuje se kao ogromno, sa tamnozelenim listovima, pravog debla i prekrasnog izgleda (D.III,152; a.V,251). Cvetovi sala su narandastouti i prijatnog mirisa. Buda je umro u Kusinri, leei izmeu dva sal drveta, koja su u tom trenutku iznenada procvetala, iako im nije bilo vreme, a onda su sa njih poele latice da padaju iz potovanja prema Uitelju. Buda je tom prilikom ukazao na vrlo vanu stvar: Ovo salovo drvee je procvetalo kad mu vreme nije i posulo me laticama u znak potovanja. Ali monah ili monahinja, nezareeni sledbenik i sledbenica koji ive u skladu sa Dhammom i savreno je ispunjavaju, tek oni mi ukazuju potovanje na najvii mogui nain (D.II,137-8). SAMOPRIHVATANJE Samoprihvatanje je sposobnost da se radujemo sopstvenim dobrim kvalitetima i budemo spokojni i tolerantni prema svojim manama. Neke religije ohrabruju oseaj grenosti i bezvrednosti, ali je budizam oduvek takva oseanja smatrao negativnim i neim to ne pomae, uglavnom zato to su ona usmerena na neto to pripada prolosti. U budistikoj psihologiji termini attapiya (Dhp.157), attakra (S.I,75) i attakma (A.II,21) znae cenjenje samoga sebe, samopotovanje i ljubav za samoga sebe i Buda ih je uvek koristio u pozitivnom smislu. Pri praktikovanju meditacije ljubavi, prvi korak jeste razvijanje ljubavi prema samome sebi, zato to teko moemo da volimo, potujemo i brinemo se za druge ako ne oseamo isto to za sebe same. Kao to kae Buda: Onaj ko istinski voli sebe, nikada nee povrediti drugoga (S.I,75). SAMOUBISTVO Samoubistvo je namerno ubijanje samoga sebe. Ljudi se ubijaju iz oajanja, da bi sebi prekratili patnju, da bi izbegli sramotu, ponienje ili ponekad i kao politiki gest. Tipiaka belei samoubistvo mladog branog para zato to su enini roditelji bili odluni da raskinu njihov brak (M.II,110), kao i grupe monaha koji su se ubili iz oseanja gaenja prema samima sebi (S.V,320). Jedan od neobinijih naina samoubistva jeste uporno zadravanje daha (a.II,7). Buda je pominjao da bi ljudi nekad sebe izboli, popili otrov, skoili sa stene ili se obesili zbog besa usmerenog ka samima sebi (A.IV,97-8). U staroj Indiji je ponekad praktikovano samoubistvo i iz religijskih razloga. Tako su ainski monasi praktikovali sallekhan, to je znailo gladovanje do smrti. Prema budistikoj etici, samoubistvo je negativan postupak slian ubistvu. Jer ubistvo predstavlja destruktivne emocije i namere usmerene ka nekom drugom, a samoubistvo je isto ili slino stanje usmereno ka samome sebi. Ako monah ili monahinja bilo koga nagovara, ohrabruje ili pomae u pokuaju da poini samoubistvo, to predstavlja prekraj koji se kanjava iskljuenjem iz 180

Saghe (Vin.III,71). Samoubistvo je nepoznato u Butanu, dok je ri Lanka godinama zauzimala prvo ili drugo mesto u svetu po broju samoubistava. SASRA Sasra je pi re koja doslovno znai veno lutanje i odnosi se na proces preporaanja to znai roditi se, umreti i ponovo se roditi. Ovaj uznemirujui, zamoran proces venog ponavljanja nastavlja se sve dok se ne dostigne nirva, a to i jeste cilj, raison d etre budizma. SAYUTTA NIKYA Sayutta nikya jeste trea knjiga Sutta piake, drugog dela Tipiake, svetog kanona budizma. Re sayutta znai povezano ili u odnosu. Tradicionalno se govori da postoji 7762 sutte ili govora u ovoj knjizi, ali ih je zapravo manje od 3000. Ti govori su grubo grupisani prema svojim osobinama zajednikoj temi, da li u njima ima stihova, prema mestu gde su izgovoreni ili ljudima kojima su bili upueni. Veliki broj govora u Sayutta nikyi poinje napomenom: U Svatthiju, to bi moglo da ukazuje da je ova zbirka nastala u tom gradu. SANI Sani je visoko brdo u centralnoj Indiji i bilo je sredite budizma vie od hiljadu godina. Staro ime ovog mesta bilo je etiyagiri, Brdo hramova. Tu se na brdu nalazi sedam stpa, a najveu je podigao kralj Aoka u II veku pre n.e. Nekih stotinu godina kasnije, ona je bila jo i dograena. etiri kapije oko ove stpe su bogato ukraene i smatraju se jednim od najlepih primera rane indijske umetnosti. Na njima su prikazane scene iz Budinog ivota, iz taka pria, bogovi, ivotinje i oralni motivi. Pored ove Sani, velika stupa, istona kapija stpe je jo jedna manja. Kada su je arheolozi otvorili, pronali su koveg sa posmrtnim ostacima (moti) Budinih najistaknutijih uenika Sriputte i Moggallne. U jednoj drugoj stpi pronaeni su ostaci nekoliko monaha, ukljuujui i trojicu za koje se u starim zapisima navodi da su uestvovali na treem budistikom saboru i potom bili poslati kao misionari u region Himalaja, verovatno u Kamir. Poslednji meu nekoliko manastira u Saniju izgraen je u XI veku. Prema drevnim izvorima, monah Mahinda je svoj pohod ka ri Lanki zapoeo upravo u Saniju.
The Monuments of Sanchi, J. Marshall and A. Foucher, 1940.

SAGHA Pi re sagha znai grupa ili kongregacija i to je naziv za skup Budinih uenika. Buda pominje dve saghe monaku saghu i plemenitu saghu. Monaka sagha jeste skup pravilno zareenih monaha i monahinja. Plemenita sagha (ariya sagha ili ponekad svaka sagha) 181

sainjena je od onih koji su dostigli barem prvi stupanj probuenja. Meutim, shvaeno u najirem smislu, saghu ine svi oni, bilo da su zareeni ili nisu, probueni ili nisu, koji su posveeni Budinom uenju. Buda je rekao: Koji god su mudri i pouzdani, ueni, pridravaju se Dhamme i ive sa njom u skladu, takvi se nazivaju Svetlom saghe. Monah koji je estit, monahinja koja je uena, nezareeni sledbenik i sledbenica koji su puni vere, oni se s pravom nazivaju Svetlom saghe (A.I,8). SAKASSA Sakassa (sansk. Sankasya) bio je grad na zapadnom obodu Srednje zemlje. Legenda kae da je Buda siao sa Tavatisa neva na tom mestu, poto je proveo tri meseca poduavajui abhidhammi svoju majku, koja se tamo preporodila posle smrti. Navodno se na nebu pojavilo troje lestvi zlatna sa desen strane za boga Sakku, srebrne sa leve za Brahmu i od dragog kamena u sredini za Budu. Neke verzije legende kau da je Brahma pridravao suncobran iznad Budine glave dok su silazili sa neba. Nije veliko iznenaenje da se takozvano udo iz Sakasse ne pominje bilo gde u Tipiaki. Samo mesto je pomenuto svega dva puta, a Buda ga je posetio jednom, na putu ka nekoj drugoj destinaciji (Vin.II,299; III,11). Sem to je neverovatna sama po sebi, legenda o Sakassi je u suprotnosti sa Budinom zabranom javnog pokazivanja psihikih moi ili sposobnosti da se prave uda (Vin.II,110-111). Takoe u tekstovima nema bilo kakvog pomena Budinog misterioznog nestanka na tri meseca. Povezivanje legende o Sakassi sa abhidhammom jeste klju za odgonetanje njezinog porekla i razloga nastanka. Naime, upada u oi da se abhidhamma uopte ne pominje u Budinim govorima. Ona nije ni na listi od devet grana Budinog uenja (navaga, A.II,103), a opis prvog sabora govori o recitovanju monakih pravila i govora, ali ne i abhidhamme (Vin. II,285). Kako je abhidhamma pristup postajao sve popularniji u vekovima posle Budine smrti i knjige Abhidhamma pitake postepeno nastajale, tako je rastao pritisak da se i one ponu smatrati kanonskim i budu ukljuene u Tipiaku. Na kraju je postalo neophodno nai objanjenje njihovog nastanka i tako je stvorena legenda o Budinom odlasku na nebo i poduavanju Abhidhamma pitake. Kralj Aoka podigao je u Sakassi veliki kameni stub, iji se ostaci mogu i danas videti. Meutim, nema dokaza da je taj stub podignut u znak seanja na ovu legendu, koja verovatno u to vreme jo nije ni postojala. Najranije svedoanstvo o legendi o Sakassi jeste jedan tekst pronaen u Saniju iz I veka pre n.e.
Excavations at Sankisa, Journal of the U.P. Historical Society.

SANSKRIT Sanskrit znai uglaen odnosno raniran i to je naziv za klasini jezik indijske knjievnosti. Sveti spisi hinduizma, kao i mahyna i varayna budizma sastavljeni su na sanskritu, dok je Tipiaka, koja pripada theravda budizmu stvorena na piju. Ova dva jezika imaju mnogo toga zajednikog, ali sanskrit ima kompleksniju gramatiku i bogatiji fond rei od pija. Sem toga, sanskrit je razvio i sopstveno pismo, nazvano devangar, dok pi nema svoje posebno pismo. ak i u Panaratna gita, Bhagavad gita 182

vreme Bude sanskritom se govorilo samo na dvorovima i meu svetenicima i intelektualcima, i upravo je to razlog zato je Buda odbio da svoje propovedi izlae na tom jeziku (Vin.II,139). eleo je da njegovo uenje bude dostupno svima, a ne samo uskoj eliti. SAOSEANJE Saoseanje (karu) jeste sposobnost da se oseti patnja i bol drugih kao da su sopstveni. Ponekad u budistikoj psihologiji saoseanje oznaava kao empatija (anudyan), dobrota (day), privrenost (anuggaha) ili simpatija (anukamp). Najuoljivija karakteristika Budine linosti bila je saoseanje koje nije bilo samo neto to je oseao za druge i to su drugi oseali u njegovom prisustvu, ve je bilo i motiv koji je stajao iza mnogo toga to je izrekao i uradio. Tako je jednom rekao: Ono to bi iz saoseanja za svoje uenike trebalo da uradi uitelj koji se brine o njihovoj dobrobiti, to sam ja uinio za vas (M.I,46). Buda je poseivao i teio bolesne iz saoseanja (A.III,378), poduavao Dhammu iz saoseanja (A.III,167). Jednom je otiao u dunglu tragajui za serijskim ubicom, jer je saoseao sa njegovim potencijalnim rtvama, ali isto tako je oseao saaljenje i prema samom ubici (M.II,980). Budino saoseanje je ini se prevazilazilo ak i granice vremena. Ponekad je opisivan kako ini neto ili se uzdrava da ne uini neto drugo iz saoseanja za budue generacije (M.I,23). Jednom je rekao da je razlog njegovog postojanja upravo za dobro mnogih, za sreu mnogih, iz saoseanja za ovaj svet, za dobrobit, i sreu bogova i ljudi (A.II,146). Saoseanje je druga od etiri brahma vihre i Buda ju je hvalio vie nego ijednu drugu vrlinu, zato to je ona koren tolikom broju drugih vrlina. Tako takamla kae: Saoseanje raa sve druge vrline kao to obilna kia daje ivot usevima. Kada je ovek saoseajan, u njemu nema elje da povredi svoga suseda, njegovo telo, govor i um su proieni, briga za susedovu dobrobit se poveava i ispoljava, a stanja u njemu kao to su blagost, strpljenje, srea i dobra reputacija se uveavaju. Poto je smiren, saoseajan ovek ne budi strah u umovima drugih ljudi, poverljiv je poput srodnika, ne rastrzaju ga strasti, rashlaen je vodama saoseanja, vatra mrnje ne pri njegovo srce... Imajui sve ovo na umu, nastoj da razvija saoseanje prema drugima kao da si ti sam ili tvoje potomstvo. Videti Ljubav. SARADOST Saradost (mudit) jeste sposobnost da budemo radosni zbog sree drugih i otuda je suprotnost ljubomori, pakosti i zavisti. Ovo privlano mentalno stanje je jedno od etiri Brahma vihra, razliitih izraza ljubavi. Buda kae: Neka se svako veseli i raduje tuem dobitku ba kao to se veseli i raduje sopstvenome (S.II,198). Naalost, najea reakcija na uspeh i sreu drugih ljudi jeste zavist, ljubomora i omalovaavanje njihovih sposobnosti. Ovo naroito vai za drutva gde biti pobednik predstavlja ideal i gde se naglaava kompetitivnost na svim nivoima. U budizmu, gde se vrednuje kooperacija i deljenje sa drugima i gde svako uestvuje i uiva u blagodetima uspenog poduhvata, ljubomore je daleko manje. Stari budistiki obiaj prenoenja dobra (pua anumodana) na druge verovatno takoe ohrabruje saradost.

SARAAKARA, VALIVITA Valivita Saraakara je roen na ri Lanki 1698. godine i postao je mladi monah upravo u vreme kada je budizam na tom ostrvu bio u velikoj krizi. Poto unutar saghe nije pronaao ni ohrabrenje, ni intelektualno vostvo, Saraakara je sam sebe obrazovao i postepeno izaao na glas po svom znanju i predanosti. Vremenom je privukao mnoge koji su, slino njemu, bili duboko zainteresovani za Dhammu i pod njegovim vostvom ti uenici su 1753. godine formirali posebnu, reformisanu 183

granu rilankanskog budizma. Saraakara je bio energian organizator, plodan pisac i osniva mnogih manastira. Kada je na kraju bio naimenovan voom svih monaha u ri Lanki, na vratima svoje elije, zapisao je sledee rei: O monae! Ne gordi se, tako da je mogao da ih vidi svakoga dana kada bi izlazio. Saraakara je umro 1788. godine. SRIPUTTA Sriputta je bio jedan od dva glavna Budina uenika. On i njegov prijatelj iz detinjstva Moggallna zamonaili su se pod uiteljem po imenu Saaya. Vremenom su se razoarali u njega i njegovu lozoju, te su odluili da svako poe na svoju stranu i potrae boljeg uitelja. Jednoga dana Sriputta je uo za Budinu Dhammu, prihvatio je i odmah krenuo u potragu za svojim prijateljem, kako bi mu ispriao o prekrasnom uenju koje je otkrio. Kada su se na kraju sreli i Moggallna uo Dhammu, i on se oduevio i dva mladia krenue da trae Budu, kako bi ih lino on zamonaio. Vremenom je Buda poeo da gleda na Sriputtu i Moggallnu kao na svoje najistaknutije uenike i nastavljae. Sriputta se isticao po sposobnosti da razume i najzamrenije vidove Dhamme i da ih izloi na sasvim jasan i razumljiv nain, tako da ga je u jednom od svojih govora Buda nazvao generalom Dhamme. Na jednom drugom mestu, govorei o kvalitetima koje treba da ima dobar uitelj Dhamme, kvalitetima koje je i sam posedovao, Sriputta kae: Kad neko poduava drugoga, prvo bi sebe trebalo da ustali u pet stvari, pa tek onda da poduava. Kojih pet? Neka pomisli: Govoriu u pravo vreme, a ne u pogreno. Govoriu ono to jeste, a ne ono to nije. Govoriu sa blagou, a ne sa grubou. Govoriu o cilju, a ne onom to nije cilj. Govoriu uma ispunjenog ljubavlju, a ne uma ispunjenog zlovoljom Prvo neka sebe ustali u tih pet stvari, pa tek onda neka poduava druge (A.III,195). Ovo je jedan od mnogih Sriputtinih govora koji su sauvani u Tipiaki. U hramovima na ri Lanki i u Tajlandu, sa obe strane Budine statue esto se mogu videti jo dve manje; jedna predstavlja Sriputtu, a druga Moggallnu. SRNTH Srnth je malo selo na obodu grada Vras, u severnoj Indiji, i mesto na kojem je Buda prvi put objavio svetu svoje uenje ili Dhammu. Ime Srnth je novijeg datuma i zapravo je izvedeno iz naziva gospodar jelena. U Budino vreme to mesto je predstavljalo rezervat za divlje ivotinje i zvalo se Isipatana. U vekovima neposredno posle Budine smrti Srnth je izrastao u veliki centar kulture i uenosti. Danas vidimo da ruSarnath, stupa evine Srntha pokrivaju veliki prostor, a muzej na ovom lokalitetu poseduje veliku zbirku artefakata koji su na njemu pronaeni. 184

SVATTHI Svatthi je bio glavni grad kraljevstva Kosala, a prema tradiciji Buda je u tom gradu proveo poslednje 23 godine svoga ivota. Danas su ostale samo ruevine duine oko pet kilometara, sa rekom Rapti, koja protie kraj njih. Neto junije od grada su ruevine etavane, velikog manastirskog kompleksa osnovanog jo u Budino vreme, a koji je potom nastavio da funkcionie narednih 1500 godina. Mnoga mesta unutar i oko Svatthija se pominju u Tipiaki, a neka od njih mogue je i danas identikovati.

SEDITA I LEAJEVI, VISOKI Sedita i leajevi (sayansana) jesu delovi nametaja koji se koriste za sedenje i leanje. Poslednje od osam pravila morala i deveto od deset pravila morala kau da bi trebalo izbegavati visoka (u) i velika (mah) sedita i leajeve. Neke zbunjuje ovo pravilo i pitaju se kakvo sve to veze ima sa moralom ili vebanjem uma. Naravno da veze sa moralom nema. Samo prvih pet pravila su u vezi sa moralnim ponaanjem i kammiki su znaajni. Ostala pravila, ukljuujui i ovo o seditima i leajima, jesu samo naini ponaanja koje pomau u smirivanju uma i oblikovanju karaktera. U staroj Indiji, pa ak i danas u savremenom svetu, sedenje na uzdignutoj ili masivnoj stolici predstavlja znak moi i statusa. Monarsi, sudije, predavai, direktori, govornici u parlamentu itd. svi oni imaju specijalno sedite. Praktikovati osam pravila morala znai odustati od, a ne epuriti se ili iskoriavati svoj socijalni status i to barem tokom jednog jedinog dana. Tako vebanje osam pravila morala ima veze sa skromnou, smanjivanjem ega i uzdravanje da sebe postavimo na pijedestal.

SEKS I DUHOVNOST Nekoliko religija prihvatilo je ideju da seks ima odreenu duhovnu dimenziju ili ak da je kljuni elemenat duhovnog ivota. Katolicizam vidi brak kao sakrament koji je nepotpun bez seksa i zapravo moe biti i poniten ukoliko u njemu nema seksa. Veina protestantskih crkava smatra seksualni uitak kao dar od Boga. Odreene kole unutar hinduistike i budistike tante poduavaju da potpuna seksualna sloboda predstavlja dokaz nevezivanja za socijalne norme ili da orgazam moe biti sredstvo dostizanja nirvne. Ono to neki zagovornici new age pokreta prodaju kao tantru nije mnogo vie od seksa zbukano sa malo nazovi lozoje. Imajui u vidu intenzivno zadovoljstvo koje proizlazi iz seksa, nije udo da takve ideje, kad se jednom razviju, postaju i ostaju popularne. Neke askete u Budino vreme uivali su u seksu sa onima enskim asketama koje su kosu vezivale u pune. Onima koji su zagovarali obuzdavanje ili celibat, oni su govorili: Kakav budui gubitak ovi dobri monasi i svetenici vide u ulnim zadovoljstvima, pa govore o njihovom razumevanju i odbacivanju? Poput somota meke ruke enskih asketa su zaista prijatne. Buda se najotrije suprotstavljao ovakvim shvatanjima (M.I,35). Kada je monah po imenu Ariha uvrteo u glavu da te stvari (tj. ulna zadovoljstva) koje na Uitelj naziva preprekama nisu zapravo prepreke za onoga ko im se preputa (M.I,130), Buddha ga je vrlo brzo prekoreo i ispravio: Ludo! Jesi li ti ikada uo od mene da tako poduavam Dhammu? Ludo! Nisam li u mnogim govorima tvrdio da ulna zadovoljstva jesu prepreka koja se isprei pred onima koji im se prepuste. Oduvek sam poduavao da ulna zadovoljstva pruaju malo zadovoljstvo, mnogo nevolja i jeda, kao i da predstavljaju ogromnu opasnost (M.I,132). Sa budistike take gledita, seks igra vanu ulogu u branim odnosima i moe predstavljati jedan od elemenata emocionalnog zdravlja, ali nimalo ne doprinosi duhovnom razvoju. Buda je 185

poduavao da ovek moe dostii prvi stupanj probuenja (sotpati) makar bio u braku i imao normalne seksualne odnose. Dostizanje drugog stupnja zahteva (sakadgmi) seksualno obuzdavanje i verovatno za mnoge ljude, celibat. Napredovanje iza te take do punog probuenja u sadanjem ivotu zahteva potpuno odvajanje od svake seksualne elje. Ili je moda preciznije rei da ovek moe postii potpuno probuenje kada je svaka udnja za ulnim zadovoljstvima ugaena.

SEKSUALNO PONAANJE Seksualno ponaanje (kma ili methuna) jeste jedan od postupaka motivisan erotskom eljom i to obino u predelu genitalija. Ovo ukljuuje sve forme koitusa, seks bez faktike penetracije, masturbacija, meusobno milovanje i moda ak i voajerizam. Trei od pet pravila morala, osnovnih pravila budistike etike, kae da bi trebalo izbegavati zloupotrebu seksa (kmesu mihr). ta to upotrebu (ra) seksa (kma) ini pogrenom (mih)? Jednom dok se obraao grupi bramana, Buda je rekao da seksualni odnos sa (1) enskim osobama koje su jo pod starateljstvom roditelja (mturakkhit, piturakkhit), to jest maloletne; (2) zatiene Dhammom (dhammarakkhit), monahinje ili one koje su uzele zavet celibata; (3) udate (sassmik); (4) izdravaju kaznu (saparida), tj. zatvorenice i (5) one koje su okiene vencima (mlguaparikkhitt), tj. verene jeste pogrean (AN V.264). Suvie mlada devojka verovatno nema dovoljno zrelosti ili iskustva da naini zrelu odluku u vezi sa seksom, dok odnos sa 2, 3 i 5 ukljuuje u sebe dati zavet ili obeanje, dakle ukljuuje laganje. Utamniena osoba moe biti prisiljena da uini neto to zapravo ne eli i otuda ne moe da napravi istinski slobodan izbor. Iz ovoga je jasno da bilo kakav seks koji bi ukljuivao eksploataciju, nepotenje i prisilu ili koji na bilo koji nain nije dobrovoljan, predstavlja krenje treeg Pravila. Iako se ovde ne pominje, upotreba ili pretnja zikom silom (tj. silovanje) da bi se neko primorao na seks, kao i odnos sa osobom koja je pijana ili mentalno poremeena bi se takoe kvalikovao kao zloupotreba seksa. Otuda, iz budistike perspektive, seks pre braka ili tokom menstruacije (zabranjen u hinduizmu i islamu), masturbacija, homoseksualnost, sa osobom nie kaste (zabranjen u hinduizmu) ili izraen seksualni apetit, iako se moda ne mogu savetovati ili su drutveno neprihvatljivi ili ne doprinose duhovnom razvoju, sami po sebi ne znae krenje treeg Pravila. Iako je seks prihvatao kao normalan deo laikog ivota, Buda je generalno imao loe miljenje o njemu. Odbacivao ga je kao seosku stvar (gma dhamma, D.I,4), tj. kao prostu, neraniranu i profanu. Razumevao je da pojaana elja za ulnim zadovoljstvima (kmahanda) izaziva ziki i psihiki nemir i da to skree panju sa duhovnih aspiracija i ometa meditaciju. Ohrabrivao je svoje ozbiljnije laike sledbenike da ogranie svoje seksualno ponaanje ili da prihvate celibat (brahmaariya). Od monaha i monahinja se, naravno, oekivalo da potuju zavet celibata. Meutim, iskustvo pokazuje da uzimanje zaveta celibata, a da nismo spremni za to, jeste sve drugo samo ne korisno. Konstantna borba protiv i poricanje seksualne elje moe stvoriti vie problema nego to ih reava i zapravo moe biti ak i psiholoki tetno.

SIDDHATTHA GOTAMA Siddhattha Gotama je bilo Budino ime. Siddhattha znai Onaj koji je postigao svoj cilj, a Gotama, najbolja krava, bilo je njegovo porodino prezime. Posle probuenja Siddhatthu su njegovi uenici obino zvali Bhagava (Blaeni), a bio je poznat i kao Skyamun (mudrac iz plemena Skya) ili asketa Gotama. 186

SIGLOVDA SUTTA Siglovda sutta, Govor o savetu Sigali iz Dgha nikye, jeste najpotpunije i najpoznatije Budino izlaganje socijalnog uenja (D.I,180-193). U njemu on do detalja izlae ono to bi se moglo nazvati njegovom etikom meuljudskih odnosa. Odnosi kojima se on ovde bavi su najvaniji u ivotu jedne osobe odnos dece i roditelja, uitelja i uenika, mua i ene, prijatelja sa prijateljem, poslodavca i radnika i svetenika i pastve. Svrha saveta i upustava koje je dao bila je da istakne sigurnost, harmoniju i slobodu od straha (khem appaibhya). Odnos kojem Buda posveuje najvie panje jeste onaj izmeu prijatelja, verovatno zato to u idealnom sluaju svi odnosi koje imamo sa drugim ljudima postepeno trebao da prerastu u odnos prijateljstva. SIKIM Sikim je indijska drava koja se sa tri strane granii sa Nepalom, Tibetom i Butanom. Godine 1975. okonala se njezina polunezavisnost, poto je tada bila pripojena Indiji. Starosedeoci Sikima, narod Lepa, uglavnom su sledbenici varayna budizma. Masovno iseljavanje u Nepal nainilo je tamonje budiste manjinom u okviru Sikima.

Manastir Rumtek, Sikim

SIMBOLI Simbol (dhaa ili nimitta) jeste predmet ili slika koji treba da predstave ili sugeriu neto drugo. Kao i sve religije, i budizam je koristio simbole, meu kojima su najei Budin kip, zatim stpa i na kraju toak. SINKRETIZAM Sinkretizam je meanje elemenata jedne religije sa elementima neke druge. Jedna od jaih strana budizma oduvek je bila njegova tolerantnost. Kada bi se pojavio u nekom regionu, umesto da uniti sve postojee religije, on bi uvek pokuavao da ih integrie, tako to bi modikovao neke delove, a druge reinterpretirao. Ovakav prikladan pristup znaio je da je dolazak budizma retko uzrokovao neprijateljstvo i sukob. Naalost, sve to je ponekad znailo da je Dhamma na kraju bila pogreno tumaena. Oboavanja nat u Burmi, phi u Tajlandu i Laosu, postojanje kasti u Nepalu i 187

na ri Lanki, kao i oslanjanje na magiju, astrologiju, talismane i proricanje budunosti u veini budistikih zemalja su upadljivi primeri za to. Varayna je takoe apsorbovala u sebe elemente hinduizma i bona (izvorne religije Tibeta). SIMPATIJA Simpatija (anukamp ili sagaha) jeste sposobnost da se identikujemo sa nekom drugom osobom i njenim oseanjima, stanjem i situacijom. Slino saoseanju, simpatija je stanje empatije sa tuim bolom i nevoljom, ali ona takoe razume i njihov ugao posmatranja, otvorena je za njega i pokuava da pronae dodirne take. Tako moemo rei da je simpatija mesto unutar srca na kojem se susreu ljubav, saoseanje, saradost, strpljenje i tolerancija. Prema Budi, etiri najvanija izraza simpatije (attri sagaha vatthni) jesu deliti stvari sa drugima, ljubazno im se obraati, pomagati im i tretirati ih sve podjednako (D.III,145). SKROMNOST Skromnost (appihat ili hiri) jeste kvalitet kada nismo sujetni zbog svojih vrlina ili dostignua. U nekim religijama se poniznost, ak samouniavanje, smatra dobrim, poto se na taj nain priznaje grenost ovekova i istinski strah od Boga. U budizmu, vrednovati sebe iznad stvarne vrednosti jeste gordost (mna), dok namerno potcenjivanje sebe jeste neka vrsta izokrenute gordosti. Poniznost je potcenjivanje svojih stvarnih vrednosti, dok skromnost jeste znati svoju pravu vrednost, a ne biti zbog toga ohol ili samozadovoljan. Istinski skromni ljudi u stanju su da sebe vide onakvima kakvi jesu i da se raduju svojim dobrim osobinama, bez tatine ili samopromocije, ali isto tako i da priznaju svoje nedostatke, bez stida ili samoprezira. Jednom je Buda pomenuo nekim monasima kako laik Hatthaka ima nekoliko divnih i udesnih kvaliteta. To su: vera, vrlina, odmerenost, samopotovanje, obavetenost, velikodunost i mudrost. Kasnije, kada je Hatthaka douo kako ga je Buda hvalio, prokomentarisao je: Nadam se da u tom trenutku nije bilo nezareenih blizu njega. Kada je pak Buda za to uo, rekao je: Dobro je! Vrlo dobro! Zaista jeste skroman i ne eli da se za njegove kvalitete zna. Zato se s pravom moe rei da Hatthaku krasi ovaj osmi divan i udesan kvalitet skromnost (A.IV,217). SLAVA Slava (kitti) znai poznatost meu velikim brojem ljudi, te se tako lako povezuje sa divljenjem, pohvalom i potovanjem. Buda je uoio da oni koji postanu slavni lako postaju arogantni, nepaljivi i vezani za laskanje, te je upozoravao svoje uenike da se klone slave kad je god to mogue. Takoe je izrekao pronicljivo zapaanje da neki uitelji odravaju svoj integritet samo dotle dok ne postanu poznati, a onda poinju da poputaju (MN 47). Jednom je Buda rekao: Poznavao sam oveka, pronicao u njegov um, koji ne bi izrekao la ak ni radi zlatne posude ispunjene srebrom. A opet, video sam istog tog oveka kako svesno izgovara la zato to mu je um bio preplavljen i opsednut milju o ugledu i slavi (SN XI.16). SLEPCI I SLON, PARABOLA Parabola o slepcima i slonu je verovatno najpoznatija i najomiljenija od svih parabola u svetskoj knjievnosti. Daleko najranija njena verzija nalazi se u Udni, a pripisuje se Budi (Ud.67-9). Njezina privlanost poiva na tome da toliko precizno pogaa sutinu, na suprotstavljanju oveka i ivotinje i na njezinom blagom humoru. Pozadina njezinog nastanka je sledea. Neki monasi iz Svatthija primetili su grupu nebustikih monaha kako se prepiru oko nekog lozofskog ili 188

teorijskog pitanja. Kasnije, kada su o tome ispriali Budi, on im je odgovorio: Askete drugih kola su slepi i ne vide. Oni ne vide ta je dobro i ta je loe, oni ne znaju ta je istinito i ta je lano. Zato se oni stalno prepiru, raspravljaju i ubeuju, ranjavaju jedni druge orujem kao to je jezik. I onda je Buda izrekao svoju uvenu parabolu. Jednom je ovde u Savatthiju, kralj pozvao nekog oveka i rekao mu: Skupi na jednom mestu sve ljude u Svatthiju koji su roeni slepi. Kad je ovaj uinio kako Srednjovekovni japanski prikaz Budine parabole o slepcima i slonu mu je bilo zapoveeno, onda kralj ree oveku: A sad ovim slepcima pokai slona. Opet ovek uini kako je kralj traio, govorei svakom od ljudi: O slepi ovee, ovo je slon i ovo je njegova glava. Ovo je njegovo uvo, Ovo mu je surla. Ovo mu je trup. Ovo mu je noga. Ovo su mu lea. Ovo mu je rep. A ovo je kraj repa. Kada ovo bi zavreno, kralj se obrati slepcima: Jeste li videli slona?, a oni odgovorie: Jesmo, vae visoanstvo. I kako izgleda slon? upita ovaj. A onaj koji je drao ruku na glavi ree: Slon je slian ogromnom kazanu, dok je onaj kraj uveta rekao: Slon je poput lepeze. Onaj koji je drao surlu ree: Slon je slian drci od pluga. Drugi koji je ruku drao na trupu ree: Slon je nalik ardaku, a onaj kraj noge: Slon je poput stuba. Onaj koji je tapao slona po leima ree: On je poput stupe, a drugi kod repa ree: Slon je nalik tuku. Na kraju, onaj koji je drao vrh repa ree: Slon je nalik metli. I potom krenue da se meusobno svaaju, viui: Jeste!, Ne, nije!, Slon je ovakav!, Slon je onakav!, sve dok na kraju ne poee da udaraju jedan drugog. Ispriavi ovu priu, Buda je sumirao njezino znaenje kratkom strofom: Neki monasi i svetenici vezani su za svoja gledita, i kad ih jednom zgrabe oni polemiu. Kao i svi koji vide samo jednu strani stvari. Klju razumevanja ove parabole jeste u poslednjem stihu: vienju samo jedne strane neke stvari (ekaga dassino). ovo je samo jedan primer gde Buda daje savet da treba formirati kompletniju, precizniju sliku stvarnosti. Ovde on sugerie jednu vanu stvar da ne smemo od jednog dela misliti da je celina. Na drugim mestima je savetovao da lina predubeenja ostavimo po strani kada procenjujemo neko gledite, da ostavimo dovoljno vremena kako bismo formirali svoje miljenje o neemu, a da ak i kada to uradimo, ostavimo um otvorenim kako bismo bili u stanju da razmotrimo i druge stavove. Posle Udne, najranije pominjanje parabole o slepcima i slonu moe se nai u Syadvadamanari, ainskom spisu, gde se njome ilustruje ainsko uenje o relativnosti istine (anekantavda), ideja da je svako gledite istinito iz odreenog ugla (naya), odnosno da nijedno gledite nije kategoriki pogreno. Potom se ova parabola proirila po Indiji i izvan nje. Javlja se u bramanistikim i hinduistikim delima, u nekim persijskim zbirkama pria, pa ak i u jednom od dela turskog su mistika Rumija. Danas je ona sadrana u mnogim knjigama za decu. 189

SLOBODNA VOLJA Slobodna volja (attakiriyavda) jeste sposobnost pojedinca da slobodno odabira, bez ikakvih spoljanjih uticaja, na koji nain e postupati. Ideja slobodne volje se obino suprotstavlja sa determinizmom. Budizam ne ui da posedujemo apsolutnu slobodu, niti da smo potpuno determinisani, ve da je naa volja uslovljena ili ograniena u veoj ili manjoj meri. Introspekcija e nam otkriti da je naa sposobnost da odluujemo i delujemo pod uticajem, i time ograniena, naih elja, posedovanja ili pomanjkanja vetine, okolnosti, naeg zdravlja, snage naih navika i drutvenih konvencija, kao i raznih drugih faktora. Psihologija nam takoe govori da nae nesvesno moe na suptilan nain da utie na nas, a da mi to i ne znamo. Cilj veeg dela budistikog vebanja je da uvidimo i razumemo faktore koji nas uslovljavaju i onda ih postepeno prevazilazimo. Na taj nain postajemo slobodniji i donosimo bolje odluke. Videti Karakter i izgradnja karakatera. SLONOVI Azijski slon (hatth, gaa ili nga) jeste velika kopnena ivotinja debele sive koe, velikih uiju i izduenog nosa koji slui za hvatanja, a naziva se surla. Bilo bi pogreno rei da je slon sveta ivotinja u budizmu, u smislu da se veruje kako to stvorenje ima bilo kakav poseban duhovni ili sveti znaaj. Meutim, stari budisti su uoili i bili vrlo impresionirani injenicom da ljudi mogu da izvebaju slonove, iako su nekoliko puta manja stvorenja od njih. A sve to zahvaljujui svojoj vetini, strpljenju i inteligenciji. Shodno tome, na vie mesta u Tipiaki, Buda i drugi probueni ljudi se esto porede sa ukroenim slonovima. Kada je Doa ugledao Budu kako sedi u podnoju drveta, on mu je izgledao prekrasan, uliva poverenje, obuzdanih ula i spokojnog uma, potpuno sabran i ukroen poput ukroenog, paljivog, savreno istreniranog slona (A.II,36). Buda nikada nije gledao preko ramena kad je eleo da pogleda iza sebe, ve bi se ceo okrenuo, upravo onako kako to ine slonovi. To se zvalo slonovim pogledom (D.II,122). U jednoj nezaboravnoj poemi u Kanonu Budine vrline se porede sa razliitim delovima plemenitog i velianstvenog slona. Blagost i bezopasnost su njegove prednje noge; jednostavnost i celibat su njegove zadnje noge. Vera je njegov trup, spokojstvo njegove bele kljove, svesnost vrat, a mudrost njegova glava... Dhamma mu je stomak, a samoa rep. Meditirajui, fokusiran na udah i izdah, savreno sabran, taj moni slon hoda, stoji i sedi sa panjom, on je savreno uveban i potpuno usavren (A.III,346-7). Buda je gajio posebne simpatije za slonove, sudei barem po tome kako ih je esto pominjao. ini se da ga je impresionirala njihova inteligencija, oprezni, odmereni pokreti i naroito sklonost mujaka da ive sami u dungli. Tako je rekao: To je ono to um povezuje sa umom, Savrenoga i slona, sa kljovama dugim popur rude na koiji: obojica se ushiuju u umskoj osami boravei. (Ud.42). Na izvestan nain, Buda ih je ak smatrao boljima od ljudi. Krotitelj slonova Pessa jednom mu ree: Ljudi su komplikovani, a ivotinje su jednostavne. Kada krotim slona, iako pokazuje tvrdoglavost, plahovitost i lukavstvo, ja mogu da ga ukrotim za vreme koje je potrebno da neko ode do Kampe i vrati se. Ali nai sluge, glasnici i najamnici, oni kau jednu stvar, urade drugo, a misle neto sasvim tree. Buda se sloio sa Pessinim miljenjem (M.I,340). Moda je Budina najlepa i najpoznatija parabola upravo ona o slepcima i slonu (Ud.68-9). SLOVO I DUH TEKSTOVA Slovo (vyaana) odnosi se na tano znaenje iskaza, a duh (attha) tie se irih nijansi i implikacija koje ta slova mogu u sebi nositi. Buda je rekao da probuena osoba jeste veta sa reima i njihovim tumaenjem (niruttipada kovido, Dhp.352) i da bi Dhammu trebalo da razumemo i praktikujemo i po slovu i po duhu (D.III,127; Vin.I,20). Razlog je to to jedino harmonini balans izmeu ovo dvoje ini nae duhovno putovanje plodonosnim. Ako se previe fokusiramo na 190

slovo, skloni smo da postanemo cepidlake, kruti i ak se pribliavamo fundamentalizmu. Ako, meutim, ne obraamo dovoljno panje na slovo, moemo misliti kako praktikujemo duh Dhamme, a zapravo sve to radimo jeste da je samo tumaimo na nain koji nama odgovara. Slovo nas orijentie, duh prosvetljuje. Mnogo je primera kada razdvajanje duha i slova moe stvoriti probleme. Na primer, Buda je cenio potenje i savetovao da uvek govorimo istinu. Meutim, mogue je rei istinu sa posebnom namerom da povredimo nekoga. Neko neto kae i doslovno znaenje toga jeste jedna stvar, ali ton glasa ili izraz lica mogu da sugeriu upravo suprotno. Izostavljajui tek jednu ili dve kljune injenice ili podvlaei neke druge, mogue je stvoriti potpuno drugaiju sliku dogaaja o kojem govorimo, a da sve to smo rekli ipak jeste istinito. Moe se govoriti na dvosmislen nain, tako tano znaenje reenog nije jasno i kasnije potvrivati ili opovrgavati ono to smo rekli u skladu sa okolnostima. Ovi primeri pokazuju da je mogue strogo se pridravati slova pravila morala, takoe Vinaye ili drugih vidova Dhamme, a da u isto vreme budemo okrutni, neiskreni, skloni manipulacijama i nepoteni. Kako onda moemo izbei ovakvu vrstu iskrivljenog pristupa Dhammi? Prva stvar koja nam moe pomoi da integriemo slovo i duh jeste da svaku Budinu izjavu stavimo u kontekst itave Dhamme. Na primer, Buda je svojevremeno propisao da monah ili monahinja koji razviju psihike moi ne treba da ih pokazuju pred drugima. Neto kasnije, banditi su kidnapovali dvoje dece i neki monah iskoristio je svoje psihike moi da ih spase. Zbog toga su ga ostali monasi neumorno kritikovali zbog krenja pravila. Ali Buda ga je oslobodio bilo kakve krivice, jer iako je monah prekrio to konkretno pravilo, on je delovao u skladu sa duhom Dhamme, tako to je postupio iz saoseanja prema deci i njihovim roditeljima (Vin.III,67). Druga stvar koja garantuje plodonosnu integraciju slova i duha jeste ono to je Buda nazivao (M.III,38) usvajanje Puta (paipada yeva antara karitv). Ukoliko se odluimo da vebamo ozbiljno, svim srcem i iskreno, to e nam pruiti neophodno samopouzdanje i mudrost da znamo rei i da vidimo njihovo dublje i ire znaenje. SMRT Za smrt (maraa) se oduvek smatralo da nastaje onda kada srce prestane da kuca i zaustavi se disanje, ali nove medicinske tehnike nametnule su reviziju ove denicije. Danas lekari smrt deniu kao taku na kojoj nestaje ivot i vie se ne moe ponovo uspostaviti. Buda je rekao da smrt nastaje kad vitalitet (yu), toplota (usm) i svest (via) napuste telo i ono postane beivotno (aetan, M. I,296). Smrt je jedan od najznaajnijih dogaaja u ovekovom iskustvu. Smrt nekog bliskog obino izaziva tugu i potitenost, a misli o sopstvenoj smrti mogu u nama stvoriti oseaj napetosti i uzbuenosti. Strah od smrti verovatno vodi ka verovanju u postojanje mesta venog ivota. Ako povremeno kontempliramo neizbenost sopstvene smrti, to nas moe pripremiti za vreme kada se ona priblii i navesti da vie cenimo ivot koji sada vodimo. Zbog toga kontemplacija smrti (maranussati) jeste jedna od kontemplacija koju je i Buda poduavao (A.III,71). Videti Starost. SMRTNA KAZNA Smrtna kazna (brahmadaa ili daavadha) jeste ubijanje okrivljenog posle izreene sudske presude. U Tipiaki se opisuje jedan broj vrlo okrutnih naina na koje su kriminalci pogubljivani u Budino vreme (M.I,87). U njoj se takoe navode rei sudije koji lopova osuuje na smrt. Veite mu ruke na lea snanim konopcem, obrijte mu glavu, provedite ulicama uz snane udarce bubnja, izvedite ga na junu kapiju i odrubite mu tamo glavu! (D.II,322). Takve uasne scene od kojih se 191

ledi krv u ilama bile su uobiajene na mestima za pogubljivanje. Tako itamo o monahu koji moli delata da to pre zavri sa osuenikom kako bi ga to pre oslobodio patnje (Vin.III,86). Buda se protivio smrtnoj kazni uglavnom zato to podrazumeva okrutnost i ubijanje, te je time u suprotnosti sa prvim pravilom morala. Govorio je da sudije koje dosuuju surovo kanjavanje, muitelji i delati praktikuju pogreno, bukvalno okrutno ivljenje (kurra kammanta) i stvaraju sebi mnogo negativne kamme (S.II,257). Budizam bi takoe rekao da je bolje pokuati preobratiti kriminalce i stvoriti od njih produktivne lanove drutva, umesto ubijanja. Kralj u takama kae o prestupniku: Kanjavam ljude prema pravdi, ali i sa saoseanjem (a.III,442). Isto ovo je isticao veliki budistiki lozof Ngruna u I veku: Kao to se sopstveni sin kanjava za njegovo dobro, tako i prestupnika treba kazniti sa saoseanjem, a ne sa mrnjom i pohlepom. Kada jednom osudi besne ubice, treba da ih protera umesto da ih ubije. Danas sve budistike zemlje imaju smrtnu kaznu, mada je bilo perioda kada je ona bila ukinuta. ri Lanka ima moratorijum na smrtnu kaznu od 1997. godine. SNOVI Snovi (supina) jesu mentalne slike koje se javljaju tokom spavanja. Raireno je verovanje da snovi imaju neko znaenje. Neki ljudi veruju da oni mogu da predskau budunost, drugi da njima mrtvi komuniciraju sa ivima. Savremeni psihoanalitiari kau da kada se tano interpretiraju, snovi mogu pruiti uvid u potisnute elje i nagone, te otuda mogu voditi i ka boljem samorazumevanju. Budistika psihologija prepoznaje nekoliko tipova snova. Prema delu Milindapaha postoje (1) snovi koje je izazvao ziki napor, (2) psiholoko uznemirenje, (3) duhovi, (4) mentalna jasnoa i (5) proroki snovi (Mil. II,298). U njemu se takoe kae da se snovi uglavnom dogaaju u vreme tonjenja u san ili pred buenje (okkante middhe), kao i pri dubokom spavanju (asampatte bhavage, Mil. II,299), sa ime se slae i savremena nauka. Pre nego to se prosvetlio, Buda je imao sedam snova punih udne simbolike, kojima je zapravo najavljeno njegovo probuenje (AN V.196). Meutim, on je gajio rezerve prema onima koji su tvrdili da su u stanju da protumae snove i zabranio je i monasima i monahinjama da to ine (DN 1). Govorio je da osobu koja praktikuje meditaciju ljubavi nee muiti none more (AN VI.42) i isto tako da monah koji sa svesnou utone u san nee imati none polucije (A.XXI.10). Buda je takoe rekao da ako sanjamo kako neto radimo, na primer ubijamo nekoga, nema nikakav moralni znaaj i otuda ni kammiki efekat (Vin. III,111). Time je hteo da kae da su snovi izvan dosega snage volje. SOPSTVO Moemo rei da postoje dve vrste sopstva iskustveno sopstvo (atta pailbh) i metaziko sopstvo. Iskustveno sopstvo jeste ono koje pojedinac doivljava svoje misli, oseanja, karakterne crte i sklonosti, kao i oseanje da smo izdvojeni i autonomni u odnosu na druga bia. Ovakvo sopstvo sigurno da postoji, mada se ono neprekidno menja i evoluira. Za metaziko sopstvo se veruje da je jedna nepromenljiva osnova, supstrat, koja predstavlja sutinu svake individue. U nekim se tradicijama ona naziva duh ili dua. U Budino vreme, upaniadski mudraci hinduizma poeli su da razvijaju ideju da je cilj religijskog ivota da to metaziko sopstvo (tman) spoji sa sopstvom sveta (Brahman) ili da uvidi kako je ovo prvo zapravo isto to i drugo. Buda je shvatio da je pojam metazikog sopstva zapravo plod pogrene spekulacije o empirijskom sopstvu, podstaknute strahom od smrti, eljom za zadovoljstvima i udnjom za venim postojanjem. Reju, radi se o jednoj raniranijoj verziji sebinosti, obmane, narcizma i samopromocije, a to je sve u velikoj meri deo i svakodnevnog ivota. Za Budu, sloboda i trajna srea dolaze od uvianja anatt kao istine, dakle injenice da ne postoji metaziko sopstvo. U 192

uvenoj Anattalakkhaa sutti on kae: Telo nije sopstvo, oseaji, opaaji, mentalne konstrukcije i svest nisu sopstvo, jer kada bi to bili, tada ne bi bili prolazni i mogli biste svome telu rei: Budi ovakvo. Ne budi onakvo. Ali poto telo, sopstvo, oseaji, opaaji, mentalne konstrukcije i svest jesu prolazni i ne moete da im kaete: Budi ovakvo. Ne budi onakvo, oni nisu sopstvo... Kada dobro upuen uenik vidi ovako, on se okree od tela, oseaja itd., okree se od svega toga i u njemu strasti blede; kad strasti blede, on je slobodan, a kada je slobodan, on zna da je slobodan. Zna da nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti i nita nije preostalo (S.III,59). SPAVANJE Spavanje (nidd ili seyy) jeste prirodno stanje koje karakterie umanjeno pomeranje tela, ograniene reakcije na spoljanje podraaje i gubitak svesti. Procenjuje se da prosena osoba provede otprilike treinu ivota spavajui. ini se da je bioloka funkcija spavanja da osvei telo i um, tako to e im obezbediti potpuni odmor. Meutim, prekomerno, nedovoljno ili neredovno spavanje mogu ozbiljno naruiti neije ziko i psiholoko zdravlje i Buda je bio potpuno svestan te injenice. Svojim nezareenim sledbenicima je rekao da dugo spavanje ujutro (ussraseyy) i nespavanje po itavu no (rattinuhna dassin) imaju negativne efekte na njihov ivot (D.III,185). Takoe je shvatao da je za monahe i monahinje, poto ne moraju da obavljaju zike poslove i imaju mnogo slobodnog vremena, lako da steknu naviku prekomernog spavanja, umesto da meditiraju ili prouavaju Uenje. Otuda njegove este opomene da ne treba da postanu ljubitelji spavanja (niddrma, A.III,116; It.72; Sn.96). Tako je rekao: Kad je neko lenj, prodrljiv, veito pospan i valja se po krevetu nalik velikoj, ugojenoj svinji, takav e se preporaati bez kraja i konca (Dhp.325). itamo da je Buda ponekad odspavao posle podne, to je bila neka vrsta sieste (divaseyy), ali se to verovatno dogaalo tek kad je ostario. Asketa po imenu Saaka ga je jednom upitao da li spava tokom popodneva, a on mu je odgovorio: Seam se da bih poslednjeg meseca leta, poto bih se vratio iz proenja hrane i pojeo je, savio svoj ogrta na etvoro, pruio ga po zemlji, legao i onda tonuo u san sabran i potpuno svestan. Saaka je na to prezrivo odbrusio: Neki bi rekli da je to boravak u obmani (M.I,250). Buda je primetio da nae ponaanje tokom budnog stanja moe ponekad uticati i na period spavanja. Ako smo, na primer nemoralni ili okrutni, to moe izazvati nesanicu ili komarne snove. Kada budala legne na leaj ili krevet, kad lei na tlu, loa dela koja je poinio u prolosti padaju na njega, pritiskaju ga, leu na njega, ba kao to planinska senka u kasno popodne pada na zemlju i na njoj lei. U tom trenutku budala misli: Nisam uinio ono to je lepo ili korisno. Nisam sebe zatitio od straha... Onda mu je teko i uznemiren je, plae i oajava (skraeno, M.III,164-5). Slino ovome, ovek koji je dobre naravi spava srean, budi se srean i nema komare (sukha supati, sukha paibhuhati, na ppaka supina passati, AV.342). Oni koji praktikuju meditaciju ponekad vide kako su pospani posle jela (bhattasammada), kako im glava stalno klone (pala) i moraju da se upinju da bi ostali budni, i pored toga to su dovoljno spavali. Ovo je jedna od poznatih prepreka za meditaciju i Buda je dao praktian savet za njezino prevazilaenje: Kada se misli koje ohrabruju pospanost jave, ne obraaj panju na njih. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da razmisli o Dhammi onako kako si je uio, treba da je istrai i razmotri. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da recituje Dhammu, onako kako si je nauio. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da vue i masira une koljke i udove. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da ustane i umije se, gleda unaokolo i pilji nagore u zvezde. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da zamisli svetlost i fokusira se na nju, bez obzira je li dan ili no. Tako otvoren i razbistren um postae blistav. Ako i pored toga 193

osea pospanost, trebalo bi da svoja ula usmeri na samoga sebe i hoda gore-dole sa punom svesnou. Ako i pored toga osea pospanost, trebalo bi da sa punom panjom legne na desni bok, stavi jedno stopalo na drugo (i kad se odmori) ustane s milju: Ne smem se prepustiti zadovoljstvu spavanja, leanja i tromosti (skraeno, A.IV,86-7). Videti Snovi. SPOKOJSTVO Spokojstvo (upekkh) jeste kvalitet emocionalne smirenosti, balansa i mira, naroito kad se suoimo sa tekim situacijama. Ponekad se ono naziva i ravnotea (susamhita) ili centriranost (mahatta). Spokojstvo je poslednja od etiri Brahma vihre, jedan od vie naina na koji ljubav moe da se izrazi. Moe biti teko, moda ak i nemogue, osetiti toplinu prema nekome ko nas je povredio ili ko je bezrazlono zao. Nain na koji moemo izraziti ljubav prema takvoj osobi moe biti da ostanemo mirni, neuznemireni i lieni mrnje. Sa te take bie mnogo lake da se prema toj osobi otvorimo onda kada u sebi budemo snanije razvili ljubav. Spokojstvo je takoe dobar nain odgovora na mnoga iskuenja, provokacije i ulne podraaje kojima smo bombardovani svaki dan. Ono e obezbediti da nam razum ostane u ravnotei i da, kako se to Buda izrazio, kreemo ravno preko neravnog (SN I.7). Ponekad se spokojstvo brka sa ravnodunou, iako je zapravo lako uoiti razliku. Ako ostanemo mirni jer razumemo da uzbuenje i uznemirenost nije prikladno, opravdano ili korisno, to se moe nazvati spokojstvom. Ako ostajemo mirni i neukljueni u dogaanje zato to neemo da nas bilo ta ometa ili samo zato to nas nije briga, to se moe nazvati ravnodunou. Spokojstvo nastaje iz znanja, indiferentnost iz neznanja i sebinosti. SPORT Sport (ke ili ll) jeste, u najirem smislu rei, zika aktivnost u svrhu rekreacije, zdravlja ili takmienja. Kao i svi ljudi, i stari Indijci su se bavili i uivali u najrazliitijim igrama i sportovima. Sportovi u prirodi (uyyanakea) sastojali su se od igara kao to su murke, vije i trkanje, dok su vodeni sportovi (udakakea) bili plivanje i ronjenje. Borba tapovima, boks, rvanje, gimnastika i drugi sportovi i igre verovatno su izvoeni na stadionima (keamaala, a.VI,333). Nekoliko drugih igara igrano je sa loptom, iako nemamo mnogo informacija kakva je bila struktura tih aktivnosti. Jedna igra o kojoj znamo neto vie jeste sa loptom vezanom za kanap, pri emu se lopta baca, te naglo povlai kanapom natrag, uz pokuaj da se uhvati rukom (a.V,196). Buda nije imao nita da kae o sportovima, osim da monasi ne bi trebalo da ih posmatraju (D.I,7). Pa ipak, ziki i psiholoki aspekti sporta mogu biti znaajni za budiste.

U Butanu je meu monasima popularna odbojka

U Engleskoj i nekim azijskim zemljama monasi rado igraju kriket

194

Buda je jednom rekao: Dobro zdravlje jeste najvei dobitak (Dhp.204) i ohrabrivao je monahe i monahinje da rade zike vebe radi buenja energije i zdravlja (Vin.II,119). to se tie uma, sport moe pomoi da se razviju pozitivna stanja kao to je timski duh, prijateljstvo, budnost i ak odreeni stepen nevezivanja (dostrojanstveno prihvatanje sudijine odluke ili poraza). Naalost, skoro svi sportovi su danas postali preterano orijentisani na element takmienja, a malo je stvari koje na povrinu izbacuju ono najgore u ljudima kao takmienje. Varanje, nasilje, i meu gledaocima i meu takmiarima, lini animozitet, doping, nametanje rezultata i ogorenost posle poraza, sve je to postalo normalno u dananjem profesionalnom sportu. Neki sportski susreti se ak proglaavaju za dogaaje visokog rizika. Staro pravilo nije bitno da li pobeuje ili gubi, ve kako odigra me vrlo lako je odbaeno pred naletima naduvanog ega i velikih zarada. Dobar primer sporta koji zahteva veliku vetinu, zdrav je za telo, umirujui za um, podstie prijateljstvo i uzajamno potovanje meu igraima, a dopadljiv je za gledanje, jeste chin lon u Burmi i te tako u Tajlandu. Ideja ovog sporta jeste odravanje u vazduhu lopte ispletene od prua, tako to se ona udara petom, kolenom, laktom ili ramenom. Ne postoji takmienje kao takvo; jedan igra udara loptu jedno vreme, pokazujui svoju vetinu i gracioznost, pre nego to je prepusti drugom igrau. Niko ne dobija niti gubi i svi se dobro zabavljaju. Buda je primetio: Pobeda podstie mrnju, pobeeni ostaje u patnji. Ko napusti pobedu i poraz, ostaje smiren i sretan (Dhp.201). SRCE Srce (hadaya) jeste specijalizovani mii sa etiri komore, koji pumpa krv kroz telo. Prema analizi ranog budizma, ono je jedan od 31 dela tela. U nelozofskom kontekstu unutar Tipiake re srce se koristi na mestima gde bismo oekivali da se nae re um, a smo srce se esto povezuje sa razliitim emocijama. itamo kako je nekome srce slomljeno tugom (a.V,180), ili kako neko ima smireno srce (A.V,64), nemirno srce (a. IV, 415) ili da poznaje tue srce (M.I,32). Buda je govorio kako njegove rei idu pravo do srca (hadaya gam). Rani abhidhamma mislioci razmatrali su ta bi moglo biti ziko sredite svesti, mada se nikada nisu odluili za neki poseban organ. Kasnije abhidhamma spekulacije dole su do toga da je to srce (hadayavatthu). Danas znamo da je mozak (matthaluga) ziki osnov svesti, iako je tano da neke od snanijih emocija oseamo u solarnom pleksusu, blie srcu. SREA Srea (sukha) jeste oseaj lakoe, blagostanja i zadovoljstva, a moe se kretati u rasponu od blagog do veoma intenzivnog, a moe biti i trenutno ili trajno. Buda je pravio razliku izmeu ovozemaljske sree, koja zavisi od ula, i duhovne sree, koja nastaje kada razvijamo u sebi vrlinu i postepeno oslobaamo svoj um. Neki oblici ovozemaljske sree za koje je Buda govorio da su legitimni i vredni jesu srea posedovanja imetka i lienosti dugovanja (A.II,68). Oseaj postignua kada se istiemo u svojoj profesiji i zahvaljujui tome imamo ugodan ivot moe nas veoma usreiti (D.I,51). Na viem nivou, neke od stvari koje podstiu nastanak duhovne sree su praktikovanje pravila morala (D.I,69), pravinost (A.I,294), smirivanje ula (D.I,69), seanje na i radost zbog svoji dobrih dela (Dhp.16), kroenje uma (Dhp.35), biti u stanju da volimo uprkos tome to smo okrueni onima koji mrze (Dhp.197) i biti spokojan (Dhp.202). Najvia i najraniranija srea dolazi od dostizanja probuenja (Dhp.203). U vezi sa ova dva nivoa sree, Buda je savetovao: Ako odriui se manje sree uvia veu sreu, mudar ovek naputa manju sreu i okree se veoj (Dhp.290). Srea igra vanu ulogu u meditaciji po tome to doprinosi razvoju stabilne, neusiljene koncentracije. Buda je rekao: Um koji je srean postaje skoncentrisan (sukhino itta samdhiyati, D.I,73). 195

SREDNJA ZEMLJA Srednja zemlja (Mahima desa) bio je stari naziv za severni deo Indije, dolinu reka Gang i Yamun, gde je Buda bio roen i gde je budizam nastao. U starim tekstovima se kae da se Srednja zemlja prostirala na istok do grada Kaagale, na jugoistok do reke Salaavat, na jugozapad do grada Setakaika, na zapad do sela Tha, a njena severna granica bila je obeleena planinom Usraddhaa (Vin.I,196). Malo ovih mesta je mogue danas identikovati, ali je izvesno da Srednja zemlja odgovara dananjim indijskim saveznim dravama Utar Prade i Bihar, kao i niim delovima Nepala. Buda je smatrao da je velika prednost bila roditi se u Srednjoj zemlji, to je verovatno i bilo tano za ono vreme, poto je bila sredite nove civilizacije koja je nastajala na ovom potkontinentu (A.IV,225). Budinih 45 godina putovanja i lutanja vodilo ga je kroz podruje koje obuhvata oko 235.000 kvadratnih kilometara, to ga ini religijskim uiteljem koji se kretao na najveem prostoru. Nasuprot ovome, podruje na kojem je recimo Isus poduavao prostiralo se na oko 900 kvadratnih kilometara. Najistonija taka do koje je Buda stigao, a mogue ju je danas identikovati, jeste Kankol (Kaagala, A.V,54) 18 kilometara juno od Ramahala, a najzapadnije mesto je Mathura, 135 kilometara juno od Delhija. Ta dva mesta razdvaja skoro 1000 kilometara. Popularne legende na ri Lanki i Tajlandu kau da je Buda posetio i ove dve zemlje, a nepalski budisti veruju da je stigao i do doline oko Katmandua. U Tipiaki se tako neto uopte ne pominje i nema bilo kakvih dokaza da je Buda ikada putovao izvan Srednje zemlje.

SREDNJI PUT Srednji put (mahim paipad) jeste jedan od naziva koje je Buda dao Plemenitom osmostrukom putu (S. V, 42). Tako ga je nazvao zato to bi budistiki duhovni ivot trebalo voditi izbegavajui ekstreme asketskog muenja i hedonizma, zapravo svaki ekstrem. Naglaavanje balansa i umerenosti znailo je da je budizam proizveo vrlo malo fanatika ili ekstremistikih grupa tokom svoje duge istorije. STANJE IZMEU DVA IVOTA Neki ljudi tvrde da se posle smrti svest ne preporaa odmah. To se zove stanje izmeu dva ivota (antarabhava). Jedni tvrde da to stanje traje sedam dana, drugi 14, a trei 49 dana. Ovakvo stanje se ne pominje bilo gde u Tipiaki, ali moemo pretpostaviti da postoji izvesna pauza pre utelovljenja i potom preporaanja. Broj oploenih jajnih elija vrlo verovatno ne odgovara uvek broju osoba koje su upravo umrle i svest traga za novim utelovljenjem, te u tome i prolazi izvesno vreme. STAROST Starost (ar) jeste period pri kraju prirodnog ivotnog veka nekog organizma. Tipiaka denie starost sa biti star (vuha), istroen (mahallaka), zaao u godine (addhagata), primicati se kraju (vayo anuppatta, A.I,68), a Buda je rekao da je karakteriu slomljeni zubi, seda kosa, smeuranost koe, opadanje ivotne snage i onemoalost (S.II,2). U vreme Bude ivotni vek ovekov bio je znatno krai nego danas i malo je bilo onih koji bi doiveli osamdeset, devedeset ili sto godina (A.I,68). Meutim, problemi koji najee prate starost senilnost i bolest, usamljenost i strah od smrti bili su i tada uobiajeni kao to su i danas. Razlika je u tome da u situaciji kada ive due nego ikada pre, barem u razvijenim zemljama, ovakvi problemi pogaaju mnogo vei deo populacije. 196

Buda je poduavao Dhammu radi prevazilaenja patnje (dukkha [S.V,421]) i poto je starost jedna od manifestacija patnje, imao je mnogo toga o njoj da kae. Najoigledniji simptomi starosti su ziki slabost, nemo i bolest. Poto su ova stanja svojstvena starosti, ona ne mogu biti potpuno izbegnuta, ali mogu biti odloena i umanjena. Izbegavanje puenja i alkohola, zdrava ishrana i redovne zike vebe pre dolaska starosti i brza medicinska intervencija onda kada ona stigne, sve ovo pomae. Meutim, psiholoki problemi koji esto prate starost mogu uz pravilan stav biti mnogo vie ublaeni ili ak eliminisani. Jednom je neki ovek doao kod Bude i rekao: Gospodine, sada sam star, istroen, zaao u godine, pribliavam se svom kraju, uvek u zikim bolovima i bolesti... Kaite mi neto vedro i uteno, to e mi biti na dobrobit zadugo. Buda mu je odgovorio: Vebaj sebe na ovaj nain: Iako je moje telo bolesno, moj um nee biti bolestan (turakyassa me sato itta antura bhavissati, S.III,1). Ove mudre rei su pozitivna i snana opomena da moemo biti emocionalno stabilni, sreni i zadovoljni uprkos opadanju naih telesnih moi. Buda je govorio o itavom spektru strategija koje pomau da um ostane zdrav uprkos starosti i potekoama koje prete i ovde emo ukratko pogledati tri od njih. Prva je uenje da prihvatimo starost. Savremena drutva vide starost kao stanje kojeg se treba plaiti i koje treba poricati. Nauka, medicina i hirurgija se nadmeu u histerinom naporu da je poreknu to je mogue due. Rezultati toga mogu biti i komini i tuni vremena gospoa koja odlazi na svoje esto zatezanje lica, 70-godinji starac koji stavlja periku i tinejdersku odeu, Mae West koja u devedesetoj poziva mladia da poneki put navrati do nje. Naravno, starci koji se ene vie desetina godina mlaim enama ili devojkama bili su poznati i u Budino vreme (Sn.110). Ali Buda nas je podsticao da budemo realistini u vezi sa starou i vidimo je kao jedan prirodan i neizbean proces. Na taj nain pomoi emo sebi da na dostojanstven nain odloimo stvari mladosti i da onu energiju koju bismo inae troili na poricanje iskoristimo da svoje vreme ispunimo smislenim poslovima ili da se pripremimo za kraj. Buda je rekao: Starost dolazi i mudrom plemenitom sledbeniku, ali on kada je star razmilja: Ne samo ja, ve svako ko se rodi ostari. I ako u sada kad sam ostario tuiti i plakati, prestau da jedem, telo e mi jo vie poruneti, zapostaviu svoje poslove, moji neprijatelji e se radovati, a moji prijatelji brinuti. I tako, kada doe starost, on ne tui i ne plae. Zato se s pravom naziva mudrim plemenitim sledbenikom, on je iz sebe iupao otrovnu strelu tuge, koja obinog oveka inae mui (A.III,54). Buda nas je takoe navodio da razmotrimo kako dugovenost moda i nije toliko vana, koliko ono to sa sobom inimo tokom vremena koje nam je na raspolaganju. Bilo bi bolje iveti makar i jedan dan mudro i sabrano, nego stotinu godina glupo i nesmotreno. Bilo bi bolje iveti makar i jedan dan pun elana, nego stotinu godina lenj i u besposlici (Dhp.111-12). Ovaj iskaz je naravno retoriki, ali poenta je jasna. Kvalitet naeg ivota vaniji je od njegove duine. Ako do kraja iskoristimo i cenimo svoj ivot sada, biemo manje zaokupljeni idejom da ostanemo mladi to je mogue due. Dva najea problema sa kojima se mnogi stari ljudi susreu jesu kajanje zbog onoga to su uinili i zbog onoga to nisu uinili i oseaj da su straili svoj ivot. Takva oseanja mogu im ostatak ivota ispuniti tugom i gorinom. iveti celim biem sada i razvijati um sada predupredie nastanak ovakvih problema. Jo jedan problem starosti koji pominje Buda jeste pitanje brige za stare. U prolosti to to je neko star kompenziralo se donekle obzirnou i potovanjem koje je dobijao od mlaih. Dede i babe su takoe esto imale zadatak da brinu za unuke i to ih je dralo zaokupljenim, davalo im oseaj da su neophodni. Ali u dananjim potroakim drutvima stari ljudi su esto ignorisani ili mlai ak izbegavaju kontakt sa njima, ne elei da se podseaju ta i njih eka ili ih smatraju ekonomskim teretom. Buda je govorio da ljudi ispunjeni ljubavlju i zahvalnou, ovako razmiljaju u vezi sa 197

svojim roditeljima: Poto su oni nekad brinuli o meni, oduiu im se tako to u sada ja brinuti o njima (bhato nesam bharissami, D.III,189). STIMULATIVNE SUPSTANCE Stimulativna supstanca (osadha) jeste hemijska materija koja se jede, pije, pui ili unosi uz pomo injekcije kako u medicinske svrhe (lekovi), tako i radi zabave (opijati). Uzimanje lekova, ak i kada su u obliku tinkture i sadre malu koliinu alkohola, ne znai krenje petog pravila morala, zato to motiv za njihovo uzimanje jeste obnavljanje zdravlja, a i koliina tako unetog alkohola je suvie mala da bi izazavala opijenost. Meutim, supstance kao to su marihuana, opijum, heroin, ekstazi i sline, koje imaju tek ogranienu ili nikakvu medicinsku vrednost, ali zato iskrivljuju svest i mogu voditi do zike i psihike zavisnosti, svakako su protiv pravila morala. Najrairenija stimulativna supstanca u mnogim drutvima jeste alkohol, ali u nekim zemljama Srednjeg istoka to je kath. vakanje betel oraha je uobiajeno u budistikim zemljama, ak i meu monasima, ali veina autoriteta se slae da to ne predstavlja krenje pravila, jer je njegov toksini efekat minimalan.

STRANE SVETA Strana sveta (dis) jeste opti pravac ka kojem neki objekat ili osoba idu ili iz kojeg dolaze. Stari Indijci znali su za est osnovnih pravaca (DN 31) i polazei od istoka, gde se Sunce raa, nabrajali ih u pravcu kazaljke na satu: istok (puratthimdisa), jug (dakkhindis), zapad (pahimdis), sever, nadir (hehimdis) i zenit (uparimdis). Oni su takoe znali za etiri meupravca (anudis), tj. jugozapad, severozapad itd. Svaka od strana sveta bila je povezana sa jednom ivotinjom: slonom, bikom, konjem i lavom, i verovalo se da njime upravlja posebno boanstvo (DN 33). Jug je smatran najmanje srenim pravcem, tako da su groblja, mesta za spaljivanje mrtvaca ili egzekuciju osuenika uvek bila smetena izvan june kapije grada (DN 23). Kad god je bilo mogue, Buda je uvek sedeo ili leao okrenut istoku, iako nigde nije naveden razlog zato je to inio (DN 16). Pravci za njega nisu imali neki drugi znaaj. Postoji, meutim, jedna stvar gde strane sveta imaju znaaj za praktikovanje Dhamme. Buda je govorio da ne treba samo da negujemo ljubav u svom srcu, ve da je zraimo i irimo svuda: u jednom pravcu, pa u drugom, treem, etvrtom, nagore, nadole, unaokolo, svuda, ka drugima, kao i prema sebi. Treba iveti proimajui itav svet umom ispunjenim obiljem uzviene ljubavi, osloboene pohlepe i zlovolje (MN 1). Ove divne i nadahnjujue rei moemo razumeti kako doslovno, tako i metaforino. Sever, jug, istok i zapad znae nae neposredno okruenje i one koji su unutar njega, ali se isto tako mogu odnositi i na ekonomski sever i jug, tj. one koji ive u bogatim i razvijenim dravama i druge u siromanim i nerazvijenim, kao i ljude na Bliskom istoku, Dalekom istoku itd. Nagore moe znaiti irenje ljubavi ka ljudima koji su po poloaju iznad nas, ka naem poslodavcu, onima sa vie moi i bogatstva od nas. iriti ljubav nadole moe se odnositi na skromne ljude koje esto ignoriemo ili ih ni ne primeujemo, na one koje smatramo intelektualno inferiornijima u odnosu na sebe ili na ivotinje. STRPLJIVOST Strpljivost (khanti) jeste sposobnost da ostanemo mirni i bez alopojki i onda kada se suoimo sa sporou, nesposobnou i kanjenjem. Buda je ovu vrlinu ponekad nazivao i obuzdanou (adhivsan), istrajnou (titikkh) ili dugom patnjom (khama). Kada smo nestrpljivi, to nas ini grubim i kasnije rtvom kajanja, primetio je Buda (A.III,255). U njegovo vreme, neke nebudistike askete namerno su sebi oteavali ivot (askeza), kako bi testirali svoju izdrljivost i nevezivanje. 198

Buda je to smatrao prilino glupim i verovao da je daleko bolje pokuati biti strpljiv i nevezan za sve one male ljutnje koje osetimo prema ljudima sa kojima dolazimo u kontakt u svakodnevnom ivotu. Zato je savetovao: Biti strpljiv jeste najvea akseza (Dhp.184). Milindapaha kae: Ba kao to je voda glatka i hladna po svojoj prirodi, isto tako i meditant, iz saoseanja prema svim biima i elei im dobro, treba da razvija strpljivost i nepovreivanje, ljubav i saoseanje (Mil.183). STPE Pojam stpa dolazi od sanskritske rei stp, to znai gomilati i oznaava karakteristini budistiki spomenik. Pi ekvivalent jeste thpa. Posle Budine smrti i kremacije, njegov pepeo je podeljen na osam delova i svaki od njih je pohranjen u zemljanu humku oblika polulopte, kako je bio obiaj u to vreme. Ljudi bi dolazili i klanjali se toj humki, sve dok na kraju na njih nije poelo da se gleda kao na simbol samoga Bude. VremeStupe, Borubudur (Centralna Java, Indonezija) nom su jednostavne zemljane humke prerasle u graevine, nekada ogromnih razmera i prekrasno ukraene. Danas stpe obino sadre stvarne ili navodne posmrtne ostatke (moti) Bude, nekog velikog sveca ili predmete koje su oni koristili, a predstavljaju sredita predanosti u svim budistikim zemljama. Najvei takav spomenik na svetu jeste etavana stpa, koju je podigao kralj Mahsena krajem IV veka u Anurdhapuri, staroj prestonici ri Lanke. Ova ogromna graevina prvobitno je bila visoka 160 metara, dok danas njen vrh dosee tek do podnoja sruenog tornja, to je oko 70 metara. Prenik joj je 109 metara. Izraunato je da je u etavana stpu ugraeno 620 miliona cigala, tekih oko 657.000 tona. Smetena je na ogromnom poploanom kvadratnom platou, ija je stranica 173 metra, a gde u specijalnim prilikama moe da se smesti i do 30.000 hodoasnika. Videti Doa. SUBBHADDA Subhadda je bio poslednja osoba koju je Buda, pred smrt, preobratio u budizam. Jednom je Buda rekao: ak i kad bi morali da me nosite unaokolo u nosilima (zbog bolesti i starosti), ne bi bilo promene u jasnoi moje mudrosti. Ako bi neko govorio istinu o meni, taj bi rekao da se, na korist mnogih, iz samilosti prema ovom svetu, na dobrobit i sreu bogova i ljudi, pojavilo bie koje nije podlono obmani (M.I,83). U tom smislu Buda je bio dosledan. Samo nekoliko sati pre nego to je umro, dok je leao okruen uenicima, asketa Subbhadda probio se kroz gomilu u elji da postavi neka pitanja. nanda ga zaustavi reima: Dosta je Subbhadda, ne uznemiravaj Tathgatu, jer je iscrpljen. Buda je ovo uo i rekao nandi da propusti asketu jer ta god da bude pitao, to je zato to traga za probuenjem. Subhadda sede pred Budu i njih dvojica nakratko porazgovarae. Subhadda je ozbiljno shvatio ono to mu je Buda rekao i kasnije je dostigao probuenje (D.II,149). Toliko je bilo Budino saoseanje da je poduavao Dhammu skoro do poslednjeg daha. 199

SUDDHODANA Suddhodana je bio vladar Saky plemena i otac Siddhattha Gotame. Njegovo ime znai ist pirina. Tradicionalno, za Suddhodanu se kae da je bio veliki kralj, ali je on verovatnije bio sliniji vladaru kojeg je izabrao plemenski savet. Veina dvorova u staroj Indiji imala je grupu ljudi koje su zvali tvorci kralja (rakattra, D.II,233). Nema sumnje da je jedna takva grupa odabrala Suddhodanu da vlada nad njima i ostatkom plemena. Suddhodana je imao dve ene Mah Myu, koja je bila Siddhatthina majka i umrla ubrzo posle poroaja, i Mah Papat Gotam, koja je postala njegova pomajka. Suddhodana se otro protivio sinovljevoj odluci da okrene lea svetovnom ivotu, ali je na kraju ipak postao njegov podravalac i uenik.

Kralj Suddhodana sa malim Budom

SUT Prema legendi, pre nego to je Siddhattha Gotama poeo svoju konanu meditaciju u podnoju Bodhi drveta u Bodh Gayi, devojka po imenu Sut ponudila mu je iniju pirina kuvanog u mleku i zaslaenog medom. Kae se da mu je taj obrok povratio neophodnu snagu da nastavi traganje i na kraju dostigne probuenje. Prikazi ovog dogaaja esto su na zidnim slikama po hramovima irom Azije, iako ovu priu nije mogue nai u Tipiaki. Meutim, u njoj se na jednom mestu pominje ena po imenu Sut i to kao Budina prva nezareena sledbenica (AN I.258).

Savremeni prikaz Suate koja prinosi svoju ponudu

SUMNJA Sumnja (viikih) je stanje kada nismo sigurni u neto i esto je praena oseajem nelagode i nespokojstva. Drugi oblici sumnje su skepticizam, nepoverenje, oklevanje i zbunjenost. U budistikoj psihologiji na sumnju se gleda kao na neto to ima i negativnu i pozitivnu stranu. Kada sumnja u Dhammu izazove kolebanje, neodlunost i oklevanje u vezi sa tim hoemo li vebati ili ne, tada se ona smatra preprekom (A.I,61). Kada nas pak motivie da tragamo za razjanjenjem i dublje istraujemo neko pitanje, tada moe voditi ka razumevanju. Kada su Klme rekle Budi kako su u nedoumici oko uenja koja su im izlagali razni uitelji, rekao je: Dobro je, Kalame, to sumnjate, to niste sigurni; sumnja se u vama javila o onome to jeste sumnjivo. (AN III.65). Videti Nesvesno. 200

SUHRLLEKHA Suhrllekha ili Prijateljska epistola, jeste pismo u formi pesme koje je junoindijskom kralju Gautamiputri napisao uveni lozof Ngaruna negde izmeu 150. i 250. godine. U 123 strofe Ngaruna upuuje kralja u osnove budistikog uenja i ohrabruje ga da vlada sa ovenou i pravedno. Iako je Ngaruna bio sledbenik mahyne, samo se u dve strofe, 120. i 121, na bilo kakav nain pominju bilo kakve mahyna ideje. Ostatak teksta oslanja se na pojmove, poreenja i primere iz pi Tipiake. Suhrllekha je napisana na sanskritu, da bi kasnije bila prevedena na mnoge jezike. Na Tibetu, nju nastavljaju da itaju i prouavaju ak i danas. SUROGAT RODITELJSTVO Neki parovi koji nisu u stanju da imaju decu iskoristie treu osobu kako bi dobili dete. U tu svrhu se koristi sperma donora da se enina jajna elija oplodi putem in vitro oplodnje ili se muevljeva sperma implantira u enu koja e zatrudneti i potom e od nje dete biti preuzeto. Veina religija osuuje surogat roditeljstvo, govorei da ono razara svetinju braka i zahteva masturbaciju, a to one smatraju grehom. Budizam to sve vidi iz drugaije perspektive. Ako se par koji eli da ima dete i surogat majka meusobno dogovore da prou kroz jednu takvu proceduru, teko je videti kakva je teta pri svemu tome uinjena. Meutim, surogat roditeljstvo je aranman optereen potencijalnim pravnim, socijalnim i verovatno i psiholokim problemima, te je za parove bez dece moda bolja alternativa usvajanje. SUTTA Sutta je pi re koja znai nit i isto tako i naziv za Budin govor. Sanskritski ekvivalent jeste stra. Govori su dobili takvo ime zato to imaju nit znaenja koje je relevantno i vodi do probuenja. Postoji oko 7500 Budinih govora, oko 10.000 drugih stihova i mnogobrojne druge izreke, to sve zajedno korpus njegovog uenja ini daleko najobimnijim od svih velikih religijskih uitelja. Govora obino ima tri vrste zbirke stihova, Budini govori, dijalozi ili debate sa jednom ili vie osoba. Ti govori obino imaju tri dela: (1) uvod u kojem se navodi mesto i okolnosti u kojima ga je Buda izgovorio, (2) sam govor ili dijalog i (3) nale u kojem sabesednik ili zahvaljuje na uenju ili moli Budu da postane njegov uenik. Jedan manji broj govora u Tipiaki odrali su najistaknutiji Budini uenici. SUTTA NIPTA Sutta nipta jeste knjiga u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake, drugog dela Tipiake, budistikog Kanona. Sam naziv Sutta nipta znai zbirka govora i delo sadri 55 govora i 1149 stihova. Sadri neke od najlirskijih i najupeatljivijih stihova u itavom Kanonu, pri emu su slike najee povezane sa prirodnim okruenjem. Na primer, monah se podstie da se oslobodi vezivanja isto onako kako zmija odbaci svoj svlak i da se osamljen kree kao nosorog. SUTTA PIAKA Sutta piaka je drugi deo Tipiake, budistikog kanona, dok su ostali delovi Vinaya piaka i Abhidhamma piaka. Sutta piaka sadri govore Bude i nekih od njegovih uenika, a obuhvata pet zbirki ili nikya zbirka dugih govora ili Dgha nikya, zbirka govora srednje duine ili Mahima nikya, tematski povezani govori ili Sayutta nikya, brojano grupisani govori ili Aguttara nikya i kratka zbirka ili Khuddaka nikya. Sve ove govore zapamtili su monasi i 201

monahinje, ponekad ak i laici, i usmeno prenosili nekoliko stotina godina poto je Buda preminuo. Istorijski zapisi kau da su sutte zapisane u I veku pre n.e. na ri Lanki, mada su neki delovi Kanona verovatno bili zapisivani i ranije u Indiji. SVASTIKA Svastika je sanskritski naziv za simbol u vidu krsta, ija su sva etiri kraka savijena pod uglom od 90 stepeni. Ekvivalent na piju jeste sovatthika. Iako se danas uglavnom povezuje sa nacizmom, svastika je veoma star simbol i koriena je u drevnoj Mesopotamiji, prekolumbovskoj Americi, Indiji i Kini. Verovatno je prvobitno predstavljala simbol Sunca. U kineskoj umetnosti Buda se esto predstavlja sa svastikom u sreditu grudi. Bio je to ikonografski nain predstavljanja ideje da je Buda imao srce ispunjeno ljubavlju i svetlou.

Buda sa svastikom, Kina

SVESNOST, ISPRAVNA Svesnost ili sabranost panje (sati) jeste sedmi korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu. Sabranost je kvalitet uma koji jasno razume iskustvo i posmatra ga, a da se pri tome ne uplie u njega, niti ga ocenjuje. Uobiajeno je da svako iskustvo koje imamo pokree elje, misli i seanja, i sve to nas spreava da jedno takvo iskustvo vidimo kakvo ono zaista jeste. Svrha meditacije svesnosti jeste da ojaa nau sposobnost da budemo sabrani i da u takvom stanju posmatramo telo, oseaje, um i sadraje uma. Vremenom sve te stvari poinjemo da vidimo kao pojave koje su bez ikakve trajne sutine i prolazne i iz toga se raa sklonost ka njihovom naputanju, prestanak vezanosti za njih. ak i iz ugla svakodnevice, ovo donosi ogromnu korist. Ukoliko ovakvo svesno nevezivanje moemo da odrimo i u svakodnevnom ivotu, mogue je ostati neuzdrman njegovim izazovima i postii veu zadovoljenost i mir uma. Tako je Buda rekao: Svesnost je uvek korisna (S.V,156). Svesnost takoe igra kljunu ulogu u poboljavanju mudrosti. Videti Iluzija i Rei. SVET Budina glavna preokupacija bilo je stanje oveka i otuda je malo toga imao da kae o nastanku ili strukturi ovoga sveta (loka). On je bio istraiva i lekar ovekovog srca, a ne geograf. Jedan od malobrojnih komentara o ovoj temi bilo je kad je rekao da je Zemlja samo jedno od bezbrojnih tela u ovom univerzumu, koje je nastalo i bilo oblikovano zahvaljujui silama prirode (D.III,84). Ponekad je sam svet oznaavao kao akkava, to moe znaiti i disk i sfera i naravno zvati Zemlju sferom je sasvim precizan opis. Stari budisti su takoe shvatali da Zemlja rotira, jer su govorili da se vrti poput grnarevog toka ili vodeninog kamena (Nidnakath, 25). Sam Buda je rekao da se svet odrava na vodi, a ona se odrava na vazduhu, a ovaj opet na prostoru (D.II,107). Takoe je rekao da postoje etiri velika kontinenta, to je takoe tano ako znamo da on nije delio Evropu i Aziju, ve ih smatrao jednom kopnenom celinom, kao to i jesu (A.I,227; D.II,173). Buda je smatrao da razmiljanje i teoretisanje o tome ko je nainio svet, kada i zato, predstavlja prilino jalov posao, koji nam odvlai panju sa stvari koje su zaista vane blago i isto srce i kako ga 202

takvim uiniti: Zato ne lupajte glavu oko toga je li svet vean ili privremen, ogranien ili beskonaan... Takvo mozganje je besmisleno, ono nema nikakve veze sa istinski istim ponaanjem, ono ne vodi do hlaenja, odvezivanja, stiavanja, mira, do potpunog razumevanja, do probuenja, do nirve (M.I,431). Videti Nezamislivo. SVETLOST Svetlost (loka) je elektromagnetna radijacija odreene talasne duine. U obliku lampi ili svea svetlost je jedna od tri stvari koje se koriste prilikom budistike pe ili kontemplativne ceremonije, a druge dve su cvetovi i mirisni tapii. U budizmu, kao i u mnogim drugim tradicijama, svetlost se koristi kao metafora za ili se poredi sa mudrou ili razumevanjem, zbog svog svojstva da stvari ini vidljivim. Rhula, Budina sin, nazvao je svog oca Luonoom oveanstva (Sn.336). Buda bi ponekad upitao svoje sluaoce: Zar neete potraiti Svetlo? (Dhp.146), a svoje probuene uenika pominjao je kao donositelje Svetla (It.80). Jednom je svojim monasima rekao: Treba da sijate (sobhetha ya tumhe), mislei na to da njihovo ponaanje treba da bude inspiracija drugima (Vin.I,187). Kada budisti upale ili stave lampu pred Budin kip, oni kontempliraju velianstvenost i oslobaajuu snagu mudrosti i podstiu sebe da je jo vie uine delom svog svakodnevnog ivota. SVEZNANJE Sveznanje (sabbaut) jeste sposobnost da se sve zna i obino se veruje da je ona jedan od obeleja Boga, iako je bilo i religijskih voa koji su tvrdili da sve znaju. Buda je rekao da nijedno bie, ljudsko ili boansko, ne moe biti sveznajue. On je poricao da je i Bog sveznajui (D.I,17), jer ako bi to bio, religija bi postala besmislena. Ako Bog zna sve, on onda zna i kako emo reagovati jo mnogo pre nego to to znamo mi sami, to onda jednostavno znai da mi zapravo nemamo slobodu da postupimo drugaije. A ako nemamo slobodu biranja kako emo postupiti, koja je onda svrha poduavanja ljudi da budu dobri i da izbegavaju zlo? Mahvra, osniva ainizma, tvrdio je za sebe da je sveznajui (M.II,31), a Buda je tu tvrdnju smatrao neutemeljenom (M.II,127). Zanimljivo je da su u vekovima posle njegove smrti neki neuki i suvie entuzijastini budisti tvrdili da Buda zna sve to su umovi onih koji naseljavaju itav svet bogova i ljudi ikada videli, uli, oseali, pomislili, postigli, traili i eleli. Mada Buda tako neto nikada nije rekao za sebe (M.I,482), on jeste rekao da je znalac svetova (lokavid), ali to je neto drugo i odnosi se na zike i mentalne zakonitosti fukncionisanja ovog sveta u kojem ivimo.

203


ATAPAAATKA atapaaatka, Himna u sto i pedeset stihova, jeste poema na sanskritu u slavu Bude, nastala u zlatno doba indijske budistike knjievnosti, dakle izmeu I i III veka. Njen autor Mtea preobratio se sa hinduizma na budizam i zahvaljujui svom izuzetnom poetskom umeu stvorio ovo i jo nekoliko dela velike lepote i originalnosti. Tako on u 13 poglavlja hvali Budino saoseanje, njegov glas, prikladan pristup u poduavanju drugih, ak i njegovu ziku lepotu. atapaaatka je predstavljala vaan deo obrazovanja svakog monaha i monahinje u stara vremena, a kao lektira ostala je popularna u Indiji sve do nestanka budizma u toj zemlji. MINKA minka (gandhavilepana) jesu kozmetike ili parmisane supstance koje se nanose na telo radi ulepavanja, maskiranja nedostataka ili uklanjanja neprijatnog mirisa. U Indiji Budinog vremena ene, i ponekad mukarci, stavljale su prah (kakku) i crvenilo (manosil) na lice, bojili usne, dlanove i vrhove prstiju lakom (lkh), utrljavali prah od sandalovine ili ulje u telo (andana) i ispirali oi losionom (aana) da bi dobile sjaj (D.I,7; a.V,302; Thi.145; Vin.II,107). Budin polubrat Nanda je upravo tako ulepavao oi, to se u ono vreme smatralo znakom prenjenosti, a ne feminiziranosti. Jedno od osam pravila morala kojih se predani budisti pridravaju u dane Meseevih mena, jeste da tog dana ne koriste minku, niti druge ukrase (A.IV,250). Nekodljivi sami po sebi, minka i ukrasi predstavljaju elju da stvari izgledaju drugaije od onoga kakve zapravo jesu. Barem dva puta meseno ozbiljni nezareeni budisti uzdravaju se od nanoenja minke i posveuju se prepoznavanju, prihvatanju i zadovoljstvu aktuelnom stvarnou. Od monaha i monahinja se trai da ne koriste ogrlice, parfeme, kozmetiku, ornamente i ukrase upravo zbog ovih razloga i zato to takve stvari zahtevaju mnogo vremena i novca (D.I,5). Videti Ten i crte lica, Telo i Parfemi. OTOKU, PRINC Princ otoku (573-621) bio je jedan od sinova japanskog cara Yomeia i vladao je kao regent niz godina. On je iz Kine preneo budizam u svoju zemlju, zajedno sa onim to je bilo najbolje u kineskoj kulturi muzika, administrativna vetina, kaligraja i umetnost. Godine 605. dao je Japanu njegov prvi pisani ustav, proet budistikim etikim principima i koji je snano uticao na kasniju politiku misao. Za razliku od savremenih ustava, koji nastoje da organizuju odreeni oblik vladavine, Ustav od sedamnaest taaka naglaavao je vanost vrline pojedinca (vladara, njegovih namesnika, slugu i podanika) i socijalne harmonije.

204

RI LANKA ri Lanka, ranije poznata kao Cejlon, jeste malo ostrvo nedaleko od junog vrha indijskog potkontinenta. Preko 70% stanovnika deklariu se kao budisti. Inae, budizam je na ri Lanku u III veku pre n.e. doneo Mahinda, sin monog indijskog cara Aoke, i od tada se ovde odrao kao dominantna religija. To znai da je ri Lanka budistika zemlja due nego bilo koja druga. Mahyna i varayna bile su Polonaruva, kip Bude koji lei na kamenom jastuku dug 14 metara, ovde popularne u razliitim periopredstavlja trenutak kada Buda ulazi u parinirvanu dima, ali je theravda uvek dominirala, a od XII veka postala i jedini oblik budizma na ostrvu. Tokom kolonijalnog perioda (XVI vek do 1947) budisti i budizam bili su esto proganjani i uvek potiskivani. Meutim, u vremenu posle sticanja nezavisnosti, budizam je 1956. postao faktiki dravna religija. Monasi sa ri Lanke imaju dugu tradiciju putovanja i irenja budizma. Prvi takvi monasi koji su putovali u Evropu u novije vreme bila su dva rilankanca koja su 1819. stigli u Englesku. TAMPA tampanje je proces u kojem se od originalne slike pravi jedna ili vie kopija. Skoro je izvesno da je tampanje knjiga bio budistiki pronalazak. U Kini se u VII veku smatralo vrlo pozitivnim delom praviti slike Budine, bilo kao kip ili kao crtee. Tako su umetnici dobijali narudbine da oslikavaju zidove i krovove hramova slikama Bude. to je bio ogroman posao i zahtevao je mnogo vremena. Da bi sebi olakali, umetnici su doli na ideju da Budin lik ureu na komadu drveta, premau mastilom i potom otisnu pritiskom na povrinu koja se oslikava. Tako dobijene Budine konture umetnik je dodatno bojio. Takoe se verovalo da je dobro delo umnoavati budistike tekstove i nije dugo trebalo da se proces korien kod oslikavanja primeni i na tekst. Najranija poznata tampana knjiga jeste kopija jedne sutte tampana u Kini 828. godine. U XI veku su monasi u Koreji pronali pokretna slova. Pronalazak tampe u Evropi dogodio se tek 1454. godine.

Haeinsa hram (Juna Koreja), soba za skladitenje drvenih blokova (preko 80.000) za tampu Tripitake

Drveni tamparski blokovi 70 cm dugi, 24 cm iroki i 2.8 cm debeli. Svaki blok ima 23 reda teksta, svaki red 14 znakova na svakoj strani, tako da svaki blok ima ukupno 644 znakova na obe strane

205

T
TAJLAND Tajland je veoma velika zemlja u jugoistonoj Aziji, u kojoj oko 94% stanovnitva smatra sebe budistima. Bramanizam i animizam su bile glavne religije sve dok theravda budizam nije postao slubena religija tokom vladavine kralja Rame Khamhenga (1275-1317). Ovo se dogodilo u XIII veku, i to delom zahvaljujui radu monaha misionara koji su stigli sa ri Lanke. Meutim nain na koji je veliki broj ljudi praktikovao budizam vie je podseao na animizam i bramanistiku magiju i proricanje, nego na uenje Bude. Napori reformatora kao to su Aahn Buddhadsa da se vrate autentinom budizmu nisu bili naroito uspeni izvan sloja obrazovanih. Kralj Tajlanda je jedan od dvojice budistikih monarha koji jo uvek postoje u svetu.

Sukhotai (znai Zora sree) bio je glavni grad prve tajlandske drave. Veruje se da su ovde nastali tajlandski alfabet i jezik

TATHGATA Umesto naziva Buda, Siddhattha Gotama je ponekad sebe nazivao Tathgata. Naziv Tathgata je u neku ruku paradoksalan i moe imati dva znaenja: Tako doavi i Tako otiavi. Poreklo ovog termina i zato je korien nejasno je. U jednom od svega nekoliko hermetinih iskaza koje je ikada izgovorio Buda kae da tathgata jeste telo Dhamme, uzvieno telo, nastanak Dhamme, uzvieni nastanak (D.III,84). TEIZAM Teizam (issarakraavda) jeste verovanje u svemonog, sveznajueg Boga (A.I,173), ispunjenog bezgraninom ljubavlju, koji je stvorio i kontrolie ovaj univerzum. Ovo je jedno od etiri pogrena stanovita, zajedno sa materijalizmom (lokyatavda), kammikim determinizmom (sabba pubbekatahetu) i verovanjem da je sve preputeno sluaju (ahetuvda). Glavna zamerka budizma teizmu jeste da pretpostavljeni atributi Boiji protivree jedan drugom. Ako je on (neka boanstva su enskog pola, a druga bez pola) zaista stvorio i kontrolie sve, tada mora biti i odgovoran za svu patnju koja se dogaa u svetu: Ako Bog zaista stvara sve ivo na ovom svetu, tada su ljudi 206

tek instrument i tada on stvara svu slavu i jad, sve dobro i zlo (a.VI,208). Ako je Bog zaista sveznajui, to znai da ljudi nemaju slobodu, te time Boija funkcija kao arbitra koji odreuje ta je dobro, a ta zlo, koji nagrauje dobro i kanjava zlo, postaje izlina. Ako je Bog zaista svemoan i moe zaustaviti masovne katastrofe kao to su zemljotresi, poplave i cunami, ali to ne ini, tada se dovodi u pitanje njegova bezgranina ljubav. Iz budistikog ugla, za ovekovu duhovnost se moe rei da se razvija kroz tri faze politeizam, teizam i ne-teizam iako naravno ne prolaze svi kroz istu fazu u isto vreme, niti svi lanovi jedne zajednice. Prvobitni ljudi su razliite prirodne dogaaje i sile pripisivali raznim boanstvima. Kasnije je sve to pripisano jednom boanstvu. Na svom najviem i najsosticiranijem stupnju, ovekov um razume da se stvari dogaaju kao deo jednog prirodnog poretka, a ne zbog nekakvog boanstva. Zanimljivo je primetiti da ove tri faze otprilike odgovaraju vremenu kad su ljudi iveli u plemenima, kada je njima vladao autokratski vladar i na kraju kada je demokratsko i nauno razmiljanje postalo dominantno. Videti Agnosticizam.

TELO Telo (kya) je zika struktura jedinke. Prema Budinoj analizi, telo je jedan od pet sastojaka bia i ine ga elementi vrstine, uidnosti, topline i prostora (DN 22). On je telo opisao kao materijal sainjen od etiri elementa, nastao od oca i majke, koji se odrava na pirinu i kai od itarica, prolazan, podloan ranjavanju i troenju, razlaganju i unitenju, povezan sa sveu i zavisan od nje (DN 2). U skladu sa medicinskim teorijama svoga vremena, on je identikovao 31 vaan deo tela kosa, malje, nokti, zubi, koa, miii, ligamenti, kosti, kotana sr, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, plua, creva, utroba, eludac, izmet, u, lajm, gnoj, krv, znoj, salo, suze, telesno ulje, pljuvaka, sline, limfa i urin (M.I,57). Kasniji komentatori dodali su i trideset drugi deo, mozak. Telo takoe ima devet upljina (nava sot); dva oka, ui i nozdrve, usta, anus i mokrani kanal (Sn.197). Buda je savetovao da ponekad kontempliramo neprijatnu stranu tela. Razlog nije u tome to je telo smatrao odvratnim, ve da bismo napravili balans sa generalnom Ovaj tibetanski crte prikazuje tri tela i ono to se veruje da sklonou da posmatramo samo njegove je veza izmeu pet ula i nesvesnog - ukljuujui prljenove prijatne i poeljne strane. Tako uravnoteeno i solarni pleksus. Tibetanska medicina, koja je stara vie od razumevanje tela moe pomoi da se smanji dve hiljade godina, ima za cilj da oslobodi ljude i zike bolesti i neznanja. Akvarel crtei dvanaest velikih budistikih sopstvena tatina i ohladi seksualna elja. uitelja tibetanske medicine prikazani su na vrhu ilustracije Meutim, Buda je isto tako rekao da je prijatan spoljanji izgled blagoslov, sve dotle dok ne podstakne sujetu (A.III,47). Zbog bliske povezanosti tela i uma, svako ko praktikuje meditaciju mora u obzir da uzme i stanje svog tela. Buda je upozoravao da neugodnost tela ini um rastrojenim (S.V,156). Takoe 207

je rekao da kada je telo umorno, um je pometen, a kada je um pometen, onda je i daleko od koncentracije (M.I,116). Tako, oputeno telo, u ugodnom poloaju, jeste vaan preduslov za uspenu meditaciju. Videti higijena, poloaj tela i joga. TEMELJI ZAJEDNICE, ETIRI etiri temelja zajednice (sagaha vatthuni) jesu ona ponaanja i stavovi koji pomau u stvaranju oseaja zajednitva (smrika), meusobne privrenosti (sahyat) i ljubavi (metta) unutar jedne grupe, bilo da je to porodica, organizacija ili itavo drutvo. Kad god se vie ljudi nae na okupu, neminovne su tenzije. Karakter jedne osobe sudara se sa karakterom neke druge, iskrsavaju razlike u miljenjima, tue rei bivaju pogreno shvaene. Ovakvi problemi se mogu umanjiti, izgladiti kada se jave ili ak potpuno izbei ako imamo na umu ono to je Buda nazivao etiri temelja zajednice. A to su velikodunost (dna), ljubazan govor (piya vc), postupanje za dobro drugih (atthacariy) i nepristrasnost (samnattat, A.II,248; D.III,192). etiri temelja zajednice su za svet, kazao je Buda, isto ono to je toak za zapregu: on je pokree napred i obezbeuje da je to kretanje ravnomerno (A.II,32). Za velikodunost se obino misli da znai biti dareljiv sa materijalnim stvarima. Ali moemo biti izdani i sa pohvalama, sopstvenim vremenom i vetinama; pokloni tako mogu biti vrlo vredni za ljude oko nas. Mo govora da sukobi ljude i stvori razdor meu njima je skoro bezgranina. Ogovaranje, hvalisanje, podsmevanje, omalovaavanje, etnike arke, provociranje, sarkazam i nadmetanje su samo neke od negativnih formi govora koje do toga mogu dovesti. Slino tome, rei iza kojih stoji blagost i potovanje pomau da se izgrade odnosi i ispolji ono najbolje u ljudima. Buda je rekao: Ako rei imaju pet kvaliteta, onda su one dobro izgovorene, a ne loe izgovorene, vredne da ih mudri hvale, a ne kude. A kojih pet? Izgovorene su u pravom trenutku, istinite su, blage, pogaaju sutinu i izviru iz srca punog ljubavi (A.III,243). Trei temelj zajednice podrazumeva da smo osetljivi i dovoljno svesni da uvidimo kada je drugima potrebna pomo i dovoljno nesebini da im je ponudimo. Ponekad, ve samo to to smo im naznaili da smo uz njih i spremni da pomognemo ukoliko je to potrebno dovoljno je da stvori ili ojaa na odnos sa njima. Naravno, ta ponuda treba da bude iskrena. Ovakvu vrstu stava dobro ilustruju Reuove rei Govindi u prii koju je ispriao Buda: Ako ti bilo ta treba, ja u ti to obezbediti. Ako bilo ko pokua da te povredi, moje ruke e te zatititi (D.II,243). Kada u grupi nema povlaenih, kada svako ima priliku da se istakne ili doprinese i kada su teret i nagrade podjednako rasporeeni, tada nema podvajanja u klanove, nema unutranjeg i spoljanjeg kruga meu lanovima grupe,a zajednica ostaje snana i meusobno bliska. Jedan od razloga zato se Budina Dhamma rairila nadaleko i to tako brzo tokom njegovog vremena jeste snaan oseaj zajednitva unutra monake sanghe i unutar nezareenih, a i meusobno. Kada je Buda jednom posetio Aav, susreo se sa Hatthakom, voom prosperitetne budistike zajednice koja je brojala 500 lanova. Upitao je Hatthaku kako mu je polo za rukom da stvori tako veliku i posveenu grupu, a Hatthaka mu odgovori da je samo primenjivao etiri temelja zajednice i davao izdanu potporu. Buddha mu odgovori: Odlino, Hatthaka, odlino! Upravo je to nain da se izgradi velika grupa (A.IV,219). TEN I CRTE LICA Ten (havivaa) jeste boja i stanje koe na licu, a crte lica (mukha) jeste izraz lica. Boja koe je jedan od pet tipova ovekove lepote, a ostali su lepa kosa, miiavost, zubi i mladost (a.I,394). U staroj Indiji boja koja nije ni suvie tamna, ni suvie svetla smatrala se najpoeljnijom (M.I,88). Na boju nae koe utiu ziki faktori kao to su genetika, zdravlje, ishrana i klima. Meutim, 208

na to donekle utie i nae psiholoko stanje, a ono je takoe glavni faktor u oblikovanju crta lica. Na licu je mnogo miica koji su jedinstveni po tome to su vezani za kou i radijalno se pruaju oko oiju, usta, nosa i uiju. Pod dejstvom naih emocija, ti se miii ire ili gre, to opet utie na protok krvi u koi, a time i na njenu boju. Emocije koje su se pretvorile u naviku mogu izazvati da su neki miii stalno u gru ili oputeni i time menjaju i izgled lica, tako da koe postaje glatka ili naborana. Narodna mudrost kae da je nae srce iscrtano na naem licu i u tome svakako da ima i deo istine. Od straha ili brige oi mogu upasti u one duplje, obrazi se obese i koa postane bleda. Eksplozivan karakter lice naini crvenim i vremenom kapilari postanu vidljivi (dhamanisanthtagatta), tako da se po koi vide eke. Neprekidno stanje besa, sumnjiavosti ili oholosti mogu koi dati tamne tonove, a krajevi usana se povijaju nadole u podrugljiv smeak. Na mnogim mestima u Kanonu boja Budine koe se opisuje kao zlatna (kaanasannibhattaa), izuzetno glatka (sukhumahavi) ista i kao da zrai (vippasannni indriyni, A.I,181; D.III,143; Sn.551). Ta spoljanja lepota bila je direktan rezultat njegove unutranje transformacije. Doivljaj probuenja rastvorio je svaku pohlepu, mrnju i zbunjenost, stvarajui prostor za neogranieni izraz ljubavi, blagosti, nevezanost i jasnoe. Ovo je, sa druge strane, Budi dalo divnu boju koe i crte lica, koji su potrajali sve do njegove starosti. Siguran znak napredovanja u meditaciji jeste kada lice dobije upadljivo miran i prijatan izraz (bhadramukha). Za one koji su u stanju da u meditaciji provedu due periode i ija praksa ima rezultat kae se nekada da koa kao da im sija. To naroito vai za one koji praktikuju meditaciju ljubavi ili one koji su dostigli jednu od etiri hne (S.III,236; V,301). THERAGTH I THERGTH Theragth i Thergth su dve knjige u okviru Khuddaka nikye, petog dela Sutta piake, drugog odeljka Tipiake, budistikog Kanona. Thera je titula koja se daje onome ko je monah due od deset godina i znai stari. Odgovarajua titula kod monahinja je ther. Sama re gth znai stih. Oba ova dela sadre pesme koje su sastavili Budini uenici. Tako Theragth sadri 263 pesme, a Thergth njih 73, od kojih mnoge imaju izrazitu literarnu vrednost. U nekima se slavi radost probuenja, u drugima lepota ume, a u treima se hvali Budino saoseanje. Thergth sadri najraniji korpus indijske poezije koju su sastavile ene. THERAVDA Theravda znai uenje starijih (monaha) i to je naziv jedne od budistikih kola, koja je nastala na ri Lanki i danas je dominantna na tom ostrvu, kao i u Burmi, Tajlandu, Laosu, Kambodi i nekim drugim delovima jugoistone Azije. Theravda je naroito tumaenje Pi Tipiake koje se razvilo u Mahvihri, glavnom manastiru Anurdhapure, stare prestonice ri Lanke, a konano ju je sistematizovao Buddhaghoa u V veku. Theravda se smatra najstarijom do

Anuradhapura, etavana stupa, jedna od najviih na svetu (120 m)

209

danas sauvanom budistikom kolom, te otuda verovatno i najbliom izvornom Budinom uenju. Sa druge strane, mnogi je smatraju i najkonzervativnijom, sa njenim prilazom budistikom uenju koji u sredite stavlja monaku zajednicu. TIBET Tibet je retko naseljena planinska zemlja, koja se na jugu granii sa Indijom i Nepalom, a na severu i istoku sa Kinom. Izaslanici tibetanskog kralja prvi su doneli varayna budizam na Tibet iz Indije u VII veku, ali je religija vrsto uhvatila koren tek u XI veku. Od tada, skoro svi Tibetanci su budisti. Godine 1951. komunistike vlasti Kine okupirale su Tibet i posle pobune protiv te okupacije 1959. godine poele su brutalnu kampanju unitavanja budizma i tibetanskog nacionalnog identiteta. Danas je povraen izvestan stepen religijskih sloboda na Tibetu i tamonji budizam prolazi kroz izvestan stepen obnavljanja. Oko pola miliona izbeglica Tibetanaca u Indiji jo uvek praktikuju svoju religiju sa velikom predanou. Budistiki monah Dalai lma je i duhovni i sekularni voa tibetanskog naroda, iako i on danas ivi u egzilu.
Palata Potala u Lasi, glavnom gradu Tibeta

TIPIAKA Tipiaka je naziv budistikog Kanona i ine ga dve rei: ti znai tri, a piaka znai koara. Re koara je uzeta za naziv ovih spisa zato to su oni vie vekova prenoeni usmeno, sa generacije na generaciju, ba kao to se recimo na gradilitu koaru sa zemljom radnici prenose iz ruke u ruku. Tri dela Tipiake su Vinaya piaka, Sutta piaka i Abhidhamma piaka. Tipiaka je bila zapisana na pi jeziku, a u savremenom engleskom prevodu ini je vie od 40 tomova. Ona je najobimnije sveto delo meu velikim svetskim religijama.

Deo Tipitake pisan na tajlandskom, na tradicionalnim drvenim listovima

TIINA Tiina (mona ili tuhibhva) jeste kvalitet utihnulosti, mira, bez buke. Budistika psihologija vidi direktnu vezu izmeu verbalne i mentalne tiine. Tako je Buda rekao svojim monasima: Kada se 210

susretnete, ili razgovarajte o Dhammi ili odravajte plemenitu tiinu (M.I,161). U divnoj pohvali tiini zabeleenoj u Sutta nipti, rekao je: Nauite to od vode. U planinskim klancima i procepima, bez prekida hue potoci, ali velika reka tee lagano, bez uma. Prazne stvari zvee, iz punih nikakvog zvuka nema. Budala je poput dopola napunjenog kraga, a mudrac kao duboko, vodom prepuno jezero (Sn.720-1). Buda je naroito hvalio odravanje dostojanstvene tiine u susretu sa uvredama i lanim optubama: Ne odgovarati na bes reima punim besa znai dobiti bitku u kojoj se pobeuje jako teko. To znai da postupa za svoju i dobrobit onog drugog, iako e oni koji ne poznaju Dhammu misliti da si budala (S.I,162). Kao rezultat toga, Buda i njegovi uenici uivali su reputaciju onih koji vole tiinu, ohrabruju tiinu i govore u pohvalu tiine (D.III,36). O Budi je reeno da trai boravita u umi, u dubinama dungle, na mirnim mestima, bez mnogo buke, mesta daleko od gomile, gde ljudi nema i koja su prikladna za boravak u samoi (D.III,38).

TOALETI Toalet (vaakui) jeste mesto, obino mala prostorija, za obavljanje nude. U vreme Bude toaleti su se sastojali od septike jame (vaakpa) pokrivene kamenom ploom (paribhaa) na kojoj je bila nainjena mala rupa i sa uzdignutim postoljem u obliku stopala (vaapduk) na kojoj se stajalo ili ualo. Po obavljenoj nudi, ovek bi se ili oprao ili obrisao travom ili komadom kore drveta. Ispred toaleta je bio up sa vodom za pranje ruku. Buda je shvatao vanost higijene i insistirao je da se toaleti u manastirima redovno peru i iste. U Vinayi je takoe govorio o onome to bi se moglo nazvati toalet etikecija. Kada se pribliavamo toaletu, treba se nakaljati, kako bi neko ko je unutra znao da se pribliavamo. Ako je neko zaista unutra, i on bi trebalo da napravi isti zvuk, da oznai kako je toalet zauzet. Pre ulaska u toalet ogrta treba skinuti i pravilno obesiti. Ne treba stenjati dok obavljamo veliku nudu, istiti u toaletu zube ili pljuvati na pod. Takoe, poto smo obavili nudu, posudu sa vodom treba dopuniti na korist naredne osobe (Vin.II,222). Sutina budistike meditacije jeste ispravna svesnost. Na ranim stupnjevima ove prakse meditant postaje svestan blagih udaha i izdaha, a onda to proiruje kako bi postao svestan celog sebe; celog tela, oseaja, uma i potom sadraja uma. Ali ako smo u stanju da budemo svesni sebe samo dok sedimo u tihoj prostoriji, tada emo biti svesni samo malog dela sopstvenog ivota i to onog prilino neinteresantnog. Da bi bila zaista plodonosna, svesnost treba da potee u svemu to inimo. Buda je rekao: Monah je potpuno svestan dok dolazi i odlazi, dok prua i savija ruke, dok se oblai i nosi svoju zdelu, dok jede i pije, vae i kua, ak i dok obavlja veliku i malu nudu. Potpuno je svestan dok hoda, stoji i sedi, dok lee da spava i dok ustaje, dok govori i dok uti (M.I,57). Kad je Buda rekao da treba da bude sabran i dok obavlja veliku i malu nudu (urapassvaka kamme), time je hteo da kae da sva aktivnost, bez obzira koliko je obina, treba da postane predmetom jasnoe i prisebnosti. Kada se obavlja sa svesnou, svaki postupak, bilo da je najuzvieniji ili najprostiji, dobija auru svetosti.
Ruevine drevnog manastira na ri Lanki

211

TOAK Toak (akka) jeste ravan kruni predmet koji se okree prilikom svog kretanja. Za rane budiste toak je bio vrlo znaajan simbol. Naplatak (mukhavai) je predstavljao kretanje ili napredovanje, a paoci (ara) i glavina (nbhi) su predstavljali spajanje razliitih stvari u jedno. Saoseanje je za ovaj svet, govorio je Buda, isto to i klin (i) za toak (A.II,32), tj. on mu omoguuje da funkcionie kako treba. Budin prvi govor je nazvan Pokretanje toka Uenja (S.V,420). Toak kraj kojeg sa obe strane stoji jelen dugo je korien da simbolizuje uenje koje je Buda izneo u Parku jelena u Srnthu. Pre nego to su se pojavili njegovi kipovi, Buda je esto predstavljan tokom. Ono to je krst za hriane, polumesec i zvezda za muslimane, a znak om za hinduiste, to je toak za budiste.

Isipatana (Park jelena). Prvih pet Budinih uenika odaju potu Uenju

TOAK POSTOJANJA Toak postojanja (bhava akkha), ponekad se takoe naziva toak ivota i smrti, predstavlja ilustraciju Budinog uenja o uslovljenom nastanku (patia-samuppda). Ovim dijagramom su u staroj Indiji esto oslikavani zidovi na ulazu u hram i manastir. Najraniji takvi primeri mogu se pronai u peinama Aante i potiu iz VII veka. Tibetanski hramovi obino ak i danas imaju naslikan toak na svojim verandama. U sredini toka prikazani su petao, zmija i svinja kako jure jedno drugo. Ove tri ivotinje predstavljaju pohlepu (lobha), mrnju (dosa) i obmanu (moha) koje dre neprobuenu osobu zarobljenu unutar sasare. Ostali deo teka je podeljen na est delova, od kojih svaki predstavlja razliite svetove u kojima bia mogu da se preporode. Od vrha idui u smeru kazaljke na satu, imamo nebeski svet (deva loka), svet ljudi (manussa loka), svet ivotinja (tirahna loka), istilite (niraya), svet gladnih duhova (peta loka) i svet zavidljivih duhova (asura loka). Dvanaest odeljaka 212

Tibetanski toak ivota

na spoljnjem obodu toka predstavljaju mentalna stanja i stavove koji uslovljavaju jedno drugo i vode do preporaanja, a time i do patnje. To su: 1. slepac, nezanje (avia) 2. grnar, mentalne konstrukcije (sakhra) 3. majmun koji skae sa jednog drveta na drugo, svest (via) 4. ovek u amcu, um i oblik (nma rupa) 5. kua sa est prozora, ula (sayatana) 6. mukarac i ena u zagrljaju, kontakt ula i spoljnjeg sveta (phassa) 7. ovek sa strelom u oku, oseaj (vedan) 8. ena koja gasu e mukarca, udnja (taha) 9. ovek koji sakuplja plodove, vezivanje (updna) 10. ena koja se poraa, nastanak, tj. roenje, smrt i preporaanje (bhava). Nadvijeno nad tokom dok ga prodire je udovite koje predstavlja vreme (kla), kao neka vrsta pozadine na kojoj se odigravaju ivot i smrt, srea i patnja.

TOLERANCIJA Religijska tolerancija (gamdhivsan) jeste stav prihvatanja i blagonaklonosti prema drugim verama. Budizam je oduvek bio naroito tolerantna religija i ta tolerancija je prirodni rezultat nekoliko budistikih uenja: (1) u budizmu nema pojma Boga koji zahteva potpunu i bespogovornu lojalnost, (2) nikada neverovanje u Dhammu nije povezivao sa zlom, (3) priznaje da su i pripadnici drugih religija sposobni da budu dobri i velikoduni kao i budisti. Budizam je uvek uio da su pre svega dela, a ne pripadnost odreenoj religiji, ta koja odreuju nau sudbinu posle smrti. estiti hinduista, hrianin ili sik e se preporoditi na dobrom mestu, dok e se nemoralni i dvolini budista nai na loem odreditu, (4) pojam preporaanja takoe znai da budisti mogu prihvatiti ideju da iako neki u ovom ivotu moda ne razumeju Dhammu, oni e imati mogunost za to u narednom ili nekom buduem ivotu. Tako je u budizmu izostao imperativ preobraanja, kao i bes prema onim koji odbiju da se preobrate. Budizam naglaava da su negativna mentalna stanja neprihvatljiva, bez obzira ko ih ima, tako da oseati bes ili ljubomoru prema pripadnicima drugih religija ne znai nita drugo do negovati taj bes i ljubomoru. Godine 256. pre n.e. kralj Aoka je izrazio istinsko budistiko oseanje kada je zapisao: elim da sve religije podjednako napreduju. Ovo se moe postii na nekoliko naina, ali svaki od njih svoj koren ima u obuzdavanju govora; u tome da ne hvalimo sopstvenu religiju i kritikujemo tuu, a bez stvarnog razloga. A ak i kada je ta kritika opravdana, ona treba i da je umerena. Ko god da hvali svoju religiju usled svoje prevelike posveenosti i kritikuje druge religije, time samo svojoj nanosi tetu. Zato su kontakti meu religijama neophodni. Treba sluati i potovati ono to drugi imaju da nam kau o svojoj religiji. elim da svi budu dobro obaveteni i o dobrim uenjima drugih religija. Kao i mnoge stare budistike sentence, tako i ova ima upadljivo savremen prizvuk. Arapski geograf Abu Zeid al Hasan je piui 911. godine o ri Lanki rekao: Na ovom ostrvu je mnogo Jevreja, kao i raznih drugih sekti, ali kralj doputa praktikovanje svake religije, to je Hasanu oigledno bilo vrlo teko da razume. Katoliki kaluer John de Marignolli posetio je ri Lanku oko 1349. i zapisao: Monasi su me doekali sa dobrodolicom, kao da sam jedan od njih. Kada su prvi misionari amerikih protestanata stigli u Tajland oko 1840, kralj Mongkut im je podigao crkvu i zamolio ih da ga naue latinski, tako da moe da ita Bibliju i upozna novu religiju. Videti Blasfemija. 213

TUMMO JOGA Tummo joga je tibetanski termin koji znai praksa srca i odnosi se na tip meditacije kakvu praktikuju neki tibetanski monasi. Svako ponaanje za koje smo sposobni klasikuje se kao simpatiko i autonomno. U prvu grupu pripadaju takve nesvesne radnje kao to je treptanje, pokreti udova ili gutanje. Druga grupa su ona nad kojima nemamo kontrolu, na primer, otkucaji srca, varenje ili rast kose. Jedna stvar nad kojom obino takoe nemamo kontrolu jeste temperatura naeg tela. Meutim, kroz praktikovanje tummo joge monasi ue da poveaju tu temperaturu i do 12%, to je sposobnost koja je sve donedavno bila nepoznata u nauci. Osamdesetih godina prolog veka tim lekara predvoen dr Herbert Bensonom sa medicinskog fakulteta na Harvardu, prouavao je monahe tokom meditacije i ostao zapanjen kada su otkrili da su u stanju da poveaju telesnu temperaturu dovoljno da osue mokro platno raireno iznad njih. Jedan monah kojeg su prouavali bio je u stanju da uspori svoj metabolizam za 64%, to je najnii dokumentovan nivo kod bilo kojeg ljudskog bia. Iako je sama po sebi fascinantna i ima odreene praktine implikacije, glavna vrednost tummo joge jeste da pokazuje dubinu razumevanja koje tibetanski monasi poseduju u pogledu uma i njihovu sposobnost da ga kontroliu. Ovo je takoe potvrda Budinih rei: Um je pretea svih stvari, on ih stvara i njima upravlja (Dhp.1). Iz budistike perspektive, um je taj koji treba da upoznamo i razumemo, a ne neko mitoloko bie koje nazivamo Bog.

Tummo joga, Pirineji, panija

214

U
U THANT U Thant je roen u Burmi 1909. godine i obrazovao se na univerzitetu u Rangunu, da bi na kraju postao predava, dravni slubenik i potom diplomata. Godine 1962. izabran je za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i na tom mestu se zadrao sa velikim uspehom sve do penzionisanja 1971. godine. Tokom njegovog mandata, Thant je zadobio veliko uvaavanje zbog svojih sposobnosti, posveenosti i svog naizgled nenaruivog mira. Bio je predani budista i tvrdio je da mu je svakodnevno meditiranje pomoglo da odri unutranju ravnoteu uprkos mnogim svetskim krizama sa kojima je morao da se suoava, kao i da pronae najbolji put njihovog reavanja. Umro je 1974. godine. U Thant je bio prvi budista u moderno doba koji je zadobio meunarodni ugled i potovanje. UITELJI I UENICI Uitelj (ariya ili garu, sansk. guru) jeste osoba koja poduava neku vetinu ili znanje, a uenik (svaka) je onaj ko ui od uitelja. U nekim religijama, pa ak i u varayna grani budizma, od uenika se oekuje da se potpuno potini uitelju i slua ga bespogovorno. Ovo je u velikom raskoraku sa onim to je Buda poduavao i zahtevao od svojih uenika. On ih je savetovao da pre nego to odlue da ue od nekog uitelja, pa ak i dok primaju njegova uputstva, odravaju stav koji sadri potovanje, ali i dozu kritikog promiljanja. Prvo, uenik treba da istrauje (vmaseyya) uitelja posmatranjem i sluanjem, kako bi video je li njegovo ponaanje u skladu sa njegovim uenjem. Nastavljajui ovo istraivanje tokom odreenog vremena, uenik treba da pokua da utvrdi jesu li kvaliteti za koje se ini da ih uitelj ima zaista postali deo njegove prirode ili ih on odrava tek uz pomo napora i iz elje da ostavi utisak na druge. Druge stvari koje mogu ukazivati na istinsku vrednost uitelja jesu ponaa li se na isti nain javno i privatno, kao i da li na njega utiu slava i uspeh (M.I,318-20). Buda je odobravao potovanje i predanost uenika prema uitelju. Tako je rekao: Uitelj bi trebalo da na uenika gleda kao na svog sina. Uenik bi na uitelja trebalo da gleda kao na svog oca. Ujedinjeni ovakvim obostranim potovanjem i predanou, ivei zajedno, obojica e uveavati, rasti i napredovati u Dhammi i disciplini (Vin.IV,45). Meutim, istinski iskren uitelj eli da njegov uenik dostigne isti nivo vrline i znanja kao i on sam ili ak i da ga prevazie. A to se moe postii jedino u okruenju u kojem se ohrabruje postavljanje pitanja i sloboda izraavanja. UTIVOST Utivost (paisanthra) znai biti ljubazan i obziran prema drugim ljudima i ophoditi se prema njima sa potovanjem. Kada se susretao sa drugima, Buda je opisivan tako da ih je uvek doekao utivim i prijateljskim reima (M.I,198), te bi im ponudio da sednu (M.I,359). Braman Soadaa je sa Budom razgovarao u nekoliko navrata i opisao ga je kao prijatnog sagovornika, civilizovanog, lepih manira, utivog, koji uvek govori konkretno (D.I,115). Utivost nije samo 215

jedan vid ispravnog govora i ispravnog postupanja, ono je i izraz potovanja i ljubavi prema drugima. Videti Pozdravljanje. UDNA Udna je mala knjiga u okviru Khuddaka nikye, petog odeljka Sutta piake, drugog dela Tipiake, svetog kanona budizma. Udna se sastoji od 80 govora koji objanjavaju okolnosti i razloge zato je Buda izgovorio kratke stihove na kraju svakog od njih. Re udna je srodna naoj rei nadahnue i znai nadahnuti iskaz ili nadahnjujui iskaz, a odnosi se na injenicu da je Buda svaki od stihova izgovorio sasvim spontano, u trenutku nadahnua. UM Um (itta, mano ili via) jeste deo individue koji joj omoguuje da bude svesna, da osea emocije, da misli i donosi zakljuke. Ono to je bog za neke religije, to je na dva naina um za budizam. (1) Dok teisti svu svoju panju okreu ka Bogu, glavni fokus panje budista jeste um. (2) Sve moi, sposobnosti i prividno udotvorne dogaaje teisti pripisuju Bogu, dok budisti znaju da je sve to rezultat aktivnosti uma. Veliki deo Budinog uenja kako je ono zabeleeno u Tipiaki posveeno je opisivanju prirode uma, istraivanju razliitih njegovih karakteristika i sposobnosti, kao i razradi naina na koji se on moe menjati i osloboditi. Buda kae da um i telo zavise jedni od drugih, na isti naina kao to dva otkosa u snopu stoje oslanjajui se jedan na drugi (S.II,14). Um je pretea svih stvari, um ih stvara i njima upravlja (Dhp.1). Bia se prljaju tako to imaju uprljan um i isto tako se proiuju time to proiuju svoj um (S.III,151). Ne znam nijednu drugu stvar koja moe da donose toliko dobroga kao to je to razvijen um. Zaista, razvijen um moe da donese mnogo dobroga (A.I,4). Duhovni ivot se ne ivi radi koristi u vidu imetka, poasti ili slave, radi koristi koje donosi moralnost, meditacija ili znanje i uvid. Potpuna osloboenost uma, to je svrha, to je cilj i kulminacija duhovnog ivota (M.I,197). Videti Tummo joga i Lana trudnoa. UMETNOST Umetnost (kal) je upotreba mate da se ulepaju stvari ili da se doaraju ideje i oseanja kroz slikarstvo, crtanje i skulpturu. Buda je imao malo toga da kae o umetnosti, ali je oigledno video njezinu vrednost, jer je doputao monasima i monahinjama da ulepavaju manastire bojei ih razliitim bojama i dekoriui ih oralnim ili geometrijskim ornamentima (Vin. II,117). U delu Mahvastu nalazi se debata u vidu prie o tome ta je najvee vlast, umetnost, inteligencija, zika lepota ili zasluga za uinjeno dobro delo. Na kraju prie je odlueno da je zasluga najvea meu tih pet stvari. Kako se budizam irio u vekovima posle Budine smrti, njegovo uenje dalo je podsticaj svim umetnostima slikarstvu, vajarstvu, poeziji, drami i u manjoj meri muzici i nadahnulo nastanak umetnikih dela velike i trajne vrednosti. U poslednjih nekoliko vekova kreativnost budistikih umetnika kao da je stagnirala i veina njihovih najboljih dela nije mnogo vie od dobre kopije ranijih umetnikih formi. UNIVERZALIZAM Termin univerzalizam, kada se odnosi na religiju oznaava dva pojma (1) ideju da je religija namenjena itavom oveanstvu, pre nego odreenoj rasi, plemenu, kasti ili polu i (2) verovanje da svako moe biti spasen ili ostvariti cilj religije, a ne samo sledbenici odreene religije. Suprotnost univerzalizmu je partikularizam. 216

U vezi sa prvim znaenjem, budizam je prva univerzalistika religija. Buda je bio uitelj ljudi i bogova (satt deva manussna) tj. svih bia sposobnih da shvataju i zakljuuju. Jednom je rekao da bi ak i drvee prigrlilo Dhammu, samo kada bi bilo u stanju da je razume, a kako onda to ne bi uinila ljudska bia? (A.II,193). Poto je stekao prve uenike, posavetovao ih je da objavljuju Dhammu na dobrobit mnogih, na sreu mnogih, iz saoseanja prema ovom svetu (Vin.I,20). Budin univerzalizam naroito je upeatljiv kada znamo u kojoj meri je hinduizam u to vreme bio izrazito partikularan. Hinduistiki sveti tekstovi i pravne rasprave insistiraju da je pripadnicima nie kaste, onima izvan kaste i strancima (mleha) zabranjeno da itaju svete spise, uestvuju u ritualima i ak da ulaze u hramove. U pogledu drugog znaenja, budizam je takoe prvi i jo je meu malim brojem univerzalistikih religija. Buda je jednom rekao: Ne postoji istinski asketa izvan (samao natthi bhire, Dhp.254). Ovo je ponekad tumaeno kao da izvan (bhira) budizma niko ne moe dostii probuenje. Meutim, sve to se ovim kae zapravo je da se izuzev Budinih zareenih uenika nijedan monah ili monahinja ne mogu smatrati istinskim asketama, to je moda i bio sluaj u vreme kada je to Buda izjavio. Jednom drugom prilikom, neko je upitao Budu da li on porie da oni koji pripadaju drugim religijama mogu da postanu arahati, tj. da postignu probuenje. On je odgovorio: Ja gonjen ljubomorom ne poriem da drugi mogu postati arahati (Na kho... arahattassa maharymi, D.III,7). Probuenje ne zavisi od dobijanja saglasnosti nekog boanstva, ve od razumevanja odreenih prirodnih istina, a to je svako u stanju. Poto je to tako, zamislivo je da ak i oni koji nikada nisu ni uli za Dhammu mogu postati probueni. Meutim, moemo i ovo rei. Otvorenost prema Budinom uenju ini sve to verovatnijim. Praktikovanje Budinog uenja znatno uveava anse za probuenje. UNIVERZUM Univerzum (lokadhtu) jeste itav svemir i sve u njemu. Od svih drevnih teorija o univerzumu, Budina je najrealistinija. Prema njemu, univerzum nema apsolutni poetak i kraj (S.II,178), ve se zapravo formira, propada i ponovo formira (D.III,84). Unutar univerzuma postoji bezbroj svetova (lokadhtu), koji zapravo odgovaraju galaksijama. Buda je govorio da unutar tih svetova postoji hiljade sunaca, hiljade meseca, hiljade kontinenata (A.I,227). Takoe je govorio o crnim, mranim regionima tame izmeu tih svetova, gde svetlost naeg Meseca i Sunca, makoliko moni i velianstveni oni bili, ne moe da dopre (M.III,124), to znai da su te galaksije na velikom meusobnom rastojanju. Neke religije veruju da se postojanje univerzuma moe objasniti jedino postavljanjem vrhovnog bia koje ga je stvorilo, ali budizam to smatra pogrenim. Prema Budi, univerzum i sve u njemu nastalo je zahvaljujui prirodnim, a ne natprirodnim uzrocima. UPSAKA I UPSIK Nezareeni budisti se nazivaju upsaka a budistkinje upsik. Oba naziva izvedena su od rei koja znai sedeti blizu (upsati) i biti prisutan (upsana). Muki i enski laici ine polovinu etvrorolanog skupa (atuparis) budistike zajednice, a drugu polovinu ine monasi (bhikkh) i monahinje (bhikkhun). Buda je rekao da svako moe postati nezareeni budista ako uzme tri utoita i iskreno praktikuje pet pravila morala (A.IV.222). Ovo je naravno tek minimum. Buda je oekivao najvie etike, intelektualne i duhovne aspiracije od svih svojih uenika. Dhamma je namenjena svima, mogu je razumeti svi i otuda svako treba i da je praktikuje: Bilo da je re o domainu ili monahu, ja hvalim ispravno vebanje. I bilo da je re o domainu ili monahu, ako veba na pravi nain, upravo zbog takvog vebanja osvojie Istinu, Dhammu, osvojie Dobro (S.V,19). 217

Neki laici danas smatraju da je dovoljno da samo potuju Budu ili druge vrle osobe. Buda se tome ne bi protivio, ali njegova ideja o tome ta ini to istinsko potovanje razlikovala se od pukog klanjanja, sklapanja dlanova u visini grudi i stavljanja cvetova na oltar. Tako je rekao: Monah ili monahinja, domain ili domaica koji ive u Dhammi i savreno je ispunjavaju, tek ti mi iskazuju najvie potovanje (D.II,138). Jedna od najvanijih dunosti laika jeste da obezbedi nune stvaetiri jo ne potpuno zareena monaha oekuju ri, etiri potreptine, monasima i ceremonija potpunog zareenja (upasampada) monahinjama. Buda je na idealni odnos izmeu monaha i svetovnjaka gledao kao na simbiozu laici monasima obezbeuju materijalne stvari koje su im neophodne, dok monaka zajednica prua laicima duhovno vostvo i poduava ih linim primerom. Ali Buda je bio svestan da ako se laici zadovolje samo time da budu tek dobavljai za monahe i monahinje, tada e budistika zajednica biti u velikoj neravnotei i nee biti potpuna. Zato je podsticao svoje nezareene sledbenike: Ne smete se zadovoljiti milju: Dali smo Sanghi ono to joj je neophodno (A.III,206). Neke od drugih stvari koje je Buda oekivao od svojih iskrenih laikih sledbenika bilo je da poteno obavljaju svoj posao, da se pri tome dre date rei, da budu istinski prijatelji drugima (D.III,188), da poseuju i olakavaju muke bolesnima (S.V,408), da s vremena na vreme idu na kurseve meditacije (S.V,19), ukratko, da vebaju etiri plemenite istine u svoj njihovoj irini i dubini. Naravno, moemo praktikovati Budino uenje jedino ukoliko ga poznajemo i otuda je Buda od laika oekivao i da budu upueni u Dhammu. Tako je rekao: Ja neu ui u potpunu nirvu sve dok i laici nisu upueni i izvebani, podueni i opskrbljeni znanjem, znalci Dhamme, ive u Dhammi i hodaju putem Dhamme, sve dok i oni ne prenose drugima ono to su primili od svoga uitelja i to poduavaju, objavljuju, uvruju, ire i razjanjavaju, sve dok nisu u stanju da to koriste kako bi pobili pogrena uenja i delili ovu divnu Dhammu (D.II,105). Videti Domainski ivot. UPOSATHA Uposatha jesu dani punog Meseca, utapa i obe etvrtine svakog meseca u starom indijskom kalendaru. Dan punog Meseca (puam) bio je najvaniji uposatha i oznaavao je poetak meseca. U pred-budistikim vremenima upavasatha je bio dan gladovanja koji je prethodio prinoenju vedske rtve. Ova sanskritska re i njezin pali ekvivalenat znae otprilike neto kao ispunjen. Na izvestan nain uposatha dan jeste slian jevrejskom i hrianskom sabatu ili danu odmora, izuzev to naravno nije obavezno da se potuje. Meutim, Buda je svakako preporuivao nezareenima da iskoriste praznika da proiste uprljani um na pravi nain (upakkilittassa cittassa upakkamena pariyodapana, A.I,207). Ohrabrivao ih je da na taj dan iskau potovanje svojim roditeljima, da ine dobro i vreme provedu u tihoj kontemplaciji, kao i da se pridravaju osam pravila morala (A.I,143; 207). Koristiti uposatha dan za tako neto, govorio je, isto je kao i ienje uprljanog ogledala (A,I,209). On je rezervisanje uposatha dana za ovakve aktivnosti hvalio sledeim reima: Biser, kristal, beril, 218

dijamant, platina, zlatno grumenje i ranirano zlato zvano hataka. Sva ta blaga poput svetla svih zvezda uporeenih sa meseinom nisu vredna ni jedne esnaestine uposatha dana, sa njegovih osam pravila. (A.I,215). Sve do uvoenja gregorijanskog kalendara u veini budistikih zemalja, uposatha dani bili su zvanini praznici. Na sinhalekom oni se nazivaju poya, na burmanskom ubot nei, na kineskom shuo wang, a na japanskom roku sainichi. Monasi i monahinje na dane punog Meseca i utapa zajedniki recituju Patimokkhu. URUVEL Uruvel je bilo seoce u severnoj Indiji, u blizini kojeg je Buda postigao probuenje. Buda je selo i njegovu okolinu opisao kao divan komad zemlje, sa prekrasnom umom, istom rekom koja tee u blizini i tu je njezin gaz, a nije daleko ni selo u kojem je mogue obezbediti hranu... sasvim podesno mesto da se uloi napor (M.I,167). U kasnijim vekovima ovo selo je izraslo u centar budistike uenosti i hodoaa i bilo je poznato pod razliitim imenima kao Sambodhi, Mahbodhi ili Varsana. Danas je grad koji je nastao na mestu nekadanje Uruvele poznat kao Bodh Gay.

USLOVLJENI NASTANAK Uslovljeni nastanak (paiasamuppda) jeste budistiko shvatanje da (1) nita nije stvar po sebi, ve svoje postojanje duguje drugim stvarima i da (2) stvari nastaju zahvaljujui prirodnim uzrocima, a ne nasumino ili voljom nekakvog vieg bia. Kao primer prvog shvatanja navedimo ovaj primer mi obino govorimo o cvetu, ali ako, jedan po jedan, uklonimo drku, latice, polen, pranike, tuak itd., to su sve delovi cveta, ali ne i sam cvet, ustanovljavamo da je cvet nestao. Takoje re cvet zapravo konvencionalni naziv za zbir delova od kojeg je sainjen, kao to je i svaki od tih delova samo zbir nekih drugih delova od kojih je i on sam nainjen. Ovo takoe vai za gradove, knjige, kompjutere, stene i ljude. Tako, prema Budi, ne postoji trajno metaziko sopstvo, dua ili sutina. Kada ovo shvatimo, taj uvid nas oslobaa udnje za ivotom, kao i straha od smrti i svih negativnih emocija i postupaka koji uz to idu. Razumevanje drugog od ova dva shvatanja zahteva da pogledamo unutra, pre nego napolje, u potrazi za reenjem problema individualnog i socijalnog konikta. Buda daje najmanje tri primera uslovljenog nastanka, u jednom razlae uzroke doivljaja patnje u nekoj individui, u drugom objanjava korene patnje unutar socijalnog konteksta i u treem analizira proces koji vodi ka prevazilaenju patnje i dostizanju osloboenja. Prvi je: neznanje uslovljava nastanak mentalnih konstrukcija, mentalne konstrukcije uslovljavaju svest, svest uslovljava ime i oblik, ime i oblik uslovljavaju ula, ula uslovljavaju kontakt, kontakt uslovljava oseaj, oseaj uslovljava udnju, udnja uslovljava vezivanje, vezivanje uslovljava nastanak, a nastanak uslovljava preporaanje, bolest, starost i smrt (DN 15). Drugi je: konik nastaje usled svianja, svianje nastaje usled udnje, udnja nastaje usled prijatnog i neprijatnog, prijatno i neprijatno nastaju usled kontakta, kontakt nastaje usled imena i oblika (Sn 862-871). Trea i najvanija shema uslovljenog nastanka jeste: patnja uslovljava veru, vera uslovljava radost, radost uslovljava spokojstvo, spokojstvo uslovljava sreu, srea uslovljava koncentraciju, koncentracija uslovljava otrenjenje, otrenjenje uslovljava smirivanje strasti, smirivanje strasti uslovljava slobodu, sloboda uslovljava znanje o uklanjanju mentalnih neistoa (SN XII,23). Buda je rekao: Uslovljenost nastanka ne samo da je duboka, ve i izgleda duboko. Upravo zato to je ne razume, ne pronie u nju, oveanstvo poput zamrenog klupka, gusto ispletenog ptiijeg gnezda, guste ikare, nije u stanju da se probije van patnje, van nesrenog odredita i sasre (DN 15).
Causality The Central Philosophy of Buddhism, David Kalupahana, 1975.

219

USMENA PREDAJA Kada ljudi uju da su budistika dela bila usmeno prenoena vekovima, pretpostavljaju da je to morao biti vrlo nepouzdan metod. esto se pominje da je Tipiaka prvi put zapisana na ri Lanki oko 100. godine pre n.e., ali tu se radi o nesporazumu. Izvor za ovu informaciju je stara rilankanska hronika Dpavasa. Ali sve to se u ovom delu kae je da je Tipiaka na ri Lanki prvi put zapisana u to vreme. Ali je isto tako mogue da je bila zapisana i mnogo ranije u Indiji i postoje dobri razlozi da se i veruje da se to dogodilo tokom vladavine cara Aoke. Ovaj kralj je bio predani budista, veoma se starao da Dhamma bude sauvana i irena na druga podruja, a esto je koristio pisanje kao deo svoje javne politike. Sve to znamo o Aoki sugerie nam da je zapisivanje Tipiake upravo ono to bi on uradio. Ukoliko je to tano, to bi znailo da je izmeu Budine smrti i zapisivanja Tipiake prolo oko 200 godina. Meutim, Mausrimulakalpa kae da je Tipiaka bila zapisana tokom vladavine kralja Atasattua (tadetat pravacana stu likhpayiyati vistaram). Ako je ovo tano, to bi znailo da je Tipiaka bila zapisana svega 30 godina posle Budine smrti, kada su ljudi koji su ga lino znali jo bili ivi. Mnogo vekova pre Bude, bramani, nasledni svetenici hindizma, usavrili su naine memorisanja Veda, tako da ih je bilo mogue prenositi sa generacije na generaciju. Najranije Vede nastajale su izmeu 2000 i 1500 godina pre n.e i nisu bile zapisane sve do XI ili XII veka. Ovo znai da su usmeno bile prenoene skoro 3000 godina. Uprkos toga, lingvisti i indolozi se slau da Vede odslikavaju svakodnevni ivot, verovanja i jezik vremena u kojem su bile sastavljene, tj. da su sve to vreme bile verno prenoene. Kako je to mogue? itav bramanov ivot posveen je tome da postane iva riznica Veda. Od malih nogu on ih je recitovao, sve dok ih ne bi zapamtio, i velika panja posveivana je pravilnom izgovoru, intonaciji i redu rei. Mnogi Budini uenici bili su prethodno bramani i sa sobom su doneli vetinu memorisanja kojoj su bili naueni. Upravo je ista ta vetina iskoriena da se sauvaju i Budine sutte, njegove propovedi, razgovori i izreke. Kao i Vede, i sutte su oigledno strukturisane tako da budu recitovane. Prepune su mnemoninih pomagala rimovanih stihova, ponavljanja, nabrajanja, stereotipnih izraza itd. ak i pre Budine smrti monasi i monahinje bi redovno u grupi recitovali sutte (D.III,). Buda je dao savet kako to treba initi. Ako neki monah u zajednici navede Dhammu i ti misli da je on pogreio znaenje ili redosled rei, nemoj to ni da prihvati, ni da odbaci. Umesto toga, treba da mu objasni ispravno znaenje i pravi redosled rei. Ali ako neki monah u zajednici navede Dhammu i to uini ispravno u pogledu znaenja i redosleda rei, treba da ga pohvali i obodri reima: Odlino! Kako smo blagosloveni i sreni da imamo tebe za prijatelja i saputnika u svetakom ivotu, tebe koji si upuen i u izgovor i u redosled rei. (skraeno, D.III,128-9). Na taj nain bilo je teko dodati, ukloniti ili promeniti bilo ta kada je jednom bilo utvreno i zapameno. Takoe je vano shvatiti da su i nezareeni budisti imali svoju ulogu u usmenom prenoenju sutta. Buda je govorio da eli ne samo da njegovi zareeni uenici, ve i nezareeni budu znalci Dhamme, tako da su u stanju da i drugima prenesu ono to su nauili (D.II,105). Vinaya kae da ako monah uje da umire neki laik koji zna suttu koju on ne zna, treba da ode kod njega i naui je, 220

pre nego to ovaj umre (Vin.). Natpisi u Saniji pominju nezareene mukarce i ene koji znaju (napamet) sutte, a ponekad i itave zbirke sutta. Divyavadna pominje neke trgovce kako ustaju pre zore da bi recitovali Udnu i Theragthu u celosti i izbor iz Sutta nipte. UNE KOLJKE, BUDINE Una koljka (kaapatta) jeste meka izraslina koja okruuje sluni kanal. Na svim kipovima Bude, kako drevnim, tako i savremenim, i u svim kulturama, une koljke su prikazane kao izduene i obino sa rupom. Veina Budinih kipova je pravljena da budu simboli stanja probuenosti, kao i portreti samoga Bude. Meutim, izduene une koljke su ostatak davnog seanja kako je Buda zaista izgledao. U drevnoj Indiji su i mukarci i ene obino nosili minue. Deci su buene ui i u rupu je stavljan mali cilindar od gline, kako bi se resica dovoljno izduila da u nju stane minua prenika i do 6 centimetara. Arheolozi su pronali na stotine ovakvih predmeta i oni se mogu videti u nekim indijskim muzejima. Princ Siddhattha je takoe nosio ovakve minue kad je bio svetovnjak i onda ih skinuo kad je napustio svetovni ivot, dok su mu izduene resice ostale. Videti Fiziki izgled.
Ear Ornament of Ancient India, Michel Postel, 1989.

UTIHNULI BUDA Buda je ovek koji je dostigao puno i potpuno probuenje iskljuivo zahvaljujui sopstvenom naporu i odlunosti, neupuivan ni od koga. Svi Bude su doli do istog razumevanja, istog uvida, ali oni nemaju svi iste sposobnosti. Buda nae ere, Siddhattha Gotama, bio je izuzetno nadaren. Stvari koje je rekao i uinio na najdublji nain su uticale na njegove savremenike i zapravo pokreu ljude i danas, dva i po milenijuma kasnije. Meutim, bilo je i drugih Buda koji, zbog svoje blage prirode, pomanjkanja vetine komuniciranja ili naroitih okolnosti u kojima su iveli, nikada nisu poduavali ono to su otkrili, ve su iveli mirno i u tiini, da bi na kraju umrli, a da niko nije ni znao da su bili probueni. Takvi Bude se nazivaju utihnulim Budama (paeka Buddha). Jedan od njih je svoj uvid ovako opisao: Ljutura sveta otpala je sa mene, ponovno bivanje preseeno, prljavtina novih ivota potpuno uklonjena, okean suza presuio, zid od kostiju podignut poruen,

Skulptura Bude u trenutku parinirvane, planina Lingjun, Kina

221

za mene vie preporaanja nema (a.III,377). Utihnuli Bude su ovako opisivani: Brada i kosa su im obrijani, u uti ogrta su obavijeni, ne poistoveuju se ni sa jednim posebnim rodom i plemenom, slobodni su nalik oblaku to ga goni vetar i blistavi poput Meseca posle pomraenja (a. III,377). UTOITA, TRI Utoite (saraa) jeste mesto na koje odlazimo kako bismo pronali mir, sigurnost i ohrabrenje. Budisti smatraju da je preporaanje u sasri neizbena ovekova budunost, te da su Buda, Dhamma i Sagha jedino utoite od takve sudbine. Otuda se oni i nazivaju Trostrukim utoitem. Buda je utoite po tome to njegovo probuenje pokazuje kako je sasru mogue prevazii, Dhamma je utoite jer pokazuje na koji nain i mi moemo stii do istog takvog probuenja, a Sagha je utoite jer nam prua praktine instrukcije, ohrabrenje, lini primer i podrku neophodnu za izlazak iz kruga sasre. Kada neko odlui da postane budista, onda odrecituje jednostavnu formulu kojom potvruje svoje poverenje i posveenost Trostrukom utoitu. Ta formula glasi: Buddha saraa gahmi Dhamma saraa gahmi Sagha saraa gahmi Ovo znai: Uzimam Budu kao utoite. Uzimam Dhammu kao utoite. Uzimam Sanghu kao utoite. Ova formula se obino ponovi tri puta. Ono to je ceremonija vezivanja svete uzice oko tela hinduiste, krtenje za hriane ili recitovanje shahada za muslimane, to je uzimanje utoita za budiste.

Tri dragulja (Triratna), Utar Prade, Mathura (simbol je levo)

222

V
VARAYNA BUDIZAM Varayna je oblik budizma koji je evoluirao iz mahyne tokom VII ili VIII veka u Indiji. Naziv znai dijamantno vozilo i odnosi se na navodno nesalomivu logiku koju varaynisti koriste da bi potkrepili svoje tumaenje Dhamme. Ponekad se ovaj oblik naziva i tantrayna (tantre su ezoterini religijski tekstovi) ili mantrayna, zbog znaaja koji se pridaje upotrebi mantri. Varayna se kasnije proirila i na ri Lanku, Burmu, Tajland i postala naroito dominantna u Kini i Japanu, ali je vremenom izumrla na svim tim mestima. Danas se varayna budizam praktikuje u Mongoliji, Tibetu, Butanu i u nekim oblastima indijskog dela Himalaja. Danas je varayna postala veoma popularna na Zapadu, velikim delom zahvaljujui uticaju Dalai lme i mnogih drugih tibetanskih monaha koji tamo poduavaju. VANZEMALJSKI IVOT Ljudi u raznim kulturama dugo su verovali da bia razliite vrste bogovi, aneli, duhovi itd. ive izvan zemlje, obino na mestu koje se naziva nebo ili raj. Sa razvojem moderne astronomije i irenjem znanja o svemiru, ljudi su poeli da se pitaju ima li ivota, ak inteligentnog ivota, na drugim planetama. U Acchariybbhuutadhamma sutti, Buda govori o crnim, mranim podrujima tame, izmeu svetova, gde svetlost naeg sunca i meseca, koliko god da je mona i velianstveni, ne moe dopreti..., a to je ono to bismo nazvali intergalaktikim prostorom. Zatim kae da tamo postoje i druga bia (M.III,124-5). ini se da se ova napomena odnosi na bogove itd,. a ne na telesna bia koja bi nastanjivala planete. No, iako nema niega meu Budinim reima to bi sugerisalo da bi moglo biti ivota na drugim planetama, isto tako ne postoji bilo ta u njegovoj Dhammi to bi i iskljuilo takvu jednu mogunost. VEDE Vede su najstariji i najvaniji od svih svetih tekstova hinduizma. Postoje etiri Vede, iako se samo tri pominju u budistikom Kanonu (M.II,133). To su Rg veda, Sma veda i Yaur veda, a sve su sastavljene izmeu XIII i VII veka pre n.e. etvrta, Atharva veda, ukljuena je u sveti kanon tek nekoliko vekova posle Bude. Hinduisti veruju da su Vede veno (santana) otkrovenje (ruti) boanskog porekla (apaurueya). Za one koji poriu autoritet Veda se kae da su neisti (nstaka). Buda je rekao da nita nije veno, smatrao je otkrovenje nepouzdanim nainom saznavanja i odbacivao je ideju vrhovnog boga kao neubedljivu. Takoe je izrazio ozbiljne sumnje u tvrdnju da su autori Veda imali boansko znanje. Jednom ga je braman zapitao ta misli o verovanju da su autori Veda imali neposredno iskustvo boanskog. Buda je odgovorio: ta ti misli o tome? Ima li ijednog bramana koji kae: Ja znam. Ja vidim. Samo ovo je istina, sve ostalo je pogreno? Nema, Gotama. Da li je ijedan uitelj tih bramana ili ak uitelji njihovih uitelja, idui sve tako unazad sedam generacija, rekao tako neto? Nije, Gotama. A ta je onda sa drevnim bramanskim mudracima koji su sastavili vedske himne, koji su ih pevali, izgovarali i doraivali, a koje bramani i danas pevaju i recituju, samo ponavljajui ono to 223

Rg-veda, manuskript na sanskritu (devanagari pismo) Indija, rani XIX vek (Newberry biblioteka, ikago)

je ranije bilo pevano? Jesu li moda oni ikada rekli: Mi znamo. Mi vidimo. Samo ovo je istina, sve ostalo je pogreno? Nisu, Gotama. Nisu rekli. Zamisli niz slepaca koji se oslanjaju jedan na drugog. Prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj koji je na kraju. Tvrdnje bramana su sline tome. Prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj koji je na kraju. Tako se ini da je vera bramana bez osnova (M.II,169-70). Buda je takoe odbacivao praksu rtvovanja ivotinja, delotvornost rituala, kao i sistem kasti, a sve je to bilo propisano u Vedama. Oni koji tvrde da je Buda bio hinduista ili da je budizam samo jedna reformisana verzija hinduizma zaista su loe informisani.

VEGETARIJANSTVO Vegetarijanstvo jeste praksa nejedenje mesa. Neki vegetarijanci ne jedu ni ivotinjske proizvode mleko, jaja, buter i zovu se vegani. Vegetarijanstvo su upravo poeli da propagiraju u Budino vreme, uglavnom ainizam, ali sam Buda nije bio vegetarijanac, niti je to zahtevao od svojih uenika (M.I,369). Razlog je, ini se, u tome to je pravio razliku izmeu direktnog ubijanja kada sami ubijemo ivotinju ili neko to uradi za nas i indirektnog ubijanja kupovanje mesa ivotinje koja je ve ubijena. Direktno ubijanje nas ini neposredno odgovornim za smrt, dok kupovina i jedenje mesa ivotinje ubijene bez nae namere ili znanja ini nas tek posredno odgovornima. Vegetarijanci ili Budini kritiari mogu smatrati da je to cepidlaenje, ali nije. ak i najstriktniji vegetarijanci ubijaju siune ivotinje svaki put kad hodaju, a i povre koje jedu treba prskati da bi se ubile ivotinje tetoine. Tako je i vegetarijanac posredno odgovoran za ubijanje kao i neko ko kupuje meso u supermarketu. Meutim, zreli budisti razmiljaju ne samo o efektima svojih postupaka na same sebe, ve i efektima koje ti postupci imaju na druge. Bez obzira da li ivotinju ubijamo sopstvenom rukom ili meso kupujemo u prodavnici, jedno svesno bie je mrtvo. Zbog toga, ima budista koji smatraju da time to ne jedu meso pomau da u ovom svetu ima manje okrutnosti i u tom smislu vegetarijanstvo je vie u skladu sa optim duhom prvog pravila morala. Na ri Lanki vegetarijanstvo je uobiajeno, mada nikako nije opte, a skoro je nepoznato u Burmi, Tajlandu, Laosu, Kambodi i Tibetu. Mnogi kineski budisti i svi kineski monasi i monahinje su striktni vegetarijanci. VELIKODUNOST Videti: Dareljivost VENANJE Venanje (vhamagala ili vivha) jeste ceremonija koja ozvaniava brak dvoje ljudi. Re vivha doslovno znai odneti. Prvi budisti prihvatili su ceremoniju venanja koja je bila rairena 224

u njihovo vreme. Meutim, da bi napravili razliku izmeu svog i bramanskog venanja, izbacili su ritual po kojem je mlada i mladoenja trebalo da krue oko svete vatre (aggihutta) sedam puta i uveli su starije lanove obe porodice kao predvodnike itave ceremonije, umesto bramana. Danas se esto uz pomo astrologije odreuje najpovoljniji dan za venanje, iako su takvu praksu rani budisti ismevali (a.I,258). Mladoenja je esto zajedno sa rodbinom iao do mladine kue, okien vencima i u pratnji muzike i plesaa, mada je nekada i mlada dolazila mladoenji (A.II,61). Kljuni momenat ceremonije bio je kada bi mladin otac uzeo kerkine ruke i sipao iz posude vodu preko njih, oznaavajui tako da je daje mladoenji (A.IV,210; a.III,286). U sanskritskoj literaturi se ova ceremonija naziva davanje ruke (Pipradna). Za ovim bi sledio blagoslov roditelja i starije rodbine. U takama Bodhisattva daje ovakav blagoslov povodom venanja: Neka tvoja ljubav sa voljenim nikada ne propadne (Aeyya es tava hotu mett bhariyya kana piyya saddhi, a.VI,323). Sa izvesnom simpatijom Buda je opisao nelagodu nove mlade. Kada mladu devojku odvedu u dom njezinog mua, danju ili nou, u poetku ona osea veliki strah i stid u prisustvu svoje svekrve, svekra, mua, pa ak i prema slugama i slukinjama (A.I,78). U staroj Indiji mladina porodica je ponekad davala i miraz ili nasledstvo (dyaa ili nahnamla), iako su takve obiaje izgleda praktikovali uglavnom oni imuniji. Buda nije komentarisao ovakvu praksu. Neki elementi starih ceremonija jo uvek su se zadrali u theravada zemljama, mada sada ve pomeani sa lokalnim obiajima. Prema Budi, monasi i monahinje ne treba da uestvuju u sklapanju braka, te otuda nikada nisu ni vodili takve ceremonije (D.I,11). Videti Vernost.

VERA Vera (saddh) jeste prihvatanje istine o neemu to nije mogue saznati u tom trenutku ili to nije mogue upoznati na drugi nain. Prema veini teistikih religija, vera ima metaziki efekat. Bog zahteva veru i oni koji je imaju su nagraeni time to bivaju spaseni. U budizmu se vera shvata sasvim drugaije. Vera se ceni ukoliko se iz nje raa, prvo, spremnost da budemo otvoreni prema Dhammi, zatim da ponemo da je praktikujemo, a onda i da istrajemo sve dok ne dou rezultati. Ako neko nema barem malo vere, on nee nikada ak ni razmiljati o Dhammi. Budistiki lozof Ngruna dobro je to izrazio kad je rekao: Iz vere se povezujemo sa Dhammom, ali iz razumevanja se raa znanje. Od ovo dvoje, razumevanje jeste vanije, ali vera dolazi pre njega. Dakle, na odreenoj taki, veru poinje da zamenjuje znanje zasnovano na linom iskustvu. Budizam razlikuje neosnovanu veru (amlik saddh) i razlonu veru (kravat saddh). Vera koja se zasniva na snanim emocijama, opinjenosti navodnim udima ili nas navodi da prihvatimo prvu stvar na koju naiemo, bez istraivanja alternativa, sve to bio bi primer ove prve vrste vere. Razlona vera izrasta iz paljivog procenjivanja mogunosti, zakljuaka i injenica. Ovakav stav vrlo dobro ilustruje susret Bude sa ovekom po imenu Upli, predvodnikom zajednice sledbenika ainizma. Posle podue diskusije sa Budom, Upli odlui da postane njegov sledbenik od dananjeg dana, pa do kraja ivota. Ali umesto da prihvati Uplijevo iskazivanje vere, Buda ga podstie da ne uri i da jo malo razmisli pre nego to naini jednu tako vanu odluku: Prvo sve dobro razmotri. Dobro razmatranje je jako vano u sluaju tako ugledne osobe kao to si ti. U to vreme su se u Indiji razliite religije nadmetale za sledbenike i Uplija je iznenadio jedan ovako neoekivan savet: Jo sam zadovoljniji zbog ovih rei. Da je neka druga kola pridobila mene kao sledbenika, ona bi time paradirala kroz grad kako bi svi saznali. A vi od mene traite da prvo dobro razmislim. Znajui da je Upli do tada bio ain, Buda ga je zamolio da nastavi da pomae monahe svoje ranije religije: Tvoja je porodica odavno pomagala aine, zato bi bilo dobro da to i dalje ini (MN 56). 225

Prema Budi, racionalna vera je ukorenjena u razumevanju, snana, ne moe je pokolebati bilo koji uitelj ili propovednik, demoni, boanstva, Bog, niti bilo ko drugi na ovome svetu (MN 48), te joj otuda ne treba potpora fanatizma prema svojoj ili neprijateljskog stava prema drugim religijama. VERNOST Biti veran (anubbata, assava ili suarita) znai posedovati vrstu i trajnu lojalnost i posveenost neemu ili nekome. Iz drutvenog ugla, vernost igra vanu ulogu u izgraivanju poverenja, pouzdanosti i trajnih meuljudskih odnosa. Duhovna vrednost vernosti je u tome da obuzdava sklonost da skrenemo na stranputicu voeni impulsivnim eljama, dosadom ili kolebljivou i poboljamo odlunost i samodisciplinu. Nije potrebno da budemo verni na isti nain i u istoj meri svakoj odluci koju smo ikada doneli. Naa vernost treba da bude rezervisana uglavnom za ciljeve koji to zasluuju i da bude u srazmeri sa njihovom vrednou. Buda je pomenuo tri stvari koje su vredne nae vernosti Dhamma, prijatelji i brana veza. Trebalo bi da uzimamo Tri utoita tek onda kada zaista razumemo ta time radimo i ta to od nas zahteva. A kada to i uinimo i kada smo verni svom zavetu, time u sebi stvaramo ogromnu energiju i samopouzdanje, koji ubrzavaju nae putovanje na Putu. Buda je rekao: Dhammu treba praktikovati sa vernou, bez kolebanja. Onaj ko na takav nain praktikuje Dhammu, spava slatko u ovom svetu i u narednom (Dhp. 169). Buda je takoe napomenuo da su osobine pravog prijatelja to da se dri date rei (avisam vadanataya), da e ostati uz vas i u tekim vremenima (apadasu na viahati) i da e ak i svoj ivot dati za vas (ivitam pissn atthaya pariattam hoti, (D.III,187-190). Drugim reima, najvii nivo prijateljstva se ne menja sa promenom okolnosti. Ovakva odanost obino raa istu takvu odanost u onima prema kojima je usmerena. Vernost je i jedan od najvanijih sastojaka uspenog braka. Mu ne bi trebalo, kae Buda, da bude neveran svojoj eni, niti ena svom muu (D. III,190). Jedna od linosti u atakama kae: Mi ne greimo sa tuim enama, niti nas nae ene varaju. Sa tuim partnerima ophodimo se kao da smo u celibatu (Mayan a bhariyam natikkamama amhe a bhariya natikkamama annatra tahi brahmaariyam arama, a.IV,53). Verna supruga se u Tipitaki hvali kao iskrena prema svom muu (ekabhattakini, a.III,63). Arhetip predane i verne supruge u budistikoj tradiciji jeste Sambula, ena kralja Sotthisene. Kada je oboleo od lepre, morao je da sie sa trona i ode da ivi u umu, ali mu se uprkos njegovom protivljenju pridruila i supruga. Sa mnogo strpljenja i ljubavi negovala ga je i na kraju uspela i da ga izlei. ak i kada je posumnjao u njezinu ljubav i klonio je se, ona ga ipak nije napustila. Na kraju, kad se uverio u njezinu iskrenost, izvinio se zbog nepoverenja i tako su se izmirili (a.V,88-98). VESKHA Veskha je drugi mesec u budistikom kalendaru, a na sinhala jeziku on se izgovara Vesak. Prema theravda tradiciji, Siddhattha Gotama je roen, prosvetlio se i umro na dan punog Meseca meseca veskhe, iako to nije pomenuto nigde u Tipiaki. Prema Tipiaki, dok je Buda boravio u Vesliju, saoptio je da e umreti za tri meseca (ito tia msna, D.II,114). Poto nije naputao Vesli sve do kraja sezone monsuna (sredina oktobra), nije mogao da umre pre sredine januara. Kada je kineski monah Hiuen Tsiang boravio u Indiji tokom VII veka, ustanovio je da veina budista slavi Budino roenje, probuenje i smrt tokom meseca veskha, a neke kole su to inile u neko drugo vreme. Tako je zapisao: Prema optoj tradiciji, Tathgata je imao osamdeset godina kada je, petnaestog dana druge polovine meseca veskha, dostigao konanu nirvu Ali sarvstivdini 226

kau da je on zapravo umro osmog dana druge polovine meseca Kattika. Bodhisattva je bio roen osmog dana druge polovine meseca veskha Ali svaka kola kae da je to bilo petnaestog dana druge polovine meseca veskha. U theravda budistikim zemljama Veskha je dravni praznik i na taj dan ljudi se okupljaju u hramovima da sluaju propovedi, meditiraju i iskazuju potovanje Budi kroz razliite ceremonije. Videti Kusinr i Putovanja. VESLI Vesli je bio glavni grad plemenske republike Vai i mesto na kojem su se odigrali mnogi vani dogaaji iz Budinog ivota. Tu je odran i drugi budistiki sabor, otprilike stotinu godina posle njegove smrti. Danas se ruevine Veslija prostiru na velikoj povrini, a meu njima je najvaniji ogroman kameni stub, sa lavom na vrhu, zatim velika stpa odmah do njega i jo jedna stpa u blizini, za koju arheolozi misle da je podignuta kako bi u nju bila pohranjena jedna osmina Budinog posmrtnog praha koja je pripala Vaijima. Vesli se nalazi 40 kilometara severno od Patne, prestonice dananje indijske drave Bihar.

Vesali, Kutagarasala vihara

VEZIVANJE ZA PRAVILA Vezivanje za propise i pravila (slavataparmsa, ali ponekad i slabbataparmsa ili slavataupdna) jeste termin koji je Buda esto koristio (A.III,377; D.II,58; IV,144; M.I,433). Sla znai ponaanje formulisano pravilima (na primer, pet pravila ponaanja), vata znai zaveti, propisi ili rituali, a parmsa znai vezivanje i hvatanje za neto. itava ova sintagma odnosi se na pogreno verovanje da savesno ispunjavanje pravila ponaanja ili precizno izvoenje odreenih rituala samo po sebi vodi do probuenja. Meutim, ona obuhvata i mnoge druge sluajeve cepidlaenje oko manje znaajnih pravila; brkanje etikecije sa pravilima morala; insistiranje da drugi striktno potuju propise, dok sami pronalazimo naine kako da ih zaobiemo; strogo pridravanje spoljanje forme moralnih pravila, ali neobaziranje na njihovo pravo znaenje i svrhu; mehaniko recitovanje pravila, mislei da je to dovoljno. Sve ovo su primeri slavataparmse. Ovde se takoe mogu ubrojati stav uskogrudosti ili miljenje da smo samo mi u pravu, ak hvalisanje sopstvenim vrlinama (Sn.782). Naalost, tradicionalno praktikovanje budizma esto prua primere ovakvog izvrdavanja i iskrivljenog razumevanja. Osobi koja je pod uticajem slavataparmse manjkaju eksibilnost, balans i sposobnost da se probije iza rei ili spoljanje ljuture. Tako, i pored toga to je iskrena i marljiva, takva osoba zapravo nikada ne pronikne u Dhammu na dubljem nivou. Buda je ovakvo vezivanje za pravila ponaanja i propise oznaio kao jedan od deset okova (dasa sayojana, A.V,17) koji sputavaju oveka i ometaju ga u duhovnom rastu (appahya abhaddo, A.V,145). Videti Slovo i duh. 227

VIJETNAM Vijetnam je zemlja u jugoistonoj Aziji, koja se granii sa Laosom i Kambodom na istoku i junim kineskim morem na zapadu. Budizam je u ovaj region stigao negde u V veku, uglavnom preko indijskih trgovaca i monaha, na njihovom putu ka Kini. U kasnijim vekovima kineski uticaj je postao dominantan u Vijetnamu, te je zemlja prihvatila kineske forme budizma. Posle 70-ih godina XIX veka Francuzi su tu naTran Quoc pagoda, Hanoj inili svoju koloniju, a budizam su poeli da zabranjuju, jer je predstavljao deo vijetnamskog identiteta. Posle drugog svetskog rata komunisti su u Severnom Vijetnamu potpuno uguili budizam, dok je budiste na jugu brutalno proganjao prokatoliki reim Ngo Dinh Diema. Danas je itava zemlja pod komunistikom vlau i budizam nastavlja da trpi razna ogranienja. Mnoge vijetnamske izbeglice uspele su da nastave svoj religijski ivot u SAD, Australiji i Evropi. VINAYA PIAKA Vinaya je prvi deo Tipiake, svetih budistikih tekstova, dok su druga dva dela Sutta piaka i Abhidhamma piaka. Re vinaya znai disciplina i odnosi se na pravila kojih budistiki monasi i monahinje moraju da se pridravaju. Vinaya piaka se sastoji od tri dela: Suttavibhaga, Khandhaka i Parivra. Prvi od njih sadri Ptimokkhu, 227 pravila za monahe i 311 za monahinje, kao i komentare tih pravila. Khandhaka sadri opise raznih monakih procedura, kao to je zareenje, i administrativnih poslova. Poslednji deo Parivra je katehetski dodatak, koji obrauje monaki zakon. Najraniji delovi Vinaya piake sadrani su u Ptimokkhi, dok je ostatak nastajao tokom dugog perioda, u vekovima posle Budine smrti. VISUDDHIMAGGA Visuddhimagga je delo koje predstavlja svojevrstan pregled itave Sutta piake, onako kako ju je razumela mahvihra tradicija theravda budizma. Ovaj naslov znai Put proienja. Knjigu je napisao Buddhaghoa u V veku i za strukturu mu je posluila shema od sedam proienja, koju je Buda izloio u Rathavinta sutti (M.I,145). Pristup Visuddhimagge duhovnoj praksi je vie teorijski i zasnovan na abhidhammi, nego to je praktine prirode. VJERUJU Vjeruju je formulacija uverenja, obino religijskih, koja neko mora da prihvati kako bi bio smatran lanom odreene religije. Ideja prihvatanja putem vere je strana budizmu, zato to vei naglasak stavlja na postupke, nego na veru. Svako vjeruju ili ispovedanje vere u hrianstvu apostolsko, nikejsko, Atanasijevo itd. izlae teoloke ideje koje moraju biti prihvaene (ak i ako ih ne razumemo sasvim), kako bismo postali hrianin i bili spaeni. Zanimljivo je da nijedno od tih saetaka vere ne govori o tome kako treba da se ponaamo. Ako postoji neki ekvivalent za saetak 228

uenja u budizmu ili nekakav priblian pandan, onda bi to bile Budine rei: Ja poduavam samo jednu stvar patnju i okonanje patnje (M.I,140). Ili bi jo bolje mogle da se uzmu njegove rei zabeleene u Dhammapadi: Izbegavaj zlo, ini dobro i proisti svoj um: to je uenje svih Buda (Dhp.183). Prema budizmu, verovanje u neki skup ideja, ak i ako u njih verujemo svim svojim srcem, ne moe nas osloboditi. Jedino razumevanje i dubinska promena u srcu i umu moe nam u tome pomoi. Videti Epitet i Vera. VLADANJE Vladanje (planavi) jeste nain na koji se politika teorija primenjuje na upravljanje zemljom. Buda nije mnogo govorio o vladanju i politici, ali jeste podsticao kraljeve sa kojima je ponekad razgovarao da budu pravini, blagi i da vode rauna o dobrobiti svojih podanika. Iza toga je stajala ideja da ukoliko je vladar takav, i njegova vladavina e biti pravedna i blagotvorna. Budino uenje namenjeno kraljevima bilo je formulisano u Deset zakona vladavine (dasa ra dhamma). To su dareljivost (dna), moral (sla), liberalnost (pariga), otvorenost (aava), blagost (maddava), samoobuzdavanje (tapo), ne-ljutnja (akkodha), nenasilje (avihisa), strpljivost (khanti) i nekompeticija (avirodhana, a.I,260; III,274). Meutim, kasniji budistiki mislioci proirili su ovo u savet kojim se uglavnom koncentrie ispoljavanje politike moi. Najdue i najdetaljnije staro budistiko uenje o vladanju nalazi se u spisu Mahvastu i sastoji se zapravo od elaboracije Tesakua take iz zbirke taka (a. V. 109). Ovde su dati neki odlomci iz tog dela: Kralj nikada ne bi trebalo da padne u ropstvo besa. Umesto toga, neka kontrolie svoj bes, jer nikome ne moe da radi ni za svoje dobro, a ni za tue kada je besan... Kada iskrsne nesporazum, treba da posveti panju obema sukobljenim stranama, saslua argumente svake i onda zakljui spor prema onome to je pravedno. Ne treba da ga u tome vode naklonosti, mrnja, strah ili nepromiljenost.... Dok jednim okom pazi na dravne poslove, kralj bi trebalo da se brine o srei svih. Trebalo bi da sprei bilo koga da ini nasilje i pokae da je pravednost ta koja biva nagraena. Kao i u vreme starih kraljeva, velik broj imigranata dolazi da bude primljen u novu zajednicu i trebalo bi da ih prihvati. Uvek pokai naklonost prema siromanima, ali isto zatiti i imune koji su tvoji podanici... Ne gaji neprijateljstvo prema susednim kraljevima. Ko god da mrzi, nagrada e mu biti mrnja njegovih neprijatelja. Neguj prijateljske veze sa svojim susedima, jer drugi cene one koji su postojani u prijateljstvu. Ne raspredaj o svemu i svaemu, ali iznesi svoje miljenje u pravom trenutku i dri se teme... Uvek titi one koji ive pravedno. Jer se toak vlasti okree u zavisnosti od toka pravde... Nikada ne postavljaj za kmetove ili nadzornike oblasti ni svoje sinove ili brau ako su bezobzirni, nasilni ili iskvareni... Budalast ili pohlepan savetnik nije na korist ni vladaru ni zemlji. Zato, kao svoje savetnike imenuj ljude koji nisu gramzivi, ve asni i posveeni svome poslu i koji mogu da unaprede zemlju. Tvoje oi nisu tako dobre kao oi pijuna, a nije ni policija. Zato u svakom od svojih poslova angauj nekog ko e prikupljati informacije za tebe. Sutina ove i svake kasnije budistike politike teorije jeste da se toak vlasti okree u skladu sa tokom pravde (balaakram hi nirya dharmaakram pravartate), tj. da je vlast samo onda legitimna kada podrava i promovie dobrotu, jednakost i vladavinu zakona.
Dhamma, Man and Law, K. N. Jayatilleke, 1989.

VREME Vreme (kla, samaya ili vel) jeste oseaj trajanja koji prati fenomen promene. Stari Indijci koristili su razliite sisteme za merenje i deljenje vremena, ali najee koriene jedinice bile su trenutak (khaa), sekunda (tattaka), minut (lava) i sat (hor), dan i no (ahoratta), nedelja (sattaratta), dve nedelje (ahamsa), mesec (msa), godina (savahara) i vek (vassasata). Noi su 229

bile podeljene na tri bdenja (yma, Dhp.157), a meseci na dva dvonedeljna perioda (a.I,159). Trajanje nekih od ovih jedinica je bilo razliito, ponekad i znatno, u zavisnosti od sistema koji se koristio. Za dan se smatralo da poinje sa izlaskom sunca (suriyuggamana). Budina inteligencija i imaginacija bile su tolike da je bio u stanju da razmilja o ogromnim vremenskim periodima. Tako je jednom rekao da je ovaj svet nastao, ne za est dana i pre nekoliko hiljada godina kako to veruje judeo-hrianska Sunani sat na Konark Sun hramu tradicija, ve tokom nekoliko eona Bhubanevar (glavni i najvei grad indijske drave Orisa) (kappa). Kada su ga zapitali koliko je jedan eon dug, odgovorio je: Zamislite planinu kilometar dugaku, kilometar iroku i kilometar visoku, sve jedna stena bez ikakve pukotine i upljine. A onda zamislite da jednom u sto godina neki ovek udari po toj planini komadom svilene tkanine. Pre bi se ta planina istroila nego to bi proao eon (S.II,182). Ovo naravno nije trebalo da bude precizna mera, ve samo da stvori oseaj jednog nezamislivo dugog perioda vremena. Tokom vekova su budistiki abhidhamma lozo razvili nekoliko teorija vremena, neke od njih vrlo sosticirane. Meutim, iako su intelektualno zanimljive, malo tih teorija ima i praktinu primenu. Budino poimanje vremena se zasnivalo na zdravom razumu i bilo je sasvim praktino. On je govorio o dve vrste vremena hronolokom i iskustvenom. Hronoloko moemo uoiti i meriti odreenim kretanjem nekog predmeta. U staroj Indiji posmatralo se kretanje Sunca (M.I,393) ili se merilo kretanje Suneve senke pomou klatthambe ili sunanog sata. Kasnije je pronaen vodeni sat, koji je mogao da pokazuje vreme i u oblane dane i nou. Iskustveno vreme se osea zahvaljujui sposobnosti da se seamo prolosti, budemo svesni sadanjosti i spekuliemo o budunosti. Tako je u budizmu vreme prvenstveno psiholoki fenomen. Ali takav koji moe da nam stvori i probleme. Vezanost za seanja moe nas odvesti u kajanje i oseaj krivice, dok spekulacije o budunosti mogu dovesti do brige, udnje, straha i beskorisnih fantazija, a i jedno i drugo se moe koristiti kao beg od sadanje stvarnosti. Jednom prilikom Buda je rekao: Prolost ne treba slediti, ni budunost prieljkivati, jer ono to je prolost mrtvo je, a budunost jo pristigla nije. Umesto toga, uz pomo uvida sagledaj sadanji trenutak, i to ovde i sada. Upoznaj ga i budi sa njim (M.III,187). Govorei o vrednosti ivljenja u sadanjosti, jednomje prokomentarisao: Ne lamentiraju nad prolou, ne ude za onim to tek treba da doe, ve odravaju sebe u sadanjosti i zato im je izraz lica tako vedar (S.I,5). Jedna od karakteristika Dhamme jeste da je vanvremena (akliko), to znai da je relevantna i primenljiva danas, ba kao to je to bila i kada ju je Buda izlagao (M.I,137). VRTOVI Vrt (rma ili uyyna) jeste zemljite na kojem se uzgajaju biljke. Hortikultura je bila veoma razvijena u staroj Indiji i sekularni spisi kao to je Kma stra i Vkyuveda daju detaljna uputstva kako oblikovati vrt, koje cvetove odabrati, kojim redom ih saditi i kako ih odravati. Kma stra 230

kae o paljivoj eni: trebalo bi paljivo da pripremi teren i posadi aromatino bilje, povre, grmove eerne trske i slino. Trebalo bi da u redovima zasadi i crvenolisnu ljivu (mirobalan), jasmin i drugo cvetno drvee, kao i iblje. U sredini vrta treba napraviti izvor, jezerce ili bazen. Prosijake, budistike i ainske monahe treba drati podalje. Dve vrste vrtova koje se najee pominju u Tipiaki su; (1) vonjaci (phalrma), obino mangoa, smeteni na obodima sela, i (2) vrtovi za uivanje (pupphrma) kakve su posedovali vladari ili bogatai, smeteni izvan gradova, a koristili su ih praznicima ili vikendom za druenje, veselja i proslave (Vin.III,49). Sem cvetnog iblja, drvea i vinove loze, najvaniji elementi ovih vrtova za uivanje bili su paviljon (maapa), jezerce sa lotosima (pokkhara), kamena klupa (silpatta) i ljuljaka (dol) okaena o granu velikog drveta. U blizini je moda bilo mesto gde su se hranile veverice i pauni, a ribe u jezercima su moda bile istrenirane da izau na povrinu radi hranjenja na zvuk bubnja (a.II,227). Veina ovih vrtova bila je okruena zidom i odravali su ih posebni vrtlari (rmapla). Najraniji budistiki manastiri izrasli su iz ovakvih vrtova koji su bili poklanjani Budi. Najslavniji od njih bio je Bambusov gaj i vakov Mangov gaj u Ragahi, kao i gaj princa ete u Svatthiju. Prvi je opisan kao ni suvie blizu, ni suvie daleko (od grada), pogodan za dolaenje i odlaenje, pristupaan ljudima u svako doba, ne prenatrpan danju i ne suvie buan nou, miran, osamljen, pogodan za sedenje a da nas niko ne uznemirava i podsticajan za duhovnu praksu (Vin.I,39). Sem injenice da vrtovi nude odreeni stepen samoe i tiine, ta je to to ih ini toliko podsticajnim za duhovnu praksu (paisallnasruppa)? Stari budisti razumeli su da nae neposredno okruenje moe da utie na na um. Na primer, boravite okrueno vrtom, gajem i jezerima, prijatni krajolik, panorama sa selima, gradovima i lepom okolinom, kao i udaljeni planinski vrhovi u plaviastoj izmaglici mogu umiriti nemir i brigu (Vis.110). Slino umama, vrtovi ini se imaju prirodnu sposobnost da stiavaja um. Istraivanje je pokazalo da slino tome i boja moe uticati na neije mentalno stanje. Plava i zelena imaju naroito umirujui efekat, a naravno zelena je dominantna boja u vrtu. U procesu fotosinteze biljke razmenjuju ugljen-dioksid za kiseonik. Tako iblje i drvee ine ambijent bogat kiseonikom, mnogo vie nego urbani delovi ili zatvoreni prostori kao to su kue, u kojima nema biljaka. Unoenje vie kiseonika pomae umu da ostane budan i otar. Iako iskusan meditant moe meditirati bilo gde, nema sumnje da su neke sredine pogodnije za meditaciju od drugih. Vrtovi su jedna od njih i to moe biti razlog zato su ih prvi budisti voleli kao mesta za svoje manastire. Neki od japanskih velianstvenih vrtova nalaze se u manastirima. Meu njima, najpoznatiji je Ryoanji u Kjotou. Norbalinga u Lhasi, na Tibetu, i sada u ruevinama Kaluiya Pokua u Mihintaleu, na ri Lanki, su druga dva divna vrta namenjena boljoj meditaciji. Manastir koji je osnovao veliki reformator tajlandskog budizma Buddhadasa smeten je u umovitom predelu nazvanom Suan mokkh, Vrt osloboenja.
Zen vrt Ryoan-i, Kjoto

231

Y
YASODHAR Prema tradiciji, Siddhattha Gotamina ena zvala se Yasodhar, iako se taj podatak ne pominje bilo gde u Tipiaki. Tu se ona uvek pominje kao Rhulamt, Rhulina majka. U njenom najranijem pominjanju, ona se naziva Bhaddakana, to joj je verovatno bilo pravo ime (Bv.26,15). Yasodhar bi zapravo pre bila titula, koja znai nositeljka slave i tek kasnije je taj naziv poeo da se smatra imenom. Sem ovoga, ne postoje bilo kakve druge informacije o Siddhatthinoj eni, iako su se oko nje isplele mnoge legende.
Princ Siddhattha se oprata od Yasodhare i malog Rahule

YUNCHI CHU-HUN Yunchi Chu-hun (1532-1612) bio je jedan od najveih kineskih monaha u poslednjih 500 godina. Kada se zamonaio sa 32 godine, ve je iza sebe imao dva braka. Pokazao se kao briljantan i vrlo marljiv uenik, ali nezadovoljan krajnje ritualizovanim ivotom koje je veina monaha vodila, po zavretku uenja napustio je manastir i postao lutajui monah. Na kraju je pronaao naputeni manastir na planini Yunchi, koji je obnovio i tu je proveo ostatak ivota. Njegova predanost, poznavanje uenja i meditativna dostignua privukli su na stotine uenika, a strogi manastirski reim koji je uveo postao je model koji su mnogi drugi sledili. Yunchi Chu-hun je pisao i knjige u kojima je branio budizam od napada katolikih misionara, komentare kanonskih spisa i prirunike za meditaciju. Takoe je ohrabrivao nezareene da nastoje da dostignu isti onaj nivo znanja o Kanonu, kao i meditativne prakse kao i monasi i monahinje. Najpoznatija inovacija koju je uveo za zareene i nezareene uenike bila je ono to se zvalo Knjiga dobrog i loeg, u koju su zapisivali svoje misli, govore i postupke, kao pomo u samoistraivanju i razvijanju karaktera. Takoe je pokuavao da zalei podele izmeu razliitih kola kineskog budizma, ali sa ogranienim uspehom. Poto je Yunchi Chu-han umro, za njega su mnogi verovali da je dosegao probuenje.

232

Z
ZADOVOLJENOST Zadovoljenost (santuhi) jeste sposobnost da se osetimo srenim i ispunjenim i u okolnostima u kojima smo sada. Buda je rekao: Zadovoljenost je najvee bogatstvo (Dhp. 204), to znai da kada smo zadovoljni, ne treba nam nita drugo, ne treba nigde da idemo ili bilo ta drugo da postanemo kako bismo bili sreni, jer smo ve takvi. Zato je zadovoljenost vrednija od bilo kakve stvari i dostignua. Buda ovako opisuje zadovoljenost monaha: Zadovoljan je ogrtaem da pokrije svoje telo i dobijenom hranom da zadovolji svoj stomak, a poto ne uzima vie nego to mu je potrebno da nastavi svojim putem, nalik je ptici koja leti sad tu, sad tamo, ne nosei sa sobom nita vie do svojih krila (D.I,71). ZADOVOLJSTVO Zadovoljstvo (kma ili smisa sukha) jeste pozitivan oseaj nastao stimulacijom ula ili uma. Zadovoljstvo je iskustvo koje nam ulepava ivot, ali ako postane opsesija, kada se smatra najvanijom stvari u ivotu ili ak njegovim ciljem, tada moe biti vrlo destruktivno. To se moe dogoditi barem na tri naina: (1) priroda organa ula je takva da ih dua stimulacija otupljuje, pa da bismo dobili isti nivo zadovoljstva moramo da ih jae stimuliemo. Time se stvara mogunost da upadnemo u zaarani krug traganja za novim zadovoljstvom, a kada njime postanemo nezadovoljni tragamo za jo jaom stimulacijom. Buda je to ovako formulisao: Ako je i itava planina od zlata, ak ni to ne bi bilo dovoljno da oveka zadovolji. Prepoznaj to i ivi u skladu sa tim znanjem (S.I,117). (2) Snana elja za zadovoljstvom moe nas navesti da na ljude i predmete ne gledamo kao na ono to zaista jesu, ve samo kao na sredstva da sebi pribavimo novo zadovoljstvo. Ovo nas moe uiniti krajnje sebinim i sklonim manipulacijama. Buda je rekao: Sa ulnim zadovoljstvom kao uzrokom, izvorom i osnovom, ljudi se bore meusobno, vode ratove, provaljuju u kue, pljakaju, kradu, presreu na putu, zavode ene i bivaju zbog svega toga kanjavani (M.I,86-7, skraeno). (3) Zadovoljstva ula snano utiu na um, pojaavajui u svesti slike, fantazije i misli vezane za ta zadovoljstva, ime opet izazivaju enju, uznemirenost i nezadovoljstvo. Ovo moe biti velika potekoa ako pokuavamo da smirimo i proistimo um. Zato je Buda savetovao oprezan, ali realistian stav prema zadovoljstvu. Savetovao nam je da sagledamo zadovoljstva u ulnim zadovoljstvima, opasnost koju u sebi nose i da tu opasnost izbegnemo (M.I,85), kao i da razvijamo zdrav balans izmeu povlaivanja ulima i ekstremnog asketizma (S.V,42). Buda nas je takoe ohrabrivao da uvidimo kako postoji vie i raniranije zadovoljstvo od onoga koje se stvara stimulisanjem ula: Ako bi neko rekao: Kroz ula nam dolazi najvie zadovoljstvo i srea koju bia mogu iskusiti, ja se sa time ne bih sloio (M.I,398). Zatim nastavlja opisom radosti i sree koju doivimo zahvaljujui miru i spokojstvu meditacije. ZAHVALNOST Zahvalnost (katavedit ili kataut) jeste oseaj duga za dobrobiti koje su nam drugi priutili i elja da im to izrazimo ili da im se oduimo. Buda je rekao da je zahvalnost obeleje dobrog oveka: Zaista, dobri ljudi su zahvalni. (Vin. IV, 55). Ali je takoe primetio da zahvalnost nije uobiajena: Ove dve vrste ljudi je teko pronai u ovome svetu. Koje dve? Onaj ko e neku uslugu prvi uiniti i onaj ko je zahvalan za tu uslugu (A.I,86). 233

ZAPAD AZIJE, IRENJE BUDIZMA Prema ediktu koji je 256. godine pre n.e. objavio, kralj Aoka je poslao religijske misije u Siriju, Egipat, Makedoniju i Kirenu. Nije poznato jesu li te misije stigle na svoje odredite i ako jesu, da li su imale bilo kakav trajniji efekat. Do prvog veka nae ere budizam se ve bio proirio po Centralnoj Aziji, a dva veka kasnije belei se njegovo znaajno prisustvo u Iranu. Grad Merv u Turkmenistanu bio je vana stanica na Putu svile i u jednom periodu i dom velikog pesnika i matematiara Omara Hajama. U jugoistonom delu ovog starog grada nalaze se ruevine velike stpe i manastira. Grad su unitili Mongoli u XIII veku. Poto je Merv smeten na 37,34 stepena geografske irine i 61,52 stepena geografske duine, ovi spomenici su to se tie starog veka najzapadniji arheloki nalazi vezani za budizam. Meutim, knjievni izvori pokazuju da je budizam prodro mnogo vie na zapad od ovoga, ak do Tabrza u severozapadnom Iranu. Kralj Arghum (1284-91) bio je velikoduni patron budizma. Posle njegove smrti nastao je haos, zbog mongolske invazije i borbe za vlast njegovih sinova. Ghazan, najstariji meu njima, na kraju je odneo pobedu i iako je othranjen kao budista, on je 19. juna 1295, samo nekoliko meseci pre nego to je siao sa prestola, primio islam. Zapisi kau da je, poto je uao u Tabriz, naredio da se unite sve crkve, sinagoge i hramovi. Sudbina budizma i drugih religija u Ghazanovoj vlasti zabeleena je u starom persijskom spisu Jmi al-tawkh. Kada je Ghazan prihvatio islam, naredio je da svi kipovi budu polupani, a svi budistiki hramovi (but-khna) i svetilita uniteni, jer je njihovo prisustvo u islamskim zemljama zabranjuje ara. Svi monasi (bakhi, tj. bhikkh) bili su preobraeni u islam. Ali poto im Bog nije priskoio u pomo, oni nisu imali istinsku veru, ve su bili muslimani samo po spoljanjosti. Tako su se u njihovom distriktu nuno javljali znaci nevernitva i otpadnitva. Posle izvesnog vremena kralj je uoio njihovo pretvaranje i rekao im: Neka se oni koji to ele vrate u Indiju, u Kamir, Tibet ili one zemlje odakle su doli. A oni koji ovde ostanu neka se ne pretvaraju. I ako do mojih uiju dopre glas da i dalje pravite vatrene oltare (tj. svetilita zoroastrijanizma) ili hramove, takvi e smesta okusiti moj ma. Tragovi budizma su se u Iranu odrali jo nekoliko decenija, pre nego to su potpuno nestali.

ZAREENJE Zareenje je ceremonija kojom se obeleava neije stupanje meu monahe ili monahinje. U budizmu zareenje ima dve faze. Prva se zove pabba, pobei tj. napustiti domainski ivot i postati lutajui beskunik. Druga se zove upasampada, preuzimanje, dakle preuzimanje svih dunosti i odgovornosti potpuno zareenog monaha ili monahinje. Budistiko monatvo nema sveteniku ulogu ili mo, te je zato zareenje samo svesna i javno obznanjena odluka o naputanju svetovnog ivota, o pridravanju Vinaye i potpunom posveenju cilju dostizanja probuenja Da bi se zaredio, kandidat mora da se pojavi pred

in zareenja monaha, theravada hram u Junoj Kaliforniji

234

skupom od deset iskusnih monaha na dobrom glasu, kae svoje ime, ime monaha koji se ponudio da ga obuava i potom na zadovoljavajui nain odgovori na 12 pitanja. (1) Da li ima lepru? (2) Da li ima ireve? (3) Da li ima neko gljivino oboljenje? (4) Da li ima tuberkulozu? (5) Da li ima epilepsiju? (6) Da li si ljudsko bie? (7) Jesi li mukarac? ili ena u sluaju monahinja (8) Da li si bez dugova? (9) Da li si bez obaveza prema kralju? (10) Da li ima saglasnost roditelja (ili muevljevu, u sluaju ena)? (11) Da li si stariji od 20 godina? (12) Ima li svoj ogrta i zdelu? (Vin.I,93; II,271). Anena vihara, enski manastir theravada tradicije, Ako je skup zadovoljan kandidaRettenberg, Nemaka tom, on e ga prihvatiti kao monaha. ene koje ele da postanu monahinje moraju ovu proceduru prvo proi pred grupom monaha, a zatim i pred grupom monahinja. Novi monah e provesti barem narednih pet godina u zavisnosti (nissaya) od svog uitelja, koji e ga obuavati i uputiti u norme monakog ivota. U Burmi i Tajlandu postoji tradicija privremenog zareivanja. Veina tamonjih mukaraca e provesti od nekoliko nedelja do nekoliko meseci kao monasi, obino u svojim mlaim godinama. Poto se ovakvo privremeno zareenje obavlja uz vrstu nameru da se kroz izvesno vreme kandidat vrati svom laikom ivotu i poto se zapravo ne dogaa pravo odbacivanje bilo ega, itav dogaaj je pre drutveni ritual nego pravo zareenje. Prema Vinayi, ako monah eli da ponovo postane laik, sve to treba da uradi jeste da o tome obavesti ostale monahe, da se formalno pred njima razmonai i napusti manastir. U praksi, u svim budistikim zemljama se na one monahe koji se razmonae (izuzev privremeno zamonaenih) gleda sa neodobravanjem.

ZASTAVA, BUDISTIKA Zastava (patk ili dhaa) jeste komad tkanine odreene boje ili are koja se koristi kao dekoracija ili ee da neto predstavi. Zastavu koja se danas esto koristi da bi predstavila budizam sainio je ameriki budista Henry Olcott osamdesetih godina XIX veka, kao deo napora da ujedini budiste na ri Lanki i suprotstavi se stranim misionarima. Zastava je etvrtastog oblika, sa est vertikalnih pruga plava, uta, crvena, bela, narandasta i na kraju je kombinacija ovih pet boja. Ove pruge predstavljaju zrake u boji koji su zasijali iz Budinog tela kada je dostigao probuenje (Vin. I,25). Videti Aura. 235

ZAYA PANDIT Zaya Pandit je bio veliki monah-misionar, zasluan za prelazak mnogih mongolskih plemena u Kini i takoe Kalmika u budizam. Roen je 1599. godine u kneevskoj Oirat porodici i sa 16 godina otiao je u Lasu na Tibetu radi obrazovanja. Tokom naredne decenije izrastao je u izuzetnog poznavaoca budistikog kanona i uitelja. Najvei uspeh Zaya Pandita bio je stvaranje pisma za kalmiki jezik i potom prevoenje mnotva budistikih tekstova na taj jezik. Preveo je ukupno oko 180 dela i takoe napisao obiman uvod u budizam naslovljen Jasno ogledalo Dhamme, delo koje Kalmici i danas prouavaju. Takav je ugled imala njegova uenost i predanost da je 1640. uspeo da ubedi mongolska plemena da se ujedine radi sopstvene dobrobiti i odupru pretnjama koje su dolazile iz Rusije i Kine. U vreme kada je umro 1662. godine bio je optepriznat kao svetac.

Portret Namkhaiantsan ili Zaya Pandita

ZEMLJA Zemlja (pahav) jeste planeta koja se okree oko svoje ose, krui oko Sunca i odrava ivot na svojoj povrini. Buda je opisao Zemlju (DN 5; MN 90) tako da ima veliku dubinu (gambhra), ogromne veliine (appameyya) i u obliku sfere ili diska (maala). Prebudistika religija u Indiji je Zemlju personikovala kao boginju Pahav, identinu grkoj boginji Geji ili rimskoj Teri. Prema legendi, posle probuenja Buda je dodirnuo zemlju i pozvao Zemlju da posvedoi o njegovoj velikoj pobedi nad mrakom neznanja. Mnogi Budini kipovi prikazuju ovu scenu, gde levu ruku dri poloenu u krilu, a desnu na kolenu i prstima dodiruje tlo. Mada Buda nikada nije pomenuo samu Pahav, on je video da Zemlja poseduje odreene kvalitete koji je ine vrednog naeg potovanja. Prema njemu, biljke od kojih zavisi sav ivi svet rastu tako to crpe hranljivu sutinu (pahavya ili pahavrasa) iz zemlje (AN X.104; SN .I,134). On je takoe ukazao na meuzavisnost Zemlje i ivota kada je primetio da stoka zavisi od kinih oblaka i ljudi zavise od stoke (a. IV,253). Iako izraene jednostavnim reima, ove ideje su prethodnici Gaia hipotezi biologa Dejmsa Lavloka, koja govori o tome da Zemlju treba posmatrati kao jednu celinu sainjenu od uzajamno tesno povezanih delova, u toj meri da je moemo smatrati ivim biem. Ako je to tako, onda je briga o prirodi i okruenju u skladu sa prvim pravilom morala. Ali za Budu Zemlja nije samo hraniteljka ivota, ve ima i izvesne duhovne kvalitete vredne podraavanja. Zato nas je podsticao da budemo bistri poput jezerceta bez mulja, nepomerljivi poput stuba pobodenog u tlo i osloboeni neprijateljstva poput velike Zemlje (pahav samo no viruhati, Dhp. 95). Ovo znai da se Buda najvie divio naizgled blagoj, strpljivoj trpeljivosti Zemlje. Drugom prilikom je rekao sinu Rhuli: Ba kao to ljudi bacaju iste ili prljave stvari... na Zemlju i ona se nikada ne osea ozlojeenom, ponienom ili zgaenom, na isti nain razvijaj meditaciju poput Zemlje i tada prijatni ili neprijatni utisci nee ui u tvoj um i u njemu ostati (MN 62). Naravno, iako treba da nastojimo da nas ne uzbuuju razliiti utisci kojima smo izloeni, to ne znai da prema drugima treba da se ponaamo na nain koji e ih uiniti ozlojeenim, ponienim ili zgaenim. I kako se odnosimo prema drugima, tako treba da se odnosimo i prema Zemlji. Videti Svet.
Buddhist Perspectives on the Ecocrisis, Klaus Sandell, 1987.

236

ZEN Zen je zapravo japanska varijanta kineske rei chan, koja opet potie od sanskritske rei dhyna, to znai meditacija. Otuda je zapravo zen naziv kole japanskog budizma koja naglaava znaaj meditacije. Zen je u Japan prenet iz Kine u XII veku i od tada je na najdublji nain uticao na ivot u toj zemlji, naroito na umetnost. Spontani, nekonvencionalni i ponekad klovnovski postupci postali su prepoznatljivo obeleje zen uitelja i verovatno su predstavljali zdravu reakciju na krutu formalnost japanske monake kulture. Rinzai kola zena koristi zagonetke nazvane koan, kako bi prevazila pojmovno miljenje koje blokira put ka prosvetljenju, dok soto kola naglaava praksu meditacije svesnosti ili kako je nazivaju ikantaza: nita sem sedenja. Poev od 50-tih godina prolog veka, zen je postao vrlo popularan na Zapadu, naroito u Sjedinjenim Dravama. ZENIT Zenit (uparim) predstavlja najviu taku koju Sunce dostigne na svom putu preko neba ili, generalno, pravac nagore. Re dolazi od arapskog samt ur ras, to znai put gore. U narodnoj mati nagore je uvek bilo povezivano ili sa boanskim biima ili sa zvezdama, jer se jedno i drugo nalazi na nebu i, kako neki ljudi veruju, utie na nau sudbinu. Budino uenje o samoprobuenju uinilo je Boga i boanstva suvinim, a njegovo uenje o kammi pokazalo je da je astrologija u zabludi. Jednom je lutajua asketkinja videla Sriputtu kako jede, poto je zavrio prikupljanje hrane. Upitala ga je da li gleda u bilo kojem od est pravaca dok jede, a on ree da ne gleda ni u jednom. Zatim joj objasni ta podrazumeva pod negledanjem ni u jednom pravcu. U vezi sa zenitom je rekao: Za one monahe i svetenike koji se izdravaju praktikujui nedostojne vetine, pogrean izvor preivljavanja kao to je astrologija, za njih se moe rei da jedu gledajui nagore. A potom dodade: Ja ne ivim zaraujui na tako pogrean nain. Ja svoju hranu dobijem ispravno i potom je jedem ispravno. Toliko je njegova sagovornica bila ovim impresionirana da produi od ulice do ulice od ugla do ugla, hvalei Budine uenike (SN XXVIII.10). Videti Astrologija. ZLATNO PRAVILO (ini drugima ono to hoe da i oni ine tebi) Princip poznat kao zlatno pravilo ini drugima ono to bi eleo da i oni ine tebi esto se smatra vrhuncem Isusovog moralnog uenja i neim to je jedinstveno za hrianstvo. Meutim, i Buda je od istog principa nainio jedan od kamena temeljaca svoje etike. On se javlja na vie mesta i u mnogim oblicima kroz Tipiake. Na primer, Buda je rekao: Svi drhte pred batinom, svima je ivot drag. Usporeujui sebe sa drugima, ne ubijaj niti podstii ubistvo (Dhp.130). Treba da ovako razmilja: ovek koji je ljutit i ljutito govori jeste za mene neprijatan i odbojan. Ako ja postanem ljutit i ljutito govorim, i ja u biti neprijatan i odbojan drugima. Razumevajui ovo, potom treba ovako razmiljati: Neu biti niti ljutit, niti u ljutito govoriti (M.I,99). Kakav sam 237

ja, takvi su i drugi. Kakvi su drugi, takav sam i ja. Stavljajui sebe na mesto drugog, nikog ne ubi i ne daj drugima da ubiju (Sn.705). Da bismo zlatno pravilo smestili u sredite svojih misli i postupaka, neophodno je zadovoljiti nekoliko preduslova. Moramo biti naisto ta je za nae dobro, moramo biti svesni reakcija drugih i moramo biti staloeni da se ne vezujemo preterano za svoje oseaje, kao i da smo u stanju da se uivimo u oseaje drugih. Dakle, zanimljivo je da istinskoj empatiji i saoseanju prethode svesnost i nevezivanje. Videti Altruizam i Buda i Isus. ZLO Zlo (ppa) jeste sila ili prisustvo krajnje negativnosti. U mnogim religijama za zlo se veruje da potie od naroitog bia po imenu avo ili Satana, za koje se kae da izaziva nesreu i navodi ljude da ine loe stvari. Prema budizmu, zlo svakako postoji u obliku okrutnosti, ubistva, gramzivosti ili krae, ali njega stvara pohlepa, mrnja i neznanje koji postoje u ovekovom srcu, a ne neka spoljanja sila. Tako se, prema budistima, zlu opiremo kroz moralno usavravanje lino i drutveno a ne putem egzorcizma, bajanja, molitvi ili rituala koji bi avola trebalo da dre na odstojanju. Buddhism and the Methodology of Evil, Trevor Ling, 1965

238


ALOST alost (soka) jeste oseaj duboke tuge koji doivljavamo kad izgubimo nekog ili neto to nam je drago. Period tokom kojeg oseamo tugu naziva se oplakivanje (saana). Ako osoba umre posle duge bolesti, alost koju osea njena porodica i rodbina je obino daleko manja, jer su svi imali vremena da se pripreme za smrt. Ali neke smrti su iznenadne i neoekivane. Razliite reakcije pri iznenadnoj i traginoj smrti ilustruje i ono to se dogaalo kada je Buda umro. Neki monasi koji jo ne behu osloboeni strasti podigoe ruke i zaplakae; neki, bacivi se na zemlju, valjali su se s jedne na drugu stranu i naricali... Ali oni monasi iji je um osloboen strasti, sabran i staloen, razmiljali su na ovakav nain: Prolazno je sve to je nastalo. Kako bi drugaije moglo da bude? (D.II,157). Prva vrsta reakcije mogla bi se nazvati vidljivom, a druga tihom alou. Ponekad je ovaj prvi tip delimino izazvan oekivanjima okoline ili eljom da se pridobije saoseanje ili panja. Kada je alost istinska, ona slui kao katarza i nain da se emocije kanaliu u ne-destruktivnom pravcu. Bilo kako bilo, sve to moe biti jedno krajnje bolno iskustvo. Kod veine ljudi, ak i takva intenzivna alost obino jenjava posle izvesnog vremena i oni se vraaju u normalno stanje. No, kod nekih, ona traje i moe izazvati gubitak interesa za uobiajene aktivnosti, dugotrajnu potitenost i ak depresiju. Tiha alost moe biti uzrokovana ili prilagoavanjem socijalnim normama ili strahom da se pokaemo mekim i ranjivim. Meutim, u svom najboljem obliku, tiha alost moe biti pokazatelj emocionalne snage i zrelog prihvatanja neminovnosti ivota. Naravno, umesto razmiljanja o strategijama suoavanja sa alou tek kada se ona pojavi, bolje je unapred se pripremiti. Nita u ivotu nije potpuno predvidivo i apsolutno izvesno, sem smrti, pa ipak je to situacija za koju se vrlo retko pripremamo. Buda je preporuivao praksu povremenog razmiljanja o izvesnosti odlaska sa ovog sveta, naeg i naih blinjih. Ovo moe da umanji intenzitet i trajanje alosti kada je budemo doiveli. Prihvatanje istine o preporaanju takoe moe biti od koristi. Razumevanje da su nama drage osobe imale svoj ivot i porodicu pre nego to smo doli u kontakt sa njima i da e se to verovatno dogoditi i kada nastave sa novim ivotom i porodicom kada se preporode moe takoe olakati bol. Meutim, umeren oseaj tuge zbog gubitka voljene osobe je neizbean. ak je i Buda osetio blagu tugu, ili barem oseaj gubitka, kada su preminula njegova dva najbolja prijatelja i glavna uenika, Moggallna i Sriputta. Tom prilikom je rekao: Monasi, ova zajednica mi izgleda prazna sada kada su Moggallna i Sriputta dostigli krajnju nirvnu (S.V,164). IVLJENJE, ISPRAVNO Ispravno ivljenje (samm va) jeste peti korak na Budinom Plemenitom osmostrukom putu. ivljenje ovde podrazumeva posao kojim zaraujemo za ivot. Da bi on bio ispravan, u punom smislu rei, taj posao treba da (1) zadovolji barem nae osnovne potrebe, (2) da bude u skladu sa etikim principima i (3) treba da bude koristan i po mogustvu blagotvoran doprinos drutvu. Buda je kao primere pogrenog ivljenja pomenuo trgovinu orujem, ljudskim biima (ropstvo, krijumarenje ljudi, odreene tipove prostitucije i ivljenje od novca na taj nain zaraenog), trgovina mesom, proizvodnja i prodaja alkohola i otrova (A.III,207). Danas bi se ova lista mogla znatno uveati. Buda je govorio da biti upuen i vet u svom zanatu (bhusae a sippa a) 239

jeste najvei blagoslov (Sn.261). Ispravan i poten prihod opisao je kao zaraen tekim radom, snagom ruku i znojem, poteno i na zakonit nain (A.II,67). Na primer, da li bi zaraivanje od investicija bilo ispravno ili pogreno ivljenje zavisi od toga u ta je novac investiran. Obino mislimo da je biti lekar, bolniarka ili uiteljica ispravno ivljenje, ali opet to zavisi od toga kako se te profesije obavljaju. Sve u svemu, ispravno ivljenje nije tek vrsta posla, ve isto tako i to kako mi taj posao obavljamo.

IVOT ivot (vita) jeste sposobnost organizama da reaguju na podraaje, rastu, reprodukuju se, apsorbuju hranu, izluuju i traju tokom vremena. Dve vrste ivih bia su biljke i ivotinje. Kod veine ivotinja, novi ivot poinje zaeem ili ubrzo posle toga. Buda je govorio da su potrebne tri stvari kako bi se dogodilo zaee seksualni spoj roditelja (sannipatita), ovulacija majke (utun) i prisustvo gandhabbe, tj. svesti bia koje e se roditi (M.I,266). Ta svest se apsorbuje u oploeno jaje i poinje da ga oivljava, tako da ono izraste u potpuno formirano bie. Kao i moderna medicina, Buda je znao da embrion prolazi kroz etiri faze: oploivanje (kalala), deljenje (abbuda), diferencijacija (pesi) i zaetak nastanka organa (ghana) pre nego to se razviju prepoznatljive ljudske osobine otprilike oko 17 nedelje ivota, posle ega nastaje fetus (S.I,206). Buda je rekao da poto svako bie ceni svoj ivot vie od bilo ega drugog i bori se da po svaku cenu izbegne smrt (Dhp. 130), unititi ivot drugog bia jeste ono najgore to mu moemo uiniti. Zato potovanje ivota (avihis, sansk. ahis), promovisanje ivota, poboljanje kvaliteta ivota jeste najvii budistiki etiki ideal.

IVOT, SMISAO Sa bioloke take gledita, svrha ivota jeste da obezbedi sve to mu treba za to due postojanje, da se reprodukuje i da preivi. Ali ta sa svrhom ivota sa religijske take? Ako ivot ima jednu i to posebnu svrhu, kao to to neke religije i lozoje tvrde, tada bismo oekivali da je svako, pre ili kasnije, sam od sebe otkrije i onda ka njoj tei. A zapravo vidimo da razne religije daju ivotu sasvim razliit i ponekad meusobno kontradiktoran smisao. Uoavamo takoe da mnogi ljudi proive itav svoj ivot a da se nikada ak ni ne zapitaju ili zamisle o tome ima li on neki smisao ili ne. Ovo je vrlo snaan pokazatelj da izvan bioloke, ivot nema neku svrhu ili smisao. Sa budistike take, to je dobra stvar to znai da imamo slobodu i mogunost da svom ivotu damo ono znaenje koje elimo. Ako odluimo da je akumuliranje bogatstva ili moi cilj naeg ivota, onda e to i postati. Ako se odluimo za jurnjavu za zadovoljstvima, posveenost svojoj porodici ili kontemplaciju o boanskom smislu naeg ivota, onda e to tako i biti. Kada god bi neki od njegovih uenika dostigao probuenje i postao arahat, Buda bi uvek rekao da su on ili ona uinili ono to je trebalo uiniti (S.III,68). Iz ovoga moemo izvesti zakljuak da za Budu smisao, svrha i ispunjenje ivota jeste postizanje radosti i sloboda probuenja. Put do nirvane 240

IVOTINJE ivotinje (satta ili tirahna) jesu sva svesna telesna iva bia koja nisu ljudi. Buda je ivotinje klasikovao kao ona koja su roena iz jajeta, iz materice, iz vode ili spontano roena (S.III,240). Na drugim mestima ih je klasikovao kao ona sa mnogo nogu, sa etiri noge, sa dve noge ili bez nogu (Vin.II,110). Tako je rekao: Ne znam ni za jednu drugu klasu stvari koja je toliko raznovrsna kao to je to ivotinjski svet (S.III,151; Sn.600). Takoe je rekao da se vie bia rodi kao ivotinje nego kao ljudi (A.I,36). Poto ivotinje imaju ogranienu sposobnost razumevanja i tako malo anse da se duhovno razviju i zato to ivotinjskim carstvom dominira princip jedi ili budi pojeden, Buda je smatrao velikim hendikepom preporoditi se kao ivotinja, a ne kao ljudsko bie. Pa ipak, ivotinje su svesna bia, sposobna da osete zadovoljstvo i bol, te su otuda vredna saoseanja i potovanja. Veina religija kae da treba da oseamo ljubav prema drugim ljudima. Budizam proiruje i univerzalizuje tu ljubav, zagovarajui da nju treba oseati i izraavati prema svim biima, makako nam se ona inila beznaajnim. Buddhaarita kae: Saoseanje sa svim stvorenjima jeste istinska religija. Prve zakone koji tite ivotinje od okrutnosti i obezbeuju rezervate za divlje ivotinje doneo je budistiki monarh Aoka u II veku pre nae ere.

ivotinje se klanjaju Budi nakon prosvetljenja, predstavljenom kao drvo, Sani (istona kapija), II vek pre nae ere

IVOTNI VEK, FAZE Vekovima su lozo i moralisti pokuavali da identikuju faze kroz koje ljudsko bie hoe ili bi trebalo da proe na svom putovanju od roenja do smrti. U zapadnoj misli najpoznatija podela jeste verovatno ekspirovih sedam stupnjeva ivota. U Indiji, pak, obino se smatralo da ivot ima tri faze: mladost (pahamavaya), srednje doba (mahimavaya) i starost (pahimavaya, a.I,79). U hinduizmu je postepeno evoluirala ideja da je pravi put neijeg ivota da on bude prvo uenik, zatim domain, pa da se povue iz svojih poslova i na kraju da bude religijski asketa. Budistiki mislioci su takoe razmiljali o ovoj temi. Buddhaghoa je identikovao deset faza, od kojih je svaka trajala po deset godina, a koje obeleavaju ovekov ivot. U vezi sa ovim dekadama, prva kod nekoga ko doivi stotu se naziva nena dekada, jer je tada jo nean, beba. Druga se naziva igrakom dekadom, jer u njoj uiva u igrama. Trea se naziva dekadom lepote, zato to njegova lepota dostie vrhunac tokom ovog perioda. etvrta dekada se naziva dekadom snage, jer je ovekova snaga tada na vrhuncu. Narednih deset godina nazivaju se dekadom razumevanja, zato to je ovekovo razumevanje stabilno i ak i onaj koji nije naroito mudar do tada je stekao makar neto razumevanja. Sledeih deset godina su dekada opadanja, zato to ljubav prema igrama, lepota, snaga i razumevanje poinju da kopne. Sledi desetlee savijanja, jer lea postaju povijena. Naredna dekada jeste dekada pogurenosti, jer se telo savije poput pluga. Pretposlednje desetlee je dekada izlapelosti, jer se sve vie zaboravlja. Poslednjih deset godina je leea dekada, jer oni koji uspeju da doive ove godine najvie vremena provedu u krevetu (Vis.619). 241

Buda je i sam izneo jednu verziju ivotnih faza, mada kao i u mnogim drugim pitanjima, zauzima potpuno drugaiji ugao posmatranja od veine ostalih mislilaca. Tako je govorio o etiri faze ivota. Prva je faza nene bebe, ranjive, koja lei na leima i nekad se igra sopstvenim izmetom. On je to oznaio kao ovekovo poetno prijatno iskustvo, iako grubo, koje e on vremenom prerasti. U narednoj fazi to dete postaje starije i sa buenjem ula poinje da se igra igrakama kao to su mali plugovi, vodenice od listova, klikeri, koije i luk i strela. Takve igre u kojima uiva su, kako kae Buda, na viem nivou, ali i njih e na kraju prerasti. Na treem stupnju kada jo vie poraste, sa potpunim razvojem svih moi i doivljavanjem svih pet zadovoljstava ula, postaje zarobljen, omaijan, fasciniran i zavistan od objekata koje vidi oima, zvukova koje uje uima, mirisa koje pomirie nosom, ukusa koje okusi jezikom i dodira koje oseti telom (A.V,204). U kasnijoj fazi ovek odustaje od traganja za ulnim zadovoljstvima, kree u duhovno traganje i kroz meditaciju dostie mir i radost (A.V,204-9). Ovo, kae Buda, jeste nain ivota koji je uzvieniji i pronjeniji od svih prethodnih (abhikkantataro a patataro a, A.V,209). Budina vizija ivotnih faza znatno se razlikuje od drugih mislilaca. Veina njih naglaava ziki faktor (tj. starenje i propadanje tela), dok se Buda potpuno fokusira na psihologiju. Veina drugih vidi razliite faze kao prirodne, neizbene. U Budinoj shemi samo se za prve tri faze moe rei da su prirodne. Mi moemo, uio je, sebi obezbediti put koji nas vie ispunjava tako to emo odluiti da raskinemo sa zovom ulne stimulacije i razvijemo um do njegovih najviih potencijala. Veina drugih verzija ivotnih faza okonavaju se smru, dok Budina zavrava postizanjem stanja jasnoe, mira i radosti, pri emu se na smrt ne gleda kao na neizbeni ishod. UDNJA udnja (tah) jeste snaan i istrajan poriv da se doivi ili poseduje neto. Prema Budi, udnja je jedan od dva uzroka patnje; drugi je neznanje. Kada nismo svesni zbog ega patimo, ak ni to da patimo, tada nismo u stanju ni da zaponemo proces sopstvenog oslobaanja od te patnje. Sa druge strane, moemo biti potpuno svesni nepotpunosti i nedovoljnosti uslovljene egzistencije, ali i pogreno verovati da je reenje u tome da jo bre pojurimo kuda nas nae elje gone, mislei da je jedina kompenzacija za sve potekoe u ivotu to da dobijemo ono to elimo. I opet, ovo e samo produiti problem. Tek kada sa mudrou ponemo da gledamo na pravu prirodu udnje i njezine uzroke, tek tada sloboda postaje mogua.

242

243