1

VENECIJA
1. 2. 3. 4. Umetnost XV veka/Hart/ Slikarstvo XVI veka-Giorgione /Fridberg/, Ticijan /Fridberg, predavanja/,Veroneze, Tintoreto. Slikarstvo XVII vekaVedute XVIII veka

1.Slikarstvo XV veka Razvoj venecijanske renesansne umetnosti zapocinje sa periodom njene kolonijalne ekspanzije.Tokom kvartocenta renesansa je velikim delom bila uvoz iz Firence i samo u delima Domenika Venecijana su venecijanske ideje i pronalasci imali nekakvog trajnog uticaja u Firencu.Ali, krajem kvatrocenta venecijanski slikari pocinju da razvijaju svoj stil, koji ce biti od velikog znacaja za grad, koji ima poseban znacaj u istoriji slikarstva. Predavanja-za venecijansko slikarstvo bitna je Boja i Svetlost.Venecijanci kada pisu o slikarstvu, ne kazu kolore, nego disegno kolorito1-sto znaci crtez boje/bojenje-podrazumeva se proces/.Koreni toga su u raznim segmentima drustva.Dok je firentinska istorija-istorija individualacaherojska,venecijanska istorija je institucionalana,i kao drzava funkcionise institucionalno, sto vazi i za slikare/gilde/. Poeta se radja-medjutim Venecijanci smatraju da botege mogu da posluze kao transmisija znanja 2.Za umetnost Venecije bitne su porodicne radionice/Vivarini,Belini,Tintoreto/.Grad je dobio akademiju tek od sredine XVIII veka. Specificnost venecijanskog slikarstva odnosi se i na problem tehnike-grad je vlazan i freske na zidu propadaju.Znacajne su veze sa Severom Evrope/trgovina/.U novije vreme se postavlja pitanje gde je poceo medij uljanog slikarstva da se koristi-da li na Severu ili u Veneciji?Vrlo moguce da je uljani medij nastao oko Venecije/ulje,tempera/. 3Vec 70-ih XV veka Djovani eksperimentise sa uljanim pigmentom. Postoji pokret i ideja da se slika svetlost,dok je u centralnoj Italiji mera crtez- segno di Dio-disegno.On je ukupni kreativni proces,ali i finalni-i misao i izvedba pociva na crtezu.Vazari zato smatra da zbog nepostojanja crteza u Veneciji nema ni kreativnog procesa.Vazari je kodifikovao venecijansku praksu,ali je imao problema da definise venec. slikarstvo zbog nepostojanja crteza.Sami Venecijanci su imali traktate,ali ne tako kodifikovane,vec vise poeticno pisane. Kolorito je njihov osnovni princip.Oni smatraju da je i kolorito jedan kreativan proces,i da je to gradjenje slike,ali zasnovano na drugim principima u odnosu na Firencu. Jedan od prvih znacajnih slikara ranog kvatrocenta je Jacobello del Fiore,koji je potpisao ogroman triptih na kome je predstavljena Pravda sa svetim Mihalom i Gavrilom 1421,za duzdevu palatu.Jos uvek je prisuran goticki duh.Uz oklevanje jos koristi elemente Gentilea da Fabriana,ali izgleda da ga je slabo zanimao njegov naturalizam. Antonio Vivarini-izvodi zajedno sa svojim zetom Govanni d' Alemagna veliku oltarsku sliku Krunisanje Bogorodice.Ovde su goticki, renesansni i vizantijski elementi pomesani i cudno sjedinjeni. Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape-i to se vidi na slici.Bitno je prozimanje umetnosti i politike. Jacopo Belini-niz izvanrednih severnoitalijanskih umetnika zapocinje sa njim/radi pre 1420-70/71/ i nastavlja se sa njegovim zetom Andrea Mantenjom/1431-1506/ i sa njegova dva sina Gentilom i
1 2

Pogledaj Belinijev oltar San zakario iz 1505-6 Jakopo predaje knjigu crteza Djentilu,a on Djovanu,knjiga je ostala u porodici. 3 Vema su bitni kontakti,covek renesanse putuje.

Djovanijem Belinijem.Jakopo pocinje da radi za vreme Gentila da Fabrijana.S jedne strane njegov rad se moze uciniti nezanimljivim.Osecaju se vizantijski uticaji i strogost,ali blizim razmatranjem otkriva se njegovo jasno razumevanje renesansnih principa,posebno na slikama Madona.Odjeci vizantije vide se u koriscenju zlatnog pigmenta za naglaske. Madona humilitas4 sa poruciocem-Jacopo 1441 boravi u Ferari i radi za Lionela d' Este.Da li je on prikazan kao porucilac?Evidentni su jos uvek djentilejovski elementi.On mekse obradjuje svilenkaste nabore draperja, a i vise razvija pejzaz u pozadini.Nezna, teska atmosfera,karakteristicna za Severnu Italiju, ovde se prvi put javlja u slikarstvu.Oblaci sa blago sijajucim donjim stranicama,ce se ponavljati kao standardni motiv na slikama Djovani Belinija.Iako Jakopo ne pokusava da ostvari perspektivno jedinstvo na firentinski nacin,njegove figure su ubedljivo postavljene u prostoru,kao i Hristov nimb. Njegovi Crtezi,vise nego slike,svedoce o izuzetnoj kompozicionoj imaginaciji.Izvedeni su na zasebnim listovima pergamenta ili papira i trebalo je da budu spojeni za knjigu modela-prirucnik koji bi se koristio u njegovoj radionici.Samo dva su sacuvana.Datuju se oko 1450.Oba sadrze mnostvo tema:pisanih, mitoloskih, arheoloskih i cisto fantasticnih.Knjige je nasledio Djentile Belini. Ove knjige su izgleda bile konsultovane kao kompozicioni modeli od strane venecijanskih slikara,ukljucujuci Mantenju i Djovanija,sve do duboko u XVI vek.One pokazuju da je Jakopo naucio principe Albertijanske perspektive, ne gubeci svoje severnoitalijansko interesovanje za siroko panoramsko shvatanje prirode. Rodjenje-/iz knjige/renesansni red je nametnut raznovrsnom svetlu sev.ital. umetnosti,bez oslabljenja dominantne uloge prirode.Figure su u potpunosti delici ovog sveta pejzaza. Bicevanje iz knjige.Jakopovo usvajanje albertijanske perspektive,dalo mu je mocan instrument da prikaze svoje vidjenje i dokaze,povrh svega,glavni razlog umetnickog sukoba severne italije sa Firencom, i da je priroda dominantna nad covekom. Raspece iz knjige.zamislio je scenu epske sirine.Golgota je postavljena pred zidine Padove,sa tri krsta vidjena dijagonalno,vojnici na konjima su nam okrenuti ledjima, postavljajuci tako konje u jako skracenje i krstove na srednju razdaljinu. Cak ni mnogo kasnije slikarstvo u Veneciji,Tintoreto i Veroneze,venecijansko istorijsko slikarstvo nikada nije uspelo da prevazidje Jakopovu smelost u prikazivanju prostora i izuzetne perspektivne kompozicije. Andrea Mantenja Bio je vodeci slikar qvatrocenta na Severnoitalijanskom tlu.Ozenio se cerkom jakopa belinija 1453. Prvi ugovor je za njega potpisao stariji brat,jer je jos uvek bio mlad. Capela Ovetari u Eremitani crkvi, padova 1454-57.Njegove slike predstavljaju novi,izvanredni stil.Zavrsene su kada je imao 26 godina. U drugom registru iznad poda naslikao je dve scene iz zivota Svetog Jakova: Krstenje Hergemona i Sveti Jakov pred Herodom Agripom.Ujedinjeni su istom perspektivnom shemom sa tackom nedogleda koja se krije iza okvira izmedju njih.Da bi pojacao iluzionizam, puti izgledaju kao da kace venac i voce,kao da su zaista u kapeli.U svojim prvim zrelim delima pokazuje sta je naucio od svog ucitelja Skvarconea/koji ima svoju botegu u Veneciji/ i kompozicione zamisli svoga tasta,njegovo prihvatanje albertijevskih principa perspektive. Scena u kojoj je Hegermon prikazan kako kleci na mermernom plocniku,koji kao da se rastavlja na trgu pred Agripinim tronom, sadrzi oblike albertijevske perspektive, koji su izvedeni tako doktrinarno da ih ni Pjero della Franceska ne bi bolje prikazao.Toliko toskansog reda je naslo mesta ovde, ali ipak u spoju sa severnoitalijanskim realizmom.Ocigledno da je Mantenja poznavao dobro anticke ostatke. Atmosfera na frskama je izuzetno cista,tako da je svaki element jasno vidljiv.Figura su tako ostro izvedene svetloscu,koja je slikana tako da odgovara svetlosti koja dopire kroz prozore kapele. Najnizi registar fresaka sa scenama iz zivota sv.jakova,pocinje iznad nivoa oka posmatraca prosecne visine.Svetg Jakova vode do pogubilista-klasicni luk i odeca vojnika otkrivaju vezu sa padovanskim univerzitetom.Scena je data u zabljoj perspektivi.U Mucenju svetog Jakova egzekutor treba da odrubi glavu muceniku i kada se to desi cini se kao da ce se glava odkotrljati u kapelu.Ta iluzija pojacana je slikanjem ograde,i mladica koji se nagnuo preko iste,kao da ulazi u prostor posmatraca.Posmatracev pogled je direktno uperen na nezne obrise glave svetitelja.
4

Poniznost,skromnost,kao Judita u odnosu na Holoferna,koji je ohol-superbia.Pogledaj Donatelo-skulptura XVveka.

Oltar San Zeno u Veroni iz 1456-59 je Mantenjina prva oltarska porudzbina,koja se i dalje nalazi na prvobitnom mestu.To je visoki oltar romanicke crkve San Zeno u Veroni. Drveni okvir je postao izrezbarena i pozlacena fasada,cije je postolje i arhitrav povezano sa cetiri stuba koja su vezana za naslikane stupce.tako pravi polustubovi i naslikani stipci cine lodju, u cijem centru sedi Bogorodica na klasicnom mermernom tronu,koji se zavrsava kruzno tako da uokvirava njen nimb,ciju je velicinu Mantenja ostro smanjio. Na bocnim panelima je prikazano osam svetitelja u razgovoru ili meditaciji,koji se smanjuju udaljavajuci se od posmatraca.Njihova odeca je izvedena fantasticnim bojama nasuprot zilnog mermera slikane arhitekture,plavog neba i snezno belih oblaka.Venci cveta i voca okaceni su o prsten nad bogorodicinom glavom, i obeseni izmedju pozlacenih i naslikanih stubaca.Iz istog prstena visi i jaje-simbol bogorodicinog rodjenja,a ispod je lampa.Girlande su povezane brojanicama.Orjentalni cilim pod bogorodicinim stopalima prirodno skriva pute,koji su izvajani na postolju trona. Uzevsi u obzir svetlost boja i zlata,mocne arhitektonske mase,ostro definisane oblike,sklop prostorne formulacije-iluziju realnosti,mantenja ovde predstavlja uzvisenu realnost.Iluzionisticke oltarske slike severne Italije zapocinju sa Mantenjnim oltarom u san Zeno i nastavice se u bogatom nizu u cinquecento. Raspece sa sokla /predella/ je toliko velicanstveno u svoj kompoziciji i toliko intenzivno u tragicnim emocijama ,tako da deluje kao munumentalna freska,a ne skromni panel.Iza krsta na kome je hrist raspet vidi se put ka jerusalimu,ciji krovovi,kule,katedrale,zidovi prate oblike i krivinu brda.Pored puta ka gradu,kojim hrli masa koja se vraca,nalazi se ogromna litica. Krstovi lopova su iskrenuti ka sredisnjem Hristovom,kao na jedom Jacopo Belinijevom crtezu, i shodno severnoitalijanskoj tradiciji nisu zakovani za krst,vec privezani. Linije hristovih ruku, i polozaj glave povezani su sa horizontalnim oblacima na hladnom nebu.Tragican kontarst scene su zene u zalosti,ciji su nimbovi postali samo razlivena svetlost,nezainteresovani vojnici i lepota pejzaza i vedute,cine ovu malu sliku jednim od najvecih Raspeca italijanske umetnosti. Molitva u getsimanskom vrtu iz sredine 50-ih-mantenja ponavlja tezinu skoro skulpturalne forme,briljantnost boje i jasnocu atmosfere.Opet je u pozadini pejzaz,karakteristican za Mantenju. 5 Nakon godina pregovora Mantenja je 1459 otisao u Mantovu, i postaje zvanicni slikar na dvoru Ludovika Gonzage.Tamo ce raditi skoro pola veka ,postavsi jedan od prvih renesansnih dvorskih slikara.Vema je bitan problem dvora i dvorskog slikara u Renesansi.Ono sto je karakteristicno za renesansu jesu dva fenomena, na prvi pogled kontradiktorna-Dvor i uspon individue, koja su u apsolutnom saglasju.Dvor je nukleus humanizma i renesanse.Firenca je u tom smislu specificna-po svoj drustvenoj i politickoj organizaciji.Njena istorija je istorija individue.Kondontjeri u ovo vreme vladaju mnogim gradovima.Na njihovim dvorovima,po celoj italiji se stvara ono sto zovemo Humanizam i renesansa,jer su vladari jako obrazovani i okupljaju na svom dvoru intelektualce.Oni stalno citiraju Aristotela-bogatstvo je vazan prerogativ.... Uspon kulture na dvoru Gonzaga pocinje u drugoj polovini XV veka sa Ludovikom.Matova ima izvestan integritet i pre toga.Ovde je cuvana relikvija sa Hristovom krvlju u Crkvi Svetog Andrije,a svoj tarktat De pictura iz 1435 Alberti je posvetio ocu Ludovika G.Zahvaljujuci Ludoviku,mantova postaje epicentar renesanse kulture. Prilikom proucavanja odnosa Dvor-Umetnik bitan je socioloski pristup.Umetnik nije slobodan,on mora da zivi od porudzbina.Ali,biti dvorski umetnik je veoma zeljena i cenjena pozicija.Pozicija slikara zavisi od patrona,ali i od samog umetnika.Mantenja je bio veoma cenjen i imao je odredjene privilegije/bio je prijatelj sa ludovikom-dopuni/. Mantenja je ovde slikao oltarske slike i freske za crkve,kapele,palate,projektovao svecenosti i slikao alegorijske slike.U ovaj mantovanski period /40 godina/ datuje se grupa panela. Poklonjenje mudraca nastao je otprilike oko 1464. Panel je konkavan,neka vrsta plitke nise,koju koristi kao perspektivno sredstvo.Postize izvanredan perspektivni efekat.Otprilike oko 1564 je otkrio i poceo u praksi da se koristi princip panoramskog i iskrivljenog platna/kao poc XX veka u bioskpima/. Oblici stena i kameni put, u obliku slova S su potekli od Jakopa B. I njegovih crteza,ali pojacani svom finocom mantenjine perspektive i naturalistickog posmatranja.
5

Uporedi sa Djovanijevom interpretacijom iste scene.

Kolorit je bogatiji i nesto meksi i nezniji od onog na radovima iz 50-ih godina ,ali ne manje intenzivan i mozda je vec koristio uljanu glazuru za postizanje tako dubokog sjaja svojih slika zrelog i kasnog doba. Kamile koje predstavlja su po prvi put stvarne,i koliko je poznato po prvi put u Italijanskom slikarstvu mudraci su predstavljeni kao crnci.Neocekivani detalj je i oblik zvezde koja ima sedam krakova/7 radosti Bg od kojih je Poklonjenje jedno/.Jedan krak je dug kao mac i pokazuje na Bg. i Hrista. Sretenje treba da se odigra u hramu.Mantenja je bio opskrbljen neophodnim tehnickim inovacijama.Arhitektura pokazuje Mantenjino razumevanje novih klasicnih formi renesanse kao i sposobnost da prestavi sjajni zilni mermer. On prosiruje prostor van granica okvira slike,isekavsi dva luka,tako da centralni stub simbolizuje i crkvu i stub na kome je Hrist prolio krv.Simulirani reljf u lunetama razjasnjava ovu aluziju-sa jedne strane je prikazan Mojsije sa tablicama zakona,a na drugoj je zrtvovanje isaka,koje predskazuje hrista.Sretenje takodje sadrzi uobicajne za Mantenju dirljive predstave dece. Uspenje predstavlja jos jednom njegovo oslanjanje na kompozicije Jacopa Belinija.Ovde obezbedjuje cvrstu masu oblaka kao postollje za Hrista.Nimbovi su opet pretvoreni u maglicasto zlatni sjaj oko glava.Sa ovog platna isijavaju plave,zute i crvene boje,nasuprot zvuco plavog neba. 1466 i 1467 mantenja dva puta putuje u Firencu.Ovo su bili izgleda njegovi prvi kontakti sa velikim brojem firentinskih umetnickih dela.Verovatno je bio odusevljen Castognovim delima. Oplakivanje Hrista iz 1466.Naslikan je na platnu,s toga je mogao biti namenjen za procesioni barjak za Drustvo ili Bratstvo posveceno Corpus Christi,ili je mogla biti naslikana kao privatna pobozna slika verovatno za samog Mantenju,jer je i ostala u njegovom vlasnistvu do smrti. Hrist je prikazan kako lezi na mermernoj ploci,sa nogama prekrivenim belim platnom,glavom polegnutom na jastuk,tako da posmatrac direktno gleda u njegove sklopljene oci i jedva otvorene usne.Njegov gotovo skulpturalni oblik i otvorene rane obezbedjuju ubedjivu trodimenzionalnost. Perspektivno povlacenje cini se da katapultira telo i rane,i sve van okvira slike,direktno u posmatracev svet.Mantenja je prikazao Hrista,tako da je odmah prepoznatljiv i da su nebitne bilo kakve disproporcije.Istovremeno paznja posmatraca prikovana je za hristovo telo i rane. Najsrecnija manifestacija Mantenjine umetnosti je Camera Picta ili Soba mladenaca u Palaco Ducale u Mantovi./pogledaj iluzionizam u baroku/. Iznad kamina je naslikao Markiza i markuzu Barbaru von Hoencolern,zajedno sa decom...Oni su na terasi,zatvorenoj visokim parapetom sacinjenim od povezanih krugova belog mermera ispunjenih diskosima zilnog mermera i krunisani palmetama.Ovi parapetni motivi su ujedinjujuci faktor sa freskama sobe.Pravi okvir kamina postaje postolje za figure na fresci-dopuni znacenje ove scene.na levoj starni je predstavljen kurir,koji donosi markizu pismo i pazljivo slusa njegova upustvadopuni.Mantenja je grupisao figure sa lakocom i jednostavnoscu,ali medju njihovom ocevidnom spontanoscu i stavovima,su mnoge brizljivo prostudirane reakcije,forme i povrsine. Nekoliko portreta moze se sa sigurnoscu identifikovati,dati sa uobicajenom Mantenjnom preciznoscu.To su i zvanicni portreti i realisticni.Poseduju osobine rimskih bista... Njegovo slikarstvo se izuzetno promenilo u odnosu na rana dela.Forme nisu vise prikazane tako snazno,a boja je meksa i neznija.Slike su u kontinuitetu na dva od cetiri zida/deo je ostecen/ i na tavanici. Desno od vrata je slika Susret-scena je izbegla identifikacije sa bilo kojim poznatim dogadjem ili simbolikom/?dopuni/.Sa leve strane stoji Lodoviko,desno od njega je njegov stariji sin i naslednik,a u centru njegov drugi sin kardinal Francesko.Pozadina je moguce simbolicni Rim,sa rusevinama, statuama i zamkovima. Postoji znacajna razlika u boji izmedju tavanice oslikane fresko tehnikom, i zidova.mantenja je oslikao zasvidjenu tavanicu tako da podseca na mermerni reljef i zlatni mozaik.U cenru se,neocekivano susrecemo sa cilindricnim parapetom.ostvario je savrsenu iluziju otvorene kupole na nebu.puti su skraceni odozdo,stoje sa unutrasnje strane cilindra,drugi provlace glave kroz ogradu,neki nas zajedno sa nasmejanim slugama posmatraju odozgo.Masivna saksija postavljena je na ivicu,kao da ce da padne. 1488 Mantenja odlazi u Rim,gde je mogao da proucava dela klasicne antike,kao i slike skoro naslikane u Sikstinskoj kapeli za Siksta IV.1488-90 on je oslikao kapelu za Inocentija VIII,ali je ona unistena 1780.Po povratku u Mantovu,njegov stil postaje suvlji i intelektualniji u odnosu na rana dela.

Dobar primer ovog kasnog mantenjinog stila je Madona Pobede iz 1493-6.Prikazani su sveti ratnici:Mihajlo,Georgije,Andrej i Longin kaozastitnici markiza u oklopu.Na desnoj strani se pojavljuje Jovan Krstitelj kao dete,a starija zena je Jelisavetana Na postolju je prikazan reljef iskusavanje Adama i Eve,od cijeg ce greha covecanstvo iskupiti Bg i Hrist.Figure su obuhvacene Bg plastom.sarmantna je drvena konstrukcija resetki od letvi sa drvetom pomorandze,sa izrezbarenim drvenim lukom sa palmetama i obiljem tikvi i lozica.U centru je Bg sa malim Hristom.Slika obiluje finim detaljima,koji su slikani sa jos vecom istancanoscu nego pre. Za Isabelu d'Este,koja je bila udata za Franceska Gonzagu u Studioli zamka Gonzaga u mantovi,Mantenja je izveo dve slike. Parnas 1497-Mars grli Veneru pred krevetom postavljenim na neku vrstu prirodnog mosta.Krajnje levo Apolon svira na liri,iznad je vulkan,na kojeg je Kupidon usmerio svoju strelu.Muze igraju,dok se na desnoj strani Merkur blago oslonio na Pegaza-krilatog konja.Ovo je ocaravajuca klasicna fantazija,puna zbrkanih veza linija i forme,i prigusenih boja Mantenjinog kasnog stila. Slika je prepuna aluzija na anticku skulpturu,koju je proucavao.Slika predstavlja vencanje Isabele i Franceska /1490/,kada su mars i Venera bili u znaku Vodolije kao i najzapadnija sjajna zvezda Pegazus.Elementi slike su, bez sumnje, nastali zeljom Isabele.Slika je ocita slika bracne harmonije,pod kojom bi umetnost vodjena muzikom bujala.Povrsina slike je izuzetno glatko obradjena. Gentile Bellini U Veneciji je u medjuvremenu porodica Bellini stvarala novi stil.Gentili je bio stariji brat,koji je dobio veliki broj velikih,zvanicnih porudzbina,slikanih za istu vrstu publike za koju je radio Ghirlandaio u Firenci,ovekovecivsi Venecijansku okolinu. Procesija sa relikvijom casnog krsta-radjena je za Scuola di san Giovanni Evangelista,1496. Relikvija je predstavljena dok je nosena u svecanij procesiji iz 1444,kada se desilo cudotvorno izlecenje i kada je pokazana moc relikvije.clanovi su prikazani u monaskim odelima,i bez sumnje su portreti Belinijevih savremenika,kao i mnogi drugi gledaoci.najvazniji na ovoj slici je opis onovremenog zivota i zgrada Venecije. Najznacajnija epizoda u zivotu ovog umetnika je boravak u Carigradu na dvoru Sultana Muhameda II 1479-80.Najveci deo slika koje je uradio za sultana nisu sacuvane. Portret sultana je kombinacija renesansnih i istocnjackih elemenata.Portret decaka turcina je jos ljupkiji. Antonello da Mesina Dolazi iz sicilijanskog grada Mesine.Tamo je imao svoju slikarsku radionicu.Stigao je u Veneciju 1475,osatao godinu ipo dana i promenio tok venecijanskog slikarstva.Stari izvori pripisuju Antonelu da je upoznao Venecijance sa tehnikom ulja.Uljano slikarstvo je bilo poznato od ranije,ali cini se da je A pokazao venecijancima kako se ulje moze koristiti za dobijanje do tada nepoznatih atmosferskih,svetlosnih i koloristickih efekata u pejzazima,enterijerima i na figurama.Venecijansko slikarstvo pre i posle njega je potpuno drugacije,i nemoguce je izbeci predpostavku da je on bio odgovoran za to.Svakako je poznavao dela Jana Van Ajka i drugih flamanaca.Imao je skulptorski osecaj za formu-bio je sin skulptora.Bio je sposoban da spoji holandsku strast za detaljima vizuelne realnosti i zasicene svetlosti i senke,sa osnovnom mediteranskom cvrstocom i jasnocom forme. Sveti Jeronim u svojoj sobi Je jedna od njegovih ranih slika u izrazito nizozemskom stilu.Posmatrac je pusten u realnu sobu jednim iluzionistickim kamenim lukom.Prag je osvetljen sa leve strane,a na njemu su bakarna cinija,paun i jarebica.Ista svetlost osvetljava i deo unutrasnjosti i mesa se sa svetloscu udaljenih prozora na drugoj strani.Sto i police svetog J su smestene i izdignute na najsvetlije mesto.Iza J na prostoru u senci,izmedju dve svetlosti,njegov lav tumara po razvijenom podu od majolike.U istinskoj Van Ajkovskoj tradiciji,slika je upotpunjena najsitnijim detaljima arhitekture i mrtve prirode,ukljucujuci i tipicni nizozemski motiv peskira obesenog o ekser.Ova mala slika kao da je mikrokosmos za sebe. Bogorodica objavljuje iz 1465. Stil ove Bg se razlikuje od nizozemskog stila predhodne slike i verovatno je naslikana kasnije.Svetlost otkriva skulptoralne forme njenog lica,dok senka nezno prekriva njen vrat.Njen lik je ustvari lik sicilijanske seljanke.Istovremenost jasnost forme i briljantno osvetljenje naglasavaju unutrasnje psiholosko stanje.pozadina je neutralna. Portret coveka iz 1475

To je portret zadivljujuce psiholoske dubine i izuzetne jednostavnosti i vrednosti forme,slika kojom je dao najbolji primer obe glavne tendencije izmesane u njegovom stilu.Mislilo se da je rec o autoportretu,ali natpis u dnu je odsecen u XVIII veku. Raspece iz 1475 Verovatno je slika nastalanakon njegovog dolaska u Veneciju.Kompozicija sa raspecem u sredini i Jovanom i Bg koji sede u uglovima,a u pozadini je gotovo nezemaljska tisina prostranstva,meko obojen,preplanuo i maslinasti pejzaz.Pod krstom nije samo Adamova lobanja,ima ih vise. Sveti Sebastijan Je poslednji njegov rad,nastao verovatno krajem njegovog boravka u Veneciji.svetitelj proboden strelama i vezan za drvo,gleda gore smireno.Lepo nacrtana figura je istovremeno svakidasnja i otmena.zgrade i pozadina su onovremene Venecijanske gradjevine.sanjivo popodnevno sunce ujedinjje i greje citavu scenu. Giovanni Bellini On je poslednji i najveci clan slikarske porodice Belini.On je doveo venec. Slikarstvo do praga visoke renesanse.Njegov razvoj ne bi bio razumljiv bez Mesine,kome se Belini duboko divio i od koga je morao nauciti nove mogucnosti koje pruza ulje.Malo se zna o njegovom karakteru, i mnoge od njegovih slika,posebno one prve,nisu datovane.Verovatno je rodjen ranih 30-ih XVI veka.kao slikar je evidentiran jos pre 1460 i slikao je do smrti 1516.Tako je njegova slikarska karijera trajala skoro dve decenije,u renesansi su to nadmasili samo Mikelandjelo i Ticijan. Iako se isti poetski temperament moze osetiti u svim Belinijevim slikama,razlika u stilu izmedju najranijih i najkasnijih je tolika da se jedva moze poverovati da su delo jednog umetnika.Belinijeva najranija dela pokazuju sklonost ka Mantenjinom stilu;dok su skulpturalna tvrdoca masa,cvrstina kontura,uvijenost detalja,brizljiva konstrukcija slike ukazivale na Mantenju,belini nikada,cak ni na najranijim slikama,nije predstavljao tako strogu kompoziciju. Madona sa detetom- 1455 Predstavlja tipicnu B ranu madonu.Ona je dopojasna,podigla je i sklopila ruke u molitvu,tuzno posmatra zaspalog malog Hrista,cije spavanje nagovestava njegovu smrt. Njeno lice je obliveno svetloscu odozdo.On nije zainteresovan za gledjosani sjaj boja,karakteristican za Mantenju.Na pocetku je vise voleoharmonicnu kombinaciju biserno bledih tonova tela,nezno sivoplavih i ruzicastih.Kasnije sa koriscenjem ulja njegove boje postaju toplije i dublje,a i svetlost je pojacana novim koloristickim razvojem. Molitva na maslinovoj gori-1460 Vremenski je bliska Mantenjnoj, a obe poticu kompoziciono iz otkrica Jakopa belinija,ali Djovanijevoj slici nedostaje mantenjin stoicizam,kao sto je velicanstveni pejzaz i klasicne ruine.koloristickom semom dominiraju tonovi mimo osencene zemlje,i ruzicasto osvetljene zore. Belinijev hrist izdize glavu iznad horizonta,posmatrajuci transparentnog andjela sa putirom.U pozadini Juda predvodi pospane vojnike,dok Belini u prednjem planu pokazuje manje interesovanja za perspektivnu projekciju nego za dremez vojnika,koji su cini se preziveli vise nego sto mogu da podnesu.Ono sto mu je nedostajalo u intelektualnoj pronicljivosti nadoknadio je poetskom intuicijom i dubinom. Pieta iz 1460 Jedan od ranih radova.Po kompoziciji je opet blizak ocu.Iza ivice groba,Bg i Jovan pridrzavaju mrtvog Hrista.njegova glava, jos uvek sa trnovim vencem,blago pada ka Bg glavi.Njen obraz skoro dodiruje njegov,otkrivajuci bledo lice i oci pune suza.Hladno,bistro nebo kmplementarno je sa ublazenim bojama odece, i citava slika ostavlja utisak bistrine zimskog dana.Boja koze Bg i J je u blagom kontrastu sa zelenkastim tonovima Hristovog nezno osvetljenog tela.Figure i pejzaz se cine zakljucanim izmedju gornje i donje plavo-sive horizontale mermera i oblaka. Nikad vise Djovani nece prikazati tako jaku dramu,niti ce tako izrazajno prikazati emocije. Pesaro oltar Nastao je ranih 70-ih i predstavlja prvi pravi trijumf u novom stilu.Ovaj ogromni oltar sa Krunisanjem Bogorodice porucio je Constanzo Sforca,gospodar Pesara. Oltau sa originalnim izrezbarenim i pozlacenim ramom nedostaje samo njegova kulminirajuca Pieta,danas u vatikanskoj pinakoteci.Oltar je najverovatnije slikan ranih 70-ih,pre Antonelovog dolaska u Veneciju.

Prostor centralnog panela je skoro ispunjen elegantnim renesansnim tronom od belog mermera,i kroz otvor na njegovom naslonu se otkriva pejzaz koji predstavlja,direktno po narudzbini C. Sforce njegovu tvrdjavu,nedaleko od Pesara. Grupisanje svetitelja u dubinu sa obe strane oltar je posecanje na mantenjin oltar san Zeno,ali ono sto je zapanjjuca novina je briljantna sunceva svetlost koja obasjava scenu,izuzevsi jedino Bogorodicino lice,koje je ipak blago osvetljena odbljescima sa mermera. Zasicene boje su zgubile obuzdan kvalitet njegovih ranijih dela.Jarko crvene i plave se pojavljuju na draperji,a tu su i velicanstveni prelazi sjajno beli i zlatno ruzicasti na Hristovoj tunici,koja sabira lepotu i toplotu suncevog svetla.Dj je morao koristiti neku vrstu uljanog medija,jer tesko je objasniti kako bi drugacije dobio ovakve efekte boje.nova zvucnost boja na Pezaro oltaru ima neocekivani efekat na zaobljenosti formi,cineci ih skulpturalno ubedljivim i manje linearnim nego ikada u njegovom radu. Male scene sa figurama svetitelja postavljene su sa obe strane rama,a narativne scne su na soklu/predella/.One su jos vise oslobidjene Mantenjine discipline.U Poklonjenju deteta,brda,putevi,potoci ne samo da gube svoj jasan kontinuitet,vec sa drvecem i zamkovima sjedinjuju svoje obrise u atmosferu okoline.Pravi interesovanje Belinija izgleda je bilo rano vecernje osvetljenje u carobnoj dolini.I pre nego sto se primeti mali Hrist koji lezi na zemlji pred klececom Bg,tu su tri malena heruvima iz cijih glava isijavaju zlatni zraci i Vitlejmska zvezda. Oltar San Giobbe Iz kasnih 7o-ih,je jedan od najimpozantnijih njegovih dela.Radjen je za kapelu venecijanske bolnice San Giobbe. Predstavljena je Madona sa Hristom na tronu,sa leve strane su Sveti Franja,jovan Krstitelj,Jov,a sa desne Sv.Dominik,Sebastijan,Luj Tuluski.Starac sa dugom belom bradom sa Bg leve strane je San Giobbe/Jov/,svetitelj patron bolnice,jer je prosao kroz mnoge fizicke i mentalne patnje. Belini je predstavi figure proporcionalno arhitekturi,a i razumljivo ih je stavio u iluzionisticki prostor,umesto ispred njega.Prostorni efekat enterijera venecijanske renesansne crkve koji je zaposeo blago osvetljene figure,je osnovni element kompozicije,i bio bi jos jaci da se slika nalazi u svom prvobitnom okviru,ciji se mermerni stubovi i pilastri poklapaju sa onima na slici. Uzvisen prostor slike stvara efekat raskosi, i detalji pokazuju lepotu Dj teksture,i slatkocu izraza,kao i novu slobodu i skicoznost u koriscenju cetkice. Dva uzvisena primera Djovanijevog panteizma pripadaje ovom periodu: Zanos Svetog Franje Dautje se u 70-te godine XV veka.Nije u potpunosti izvesno koji tacno momenat iz svetiteljevog zivota je predstavljen na ovoj neobicno velikoj narativnoj slici.Raspravljalo se da nije rec o stigmatizaciji,jer su rane vec vidljive na rukama svetitelja. Koji god da je momenat ovde prikazan,vidimo ushiceno sjedinjavanje Svetog Franje sa Bogom u predivnom prirodnom okruzenju.On stoji pred pecinom,sa nadsresnicom od vinove loze/hriscanska simbolika/,koja stvara hladovinu nad njegovim pultom na kome su knjiga i lobanja.Sa rasirenim rukama,gleda gore ka rasprsenoj zlatnoj svetlosti u gornjem levom uglu.Iza njega je nepomican magarac-ukazujuci na strpljenje.Tu je zdral, i pastir koji cuva stado.svaki detalj je prikazan sa nizozemskom tacnoscu. Kako se Quattrocento blizio svom kraju,belinijeva umetnost je rasla jos dublje i jace.Deleci jos samo sa mladim Leonardom cast da je najveci evropski slikar svog doba,stari Belini cini se nije popustio sa svojim opazanjem i imaginacijom,ne slabeci svoju senzitivnost,niti gubeci vestinu. Preobrazenje Hristovo Iz 1487,dosta se razlikuje od njegovog ranog rada na istu temu iz 1455.Ranije se dogadjaj prikazivao na brdu,sada je na blagom uzvisenju.Siroke i prostrane livade su sada ukljucene duz prikazanih strmina. Sa leve strane u pozadini seljak vodi vola,kozu pored manastira na litici,koja je vec prekrivena tamnim vecernjim senkama.U pozadini su prikazane i gradjevine/crkve,kula slicne onima u raveni/.U sredistu ovog pustog,pa ipak misteriozno lepog pejzaza,stoji Hrist,a njegova glava i ruke su kao silueta naspram belih oblaka.Njegove oci izbegavaju pogled posmatraca.Belini ga je prikazao kako izrasta iz zemlje i sjedinjje se sa nebom.Ograd od mladica pruza se dijagonalno prednjim planom slike i odmah iza nje se otvara stenovita provalija.

Frari Oltar Iz 1488 godine.Oltarska slika je jos uvek u svom originalnom okviru i na mestu za koje je bila naslikana,u sakristiji Sta Maria Gloriosa dei Frari u Veneciji.Slika je naslikana kao uspomena na Franceshina Tron,koja je sahranjena u grobnici ispred oltara,koji je postao grobnica njenih potomaka. Posluzio se mantenjinom zamisli arhitektonskog okvira koji kao da se pretvara u hram.U ovom slucaju iluzija realnosti je veca jer je kapitel na slici identican sa onim na okviru,i zato sto je izvedena u ulju,omogucivsi umetniku da odrzi kontinuiranu atmosferu u kojoj se senke i svetlost rastvaraju. Na centralnom panelu je Bogorodica na tronu,sa Hristom na krilu,u ocaravajucoj iluzionistickoj nisi,cijoj je apsidi naslikao zlatni mozaik,sto je tipicna venecijanska aluzija na mozaike sv. Marka.Tron je postavljen na stepenastom postolju,na kome sviraju dva mala puta.Na levom panelu su sv. Petar i Nikola, a na desnom su Benedikt i Marko. Forme nisu vise tako jasno postavljene,obrisi lica i figura i granice izmedju glavnih masa mesaju se sa atmosferom.Ova transformacija je bila moguca samo koriscenjem uljanog mediuma i uljanog sjaja. Madona sa Hristom izmedju Krstitelja i Svetiteljke Oko 1500 nastala je ova slika,ispunjena suncem,kao i mnogi njegovi oltari i Madone. On nas uvodi u novi svet oslobodjene boje.Belinijevo omiljeno slabo popodnevno svetlo igra se na udaljenim utvrdjenjima luke/verovatno simbol Bg/.Udaljene litice Dolomita i oblaci koji se okupljaju oko njih.Ono salje plavicasto i limun zoto osvetljenje pejzaza na mirna lica,ciji su obrisi meksi od vsega do tada vidjenog.Ima zadivljujucih prelaza i promena boja.Velicanstveni odbljesci,osvetljavaju cak i asketsku figuru svetitelja. Oltar san Zaccaria Ako do tada nije smatran za slikara visoke renesanse,na ovoj slici je tesko reci da to nije. Prikazana je Madona sa hristom na tronu i svetiteljima.Rec je o predstavi sacra converzacione.Na prvi pogled opsta formulacija se cini skoro indenticnom onoj na San Giobbe oltaru,ali ipak postoji duboka razlika.Tacka posmatranja koju nalaze perspektivna sema je u nivou glava svetitelja.Ni jedna od sedam figura na slici ne gleda drugu.kao rezultat,intimnost zrelih Belinijevih oltarskih slika je zamenjena izvesnom udaljenoscu,koja je pojacana zamisljenom tisinom svetitelja. Konture najnejasnije do tada,su skoro potpuno rastopljene u svetlosti ili senci,ali majstorska kontrola forme ostaje apsolutna.Svaka masa se oseca u svojoj sustini,svaki odnos je harmonican i jasan,izveden nasuprot svetlog mermera i plavozelenog zlatnog mozaika hrama.Bg je u svetloplavo,Petar u crvenkastom i zlatnom,andjeo u zutom sa narandzastim senkama,Jeronim u ocaravajucoj crvenoj ozivljenoj belim. Ova slika se moze povezati sa renesansom firence-po njenom perspektivnom sklopu.Prostor kojibelini ovde daje je ekstenzija realnog prostora koji se siri u pejzaz.Panofski pise o perspektivi kao simbolicnoj formi i kaze da renesansa iskljucuje religioznog umetnika iz oblasti misticnog.Bozansko je svedeno na zemlju,u oblast iskustvenog.Bitan je i odnos posmatraca i slike,o njemu se razmislja u renesansi.Upravo ovde,Belini daje rekonstrukciju realnog prostora,ali u isto vreme nagovestava beskrajnost,sireci prostor u pejzaz. Belini je uticao na sledbenike,ali ovde ima uticaja i Djordjonove Madone. Svaka oltarska slika,pa i ova,ima ikonicnu strukturu.Devocionalni karekter umetnosti? Njena prostorna logika je firentinska,ali kada je u pitanju koncept vremena,tu Belini ostaje u srednjovekovnom i vizantijskom konceptu kosmickog vremena.Ovom slikom vlada misticna atmosfera.Belini je preobrazio venecijansku umetnost,ali je istovremeno sacuvao venecijansku tradiciju/San Marko/. Struktura prostora slike nije tako precizna kao firentinska.Kompozicija je trougaona,ali Belini obara fokus slike na dole,ka Bg.U isto vreme vodi racuna o kontaktu sa posmatracem.Dakle,vremenski slika je zatvorena,a prostorno je otvorena.Kolorit je manifestacije venecijanskog principa kolorito6. Portret duzda Loredana Nastao je takodje pocetkom XVI veka.Ovaj portret ima cvrstinu rimskog portreta.To je oficijalni portret,sa istaknutim atributima duzdeve moci-on je u raskosnoj,luksuznoj dolami,ima kapu i potkapu.Osim oficijalnog karaktera portreta,vazno je primetiti studiju karaktera.Portret sadrzi i intimnu,privatnu dimenziju.Belini je to postigao razlicitim tretiranjem,asimetrijom lica,koje je postavljeno naspram transparentne pozadine/ulje/.Deo portreta nalazi se u senci,taj deo lica je
6

Pogledaj napred o principu kolorito.

dublji,humaniji.Uhvacena je svetlost u zenicama.Portretisani gleda u popodnevno sunce,pre sumraka.slika ima meditativnu atmosferu,iskazuje tranziciju dana,mozda je to meditacija o starosti,prolaznosti zivota,prolasku vremena. Djovani i Djentile Belini /kasnije Djordjone/ su veoma znacajni za Venecijansko slikarstvo.Summa venecijanskog kvatrocenta je u slikama Djovanija Belinija.On se bavi problemom linearne perspejtive,problemom tri dimenzije na ravnoj povrsini slike. Vittore Carpaccio Skoro nista ne duguje Giovanni Beliniju,a gentileu samo ideju mnostva i anedgdotskog pripovedanja.Imao je sopstveni stil, i to je bio jedan sanjarski stil,pun duhovitog opazanja otelotvorenog u novoj vrsti kompozicije.Carpaco je bio idealan slikar za Scuole, i tamo je proveo najveci deo svoje umetnicke karijere,ukrasavajuci ih naratibnim platnima poprilicnih dimenzija.Radi Ciklus Svete Ursule za skuolu svete Ursule,i ciklus svetog Djordja za skuolu sv Djordja.Postoji malo dokaza da je primao porudzbine za oltarske slike. Ciklus iz Scuola di Santa Orsola Najveci deo 90-ih godina je proveo na izvodjenju ovog sirokog ciklusa-legende o svetoj Ursuli.Ovo slikarstvo je po svom duhu na pola puta izmedju gotike i renesanse.Karpaco je doziveo da njegov grad dozivi njegovo slikarstvo kao arhaicno.Tek ga je Raskin izvukao iz zaborava/prerafaeliti/.Problem zidnog slikarstva u Veneciji vezan je za tehnicki problem,tj.klimatsku uslovljenost. 7najznacajniji umetnici koji rade u uljanom medijumu na platnu su Belini i Karpaco. Etherius,paganin,sin britanskog kralja zatrazi je ruku Ursule,hriscanske cerke kralja Bretanje.Ona je pristala na brak pod uslovom da pre toga E primi hriscanstvo, i da je ceka naredne tri godine,dok se ona sa svojih 10 pocasnih dvorkinja/svaka pracena sa 1000 devica/ne vrati sa hodocasca u Rim.Ali na njihovom povratku iz Rima presreli su ih Huni i sve ih ubili u Kolonji.karpaco je pricu podelio na osam velikih slika za kapelu danas unistene skuole,pa se nalaze u Akademiji u Veneciji. Jedno dugo platno prikazuje Princev odlazak iz Britanije,Dolazak u Bretanju,Rastanak verenika pred odlazak u Rim/1495/.Britanija je prikazana na levoj polovini,a Bretanja na desnoj,podeljene su zastavom u sredistu.Isto suncano venecijansko nebo sa velikim plovecim oblacima ih ujedinjuje.Za Karpaca to su samo dve iste strane jedne iste idealne luke,pozadina kao narativna sekvenca,pruza mogucnost slavljenja i velicanja pomorske moci i raskosi venecijanske imperije.Dve tvrdjave na vodi su identifikovane kao venecijanske citadele na Rodosu i Kritu.Da li je karpaco video ove tvrdjave nije poznato. Naracija se polako odvija sa leva na desno duz pristanista.Prvo na levoj strani mladi princ kleci da dobije dozvolu za polazak od svog oca,sledece se vidi kako se princ u velicanstvenom kostimu susrece sa svojom nevestom,zatim na desnoj strani princ i princeza klece pred kraljem Bretanje.Najzad,na zvuk truba,mladi par i prva grupa devica krece se u daljinu ka brodu. Karpacove boje su ublazene bogatim,posvuda vidljivim zlatnim tonovima,dobijenim bez sumnje uglacanoscu.oblici su kontrolisani njegovim preferiranjem trougaonih povrsina.rezultat je venec.prostorna mreza i ton u kome su trouglovi delotvorni kao fragmenti stakla kaledioskopa.Suptilno posmatrana,delikatno osvetljena,izrazito individualizovana lica,retko otkrivaju emocije.Mnoga od njih su sigurno portreti njegovih savremenika.karpaco napusta tradicionalni linearni crtez i modelovanje sencenjem,dajuci prednost samo potezima cetkice. Dolazak britanskih ambasadora na bretanjski dvor ,nastala je 1495,to je zapravo prva slika u ciklusu koja otvara legendu.Ova slika sadrzi anegdotski duh,u poredjenju sa ciklusom Pjera della Franceske.Narativnost kompozicije skoncentrisana je na posmatraca-slika je retoricka konstrukcija.Prolog sa leve strane karpaco tretira tako da ukljuci posmatraca.to cini postavljanjem figure cinovnika bratstva ispred ograde,izdvojeno.On je posrednik izmedju sveta slike i sveta posmatraca/po Albertijevim savetima/.U pozadini je more i zatvoren prostor-pomalo naivna konstrukcija,ali u biti klasicna-pripada renesansi;u strukturalnoj semi ne odskace od slike Pjera dela Franceska.Pozadina je fantamazgoricna.Predstavljena je Venecija,ali raskosnija nego sto jeste.Venecija ima tradiciju prikazivanja same sebe,koja traje do XVIII veka/Kanaleto/. U centru kompozicije je prikazan ambasador kako kleci pred Bretanjskim kraljem,okruzenim sa cetiri savetnika.Na desnoj strani kompozicije prikazan je kralj,kako sedi nalakcen,sedi na krevetu sa krunom na glavi.Slusa iscrpljeno koje zahteve za brak mu na prste nabraja cerka.Ovde je kompozicija nesto
7

Vec je bilo pomena o uljanom medijumu.70-ih u Duzdevoj palati se freske zamenjju telerima-ulje na platnu

10

cvrsca i detalji posebno arhitektonske mase su snazno projektovani.Kompozicija nudi ocaravajuce detalje-madona obesena na zid sobe,a na stepenistu ispred sedi starica sa stapom neobracajuci paznju ni na posmatraca ni na vladara.Karpacov zlatni tonalitet prozima mermerne ploce i velicanstvene materijale,sa popodnevnim sjajem. San svete Ursule-ovde je ocigledan Karpacov topao poetski stil.Svetiteljka je prikazana kako spava u sobi sa visokim plafonom,kada u sobu ulazi andjeo sa palmom-simbolom njenog dolazeceg mucenistva.Andjeo donosi snazan nalet svetlosti,koje je zasnovano na K proucavanju jutarnje svetlosti i njenih efekata,mozda je ovde trebao da predstavi nalet bozanske svetlosti,koje prati otkrovenje u dubokoj noci.Svaki detalj je opazen za izuzetnom pronicljivoscu.Sve je ujedinjeno neznim crvenkastim,sivo-zelenkastim tonovima,koji preovladjuju u sobi.Jos nije otkriveno ikonografsko znacenje nage statue nad vratima,niti druge statue,zanosne venere na polici.Ne cini se da i jedna od njih ima ikakve veze sa svetiteljkom niti legendom. Razmisljanje o Hristovim patnjama Ovu sliku je verovatno naslikao kasnih 90-ih.Mrtvo hristovo telo je prikazano na ruiniranom tronu izmedju dva svetitelja pustinjaka.Sa leve strane je sveti Jeronim,identifikovan po svom lavu.Predpostavlja se da je svetitelj sa desne strane sveti Jov/podseca na Belinijevog/.Opomene na smrt su svuda.Osvetljenje je toplo.popodnevno sunce,koje obasjava scenu i reflektuje se na Hristovom lice i sklopljene oci.Pejzaz je bez sumnje simbolicnog karaktera,na levoj strani dominira osuseno drvo,sa divljim stenovitim planinskim krajolikom.Na desnoj strani jelen bezi od leoparda..... Karlo Kriveli-je jedan od zaboravljenih umetnika kvatrocenta u Veneciji.On je obrazovan u padovanskom krugu.U Veneciji je usamljen jer je tradicija pozne gotike jos uvek veoma ziva,kao i tradicija vizantije.Kriveli koristi liniju,ali ne u dekorativne svrhe,vec u skulpturalne,on njome gradi kompoziciju.Poznaje nacela naucne perspektive,ali za razliku od slikarstva centralne italije,on je krajnje artificijelan.Povlaci ga i venecijanska dekorativnost.Ona je dobar primer teske tranzicije venecije u renesansno slikarstvo.Kriveli,sa jedne strane ostaje u vodama koje nisu renesansne,a sa druge strane veoma je napredan u odnosu na svoje kolege. Pieta Iz oko 1470 je njegov tipican rad.Vervatno je bio deo nekog triptiha/jos uvek neidentifikovanog/.Donatelovski andjeli u vidu dva detta,vriste od zalosti,pridrzavajuci mrtvog Hrista,cija je glava zabacena unazad.Ogromna rana od koplja je otvorena,i ogromna rana od eksera na levoj ruci je vidljiva iz profila. U svojim najkasnijim radovima Kriveli je postigao harmoniju forme,boje i povrsine. Madonna della candalletta Iz ranih 90-ih.U dnu slike Kriveli se potpisao kao vitez.slika je dobila ime po sveci koja je zapaljena,naslikana u levom donjem delu.Krunisana Bg sedi na prestolu od zilnog mermera,koji se cini da se nastavlja iz okvira sa obe strane.venci sa vocem i liscem,koje je K poneo sa sobom kao deo svog repertoara iz Padove i Venecije,ovde su uklopljeni u malu bastu.Cak se ni tamno plavi i zlatni somot Bg plasta ili crvena ili zlatna sa njenih rukava,ne mogu porediti sa velicanstvenoscu prikazanih jabuka,krastavaca i krusaka. Ove izvanredne,oble forme sa sjajnim metalnim bojama i ustalasalim liscem dominiraju slikom,sa gotovo magicnom snagom.Cak i njeno lice,sija isto tako blago kao i ?Opet Kriveli prikazuje sve oblike ostro,dozvoljavajuci svetlosti da stvara senke na mermeru i ponovo je efekat isti-dragocenog renesansnog tekstila. Kriveli je razvio izrazito sopstveni stil,blistav i otmen,koji kao da je ostao hermeticki zatvoren od razvoja njegovih venecijanskih savremenika,od kojih se umetnik sam prognao,izdvojio.Opet,njegovo delo je svakako jedno od glavnih dostignuta venecijanskog i severnoitalijanskog kvatrocenta. Blagovesti iz 1486 su nastale za jedan mali grad Askoli za crkvu Blagovestenja.Slika je dobijena u vreme kada je grad dobio crkvenu slobodu od pape i to se vidi na slici.Bogorodica je predstavljena u kuci,a same blagovesti su predstavljene u javnom prostoru.Gavrilo je na sred ulice jednog idealnog renesansnog grada.Bitno je prozimanje umetnosti i politike.

11

2.Slikarstvo XVI veka Venecijansko slikarstvo ima veliku vaznost za oblikovanje izraza u skolama severne Italije-Brescia, Bergamo i Ferara posebno. Cvetanje venecijanske umetnosti podudara se sa politickim i ekonomskim usponom grada,ali i dva predhodna veka Venecija je bila najbogatiji,najmnogoljudniji i najmocniji grad u Italiji. Raskos je bila ocigledna u Veneciji i predstavljala je znacajan faktor za formiranje Venecijanskog ukusa.Atmosfera ovog grada na vodi predstavljala je poseban vizuelni fenomen-boje su produbljene vlaznim vazduhom,a izostrene refleksijom svetla na vodi, naglasavajuci tako senzualnost materije.Razum ima mali udeo u posmatranju venecijanskog okruzenja/okolisa/. Kao i slikari Rima, vodeci Venecijanski slikari XVI veka, retko su bili rodjeni Venecijanci, pa je njihova umetnost bila neka vrsta dijaloga izmedju urbanog okruzenja i pejzaza 8 terra ferma-odakle vuku korene.Krajem XV veka,opadanje pomorske trgovine znacajno je povecalo interes za zemlju.Tako se tendencije u umetnosti podudaraju sa pojavom narucilaca zemljoposednika. Pejzaz-predavanje Cilj Gombrihovog teksta jeste da pokaze da je razvoj pejzaza bio itekako potpomognut umetnickom teorijom.Kada je nastala u Italiji,umetnicka teorija je imala negativan odnos prema pejzazu,medjutim istovremeno je potpomogla i doprinela njegovom razvoju,narocito u XVI i XVII veku. Iz retorike.........hijerarhija zanrova-pogledaj predavanja Giorgione-Giorgio da Castelfranco 1476/8-1510 Prvi koraci u stvarnju raspoznatljivog venecijanskog stila XVI veka pripadaju Djordjoneu.Vazari je Djordjonu pripisao ulogu u Veneciji, onakvu kakvu je Leonardo imao u Firenci.To je priblizno istinita procena. Ostalo je jedva sedam dokumenata o njemu, nastalih za zivota ili odmah posle smrti,koji govore ili pominju slike koje je uradio.Ali od tih slika je samo jedan osteceni fragment sa fresaka u Fondaco dei Tedeschi je identifikovan. Laura-slika ima zapis,koji je identifikovan kao Djordjone.Literarni izvor nastao je dosta posle Dj smrti, 1543 Notizie-Marcantonio Michela9 navodi14 atribuisanih dela, ali su samo Tri filozofa i Oluja mogli zasigurno biti atribuisani.Izvori iz sredine XVI veka dodaju jos 20-tak dela koja su danas nepoznata.Vazarijeva atribucija Autoportreta, pokazala se tacnom, dok je Starica prihvacena sa dosta rezervi. Postoje sest dela koja se apsolutno bez rasprave prihvataju kao Dj:tri su iz izvora XVI veka- Fondaco fragment,Oluja,Tri kralja/filozofa/.1648 u Ridolfijevoj Meraviglie pominje se Castelfranko Madonna,a otkrica XIX veka su Judita i Portret mladica. Castelfranko Madonna-150510 Je najreprezentativnije delo i uzima se kao najkarakteristicnija za njegov stil.Istovremeno je nastala sa oltarom Svetog Zaharija-Djovani Belinija i uporedjena sa ovim delom najbolje otkriva novine koje je Djordjone uveo u Venecijansko slikarstvo.Belinijev oltar poseduje svu snagu opservacije i sve tehnike opisivanja ranorenesansnog slikarstva, dovedene do najviseg stepena-senzualnost, razvijena perspektiva i red u komponovanju, koji daje efekat harmonije. Kod Djordjonea stvarnost postojanja i red su izraziti.Oblici i stavovi figura imaju tezinu koja potvrdjuje njihova prisutnost, a njihova odeca ima teksturu koja prenosi fizicke i opticke efekte kao da su stvarni, realni.Ne samo odeci vec i svim vidljivim povrsinama Dj daje dubinu igrom svetlosti.U ovakvoj atmosferi boja je duboko prozeta svetloscu.Radjena je uljanom bojom.. Pomeranje od stvarnosti nije samo u zamisljenoj arhitekturi prestola,ili konstrukciji pejzaza,vec i u psiholoskoj situaciji likova.Njihov stav,pokreti i izraz lica daje im sanjarski izgled.uvstveni i apstraktni element su izrazitiji po svojim osobinama inventivnosti i od mladog Rafaela u to vreme. Sudjenje Mojsiju-1500-1 Je najranije delo Dj koje mi poznajemo/Ufici/.Vec ima izrazitu individualnost,premda mu je jos neizgradjen izraz.Po Vazariju Dj je bio Belinijev ucenik.Slicnost se najbolje ogleda u ovoj slici,ali ipak nije dovoljna da bi se potvrdila ova tvrdnja.
8 9

pogledaj Gombriha u Norm and form opisuje Oluju kao predstavu ciganke I vojnika,on prvi put upotrebljava teoriju pejzaza,mada samostalni pejzaz nastaje na severu.Ovo nije samostalni pejzaz,jer je svest o hijerarhiji zanrova postojala kod Venecijanaca. 10 Kastelfranko je katedrala I grad odakle je on potekao.

12

Novine na ovoj slici sugerisu da je Dj poreklo iz Emilije, kako to predpostavlja Roberto Longhivezano za umetnost Erkole Robertija. Mada je moguce da je prvo ucio kod Belinija,a potom stekao iskustvo u Bolonji-i to ostaje na nivou hipoteze, manje verovatne.Moderni kriticari tvrde da je Leonardo, koji je dosta putovao izvrsio izvestan uticaj na Dj 1499-1500,ali kasnija ispitivanja opovrgavaju ovo stanoviste. Oluja-oko 1508/9 Nema vise znakova prelaznog stila, izuzevsi mozda crtez koji je ponegde neodlucan i tanak.Sve forme su uravnotezene i povezane u jedinstvenu strukturu.Slika je izgradjena na formama pejzaza, a ljudski likovi su samo slucajno tu.Interes za pastoralu prisutan je u onovremenij literaturi/P.Bembo Asolani/.Ali pejzaz je ovde u prvom redu posmatran kao stanje prirode, koje izrazava/podrazava/ osecaje. Djordjone je u venecijanskom slikarstvu stvorio sistem po kome jedinstvo slike pociva na komponovanju optickih efekata-koje je u takvoj meri bilo nepoznato u slikarstvu centralne Italije. Kolicina subjektivnog u prenosenju vidljivog iskustva na platno je znatno veca kod Dj nego kod njegovih naslednika.Ovo je jasno raspoznatljivo na njegovom zrelom stilu. Bodin-Tempiesta On je iz Kastelfranca,kraj venecije,iz plemicke porodice,sto je retko za umetnike.Zvan je SorsiGiorgio-sto znaci neko ko jezgodan,visok,lep.Doista je bio takav.Umro je 1510 godne od kuge,sto saznajemo iz pisama Izabele d'Este-nju o tome obavestava njen agent iz Venecije.malo mu se slika sa sigurnoscu moze pripisati.To su male kabinetske slike vezane za privatne patrone.Iz domena javnih prudzbina jedino delo je Fondaco dei tedeschi-oslikao je fasadu prema kanalu Grande.To je delo izuzetnog kolorita. Vazari ga opisuje sa zazorom kao tehnickog inovatora koji nije pravio pripremne crteze-to je veoma neobicno.Radio je direktno bojom,i nema jasnih prostornih odnosa i prespektivnih koordinati.Novo je sazimanje figure i pejzaza i to ce Ticijan nauciti od njega.Sve njegove slike su figure u pejzazu-koji odrazava kosmolosko,kosmicko osecaje prirode. To nije slucajno.Interesovanje za prirodu je produkt povezanosti sa humanistima iz Asola-na dvoru bivse kiparske kraljice Katarine Kornaro.Tu se okupljaju venecijanski i padovanski humanisti.Javlja se ideja obnove arkadijske poezije11/Homer,opisi prirode,Vergilije u Bukolike/.Nastaje pojam locus amoreus-mesto za uzivanje.To je opstalo u srednjem veku- Carmina Burana-obnova renesanse u Azolu.Najznacajniji je Pietro Bembo pise- Gei Asolani-to je dijalog o ljubavi.Jacopo Sanazaro u Stanzi della segnatura predstavljen je u Parnasu-u Asolu je napisao Arkadiju-filozofski naturalazim.Pomponazzi-filozof aristotelijanskog usmerenja,kaze da je covek prirodno bice.Otud u Venecijanskom slikarstvu toliko pejzaza. Zna se da je porucilac Tempieste Gabriele Vendarmin/ostala je u toj porodici/.Atmosfera je lirska,kontemplativana,sogno.Opticki centar slike je osvetljena kula i munja koja najavljuje oluju.Nebo puno dramatskog zbivanja nasuprot je donjoj mirnoj pastoralnoj sceni-arkadijski motiv.To nije pejzaz za sebe,ali on ima dominantnu ulogu.On odise arkadijskom atmosferom,ali i dramaticnom atmosferom/najava necega-munja/.Same figure ne mogu se odmah obuhvatiti pogledom.U prvom planu je prirodni pijedestal sa nagom zenom i detetom koje sisa.Muskarac oslonjen na kopljevojnik,odvojen je od zene rekom.On gleda u nju,a naga zena u posmatraca,tu su plomnjeni stubovi,na kuli je naslikan krilati lav,a na drugoj zgradi kocije-bojna kola i beli zdral. Slika je puna simbola.Postoji teza da slika predstavlja pronalazenje Parisa,iza je Troja,a munja je znak tragicne sudbine Troje.Po drugom tumacenju ovde je predstavljno Pronalazenje Mojsija,a covek je drevni mudrac Hermes Trismegistus-rodonacelnik mudrosti i znanja,koji je otkrio kamen mudrosti.Djrdjone je povezan sa misticizmom,a u Veneciji ima alhemije i egiptologije.Ali,ovih simbola ima i na mnogim drugim slikama renesanse i ove interpretacije ne vaze.Umesto ovog vojnika je bila naslikana naga zena sa nogama u vodi. Kenet Klark je smatrao da ova slika nema temu,odnosno da je ovo njegova licna,intimna,privatna ideja.Zena je zamenjena da bi doslo do kontrasta naga zena-odeveni muskarac.Mozda je na ovu promenu uticao sam porucilac-trenutna politicka situacija je uticala na promenu./Isto je i na Koncetu u
11

koncept idealnog mesta se razvija u arkadijskoj poeziji,mesto koje podrazumeva vecito prolece,poj ptica.Taj koncept se ocuvao u srednjem veku,kao hristijanizovana verzija Edenskog vrta,da bi se ta arkadijska pastoralna dimenzija obnovila u humaniz. I renes.,najvise zahvaljujuci Petrarki-De vita solitaria-O usamljenickom zivotupominje tri vrste samoce:samoca vremena,mesta I duse.

13

polju od Ticijana.Klark smatra da je to namerna imaginacija.To ce ponoviti i Eduard Mane- Dorucak na travi./ Edgar Vind je napisao knjigu o ovoj slici.Pokusao je da je desifruje kroz njen dva osnovna simbolavojnik i zena sa detetom.Polomljeni stubovi su anticki stubovi koji odolevaju varvarima,zubu vremena i unistenjima.Stub je uvek u renesansi pored muske ili zenske figure/ili ga drze rukama ili je pored/ simbol fortezza ili fotitudo-snaga,postojanost.Pored stubova je ovde vojnik.On gleda u zenu koja doji dete-ona je takva na renesansnim slikama i ispod pise caritas-to je teoloska vrlina,a u antici znaci ljubav i milosrdje.U renesansi vrline fortezza i caritas su gotovo uvek zajedno12.To bi bila alegorija Postojanosti Ljubavi. Rec tempesta je u XVI veku i sinonim za rec fortuna-kao sudbina.Fortezza i caritas odolevaju sudbini,slucaju-vazna je postojanost ljubavi.Sonet koji je Pjetro Bembo posvetio Vitoriji Koloni igra se sa recju colona-stub.Alta colns je ostala postojana i cvrsta pred naletima fortune/tempeste/.Mostuska staza koja voodi do kapije vrlina. Drugi autori-Kopland se pita cemu Krilati lav i Kocije na fasadama.Dovodi je u vezu sa istorijskim momentom.Slika je iz vremena rata sa Svetim Rimskim carstvom i kambrijske lige protiv Venecije/od 1509/.To je bitno za intelektualni profil Venecije.Ona je ponosna jer sve do Napoleona u nju nisu krocile strane trupe.Krilati lav je simbol Venecije i slika ima patriotsku dimenziju.Bojna kola su simbol Padove,grada pod upravom Venecije od pocetka XV veka.Tada je zabranjeno Padovi da se svi amblemi grada prikazuju na javnim mestima.Bojna kola su simbol porodice Carrara.Oni tvrde da imaju germansko poreklo.Car Maksimilijan je smatrao da treba da vrati Sv.Rimskom Carstvu padovu i simbol bornih kola je oziveo na Tempesti/simboli dve suprostavljene strane/. Tempesta je rec koja je u XVI veku znacila i rat.Slika je radjena za Vendarmina, a oni su se istakli u kambrijskom ratu.Venecijanski senat je delio trofejno oruzje dobrovoljcima koji su isli da povrate Padovu i uspelo im je, na isti dan kad su je prvi put osvojili.Jedan od glavnih predvodnika napada bio je Vendarmini.Zena na slici zamenjena slabo naoruzanim vojnikom,koji je aluzija na hrabrog Vendarminija.Jos od Antike caritas podrazumeva patriotizam.Ciceron govori kako je u korenu milosrdja ljubav prema otadzbini.Vojnik sa kopljem je simbol Venecije koja se brani, ali i simbol postojanosti.Caritas dobija dimenziju patriotizma- constantia amoris patriae-konstantnost ljubavi prema otadzbini. Jedan izvor svetla je sa leve strane,a drugi-munja ima simbolicno znacenje na slici.Ona je znak bozanske naklonosti i posredovanja u trijumfu Venecije.Beli zdral je simbol Pobede-kada su Grci opsedali Troju videli su jato belih zdralova. Judita 1505? Prociscena i jasna povrsina draperje i pejzaza daje apstraktniji opis vizuelnog iskustva,kao da se posmatra kroz veo.Opticki elementi na ovoj slici su cista,prociscena osecanja.Ono sto je Dj prikazao je idealna culna percepcija.Juditino prisustvo na slici nije empirijska realnost,vec njen idealni surogat.Ovo je Dj san-sogno Zreli stil Kada je definisao svoj stil njegova ud se menja.Spoj idealnog i sna ostaje. Tri kralja-1506 Prvi dokaz promene stila.Kraljevi su sanjari-sagnosi, psiholoski odvojeni jedan od drugoga.Forma i boja daju im ostrinu,intenzitet.Okruzenje zauzima vecu povrsinu slike od figura i ima jednaku ulogu u izrazu raspolozenja,ali su forme pejzaza izrazitije i odlucnije oblikovane. Centralno oblicje slike je prostor,a ne materija.Izrazavajuci i slucajnost,prirodnost prikazanog,on se smelo koristi asimetricnim postavljanjem figura.Balans uspostavlja pomocu trougla svetlosti na jednoj strani i istog zamisljenog trougla tame na drugoj strani slike.Ovo postaje vazan uzor za Ticijana. Fondaco dei Tedeschi-1508 Je fresko dekoracija na fasadi, koja je okrenuta ka vodi.Zgrada je bila depo i menjacnica nemacke kolonije u Veneciji.Ovo je bio njegov najambiciozniji poduhvat.Lose ocuvan fragment je jedini preostao-to je naga figura zene, mozda Venera.

12

U Stanza della Segnatura-fortezza je pored caritas

14

Medjtim,serija gravira govori nam o izgledu dekoracije,a jedan otisak iz XVII veka kao i neki opisi daju nam uvid u citavu dekoraciju.Slike su uglavnom pojedinacne figure u razlicitim polozajimasmestene u naslikanu nisu.Vise od svih ranijih,ove Dj figure imaju tezinu i odisu monumentalnoscu,boje dobijaju tople tonove.Ipak,Fondako figure podredjene su stanju duha koji je u svetu snova. Usnula Venera 1507-8 Moguce da je ovo bila porudzbina/kao epitalamium/ Gerolama Marcella za njegovo vencanje u oktobru 1507. Ideja culnog bica je intenzivno izrazena ovom figurom.Ova Venera ne oznacava cin ljubavi, vec secanja na nju.Ona je savrseno otelotvorenje Dj sna,ona sanja njegov san. Analogija sa istovremenom umetnoscu centralne Italije se pronalazi, kao u Fondako, u Mikelandjelovoj umetnosti.Venera je severnjacka paralela Adamu i Stvaranju coveka u Sikstini.Sliku je dovrsio Ticijan-pejzaz u desnom delu slike i draperju oko Venere. Kasni period Dva portreta govore o znacajnoj promeni u njegovom stilu,od zrele faze prema kasnoj. Portret mladica-1504-5 Jos uvek u stilu Madone iz Kastelfranka Autoportret kao David-1508-10 Slika je izgrebana i odsecena.Originalna dimenzija poznata je po jednoj gravuri.Ova slika je velika zagonetka,ali po koncepciji i efektu forme odgovara intenzitetu i snazi samog umetnika? Djordjone je umro 1510.On je utemeljio klasicni stil Venecije,a Ticijanu je ostavio da ga razradi i usavrsi. Predavanje-Djordjone je ukinuo pripremni crtez sto je bilo iznenadjenje za ceo XVI vek.Slike nemaju strukturalnu jasnocu,on slika senkom.U njegovim slikama dominantno raspolozenje je melanholicnost,kontemplativnos i liricnost.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana- Usnula Veneraprvi put zenski akt je dat u pejzazu.Pejzaz je povezan i sasvim prozet figurom. Ticijan 1488-1576 1. Faze rada 2. Portreti 3. Alegorije 1.Faze rada/predavanja/ Ticijanovo stvaralastvo podeljeno je na sest faza.U prvi period spadaju slike nastale poslednje godine prve decenije XVI veka-od 1506/7 do 1510.Druga faza traje od 1510/11-1520. Lodoviko Dolce je najznacajniji pisac o umetnosti u Veneciji i licni prijatelj Ticijana.Veoma je bitna umetnost Djovanija i Djentila Belinija, kao i Djordjonea za slikarstvo Ticijana.Djordjone je bio njegov ucitelj.Njih trojica predstavljaju summu venecijanskog slikarstva.Lodoviko Dolce i Vazari pominju njih trojicu kao Ticijanove ucitelje....... *Ticijano karijera trajala je 68 godina.Vec na pocetku karijere dosao je do jednog od kljucnih otkrica u istoriji imetnosti:on je prvi slikar koji je oslobodio potez cetkice od tacne deskripcije taktilno datih povrsina volumena i detalja, i pretvorio ga u sredstvo direktne percepcije svetla kroz boju i u sredstvo izrazavanja osecanja.Osecajno je posmatrao i shvatao svet.Posvetio se slikanju culne prirode, gradjenju osecajnih ritmova i harmonija.To culno usmerenje ima svoj glavni izraz u koloritu.On je jedan od najvecih kolorista u evropskom slikarstvu.On gradi formu bojom i odnosom tonova.Njegova boja ima ogromnu svetlosnu snagu, ona je materijalna, stvarna i puna dekorativne zvucnosti.On je rodonacelnik slikarskog shvatanja sveta i preteca Halsa, rubensa, Velaskeza.Imao je specificnu tehniku slikanja, koju je opisao njegov ucenik Palma Djakone /on je dovrsio Pietu, koju je T namenio za svoj grob/.Celu podlogu slike bi podslikao u boji zemlje crvenoj-verovatno venecijanska crvena ili belom.Zatim bi istom cetkicom umocenom u crvenu, crnu ili zutu izaradjivao svetlosne delove.Zatim bi nanosio ostale boje koje su tako dobijale zajednicku toplinu i bile bi sjedinjene I Faza Jakopa Pezara papa Aleksandar VI Bordzija predstavlja svetom Petru Ova votivna slika iz 1506/7 je prvo sigurno Ticijanovo delo.Na postolju svetog Petra je reljef u klasicnom duhu.U pozadini je venecijanska veduta.Prvi znacajni Ticijanov patron je Jakopo Pezaro.On

15

potice iz jedne od najznacajnijih venecijanskih porodica.Ovo je votivna slka, nastala u cast pobede Venecije nad Turcima.Venecijanska flota, koju je predvodio Jakopo Pezaro je pobedila, pa je ova slika ex voto tog dogadjaja.Da je papa bio ziv u vreme nastanka slike, ne bi bio naslikan uz svetg Petra, a Pezaro je mrtav.Na osnovu toga slka se datuje u 1506/7.Reljef na postolju prestola svetog Petra, svedoci o uticajima koje Ticijan prima od svojih ucitelja.Djovani Belini je zahvaljujuci svom zetu Mantenji bio zainteresovan za anticku umetnost, pa na mnogim slikama postoji taj arheoloski pristup.Ticijan je to nasledio od njega.Ova slika je po kompoziciji, rasporedu figura, po komplementarnim bojama/crveno-zeleno/, po duhu Belinijevska. Sveti Marko na prestolu, sa Kuzmanom, Damjanom, Rokom i Sebastijanom Ova oltarska slika je nastala oko 1510, radjena je oltar crkve Santa Spirito in Isola, a danas je u Santa Maria della Salute.Crkva San Spirito je bila glavna Avgustinska crkva, za koju je Ticijan kasnije radio i tavanicu, i ona je preneta u Santa Maria della Salute. Opet se oseca jak uticaj Belinija.To je tpicna predstava Sacra Conversazione XV veka.Ona je ex votonajverovatnije je porucilac Venecijanska drzava da bi se zastitila od kuge koja je harala do 1510.Roko i Sebastijan su zastitnici od kuge, a druga dva svetitelja su lekari.Sveti Marko je, osim sto je jevandjelist i simbol slobode i nezavisnosti Venecije, a na venecijanskoj zastavi je lav-simbol Marka, ali i grada.Amor dei Amor patrio.Venecija ima potpunu slobodu u crkvenim pitanjima-sve dostojanstvenike birao je duzd i Veliko vece/nasuprot Rimu/. Vec ovde se vidi uticaj Djordjonea.Za njega je Vazari pisao da je bio revolucionaran jer je ukinuo metod pripremnog crteza, sto je nezamislivo u XVI veku, i ponudio je jos vise nego Belini, sliku koja za firentinski ukus nije imala strukturalnu jasnocu, vec je slikao tonski, senkom.U Djordjoneovim slikama oseca se melanholicnost, kontemplativnost i lirika.Njegov pejzaz narocito utice na Ticijana.Jedna od najznacajnijih njegovih slika je Usnula Venera.Prvi put je zenski akt dat u pejzazu, ali prvi put pejzaz ima vecu ulogu od pozadine.Odnos figure i pejzaza je novost, sto je na Ticijana ostavilo trajni uticaj. Lariosto, La Vekia, Pastorala ili Koncert u polju, Zingarella/dzipsi madona/-su Ticijanove slike nastale pod velikim uticajem Djordjonea. Ciganska madona Nastala je izmedju 1510-15.Elementi, kao sto su parapet, stojeci mali Hrist, okacena tkanina iza Madone i Hrista, poznati su nam od Djovani Belinija, ali su ovde svi pomereni iz centra.T napusta simetriju renesansnih slika.Bogorodica stoji malo udesno od centra.Sa leve strane je samo jedan pogled na pejzaz, umesto uobicajena dva sa obe strane centralno smesene Madone. Parapet ide uz donju ivicu slike, i zauzima manje od polovine slike, na njemu stoji Hrist.Parapet i tkanina su u dijagonalnom odnosu-upucuju nas pogled, ka drugom parapetu/levi deo slike,ispod pejzaza/, ka pejzazu, ka brezuljku na srednjoj udaljenosti, do planina na horizontu.Zahvaljujuci dijagonalama, ova decetralizovana kompozicija je ipak uravnotezena. Slatkoca Belinijevskih Madona, ovde je zamenjena seljackom ? i raspolozenjem.Suncevo svetlo pada na njeno ovalno lice sa punim ustima i velikim, siroko postavljenim ocima /to je novi tip ticijanovske lepote/, i na njen vrat, koji je do pola u senci.Ona gleda na dole, melanholicna je i ima jek emotivni izraz. Poza deteta pokazuje poznavanje Mantenjnog dela Madona Pobede.Ticijanov ideal zenstvenosti dosegao je puni emocionalni izraz tek na njegovim poznim delima, ali je ovde vec prisutan, u ovoj ranoj fazi. Ravnoteza boje i svetla nadoknadjuje asimetriju kompozicije.Citavo T delo karakterise upotreba dijagonale, kojom razbija renesansni sistem simetrije, i ravnokrakog trugla/lik Madone moze se upisati u jednakostranican trougao/.Trougao je za njega ono sto je spirala za Rafaela ili blok za Mikelandjela.Ta dva elementa uvek kombinuje. Fondaco dei Tedeschi Je nemacki trgovacki magacin.Ticijan ovde oslikava fasadu, a Djordjone radi pre njega.Ticijan je puno ucio od nemackih umetnika-Direra, koji je 1505-6 bio u Veneciji.Zgrada je unistena u pozaru, pa je obnovljena.Djordjone radi fasadu prema kanalu Grande 1508, a Ticijan, nesto kasnije oslikava fasadu prema ulici.Od DJ je ostao samo zenski akt.To su velike ljudske figure, cudesnog kolorita, sa girlandama, putima, neobicna ikonografija za Veneciju. I od Ticijana je malo ostalo i preneto je u Ca d' Oro- Judita sa Holofernovom glavom i macom u rukama.Knjiga o Juditi je alegorijski interpretirana /apokrifna interpretacija knjige o Juditi/, ona je alegorija Pravde-Justitie.Kada se Judita uporedi sa Djordjoneovim aktom vidi se da su oni bili

16

sustinski razliciti, iako je T od Dj mnogo naucio.Ticijan realisticnije tretira figuru-trodimenzionalni pokret, odrubljena Holofernova glava. Borba giganata i cudovista je takodje preneta u Ca d' Oro.Ove se vidi uticaj grafike /Direra /, Polajuola, Mantenje i antickih reljefa na Ticijana. II Faza 1510/11-1520 Vec 1510-11 godine Ticijan je dobio narudzbinu za franjevacku crkvu Svetog Antonija u Padovi, koja je bila hodocasnicko mesto.Mala Braca traze tri slike: Cudo novorodjenceta koje govori, Cudo isceljenja plahovitog sina, Ljubomorni muz. Ovde je iskazao opet puno uticaja Belinija i Djordjonea, ali i Djota /kapela Arena u Padovi/ i Mantenje /kapela Ovetari-scene vezane za Svetog Jakova/. Cudo novorodjenceta koje govori Ikonografski je veoma zanimljiva jer se ceo dogadjaj desava u prisustvu statue rimskog imperatora.Sveti Anton Padovanski je iz XIII veka i bio je posle svetog Franje najznacajniji svetitelj.Padova je bila stari rimski carski grad.Tu je rodjen Livije.Tu gde je statua imperatora je mesto suda.Apologija/odbrana/ je nastala kada je Apulej optuzen za vradzbine i uspeva da se odbrani.U Apulejevom13 romanu Zlatni magarac-postoji scena gde je zena optuzena za preljubu i svedocenje sina odvija se pred /statuom/ rimskog imperatora.Ticijan je morao poznavati ovu knjigu-tako je prikazao simbol zemaljske pravde, koja gresi, za razliku od antickih reljefa i Apuleja gde je zemaljska pravda nepogresiva.Antonije ovde vrsi cudo terajuci njeno malo dete da govori u njenu odbranu. Trijumf vere 1511-to je drvorez iz blokova na kome se vidi veliki uticaj Direra.U Nemackoj je drvorez bio autohtono umetnicko delo, a u Italiji, do Ticijana, drvorez je bio umetnost koja je bila ilustracija knjiga ili replika slika.Ticijan je prvi put stampao ovo delo kao samo sebi dovoljno.Ovde ima uticaja i Mikelandjela i Rafaela.Bitka za kasinu-mnogoljudna kompozicija, sto nije tipicno za venecijansku i severnjacku tradiciju. To je dug niz kao anticki reljef.Procesija polazi od antickog slavoluka na desno.Na celu su Adam i Eva i pustinjaci.U centru je kocija sa Hristom, koji sedi na globusu.Kociju guraju simboli jevandjelista, slede sveti oci, apostoli, biskupi...Ikonografija potice jos od XII veka.Brojne su alegorijske interpretacije ove teme/ili kocija?/. Dante u Bozanstvenoj komediji opisuje Beatrice u cistilistu kako se uspinje samo na dva tocka-simbola Starog i Novog zaveta, i naziva ih trijumfalnim kocijama. U XII i XIII u alegorijskoj interpretaciji Pesme nad Pesmama, gde se pominje da se nevesta vozi u takvim kocijama, to se tumaci kao njen prelazak u novu veru, pa i ovde ima slican smisao.Savonarola pise Trijumf krsta- krajem XV veka i ta ce knjiga mnogo uticati na umetnost.Hrist je trijumfator al antika, ovde je pracen brojnim likovima i sibilama.Ali i na Ticijanom reljefu ih ima.Po alegorijskoj interpretaciji sibile najavljuju Hrista. Bitna je avgustinova podela covecanstva i istorije: Ante legem, sub legem, sub gratia. Venecija je napadana od Kambrejske lige/od 1508/, koja je pokusavala da spreci njen razvoj i sirenje i da je osvoji.Sve do 1520 je pretila velika opasnost, ali je Venecija sacuvala autonomiju i ostala jedini veci italijanski grad koji nije bio pod vlascu Habzburgovaca, pa se smatra da ovaj drvorez ima i taj politicki smisao.Prikazan je kult drzave na slici. Vaznesenje Bogorodice-Assunta 1516-18 za glavni oltar crkve Santa Maria dei Frari, to je najveca franjevacka crkva Venecije, narucio ju je Otac Gvardijan Pezaro.Slika iskazuje skladnu saradnju franjevaca i Ticijana.Franjevci su bili veoma znacajni u uspostavljanju marijanskog kulta u srednjem veku.Jos od V veka se smatralo da Bogorodicino devicansko telo nece biti ostavljano obicnom propadanju na zemlji.Jedno od sustinskih pitanja mariologije bilo je da je Bogorodica, ne samo dusom, nego i telom vazneta na neboikonografija za ovu dogmu je trebala da se stvori i niko pre Ticijana nije to predstavio na tako trijumfalan nacin.Ovom slikom on najavljuje barok i u XVII veku ce se postovati ova sema-podela na tri dela kompozicije:
13

Apulej je cuveni rimski pisac iz II ne.On je platonicar, slavan govornik.Bio je prinudjen da sastavi besedu kojom se brani od optuzbe da se brani madjijom-Odbrana ili Aplogija.Apulej se proslavio romanom Preobrazenja u kojem opisuje pustolovine mladog grka Lukija koji se iz zelje da upozna magiju nehotice pretvara u magarca.Roman je odiseja ovog inteligentnog magarca, koji stvari i ljude gleda iz neocekivanog ugla.Ova prica skriva filozofsko i misticno znacenje.Apulej zivi od 125-oko 180 u vreme Antonina Pija.

17

-Dole su apostoli oko groba-to je zemaljska sfera.Nestao je mir Djordjonea i Belinija.Ovo je dramaticna scena. -U sredini je Bogorodica na oblaku, medju puta/od puta/ -U trecoj zoni je Bog Otac, koji je docekuje na nebo Ova scena je i prostorna i vizuelana kruna prostora/in citu/.Slika iskazuje i dramatiku Venecijanske istorije, politicki smisao nosi u sebi.1516 venecija konacno uspeva da pobedi K ligu.Trijumfalni duh se oseca.Na Ticijana utice Amor patrie. Fridberg-Postavljena visoko pod lukom apside slika izgleda kao prozor kroz koji se vide nebesa, gde se desava uspenje.Rafelovo Preobracenje u Svetom Petru slicno je po temi, cak i po strukturi, a nastalo je istih godina.Ujedno, mogu se uociti i razlike- Ticijanova scena je kompleksnija, stroza, i apstraktnija po svojoj intelektualnoj osnovi.Assunta ukazuje na mogucnost baroka.Ticijan svoju umetnost nastavlja u mogucnostima klasicnog stila.Zahvaljujuci njemu, klasican stil u Veneciji trajace znatno duze, nego u centralno italijanskoj umetnosti. Madona Pezaro/Pala Pezaro/ 1519 je porucena, a zavrsena je tek 1526 pa pripada III fazi ali i franjevackoj.To je oltarska slika radjena za Santa Maria Glorioza dei Frari, narucilac je Jakopo Pezaro.Smestena je u bocnu kapelu Imakulata koncepsione. Predstavljeni su Bogorodica sa Hristom, Sveti Petar, Franja i donatori.Slika nema simetricnu centralnu kompoziciju, uobicajenu za oltarske slike.Ticijan ju je zamislio drugacije-ona je trebala da se vidi i sa ulaza u crkvu i po dijagonali.Zato je napustio centralnu renesansnu kompoziciju.Ticijan je razmisljao o prostoru gde ce slika stajati-razmislja o odnosu slike i arhitekture i slike i posmatraca.Ova oltarska slika funkcionise i sa vernikom.To je i votivna slika, on mora da postuje koncept votivne slike.Donatori imaju odnos prema bozanstvu, a jedino dete ostvaruje kontakt sa posmatracem.Grupa desno je bliza ravni slike, a Pezaro sa desne strane je u dubini.Rafaelo stvara visoku renesansu, razgradjuje je i otvara put ka manirizmu.Ticijan resava slicne probleme.I ako je imao maniristicku fazu, on je uspeo da u renesansnoj strukturi slike razradi strogost Sacra coverzacione. Slika je radjena na nacin da komunicira sa posmatracem, koji joj prilazi sa boka.Sveti Petar i stepenice-scale celestis su veoma bitni.Petar se otvara i komunicira sa posmatracem. Slika ima izrazitu vertikalnost, stremljenje ka nebu naglasavaju stubovi, dajuci apsolutni vertkalni impuls slici.Oni su bitni u i srukturalnom i u simbolickom smislu.Od renesanse oni su simbol koji ukazuje na Bogorodicino bezgresno zaceca, oni su simboli Solomonov hrama-mudrosti, a Bogorodica je presto mudrosti. Slika ima i politicki sloj poruka-prezentovan kroz ratnika sa zastavom, papski grb i Turcina.Odnosi se na bitku kod Santa Paure, u kojoj je ucestvovao Jakopo Pezaro i odneo pobedu.Franjevci su pocetkom XVI veka sakupljali sredstva za taj pohod, pa i oni imaju udela u toj pobedi.Lik decaka se posebno naglasava-prava porodice Pezaro ce se nastavljati. Gocijev oltar Gozzi oltar iz Ankone-Predstavljena je Madona u slavi sa donatorom.Za razliku od Asunte i Trevizo oltara, slika je gradjena od svetlosnih efekata, a ne od materije i mernog prostora-suprotno Centralno Italijanskom klasicizmu, sa druge strane Ticijanova madona je radjena na osnovu Rafaelove Madone di Folinjo/pejzaz u pozadini/. Averoldo oltar iz Brese 1522 uradjena za crkvu SS Nazaro e Celso u Bresi, za biskupa Averoldija, papskog legata u Veneciji.To je poliptih, starinska forma, koja se vise u Veneciji ne koristi i ovo je jedini T poliptih. F-Vaskrsli Hrist je centralni dogadjaj.On je adaptacija Laokona, koji je otkriven 1506, a sveti Sebastijan je adaptacija Mikelandjelovog Roba iz Luvra.Ticijan parafrazira njihov efekat u boji, ali daje im venecijansku notu culnosti.Figure su uklopljene u kontekst koji dalje razvija-kompleksnost optickog iskustva.... Za kraj druge faze znacajne su: Mitoloske kompozicije U Ferari za Vojvodu d'Este Alfonsa I oslikava njegov studiolo.Alfonso je bio jedan od najznacajnijih patrona prve polovine XVI veka.Prvi cuveni studiolo u Italiji imala je njegova sestra, Isabela u Mantovi.Ona je uticala na brata da stovori svoj studiolo i mozda je odredila ikonografski repertoar ovih slika.

18

Nukleus za ovu prostoriju bila je Gozba bogova od Belinija iz 1514, smestena u centru studiola.Fra Bartolomeo/radi crtez za Obozavanje Venere/ i Rafael su takodje radili na ovom projektu, ali obojica ubrzo umiru.Doso Dosi, dvorski slikar Ferare radi Bahanal 1512-16-friz sa prizorima iz Eneide, a on je oslikao i svod. Hipoteza je da je Ticijan dva puta intervenisao na Gozbi bogova, da bi ona bila u skladu sa duhom celog studiola.Tri od pet slika su bile njegove.To su mitoloske kompozicije, koje otelotvoruju odredjene opste ideje. Obozavanje Venere Najverovatnije je program odredio Alfonso d' Este.Mitoloske kompozicije bile su porucene pod nazivom poezie.To nisu individualna bozanstva, vec je to otelotvorenje jednog viseg principa /to vazi uopste za anticke bogove u XVI v/.Alfonso I je naredio Ticijanu da u ove dve prve slike ilustruje Imagines-Filostratove slike iz III veka.On je u ovoj knjizi opisao citav niz zamisljenih scena.Delo je veoma popularno u renesansi.Filostrat kaze kako su se puti okupili da proslave Veneru.Ticijan je Veneru predstavio kao statuu, puti oko pecine, gde je ona odaju joj pocast.To su zive, povezane figure, za razliku od Fra Bartolomeove kompozicije koja je data u vidu friza.Slika je danas u Rimu. Bahanalije na Androsu Filostrat opisuje mnostvo dece i stanovnika ostrva, koji su u vlasti Baha, pevaju pod uticajem bozanske reke od vina, koja tece Androsom.U prednjem planu su note, muzikalisti su potvrdili autenticnost muzike toga doba.Anticki tekst Problemata o razlicitim uticajima vina na coveka, veoma je popularan u Ticijanovo vreme.Na slici su razlicito prikazani ljudi, a afrodizijacki uticaj vina je narocito istaknut.Uopste, takvi tekstovi koji govore o razlicitom uticaju tecnosti na coveka su bili jako popularni u XVI veku/med, vino../.Slika je u Pradu. Bah i Arijadna Literarna osnova za ovu predstavu je Ovidije Metarmofoze.On je najznacajniji anticki pisac za srednji vek i renesansu.Metamorfoze su algorijski interpretirane, pa postaju nosioci ljudskog ponasanja, pa i prefiguracije Hrsita i hriscanstva.Kao predlozak je koriscen i Fasti-Kalendar bogova-od Ovidija. Ovo je retka tema, cak i u antici, pa je nakon smrti Ticijana kada je prenosena nazvana Laokon, zbog figure obmotane zmijama.Bahov pokret ruke podseca na Stvaranje Adama na svodu Sikstine. U Kalendaru praznika bili su opisani vazni praznici, pa i drugi susreti Baha i Arijadne.Arijadna je upucena u tajnu izlaska iz Lavirinta.Tezej je oslobadja od Minotaura i uz pomoc nje izlazi iz lavirinta.Vodi je na Naksos i ostavlja, a Bah je srece na Naksosu i odvodi na Olimp i pravi joj krunu od zvezda.Sazvezdje se vidi na slikama.Po Ovidiju i on ju je napustio i otisao u Indiju, pa ju je tek onda nacinio boginjom i preneo dijademu na nebo.Prikazan je drugi susret Baha i Arijadne, posle njegovog povratka iz Indije.Leopard-je znak da se Bah vratio iz Indije/po Ovidiju bi trebalo da budu tigrovi, Ticijan je predstavio leoparde i pantere, zasto je odstupio od teksta?/-ali, prikazuje i strast Alfonsa I prema egzoticnim biljkama i zivotinjama, krznima/imao je gazelu i zeleo je da je Ticijan naslika/.Opet je istaknut znacaj patrona. Bahov pokret izletanja iz kocije inspirisan je spisom Ars Amatoria-vestina ljubavi-Ovidije.Ovde je opsan drugi susret Baha i Arijadne.Ticijan kada zeli da prikaze naglu, jaku emociju on se vraca na anticki, rimski reljef/Prica o Orestu/.Slika je Londonu.

III Faza 1520-1540-ih U ovom periodu nastaje ogroman broj slika.Ticijan nije bio posebno inventivan, kao u II fazi gde je dosegao vlastiti slikarski izraz.Sada ga nije menjao.Za ovu fazu su znacajni kontakti sa Mantovom i Djulijom Romanom/Cezarov kabinet i Palaco del Te/. Smrt svetog Petra Martirija 1528-30 Ova slika je unistena u pozaru u XIX veku, pa se ne zna kako je tacno izgledala.Radi je za dominikansku crkvu SS Djovani e Paolo.Posle svetog Dominika, Petar je najznacajniji svetititelj za dominikance.Ovom slikom je potvrdjena venecijanska i italijanska slava Ticijana i od tada radi za najpoznatije patrone/pocinje da radi za habzburge-Karla V i Filipa II/. 1530 Ticijan radi portret Karla V u Bolonji, a 1533 Karlo V mu dodeljuje plemicku titulu.

19

Sveti Hristofor Sliku je porucio duzd Andrea Griti.Ova freska se nalazi nad stepenistem koje vodi u privatne odaje duzdeve palate.Uradjena je za tri dana.Opet ovde imamo jednu drzavotvornu aluziju u kolosalnoj figuri Hristofora.Kao i on, i Venecija je izdrzala iskusenja Kambrejske Lige i ocuvala samostalnost.U pozadini se vide Venecija i Dolomiti. Bitka za Kadore 1537-8.Postoji niz kopija ove slike, delo u originalu nije sacuvano/jedna kopija u Uficima, jedna Rubensova/.Sacuvana su dva Ticijanova pripremna crteza.On se pokazuje kao vanredan crtac.Njegov pripreni crtez, kao i kod osatlih umetnika u Veneciji, nije doveden do perfekcije kao kod firentinskih umetnika.On je umeo potpuno da odstupi od tih crteza i tek ih je na platnu uoblicavao.Ovi crtezi odrazavaju opsti stav Venecijijanskog slikarstva prema pripremnom crtezu./Pentimenti-intervencije, promene na platnu,disegno-pripremni crtez/. Ne zna se da li ovde predstavljena Bitka kod Kadore ili Spoleta.Izgleda da mu je ova druga bila porucena vec 1513 za Salu velikog veca/Sala del Grand Konsilio u Duzdevoj palati/.To je bitka iz XII veka u kojoj je Fridrih Barbarosa porazio papu Aleksandra III.Zavrsio ju je tek 1530.Ticijan je bio nagovaran od duzda Gritija da promeni ovu sliku /temu/-jer se na zastavama nalaze insignije, grbovi porodica, koje su se borile za oslobodjenje Padove.U bici kod Kadore Venecija se sukobila sa nemackom vojskom cara Maksima I i pobedila je.Griti je bio profrancuski, a antinemacki nastrojen. Prezentacione Vavedenje Bogorodice 1534-6.Sliku radi za Albergo squole della carita, koja je kasnije postala venecijanska akademija/biblioteka/, a danas je Pinakoteka. Skuole su karitativne organizacije/simbol Milosrdja dat je kroz zensku figuru/. Prezentacije Bogorodice je primer kako je ticijan umeo da osvezi arhitektonsku narativnu kompoziciju.Ova kompozicija je od Djota u zapadnoj umetnosti potpuno drugacije resavana.Ticijan je resava kao narativnu kompoziciju.U zapadnoj crkvi se nije slavio ovaj dogadjaj, bitne su veze Venecije sa Vizantijom gde se slavio ovaj praznik.Osim toga, Venecija je jedan od Bogorodicinih gradova.Na kompoziciji su njeni simboli-piramida, planina-Maria Eterna.Piramida moze imati i solarni princip, ali ovde ima marijanski koncept.Bogorodica je i oblak koji sadrzi svetlo, otud oblaci u kompoziciji.Tu je i predstava Duzdeve palate-kao glorifikacija drzave/koncept Solomonove palate, Zgrada univerziteta-pravda/.Ticijan je imao ideatore-pomagace. Bitno je njegovo svetlo kao formalni, ali i kao simbolicni element, kojim aludira na bozansku mudrost, i predestinaciju Bogorodice.14 Ticijan se vratio na sistem telera, ali je stvorio jednu monumentalnu kompoziciju /procesionalni karakter slike/. Ovo je predstava Vavedenja, ali i predstava donatora-clanova bratstva.U tome mu je kao uzor posluzio nemacki grupni portret.Ticijan se ovde bavi i problemom arhitekture i slike-kako ukljuciti stvarna vrata u sliku/druga su kasnije probijena/.Resenje je nasao u slikanoj arhitekturi-naslikao je kamene blokove, koji okruzuju vrata i cine arhitrav.Ta slikana arhitektura je veoma znacajna jer pokazuje njegovo poznavanje arhitekture/Palaco del Te/; bio je prijatelj Serlia i Sansovinija. Pored Marije na stepenicama su u prvom planu stara zena koja prodaje jaja i rimski torzo bez glavesimbol paganskog sveta i istorije ante legem, a stara zena je Jevrejka, simbol starog zaveta-sub legem.Iznad njih je Bogorodica, koja ce zapoceti tu fazu istorije nakon ukazane milosti-sub gratia. Urbinska Venera Gvidobaldo della Rovera, naslednik vojvode od Urbina, trazio je bas Dona nuda, zenski akt od Ticijana.Ona je pod uticajem Djordjonea i Drezdenske Venere.To je Venera pudika, koju ce ubrzo Ticijan napustiti.Ona nema Djordjoneov sogno/setnost, snenost, liricnost/, vec novu vrstu senzualnosti, realisticnosti, to je eksplicitna eroticnost.

IV Faza-maniristicka faza u petoj deceniji XVI veka. Ticijan prihvata forme centralnoitalijanskog manirizma.Jos u predhodnoj fazi je upoznao Djulija Romana, a sada na njega uticu Mikelandjelo i Rafael.To nije slucajno.U Veneciji je to bila vrsta
14

Za svetlost:D.Rosand Titians light as form and symbol , The Art Bulletin LVII 1975

20

umetnicke strategije.Jos od 20-ih godina dolazi do velike obnove arhitekture.Nakon pljacke Rima 1527 u Veneciji se okupljaju mnogi umetnici, kasnije dolaze mnogi umetnici iz Toskane i RimaSerlio, Celini.I Pjetro Aretino je mnogo doprineo novom uticaju Rima jer je imao kolekciju dela toskanskih majstora i rimska dela /Vazari, Roso Fjorentino/.U svojim pisanim delima on je isticao kao uzor Mikelandjela i Rafaela.Nije slucajno sto se sad javlja citava grupa umetnika koji prihvataju poruku centralnoitalijanskog manirizma.1541 u Veneciju dolazi Vazari i ostaje pola godine.On je sa sobom poneo Mikelandjelove crteze koje otkupljuje don Dijego Mendoza, ambasador Karla V u Veneciji.Vazari je tu dobio porudzbinu da oslika tavanicu Palazo Korner na kanalu Grande.To je unisteno, ali je bilo uzor za slikanje tavanica/uticace na Ticijana/.Pordenone radi za Santo Stefano i palaco Dukale-i to je unisteno, ali ce imati uticaja na Ticijana i na oslikavanje tavanica u Veneciji. Tavanica San Spirito in Izola Vazari je trebao da oslika tavanicu, medjutim on to nije uradio pa je posao preuzeo Ticijan i uradio:Ubistvo Avelja, Zrtvovanje Isaka i Trijumf Davida nad Golijatom. Cela ikonografija je bila uokvirena medaljonima cetiri svetih otaca katolicke crkve: Jeronim, Avgustin, Grgur Veliki-papa, Sveti Ambrozije i medaljonima cetiri jevandjelista.Ova ikonografija je tipoloska prefiguracija Hristove zrtve.15 Najvise je uticaj Pordenonijevih slika u Santo Stefano/sada izgubljenih/ ovde izrazen.Ima i uticaja Djulija Romana/Sala di Troja-Palazzo del Te/, kao i Koredja /kupola u San Djovani Evandjelista/.Voluminozne figure ostro skracene sa sirokim pokretima u raznim pravcima, ostri su kontrasti, odstupa od tonskog slikanja-slika skoro monohromatski, nema ritmickog jedinstva, koristi kjaro-skuro.Ticijan u potunosti prihvata maniristicke formule. Ticijanova dela dala su veliki znacaj u stvaranju slikarstva tavanice u Veneciji/sofita Veneziani?/.U Veneciji se rade drvene tavanice, dok su u Rimu kameni svodovi.Znacajni su i Vazari i Pordenone, ali je Ticicjan postavio normu koju su postovalali do kraja XVIII veka-Veroneze i Palama Djovani.T koristi perspektivno skracenje di soto in su-koji zahteva pogled odozgo.On ovde ostupa od prostornog kontiniteta, svaka slika ima svoj poseban okvir i zahteva odredjenu tacku posmatranja. Squola di San Giovanni U veneciji je takodje svodna dekoracija.Danas je dosta izgubljeno od nje.Ocuvana je Vizija Svetog Jovana na Patmosu-Vasington. Svi panaeli, koji su okruzivali sliku svetog Jovana upotpunjuju dekoraciju Apokalipse/puti, muske i zenske figure, glave/.Ovde se vidi uticaj Koredja, ali Ticijan je zainteresovan samo za iluzionisticku predstavu ljudske figure, dok Koredjo gradi jedan komplikovan prostor u kontinuitetu.Osim ljudske figure, ostale slike okolo su kvadri riportati-slike prenete na tavanicu bez skracenja.Ovde ima i groteschi-slicnost sa zenskim glavama fasade biblioteke Svetog Marka od Jakopa Sansovinija. Hronoloski ne pripada ovoj fazi, rec je o tavanici.To je unutrasnjost biblioteke Svetog marka od Jakopa Sansovija, cela je bila u duhu alla Romana, a cast da da izvede centralnu sliku pripala je Ticijanu/1559/.On je u oktagonu izveo Alegoriju bozanske premudrosti 1559, u vidu zenske figure koja drzi ogledalo, sa kupidonom.I ovde nema perspektivnog skracenja. Krunisanje trnovim vencem Slika je radjena za Santa maria della gracie u Milanu /1542-44/, sada je u Luvru.Istu temu je naslikao i kasnije, ona se nalazi u Minhenu i pripada VI fazi. U prvoj verziji su tu maniristicke cvrste figure suprostavljenih pokreta, u pozadini je rusticna, masivna arhitektura, podseca na palatu Del Te.Prostor je plitak, pravci kretanja figura razliciti. U drugoj verziji boje su razlivene, dolazi do blagog rastocavanja formi i boje.Duboka osecajnost. 1545 odlazi u Rim i radi portrete Farnezeovih: Portret pape Pavla III, Pavle III sa necacima/i portreti dece iz porodice farneze. Danaja16 Za Otavija Farnezea je radjena.Danas je u Napulju.Danaja je Persejeva majka, Zevsova ljubavnica.Literarni predlozak za ovu sliku su Ovidijeve Metamorfoze/najilustrovaniji anticki pesnik u
15

tipologija- scene iz Starog zaveta se tumace kao praslika Novog.To je teoloska disciplina koja se razvija jos od poslanice koricanima apostola Pavla. 16 Danaja je cerka kralja Akrisija, kome je receno da ce njegova kci roditi musko dete koje ce ga ubiti.Zato je zatocio kcer, ali je Zevs oplodio u vidu zlatne kise-rodila je Perseja.Saznavsi to, on ih je proterao, u kovcegu stizu do ostrva Serifa, kralj Serifa se zaljubljuje u Danaju, ona ga odbija, a on salje Perseja na opasnu ekspediciju-da mu donese glavu Gorgone, u kojoj mu pomazu Bogovi.On je daleki predak Herakla.

21

umetnosti renesanse/.Njegovu knjigu stampao je Lodoviko Dolce.Zbog njenog zatocenja u kuli i netelesne oplodnje, Danaja je tumacena i kao simbol vrline i nevinosti, ali je ona i alegorija Bogorodice jer je rodila Perseja /koji je zacet preko kise/, spasioca antickog vremena jer je ubio Gorgonu Meduzu. Ovde ima uticaja Mikelandjelove Lede, koju su mnogi kopirali, od Fontenbloa do Venecije.Vazari je kopije doneo u Veneciju, njih je otkupio Mendoza, pa ih je i Ticijan upoznao.Ona je za Ticijana izazov zbog svoje volumioznosti.I Ticijanova je snazna, voluminozna figura, on odstupa od tradicionalnih predstava /od Djordjonea/ i daje jednu herojsku Danaju ./, ova je sa kupidonom.pogledaj Danaju u Pradu/. Titije, Sizif, Tantal i Iksion17 1548 Ticijan odlazi u Ausburg, preko Gonzaga dolazi do Karla V.Za Mariju Madjarsku, cerku Karla V i regentkunju Nizozemske, radi u njenoj palati 1549.U cast dolaska Karla V ona narucuje mitoloske kompozicije po Ovidijevim Metarmofozama. Radi se o seriji likova cetiri prokletnika iz anticke mitologije, to su cetiri grsnika i stradlnika.Radi se o alegorezama mita.Njih opisuje Ovidije, a Ticijan ih predstavlja jedne naspram drugih.Titije je napao Ledu, majku Dijane i Apolona, a kaznjen je tako sto je vezan za zemlju, dok mu jastrebovi kidaju utrobu.Titije je simbol pozude.Lukrecije u O prirodi stvari tretira Titija kao simbol ljudskog ponasanja-seksualne izvitoperenosti. U palatama spanskih suverena ovakvi gresnici predstavljali su kaznu za sve one koji ne postuju spanske monarhe i njihovu lozu i vlast.to je vreme krize u Evropi, kada su spanski teolozi imali ulogu spasitelja.Sizif je osudjen da u hadu stalno gura stenu zbog sumnje u bozansku pravdu.On i Iksion nisu sacuvani.Iksion je pocinio ubistvo i Zevs mu je oprostio.Medjutim, ponovo je zgresio.Kada je kaznjen shvatio je tezinu greha i da treba ceniti dobrotvora. Sveti Jovan Krstitelj Ova slika iz 1542 je manifest principijelnih stavova koji su se formirali u delima venecijanskih literata, posebno Lodovika Dolcea.On pise o umetnosti XVI veka i posebno kao kvalitet istice: invencione, dizenjo i kolorito.Umetnik treba da sledi prirodu, ali i anticku skulpturu u mermeru i bronzi. V Faza 1550-1560 Radi velike porudzbine za Filipa II, koji postaje njegov glavni patron.Ticijan je bio prilicno slobodan, cak i u izboru teme sto je za XVI vek veoma neobicno.Iako radi za njega uglavnom ne napusta Veneciju.50-ih godina u Veneciji rade mladi umetnici-Tintoreto-radi za Skuola di San Marko Cudo roba, i Veroneze.Ticijan ostaje neprikosnoveni autoritet. Danaja U Pradu se cuva iz 50-ih godina.radjena je za Filipa II.Mogu se videti stilske i ikonografske promene: nema stuba, tu je pas, kupidon je zamenjen staricom/dadiljom/-Metamorfoza.Figura je sada manje muskulozna, manje krupna, senzualnija je-deheroizovana i demikelandjelizovana.To je eroticna kompozicija, sa plamtecim nebom i tamnim oblakom, izguzvanom posteljinom.U alegorezi danaja se povezuje sa Bogorodicom.Venecijanski kolorizam kulminirao je u Ticijanovom delu.Maniera di tocco-detalji slike/draperje/ radjeni su u slobodnim potezima/kao Rembrant,Hals/ u svakom trenutku potcinjeni celini, za razliku od modernog slikarstva. Cela ova decenija obelezena je radom za Filipa II, koji je porucivao mitoloske teme u kojima je Ticijan bio najslobodniji.Figure su jos uvek krupne, ali ne i misicave i muskulozne, pokreti dramaticni, ali ne teatralni.Dolazi do postepenog napustanja manirizma i povratku boji i svetlosti.
17

Iksion je ubio tasta, poludeo, a Zevs ga je ocistio i podario besmrtnost;on je opet pocinio greh, napastvuje Heru u vidu oblaka/Kentaur/;Zevs ga je razapeo na zapaljenom tocku, koji se vrti bez prestanka.Sizif je bio najmudriji i najlukaviji smrtnik.Razlog njegove patnje je sukob sa Zevsom-Sizif je okovao Tanatosa, po nalogu Zevsa Arej oslobadja Tanatosa, koji odvlaci Sizifa u Had, iz kojeg se on pomocu lukavstva oslobadja.Kaznjen je ili zato sto je ljudima odavao bozanske tajne ili zbog bezboznosti/silovao je cerku brata/.Po jednom predanju on je otac lukavog Odiseja.Tantal je Zevsov sin koji je zloupotrebio bozansku naklonost kaznjen je da u Hadu trpi vecitu glad i zedj.Ovu kaznu trpi ili zato sto je odavao bozanske tajne ili zato sto je krao nektar i ambroziju.Titije je sin Zevsa, on je div koji je odrastao pod zemljom.Titije je napao boginju Leto, zato je kaznjen-jastrebovi kudaju njegovu utrobu i hrane se jetrom.

22

Ticijan radi za Filipa II / Dijana18 i Adonis/ili Venera u Pradu, proveri/ , Dijana i Akteon19 i Dijana i Kalisto20.Ovidije je izvor.Slike su zamisljene kao parovi i po formatu i po temi, koloritu, dijagonalama.Ovi parovi predhode baroku zbog snaznih vertikala i dijagonala/cetiri dijagonale, zavese u uglovima anticipiraju barok/, dok izduzenost figura govori o uticaju maniruzma, ali ne vise centralnoitalijanskog, vec Parmidjaninovog/izduzene,arabeskne linije/. Akteon je posmatrao boginju dok se kupala sa ninfama, pa ga je Dijana pretvorila u jelena koga su psi rastrgali.Kalisto je ninfa zavetovana na devicanstvo.Jupiter je napao i ona je zatrudnela, a su ninfe videle da je trudna, dok su se kupale.Junona je ljubomorno pretvorila u medvedicu i sin ju je ustrelio, a Jupiter ih prenosi na nebo savezdje malog i velikog medveda. Venera i Adonis-za Filipa II. Zenski akt je predstavljen od pozadi, kao sto je Danaja zenski akt spreda.Ista poza pojavljuje se na reljefu Polikletov krevet sa predstavom Psihe, kao i na crtezima__, zatim u Vili Farnezini u Vencanju Psihe/ Rafael/. Izvor su Metarmofoze-ona ga moli da ne ide u Lov, on ipak odlazi i umire.Ovo je neobicna interpretacija.slika je bila poslata u London, pa i Sekspir opisuje Adonisov odlazak.Vracena je u Prado, a postoji i jedna verzija u New York-u.Ova slika je uticala na Rubensa i Velaskeza-pozajmili su iz nje pozu Venere.To je predstava ljudskih figura i zivotinja u prirodi, takav tip ce postati specijalnost venecijanske skole.Te figure su sastavni deo te prirode, a nisu samo nakalemljene u njoj.Kasnije ce ova tema postati omiljena u XIX veku/Covek u prirodi/. Ovo je ustvari studija ljudskog tela i pokazuje da je Ticijan vladao antickim predstavama, ali i predstavama rimskih slikara, koji su takodje gledali u antiku. Otmica Evrope i Oslobadjanje Andromede21 Izvor je opet Ovidije, ali su znacajna i neka religiozna dela za ove parove. Dolazi do pokusaja obnove vere.Tridenski koncil proklamuje novu religioznost.Ona se primecuje kod svih italijanskih umetnika, a pogotovo kod Ticijana.Filip II je glavni katolicki suveren u Evropi.On je terbao da obnovi katolicanstvo u Evropi i zato se zeni Marijom Tjudor. Martirijum Svetog Lorenca Postoje tri Ticijanove verzije.jednu je porucio Lorenco Mazola za grobnu kapelu posvecenu svetom Lorencu u Dei Kroci Feri, danas je to jezuitska crkva/u Veneciji/.Ticijan ovde radi in sittu. Druga verzija radjena je za Filipa II u spomen bitke kod Svetog Kventina, koja se odigrala na dan Svetog Lorenca, posle koje se Filip II odlucio da tu gradi Eskorijal. Treca verzija je izgubljena, ali je poznata preko kopija grafike Kornelijusa Korta, sa Ticijanovom autorizacijom.Pred kraj zivota Ticijan dozvoljava samo nekim umetnicima da kopiraju njegova dela. Svetlost dopire sa neba i ispod rostilja u prizoru mucenistva.Svetlost je formulisana po ugledu na Rafaelovo Oslobadjanje Petra u stanca delli Elidoro. Tu je i zenska anticka skulptura prekrivena velom.Ona drzi u ruci krilatu zensku figuru-pobedu.Zenske anticke figure ceste su u scenama mucenistva ranih hriscana, koje su oni odbili da postuju.Zasto je ovde predstavljena zenska anticka figura i zasto je pokrivena velom?Zasto drzi figuru pobede? Prudencije u IV veku-veliki latinski ali i hriscanski pesnik je opisao mucenistvo Svetog Laurencija.Knjiga je stampana tek pocetkom XVI veka.Prudencije pominje kako je boginja Vesta 22
18

Dijana je grcka boginja plodnosti, materinstva, divljaci, jednaka je grckoj Artemidi.Adonisa je prihvatila Afrodita i predala Persefoni, ali tada je izbio spor zbog izuzetne lepote decaka, koji je resen tako sto je veci deo godine provodio kod Afrodite, a manji kod Persefone.Adonis je bio strasveni lovac.Apolon je posllao na njega vepra koji ga je smrtno ranio.Iz njegove krvi nikle su ruze.On je simbol umiranja i ponovnog radjanja vegetacije 19 Akteon je lovac.Rastgali su sopstveni psi, tako ga je kaznila Artemida jer ju je video nagu kako se kupa, ili zato sto se hvalio da je bolji strelac.Pretvoren je u jelena 20 Kalisto je pratilja boginje Artemide, koja se zavetovala na nevinost i da ce ceo zivot posvetiti lovu i Boginji.Zevs je prevarom obljubio i preobrazio u medvedicu, da bi je zastitio od kazne Here.Medutim, postoji varijanta da je Artemida prilikom kupanja videla da je trudna i prognala, Ahera je pretvara u medvedicu, koju je sin zeleo da ubije, a da bi to sprecio Zevs ih je preneo u sazvezdje velikog i malog medveda. 21 Andromeda je zrtvovana morskom cudovistu, ali ju je spasio Persej.Ona bezi sa njim. 22 Rimska boganjima domaceg ognjisat, ali je znacajnija njena uloga u drzavnom kultu, cije je srediste drzavno ognjiste.Glavno zaduzenje njenih svestenica bilo je ocuvanje vecite vatre koja je gorela na drzavnom ognjistu-u likovnim umetnostima je prikazivano uvek pet vestalki jer se verovalo da jedna uvek ostaje kraj ognjista.Nosile su belu odecu, posebno cesljle kosu, a pri zrtvovanju su nosile beli veo.

23

videla svoj hram u trenutku mucenistva Svetog Laurencija pust i napusten.Zenska figura je boginja Vesta, a pobeda u njenoj ruci je simbol pobede hriscanstva nad paganstvom. To potvrdjuje i treca verzija Martirijuma poznata na osnovu grafike Kornelijusa, gde se u natpisu pominje nepobedivi spanski kralj Filip II, pa mucenistvo ranog hriscanskog sveca je simbol nove religioznosti i obnove koju treba da ostvari spanija i Filip II. La Gloria-Prado Jos vise pokazuje uticaj te nove religioznosti.Radjena je za Karla V, koji kada je abdicirao i otisao u Juste-mastir u Spaniji, gledao groznicavo u nju i nazivao je Strasnim sudom.Vazari je naziva-Sveto Trojstvo/i Ticijan/. To je skup svih svetih-od pre Hrista licnosti, starozavetne i novozavetne, okupljene na nebu oko svetog Trojstva.To je comunio sanctorum-brastvo blazenih.Avgustin je u Civitas dei opisao sve svete. Ali ovde su to sve starozavetne licnosti u donjem delu slike-Mojsije, Noje, Jezekilj, David, Sibile.Jezekilj se uvek tumacio kao prorok starsnog suda, kao i Eritrejska sibila, pa nije bez razloga sto je Karlo V nazivao ovu sliku Strasnim sudom.Sa desne strane su postavljeni clanovi carske porodiceKarlo V, Izabela Portugalaska, Filip II i Marija Madjarska.Oni ovde nisu dati kao donatori, raskosno odeveni, vec kao vaskrsle duse koje se mole bogu za spas.Marija ponizno pristupa svetom Trojstvuodstupila je od talijanske tradicije.Ona ovde nije Regina Coeli, vec je data kao Marija Posrednica. Figure svete Trojice su potpuno iste.Bog Otac i Bog Sin su gotovo identicni, a sveti Duh je u vidu goluba.To je postojalo na severu, ali u Italiji to nije bio slucaj.Izgleda su teolozi Karla V trazili da se u slici iskaze ideja koja je bila sustinski problem Istocne i Zapadne crkve.Radi se o pitanju proishodjenja svetig Duha, koje je i sustinsko pitanje raskola zapadne crkve.Doslo je do omaske u prevodjenju sa grckog na latinski.Ucenje Filokve oformljeno je u doba Karla Velikog?.Po tom ucenju sveti Duh proishodi iz i Oca i iz Sina.Istocna crkva smatra da sveti Duh proishodi iz oca.To je kapitalno pitanje koje se javilo u XVI veku u protestantizmu.Bitno je za pitanje umetnosti od sredine XVI veka i kasnije za barok.Zato Ticijan Oca i Sina isto prikazuje.U Italijanskoj umetnosti Otac je star i drzi u krilu sina, tu je i sveti Duh i krunisana Marija.

VI Faza 1560-1576 Po Vazariju slike iz ovog perioda mogu se videti samo iz daleka.Sada dolazi do dekomponovanja forme, pretakanja forme.Ticijan radi sirokim, brzim potezima, stvara titravu strukturu boje i svetlostidestruktualizacija forme, koju ce mnogo kasnije primenjivati francuski impresionisti.Taj manir naziva se maniera di tocco-manir mrlje.To smo kod Ticijana mogli primetiti i ranije, ali sada pred kraj njegovog stvaralastva dolazi vise do izrazaja.Za razliku od Djordjonea, njegova cetka je puna boje, dok je Djordjone nanosio boju u tankom sloju. Teribilita se vezuje za Mikelandjela, kod Ticijana se ona takodje oseca, ali je iskazivana samo slikarskim sredstvima-bojom i svetloscu.Osecaj demonskog je maniristicka karakteristika, sto se postize izoblicenjem forme i izrazom lica.Ticijan to ponovo postize rasprskavanjem boje/emocionalana dubina/. Krunisanje trnovim vencem-iz Minhena je izvanredan primer faze maniera di tocco. Nimfa i pastir-Bec Pretvara povrsinu slike u sklop senki i boje.Literarni izvor za ovu kompoziciju Ticijan je opet nasao u Ovidiju, u Pisma mitskih zena/Heroides/.To je prica o nimfi Enoni i Parisu, oni su u odvojenim svetovima.Heroides su po Ovidiju pisma velikih ljubavnika proslosti.Enona je bila prva Parisova zena, ali je znala da ce se ozeniti Jelenom, pa je melanholija na slici odraz njene spoznaje o teme.Paris je na planini Idi ziveo sa nimfom.na slici vidimo opis bracne postelje.Melanholicna atmosfera slike. Kaznjavanje Marsije Prema mitu Aplon i Marsija su se takmicili svirajuci na svojim instrumentima u gradu Kibeli.Zahvaljujuci lukavstvu Apolon ga je pobedio i surovo kaznio/odrao mu kozu, a ovaj je umro u najgorim mukama/.Bog je pobedio svirajuci na bozanskom instrumentu/lira/, nad covekom.Na violi-

24

Lira da braco-svira jedan mladic.Predpostavlja se da je to Orfej 23.Orficka muzika je bila znacajna u neoplatonizmu.Ona oslobadja ljudsku dusu od tela i njenom uzdizanju u ljusdke sfere. Tu je i kralj Mida24 sa magarecim usima-koje opet aludiraju na muzicko nadmetanje coveka sa bogom, i na kaznu.Smatra se da je to lik Ticijana, koji meditira. Ova slika je neka vrsta umetnicke alegorije, koja istice trijumf bozanske umetnosti.Ali ona je i moralna alegorija, cak i kosmoloska-bozanska harmonija, koja pobedjuje nad ljudskom. Svaka mitoloska alegorija sadrzi u sebi vise nivoa-alegoreza.Ova se moze tumaciti i kao alegorija Hrista.marsija koji strada i pati je Hrist koji ce dovesti do spasenja.Dakle, mogu se podvuci tri nivoa znacenja:umetnicka alegorija, moralna alegorija i mesijanska alegorija. Postoji prica o Venecijancu koga su Turci nakon bitke kod Lepanta 1571 zivog odrali.Taj dogadjaj je odjeknuo u Evropi.Verovatno je Ticijan bio isprovociran ovim dogadjajem, te je naslikao ovu temu. Pieta Zavrsena je posle Ticijanove smrti 1576, Palme il Djovano je zavrsio andjela.danas je u Venecijanskoj akademiji.Po literarnim izvorima Ticijan ju je namenio za svoj grob u kapeli dei Christo u crkvi Santa Maria Gloriosa dei Frari.Ovo je remek delo venecijanskog slikarstva. Marija Magdalena izlece iz prostora slike i najavljuje barok tim snaznim pokretom.Sibila Helespontika-grca sibila, smatra se da je najavila Hristovu smrt ali i Vaskrsenje, a Mojsije je tu jer je doneo zakone i jer je Hristov predak.Tema je eshatoloska-vaskrs i spas.Ticijan je predstavio sam sebe u liku coveka koji kleci.To bi mogao biti Jov ili Josif iz Arimateje.Ako je to Jov, Ticijan se moli Bogu za spasenje, sto je u skladu sa funeralnom namenom slike. Na figuri Sibile je reljef podignute ruke.To je tumaceno kao ex voto-spas od kuge.sam Ticijan je umro od kuge. Ova slika je kvadro riportato-preneta slika.Zamisljena je kao stafelajna slika, pa se prenosi na svodpreneta slika.Kada su oblici iluzionisticki skraceni /pod uglom od 45 stepeni/, pa se mogu dobro videti sa zemlje-sistem kvadrature-iluzionizam.Ticijan skracuje samo figuru, a Veroneze i figuru i arhitekturu i pejzaz.Sve sto se penje na tavanicu od Mantenje je iluzionisticko slikarstvo, jer pruza iluziju produzetka prostora/kada je u okviru to je kvadro riportato/.taj proces ide do potpunog iluzionizma jezuitskih crkava/kada ugao ide vise od 45 stepeni/. 2. Portreti/predavanja/ U renesansi se smatralo da je slikar savladao zanat ukoliko je savladao ljudsku figuru i figuru konja/Leonardo, Direr/. Ticijan je udario temelje modernoj portretnoj umetnosti, jer je slikajuci Habzburske vladare utemeljio obrasce prikazivanja koji su se postovali sve do XIX veka, pa cak i kada se pojavljuje fotografija-poze su pozajmljene sa slika.Jedan od tih Ticijanovih obrazaca je i konjanicki portret, zatim lovacki portret, portret vladara u stojecem stavu i portret u sedecem stavu.Stojeci lik u punoj velicini je jedna od najvecih inovacija/oni su u oklopu/.Pre Ticijana je stojeci portret slikao Luka Kranah, Strikl i Zajazenger.Svi oni su radili za habzburski dvor-to je nemacki uticaj na Ticijana.On nije izmislio ove slikarske obrasce, vec im je dao sveopsti karakter i oni su od tada prihvaceni u Evropskoj umetnosti.Ticijan je dao vladarskom portretu i tipovima snagu evropskog kanona.Sve to nebi bilo tako uticajno da nije dobilo svoju teoriju-Lomacov traktat o slikarstvu sa kraja XVI veka.On je fiksirao u tekstu ono sto je Ticijan uradio u slikarskoj formi.Lomaco daje teorijsku podlogu koja ce biti delotvorna do doba romantizma. Problem renesansnog, pa i Ticijanovog portreta, podrazumeva razmisljanje o vise cinjenica.U portretnoj umetnosti postoji kontinuitet od antike, preko srednjeg veka do renesanse.Slikari su se inspirisali Plinijem starijim, koji govori o portretima.Najuticajnija knjiga je Aristotelova Peotika i njegov koncept mimezis-portret je slika slicnosti, podrazavanje.Aristotel daje filozofski smisao
23

Najcuveniji mitski svirac, pevac i pesnik, Apolon mu je podario liru sa sedam zica, a on je dodao jos dve da bi ih bilo isto koliko i muza.On je sisao u podzemlje po Euridiku, ali je po drugi put izgubio voljenu zenu.Orficari su verovali u bozansku prirodu ljudske duse i prvobitni greh, dusa se ekstazom, inicijacijom i asketizmom cisti i vraca na nebo. 24 Mida je poznat po svom bogatstvu i mudrosti.Magarece usi dobio je kao kaznu jer je u muzickom takmicenju Apolona i Pana, smatrao da je presuda da je Apolon bolji nepravedna.On je i simbol ljudske gluposti i pohlepe.

25

mimezisu.Bitan je i Lomacov traktat za maniristicki koncept portreta.On je nastao 80-ih XVI veka, a do tada je vec sve ustanovljeno u praksi.Posebno je u tome vazna uloga Ticijana/on kao literarni predlozak za portrete koristi Dvoranina od Kastiljonea/. Dva sustinska fenomena renesanse bitna su razumevanje portreta: Pojava Individue Novi koncept Dvora Moze se uciniti kontradiktorno, ali u renesansi su ta dva fenomena u saglasju.Dvor je sveuciliste renesansne kulture i pozornica nive individue-dvoranina.On je vise simbol, emanacija ukupne intelektualne kulture renesanse.Anticka antropocentricnost i srednjovekovna koncepcija coveka kao bozije kreacije, pogodovale su renesansnoj pojavi individualizma.Postavlja se pitanje da li portret moze da bude definisan kao portret individue?Burkart kaze da je renesansni covek razlicit od srednjovekovnog jer se izdvaja iz grupe.Danasnja istorija smatra da je renesansna individua mnogo vise vezana za grupu.Da li ona portret moze da se tumaci kao portret individue, jer je taj lik javni-on je modelovan drustvom kojem pripada. Ticijanovo slikarstvo pokriva skoro citav XVI vek, ali ne samo hronoloski, vec ono izarazava sve one principe XVI veka.On prvi postavlja principe predstavljanja vladara i humanista koji ce biti neprikosnoveni sve do romantizma, ali i do danas u zanru portreta. Portrete ne treba posmatrati hronoloski-po fazama, vec ih treba podeliti po tipu: 1. Vladarski portreti 2. Portreti Humanista 3. Zenski portreti 4. Deciji portreti/Henesi kaze da je on prvi pravi portretista dece u istoriji umetnosti/. Sacuvano ih je vise od 100.U njima se ogleda istorija Evrope i Italije XVI veka, a sa druge strane portretima je davao psiholosku dimenziju coveka.To je spoj istorije i psihologije. XVI vek je obilovao traktatima, ne samo iz oblasti umetnosti. Baldassare Castiglione pise Il cortegiano 1526 godine.U njemu je dat ideal univerzalnog coveka sa klasicnim obrazovanjem, on je ugladjen, poseduje sklonosti ka muzici, slikarstvu... Traktat o slikarstvu, skulpturi i arhitekturi Paola Lomaca izdat je nakon Ticijanove smrti/krajem XVI veka/, ali je u njemu summa svega onoga sto se desava u XVI veku, a cak tri poglavlja se odnose na portret.Koncept vladarskog portreta formulisan je prvo u praksi, pa potom sumiran u ovom traktatu.Lomaco kaze da se licnost ne predstavlja onako kako ona zaista izgleda, vec se predstavlja ono cega je ona ideal/otelotvorenje vladara, humaniste/.Osnovni koncepti vladarskog portreta su: Maesta-uzvisenost, velicanstvenost Grandezza-velicina, velicanstvenost, osobina koju slikar treba portretisanom da podari i ako je sam ne poseduje Nobilita-plemenitost Gravita-ozbiljnost, dostojanstvo, tezina. Pravila dekoruma odredjuju sta prilici jednoj istorijskoj temi ili licnosti, koje slikar predstavlja.Vladar mora biti predstavljen sa zezlom ili krunom, humanista sa knjigom, vojvoda sa oklopom ili macem. Sve te Lomacove sugestije ostvarene su vec 30-ih i 40-ih XVI veka kod Ticijana.On je portretisao najznacajnije licnosti XVI veka/Karlo V, Filip II- pa su oni svakako morali biti reprezentativno predstavljeni/. Nesto malo kasnije firentinski maniristi su takodje stvorili tip idealnog portreta, pa cak su isli i korak dalje-oduzimali su svaki emotivni i senzibilini element portretu /kao Broncino/, pa se namerno ide na stilizovanje i ornamentalizaciju odece, da bi udaljili, distancirali portretisanog.Vladar se postavlja kao neprikosnoveno bice van sveta smrtnika.25 I ako je ziveo na dvorovima, Ticijan nije bio dvorski slikar.Imao je uvek slobodu.On je svojim portretima davao i emocionalnu komponenetu, pored tog idealnog lika. On je bio prijatelj sa Pjetrom Aretinom, koji ce ga povezati sa porodicom D' Este /Ferara/, sa Alfonsom I i njegovom sestrom Izabelom.Preko njih je dosao do vladara Mantove. Portret Federika II Gonzage
25

Pogledaj u manirizmu-Portret XVI veka.

26

Portret olicava sva ona pravila, koja savetuju slikanje atributa moci.On je predstavljen sa macem, pored njega je pas.On je bio porucilac i nekih drugih tema, a najbitnije je da ga je on upoznao sa Karlom V. *To je prvi njegov vladarski ortret nastao sredinom 20-ih godina.Ovaj portret otkriva idealni karakter mladog plemica:ziva, a ipak harmonicna priroda, ljupka ozbiljnost koja nagovestava nadmoc legitimne vlasti.Markiz od Mantove je predstavljen mlad, zeljan zadovoljstva, ali svestan odgovornosti svog polozaja.*26 Karlo V27Poslednji evropski vladar, koji je negovao ideju imperium romarum?-carstvo koje drzi pod svojim okriljem hriscane.U pocetku je vrlo tolerantan prema Luteru, zatim ga je proterao.Kod Pavije 1525 pobedjuje Fransoa I, 1527 kao trijumf nakon te bitke usledila je Sacco di Roma. Papa Kliment VII je 1532 u Ahenu krunisao Karla V za cara Svetog Rimskog carstava 28.Ticijan ga je sreo u Bolonji.Karlo od njega trazi portret, i to u celoj velicini.Ta vrsta portreta je severnjacki izum Jakoba Zajzengera.Veze Venecije i Severa su stalno odrzavane/bitna je stamparija u Aldo ?, koja je snabdevala Vitemberski univerzitet./.Venecijanski slikari Karpaco i Di Breso rade portrete viteza.To su dve stojece figure u punoj velicini, uradjene pre Ticijana.One su rezultat stalne veze Venecije sa Nemackom.Medjutim, tek sa Ticijanovim delom ovaj tip portreta se uvrstio i bio sve do romantizma neprikosnoven. *1533 godine Ticijan je u Bolonji slikao Karla V/Prado/.Pozivajuci Ticijana na Kongres u Augsburgu, sto je bio trenutak najveceg politickog trijumfa, Karlo V je portretnom slikarstvu dao istorijsku i socijalnu funkciju.Pocevsi od Karla V sa psom, koji postaje prototip dvorskih portreta, do Karla V na konju, vladarski portreti predstavljaju ideologiju moci tako snazno da se ne moze stvoriti ikonografija koja bi bolje objasnila katolicki autoritet u Evropi XVI veka. Konjanicki portret Karla V i Karlo V u fotelji su u celom nizu vladarskih portreta posebno znacajni, jer ilustruju dvojnu ulogu vladarskog velicanstva, koje, prema definiciji na pocetku Justinijanovog dela Corpus Iuris-ne sme biti ukraseno samo oruzjem, vec i naoruzano zakonima, tako da i u ratnim i u mirnim vremenima moze dobro vladati.* Karlo V sa psom Svaki Ticijanov portret je otelotvorenje nekog principa.Koncept vladarskog portreta umetnici pokusavaju da definisu, uglavnom oslanjajuci se na anticke postulate.Tokom XVI veka na habzburskom dvoru dolazi do pomeranja, a taj probelem nije resen sve do Ticijana/Masimilijan je nezadovoljan svojim portretima/Portreti su povezani sa teorijom o prirodnom i politickom telu vladara.Prirodno telo predstavlja privatno lice vladara, a politicko-ono koje nikada ne umire, javnu individuu, koja nije podlozna koruptabilnosti. Ticijan je ponovio sliku Jakoba Zajzengera, samo sto je kod njega akcesorij bio veci.Ticijan je kratkim rezovima sustinski izmenio koncept.Ideologija habzburske spanske grane, koja prihvata ideju Dei gracia29, je ovde elborirana.Vladar je obogotvoren/vreme apsolutnih monarhija/.Karlo V je umeo da nosi taj koncept idealnog vladara, a ticijan je to vizualizovao.Ovo je vreme velikih turbulencija u Evropi /katolici-protestanti/, karlo V je vladar velike zemlje, gde je napad na zemlju tumacen kao napad na veru. Figura zauzima ceo prostor slike .Ona je jarko osvetljena, a pozadina je tamna.Ovde mozemo videti sve osnovne koncepte vladarskog portreta/maesta, grandeca.../.Figura je veca od prirodne velicine.izrazita vertikala tela koja odrazava dignitas olaksana je kontrapostom i rukom na boku. Kao i kod Dvorjanina morale su se istaci kardinalne vrline.car mora biti : -Mudar(prudencia/, -Umeren /temperanca, nama insistiranja na raskosi/,
26

Zvezdica u poglavlju o portretima oznacava koriscenu literaturu-Freedberg, Hart, Hennessy, Paolucci, Panofski, Murray, Steer. 27 Odnos habzburske dinastije prema umetnost je veoma bitan, narocito je to vidljivo kroz efemernu umetnost.Ideja o dva tela vladara-prirodno I politicko.Politicko telo nije koruptibilno, ono nikada ne umire I ono olicava njegovo vladarsko dostojansto. 28 Koje po Volteru nije ni sveto, ni rimsko, a ni carstvo. 29 Vlasta data od Boga I vladar je odgovoran samo Bogu

27

-Mora da odrazava snagu-tu je mac, vazno je da on nedominira, mac je nesto sto nije tako ocito.To je Mac Vere-Rec bozija30.Mac je simbol borbe protiv jeresi.car se predstavlja kao veci katolik od pape. -Oko okovratnika na jednostavnom koncu visi orden zlatnog runa-reda koji je sam karlo osnovao/glavni zavet bio je umreti za veru/.U tom atributu se iskazuje njegova vera. -Pas koji se pojavljuje sa Karlom oznacava kontrolu nad teritorijom, drzavom, podanicima.On je zauzdan, a karlo ga drzi lezerno sa dva prsta. Konjanicki portret Karla V 1548 Ticijan je bio pozvan u Augsburg, prestonu palatu Karla V.Docekan je sa najvisim pocastima.Tada je Karlo narucio ovaj portret kao uspomenu na Bitku kod Milberga iz 1547 protiv protestanske lige, koja se dozivljavala kao bitka spasa Svetog Rimskog carstva i Katolicanstva/ona je bila velika pobeda katolicanstva nad protestantima/. Izgleda da je Karlo V tacno znao kako da bude predstavljen: -konj je dat u kasu-to se preuzima iz anticke umetnosti sa novca.Marko Aurelije je uzor/konj i skulptura, verovalo se da je to Konstantin/ -koplje je u ruci-car nema mac, sto bi se ocekivalo, i to kao klasicna rimska hasta?.Prvo, to je simbol hriscanskih branilaca vere/Arhandjel Mihajlo, Djordje/, ali i simbol vojne vrhovne moci u Rimu/tako su predstavljani rimski imperatori kada odlaze u boj i kada se vracaju kao pobednici/31.Karlo V je trazio da ga predstavi kao da tek polazi u boj, i cela slika odise napetoscu pred bitku koja tek treba da se desi. Pjetro Aretino je savetovao dve zenske figure kao personifikacije, ali Ticijan nije zeleo da ih predstavi jer to nije alegorijska, vec istorijska slika. *Karlo V je predstavljen perfektnom slikom, tako da je delotvoran isto koliko i bilo koji politicki manifest koncepta apsolutne monarhije.U tom smislu ovaj lik velikog vladara se smatra novom ikonografijom u portretnom zanru.Portret ne predtsavlja samu bitku, ali je pejzaz prenosio njeno raspolozenje.Ticijan dodaje dramaticnu vezu figure i pejzaza, koju je razvio u religioznimdelima ovog doba. Posebno znacajno u tumacenju ovog portreta jeste cinjenica da su vojskovodje, tj. monarsi nosili mac ili palicu kao prihvaceni simbol vlasti, a Karlo je predstavljen sa kopljem.Dva su razloga su postojala za ovakvu izmenu, predhodno objasnjena.Portret je trebao da predstavi Karla V u duploj ulozi, kao hriscanskog viteza-milites cristianus, i kao rimskog cezara u profectio augusti.Odatle sledi da je namera narucioca, slikarevog patrona i samog slikara bila da se naglasi vaznost bitke, kojom je spasena katolicka vera i Sveto Rimsko carstvo. 32Za ovaj portret mogli bismo reci da je zvanican, dostojanstven, reprezentativan, da oslikava vladara u trenutku posebno vaznim za njegov licni renome, i renome drzave i vere koju zastupa i brani.* Karlo V u fotelji Nastao takodje u Augsburgu 1548.Duhovni parnjak onog na konju, jer je otelotvorenje politicke moci, dok je prethodni otelotvorenje vojne moci.Karlo je obucen kao bankari onog vremena, ima samo orden zlatnog runa, nema zezlo vec stap/znak da je bolovao od upale zglobova/.To je vrsta nereprezentativnog portreta u smislu spoljasnjih atributa, ali iz njega zraci moc-po pogledu, polozaju, izrazu.Upravo za Ticijana je tipicno da i bez nekih simbola uspe da ostvari utisak da se radi o licnosti velike moci i ugleda. *Nijedan spoljasnji znak njegovog vladarskog cina nije tu kao dokaz.Cak ni orden Zlatnog runa, njegov jedini ukras, nije na crvenoj traci kao sto je to bilo uobicajeno za neformalne prilike, vec je na tamnoj, jedva vidljivoj na njegovoj odeci.Poza Karla je toliko prirodna i opustena da se moze verovati da je vladareva navika bila da se povuce u ugao i samije.O neobaveznosti ove situacije govori i stap, predstavljen umesto skiptra.Stap upucuje na bolest i karakterise ga kao ljudsko bice, ljudskog mucenika.
30 31

Pavlova Poslanica Efescima Profectio Augusti-kada odlazi, Adventio Augusti-kada se vraca kao trijumfator.Rimski imperatori su bili legalni predhodnici karla V.Sve se to cesto predstavljalo na rimskom novcu.Vrlo je moguce da je na Ticijana uticala neka medalja. 32 Portretom Karla V ticijan zapocinje tradiciju Konjanickih portreta, koju ce nastaviti Rubens, Van dajk, Velaskez u XVIII veku.Ovaj rad je posebno uticao na Rubensa i Velaskeza i njihove portrete Filipa IV Spanskog, koga su oni, ipak, predstavili sa palicom.

28

Ticijan je svojim majstorstvom uspeo da ovog povucenog gospodina srednjih godina, ozivi kao gospodara vise od pola naseljenog univerzuma.Taj utisak pojacava odeca casti, stub i odnos izmedju figure i polja.Posmatrac oseca da je prisustvu vladara, ne samo u izrazu njegovog lica, vec prvenstveno u dostojanstvu njegove poze: u kontrastu izmedju uspravljenog stava tela i nonsalantne poze nogu, i u otmenom polozaju ruku.Jedna ruka je gola, a druga sa rukavicom.Ovakve ruke izrazavaju potpunu kontrolu nad sobom i drugima.Panofski kaze da kao sto je Konjanicki portret Karla V prvi samozadovoljni, nealegoricni i neceremonijalni konjanicki portret u istoriji slikarstva, tako je i Portret Karla V u fotelji prvi samozadovoljni, nealegoricni i neceremonijalni pojedinacni portret koji pokazuje licnost u sedecoj pozi. Portret Filipa II To je stojeci portret.Ticijan je uradio nekoliko njegovih portreta, a ovaj je iz vremena kada Filip jos nije bio kralj.Sada je u Madridu. Portret Filipa II u fotelji Tu je vec sa zezlom, oko 1555 je nastao.Filip II je bio Ticijanov najznacajniji patron/oko 25 slika/.Retko je slikar imao takvu slobodu u odnosu sa kraljem, pa cak i da bira temu, kao Ticijan. Portret Alfonsa d' Avalosa Ovo je trocetvrtinski portret markiza.Po pokretu ruke vidi se da je oratorski gest u pitanju.Markiz je dat u oklopu, a bio je general Karla V.Ticijan je jos 30-ih godina uradio njegov trocetvrtinski portret u oklopu.Ovde je sem portreta trebalo ilustrovati i jedan dogadjaj, koji se dogodio u vreme rata sa Turskom, kada je doslo do pobune u vojsci.Pobunu je Alonso smirivao i taj trenutak potpunog trijumfa, i ovaj gest ispruzene ruke takodje je pozajmljen iz anticke umetnosti.To je allocutio Augusti/obracanje imperatora vojsci/. Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti. *Portret je nastao 1538.Po plasticnoj snazi forme/lice i pogled/, strogom uzdrzavanju i po pokazivanju aristokratskog ponasanja, ovaj portret je blizak portretima Visokog manitizma u meri u kojoj im se Ticijan najvise priblizio. Portret Franceska Maria della Rovere *U periodu izmedju 1536-39 Ticijan je slikao porterete Francesca Marie della Rovere i njegove zene vojvotkinje Eleonore Gonzaga.Prvi plan za portret vojvode bio je stojeci portret u punoj duzini, koji je skracen na tri cetvrtine duzine.Oba ova portreta su svecani, radjeni u duhu koji Ticijan ranije nije primenjivao.Ovi modeli su takvi da treba da prenesu duh polozaja koji je vise od njihove licne aristokratije.Oni lako nose svoju pozu, koja govori da im je dostojanstveno drzanje urodjeno.Ovakav efekat je ostvaren jednostavnim sredstvima: neobicno sirokim formatom, naglasenom sirinom oblika i pravolinijskim elementima.Vojvoda je predstavljen u jednostavnoj pozi, kako se odmara, ali oblici koji stvaraju njegov oklop i kontrolisano svetlo na njemu stvaraju ogromnu energiju. 33* Panofski je smatrao da je to komemorativni portret, ali novija tumacenja su to opovrgla.On je vojvoda od Urbina, dat je trocetvrtinskom portretu u oklopu/simbol vlasti vojvode/ sa zezlom u ruci, koje je dobio od Venecije.Aretinov sonet govori sta ta zezla predstavljaju.Osim ovog koji je dobio od uprave Venecije, jos dva zezla su na zidu.Jedno je od crkve, drugo od Firence, a hrastov stap je simbol postojansti hriscanske vere. Portret kapetana sa Kupidonom i psom Ovo je verovatno jedan od clanova iz kuce Gonzaga.Predstavljen je kao mars/bog rata/.Ovo je istorijski, ali i alegorijski portret.U jednom Aretinovom sonetu se jedan Gonzaga oslovljava kao Mars, pa je mozda to on, ali svakako je to jedan od generala Karla V koji su bili iz najuglednijih porodica /Medici, D'Este, Gonzage/. Porteti duzdeva Venecija je uvek imala svog oficijelnog slikara koji je bio duzan da slika duzda.Kao slikara Serenissime-Mletacke republike, Ticijanova duznost bila je da portretise svakog novoizabranog duzda u naslednom portretu koji je zatim stajao u Sala del Maggior Consiglio, i na zavetnoj slici koja je stajala u Sala del Collegio.Ticijanovi portreti duzdeva vecinom su radjeni u profilu. Duzd Andrea Griti
33

ovaj portret je preuzeo nesto od karaktera serije slika Imperatora koje je radio u Mantovi.

29

Andrea Griti je verovatno najznacajniji duzd XVI veka jer upravlja Venecijom 20-ih i 30-ih godina, kada joj je pretila opasnost od Kambrejske lige.On je shvatio da Venecija prestaje da bude vojna sila, ali je imao strategiju da bude kulturna i umetnicka sila, pa je primio u Veneciji nakon pljacke Rima mnoge znacajne ljude/Aretino..., podrzao kompozitora Vilera/.Ovaj portret je mozda nastao i posle smrti Gritija.Jedan je od najuspelijih-Griti je predstavljen u pokretu.On i Ticijan su bili prijatelji. *Ticijan je radio energicnim potezima cetkice, sto je sluzilo dinamicnoj koncepciji duzda, koji koraca kao na ceremonijalnim procesijama.Tako staticni portret postaje portret akcije.Kako ovaj portret nije bio zvanican, Ticijan je bio slobodan da duzda okarakterise kao individuu.Za njega je on bio najupecatljiviji, najimpresivniji duzd.34* Portret vojvode od Atrija *Zanimljiv portret jer pokazuje tip portreta u punoj duzini koji je Ticijan stvorio u ovo vreme.Ovo je prava slika njegovog kasnog stila-on figuru postavlja naspram pejzaza neizmerne vizuelne lepote.Na magican nacin povezuje forme u prvom planu i prostor u pozadini. Porteri crkvenih velikodostojnika Prvi portret iz papske porodice Farneze je jedno dete/R.Farneze sl 113/. Ticijan dolazi u Rim, tada je bio porucen Portret pape Pavla III On ovde istovremeno ispunjava one zahteve koje ce kasnije formulisati Lomaco/ideal vlasti, moci/, ali prikazuje i jednog starog, razocaranog coveka.*1534 Ticijan je uradio prvi portret Pavla III /153449/.On je ovde primenio vec ustanovljeni format portreta papa i visokih prelata, koje su ranije slikali Rafael i Sebastijano del Pjombo.Medjutim, on je lik pape naslikao sa takvom originalnoscu likovnog jezika da se ovaj portret vreduje kao remek delo zanra.Papine crte lica su snazno uzete iz zivota, tezeci da pokazu i fizicku slicnost i visoko inteligentnu licnost pape.Pocetna tacka za ovaj portret bio je Rafaelov portret Julija II.U poredjenju sa njim Ticijan je bio svesniji osobenosti ljudske ruke i upravo ta potrosena ruka, koja viri iz odore je ono cemu dugujemo iluziju svetog tela.Iako je Ticijan naslikao coveka u vec poodmaklim godinama, njegove oci i ruke projektuju energiju kojom mrsavi starac vlada.* Portert pape Pavla III sa necacima-Kardinalom Aleksandrom Farneze i princom Otaviom Farneze Rec je o trostrukom portretu.To nije Ticijanov izum vec Rafaelov.Rafael radi portret Lava X sa necacima- Djulijem Medicijem/potonji Kliment VII/ i Lodovikom de Rosijem i on je postavio to pravilo.Medjutim, Ticijan je promenio kompozicionu semu te slike.On prikazuje tri licnosti u punoj velicini, sto je bio format rezervisan za pape ili princeve.Ticijan ovde kombinuje podredjenost i koordinaciju-dok su kod Rafaela oba kardinala u pozadini, Ticijan Otavia pomera u plan koji je nesto ispred plana u kome je papa.Kod Rafaela svi sede, dok ovde samo papa sedi, malo je povucen, sto doprinosi psiholoskoj napetosti, a Otavio je u prvom planu slike.Ticijanova kompozicija uvodi element fizicke aktivnosti i emocionalne tenzije, dosada nevidjene u portretnom slikarstvu.Otavio je trebao da nasledi papinog sina koji je ubijen/trebao je da nasledi Parmu i Pjacencu/.Medjutim stvorio se niz zavrzlama u koje su se umesali Francuzi i Karlo V oko vih oblasti, koje papa zeli da vrati papskoj drzavi.Otavio je radio zakulisne radnje, sto je papa otkrio i sto ga je veoma pogodilo.Slika je prvorazredni istorijski fakat.Otavio je u prvom planu, a Aleksandar je skroz iza./i on je ucestvovao u tim radnjama/.Cela ta kompoziciona sema govori da nesto nije u redu.Otud i podozriv papin pogled.Postavka ove tri licnosti pokazuje da je Ticijan uocio poremecaje u porodici Farneze.Tako, dok Kardinal Alesandro ostaje hladno povucen, mirno gledajuci u posmtraca, papa gleda u svog idola, mladog Otavija, sa dubokim nepoverenjem.Sam Otavio, svom dedi prilazi sa ulizivackom naklonoscu, pokretom istovremeno nategnutim i elasticnim. Ticijan se ovde vraca klasicnim uzorima-rimskom reljefu koji je danas u Vatikanu Rodjenje Baha, na kome figure Jupitera, Merkura i Baha nagovestavaju grupu starog pape sa rodjacima .Na koriscenje klasicnog reljefa navodi i upotreba cistog profila, koji je Ticijan predstavljao samo u donatorskim portretima. Poza Otavija u potpunom profilu, sa duboko naklonjenom glavom, i telom u dvorskom poklonu, gotovo doslovno ponavlja pozu Merkura 35, sto je netipicno za Ticijana- u XVI veku pun profil je potpuno prevazidjen.Ticijan je cesto pozajmljivao iz anticke umetnosti.
34 35

Radio je i portret duzda Franceska Veniera i Portret vojvode od Atrija.Svi su nastali oko 1540-50. Merkur je kurir bogova i zastitnik ucenjaka, trgovaca i lopova, jednako zeljan da udovalji, ali i jednako nepoverljiv.

30

Trostruki portret Pavla III sa rodjacima, kao nijedan pre, pokazuje oronulu pojavu pape.Nikada pre toga nijedan papa nije prikazan kao senilan starac kojim manipulise njegova porodica.Ovaj portret je i dokaz Ticijanovog vrhunskog kolorizma.Koristi nekoliko nijansi crvene/zasicena cinober, karmin crvena/ i pored nje jedino nijanse braon, sive i crne. 36 Portret kardinala Aleksandra Farnezea Biret-bereat i grimizni ogrtac-kardinalska odeca.To je reprezentativni portret. Portret kardinala Pjetra Bemba Pjetro Bembo je jedan od najznacajnijih humanista XVI veka.1539 godine postao je kardinal.Poznat je po traktatu Gli Asolani-Traktat o ljubavi.Pisan je u neoplatonicarskom duhu, a posvecen je Lukreciji Bordziji, jednoj od velikih patrona umetnosti.Sam Bembo je sustinska figura Dvoranina Kastljonea, kome je on bio velika inspiracija kao obrazovan covek.Bembo je veliki poznavalac anticke knjizevnosti.Bio je bibliotekar crkve svetog Marka-Marciana /Sansovini/.On je licni prijatelj-portret je veoma uspeo.Ticijan je znao da je on bio veliki pobornik anticke knjizevnosti/Ciceron/.On je stvorio danasnji knjizevni italijanski jezik, na osnovu puckog.Po pokretu ruke, on je dat u oratorskom gestukoji ukazuje na jezik i knjizevnost. Portreti humanista Rani portreti Ticijana su pod velikim uticajem Djordjonea-iz tamne pozadine izranja osvetljeni lik/kontrast/.Vlada kontemplativna atmosfera, melanholicni setni izrazi lica, ali po dozi realisticnosti i vitalnosti, on se vec u ranom periodu odvaja od Djordjoneovih likova, koji su svi u nekoj atmosferi sna- sogno.Uvek postoji pregrada na kojoj su u ranijim godinama ispisani Ticijanovi inicijali.Kasnije se ta parapetna ploca gubi na Ticijanovim portretima.Ona je odvajala portretisanog od posmatraca. Portret coveka tzv L'Arioso Ranije se mislilo da je to portret knjizevnika Lodovika Ariosta- pisac Besni Orlando.On je prvi veliki knjizevnik, koji je u svom delu pomenuo Ticijana, vezan je za dvor D'Esta. Koncert *Ovo je grupni portret jer je figurama data snaga portretne individualnosti, one deluju realno, kao sto je cin koncerta bio realan.Portret je humanisticki jer predstavlja zajednicko stvaranje muzike.Slika nas podseca da je muzika u Veneciji XVI veka bila deo dzentlmenskog obrazovanja.Znacajno je i to da slika upucuje na tri doba coveka, i time na vaznost muzike tokom citavog zivota civilizovanog coveka. Postoji veza sa Djordjoneovim Tri uzrasta coveka-kontemplativna i meditativna atmosfera. To je trostruki humanisticki portret i alegorijska kompozicija/tri uzrasta coveka, alegorija o tri uzrasta/.Oni sviraju.Razlika u odnosu na Djordjonea je u tome, sto je treci covek izuzetno realisticno prikazan/za razliku od Djordjoneovih setnih lica iz nekog nestvarnog sveta/.Mada je i ovde atmosfera prozeta melanholijom. Stvaranje muzike u drustvu je jedna od osnovnih humanistickih aktivnosti, muzika je veoma bitna za obrazovanje coveka XVI veka37.Prvu stampariju nota je vodio Otavino P?.To je bila prva stamparijanota u Evropi.Andrien Vilerd je bio kapel majstor crkve Svetog Marka.Sam Ticijan je bio muzicki talentovan, bavi se muzikom, posedovao je orgulje.Paolo Veroneze je predstavio Ticijana kako svira violu na slici Svadba u Kani. Covek sa rukavicom Ovo je tipican humanisticki portret nastao 1518 ili 1519 godine.Raskinuta je veza sa Djordjoneom, nema vise pregrade izmedju posmatraca i portretisanog, nije ni presecena figura ispod grudi, vec je to trocetvrtinska figura.Zadrzana je tamna pozadina, ali je pojacana realisticnost.Rukavica je simbol humanista, ali i dvorskih ljudi. *Mladic je predstavljen blago okrenut, sa rukom koja se odmara na bloku mermera, sto pozi daje opustenu, intimnu, ali uzdrzanu atmosferu.Pozadina i odelo su tamni, tako da se na njima jasno vide kontrasti koji otkrivaju licnost modela.Elementi kao sto su zlatan lanac sa medaljonom, prsten sa oznakom i rukavice pokazuju uzdrzljivost Ticijanovih izrazajnih sredstava.Ovi detalji izrazavaju socijalni status mladog aristokrate.Ticijan istice razliku izmedju dinamicne desne ruke sa ispruzenim
36

Tako ova slika postaje ilustracija Ticijanove izreke da su dobrom slikaru potrebne samo tri boje-crna, bela i crvena.Istu ovu teoriju potvrdio je i na konjanickom portretu Karla V, gde jedino na oklopu nalazimo nesto zute, plave i zelene. 37 i Djordjone je bio muzicki obrazovan.

31

prstom i leve koja je opustena.Tako on istice sa jedne strane energicnu, i sa druge strane meku prirodu modela. Portret Giulia Romana 1538 godine u Mantovi je uradio ovaj portret.Slikar je slikara pokazao sa povecanjem plasticne snage, sto je ostvario manje pokretom figure, a vise snagom spoljnog modeliranja.Reklo bi se da je Ticijan ovakvim izrazavanjem, koje nije samo primenjeno, vec je jasno istaknuto, slikara Djulija Romana portretisao na najbolji nacin predstavljajuci njegov stil, njegov nacin izrazavanja u slikarstvu. Portret Daniela Barbaro Humanista, venecijanski svestenik i predstavnik Venecije na Tridenskom koncilu.Sveden na osnovni atribut-knjigu.Studirao je u Padovi na univerzitetu. *Poretret je iz oko 1545.Barbaro je bio komentator Aristotela, autoritet za stare tekstove, studirao je filozofiju, matematiku, astronomiju, prirodne nauke...Svetlost koja pada na njegovu glavu i ruku prenosi nam njegov dubko misaoni duh. Portret Plemica-Vicenco Mosti ili Tomazo/ svestenik koji se pominje na poledjini/ Vincenco Mosti vezan je za dvor Alfonsa D'Este.On je jedan od vidjenijih ljudi, humanista, veoma je obrazovan.Prvi put se pojavljuje srebrna gama, to su potpuno Ticijanove boje, ne vise jasne boje, koje je koristio kada je bio pod uticajem Djordjonea.Plemic je obucen u crno, to je bila boja odece obrazovanih ljudi sa kraja XVI veka.Oko vrata su beli obrubi, u kontrastu sa tamnom odecom i tamnom pozadinom.Nastao je 1526 godine. Portret mladog Engleza Ovo je jedan od najcuvenijih Ticijanovih portreta.Ne zna se mnogo ko je bio portretisani lik.Portret je nastao oko 50-te godine.Da li se radi o portretu engleskog ambasadora ili italijanskog juriste?Rec je o jednoj staticnoj, ali u isto vreme vrlo relaksiranoj figuri, koja poseduje unutrasnji mir.Jednostavno je obradjena odeca, figura je postavljena na tamnoj, neutralnoj pozadini.Lice je fokus.Ono je bruzljivo slikano i jasno osvetljeno.U svakom slucaju, rec je o portretu dvoranina.Nema knjige, kao atributa humanista, ali je tu rukavica i zlatni lanac. *Neobicno impozantna poza figure koju uvecava leva ruka, oslonjena na bok, a ipak opustena, razbijena je tim rukavom koji na sivoj pozadini istice vitkost figure.Jedini ukras je dugacki lanac koji je sada redukovan na braon senku sa tragovima zlatnog svetlucanja.Monumentalnost ovog lika, njegov herojski izgled kao da oslikavaju licnost jednog renesansnog coveka. Portret Benedeta Varki Nastao je 1540.To je takodje humanisticki portret.Varki je autor traktata Due Lezzioni, pise o Mikelandjelu, sakupljao je misljenja umetinka o pitanju prioriteta-slikarstvo i skulptura-koja je umetnost plemenitija /Mikelandjelo, Celini, Broncino,Vazari/.Tako je zabelezio izvorna misljenja umetnika.Varki je bio Firentinac, a u Veneciju je dosao da bi bio tutor deci Filipa Strocia.Ponovo je tu knjiga, crno odelo, beli obrubi.Deluje kao da je prekinut u trenutku citanja u svom prirodnom okruzenju. Portret Jakopa Strade On je bio dvorski savetnik, antikvar, numizmaticar cara Maksimilijana II, trgovac umetnickim delima, Ticijanov prijatelj i poslovni partner. Portret je nasato 1567-8.Impresionisticka struktura slike, rastace se.Ovde vise nije tamna pozadina, vec je predstavljen enterijer.Svaki detalj na slici XVI veka ima svoje znacenje, on tu nije slucajno.Lanac i mac su oznake dvorskog savetnika, numizmatika i knjige oznacavaju humanistu, skulptura, antikvarno pismo. Ticijan ga je prikazao u trenutku kada hoce da proda skulpturu.To je sada idealan portret trgovaca, a ne jedog intelektualca humaniste.Skulptura je kopija Praksitelove Afrodite Psilomene, koja vezuje ogrlicu.Venecija je bila vezana za Levant, pa su ovde bolje poznavali grcku skulpturu nego rimsku.Ova Afrodita se pojavljuje na jos nekim venecijanskim slikama.Nacin na koji Ticijan prikazuje tu skulpturu je opet preuzet sa neke stele, gde zena pokazuje lutku detetu.Panofski je to Ticijanovo pozajmljivanje kompozicionih sema iz anticke umetnosti/poza/ i njihovo koriscenje na njegovim slikama, nazvao transplantacija. *Ovde je Ticijan prikazao otvorenu nesimpatiju prema Stradi.Crte lica su nasuprot divnom rukavu i krznu, obelezene lukavstvom i neprivlacnom zudnjom.A nema razloga za sumnju da je Ticijan nameravao upravo tako da ga naslika.Jakopo Strada nije postavljen nasuprot neutralne pozadine, on je postavljen u ugao bogato uredjenog, malo zbijenog stana/to je patent severnjackih umetnika, koji ide

32

unazad sve do Petrusa Kristusa/.Motiv sa Venerom koja stavlja ogrlicu koristili su neki Ticijanovi predhodnici-Agostino, Veneziano, Lotto.Panofski veruje da je na Ticijana uticala jedna anticka stela, danas u Musee calvet u Avinjonu.Na ovoj steli majka pokazuje devojcici lutku na isti nacin kako to radi Jakopo Strada/on pokazuje Veneru posmatracu/. Portret Pjetra Aretina Aretino je bio cenjen pisac /Horacije-tragedija/.Bio je slavan i kao pisac lascivnih, venecijanskih komedija.On je pisao mnoga pisma Ticijanu i povezao ga sa D'Estama i Habzburgovcima.Ticijan je uradio vise portreta Aretina.Ovaj portret je sam Aretino pohvalio u jednom pismu. *U Veneciju je Aretino dosao nakon pljaceke Rima, u isto vreme kad i Jakopo Sansovino.Ticijan je sa njima sklopio zivotno prijateljstvo38 Portret Pjetra Aretina u galeriji Piti iz 1545 vise je od istinite, psiholoske slicnosti.Sam Aretino u pismu Cosimu Medici pise da se na ovom portretu oseca dah, puls, duh koji pokrece, na nacin na koji ja to cinim u zivotu.Ticijan je dobro poznavao svog prijatelja, a umeo je da pokaze one strane njegovog bica koje za druge mozda nisu bile ocigledne.On je otkrio temperament jednog coveka ogromne emotiven snage i inteligencije.Ticijan koristi senku kako bi naglasio jake crte lica.Ramena su ravna-cilj je da docaruju Aretinovu masu i stav i borbeni karakter. Zenski portreti Ticijan ih radi od rane mladosti.*Kao sto muski portreti nisu bili samo slike njihovog fizickog izgleda, vec su imali duboko religioznu, politicku, istorijsku poruku, tako i portreti zena nisu za cilj imali samo velicanje zenske lepote.Zenski likovi su u bojama odece, u predmetima oko njih nosili poruke o karakteru, legitimitetu vlasti... Jedan od takvih pratecih motiva je stoni casovnik, neobicno redak u drugim renesansnim portretima.Kako je mehanicki sat bio veoma skupa inovacija ranog XVI veka, on je mogao biti vrsta statusnog simbola.Casovik je zbog preciznog i regulisanog pokretanja imao i moralno znacenje, bio je simbol umerenosti.Novi, mehanicki sat je i dalje nosio znacenje starog pescanog sata, znacenje Vremena i Smrti.Tako stoni casovnik na Ticijanovim portretima ima dvostruku ulogu, kao insignie virtutis, znak postojanosti, i kao memento mori, secanje na smrt.Najociglednija je ta Ticijanova preokupacija destruktivnom snagom vremena, sto se vidi vec na njegovom ranom delu iz 1505 Stara zena. La schiavona-Slovenka Radjena je po obrascu Djordjonea.Tu je ploca, reljef, koja odvaja lik od posmatraca.Ticijan daje realisticniji portret.Ona nije lepa, naprotiv. La Vecchia-starica Ima sumnje da li je ovo delo Ticijanovo.Po starijoj literaturu to jeste njegovo delo, a po mladjoj Djoredjoneovo.Pinjati smatra da je to Djordjoneovo delo, koji je iako je bio ucitelj, trpeo uticaje Ticijana.Panofski smatra da je ovo delo Ticjanovo, upravo zbog tog verizma i brutalnosti, koju Djordjone nije bio u stanju da ostvari.Ona drzi traku sa natpisom Col tempo- sto bi znacilo-pomocu vremena.Naborana starica tako predstavlja zivi primer destruktivne snage ove prirodne pojave.Ona podseca posmatraca na ono sto ga ceka, i kaze: Ovakvi cete biti vi, jer i ja sam bila takva kakvi ste vi sada.Ovom recenicom ona ne predstavlja samo memento mori, vec i memento senesere-secanje na starenje, na starost.To je alegorijski portret. Mlada zena se ceslja *Poruku vremena u sebi nosi i ova kompozicija iz 1512-15, za koju se sigurno ne moze reci da li je zanr scena, dupli portret ili alegorija.Zena je predstavljenja u svakodnevnom cinu cesljanja, zamisljena, iako je pored nje njen ljubavnik.Ticijan ovde slika lepotu koja se ogleda u ogledalu i, verovatno, uziva u sebi, jer lepota je tasta.Medjutim, ta samouverena lepota, u tom istom ogledalu ugleda prolaznost i smrt.Na taj nacin, ogledalo koje simbolise samosvesnost i samozadovoljenje postaje i atribut tastine, dakle veza sa smrcu. La bella *U zenskim portretima Ticijan neguje isti ideal vernosti kao i u muskim.Ipak predstava karaktera je neizbezno drugacija, jer je Ticijanovo slabo mesto bila njegova osetljivost na sarm.Tako su pohotne
38

Za Aretina se kaze da je bio najkontraverzniji od svih kontraverznih.Sa jedne strane pisao je nedolicne sonete, a sa druge bio neobicno darezljiv i odan onima koje je stvarno voleo.Ticijan ga je portretisao cetiri puta, bez naplate, jer onmu je bio i prijatelj i mentor.Aretino je u pohvalu Ticijana napisao bezbroj soneta.Njihovo prijateljstvo trajalo je do Aretinove smrti 1556.

33

bile te slike, da iako su predstavljale portrete, kupovali su ih patroni za koje identitet modela nije bio bitan.Ovo je prvi portret za koji znamo da ga je slikar prodao kupcu, ne kao svedocanstvo, vec kao umetnicko delo. Pomenuta je u pismu vojvode od Urbina, kao zena koja ima plavu haljinu.Ne moze se dokazati da li je to Eleonora Gonzaga ili Izabela D'Este. Ovaj portret je ustanovio jedan od principa, koji se ponavlja na zenskim portretima XVI veka.Ona je blago okrenuta, /?ni/je u trocetvrtinskom stavu, niti an face. Isti model je Ticijan imao i za Urbinsku Veneru.Ne zna se ko je bila ta licnost, ali njen lik se cesto pojavljuje na Ticijanovim zenskim portretima i na drugim slikama. Portret Izabele D'este Portret Izabele naslikan je kao omaz lepoti koja je vec nestala.Portret belzi idealni karakter ohole i nteligentne ljupkosti kojom je ulepsavala svoj vek.Izabela D'Este je bila cerka Erikola I D'Este-a i Eleonore Aragonske, koja je 1490 godine udata za Franceska II Gonzagu, markiza od Mantove.Ona je bila jedna od najpoznatijih princeza svoga doba i medju najvaznijim patronima italijanske renesansne kulture i nauke /Mantenja, Belini/.Na njenom dvoru u Mantovi je sakupljala obrazovane ljude.Poznata je kao kreator svoje odece, tako odredjujuci modu.Posebno je bila poznata po svojim turbanima i ekstravagantnim zlatnim i srebrnim dekoracijama/-to su crne, zlatne i srebrne haljine, turbani.francuska kraljica trazila je tu odecu, kao i parfeme i kreme/.Cak je stvarala parfeme i kreme, popularne medju zenskim ziteljima dvora.Izabela je bila izuzetno obrazovana i jedna je od najznacajnijih zena XVI vak.Ovo je idealizovan portret jer je ona imala oko 60 godina kada je nastao 1534-36.Ona je idealna zena XVI veka, pa je Ticijan tako i predstavio. Portret, na kome je ona u crnom i zato nazvan Izabela u crnom, cesto je poredjen sa La bellom iz 1536.Lepotica je identifikovana kao Izabelina cerka Eleonora Gonzaga.Ticijan je portret La belle ponavljao u pozi, izrazu i kostimu.Kao i na drugim portretima koje je radio prema vec postojecim, Ticijan je intezivirao licne osobine i duh sredine doticne osobe. Portret Eleonore Gonzaga dellaRovere Eleonora je bila cerka Izabele, zena franceka Maria della Rovera.Ticijan je ovaj portret uradio kao pandan portretu Franceska Marie della Rovere 1539. Ovo je portret zene u prirodnom okruzenju.Boje njene garderobe su boje vladarske kuce Montefeltre i della Rovere-to je crna sa zlatnim i srebrnim detaljima 39.Stoni sat se pojavljuje na nizu Ticijanovih portreta /Pavle III sa necacima/.Pescani sat u srednjem veku je simbol mementum mori, simbol prolaznosti vremena, dok je mehanicki sat vec nesto drugo.To je retka sprava, koju su imali samo bogati kolekcionari/Rovera/.Sat je simbol umerenosti, trezvenosti 40 koja se smatrala moralnom vrlinom hriscanastva /vec od kraja XVI veka/.On je ovde simbol moralne vrline ove zene. Portret carice Izabele Portugalsk, zene Karla V Portret je radjen nakon njene smrti.To je pravi reprezentativni portret jedne carice, odvojene od stvarnosti u jednom svom svetu. Portreti dece Ticijan je bio prvi pravi portretista dece.Bio je privrzen svojoj deci pre svega.Pope Hennessy je primetio da je Ticijan prvi veliki portretista dece, i ta konstatacija se zasniva na : Portret Ranicio Farneze To je portret dvanaestogodisnjeg deteta, koji je bio prior u avgustinskoj crkvi u Veneciji, skolovao se u Padovi.Ovo je lice pravog deteta u odori priora. *Ranuccio Farneze je bio sin Piera Luigia Farnesea i unuk pape Pavla III.Boje su na ovom portretu prigusene, i svetlo se koncetrise na glavi, cime ucestvuje u perceptivnoj karakterizaciji modela.Portretisanje decaka pokazuje Ticijanovu odanost svojoj deci.Njegova moc opazanja u decijem liku otkrila je ono sto druge oci ne vide.Nezrele crte lica i stidljiv pogled, naizgled obicnog
39

I vojvoda i vojvodkinja imaju crnu odecu sa zlatnim detaljima-te se boje heraldicki povezuju sa bojama kuce Montefeltro.Grb porodice M. Cini crni orao sa srebrnom krunom na zlatnom polju, a ova dinastija je bila predhodnik della Rovera. 40 Ovde se po prvi put na zenskom portretu pojavljuje sat-koji simbolise vec pomenute vrline, a koje su bile zeljene vrline jednog vladara.Sat je nalik kuli, a pojavljuje se i na portretu njenog muza.

34

deteta.Voluminozna, teska odeca sa insignijama, koju decak nosi na mladim ramenima, simbolise njegov uzvisen status, njega kao potomka pape Pavla III. Portret Clarice Strozzi To je portret devojcice sa klasicnim reljefom.Ovaj portret je prvi Ticijanov rad za porodicu Farneze, uradio ga je u Veneciji, a zahvaljujuci ovom portretu bio je pozvan da portretise papu Pavla III.1545 odlazi u Rim da bi portretisao papu, da bi kasnije uradio citav niz portreta clanova porodice Farneze. *Sedeca figura male devojcice postavljena je naspram klasicnog reljefa putta koji se igraju. Portret porodice Vendarmin *Posebna osetljivost ostvarena na trecem decaku sa desna, jednoj od tri decije figure na slici cija je glava dobro sacuvana.ticijanov pogled na dete kao moguceg odraslog, i na porodicni portret kao na susret generacija izmicao je njegovom savremeniku Tintoretu.U Tintoretovom strogom emocionalnom svetu izgleda nije bilo mesta za deciji portret.Njega je nastavio Veroneze. Autoportreti Poticu iz kasnih Ticijanovih godina-iz 1562 i 1565 /Berlin i Prado/.Oni su bez detalja i simbola, potpuno ogoljeni, ali ipak predstavljaju cenjenog i uglednog coveka-kontemlativna atmosfera. 4.Alegorije AlegorezaHomer41 i Hesiod42 su pesnici koji su formirali grcku teologiju.Od VI veka pne se smatra da su Homer i Hesiod suvise banalizovali grcke bogove, dajuci im ljudske osobine.Dolazi do sukoba izmedju pesnistva i filozofije, tako u Platonovoj43 Drzavi nema mesta za pesnike. Neoplatonicari, stoici i neopitagorejci smatrali su da moze doci do izmirenja putem alegorijeske metode /skrivene sustina/, pa Ilijada nije vise jednostavna prica, vec sadrzi u sebi skrivene moralne pouke, sto je sustina teksta.Takvo citanje zahtevalo je veliko obrazovanje/filozofiju, logiku, knjizevnost/To je alegorijsko citanje mita, koje se nastavilo i u srednjem veku, pa su grcki bogovi razlicito tumaceni-kao personifikacije ponasanja, osecanja, demona, zvezda.Oni mogu biti personifikacija hriscanskih osobina, odnosno Hrista ili drugih hriscanskih licnosti.Grcka mitoloska alegorija interpretacijom postaje riznica hriscanstva. Ovaj metod je poceo da se koristi i u citanju Biblije u II veku u Aleksandriji.Origen i Filon Aleksandrijski razvili su taj alegorijski metod citanja Svetog Pisma. Pesma nad Pesmama/profana, ljubavna/, po Origenu sadrzi hriscansku poruku, alegorijskim metodom se stize do nje.U liku mladozenje on vidi Hrista, a u liku devojke, neveste-hriscansku crkvu.Origen je uveo moralnu interpretaciju u alegorezu-Pesma nad pesmama je simbol traganja duse u teznji da se sjedini sa Bogom. Tokom srednjeg veka ovi metodi su se razvijali.Sveti Avgustin daje propise kako je jedan tekst cita.Toma Akvinski /skolastika/ Jerusalim tumaci kao grad, simbol Hrista, moralno interpretira kao spasenje duse svakog hriscanina, i na kraju kao simbol trijumfujuce crkve /cetiri stupnja/. Velika obnova alegorijskog metoda dogodila se u Firenci, u doba neoplatonizma.Osnova Platonove filozofije je podvojenost- sveta ideja, koji je savrsen, nepromenjim, nepodlozan vremenu i sveta materije.Spona je eros-ljubav.Dusa je iz sveta ideja, ona pati zarobljena u telu/materija/, a spona izmedju njih je Eros.Dusa tezi da se oslobodi i vrati u svet ideja.Plotin je prihvatio Platonovu filozofiju, ali je uveo hijerarhiju: 1. Jedno 2. Bozanski um 3. Dusa 4. Materijalni svet Hriscanska ideja Jednog Boga, koji je svet stvorio ni iz cega Ex nihilo, bliska je Plotinovom shvatanju Jedno.On je brzo prihvacen u ranom srednjem veku. U Firenci XVI veka desava se prava obnova anticke kulture.Kozimo Medici i njegovi unuci Lorenco i Kozimo su nagradjivali prevodjenje originalnih grckih tekstova.Ta obnova anticke misli u XV veku je
41 42

otac epske poezije, Ilijada IX pne, Odiseja kraj IX-poc VIIIvpne zivi sredinom VIII vpne, otac didakticke poezije, delo Teogonija, bozanska pokoljenja od stvaranja sveta do Zevsove vladavine 43 zivi od 428 pne -348. Osniva Akademiju 388, ime dobila po zemljistu posvecena heroju Akademosu na kome se ova skola nalazila.

35

bila i deo politicke strategije.Panofski kaze da je to bilo vrhunsko dostignuce ljudskog duha.On pominje trojni zadatak firentinskih neoplatonista.Oni su trebali da prevedu grcka dela, da ih sloze u koherentnu teoriju i da spoje svet anticke filozofije i hriscanske filozofije.I ranije su postojali pokusaji spajanja hriscanske filozofije i anticke misli, ali je ovaj neoplatonicarski sistem spajanja uradjen sa najvise postovanja i prema hriscanstvu i prema antici, a da nije povredio nisata sustinsko ni u jednom ni u drugom.Njihov sistem izgledao je ovako: 1. Bog-koji je nad svim 2. Kosmicka duh/Um/-on je nedeljiv i nepokretan, nije Jedno kao Bog 3. Kosmicka dusa-nenarusiva, ali nije nepokretna, ona prenosi boziju dobrotu ljudima 4. Oblast Prirode-sve materijalno, ali u skladu sa nebeskim 5. Materija. Ove stupnjeve povezuje ljubav /kao kod Plotina/, eros ili Amor prema Bogu-ideja koja cini ideju neoplatonizma, ona kruzi po tom univerzumu.Ideja Ljubavi- caritas cini sustinsku ideju neoplatonizma.Ljubav se ocituje, pre svega u dva oblika/ima je u raznim vidovima/, dve Venere: 1. Venera Celestis-nebeska Venera, cista inteligencija, inteligentna ljubav. 2. Venera Vulgaris-zemaljska Venera, spona coveka sa materijalnim. I Platon pominje dve Afrodite-Afrodita Urania, koja je zaceta iz Uranovog semena, koje se prosulo po moru.Ona nema majku, ona je Nebeska Venera i Zemaljsku Veneru, koja preko cula ulazi u ljudsku dusu. Ticijan nije bio narocito klasicno obrazovan, nije dobro poznavao latinski i grcki, ali je bio okruzen humanistima i nije zapustao svoje znanje.Njegovi prijatelji, venecijanski neoplatonicari, interpretrali su jednostavnije firentinske neoplatonicare XV veka.Tako se i u Dvoraninu tretira taj socijalni aspekt neoplatonizma.1505 izdat je Gli Asolani Pjetra Bemba44, a 1515 nastaje Ticijanova najcuvenija alegorija: Sveta i Profana Ljubav Porucio ju je Nikolo Aurelio, jedan od prvih Ticijanovih patrona, koji ce bitno uticati na njegov razvoj /patroni odredjuju teme do Karla V i Filipa II/. 45Aurelio je bio sekretar Saveta desetorice i kasnije, kancelar Venecije. Smatra se da je ova slika nastala kao vencana slika Nikola Aurelija, jer zena ima venac od mirte, sto je simbol bracne vernosti jos od antickog doba.Tu je i grb porodice Aurelija, smesten na sarkofagu. Dve zene seda na nekoj vrsti bazena/sarkofag/, jedna je malo uzdignuta u odnosu na drugu.Ta sto je uzdignuta je naga, a druga zena je obucena. U srednjem veku naga zena je imala negativnu konotaciju.Ona je aludirala na bestidnosti, ali i na siromastvo/ne samo u Bibliji, nego i u rimskoj literaturi/.Naga zena je mogla da iskazuje i pozitivan princip.Tako u gotici, naga zena je cesto personifikacija prirode ili iskrenosti, za razliku od obucene, koja ukazuje na lazno, lazne osobine, prolaznost.*Predstave Gole istine u ikonografskom smislu, bile su jos uvek strigo crvenog karaktera.Prenosenje gole istine na svetovni plan dogodilo se u kvatrocentu.Tadasnje slikare potakao je jedan deo Albertijevog traktata o slikarstvu, gde on reinterpretira Lukijanovu Apelesovu kletvu, i gde je istina prikazana kao naga prilika tipa Venus Pudica.U renesansi je, dakle, nagost postala atribut pozitivnog nacela. Likovi na Ticijanovoj slici ne predstavljaju kontrast izmedju dva principa.Naga figura ne prezire obucenu, vec je blago gleda.Koga onda ove dve personifikacije predstavljaju?* 46 U XVI veku, u neoplatonizmu naga zena predstavlja Venere celestis-Nebesku Veneru, ili po Platonu Afrodite Uranium.To je simbolicki princip bozanske ljubavi i lepote.Naga zena u ruci drzi vazu, posudu koja gori-iz nje izbija plamen47.U srednjem veku je to oznacavalo postojanost vere, a u renesansi i nevinost vrline.
44

On je bio licni prijatelj Ticijana.Ticijanov odgovor na neoplatonizam, nije bio nista manji snazan od Mikelandjelovog, ali je bio sasvim drugacije vrste.Za neke njegove slike moze se reci da predstavljaju uzdrzani komentar o ljubavi, dok neke od njih predtavljaju jasne i eksplicitne iskaze-kao sto je to Sveta i Profana Ljubav. 45 Narocito u XVI veku je bitan patron jer on odredjuje temu. 46 U pasusu Plinijevom, koji je cesto citiran u renesansi, kaze se da je Praksitel napravio dve Venere, jednu obucenu i jednu nagu.Tu nagu su stanovnici Kosa odbacili, a stanovnici Knidosa prihvatili i kojoj je dato sveto ime Afrodita Urania ili Nebeska Venera.Tako je suprotnost izmedju nagosti i odevenosti u renesansi dovedena u vezu sa Aphrodite Ourania i Aphrodite Pandemos. 47 Ova figura je izvedena iz klasicnog motiva, preuzetog sa rimskih sarkofaga sa Nereidama-Panofski

36

Venera Vulgaris-data kroz figuru obucene zene, ovde kao i u neoplatonizmu nema negativnu konotaciju.Panofski nisistira da se ne radi o sukobu dva principa, vec su one veoma slicne.Po Ficinu su obe jednako vredne, jer zajedno-obe vrste ljubavi uzdizu coveka do Boga.One coveka uzdizu ka Bogu i teraju coveka na stalno traganje za lepotom.Po tradiciji Platona, Lepota i Dobrota su isto.Pico dela Mirandola je obe vrste ljubavi nazvao desidederio di bellezza. Reljef na fontani sadrzi motiv neosedlanog konja, koga jedna figura pokusava da obuzda drzeci ga za grivu.To je renesansni simbol neobuzdane strasti.Tu je i scena nasilja muskarca nad zenom, sa leve strane/on ju je scepao za kosu/ i scena sa druge strane, u kojoj jedan muskarac prebija drugog-scena koja opisuje kaznjavanje zivotinjske ljubavi.Sve tri scene su scene nasilja i kaznjavanja.Po neoplatonicarima postoji i Amor Ferinus-to je zverska ljubav, koju je Ficino smatrao bolescu, to je stras koja nema veze sa ljubavlju, cisto telesna strast.Zato je Amor Ferinus prikazana ovim scenama izmedju dve Venere.U to vreme bile su jako popularne scene Kaznjavanja Kupidona, Amorakaznjavanje onog koji olicava telesnu strast. Pejzaz nije obican okvir za ovu temu.To je moralizatorski pejzaz.-pejzaz koji upotpunjuje pricu i ima poruku.On je podeljen-iza nage Venere je vedar, miran skromni pejzaz sa selom i crkvom, a iza obucene Venere je zamak-tvrdjava, tamno nebo, par zeceva-simbol plodnosti.Obucena zena drzi cup sa blagom-to je simbol prolaznih zemaljskih vrednosti. Ova slika nije alegorija dobra i zla, kao sto bi to bilo u srednjem veku.Ona pokazuje jedno nacelo u dva oblika postojanja i dva stepena savrsenstva.Tu je i Amor, koji zaranja ruku u vodu bazena i olicava sponu medju njima, sponu izmedju dve ljubavi 48, on simbolizuje princip harmonizacije od strane vrline, cija su dva oblika ljubavi predstavljena kroz dve Venere, mada razlicite po rangu, ipak sustinski jedno. Venera i Muzicar 1545-60.Postoji u pet varijanti.Ove slike duguju takodje filozofskom sistemu neoplatonizma.Iz antike potice rasprava o prioritetu ljudskih cula i podeli ljudskih cula na dva nivoa.Niza cula su: cula, ukusa, mirisa, dodira, a visa: vid i sluh.Platon je smatrao da je vid najplemenitiji od svih cula, preko ociju ulazi najplemenitije osecanje-a to je ljubav.Od Aristotela /koji se nije posebno bavio culima/ je krenula druga skola.On je smatrao da slep covek ima vise mogucnosti da postane mudar.Aristotel je smatrao da akusticne senzacije mnogo vise doprinose sticanju znanja no vizuelne. Ficino smatra da su oba cula podjednako vredna lepote 49.Izdvaja tri vrste lepote-Lepota Duse, koju saznajemo putem misljenja, Lepota Tela i Lepota Zvuka.Firentinski pisci traktata-Leonardo da Vinci, Luka Pagoli/matematicar/, Direr-smatrali su da je slikarstvo kraljica umetnosti, tj. da je superiornije u odnosu na druge umetnosti, oni su prihvatili Platonovo shvatanje da je culo vida najplemenitije od svih cula.Ali, u Veneciji je uloga muzike je bila veoma znacajna za obrazovanje, smatrali su da je culo sluha plemenitije.Pjetro Bembo je smatrao da sluh moze da shvati lepotu duse, dok vid moze da shvati samo lepotu tela.U ovom svetlu se moze posmatrati ova serija Ticijanovih slika, cija je zajednicka tema: predstava Venere i muzicara./orguljas i svirac laute/ Ticijan je posao od slike gde je predstavljena samo Venera sa kupidonom, bez muzicara, kupidon joj preko ramena nesto sapuce /Ufici/.Poza Venere je gotovo ista na svim slikama.Ona odaje jak uticaj Mikelandjela, njen polazoja odgovara polozaju Lede.On boravi u Rimu u to vreme.Venera je voluminozna.Kasnije Venere su opet slikarski obradjene, preovladava ta obojenost koze, tipicna za Veneciju. Venera sa muzicarem/Berlin/-opet je predstavljena Venera sa kupidonom, on joj nesto sapuce.Tu je sada i covek, muzicar koji svira orgulje.Medjutim, on je zbog njene lepote prestao da svira.Ova slika predstavlja trijumf cula vida nad sluhom.*Vise je no ocigledna slicnost orguljasa sa mladim prestolonaslednikom Filipom II, a pejzaz u pozadini odaje povezanost sa onim iz Uficija. Slede dve slike, koje se danas cuvaju u Pradu.Pored razlika u pejzazu mnogo je vaznija promena polozaja i ponasanja samog muzicara.U pejzazu seta par ljubavnika, tu je i pas, paun, a svirac orgulja je najvise promenjen.On je opet prekinuo da svira, ali mu ruke ostaju na dirkama.On istovremeno uziva u vizuelnom dozivljaju i u muzici.Trijumf cula vida nije toliko vidljiv, to je blaga pobeda. U dve sledece slike/Kemmbridz i Metropoliten muzej/ umesto sviraca orgulja, pojavljuje se svirac laute, koji nastavlja da svira.On sada nesmetano moze da uziva u vizuelnom dozivljaju i u zvucnoj lepoti.Venera je sinteza te dve lepote.Ovde je istaknuto venecijansko shvatanje o znacaju cula sluha.
48 49

voda u bazenu istice kroz bakarnu cev, a mermerni reljef na bazenu je mozda adaptirani rimski sarkofag-isti. Ficino u komentarima na Platona podjednako istice i culo vida i culo sluha, on ih oba uzdize do nivoa Uma.

37

Alegorija Markiza Alfonsa d'Avalosa Slika je dobila ime po predpostavci da predstavlja Alfonsa d' Avalosa kako se oprasta od svoje zene Marije Aragonske, pre polaska u Turski rat 1532.Ova identifikacija je napustena, posto izmedju Markiza, vec predstavljanog na slikama i licnosti ove slike nema neke posebne slicnosti. 50 Predstavljen je jedan otmeni, ozbiljni gospodin u oklopu, koji nezno, s postovanjem dodiruje dojku jedne mlade zene koja, zamisljena, drzi u krilu jednu staklenu kuglu.Nju pozdravljaju tri prilike, koje se priblizavaju sa desne strane: krilati Kupidon sa sveznjem stapova na ramenu, devojka sa venecem od mirte, ciji stav i izraz odaju duboku odanost, dok treca prilika dize korpu punu ruza i gleda put neba sa radosnim izrazom uzbudjenja. Tema ove slike nije oprastanje jednog kondontjera pred odlazak u rat, vec sjedinjenje u blazenstvu dvoje zarucenih ili tek vencanih51, a ona tri lika nisu nista drugo do Ljubav, Vera, Nada. Kupidon vec po definiciji predstavlja Ljubav, a svezanj koji nosi, umesto svojih strela, je poznati simbol jedinstva.Strasno uzbudjenu devojku iza njega izraz i stav oznacavaju kao Veru, ali zahvaljujuci vencu od mirte ona preuzima posebnu funkciju Fede Maritale/jer je mirta Venerina mnogogodisnja biljka, simbol vecne ljubavi/.Onaj treci lik moze se identifikovati kao Nada po svom ushicenom pogledu, i po korpi sa vocem, koji je atribut nade/ali posto je cvece ruza-koje oznacava zadovoljastvo trajne bliskosti, imamo jedno posebno znacenje/. Znacenje kugle je teze objasniti, s obzirom da sfera ima vrlo raznolika ikonografska tumacenja.Jedno od najuobicajenih znacenja sfere je harmonija, jer ona ima najsavrseniji oblik, a to se odlicno uklapa u simboliku kupidonovog sveznja i nadinih ruza.Medjutim, cinjenica da je kugla od stakla znaci da se ova harmonija moze lako raspasti, jer staklo svojom lomljivoscu oznacava nistavnost svih stvari na zemlji.Ovo je mozda najsuptilnija tacka u celoj alegoriji.Muskarac, dok uzima svoju nevestu, posvecuje joj svoju ljubav, veru, nadu; a ona, prihvatajuci i njegovu vlast i njegovu odanost, oseca se odgovornom za nesto sto je isto toliko savrseno koliko i krhko-njihovu zajednicku srecu. Ovo nije samo alegorijski nego i mitoloski portret.Nezan odnos muskarca u oklopu i lepe zene u prisustvu kupidona nagovestava da se radi o Veneri i Marsu. 52 Hesiod i Pausanije govore da je Venera bila udata za Marsa pre nego sto ce je Homer vezati za Vulkana, i da su imali zakonitu kcer koja se zvala Harmonija.Venera je velika stvaralacka snaga u prirodi, koja je jedina u stanje da neutralizuje destruktivni princip koji simbolizuje Mars.Njen prosac, Mars, nikada nije dovoljno jak da slomi njenu moc neznosti.Firentinski neoplatonisti su ovo tumacenje snabdeli dubljim metafizickim objasnjenjima.na taj nacin je Ticijan, poistovecujuci neki otmeni par sa Marsom i Venerom, poredio njihovu zajednicu sa srecnim spojem kosmickih sila, iz koga se radja harmonija.53Ova slika u mnogome anticipuje Vaspitavanje Kupidona. Vaspitavanje kupidona-Panofski Verovatno izmedju 1560-65, nastalo je jedno od poslednjih Ticijanovih remek-dela, tzv. Vaspitavanje Kupidona.Na slici je predstavljena jedna mlada zena sa krunicom u kosi, kako zlatno-zutim povezom vezuje oci Kupidonu na njenom krilu.Jedan drugi Kupidon, ne pokrivenih ociju, oslonjen je na zenino rame i skrece njenu paznju na sebe.Dve figure sa desne strane nose, prva devojka luk, a druga tobolac pun strela. Ovaj kontast izmedju dva kupidona mozemo smatrati namernim 54.Motiv mlade zene sa krunom, koja preko ramena gleda kupidona, vodi poreklo od jedne klasicne formule, koja bi se mogla nazvati natprirodno ubedjivanje.55Medjutim, ova zena je pre izlozena odvracanju nego uveravanju.Ona vezuje oci kupidonu u njenom krilu, a pri normalnom toku dogadjaja luk i strele, koje donose dve devojke, trebalo bi da budu date njemu, kako bi mogao da krene u svet, da cini svoje zlo.
50

Isto tako oovaj covek ne moze predstavljati ni samog Ticijana, za koga se predpostavljalo da je ovu sliku uradio u znak secanja na smrt supruge 1530. 51 Isti taj polozaj muskarca nalazimo u jos svetijem obliku u Rembratovoj Jevrejskoj mladi 52 drugi umetnici koristili su ovu sliku kao model za dvostruke portrete otmenih patova koji su predstavljali Marsa i Veneru-Paris Pordone i Rubens 53 ovakav tip predstavljanja bio je poznat antonijevskom periodu rimske umetnosti. 54 Ovaj motiv javlja se u Alcatijevom zborniku iz 1531 55 Ova predstava upotrebljena je u helenskim predstavama Polifema ili Parisa kako se prepustaju podstrekavanju Erosa.Utcaj ove formule, sa Erosom pretvorenim u andjela, na renesansnu umetnost ogleda se u Mikelandjelovom Isaiji.

38

Ovome se izricito protivi onaj drugi Kupidon/buduci da je on jasnovid/.Da li on predlaze da se zavoj sa ociju njegovog suparnika skine ili sam istice njegovo pravo na luk i strele, stvar je pretpostavke, mada ova druga interpretacija izgleda verovatnija u svetlu cinjenice da ima samo jedna garnitura oruzja i da devojka u prvom planu zadrzava tobolac, ispitivajuci pogledom lice svoje gospodarice, kao da ne zna sta da radi sa njim.Jedno je sigurno-junakinja ce prihvatiti predlog savetnika na ramenu, slepom kupidonu nece biti dozvoljeno da cini stete sa lukom i strelom.Ona je zavrsila vezivanje i okrece uvo ka savetniku, a njen izraz lica moze se opisati kao izraz nekoga ko slusa razum.Devojaka sa tobolcem pokazuje veliku slicnost sa likom Bracne vernosti u Alegoriji d'Avalosa, medjutim s' obzirom da je zavodljivije obucena, mozda bi bilo pogodnije nazvati je bracnom odanoscu.Njena snazna i ozbiljna drugarica obucena u lovacko odelo sa remenom preko ramena, ocigledno treba da sugerise ideju o Dijani, boginji cednosti. Tako i ova kompozicija ima sve potrebne elemente jedne vencane slike/Biranje Lepotino izmedju Slepog Kupidona i jasnovide Ljubavi/.Ko je glavni lik, kao simbolicna licnost? Identifikacija sa Venerom je neosporna-to je ona Treca Venera- Aphrodite Apostrphia56, Venus Verticordia, pored nebeske i zemaljske, koja je obozavana zato sto se suprostavlja i otklanja iz duse nepristojne zelje i odvraca duh devojaka i zena od culne ljubavi, usmeravajuci ga ka cistoti. Dok opste prihvaceni mitografski izvori predstavljaju Tri Gracije57 kao nesto slicno Venerinim pomocnicama ili dvorkinjama, platonisticki humanisti renesanse poceli su da tumace njihov odnos prema Veneri na jedan vise filozofski nacin.Oni su Tri Gracije smatrali nuznim preduslovom entiteta koji predstavlja Venera, u tom stepenu da su ih nazivali Trojstvom onog cega je Venera bila Jedinstvo:smatrano je da one ovaplocuju trojaki vid Venere, to jest vrhovne Lepote, skoro na isti nacin kao su Bog Otac, Bog Sin i Sveti Duh.Tako da dama koja pravi izbor izmedju Slepog Kupidona i Jasnovide Ljubavi predstavlja personifikaciju lepote u oba slucaja, bez obzira da li se tri glavna lika identifikuju kao Venus Verikorija u pratnji dve ninfe/Odanst i Cednost/ ili sa Gracijom Pulchritudo/Lepota/ u pratnji njenih sestara-Voluptas/zadovoljstvo/ i Castitas/cednost/. Tri zivotna doba /Edinburg/ Ovo je primer kako se neoplatonicarska poruka, ideja ljubavi povezala sa idejom vremena, starom ljudskom opsesijom prolaska vremena.Ljubav se posmatra kroz ucinak vremena.Ovo je delo mladog Ticijana, nastala je oko 1520 godine.Vazari je opisao kako mlada seljanka nudi frule pastiru.To je ustvari eksplicitan poziv na ljubav.Ona ima dve frule-jedna je njena, a drugu nudi pastru. U pozadini je stari covek, koji razmislja, pored njega sa svake strane je po jedna lobanja.Sa desne strane je par usnule dece i kupidon, koji pridrzava drvo iznad njih.Ticijan je predstavio detinjstvo, mladost-zrelost i starost, tri zivotna doba u covekovom zivotu.To se poklapa sa podelom vremena na proslost, sadasnjost i buducnost.Mladi ljudi oznacavaju sadasnjost, oni su mocni kao sadasnjost, delaju u njoj kao ljubavni par.Deca su buducnost, ono sto ce se tek desiti, blazeni san.Staro doba simbolise covek sa lobanjom.Od renesanse simbol smrti je jedna lobanja.Ovde imamo dve lobanje kao meditacija o smrti ovog para.Suvo drvo je stari biblijski simbol smrti.Zelena trava, postavljena ispod para je simbol zivota/kao i zeleno drvo/.Kupidon je andjeo koji cuva decu-gura drvo-smrt, koja ce zadesiti sve na slici. Alegorija razuma 1560 Prvi put kod Ticijana je direktno ilustrovana osnovna poruka, koja je i zapisana: Ex praeterito / praesens prudenter aqit / ni futurum acitionem deturpet. Sto znaci: Iz proslosti mudrost usmerava sadasnjost da buducnost ne bi bila unistena. Mudrost je jedna od osnovnih hriscanskih, ali i antickih vrlina? I ona upravlja svim dobima coveka /razboritost/.Ticijan je ispisao ovaj tekst na slici. Predstavio je starog coveka u profilu, iznad glave vuka.Covek srednjih godina predstavljen je frontalno iznad glave lava, a mlad covek u profilu je iznad glave psa. Proslost Ex praeterito je iznad glave starog coveka. Praesens je covek srednjih godina, Futurum je mladic.Stil prati smisao-sredisnja, frontala glava je jasno slikana, cvrsto modelovana, dok su dve u profilu dematerijalizovane.
56 57

Apostrophe-odvracanje, otklanjanje; figurativno-ukor, grdnja Frankuci glavnu licnost poistovecuje sa Venerom, dve devojke naziva Ninfama neprijateljski nastrojene prema ljubavi resene da pobede verolomnog kupidona vezanih ociju.Ovu interpretaciju prihvatio je Manili u XVII veku, on je naziva Venerom sa dve ninfe.Karlo Ridolfi 1648 opisuje je kao Gracija sa Kupidonom i pastiricama.Ovu interpretaciju odbacili su mod. Istoricari umetnici, slazuci se sa Manilijevim interpretacijom.

39

Razboritost/prudentia/ se cesto predstavljala kroz trostruki lik muskarca ili zene.Zooloski motivi vezuju se za otkrivanje egipatske mitologije u XVI veku. Serapis-je imao u hramu trostruki lik vuka, lava i psa sa telom zmije.Makrobije/iz doba ranog hriscanstva/ u Saturnalijama je serapisa povezao sa Apolonom /bog sunca/.On je zaboravljen tokom hiljadu godina, ali su se u renesansi dosetili tog tumacenja.Ta troglava zver je uvek bila povezana sa idejom vremena, ali u XVI veku pocinje da se povezuje sa razboritoscu tj. mudroscu.Zmija-oznacav mudrost, Vuk je zivotinja koja sve prozdire, ona je simbol proslosti, a Lav je mocan i on oznacava sadasnjost.Pas se uvek ulaguje, zeli da udovolji, buducnost se uvek predstavlja u lepim tonovima. Pjer Valerijan izdaje Hijeroglifiku u Veneciji oko 1550 godine.On je bio prijatelj Abbiza Kornaro, koji je bio Ticijanov patron i koji je uticao na njega.Ta knjiga je summa renesansne simbolike.Uticala je na mnoge slikare i u njoj se nalazilo i ovo tumacenje serapisa. Postavlja se pitanje zasto je Ticijan uradio ovakvu sliku, predstavio alegoriju mudrosti i vremena na slici?On je tada, kao star covek zeleo da sredi svoje finansijske probleme, odan svojoj porodici zastitio je prava slika, da ne bi ostavio dugove Oraciu /njegov sin, koji je ubrzo umro od kuge/. Panofski smatra da se ovde radi o trostrukom portretu.Starac predstavlja samog Ticijana, sredovecni, zreli covek je Oracio, njegov sin, a mladic je njihov rodjak Pjero Veliceli.Smatra se da je slika trebala da pokrije neku vrstu sefa u zidu, u kome su se cuvale porodicne dragocenosti.Ticijanov atelje je ubrzo nakon njihove smrti rasprodat. Prenosenje zoomorfne simbolike-Apolon sunce odredjuje protok vremena, dok je to troglavo cudoviste na mnogim renesansnim prikazima. Alegorije vezane za katolicku religiju Alegorija religije Postoje tri varijante slike /Prado,Rim, grafika Djulija Fontane/.Vazari pise o ovim slikama, a 1566 godine je video jednu od tih slika u Ticijanovom studiju.Predstavljene su dve zene,od kojih se jedna klanja u moru Neptunu? 1571 kralj Filip II narucuje je od Ticijana da naslika Bitku kod Lepanta.Izgleda da je Ticijan uzeo tu sliku koju je Vazari video i opisao, i doradio je.Tu se sredisnja figura-alegorija Ferare klanja personifikaciji Minerve.Ferarom je vladao A. D'este.Minerva je personifikacija mudrosti, razuma.Iza Minerve je venac lovora-oznacava mir, tu je i figura koja nosi maslinovu grancicu.Zmije iza Ferare su simboli problema, koje je ovo vojvodstvo imalo, a Neptun na moru je personifikacija Venecije, koja je htela da osvoji Feraru.Ovo je profana alegorija, predstavljena je neustrasivost jednog grada. Kada je radio sliku za Filipa II, Ticijan ju je potpuno ikonografski promenio, pa sredisnja zenska figura predstavlja religiju.Neptun dobija turban i tursko odelo-on je neprijatelj.Nekadasnja Minerva nosi zastavu sa austrijskim grbom, simbol lige koja je pobedila.Minerva je personifikacija vrline, a zmije od XVI veka postaju simboli Jeresi, simbol reformavije.Spoljni neprijatelj /Turci/ zamenjen je unutrasnjim neprijateljem.Minerva tako postaje simbol eklezije militantis, koja mobilise sve svoje snage u borbi protiv jeresi.Figura mira nema vise maslinovu grancicu, vec posatje simbol Fortitudohrabrosti. Ova slika nema vise nikakve veze sa neoplatonicarskom filozofijom, vec sa Tridentskim koncilom i protivreformacijom.Ona odrazava veze sa duhovnom klimom toga doba i Ticijan od tada napusta slikanje alegorija i posvecuje se katolickoj veri. Alegorijski portreti Ticijanovi portreti mogu biti istovremeno alegorije. La vecchia Finoli veruje da je ovo delo Djordjoneovo, medjutim Panfski dokazjuje da se radi o Ticijanovom delu, zbog verizma i brutalnosti, koja Djordjoneu nije svojstvena.To je alegorijski portret, koji se bavi problemom vremena.Bitan je natpis: Col tempo memento mori-Seme sazreva sa vremenom.Ovakva kakva sam ja ti ces biti. Portret Eleonore Gonzaga della Rovera Mehanicki sat je bitan.To je vladarski portret, ali takodje ima znacenje memento mori, ali i novi smisao.Temperantio-je takodje izrazena kroz mehanicki sat, njegov mehanizam je precizan/umerenost/. Portret Karla V i Izabele Portugalske To je dvorstruki portret.I tu je sat naslikan.Portret je nastao kada je Karlo V abdicirao i otsao u Spaniju.

40

Erwin Panofsky-Problems in Titian mostly ickonografic, New York 1969 Portretisanje kralja u vidu svestenika, cime se ponovo ozivljavala biblijska metafora nije usamljen slucaj.Ipak, to pokazuje generalni princip ocigledno osoben za Ticijana koji mu je pomogao da resi neobicne probleme pri portretisanju mnogo pre nego sto je Alegorija bitke kod Lepanta komponovana izuzev cinjenice da je ovaj princip ranije bio primenjen na klasicne, vise nego na srednjevekovne prototipove: negde vec oko 1540 Ticijan je poceo da forsira klasicne formule, stvorene unutar realisticnog ili narativnog konteksta, u sluzbi portreta, na takav nacin