UEE

GRAANA U DEMOKRATSKIM PROCESIMA SRBIJE Istraivanje javnog mnjenja



Realizacija: Veliina uzorka: Terensko istraivanje sprovedeno u periodu od 15 25. februara 2013. 1060 ispitanika Troetapni sluajan reprezentativni stratifikovani uzorak Tip uzorka: Jedinica prve etape: Teritorija birakih mesta Jedinica druge etape: Domainstva (SRSWoR sluajnim korakom) Jedinica tree etape: Ispitanici u okviru domainstva (Kish tablice) Poststratifikacija: Uzorak greka Po polu, godinama i regionu 1.45% za pojave sa incidencom od 5% 2.86% za pojave sa incidencom od 25% 3.31% za pojave sa incidencom od 50% (marginalna greka)

Podaci su prikupljeni licem u lice u domainstvu ispitanika. Upitnik je priloen u Prilogu

UZORAK

 SAETAK GLAVNIH NALAZA

Uee graana u demokratskim procesima ispitivano je preko tri grupe indikatora: znanje i zainteresovanost; angaovanost i uee; zadovoljstvo radom skuptine i vlade i poverenje u efikasnost graanskog angamana. Rezultati pokazuju da bar po nekom od indikatora unutar sve tri grupe, svaki etvrti do peti graanin uestvuje u politikom ivotu Srbije, ili bar veruje u efikasnost graanskog uea. Jedini politiki angaman u kome bi uestvovala veina graana je glasanje na izborima na koje bi verovatno izalo 57% graana. 25% graana znalo je odgovor bar na polovinu i vie pitanja (5 i vie tanih odgovora) na politikom kvizu od 10 pitanja; 27% ocenilo je da je bar osrednje informisano na 5 i vie od 7 tema vezanih za politiki sistem i nosioce vlasti u Srbiji, a 21% da je dobro informisano bar na jednu od 7 tema 25% graana zainteresovano je za politiku uopte, a 24% je zainteresovano bar za 4 od 8 specifinih tema vezanih za politiku, politiki sistem i nosioce vlasti u Srbiji; 26% graana je uestvovalo bar u jednoj politikoj akciji vezanoj za reavanje problema i donoenje odluka u poslednje 2-3 godine; 26% graana veruje da bi ih sasluao odbornik skuptine njihove optine ukoliko bi mu se obratili sa problemom koji je u njogovoj nadlenosti 22% graana veruje da se veinom od 9 graanskih akcija (5 i vie) moe uticati na promne stvari za koje smatraju da ih treba menjati u dravi

ZNANJE I ZAINTERESOVANOST Veina graana ocenjuje da o temama vezanim za politiku, politiki sistem i rad nosioca vlasti u Srbiji ne zna nita ili zna malo: 79% graana ocenilo je da nije dobro informisano ni o jednoj od 7 tema vezanih za politiki sistem i nosioce vlasti (o politici u Srbiji, o Skuptini Srbije, o ulozi samih poslanika, o Republikoj vladi, o njihovoj lokalnoj samoupravi, o sistemu ureenja vlasti u Srbiji, o vladi AP Vojvodine), a 46% da nije ak ni osrednje informisano ni o jednoj od tih tema Vie od polovine graana osea da nema ni osrednje znanje o politici Srbije Vie od 60% smatra da ne zna nita ili zna malo o lokalnoj samoupravi, Republikoj vladi, Skuptini Srbije i sistemu urenja vlasti.

Ocena sopstvenog znanja graana o politikim temama prilino je saglasna sa stvarnim znanjem koje su pokazali na dva kviza znanja: Na prvom kvizu koji se sastojao od 10 pitanja svaki etvrti graanin, 25%, znalo je odgovor na 5 i vie pitanja, a 15% na 6 i vie pitanja; U drugom kvizu, u kome su se graani opredeljivali da li je navedena tvrdnja tana ili pogrena neto vie od treine, 35%, odabralo je tane odgovore na 3 i vie od 5 tvrdnji.

Najmanje znanje graani su pokazali na pitanjima o izbornom sistemu Srbije: 17% znalo je da se na izborima za republiki parlament koristi proporcionalni sistem 5% da u Srbiji postoji samo 1 izborna jedinica 23% graana znalo je da mandatima poslanika ne raspolau politike stranke na ijoj listi su bili 3

 polovina graana znala je da se na izborima nije glasalo za svakog pojedinanog poslanika, ve za listu poslanika. Neto manje od treine graana odgovorilo je tano na pitanja vezana za Skuptinu Srbije: 32% znalo je kako se zove predsednik skuptine 31% znalo je koliko ima poslanika u skuptini

Tek svaki etvrti graanin (25%) znao je da mandat Predsednika Srbije traje pet godina Tek neto vie od treine graana, 35%, razume ulogu nevladinih organizacija: 35% opredelilo se za stav da su nevladine organizacije neprofitna udruenja gradjana okupljenih oko odredjene teme, a cilj im je da dovedu do promena u drutvu bez uea u vlasti. 36% smatra da su nevladine organizacije meunarodne politike organizacije koje imaju svoje kancelarije u Srbiji preko kojih zastupaju svoje interese 29% smatra da su nevladine organizacije ne-stranake organizacije politikih istomiljenika koji propagiraju ideje mimo zvanine politike vlade i drave

Veina graana nije zainteresovana za teme vezane za politiku i rad demokratskih institucija Srbije: Vie od polovine graana, 57% nije zainteresovano ni za jednu od 8 tema vezanih za politiku, politiki sistem i nosioce vlasti u Srbiji (Lokalni izbori, Rad i organizacija lokalne samouprave, rad pojedinanih ministarstava iz vlade, sistem ureenja vlasti u Srbiji, izbori za skuptinu Srbije, rad i organizacija vlade Srbije, rad I organizacija skuptine Srbije, rad i organizacija pokrajinske vlade / skuptine) 24% zainteresovano je za 4 i vie od navedenih tema Tek svaki etvrti graanin je zainteresovan za politiku

Graane najmanje interesuju teme vezane za rad i organizaciju i Skuptine i Vlade Srbije (19% i 23%), a posebno su nezainteresovani za rad pokrajinske Skuptine i Vlade (11%), (ukljuujui i graane koji tamo ive, 15%). Graani su najvie zainteresovani za rad i organizaciju svojih lokalnih samouprava, ali i u ovom sluaju zainteresovanih je manje od treine. ANGAOVANOST I UEE U AKCIJAMA ZA REAVANJE PROBLEMA I DONOENJE ODLUKA Mali procenat graana aktivno je angaovan u politikom ivotu Srbije. Graani su u veem broju angaovani u samo dve aktivnosti vezane za politiki ivot Srbije - izlazak na izbore i diskutovanje o politici sa drugim ljudima: 57% graana veovatno bi izalo na republike izbore da su oni ove nedelje 39% graana diskutovalo je o politici sa drugima u poslednje 2-3 godine Sa druge strane: 9% graana uestvovalo je u nekoj akciji vezanoj za reavanje problema u njihovoj lokalnoj zajednici u poslednjih godinu dana 26% graana je uestvovalo bar u jednoj politikoj akciji u poslednje 2-3 godine (potpisivanje peticije, prisustvo javnom skupu/protestu, uee u izbornoj kampanji/kampanji usmerenoj 4

na podizanje svesti graana, volontiranje u lokalnoj zajednici, iznoenje miljenja/ potpisivanje peticije preko interneta, kontakt sa dravnim/optinskim funkcionerom, upozorenje policije ili medija na problem, prisustvovanje radu optinske/gradske uprave/ javnoj raspravi, traenje informacije od dravnih organa, uzimanje rei na optinskom/gradskom skupu/ javnoj tribini/sastanku optinske/gradske uprave) Akcija u kojoj su graani najee uestvovali u poslenje 2-3 godine je potpisivanje peticije, 16%; u svim ostalim akcijama uestvovalo je izmeu 1 % i 5% graana

Vei procenat graana izraava elju da utie na odluke vlasti u optini u kojoj ivi nego na nacionalnom nivou: 31% graana izrazilo je elju da utie na odluke vlasti u optini u kojoj ivi 22% graana reklo je da eli da utie na odluke vlasti na nacionalnom nivou

U odnosu na 2006. i 2009. godinu zainteresovanost za politiku i angaovanost graana pokazuje trend opadanja

Izvor: Ipsos Strategic Marketing za Internacionalni Republikanski Institut (IRI), 2009. Godine

Izvor: Javno mnjenje o NVO u Srbiji, 2006. i 2009. godine, Ipsos Strategic Marketing za Institut za odrive zajednice i USAID

ZADOVOLJSTVO RADOM SKUPTINE I VLADE I POVERENJE U EFIKASNOST GRAANSKOG ANGAMANA Opte poverenje graana u politiare i poverenje da poslanici u skuptini zastupaju interese graana je prilino nisko 8% veruje da politiari bar uglavnom govore istinu. 11% graana veruje da poslanici u Skuptini Srbije zastupaju interese obinih graana 69%, smatra da poslanici u skuptini vie brinu o interesima svojih politikih stranaka, nego o interesima graana 5

Graani imaju vie poverenja u dostupnost odbornika njihovih lokalnih samouprava nego poslanika u Skuptini Srbije 16% graana veruje da bi ih sasluao poslanik Skuptine Srbije 26% graana veruje da bi ih sasluao odbornik skuptine njihove optine

Graani su podeljeni u pogledu zadovoljstva radom Skuptine i Vlade Srbije, ali je vie nezadovoljnih nego zadovoljnih, a najvie onih izmeu 38% graana je nezadovoljno radom Skuptine Srbije, a 21% je zadovoljno 33% je nezadovoljno radom Vlade Srbije, a 29% je zadovoljno

Generalno gledano, mali procenat graana veruje da obini ljudi svojim angamanom mogu da utiu na odluke vlasti i menjaju stvari kojima nisu zadovoljni. 17% se slae sa stavom da obiniu ljudi svojim angaovanjem mogu da menjaju stvari kojima nisu zadovoljni u svojoj lokalnoj zajednici 10% se slae sa stavom da obiniu ljudi svojim angaovanjem mogiu da menjaju stvari kojima nisu zadovoljni u na nacionalnom nivou

Znatno vei procenat graana veruje da pojedine konkretne akcije graana mogu da dovedu do promena, nego to generalno izraava uverenje da obini ljudi mogu da menjaju stvari u dravi 65% graana veruje da bar jednom od 9 navedenih akcija graani mogu da utiu na promene stvari (glasanjem na izborima, skretanjem panje medija na problem graana, ueem u demonstracijama i protestima, lanstvom u politikoj partiji, ueem u organizovanim pritiscima na parlament/ javne rasprave/potpisivanje peticija, povezivanjem sa NVO, kontaktiranjem poslanika u skuptini, organizovanim akcijama putem internet/drutvenih mrea ) 22% veruje u efikasnost veine od devet navedenih akcija (5 i vie)

Graani najvie veruju da se stvari mogu menjati glasanjem na izborima i skretanjem panje medija na probleme graana, a najmanje kontaktiranjem poslanika u skuptini i organizovanim akcijama preko interneta i drutvenih mrea : 42% veruje da se stvari mogu menjati glasanjem na republikim izborima 41% veruje da se stvari mogu menjati glasanjem na likalnim izborima 41% veruje da se stvari mogu menjati skretanjem panje medija na probleme graana Izmeu 23% i 29% misli da se stvari mogu menjati ueem u protestima, lanstvom u politikoj stranci, ueem u organizovanim pritiscima graana na parlament, kao to su javne rasprave i potpisivanje peticija 19% veruje da se stvari mogu menjati povezivanjem sa nevladinim organizacijama 14% veruje da se stvari mogu menjati organizovanim akcijama preko interneta i drutvenih mrea

GLAVNI NALAZI
A. Znanje i zainteresovanost za politike teme Ocena sopstvenog znanja
Veina graana ocenjuje da o temama vezanim za politiku, politiki sistem i nosioce vlasti u Srbiji ne zna nita ili zna malo. (Slika 1). Vie od polovine graana osea da nema ni osrednje znanje o politici Srbije, a vie od 60% smatra da ne zna nita ili zna malo o lokalnoj samoupravi, Republikoj vladi, Skuptini Srbije i sistemu urenja vlasti. ak 72% osea da ne zna nita ili malo o ulozi poslanika, a 85% o Vladi AP Vojvodine. Graani Vojvodine tek neto vie od graana drugih regiona ocenjuju da su informisani o Vladi Vojvodine (7% dosta ili mnogo i 22% bar osrednje), ali velika veina, 71%, ocenjuje da ne zna nita, ili da zna malo. ene, mladi ljudi 18 do 29 godina, i graani niskog obrazovane oseaju se najmanje informisabim o politikim temama (Slika 3)

Znanje
Ocena sopstvenog znanja graana o politikim temama prilino je saglasna sa stvarnim znanjem koje su pokazali na dva kviza znanja. (Slike 4 i 6). Na prvom kvizu koji se sastojao od 10 pitanja svaki etvrti graanin, 25%, znao je odgovor na 5 i vie pitanja, a 15% na 6 i vie pitanja. Blizu polovine graana, 46%, znalo je odgovor na najvie 2 pitanja (10% ni na jedno, 17% samo na jedno pitanje, a 19% na dva pitanja), 62% na najvie 3 pitanja (od 0 do 3), a 75% na najvie 4 pitanja (0 do 4). (Slika 5). Najvei procenat tanih odgovora graani su postigli na pitanju ko u Srbiji odreuje glavni politiki kurs drave: 52% znalo je da je to Vlada Srbije, dok je 27% smatralo da je to Skuptina Srbije, a 12% da to predsednik drave; 9% graana reko je da ne zna odgovor na to pitanje. (Slika 4) Najmanje znanje graani su pokazali na pitanjima o izbornom sistemu Srbije: samo 17% znalo je da se na izborima za republiki parlament koristi proporcionalni sistem (veina, 60% smatra da je u pitanju veinski sistem), a samo 5% da u Srbiji postoji samo 1 izborna jedinica. Ostaje pitanje da li i oni graani koji su dali taan odgovor razumeju smisao izbornog sistema po kome su glasali na izborima. (Slika 4) Manje od treine graana odgovorilo je tano na pitanja vezana za Skuptinu Srbije: 32% znalo je kako se zove predsednik skuptine, a 31% koliko ima poslanika u skuptini. (Slika 4) Tek svaki etvrti graanin (25%) znao je da mandat Predsednika Srbije traje pet godina, (61% je smatralo da mandat traje etiri godine. (Slika 4) Odgovori na pitanje vezano za nevladine organizacije potvrdilo je jo jednom da su predrasude prema ovim organizacijam jo uvek iroko rasprostranjene. Neto vie od treine graana, 35%, prihvatilo je tanu1 definiciju nevladinih organizacija kao najpribliniju sopstvenom shvatanju. Isto toliko opredelilo se za odgovor koji izraava esto prisutnu predrasudu o nevladinim organizacijama kao zastupnicima interesa meunarodne zajednice, a 29% opredelilo se za stav da su to organizacije politikih istomiljenika koje se suprotstavljaju zvaninoj politici drave. (Slika 3)

Meu mnogim definicijama nevladinih organizacija opredelili smo se za ovu za koju smo smatrali da na jasan i saet nain istie distinktivna svojstva ovih organizacija
1

% graana koji su dali taan odgovor

46% 5 DO 10 TANIH: 25%

10

 U drugom kvizu, u kome su se graani opredeljivali da li je navedena tvrdnja tana ili pogrena, graani su pokazali neto bolje znanje. Neo vie od treine, 35%, odabralo je tane odgovore na 3 i vie od 5 pitanja. Skoro 40% graana znalo je da lokalna zajednica ne raspolae ukupnim prihodom od poreza na dobit preduzea koje tu posluje, da je skuptina lokalne samouprave duna da dostavi odgovor graanima u roku od 60 dana, i da je dovoljno 5% potpisa graana iz neke lokalne zajednice za pokretanje neke graanske inicijative. (Slika 6). Sa druge strane, meutim, samo 23% graana znalo je da mandatima poslanika ne raspolau politike stranke na ijoj listi su bili, a polovina graana ne zna da se na izborima nije glasalo za svakog pojedinanog poslanika, ve za listu poslanika, iako je veina njih (77%) po sopstvenom saoptenju, glasala na poslednjim parlamentarnim izborima 2012. godine.

U sluaju oba kviza ene su pokazale manje znanje od mukaraca, a znanje je znatno variralo i u zavisnosti od visine obrazovanja (najnie obrazovani pokazali su najmanje znanje). (Tabela 1) Tabela 1: Prosek broja tanih odgovora na Kvizu1 i Kvizu2 Osnovna kola Via kola i Mukarci ene Srednja kola i manje fakultet Kviz1 (10 pitanja) 3.62 2.56 2.22 3.19 4.31 Kviz 2 (5 pitanja) 2.16 1.61 1.51 1.94 1.88

11

 Zainteresovanost
Graani su malo zainteresovani za teme vezane za politiku i rad demokratskih institucija Srbije. Tek svaki etvrti graanin rekao je da je zainteresovan za politiku. (Slika 7) Vie od polovine graana, 57% nije ozbiljnije zainteresovano ni za jednu od 8 navedenih tema. (Slika 8). Graane najmanje interesuju teme vezane za rad i organizaciju Skuptine i Vlade AP Vojvodine i Skuptine i Vlade Srbije. Samo 19% graana je izjavilo da je uglavnom ili veoma zainteresovano za rad i organizaciju Skuptine Srbije, a 23% za rad i organizaciju Vlade Srbije. Graani su posebno nezainteresovani za rad Vlade i Skuptine AP Vojvodine (samo 11% je uglavnom ili veoma zainteresovano). U odnosu na ostale delove Srbije, graani Vojvodine su neto vie zaintresovani, ali veina, 56%, izjavila je da ih rad Vade i Skuptine AP Vojvodine upte ne interesuje (ili ih malo interesuje), a samo 15% da ih uglavnom ili veoma interesuje. Graani su najvie zainteresovani za rad i organizaciju svojih lokalnih samouprava, ali i u ovom sluaju zainteresovanih je manje od treine (29% je zainteresovano za rad i organizaciju lokalne samouprave, a 32% za lokalne izbore).

75%

12

Kao i u sluaju obavetenosti, tako i u sluaju zainteresovanosti, upadljive su razlike izmeu mukaraca i ena i graana sa razliitim nivoom obrazovanja. ene su izrazile znatno manju zainteresovanost od mukaraca, a zainteresovanost raste sa viim obrazovanjem.

13

 B. ANGAOVANOST I UEE
Kada je u pitanju uee graana u demokratskim procesima, izbori su jedina aktivnost u kojoj uestvuje veina graana, 57%. Vie od 90% graana izjavilo je da u poslednjih godinu dana nije preduzelo niti uestvovalo u bilo kakvoj akciji ili inicijativi vezanoj za reavanje nekog problema u njihovoj lokalnoj zajednici, a ako se izuzme diskutovanje o politici sa drugim ljudima, 74% graana nije uestvovalo u nekoj od takvih aktivnosti ni u poslednje 2-3 godine. Da su parlamentarni izbori ove nedelje, 57% graana glasalo bi na tim izborima. Ipak, samo treina biraa izjavila je da bi na tim izborima glasala sigurno, a jo 24% da bi glasalo verovatno. (Slika 11)

29%

57%

Sigurni birai u ovom trenutku znatno ee su mukarci nego ene (37% mukaraca i 28% ena reklo je da bi sigurno izalo na izbore za Skuptinu Srbije) i stariji nego mlai graani. (Slika 12).

14

Znatno vei procenat graana, meutim, izlazi na izbore zato to to smatra svojom graanskom dunou (55% u ukupnoj populaciji), nego to glasa u elji da utie na politiku koja se sprovodi u Srbiji (36% u ukupnoj populaciji). (Slika 13).

ak 91% graana reklo je da u poslednjih godinu dana nije uestvovalo u bilo kakvoj akciji vezanoj za reavanje nekog problema u njihovoj lokalnoj zajednici. (Slika 14). Kao najei razlog za neuee graani navode nezainteresovanost, 42%. Ako se tome doda jo 16% graana koji su naveli da nemaju vremena, moe se rei da 58% graana zapravo ne pridaje znaaj ovakvoj vrsti angamana. Svaki etvrti graanin, meutim, kao razlog navodi nepoverenje da se takvim angamanom neto moe postii, a skoro svaki peti (19%) navodi da ne zna kako da to uradi. (Slika 15).

Kada su graanima navedene konkretne akcije, vei broj graana je izjavio da je uestvovavo bar u nekoj od njih u poslednje 2 do 3 godine. Akcija u kojoj su graani najee uestvovali bilo je diskutovanje o politici sa drugim ljudima (39%), a zatim potpisivanje peticije (16%). Uzevi u obzir i

15

diskutovanje o politici, 49% graana uzelo je uea bar u nekoj akciji: 32% uestvovalo je samo u jednoj akciji, 9% u dve akcije, a 8% u tri i vie akcija. (Slika 16) Ako se, meutim, izuzme diskutovanje o politici, dobija se drugaija slika, u kojoj u poslednje 2 do 3 godine, 74% graana nije uestvovalo ni u jednoj akciji, 16% je uestvovalo u jednoj akciji, 5% u dve akcije i isto toliko (5%) u tri ili vie akcija.

Vei procenat graana izraava elju da utie na odluke vlasti u optini u kojoj ivi nego na nacionalnom nivou: 31% reklo je da eli (uglavnom / u potpunosti) da utie na odluke vlasti u optini 16

u kojoj ivi, a 22% da eli (uglavnom / u potpunosti) da utie na odluke vlasti na nacionalnom nivou. (Slike 17 i 18).

37%

31%

47%

22%

U pogledu demografije, kao i u sluaju znanja izaineteresovanosti, mukarci su angaovaniji od ena i graani vieg obrazovanja u odnosu na nie obrazovane graane. Mukarci su znatno aktivniji od ena, posebno u diskutovanju o politici (46% mukaraca navelo je da je diskutovalo o politici sa drugima, a 32% ena). Visoko obrazovani graani su znatno aktivniji od nie obrazovanih (49% visoko obrazovanih graana diskutovalo je o politici, a 38% srednje obrazovanih i 35% graana sa najniim obrazovanjem; 28% visoko obrazovanih graana potpisalo je peticiju, a 10% sa najniim obrazovanjem; 8% je uestvovalo u izbornoj kampanji, a 2% nisko obrazovanih, 8% visokoobrazovanih je stupilo u kontakt sa nekim funkcionerom, a niko od nisko obrazovanih nije saoptio da je imao takav kontakt). U pogledu uzrasta, najaktivniji su graani izmeu 30 i 44 godine. Oni su od drugih uzrasnih grupa najaktivniji u diskutovanju o politici i potpisivanju peticija preko drutvenih mrea na internetu, 8% u odnosu na 2% u ostalim uzrasnim grupama; 6% graana ove uzrasne grupe saoptilo je da je upozorilo policiju o postojanju nekog problema (dok je prosek u populaciji 3%).

C. ZADOVOLJSTVO RADOM SKUPTINE I VLADE I POVERENJE U EFIKASNOST GRAANSKOG ANGAOVANJA

Zadovoljstvo radom skuptine i vlade
Vei broj graana je nezadovoljan nego zadovoljan radom skuptine i vlade Srbije. Na skali ocena od 1 do 5, kao u koli, prosena ocena zadovoljstva graana radom Skuptine Srbije je 2.7, a radom Vlade Srbije 2.9. Vei broj graana je nezadovoljno (38% radom Skuptine, a 33% radom vlade), nego to je zadovoljno (21% radom Skuptine, a 29% radom Vlade). (Slike 19 i 20) Opte poverenje graana u politiare i poverenje da poslanici u skuptini zastupaju interese graana je veoma nisko. ak 62% graana smatra da politiari graanima ne govore istinu, a samo 8% veruje da bar uglavnom govore istinu. Gotovo da nema graana koji veruju da politiari govore 17

potpunu istinu (0.3%). (Slika 21). Samo 11% graana veruje da poslanici u Skuptini Srbije zastupaju interese obinih graana, a 62% se ne slae sa takvim stavom (Slika 21)

38%

21%

33%

29%

8% Graani smatraju da poslanici u skuptini ne zastupaju interese graana, odnosno vre funkciju za koju su izabrani. Veina graana, 69%, smatra da poslanici u skuptini vie brinu o interesima svojih politikih stranaka, nego o interesima graana, samo 14% smatra da Skuptina Srbije efikasno nadzire rad vlade vodei rauna da vlada vodi politiku na dobro svih graana. Samo 12% graana veruje da su poslanici u Skuptini Srbije dostupni graanima koji ele da ih kontaktiraju. Neto vei procenat graana veruje da bi ih sasluao odbornik skuptine njihove optine (26%), nego poslanik Skuptine Srbije (16%). (Slika 22).

18

Poverenje u efikasnost graanskog angaovanja

Generalno gledano, mali procenat graana veruje da obini ljudi svojim angamanom mogu da utiu na odluke vlasti i menjaju stvari kojima nisu zadovoljni, ali se slika poverenja u efikasnost angaovanja graana menja se kada graani ocenjuju meru u kojoj konkretne akcije graana mogu da utiu na promene. Veina graana ipak veruje da bar neke konkretne akcije graana mogu da dovedu do promena. (Slike 23 i 24) Graani neto vie veruju da obini ljudi svojim angaovanjem mogu da menjaju stvari u njihovoj lokalnoj zajednici (17% se slae sa takvim stavom, a 54% se ne slae) nego na nivou drave u celini (10% se slae, a 67% se ne slae). Jo manji procenat veruje da su oni lino ti koji u svojoj lokalnoj zajednici mogu neto da promene. (Slika 23)

19

 Graani najee veruju da na promene stvari u dravi mogu da utiu glasanjem na republikim i lokalnim izborima i skretanjem panje medija na probleme graana (neto vie od 40%). Znatno manji procenat graana veruje da na promene moe da utie demonstracijama i protestima (29%), lanstvom u politikoj stranci (27%), ueem u javnim raspravama i potpisivanjem peticija (23%) i povezivanjem sa nevladinim organizacijama (19%). Graani najmanje veruju da na promene mogu da utiu organizovanim akcijama putem interneta i drutvenih mrea (13%), a posebno su nepoverljivi u efekat kontaktiranja poslanika u skuptini (14% veruje, a 58% ne veruje) (Slika 24). ak 65% garana veruje da obini ljudi bar jednom od navedenih devet akcija mogu da utiu na promene stvari, a 22% veruje da se veinom od navedenih akcija, 5 i vie moe uticati. Ako se izuzme glasanje na izborima, 48% graana smatra da bar sa nekom navedenih sedam akcija graani mogu da utiu na promene stvari.

20

 Najzad, graani su, bar deklarativno, izrazili neto veu spremnost na uee u pojedinim akcijama nego to su u takvim akcijama bili zaista angaovani u skorijoj prolosti, i nego to veruju da takve akcije graana zaista imaju efekta. (Slika 25) Graani su najspremniji da potpiu peticiju (uivo) za neku stvar koju podravaju, 51%, i da se ukljue u prikupljanje potpisa za takvu peticiju, 35%. Oigledno je da su mnogi graani sumnjiavi prema potpisivanju peticija putem interneta (online), jer bi na to bilo spremno 27% graana. Manje od treine graana, 29%, spremno je da se pridrui javnom protestu, a 23% da se odborniku ili poslaniku sa zahtevom za reavanje nekog konkretnog problema. Graani su najmanje spremni da se obrate nekoj nevladinoj organizaciji, 18%.

21

22