Dr Radmila Radi Crkva u politici i politika u Crkvi

Kada se krajem ezdesetih godina pojavila studija profesora Koste St. Pavlovia o SPC u Eastern Churches Review, mnogi nisu shvatili njen znaaj. Dananji istraivai koji se bave istorijom SPC u jugoslovenskoj dravi posle Drugog svetskog rata, teko bi mogli da shvate procese u Crkvi bez ovog njegovog rada. Ne pretendujem da svoj rad uporeujem sa radom profesora Pavlovia, ali smatram da je u sadanjem vremenu takoe neophodno paljivo registrovati zbivanja u Crkvi, a da konane vrednosne sudove treba ostaviti budunosti. U tom smislu ovaj prilog predstavlja nastavak istraivanja koje je 1995. objavila Republika pod naslovom Crkva i 'srpsko pitanje'", a koje je naredne godine u neto skraenom obliku izalo u okviru zbornika Srpska strana rata - Trauma i katarza u istorijskom pamenju. SPC izmeu sluenja veri i sluenja naciji Promene u pravoslavnom svetu su uvek bile spore i teke zbog mentalnog sklopa u kome se funkcionie. Tradicionalna tromost uz dugogodinje bitisanje u neprijateljskom okruenju i na drutvenim marginama, uinila je pravoslavne crkve potpuno nepripremljenim za brzinu kojom su se smenjivali dogaaji poslednjih dvadesetak godina na prostorima Istone i Jugoistone Evrope. Mada su i Ruska, Rumunska i Bugarska pravoslavna crkva doivele i preivljavaju jo uvek krupne lomove, nijedna od njih nije imala sudbinu slinu SPC. U njenom sluaju otvorena su gotovo sva sutinska pitanja, od organizacije i funkcionisanja pa do problema biolokog opstanka. Izloena istovremeno snanim pritiscima sa svih strana SPC nije uspevala da nae prava reenja, mada je malo ta istinski zavisilo od njenih postupaka. SPC sebe doivljava kao braniteljicu pravoslavlja na granici od islamskog napada na Evropu i rimskog katolicizma na istono hrianstvo 1. Kao i ostale pravoslavne crkve ona sebe smatra glavnim nosiocem autentinog nacionalnog identiteta, koji je gotovo sakralizovala. Njenu trostruku ulogu-zatitnice identiteta, garanta teritorije i zaloga za budunost nalazimo i u drugim pravoslavnim crkavma. Takvu svoju viziju zasniva na dve osnovne postavke. Prvo, crkva brani srpsku naciju kao prirodni entitet, organsko telo koje ne moe preiveti i razvijati se ako je podeljeno ili odvojeno od verskih pravoslavnih korena. Postoji jak oseaj da onaj ko nije pravoslavac nije Srbin.2 Drugo, crkva nosi u sebi duboki oseaj nesigurnosti steen tokom vekova viktimizacije (Otomansko carstvo, NDH, komunizam). Srpsko svetenstvo je traumatizirano sopstvenom istorijom i verovanjem da ivi u neprijateljskom okruenju. Oseaj viktimizacije je bio vodei faktor u crkvenom odgovoru na jugoslovensku krizu. 3
130

G. F. Powers, Religion, Conflict and Prospect for Peace in Bosnia, Croatia and Yugoslavia, u:Religion and the War in Bosnia, pr. Paul Mojzes, Scholars Press, Atlanta, Georgia, No. 3, 1998, str. 218-245. Akcije hrvatske vojske u jesen 1994. i prolee i leto 1995. shvaene su u nekim krugovima SPC kao pripremanje terena za irenje katolianstva iz Zapadne Hercegovine na jugozapadnu Bosnu. Pravoslavlje, br. 674, 15. 4. 1995. 231 M. Radovanovi, O potrebi moralne i duhovne obnove, Glas Crkve, 1/91. Publicista M. Arsenijevi izveo je definiciju o svetoj pravoslavnoj naciji kao proizvodu Boije namere. Svetigora, 61/1997. 332 G. F. Powers, n. d, str. 218-245.

Poistoveivanje sudbine srpskog naroda sa sudbinom Hrista bila je esto mesto u poslanicama i soptenjima SPC tokom proteklih godina. Srbima mnogo i mnogo pomae i njihova dramatina istorija da lako i svesrdno mogu usvojiti kako Golgotu, tako i vaskrsenje Hristovo kao opte vaskrsenje ljudi. Jer je istorija srpska sva u padanju i dizanju, u umiranju i oivljavanju, u narodnoj golgoti i vaskrsenju. 4 Pravoslavlje ne poznaje laicizam u njegovoj francuskoj definiciji odvajanja crkve od drave, a komunizam je doneo prinudnu laicizaciju. Novi srpski nacionalizam iz kasnih 80-tih godina izgledao je jednom delu svetenstva SPC kao odgovor na oslobaanje iz Titove Jugoslavije koja je pritiskala SPC i manipulisala njom i prema njihovom miljenju diskriminisala Srbe. Posebno su prema miljenju dela mlaih teologa bili diskriminisani oni Srbi koji su iveli u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. U stanju konfuzije, kretalo se izmeu ekumenskih i antiratnih pozicija i podrke (bar to se tie dela hijerarhije) nacionalistima. Sekularni nacionalisti su traili i dobijali podrku dela SPC, a onda njome manipulisali po potrebi. Bezrezervna podrka nacionalnim interesima Srba van teritorije SRJ prevagnula je nad zatitom univerzalnih ljudskih prava svih nacija. SPC je rano poela da upozorava na opasnosti od novog genocida. Stav SPC prema ratu koji je izbio u Jugoslaviji bio je da se radi o meunacionalnom sukobu koji su zapoeli oni koji su eleli da razore zemlju. Uprkos snanim antikomunistikim oseanjima, ta dravna tvorevina je pruala Srbima dravno jedinstvo. Samoopredeljenje, prema episkopima SPC, znailo je da Srbi koji vekovima ive u Hrvatskoj ili BiH imaju pravo da biraju zemlju u kojoj e iveti. Unutranje granice u nekadanjoj Jugoslaviji smatrane su administrativnim i utvrenim od grupe komunista tokom Drugog svetskog rata i posle njega. Komunisti nisu zacelili rane narodu svom koje su nam naneli Hrvati i muslimani genocidom, 1941-45, nego su im dali ne samo sva prava, nego i daleko vie prava nego Srbima. Povukli su granice komunistikih republika koje su bile granice okupacije, tj. nemake, talijanske, balistike, maarske, bugarske okupacije tokom rata. I posle su doli ovi sa Zapada, zluradnici, zlobnici i zloinioci - kaem zloinioci, ali su oni i zloinci - koji su te okupacijske i komunistike granice priznali.5 Sabor SPC je pozvao javnost maja 1995. da se ne priznaju vetake granice Hrvatske i BiH jer bi to znailo naknadno ozakonjenje akta nasilne secesije na tetu srpskog naroda. 6 SPC je bila spremna da prihvati reformisanu Jugoslaviju u kojoj bi Srbi dobili pravedan status. Poto je ta opcija propala, verovali su da je kreacija Velike Srbije legitiman izraz prava na samoopredeljenje i neophodnost da bi se zatitila prava Srba u Hrvatskoj i BiH i sauvalo organsko jedinstvo nacije. Ubeenje da e Srbi doiveti genocid ako ostanu u manjini, doprinelo je ohrabrivanju Srba da naputaju oblasti koje nisu bile pod srpskom kontrolom. 7 Episkop Hrizostom je bio jedan od retkih koji je otro zamerao bosanskim Srbima u rukovodstvu to su podravali Srbe da napuste Sarajevo pre nego to su oblasti u kojima su iveli prele pod kontrolu Federacije BiH, februara 1995. Ipak, taj isti vladika, bihako-petrovaki, nije bio ni u Bihau, ni u Petrovcu kada je trebalo. Mitropolit zagrebako-ljubljanski Jovan u vreme najveih iskuenja za srpski narod nije bio u Hrvatskoj, ve u Beogradu. Episkop dalmatinski Longin bio je u vreme seobe iz Krajine u Australiji. 8
433

Glasnik SPC, april 1995, br. 4; Pravoslavlje, br. 674, 15. 4. 1995; Marko S. Markovi, Tajna Kosova, Hrianska misao, knj. 6, Srbinje-Beograd-Valjevo-Minhen, 1998, str. 29. 534 Svetigora, oktobar-novembar 1996, br. 52-53. 635 Glasnik , jun 1995, br. 6. 736 G. F. Powers, n. d, str. 218-245. 837 Episkop dalmatinski Longin demantovao je tvdrnje ibenskog biskupa Sreka Badurine date posle posete Kninu, samo nedelju dana po ulasku hrvatske vojske, da je SPC podsticala Srbe iz Krajine na masovni egzodus. Posle povlaenja manastiri su ostali prazni, a Bogoslovija u manastiru Krki je ugaena.

Reim Slobodana Miloevia naputen je ve polovinom 1991. i SPC je 1992. traila da on odstupi sa vlasti jer je bilo jasno da on Crkvi nee vratiti ono mesto u drutvu koje je oekivala. Ostalo je otvoreno pitanje da li je SPC bila izmanipulisana ili je ona mislila da e moi da manipulie. Sa druge strane, politiko vostvo bosanskih Srba podravalo je i sprovodilo ideju o centralnoj ulozi SPC u srpskom narodu. U Bijeljini je 23. 2. 1995. odrana vanredna sednica Sinoda SPC u proirenom sastavu. Sednicom je predsedavao patrijarh Pavle, a prisustvovali su joj episkopi sa teritorije RS i RSK, nekoliko episkopa iz Srbije kao i najvia dravna i vojna rukovodstva na elu sa predsednicima Milanom Martiem i Radovanom Karadiem. Tom prilikom je posebno bila naglaena znaajna uloga SPC u uvanju punog jedinstva srpskog naroda i odranju svih njegovih duhovnih, narodnih i kulturnih vrednosti. 9 Takozvana RSK je oigledno doivljavana kao prva brana naletima katolicizma i islama. SPC se otro suprotstavila Miloevievom pristanku na zahteve meunarodne zajednice da prekine sa podrkom bosanskim Srbima. U Patrijariji je 3. marta 1995. na poziv Sinoda SPC odrano savetovanje episkopa. Crkva je pozvala sve zaraene strane u BiH i Republici Hrvatskoj da mirnim dogovorom a ne meusobnim unitavanjem, iznau pravedna reenja traginih sukoba. Traili su od politikih predstavnika i dravnih organa Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i RSK da budu iznad svih deoba, linih i partijskih interesa, da bi sa punom odgovornou svi zajedno, nikako bilo ko pojedinano, doneli sudbonosne odluke za budunost sveukupnog naroda. Episkopat je pozvao predstavnike meunarodne zajednice da ukine sankcije SRJ, a vlasti SRJ da ukinu blokadu protiv RS. 10 Ovaj pritisak pojaao je inae snano prisutan otpor u SPC prema Zapadu i meunarodnoj zajednici. SPC je 1. maja izdala Memorandum o krenju ljudskih i graanskih prava srpskog naroda u Republici Hrvatskoj. 11 U znak alosti zbog progona i stradanja Srba u Zapadnoj Slavoniji, zvona na crkvama su zvonila svaki sat nedelju dana maja 1995. Zasedanje Sabora, otvoreno u Mileevi te godine takoe se bavilo prilikama u eparhijama na ratom zahvaenom podruju i genocidom u Zapadnoj Slavoniji. Sinod je meutim u jednom od svojih saoptenja izjavio i sledee: Posle svega toga, kao posledica, dolo je do odmazde sa srpske strane, prvo, do nerazumnog bombardovanja Zagreba, a onda i do bezumnih osvetnikih postupaka od strane oajnih i izbezumljenih izbeglica nad rimokatolicima u Bosanskoj krajini... Zlo je zlo ma ko ga inio i ma kome ono bilo izvreno. Ono moe imati objanjenje ali ne i opravdanje. 12 Episkop Atanasije posetio je 24. maja u Banja Luci biskupa Komaricu u znak saoseanja zbog nevolja koje su snale biskupiju i izjavio da se kod nadlenih vlasti u ime patrijarha Pavla zauzeo da prestane zlo, kako u Zapadnoj Slavoniji Srbima, tako i u banjalukoj biskupiji Hrvatima. 13 Patrijarh Pavle je posetio RSK 29. i 30. jula, obiao Knin, manastir Krupu, Glinu, manastir Krku i dr Poetkom septembra RSK je pala. tampa SPC je pomno izvetavala o sudbini izbeglica, drane su brojne konferencije za tampu, patrijarh je uputio pismo direktoru RTS-a Miloradu Vueliu u kome ga je kritikovao zbog programa koji se vrte i pored sveopte nesree, a Sabor se na vanrednom zasedanju avgusta 1995. bavio reavanjem pitanja vezanih za prihvat izbeglica iz Srpske Krajine. Patrijarh lino, tokom svojih estih boravaka u Bosni, a i Sinod SPC poetkom avgusta 1995. ali i kasnije nekoliko puta, pozivao je rukovodstvo na Palama
Pravoslavlje, br. 683, 1. 9. 1995. 938 Glasnik SPC, mart 1995, br. 3 1039 Glasnik SPC, mart 1995, br. 3 1140 Pravoslavlje, br. 675, 1. maj 1995. 1241 Glasnik, br. 6, jun 1995; Pravoslavlje, br. 677, 1. 6. 1995. 1342 Pravoslavlje, 1. 6. 1995, br. 677.

na jedinstvo i prevazilaenje unutranjih razlika. SPC je takoe upuivala apele i raznim svetskim institucijama, vladama i crkvama u kojima je pokuavala da skrene panju na sudbinu Srba u ratom zahvaenim podrujima. Posebno se protestovalo zbog akcija NATO snaga i bombardovanja teritorija bosansko-hercegovakih Srba ali i zbog oduzimanja znaajnog dela teritorija po Dejtonskom sporazumu. 14 U avgustu 1995. Radovan Karadi i vostvo bosanskih Srba bili su prisiljeni da pristanu na diplomatske pregovore i predaju Slobodanu Miloeviu autoritet za te pregovore. U elji da impresionira meunarodnu zajednicu, Miloevi je traio od patrijarha Pavla da potpie autorizaciju koju su mu dali bosanski Srbi. Manipuliui interesima bosanskih Srba nekoliko godina za svoje line politike potrebe, Miloevi je nastavio da trguje glavnim interesima vostva sa Pala tokom pregovora u Dejtonu i u zamenu za ublaavanje sankcija Srbiji. Sinod je 12. 12. 1995. izrazio veliku zabrinutost povodom Dejtonskog ugovora i izjavio da potpis patrijarha smatra nevaeim. Saoptavajui naoj javnosti tekst ovog svog obraanja, upuenog meunarodnim iniocima, Sveti Arhijerejski Sinod osea, takoe, svojom dunou da - zbog nastalih nedoumica ili ak pogrenih interpretacija, doboronamernih i nedobronamernih - obavesti javnost da nedavni potpis Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog na dogovoru predstavnika Republike Srbije, odnosno Jugoslavije, i Republike Srpske ni u kom sluaju ne znai da on lino, ili Crkva uopte, stoje iza konkretnih inicijativa potpisnika. . Deset dana kasnije u saoptenju sa vanrednog zasedanja Sabora SPC ponovljena je ista poruka uz objanjenje da je patrijarh Pavle bio zloupotrebljen. 15 Bilo je meu episkopatom i svetenicima i onih koji su smatrali da bi patrijarh zbog svog potpisa morao da podnese konsekvence i ponudi svoju ostavku. Prebacivali su mu ak i nain na koji je izabran za patrijarha jo za vreme ivota svog prethodnika. 16 Prestale su da postoje slavonska, dalmatinska, gornjokarlovaka i bihako-petrovaka eparhija a od tri druge eparhije preostali su samo delovi (zahumsko-hercegovaka, dabrobosanska i zvorniko-tuzlanska). Sedite mitropolije dabrobosanske u Sarajevu je bilo razrueno, sedite eparhije gornjokarlovake u Karlovcu minirano, dvor mitropolita zagrebako-ljubljanskog oteen itd. Svetenika je ostalo malo, dva u Sarajevu, po jedan u Zagrebu i Zenici itd. 17 Maja 1996. Sinod SPC je izdao saoptenje da bez obzira na raspad versajske, odnosno SFRJ, jurisdikcija SPC i dalje se prostire na sve pravoslavne na toj teritoriji. 18 Polovinom 1996. u tampi je bilo dosta kritikih primedbi na raun dranja pojedinih vladika i svetenika u Hrvatskoj, pre, tokom i posle napada hrvatske vojske. Episkop zahumsko-hercegovaki Atanasije pisao je u leto 1996: Ja sam, naalost, bio prorok odavno, im je taj tiranin stupio na vlast, i govorio sam, a nisu mi verovali, pa mi ni sada verovatno nee verovati, ali je to tako: da je Miloevi izdajnik srpski koji nas je izdao i prodao i koji nas i dalje prodaje... Nesreni Srbi Krajinici ta li mu sada govore, a dugo su mu aplaudirali, dok sam ja i tada govorio da je Miloevi izdajnik. Rat u Jugoslaviji episkop je tumaio kao posledicu poluvekovne tiranije komunizma, Amerikance i Engleze nazvao je licemerima, Nemce i Austrijance starim
1443 1544

Pravoslavlje, br. 692, 15. 1. -1. 2. 1996. Pravoslavlje, br. 690, 15. 12. 1995. i br. 691, 1. 1. 1996. ivorad Stojkovi je u jednom razgovoru koji je voen u redakciji NIN-a januara 1996. rekao kako su se prekodrinske vladike takmiile u podsticanjima da se ne potpie mir u Dejtonu, a kada su elnici sa Pala potpisali ovlaenje pregovarima, onda su se tamonji episkopi odreda reimske vladike tamonjeg reima, okomile na patrijarha i proglasile njegov potpis nevaeim. NIN, 19. 1. 1996. 1645 Argument, 23. 11. 1998. 1746 Politika, 25. 1. 1996. 1847 Glasnik, jun 1996, br. 6.

neprijateljima srpskog naroda, a reenja po etonskom sporazumudiktatom gestapovskim. 19 Episkop Atanasije alio se vie puta zbog uznemiravanja manastira Tvrdo od strane panskih vojnika IFOR-a, koje je nazivao okupatorima. 20 Pisao je predsedniku SAD Klintonu i traio da se manastir Zavala vrati srpskom narodu i SPC jer je po Dejtonskom sporazumu pripao Federaciji BiH. Patrijarh Pavle je tokom 1997. blagoslovio i potpisao deklaraciju protiv genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i deklaraciju o obustavljanju postupka Hakog tribunala protiv dr Radovana Karadia. Sabor SPC je juna 1997. apelovao da se dozvoli povratak izbeglim i prognanim licima i traio punu slobodu kretanja i delovanja svetenika u Hrvatskoj i u Federaciji, ali se zaloio i za dozvolu boravka i obavljanja obreda predstavnicima RKC i IVZ u RS. Patrijarh Pavle je pokuao poetkom septembra 1997. da pomiri u Banja Luci elnike bosanskih Srba ali u tome nije uspeo. U to vreme odnos SPC i dravnih organa u RS bio je gotovo idilian. SPC je bila prisutna u medijima, kolama (osporena je ideja laikog obrazovanja na teritoriji RS), na proslavi dravnih praznika, na svim vanijim zasedanjima parlamenta, molitva je bila sastavni deo javnih nastupanja, osveenja svega i svaega svakodnevna pojava itd. Episkopski savet je na sednici u Bijeljini 2. februara 1998. osudio pritisak, nametanje izbora od strane svetskih silnika, nametanje tuih modela dirigovanog kolstva, poturice i podbrozice i sl. Posebnu reakciju izazvala je reforma kolstva koju je zapoeo Karlos Vestendorp. Naime, Karlos Vestendorp, najobiniji ameriki sluga i plaenik, za vreme svog mandata Visokog Prestavnika za BiH zapoeo je reformu srbskog kolstva preko Drine. Ovaj nesreni ovek, koji verovatno i ne zna da je svaka hercegovaka tala starija od Amerike, izdao je nalog da se ukine veronauka kao obavezan predmet u osnovnim kolama i da se umesto nje uvede istorija religija (inae preobimna za decu kolskog uzrasta), da se iz udbenika za srbski jezik i knjievnost izbace epske pesme jer vreaju nacionalna oseanja muslimana, da se iz gradiva izbaci i Njego jer je on, navodno, ideolog etnikog ienja, da se iz udbenika istorije izbaci svaki pomen Srbije i Crne Gore i svaki pomen stvaranja i obnove srbske drave. Od ispunjenja ovih uslova zavisi materijalna pomo u kolstvu u Republici Srpskoj... 21 Isti autor pie o okupatorskoj vojsci NATO-pakta u Bosni i Hercegovini i njihovim slugama koji nastoje da priu o unitarnoj Bosni i Hercegovini nametnu u svim porama ljudskog ivota na tim prostorima. Oni koji svim silama nastoje da gospodare i ljudskim sudbinama i ljudskim duama pokuavaju da i pravoslavne ukljue u unitarne tokove... I danas, znajui za sve ovo, konano shvatam sutinu amerike politike u Bosni i Hercegovini: oni nam danas nude dve mogunosti. Prva se odnosi kroz tzv. partnerstvo za mir to bi predstavljalo odricanje od Hrista i Svetog Save. Druga se odnosi na podrku komunizmu (inae, direktnom produktu evropoamerike civilizacije) kao idealnom sistemu za duhovno, moralno i svako drugo unitavanje i pustoenje pravoslavnih naroda. Patrijarh Pavle je nastavio povremeno da obilazi RS, poslednji put maja 1999. Sveanoj duhovnoj akademiji prisustvovali su pored crkvenih velikodostojnika i visoki funkcioneri RS, pa i general Momir Tali koji e neto kasnije biti uhapen i odveden u Hag. Odnosi izmeu SPC i RKC bili su i pre sukoba na jugoslovenskom prostoru optereeni brojnim problemima: stav RKC prema stradanju srpskog naroda u NDH, pitanje jezika i pisma u Hrvatskoj, kosovski problem, odnos RKC prema
1948 2049

Svetigora, oktobar-novembar 1996, br. 52-53. Pravoslavlje, br. 707, 1. 9. 1996. 2150 Jerej Velibor Domi, Novi atak na due srbske dece, Svetigora, br. 91, 92, 93, 1999.

Makedonskoj pravoslavnoj crkvi i dr RKC je zamerala SPC da je svetosavlje kao imperijalistika ideologija SPC zamenilo Jevanelje. Patrijarh Pavle se izmeu 1991. i 1994. nekoliko puta sreo sa kardinalom Kuhariem, bilo je i prepiske izmeu poglavara SPC i predsednika Hrvatske ali odnosi su samo dalje zatezani. 22 Propao je i pokuaj da doe do posete pape Jovana Pavla Beogradu. Spor oko broja poruenih crkava, utanje RKC o poloaju SPC u Hrvatskoj, odnos prema iseljavanju Srba i njihovom stradanju u vreme ratnih operacija, dodatno su doprineli udaljavanju od saradnje i dijaloga. Tokom 1999. izgledalo je da stvari kreu na bolje. Poglavar SPC je marta 1999. boravio u poseti eparhiji zagrebako-ljubljanskoj i cele Italije i tom prilikom se sreo sa najviim dravnim i crkvenim linostima u Republici Hrvatskoj i u Sloveniji. Ovo je bila prva poseta Hrvatskoj od poetka ratnih sukoba u nekadanjoj Jugoslaviji. Patrijarh je poruio Srbima u Hrvatskoj da ne treba da imaju dileme oko opredeljenja za potovanje hrvatskog Ustava i zakona. Izrazio je svoje strepnje zbog sporog povratka episkopa i svetenika, nastavka iseljevanja iz istone Slavonije, nepotovanja prava na imovinu, ostvarivanja prava pune ravnopravnosti i td. 23 Na Biskupskoj konferenciji koja je odrana krajem novembra 1999. u Beogradu, biskupi su pozvali svet da prui humanitarnu pomo svim stanovnicima Jugoslavije. Nadbiskup beogradski Perko podneo je izvetaj sa zasedanja Predsednitva Biskupskih konferencija Evrope koja je odrana u Rimu i na koju su bili pozvani albanski biskupi. Od njih je traeno da utiu na Albance da se uspostavi mir i da za sada ne trae nemogue - nezavisnost Kosova, jer najvie to mogu postii jeste iroka autonomija. 24 Patrijarh Pavle je tih dana primio nadbiskupa Perka koji je uruio novanu pomo pape Jovana Pavla Drugog za srpsku decu sa Kosova i Metohije. Nadbiskup je obavestio patrijarha o radu Biskupske konferencije Jugoslavije sa koje je upuen apel za ukidanje sankcija. 25 Poslednjih dana oktobra 1999. u ibeniku je ustolien episkop dalmatinski Fotije. Ustolienju su prisustvovala dva mitropolita i pet episkopa SPC, a u svojoj besedi episkop Fotije je izmeu ostalog rekao: "...U nastupajuoj jubilarnoj godini, kada praznujemo 2000 godina hrianstva, posebno u se truditi da kao pravoslavni episkop u ime svoje Crkve negujem hrianski odnos prema svim ljudima, a posebno jerarhijom i vernicima Rimokatolike crkve kao i predstavnika vlasti u Republici Hrvatskoj. 26 Kosovo Kosovo je problem oko koga je poela saradnja SPC i drave polovinom osamdesetih godina. U drugoj polovini 80-tih prizrenski episkop je govorio pred amerikim Kongresom o Kosovu. Od 1987. do 1990. SPC je tri puta drala Sabor na Kosovu. Od 1990. nijedan Sabor nije odran u Pekoj patrijariji sve do 1998. Ipak, episkop rako-prizrenski je ve 1995. u izvetaju za Sabor naveo da najveu tekou za rad SPC na Kosovu i Metohiji, predstavlja opta i maksimalna neizvesnost i nesigurnost za srbski ivalj u svakom pogledu. U izvetaju istog vladike za Sabor SPC dve godine kasnije, 1997, ve je izrazito primetna njegova aktivnost u kontaktima sa predstavnicima ambasada zapadnih zemalja. Episkop kae da je glavna tema ovih kontakata bilo pitanje Kosova i Metohije, ivota na njemu i mogunost reavanja takozvanog Kosovskog problema mirnim putem. Tom pitanju su bile posveene i aktivnosti oko odravanja Svesrpskog crkveno2251 2352

Danas, 11,15, 17, 18. 3. 1999; NIN, 18. 3. 1999; Vreme, 20. 3. 1999. Pravoslavlje, br. 769-770, 1-15. 4. 1999. 2453 Blic, 30. 10. 1999. 2554 Politika, 3. 11. 1999;Pravoslavlje, br. 784, 15. 11. 1999. 2655 Pravoslavlje, br. 785, 1. 12. 1999.

narodnog sabora u Pritini januara 1997, kao i putovanje delegacije Srba sa Kosova i Metohije po evropskim zemljama aprila te godine. Vladika je 1997. pisao Sinodu SPC da je ono to ga najvie brine pootravanje tzv. Kosovskog problema, sve prisutnija pojava terorizma, kao i iseljavanje Srba. Prvo, u ovom stanju ni rata ni mira (ili: pasivnog mira), Srbi sve vie odlaze sa Kosova, prodaju kue i imanja, i tako Kosovo svakim danom biva sve manje srpsko, bez obzira to je jo u granicama Srbije, kao njena neotuiva teritorija. Drugo, pitanje Kosova se svakim danom sve vie internacionalizuje, jer Meunarodna zajednica ve poinje da gubi strpljenje, posmatrajui godinama represivnu politiku beogradskog reima, koju isti dosledno sprovodi nad veinskim narodom na Kosovu. ak i najnovije pojave i projave terorizma na Kosovu i Metohiji posmatraju i doivljavaju kao neku, ak donekle i opravdanu, reakciju na brutalnost beogradskog reima. Vladika je stoga traio da Sabor SPC hitno podigne svoj glas u zatitu Kosova i Metohije i trai preduzimanje konkretnih mera za reavanje problema, da se ne bi ponovila sudbina RSK i Republike Srpske. 27 Patrijarh Pavle je u vie navrata tokom 1996, 1997. i 1998, boravio na Kosovu i Metohiji ali crkvena tampa je pisala u to vreme uglavnom o uzurpaciji spomenika kulture. utanje je prekinuo Svesrpski crkveno-narodni sabor odran u Pritini 25. i 26. 1 1997. U Svetosavskoj deklaraciji predstavnici srpskog naroda i SPC izrazili su duboku zabrinutost za svoju sudbinu i optuili reim za pogrenu i pogubnu politiku, a predsedniku Miloeviu poruili da nema pravo da pregovara bilo sa kim o sudbini Kosova i Metohije. 28 O daljim aktivnostima episkop rako-prizrenski je izjavio: ak i ona teza koja se papagajski ponavlja da je Kosovo neotuivi deo Srbije, da je to integralni deo Srbije, itd. neka je tana, to opet nee biti nekakvo reenje ako na Kosovu ne budu iveli Srbi. Naravno mi ne zagovaramo da na Kosovu treba da ive samo Srbi, mi nismo za etniko ienje, mi nismo za rat, nismo za zloine prema tom narodu, jesmo za slobodno i ravnopravno ivljenje svih koji su graani ove drave. Smatramo da ovaj reim, to smo rekli u Svetosavskoj deklaraciji, da ovaj reim radi na gubljenju Kosova. Zato smo mi pokrenuli posle Svetosavskog sabora u januaru jednu iru aktivnost sa Srpskim pokretom otpora na Kosovu. Eparhija rako-prizrenska hoe da upozna svet sa stvarnim stanjem i problemom na Kosovu, hoemo da upoznamo na narod, da stavimo do znanja da ne dozvoljavamo mi sa Kosova da neko u ime nae reava to pitanje, bez nas.29 Vladika Artemije obiao je svet zajedno sa Momilom Trajkoviem 30 (Velika Britanija, Belgija, Nemaka, SAD 31 i dr), pokuavajui da meunarodnoj zajednici objasni istoriju problema. Episkop rako-prizrenski je uputio i nekoliko pisama predsedniku Srbije Milanu Milutinoviu sa molbom da ga primi. Odgovor je bio
2756 2857

Sveti Knez Lazar, br. 2 (18), Prizren, 1997. Pravoslavlje, br. 718, 15. 2. 1997. 2958 Pravoslavlje, br. 726, 15. 6. 1997. 3059 Iz izjava Momila Trajkovia novinari su izvlaili zakljuke da je narodu na Kosovu ostala jo samo SPC i Srpski pokret otpora. NIN, 12. 11. 1998. 3160 Prilikom boravka u Vaingtonu 1998. vladika Artemije i Momilo Trajkovi predali su predstavnicima amerike vlade rezoluciju po pitanju situacije na Kosovu i Metohiji. Rezolucija je sadrala 18 taaka u kojima se osuivala svaka primena sile, traila potpuna garancija ljudskih prava, garancija ravnopravnosti svih religija i vera, potovanje integriteta i suvereniteta Republike Srbije i SRJ, potovanje pune slobode masovnih medija, organizovanje popisa na Kosovu i Metohiji, izraavala podrka projektima regionalne integracije itd. Hriscanska misao, 1-4/1998. Vladika Artemije je od februara 1998. do februara 1999. pet puta boravio samo u Americi. Jedan broj stranih ambasada u Beogradu pokazao je po povratku delegacije sa puta, veliko interesovanje za kontakte sa episkopom Artemijem. Sveti Knez Lazar, br. 2 (18), Prizren , 1997.

negativan. Ostali episkopi su ili utali ili bili distancirani od vladike rako-prizrenskog zbog njegovih estih istupa sa jednim od lidera politikih organizacija. Mitropolit Jovan je svoje neslaganje i javno izrazio. Patrijarh Pavle je 1. 1. 1998. uputio protest povodom upotrebe sile da bi se rasterale demonstracije albanskih studenata na Kosovu, ali je studentima poruio da je od jednoumlja politike ideologije opasnije nacionalno jednoumlje. Patrijarh je pokazao razumevanje za studentske demonstracije ali je dodao da stanje na Kosovu zahteva ozbiljno i mukotrpno otvaranje svih pitanja koja truju odnose izmeu dva naroda. 32 Vladika rako-prizrenski Artemije ponovo je januara 1998, traio od predsednika Srbije Milana Milutinovia da ga hitno primi, ovoga puta u pratnji predsednika SPOK-a Momila Trajkovia. 33 Godinu dana kasnije vladika je izjavio da je ukupno est puta traio prijem kod predsednika Srbije ali da ga on nijednom nije udostojio odgovora. Sabor SPC je sa zasedanja u maju 1998. poruio da osuuje svaki teror i svaku primenu nasilja na Kosovu i Metohiji i uputio poziv da se organizuje susret izmeu predstavnika SPC i politikih predstavnika obe lanice federacije. Odazvalo se samo crnogorsko rukovodstvo. 34 Sabor je neodazivanje predsednika Jugoslavije ocenio kao nekorektan stav koji ne doprinosi stvaranju klime za reavanje sudbinskih problema, dok je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije bio direktniji: Nismo oekivali da se jedan odgovoran ovek sa najvieg mesta, tako poniavajue ponese prema najstarijoj ustanovi svoga naroda i njenoj elji da uloi svoj moralni, istorijski i duhovni autoritet kako bi pomogla uspostavljanju mostova unutar same drave. 35 Episkop Atanasije je juna 1998. povodom poziva da doe na Trei Svesrpski Sabor o Kosovu i Metohiji, koji se odravao u Beogradu, uputio pismo episkopu Artemiju i Momilu Trajkoviu. . . Ja u Beograd ne mogu da doem (verovatno da Sultanova zabrana na Drini jo vai, a moda e uskoro biti ina Labu i na Sitnici), ne mogu doi jer je Beograd srboubistven, jer Beogradom vlada Tiranin, a ovek ne moe da voli ni Otadbinu kada njome vlada tiranin (Jovan Dui) ; jer je Beograd izdao sve Srbe svuda (Vuk Karadi), naroito nas u Hercegovini - Otadbini Svetoga Save, i Vas na Kosovu i Metohiji - Otadbini sviju nas; jer iz Beograda osioni i opaki komunistiki Izdajnik sa Dedinja najpre tiranie a onda izdaje, kad god toj kukavici ko zapreti - Hrvatima, Muslimanima, iptarima, Amerikancima - jednu po jednu Srpsku Zemlju i Krajinu, i to sve uz svesnu ili nedotupavnu podrku tzv. Beogradske opozicije, dojueranjih titia, koji se ne mogu odlepiti od glavnog titia Miloevia; jer Beogradii u Beogradu, svejedno da li su tzv. intelektualci, ili studenti, ili nemalobrojni graani, mesecima etaju sa pitaljkama za neke svoje line ili lokalne interese ili intereie, a nijednom ne ustadoe kad padoe izdane zemlje i Krajine Srpske i kada Vi Srbi na Kosovu i Metohiji krvarite i vapijete makar za 'srpsko-srpski dijalog'... Ne znam, dakle, ta vam moe pomoi takav Beograd, sve dok u tom Beogradu svi Srbi, i sa njima i sva Srbija, sva kuka i motika ne ustane da zatrai neodlonu i neopozivu ostavku Tiranina i Izdajnika Slobodana Miloevia i dok ne skinu tog komunistu i antisrbina, slugu amerikog i ko zna ijeg, sa grbae ovog napaenog naroda od Kosova do Jadovna... Ne znam isto tako, dragi Brate Vladiko Artemije i dragi brate Starosedeoe Kosova g. Trajkoviu, ta Vam mogu pomoi lai i licemerja Amerikanaca, tih dvolinih,
3261 3362

Glasnik, januar 1998, br. 1. Demokratija, 27. 1. 1998. 3463 Glasnik, juni 1998, br. 6 i oktobar 1998, br. 10. 3564 Od Kosova do Kosova, NIN, 28. 5. 1998.

najneovenijih i najtotalitarnijih tirana u istoriji oveanstva, kad je Miloevi njihova kreatura...36 Jula 1998. vladika Artemije je rekao kako nijedan problem srpskog naroda, pa ni pitanje Kosova, nee moi da bude reeno pod postojeim reimom. Srbiji su, rekao je vladika, potrebne sutinske promene, a da bi se one ostvarile potrebno je da doe do promene vlasti. Dok se to ne dogodi, treba raditi na prekidu oruanih sukoba, dodao je episkop rako-prizrenski. 37 Vladika Artemije je Slobodana Miloevia osudio zbog potpunog zanemarivanja glasova Srba sa Kosova i pregovora sa Ibrahimom Rugovom u kojima je uestvovao sam. Polovinom jula 1998. izdato je zvanino saoptenje manastira Visoki Deani: I pored svih naih nastojanja i elja da se kosovski problem reava na miran i nenasilan nain, to smo vie puta iskazali u svojim zvaninim izjavama, sa velikom tugom u srcu moramo da priznamo da je situacija, naroito na podruju zapadnog dela pokrajine, u poslednjih nekoliko dana eskalirala u pravcu nasilja, to je dovelo do novih rtava, brojnih razruenih i zapaljenih kua, kao i do izbeglitva vie hiljada ljudi... Nae bratstvo izraava veliko aljenje zbog svega onoga to se desilo i duboko saosea sa svim nevinim rtvama sa bilo koje strane, koje su u ovom sukobu ostale bez svojih najbliih, svojih domova i stoke... Iskreno alimo i zbog oteenja i razaranja damija i starih 'kula'. Unitavanje verskih objekata i kulturne batine apsolutno je neprihvatljivo za savremenu Evropu i zasluuje svaku osudu".38 Jeromonah Sava iz manastira Deani izjavio je u avgustu 1998. da je velika greka to vlasti u Srbiji nisu osetile promene koje se dogaaju u svetu i to nisu krenule prema tom svetu kao susedne zemlje. Miloeviev reim iskoristio je nevolju Srba sa Kosmeta, pa ih je poslednjih godina drao kao taoce. Vlast je gradila svoj opstanak na strahu kosmetskih Srba, da ne budu ostavljeni. Otac Sava govori i o brizi monaha za albansko stanovnitvo u Deanima i kae: Trudimo se da svoju hriansku dunost potvrdimo ne samo prema pripadnicima naeg naroda nego i prema naim susedima Albancima. Svi smo mi stvorenja Boja pa, dakle, ne sme da bude nikakvih razlika meu ljudima, posebno ne kad nas zadesi nesrea... U prolosti, naalost, nismo bili aktivni na tom polju. Vie smo se bavili naim, strogo monakim, duhovnim aktivnostima. Meutim, problemi koji se dogaaju u naoj neposrednoj okolini prisilili su nas da uspostavimo kontakte i sa albanskom stranom. 39 Povodom izjave patrijarha Pavla u kraljevakoj crkvi poetkom oktobra 1998. da IVZ nije odgovorila na pokuaje da se uspostavi saradnja povodom situacije na Kosovu, novine su pisale o nepostojanju komunikacije izmeu dve verske zajednice i o odbijanju IVZ-a na Kosovu da na bilo koji nain kontaktira sa SPC. 40 Srpski crkveno-narodni sabor na Kosovu i Metohiji doneo je poetkom novembra 1998. odluku da Kosovo i Metohija moraju ostati neotuivi deo teritorije drave Srbije, a predsedniku Slobodanu Miloeviu je ponovo porueno da nema pravo da u ime Srba june pokrajine vodi pregovore ili potpisuje bilo kakave sporazume i planove. 41 Poetkom novembra odrano je vanredno zasedanje Sabora SPC posveeno Kosovu i na njemu su odbaeni svi pokuaji ugroavanja teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije, a od vlasti u Srbiji i Jugoslaviji, kao i od meunarodne zajednice, trailo se da pronau mirna reenja. Sabor SPC je zahtevao da unutar
3665 37

Hriscanska misao-Svecanik, br. 4-8, 1998. NIN, 9. 7. 1998. 38 Pravoslavlje, br. 752, 15. 7. 1998. 39 NIN, 6. 8. 1998. 40 Danas, 9. 10. 1998. 41 Danas, 9. 11. 1998.

statusa samoupravnih jedinica u buduem ureenju Kosova i Metohije, budu obezbeena i prava njenih crkvenih jedinica uz meunarodne garancije. Sabor je uputio i apel vernicima da ne naputaju svoje domove. 42 Neki svetenici smatrali su da je bilo nedopustivo izdavanje ovako mlakog saoptenja. 43 U intervjuu datom NIN-u poetkom decembra 1998. vladika rakoprizrenski Artemije rekao je: Ova politika elita ne vidi niti pred sobom ima dravni i nacionalni interes, ve partijski i lini. Da su imali nacionalne ciljeve, sigurno je da ne bi povlaili poteze kakve su povlaili, niti bismo mi trpeli posledice koje zbog njih trpimo. Pod ovim reimom nema reenja nijednog vitalnog nacionalnog problema. Sa ovom garniturom na vlasti i ovim predsednikom, nema reenja. Vladika je osudio i delovanje Srpske radiklane stranke za koju je rekao da predstavlja udarnu pesnicu reima. Vladika, za razliku od nekih drugih predstavnika SPC, nije za situaciju na Kosovu optuio Ameriku, a o Hakom tribunalu takoe nije govorio uobiajenim vokabularom. 44 Promenjeni odnos jasno je doao do izraaja i u onome to je krajem decembra izjavio jeromonah Sava iz manastira Deani. On je govorio o potrebi da Crkva podri odreene pozitivne promene u politikom i ekonomskom ivotu, o potrebi demokratizacije Srbije i Crne Gore, saradnji verskih zajednica Kosova i Metohije na planu odranja mira i tolerancije i sl. Prvi put je neko iz redova SPC govorio o potrebi otvaranja SRJ prema svetu, slobodi medija i miljenja, demokratskim institucijama i sl. Moramo da radimo na uspostavljanju veza, uspostavljanju komunikacije izmeu srpskog i albanskog naroda. Jo pre nego to je dolo do oruanog sukoba, mi smo se trudili da sauvamo dobre odnose kako sa Srbima, tako i sa Albancima, u Deanima. U vreme borbi aktivno smo pomagali ne samo srpsko, nego i albansko stanovnitvo, barem u Deanima gde smo se slobodno mogli kretati. Naravno, po selima se nije moglo ii. Ljudima u nevolji smo nosili hranu, lekove i drugu pomo. Bili smo sa njima kada im je bilo najtee... I danas u manastir po pomo dolaze i Srbi i Albanci. 45 Na Saboru stareina svih manastira na Kosovu 23. i 24. januara, pruena je podrka naporima episkopa rako-prizrenskog da se svi problemi ree na nain koji bi bio prihvatljiv svim stranama. Poetkom februara odrana je vanredna episkopska konferencija posveena Kosovu i Metohiji.46 Glavna tema je bila uee SPC na mirovnoj konferenciji u Rambujeu. Dan pre konferencije, ministar inostranih poslova SRJ, ivorad Jovanovi, sastao se sa patrijarhom Pavlom i mitropolitom Amfilohijem u Patrijariji, ali je izbegao susret sa novinarima. Nagaalo se da je razlog njegovog dolaska u Patrijariju predstojea konferencija u Francuskoj. Patijarh Pavle je od francuskog efa diplomatije, Ibera Vedrina, traio da se delegaciji SPC omogui prisustvo na konferenciji u Rambujeu. Tih dana patrijarh je primio ambasadora Francuske u SRJ i otpravnika poslova Velike Britanije koji su mu uruili original Zakljuaka Kontakt grupe sa sednice u Londonu i zatraili da SPC uini sve sa svoje strane kako bi dolo do mirnog reenja konflikta na Kosovu. 47 Povodom polemika koje su voene u javnosti oko pitanja da li SPC treba da uestvuje u pregovorima, profesor Dimitrije Kalezi sa Bogoslovskog fakulteta objasnio je: Crkva nije vezana za ovu teritoriju, za dananji dan, nego je ona sveukupna. I iskljuivati nju iz kosovskog problema to znai giganta opatuljiti, potkresati. To je tipino marksistiki nain i primjena Marksove ideje o svoenju religije u podruje najue
42 43

Glasnik SPC, br. 12, decembar 1998. Argument, 23. 11. 1998. 44 NIN, 10. 12. 1998. 45 Demokratija, 29. 12. 1998. 46 Glas, 3. 2. 1999; Danas, 5. 2. 1999. 47 Novosti, 4. 2. 1999.

10

privatnosti. Ko e autentinije da svjedoi Kosovo i o Kosovu, nee valjda politike strukture? Oni govore sa politikog nivoa, a to je neto nie. A struktura crkve obuhvata sve - i istoriju, i sadanjost, i nadistoriju. Kalezi je pomenuo i pitanje imovine, posebno zemljita, koje manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji imaju, a koje im je bilo oduzeto posle Drugog svetskog rata. Taj argument o imovini esto je potezan ali izgleda bez znaajnijeg efekta. 48 Delegacija SPC (patrijarh Pavle, mitropolit Amfilohije, episkop Artemije, protosinel Sava, Momilo Trajkovi i Duan Batakovi) boravila je u Parizu februara 1999. tokom pregovora u Rambujeu. Poto ih niko nije primio, delegacija se, bez patrijarha i mitropolita, uputila u Ameriku gde je u Savetu za spoljnje poslove odrano predavanje vladike Artemija. Tokom razgovora sa amerikim zvaninicima vladika Artemije je tvrdio da bi intervencija NATO-a na Kosmetu bila kontraproduktivna jer bi osnaila Miloeviev reim. 49 Episkop umadijski Sava uputio je pismo otpravniku poslova Ambasade SAD, Riardu Majlsu u kome je odbio poziv da napusti zemlju zbog predstojeeg bombardovanja koje je osudio, a u zajednikom apelu za mir, isto su uinili patrijarh Pavle, katoliki nadbiskup Perko, beogradski muftija Hamdija Jusufspahi i Isak Aseil, rabin Jugoslavije. Vladika Artemije je uputio tokom aprila i maja vie pisama predstavnicima dravnih organa SAD i zapadnih zemalja protestujui zbog bombardovanja i naina na koji se pristupa reavanju pitanja Kosova i Metohije. U jednom od tih pisama vladika je rekao da su, on u ime SPC i predstavnici srpskog naroda okupljenog u Srpskom pokretu otpora, dve godine ulagali napore da se pronae mirno i demokratsko reenje i dodao: Na nau veliku alost, Vi nikada niste razumeli srpski narod, njegovu pravoslavnu duu, tradiciju i istoriju. Prezreli ste i nas, kao svoje sagovornike, koji smo Vam iskreno pristupili i istinu govorili elei da na zajedniki trud urodi plodom i donese mir na ove prostore. eleli ste da nametnete reenje po Vaim merilima i principima ne vodei rauna ni o minimumu nacionalnih interesa srpskog naroda. Izabrali ste vojnu intervenciju NATO avijacije po naoj Otadbini... 50 Patrijarh je u svojim izjavama molio da bombardovanje prestane i da se nau mirna reenja ali je takoe upozoravao i na neprimereno ponaanje povodom odravanja koncerata na Trgu Republike. Prkos nije izraz moi, nego nemoi. On ne daje snagu nego je rastae.51 Podrku srpskom narodu uputilo je i hilandasrko bratstvo, a apel za prestanak nasilja gotovo svi velikodostojnici pravoslavnih crkava i arhiepiskop kenterberijski D. Keri. Mnogo ogorenije saoptenje stiglo je poetkom aprila iz eparhije zahumskohercegovake. Vladika Atanasije je govorio o saradnji hrianskog Zapada sa antihrianskim Istokom protiv pravoslavlja i Srba, o silom nametnutim reenjima za srpski narod od Versaja do Rambujea ali i o domaem zlu u liku nedoraslih i nesposobnih politiara i voa. Predstavnici verskih zajednica na Kosovu i Metohiji sreli su se u nekoliko navrata tokom marta 1999. i tom prilikom su zajedniki osudili nasilje i nepravdu, pozvali na prestanak oruanih sukoba i zatraili da se prestane sa zloupotrebom religije u politike svrhe na svim stranama. Uskrnjom poslanicom 1999. SPC je poruila da je Kosovo kolevka Srbije i duhovno sredite pravoslavnog srpstva u celini, da na njemu srpski narod treba da ivi
48

Duga, 13-26. 2. 1999. tampa je tih dana objavila i informaciju kako e povratak imovine SPC traiti i u BiH. Mitropolit dabrobosanski Nikolaj izjavio je da bi to omoguilo SPC da stane na sopstvene noge. Blic, 20. -21. 2. 1999. 49 NIN, 25. 2. 1999. 50 Sveti Knez Lazar, Prizren, br. 2 (26), 1999. 51 Glasnik SPC, april 1999, br. 4.

11

mirno i slobodnu zajedno sa Arbanasima. 52 U nizu saoptenja SPC je osuivala NATO napade i apelovala na graanske i vojne vlasti u Jugoslaviji da se nae mirno reenje sukoba. Patrijarh Pavle je poetkom aprila primio ministra inostranih poslova Vatikana, monsinjor an Luj Torana, koji je doao u Beograd u okviru diplomatske inicijative Vatikana za prestanak bombardovanja. 53 Poglavar SPC primio je tih dana i ruskog patrijarha Alekseja sa delegacijom i baptistikog svetenika Desi Deksona iz SAD, a predsednik Miloevi mu se zahvalio na svemu to je uinio da se postigne mir na prostoru Jugoslavije. Sabor je sa redovnog zasedanja maja 1999. uputio apel za prestanak bombardovanja i molio sve u zemlji, kako Albance tako i dravne organe, da se uzdre od svake primene sile i uine sve da se problemi ree mirnim putem. Episkop rako-prizrenski Artemije izdao je raspis svim upravama manastira i svetenstvu svoje eparhije 6. juna, u kome im je savetovao uzdravanje od svakog razgovora, davanja izjava, intervjua i sl. kako domaim, tako i stranim novinarima, povodom nastale situacije. Po dolasku stranih trupa, episkop je preporuio samo kontakte povodom humanitarne pomoi i zatite naroda od nasilja. Prema tom raspisu vernike je trebalo savetovati da se prema meunarodnim faktorima, vojnim i civilnim, odnose suzdrano bez pojave linih oseanja, kao i da se ne iseljavaju. 54 Polovinom juna 1999. patrijarh Pavle je doneo odluku da ode u Peku patrijariju i tamo boravi dok se stanje elementarno ne stabilizuje. Uz njega su bili mitropolit Amfilohije koji se smestio u Pei i uspostavio kontakt sa italijanskim generalom oko svih postupaka oslobaanja otetih Srba, deblokiranja ugroenih sela i sl. Vladika Atanasije je obilazio najugroenija mesta, dok je vladika Artemije delovao iz manastira Graanice, gde je morao da pree iz Prizrena. Neki strani listovi pisali su u to vreme da bi moda najefikasniji specijalni predstavnik za Kosovo meu Srbima bio episkop Artemije. 55 Sinod SPC je 15. juna izdao saoptenje koje je izazvalo veliku panju. Izraavajui duboku zabrinutost zbog zbivanja na Kosovu i Metohiji i traei zatitu za srpski narod i srpske svetinje od strane meunarodnih snaga koje su zaposedale Kosovo, Sinod je poruio i sledee: Suoeni sa traginim poloajem u kome se naao sav na narod i Savezna drava, uvereni da je u imenu Boijem konani sud i pravda, a ne u instrumentalizovanom Hakom sudu, istovremeno zahtevamo da aktuelni predsednik drave i njegova vlada, u interesu naroda i za njegovo spasenje, podnesu ostavku, kako bi novi ljudi prihvatljivi za domau i meunarodnu javnost, kao Vlada narodnog spasa, preuzeli odgovornost za svoj narod i njegovu budunost. Svakom razumnom oveku je savreno jasno da brojni unutranji problemi i protivurenosti kao i izolovanost nae drave na meunarodnom planu ne mogu biti reeni i prevazieni sa ovakvom vlau i pod ovakvim uslovima. 56 Veliki broj prognanih Srba naao je utoite u manastirima Visoki Deani i Pekoj patrijariji, a najvei broj informacija o stanju na Kosovu i Metohiji stizao je upravo iz izvora SPC i to preko Informativnog centra SPC. 57 Na predlog mitropolita Amfilohija na mesto direktora, Sinod je imenovao vikarnog episkopa hvostanskog
52 53

Glasnik SPC, br. 4, april 1999. Politika, 1. 4. 1999. 54 Glasnik SPC, jun 1999, br. 6. 55 NIN, 24. 6. 1999. 56 Glasnik SPC, jun 1999, br. 6; Novosti, Blic, Glas, 16. 6. 1999. Svetski savez crkava pozdravio je ovu izjavu Sinoda i u pismu patrijarhu Pavlu naglasio vanost uloge SPC u predstojeem periodu posebno na Kosovu i Metohiji. Danas, 26-7. 6. 1999 57 Inicijativa za formiranje Informativnog centra SPC potekla je od akona Luke Novakovia, upravnika Patrijarijske biblioteke. Svedok, 29. 6. 1999.

12

Atanasija Rakitu. Cilj osnivanja pres-centra bio je da se bre i bolje informie o ivotu i radu SPC. O tome je episkop Atanasije rekao: ... Poslednjih godina poloaj Crkve je bio neto povoljniji, ali je potrebno vreme da se neko ko je dugo ugroavan i ko je dugo tamnovao osvesti i progleda. Tom osveivanju doprinose i zemljotresi, stresovi i tragedije koje se dogaaju, a jaeg potresa od ovoga koji nam se dogodio nema gubitak Kosova i Metohije i stradanja srpskog naroda koji je ostao preputen Crkvi. Sve su to razlozi zbog kojih je bilo potrebno osnovati informativni centar, ali je potrebno dodati jo jedan veoma bitan razlog - nemogunost oslanjanja oveka, vernika, Srbina na druga sredstva informisanja. Na primer: saoptenje Svetog sinoda, jedan veoma vaan dokument, nije objavljen u medijima ili je objavljen bez sutinski najvanijeg dela u kome se trai ostavka predsednika i vlade, to znai da je Crkva u situaciji da pouzdanu informaciju moe da prui samo sama o sebi. Mitropolit Amfilohije je otro kritikovao vlasti u SRJ i izjavio da su ostavili Srbe na milost i nemilost. Patrijarh Pavle je izjavljivao kako je zapanjen razmerama zloina koji su poinjeni, a vernicima okupljenim u manastiru Graanici povodom Vidovdana, poruio je da ne smeju da prihvate poluistine i da on ne bi pristao na ouvanje Srbije ako bi uslov za to bio injenje zla drugome. Vladika Artemije je estoko optuio predsednika SRJ da je njegova politika kriva za sve zlo koje je zadesilo Albance, ali i Srbe. On je napomenuo da sam Bog zna koliko je zla uinjeno na Kosovu poslednjih godina, a posebno u poslednja tri meseca, istiui da je SPC uvek osuivala zlo koje se ini ljudima. 58 U jednom intervju vladika je pomenuo cifru od 800.000 proteranih kosovskih Albanaca, ali i o 160. 000 proteranih Srba za prva dva meseca prisustva mirovnih snaga.59 Jeromonah manastira Deani i sekretar vladike Artemija, Sava, u jednom razgovoru krajem juna 1999. govorio je o stvarima o kojima nisu imali hrabrosti da govore ni predstavnici srpske opozicije, ni intelektualci. Otac Sava (Janji) je izjavio da je u poslednjim danima povlaenja vojske i paravojnih formacija iz oblasti Deana napravljen haos. On je svedoio o nasilju nad kosovskim Albancima, ali i Srbima, koje su inili pripadnici Miloevievih snaga, o masovnom proterivanju stanovnitva, pljaki imovine i sl. 60 Otac Sava je govorio i o potrebi da se preostali Srbi organizuju i stupe u kontakt sa Albancima i istaknu jednu platformu zajednikog ivota. 61 Njegove izjave bile su dobro prihvaene od strane meunarodnih predstavnika na Kosovu i Metohiji, pa je ak bilo i izjava da jeromonah Sava vie reprezentuje srpsku stranu od Momila Trajkovia, to se vladiki Artemiju nije dopalo. Smatrao je da se na taj nain unosi razdor meu lanovima SNV-a. Srpsko svetenstvo je svedoilo o katastrofi koji je srpski narod na Kosovu doiveo i o bekstvu predstavnika lokalnih organa vlasti. 62 Vladika Artemije je neprestano hrabrio preostale Srbe da izdre i da ne naputaju svoja ognjita. Pozive Srbima da ostanu upuivao je i patrijarh Pavle koji je neumorno obilazio Kosovo. On je tokom boravka u Prizrenu, 29. 6. pozvao jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia da se povue radi opteg dobra i nacionalnog spasa. 63 Poetkom jula Sinod se ponovo oglasio saoptenjem za javnost u kome je traio od meunarodnih snaga da hitno zaustave teror i stanu na put osveti i odmazdi.
58 59

Blic, 29. i 30. 6. 1999. Sveti Knez Lazar, Vanredni broj, Prizren 1999. 60 Blic, 25. 6. 1999; Danas, 26-7. 6. 1999. 61 NIN, 8. 7. 1999. 62 Izvetaj sa Kosova koji je vladika Artemije uputio Sinodu SPC, Sveti Knez Lazar, Vanredni broj, Prizren 1999. 63 Blic,1. 7. 1999.

13

Niko od monakih i svetenih lica nije napustio eparhiju rako-prizrensku, za razliku od ranijih primera ratovanja na prostoru nekadanje Jugoslavije. Episkop Atanasije Rakita izjavio je u jednoj prilici da je SPC bila prinuena da preuzme i duhovne i svetovne i civilne funkcije drave. Episkop Artemije bio je protivnik podele Kosova i Metohije ali se zalagao za kantonizaciju. Zajedno sa Momilom Trajkoviem, vladika je 2. jula (posle osam sati razgovora) potpisao u Pritini zajedniku izjavu o pomirenju i saradnji sa liderom OVK Haimom Taijem. Potpisnici izjave osudili su represivne akcije srpskih vlasti ali ovaj sporazum izazvao je u Beogradu otre reakcije u reimskoj tampi. 64 Samo nekoliko sati posle sporazuma u kome su se obe strane obavezale da e raditi na pomirenju, dolo je do nasilja i provokacija od strane Albanaca, posle ega su vladika Artemije i Momilo Trajkovi uputili specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN i glavnokomandujuem KFOR-a pismo, u kome su zahtevali da se nasilje Albanaca nad preostalim kosovskim Srbima prekine, inae oni nee vie uestvovati u bilo kakvoj saradnji. 65 Patrijarh Pavle, vladika Artemije i Momilo Trajkovi uputili su poetkom jula otvoreno pismo predsedniku SAD, generalnom sekretaru Saveta bezbednosti UN, generalnom sekretaru NATO-a i drugim meunarodnim faktorima, u kome su traili da se zaustave zloini protiv Srba na Kosovu. Po odluci Nacionalnog politikog saveta, vladika Artemije i Momilo Trajkovi saraivali su u Prelaznom savetu Kosova i trpeli napade zbog toga to sede za istim pregovarakim stolom sa Taijem. U izjavi datoj za nemake novine tih dana, patrijarh se izjasnio protiv podele Kosova i rekao kako bi to trebalo da bude zona bez oruja. Patrijarh je dodao da nijedan narod ne bi smeo da bude kanjavan zbog greaka svog voe i da bi Nemci to trebalo najbolje da razumeju.
66

Episkop rako-prizrenski je o napadima na njega (vladika je nazivan amerikim ovekom, baptistom i sl.) zbog razgovora sa Haimom Taijem i amerikim dravnim sekretarom Madlen Olbrajt rekao: Pre svega, hteo bih da podvuem da Kosovo nije okupirano. Ako se sa Kosova povukla vojska Jugoslavije, ono je izdano, a ne okupirano. S druge strane, svi napadi na mene lino ili na moje angaovanje po bilo kom osnovu na reavanju kosovske krize potiu iz jednog centra... to se tie Haima Taija, sa Taijem nije prvi razgovarao i pregovarao vladika Artemije, nego predsednik Srbije Milan Milutinovi u Rambujeu. Vladika je rekao da on nije vodio razgovore o politikom statusu Kosova, ve pre svega o bezbednosti Srba i spreavanju daljih nasilja. Sinod SPC je sa redovnog zasedanja odranog u Pekoj patrijariji 5. jula 1999. izdao saoptenje za javnost u kome je izrazio oekivanja da e KFOR i Ujedinjene nacije doprineti sreivanju prilika na Kosovu i Metohiji i zaustaviti teror nad srpskim, muslimanskim i romskim ivljem od strane OVK. Nekoliko dana kasnije, 11. jula, Nacionalno-politiki savet Svesrpskog crkveno-narodnog sabora uputio je pismo predstavniku UNMIK-a u kome ga obavetava o odluci da obustavi slubene odnose sa prestavnicima KFOR-a i UNMIK-a dok god traje teror protiv Srba. Vladika Artemije i Momilo Trajkovi izrazili su ipak spremnost da nastave saradnju im budu uoljivi koraci da se obezbedi normalan ivot srpskog naroda. U apelu upuenom krajem jula sa Episkopske konferencije SPC arhijereji su traili da se zaustavi teror nad srpskim narodom, unitavanje svetinja, crkava, manastira, pa i itavih sela i krajeva. Nije ponovljen zahtev da Slobodan Miloevi

64 65

Politika, 3. 7. 1999. Blic, 6. 7. 1999. 66 Danas, Blic, Glas, 12. 7. 1999.

14

podnese ostavku ali je izraena podrka promenama, koje bi poele formiranjem prelazne vlade i pripremom vanrednih izbora. Informativna sluba SPC Pravoslavlje-pres, Svetigora, Sv. Knez Lazar, 67 Hrianska misao, Pravoslavlje i drugi crkveni listovi i asopisi svedoili su neprestano o zbivanjima na jugu Srbije. Prema prvim informacijama do kraja avgusta bilo je srueno i opljakano 50 crkava, a mesec dana kasnije jo 20 je doivelo istu sudbinu. U isto vreme oko 180.000 ljudi je bilo proterano, a vie stotina ubijeno i kindapovano. Podaci nisu bili konani. Saoptenje sa vanrednog zasedanja Sabora u septembru 1999. bile je neto blae od onog junskog, ali je upozoravalo na opasnosti duhovnog i biolokog istrebljenja srpskog naroda. Sabor je izrazio aljenje zbog svih nevino stradalih na Kosovu i Metohiji, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost. Na sednici Privremenog Saveta Kosova, 22. 9, predstavnici srpske nacionalne zajednice, episkop Artemije i Momilo Trajkovi podneli su ostavke na dalji rad u Savetu zbog krajnje poraznih rezultata nakon tri meseca od dolaska mirovnih snaga. Ipak, vladika je izabran za predsednika na konstitutivnoj sednici Srpskog nacionalnog vea Kosova i Metohije u konaku manastira Graanica odranoj u oktobru. Patrijarh Pavle je poetkom novembra ponovo nekoliko dana boravio na Kosovu i Metohiji, a Sinod SPC je poetkom decembra uputio pismo generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu u kome je zatraio zatitu vernika i hramova u pokrajini. Vladika Artemije i protosinel Sava (Janji) ponovo su boravili februara 2000. u SAD i ovu svoju posetu ocenili kao najdelotvorniju do tada. Vladika je za sabotiranje mira na Kosovu okrivio ekstremiste i na srpskoj i na albanskoj strani, a multinacionalne mirovne snage pozvao da se odlunije suprotstave kriminalu, nasilju i zatite nealbansko stanovnitvo od ekstremista. Pitanje budueg statusa Kosova, prema njegovom miljenju, trebalo je da se ostavi zamrznuto dok ne pone proces eliminacije nasilja i demokratizacije ne samo Kosova, ve i Srbije i Jugoslavije. Vladika se zalagao da se u meuvremenu obezbedi strategija povratka prognanih Srba, uspostavi lokalna samouprava u mestima u kojima Srbi ine veinu i razorua u potpunosti OVK. 68 SPC, vlast, opozicija, SANU Jedan od kljunih problema sa kojim se SPC sretala u odnosima sa dravnim organima proteklih godina, odnosio se na restauraciju nekadanjih prava i privilegija. SPC neprestano istie zahteve za uvoenje veronauke u kole i denacionalizaciju crkvenih imanja, ali se postavlja pitanje koliko daleko se sa takvim zahtevima moe ii a da se ne doe u sukob sa odreenim pravima i slobodama graana, slobodom savesti i veroispovesti i sl. U izvetaju Sinodu za Sabor SPC maja 1995. godine, episkop Artemije je napisao da je odnos drave prema crkvi, to se tie njegove eparhije nepromenjen ali da su neke strukture vlasti arogantnije nego ranije. Akutni problem u tim odnosima predstavlja i dalje odbijanje nadlenih vlasti da crkvama i manastirima povrate njihovu nepravedno oduzetu zemlju i druge nekretnine, kao i pitanje uvoenja veronauke u kole. Po svim tim pitanjima, ostaje nam da ekamo neka bolja vremena, kada e ona dobiti svoje pozitivno i pravedno reenje. 69
67

Vanredni broj ovog asopisa objavio je detaljan izvetaj o stradanjima Srba, sa spiskovima ubijenih i kidnapovanih, popisom opljakanih, spaljenih i unitenih hramova i prepiskom vladike Artemija sa predstavnicima mirovnih snaga na Kosovu i Metohiji, ali i drugim meunarodnim faktorima. 68 Blic, 23. 2, 2. 3, 4. 3. 2000. 69 Sveti Knez Lazar, br. 2-3 (10-11), Prizren, 1995.

15

Decembra 1995. Sabor SPC je u saoptenju sa vanrednog zasedanja upozorio da niko nema pravo da rasprodaje i privatizuje nasilno nacionalizovanu crkvenu imovinu. Pretili su ak traenjem zatite kod meunarodnih foruma. 70 Zabrinutost zbog nacionalizovanja crkvene imovine ponovljena je i u saoptenju sa redovnog zasedanja maja 1996. i u Boinjoj poslanici iz iste godine. U Boinjoj poslanici iz 1996. ponovljen je i zahtev za uvoenjem veronauke. Ministarstvo Republike Srbije odgovorilo je zabranom 1997. verskog karaktera proslave Svetog Save u kolama, to je u SPC protumaeno kao pokuaj ponovnog uvoenja komunizma. Veronauka je uglavnom odravana oko crkava i manastira, ali veliki problem predstavljao je nedostatak prirunika za nastavu veronauke i dovoljan broj verouitelja. Razgovori oko uvoenja veronauke voeni su 9. maja 1997. u Patrijariji izmeu ministra prosvete Jove Todorovia, koga je pratio ministar vera Dragan Dragojlovi i predstavnika Sinoda. Dogovoreno je da SPC uputi pismeni zahtev. Istog meseca je upuen zahtev Vladi Republike Srbije, a 3. juna ministrima vera Republike Srbije i Republike Crne Gore, ali odgovor nije dobijen. 71 Sinod SPC je 10. jula 1997. uputio zahtev predsedniku Republike Srbije Slobodanu Miloeviu i drugim dravnim organima da se SPC vrati imovina koja je po osnovu raznih zakona crkvi oduzeta posle 1945. godine. Samo u Beogradu je posle Zakona o nacionalizaciji SPC oduzeto preko 50 zgrada i 3 palate. 72 Zahtevi e se povremeno ponavljati i narednih godina ali bez reenja. Bogoslovski fakultet SPC, koji je 1952. bio izdvojen iz sastava Beogradskog univerziteta, jedini iz zemalja biveg komunistikog bloka nije jo uvek vraen pod okrilje univerziteta. Protivnici uvoenja veronauke u obrazovni sistem odgovarali su da laika drava ne moe dozvoliti ponovo nametanje jednog pogleda na svet, tj. nametanja bilo kakvog monopola u obrazovanju. Neke beogradske optine, kao na primer Palilula, pokrenule su kole veronauke u optinskim salama, gde su predavanja deci drali studenti Teolokog fakulteta. 73 U poruci javnosti iz maja 1995. ve je bilo oigledno koliko je duboko SPC razoarana u odnosu na reim: Iz svega to se dogaa poslednjih godina, naroito od avgusta prole godine, postaje jasno da su duhovni i stranaki naslednici nekadanjih komunista, jo jednom spremni da svoj opstanak na vlasti plate nevinom krvlju svoga naroda raunajui da e Zapad i meunarodna zajednica i 1995. godine zatvoriti oi pred tim zloinom kao to je to uinjeno i 1945. godine. 74 Saoptenje sa redovnog zasedanja Sabora SPC iz maja 1996. poinjalo je pasusom u kome episkopat priznaje svoje zablude: Poslednjih est godina, bile su godine probuenih nada u mogunosti korenitih promena u naem drutvu, ali su se pokazale i kao godine velikih nesrea i razoarenja. U istom saoptenju izraavala se zabrinutost zbog povampirenja starih totalitarnih metoda u srpskom drutvu i produbljivanja socijalnih razlika i govorilo o potrebi duhovno-moralne obnove. 75

70 71

Glasnik SPC, br. 1, 1996; Pravoslavlje, br. 691, 1. 1. 1996. Glasnik SPC, maj 1997, br. 5, novembar 1997, br. 11; NIN,13. 11. 1997. Meu episkopatom SPC postoje razlike u stavovima oko naina uvoenja veronauke. Pojedini episkopi smatralju da se hrianin ne stvara uvoenjem veronauke u kole, ve prvenstveno ueem na liturgijama. 72 Glasnik, br. 11, novembra 1997; Pravoslavlje, br. 736, 15. 11. 1997. 73 Mitropolit Amfilohije je 12. 11. 1999. razgovarao sa predsednikom Izvrnog odbora Skuptine grada, Spasojem Kruniem o mogunostima uvoenja veronauke u beogradskim optinama. Pravoslavlje, br. 785, 1. 12. 1999. 74 Glasnik, br. 6, jun 1995; Pravoslavlje, br. 677, 1. 6. 1995. 75 Glasnik, jun 1996, br. 6

16

U Boinoj poslanici 1996. SPC je podseala na potrebu da drava poiva na pravnim osnovama, potovanju zakona i pravde. Patrijarh Pavle je poruio 27. 11. 1996. svim strankama i vlastima da se dre pravila demokratskog ponaanja i prihvate slobodno izraenu volju naroda. Studentima je patrijarh poslao poruku 21. 12. 1996. u kojoj ih blagosilja i pozdravlja dostojanstven nain na koji izraavaju svoj protest. Tri dana kasnije on je apelovao na graane i vlasti u Srbiji da se uzdre od nasilnog obrauna. 76 Savet PBF-a SPC je na sednici od 12. 12. 1996. odluno podrao stav da treba potovati izborne rezultate i studentske zahteve. SPC je sa vanrednog zasedanja decembra 1996. uputila poruku u kojoj je osudila ponaanje reima, 77 a patrijarh se lino obratio studentima 20. 1. 1997. i pruio im svoju podrku. Vladika rako-prizrenski Artemije i predstavnici srpskog naroda i SPC okupljeni na Svesrpskom crkvenonarodnom saboru u Pritini 25. i 26. 1 1997. uputili su deklaraciju u kojoj su takoe podrali proteste u Srbiji. SPC je kritikovala reim u Srbiji 2. 1. 1997 zbog nepotovanja volje graana na lokalnim izborima i upotrebe sile protiv mirnih demonstranata. 78 Svetosavska litija, 27. 1. 1997, bila je praena velikom masom sveta (rauna se da je bilo prisutno oko 500.000 Beograana), a predvodio je patrijarh Pavle. Kordoni policije bili su uklonjeni tim povodom sa ulica posle 178 asova. Patrijarh Pavle je 3. 2. 1997. uputio Poruku i molbu narodu i vlastima Srbije u kojoj je jo jednom molio za uzdravanje od izazivanja svakog nereda, a uvare reda i mira da to i budu a ne uvari vlasti koja tako tragino po sve nas vie tone u neznanju ta radi. 79 U SPC je bilo i onih koji su predlagali da se na Slobodana Miloevia baci anatema. U to vreme otvorene su u javnosti diskusije oko politikog angamana SPC. Dok se crkva meala u politiku podravajui reim na vlasti nije bilo primedbi na raun njenog uplitanja. Crkva je otro osudila izborne manipulacije krajem 1996. godine, ali je u komentarima u krugovima crkve mogao da se uje stav da poto se srpski nacionalni interesi ne definiu nigde na pravi nain od strane institucija koje bi to trebalo da ine (drava, SANU i sl.), SPC mora da obavlja taj posao. 80 Vrh SPC je od 1997. inetnzivirao svoje aktivnosti na diplomatskom planu i kontakte sa predstavnicima stranih drava i meunarodnih organizacija. Za vreme trajanja Sabora SPC 1997. godine, patrijarh Pavle je primio dravnog sekretara SAD Medlin Olbrajt i uruio joj predstavku sa gleditima Sabora na gorua pitanja SPC i srpskog naroda. Na vanrednom zasedanju Sabora 1997. bila je izraena zabrinutost i apelovano je na sve vernike SPC i na odgovorne inioce u drutvu da se povede rauna o primeni naela hrianskog morala i opteljudskih etikih vrednosti, na politiku i ljudsku toleranciju.
76 77

Glasnik, br. 11-12, novembar-decembar 1996. Prema pisanju NIN-a, (10. 1. 1997) na zahtev vladike umadijskog Save, koji je traio od patrijarha da se makar vladike iz Srbije odrede jasno prema protestima studenata i naroda protiv falsifikovanja izbora u Srbiji, bilo je izdato saoptenje koje je potpisalo 20 od 35 vladika. Mitropolit Jovan otro se suprotstavio ovom saoptenju SPC i nije hteo da ga potpie, a vladika baki Irinej se kolebao ali je ipak potpisao. Neke vladike, kao mitropolit Amfilohije, bile su spreene da dou, ali su naknadno potpisale ovaj protest protiv reima. Vladika Artemije je za mitropolita Jovana rekao (izbegavajui da pomene njegovo ime), povodom odbijanja da potpie saoptenje, sledee:Jeste pomalo za uenje to nije potpisao, ali kad ovek pogleda njegove dosadanje stavove, to onda nije udno. Ako za vreme stradanja naroda u sopstvenoj mitropoliji nije bio sa tim narodom, to bi bio uz narod u Srbiji sa kojim, osim krvnog srodstva, nema nita. Nasa borba, Crkva u vrtlogu politikih previranja, januar 1997. 78 Nasa borba, 3. 1. 1997 79 Pravoslavlje, br. 715, 716, 717 i 718; Glasnik, februar 1997, br. 2 80 Glasnik SPC, mart 1997, br. 3.

17

Dravnim organima najvie je smetala aktivnost vladike rako-prizrenskog na politikom planu. On je najee napadana linost iz episkopata SPC, a pored uvredljivih rei upuenih na njegov raun, izvesni predstavnici politikih stranaka bliskih vlastima pokuali su da ga optue i da je po svom dolasku na rako-prizrensku eparhiju posvaao tamonje Srbe umesto da ih miri. 81 Polovinom juna vladika rako-prizrenski izjavio je da se u Srbiji takvoj kakva je ne ivi ne samo Albancima, nego ni Srbima. Vladika je kritikovao teze o Zapadu kao glavnom krivcu domae propasti i meunarodnoj zaveri. On je rekao da su te prie neophodne vladajuoj garnituri za opstanak na vlasti. Izlaz je u promeni reima u Srbiji. Pod ovim reimom nema reenja, barem nema pravednog i mirnog reenja. Pod ovim reimom moemo samo izgubiti Kosovo, kao to smo izgubili ostale nae krajeve - Republiku Srpsku Krajinu, deo Bosne. 82 Decembra 1998. vladika Artemije ponovo poruuje: Pod ovim reimom nema reenja nijednog vitalnog nacionalnog problema. Sa ovom garniturom na vlasti i ovim predsednikom, nema reenja... ujem od mnogih da je SPC jedino ostala neukaljana i ima kredibilitet kod naroda da jedino ona moe i treba neto da uini. Meutim, to su miljenja pojedinaca, a narod sada nije spreman da sledi ni SPC. 83 Reim je uglavnom ignorisao SPC, a Slobodan Miloevi se nikada nije mnogo potresao zbog zahteva da treba da napusti vlast, ali nikada nije otvoreno napadao niti vreao predstavnike SPC za razliku od potpredsednika Vlade Srbije, koji je uputio otre rei na raun vladike Artemija (ludak, plaenik i izdajnik), januara 1999. Govorilo se ak i o mogunosti ekskomunikacije Vojislava eelja iz SPC ali na kraju se posle silnih uvreda sukob stiao. 84 Posle bombardovanja SRJ u 1999. Sinod SPC se meu prvima oglasio kao otvoreni protivnik reima. Patrijarh Pavle je saoptenje od 15. juna pojasnio na sledei nain: Smisao tog saoptenja jeste da se doe do vlade nacionalnog spasa u kojoj e uestvovati svi doboronamerni ljudi, bez obzira kojoj stranci pripadaju ili nijednoj. Suoeni sa traginim poloajem u kome se naao sav na narod i drava, uvereni da je u imenu Bojem konani sud i pravda, a ne u instrumentalizovanom Hakom sudu, smatramo da aktuelni predsednik drave i njegova vlada, u interesu naroda i za njegovo spasenje, podnesu ostavku kako bi novi ljudi, prihvatljivi za domau i meunarodnu javnost, kao vlada narodnog spasa, preuzeli odgovornost za svoj narod i njegovu budunost.85 Predstavnici reima su odgovorili da se patrijarha ne boje i da je saoptenje SPC kojim se trai ostavka jugoslovenskog predsednika glupost. 86 U Borbi od 17. juna, ivorad orevi je pisao kako SPC svoje vazalstvo nudi politikim vazalima i staje uz bok NATO ubica. Episkopat meutm nema velike iluzije da e narod sluati ono to im Crkva poruuje i poi za njom. Vladika Atanasije je to objasnio na sledei nain: Srbi su narod koji je pokoleban, ne pruaju ni otpor, zavedeni su, Srbi su rtve 60. godina komunizma. Najmanje e sluati Crkvu. 87 Za razliku od njega protojerej arko Gavrilovi je smatrao da ako niko nee da reaguje zbog rasparavanja Srpstva, Crkva u toj situaciji mora da otme, ako treba, poluge vlasti. 88
81

Intervju sa Borislavom Peleviem, predsednikom Predsednitva Stranke srpskog jedinstva, Svedok, 29. 2. 2000. 82 Nasa borba, 13-14. 6. 1998. 83 NIN, 10. 12. 1998. 84 Danas, 20. 1. 1999;NIN, 28. 1. 1999. 85 NIN, 15. 7. 1999. 86 Danas, 22. 6. 1999. 87 NIN, 24. 6. 1999. 88 Argument, 23. 11. 1998.

18

Na Episkopskoj konferenciji SPC krajem jula 1999. odlueno je da patrijarh ne uestvuje na mitingu opozicije na Preobraenje 19. avgusta, ve da okupljene ispred Savezne skuptine pozdravi jedan vikarni episkop. Arhijereji su podrali zahteve za promenama u zemlji i za formiranje privremene prelazne vlade, ali su upozoravali da promene moraju biti izvedene mirnim putem. Nekoliko dana kasnije Srpska radikalna stranka je izrazila oekivanje da SPC nee saraivati sa amerikim slugama u Srbiji i da nee podrati nijedan partijski miting. Predstavnici opozicije okupili su se 9. 8. 1999. u Patrijariji SPC i prema informacijama koje su mediji preneli postigli su punu saglasnost o potrebi hitnih demokratskih promena. 89 Mitropolit Amfilohije potvrdio je nekoliko dana kasnije da je patrijarh Pavle posle sastanka sa predstavnicima opozicije otiao kod predsednika Srbije Milana Milutinovia, ali nije hteo da kae nita vie o rezultatima razgovora. 90 Srpska radikalna stranka je pokazala prilinu nervozu zbog dogaaja u Patrijariji i ak uputila jedno upozorenje SPC da ne bi trebalo da bude niija partijska podrunica i sredstvo za manipulaciju. Episkopat SPC je ipak izdao saoptenje u kome se zaloio za promenu vlasti u SRJ, a vikarni episkop Atanasije Rakita se pojavio na mitingu 19. avgusta kao predstavnik SPC. Snaan utisak na prisutne ostavilo je pismo vladike Artemija u kome je on poruio da predsednik Miloevi i njegov reim moraju da odu, ne samo zato to su izgubili etiri rata za deset godina, nego to su ih zapoinjali i propustili istorijsku ansu da Srbiju i srpski narod oslobode komunistikih okova i uvedu je u demokratske, ekonomske i domainske procese. 91 Izvesno vreme opozicija je bila nezadovoljna stavom SPC jer je mislila da ona stoji dalje od nje nego od reima. U jesen 1996. jedan od predstavnika Koalicije Zajedno, Vuk Drakovi, usprotivio se proirenju Koalicije ukljuivanjem SPC u nju, argumentacijom da ne eli da Srbija bude pravoslavni Iran. 92 Za razliku od njega voe Studentskog protesta odravale su bliske veze sa Patrijarijom, a patrijarh Pavle se u vreme protesta 1996/7. obraao studentima ali ne i Koaliciji . Crkva je verovatno bila razoarana podeljenou i iskazanom nemoi opozicije i nije vie mnogo raunala na nju. Tokom leta 1999. sastancima u Patrijariji izvesne niti su ponovo uspostavljene, ali SPC kao da i dalje nije bila sasvim ubeena da opozicija ponovo nee pokazati slabosti iskazane tako esto u prolosti. Mitropolit Jovan je o opoziciji izjavio: Vladike treba da puste opoziciju jer oni danas govore jedno, a sutra drugo. Politiarima je dozvoljeno da menjaju stavove, a Crkvi nije. Ona mora da se dri odreenog morala i odreenih vrednosti. Ona treba da radi na mirenju, a ne na zavaanju i podeli naroda. 93 Patrijarh Pavle je polovinom 1999. rekao da nije nesrea to to ima toliko stranaka ve to sve stranke ne usmeravaju svoja nastojanja za opte dobro. 94 Mitropolit Amfilohije je neto kasnije izjavio: ... Naravno, zvanina politika beogradskog reima je katastrofalna i frakcionaka. Ako analiziramo sve nae stranke, ogromna veina njih, srbijanskih i crnogorskih, u stvari su samo frakcije jedne iste partije i ideologije, samo to se, neke vie, neke manje, prilagoavaju demokratskim tokovima. To, meutim, vie ine spolja, tako da imamo stotinu raznih stranaka, a u sutini se radi o istoj bulumenti. 95 Za razliku od njega, vladika Artemije je vie puta ponovio da smatra kako bi svaka promena postojeeg reima bila korak napred ka otvaranju Srbije, bez obzira ko bi od opozicije
89 90

Glas, Blic, Novosti,10. 8. 1999. Glas, 12. 8. 1999. 91 Blic,20. 8. 1999. 92 S. Gredelj, Klerikalizam, etnofiletizam, antiekumenizam i (ne) tolerancija, Sociologija, Vol. XLI (1999), br. 2, str. 143-164. 93 Nasa borba, 10. 4. 1998. 94 NIN, 15. 7. 1999. 95 Reporter, 17. 11. 1999.

19

preuzeo vlast. Trajno reenje ovaj vladika vidi u uspostavi monarhije, tj. izboru ekspertske vlade koja bi pripremila povratak Krune u Srbiju. Ovaj vladika je kao predsednik SNV-a KiM, uestvovao na svim sastancima srpskih opozicionih partija poetkom 2000. godine u Beogradu. Mada je u iroj intelektualnoj javnosti dugo vladalo uverenje o bliskim vezama SPC i SANU, poslednjih godina neke izjave sa jedne i druge strane poljuljale su predstavu o tom odnosu. Jo januara 1997. vladika Artemije je napao akademika Dobricu osia, tvrdei da je on bivi komunista koji je iskoio iz stare vlasti i pokuava da se ubaci u demokratiju, a u sutini je ostao bezbonik. Poetkom 1999. akademik Dobrica osi je povodom knjige akona Velibora Domia Stradanje srpske crkve pod komunizmom, uputio pismo na adrese nekoliko episkopa SPC i samog patrijarha Pavla u kome ih je pitao da li se za SPC okonao graanski rat. V. Domi je u svom odgovoru obnovio optube o osiu kao bezboniku, komunisti i sukrivcu za odravanje neokomunistikog reima na vlasti u Srbiji. 96 Poetkom septembra 1999. predsednik SANU, akademik Dejan Medakovi, izjavio je za podgoriki list Dan da lutanje SPC svedoi kako i u samom Sinodu i Saboru nisu razjanjeni neki pojmovi. Akademik je dodao da dnevna politika nagriza duh SPC i da svetenim licima nije mesto na politikim mitinzima. Posle napad na njega koji su doli ak i iz nekih delova SANU, akademik je ponovio da smatra kako Crkva ne bi trebalo da se mea u politiku, ve da brine o stvarima vere i duhovnoj obnovi srpskog naroda. 97 Patrijarh Pavle je krajem avgusta potvrdio u izjavi za banjaluki list Reporter, da je od predsednika Srbije Milana Milutinovia zatraio da aktuelna vlast podnese ostavku i potvrdivi podrku SPC formiranju prelazne vlade, ocenio da je opozicioni miting na Preobraenje u Beogradu bio uspean, kao i da je potreban miran i demokratski izlaz iz krize u zemlji. On je naglasio da se Sinod slae s formiranjem privremene vlade koja e da pripremi puteve za ekonomsku obnovu i demokratske izbore. 98 Komentariui zahteve SPC za ostavkama predsednika SRJ i Srbije, portparol SPS-a Ivica Dai rekao je kako se ne radi o zahtevima SPC, ve nekih politiara koji ele da iskoriste crkvu i dou na vlast. Crkva mora da bude pastir svoga stada, a ne da bude branilac vukova koji napadaju to stado. 99 Krajem oktobra prilikom posete poglavara Vaseljenske patrijarije Vartolomeja SPC, nije dolo do uobiajenog prijema kod predsednika Miloevia, a poetkom novembra patrijarh je blagoslovio Studentski pokret Otpor. Sa druge strane, dravni mediji su izvetavali o saradnji dravnih organa i SPC 100, a patrijarh Pavle je 29. novembra prisustvovao prijemu povodom praznika koji je nekada predstavljao Dan Republike, ali za koji 1999. godine veina stanovnika nije znala ta zaista slavi. Patrijarhovo prisustvo i estitanje predsedniku nailo je na otre reakcije meu opozicionim politiarima ali i u samoj crkvi. Vladika Artemije je uputio patrijarhu pismo u kome ga je otvoreno kritikovao rekavi da uvruje rasklimatani presto Upropastitelja. Poto vladika Artemije spada meu one arhijereje koji se zalau za povratak monarhije, a takvih je veina u episkopatu, on prebacuje u istom pismu patrijarhu zbog prisustva proslavi koja je upriliena u ast ukidanja monarhije. Kako shvatiti taj postupak, Vaa Svetosti, kako ga objasniti? Kako odgovoriti mnogima koji okrivljuju Srpsku Pravoslavnu
96 97

Argument, 22. 2. 1999. Politika, 11. 9. 1999; Danas, 29. 9. 1999. 98 Blic, 26. 8. 1999. 99 Glas, 31. 8. 1999. 100 Politika, 22. 10 i 29. 10. 1999.

20

Crkvu da je preko osam godina podravala zloinaki reim G-na Miloevia i da je zatraila njegovu ostavku tek kada je postala nezadovoljna njegovim uspehom u voenim ratovima? Ovaj Va postupak konano izbacuje na videlo dana do sada uspeno skrivanu i negiranu injenicu o podeli i neslaganju u vrhovima Srpske Pravoslavne Crkve, bar kad je odnos prema reimu G-na Miloevia u pitanju.101Mitropolit Amfilohije je sutradan odgovorio da je patrijarh bio doveden u zabludu jer su mu rekli da se radi o prazniku jedinstva Srbije i Crne Gore. O pismu vladike Artemija rekao je da se ne slae sa metodom, ali da odobrava neke primedbe iz pisma. Da li kritika vlasti dolazi usled toga to ona nije ostvarila ili je ak izdala nacionalne ciljeve zbog kojih je svojevremeno uivala podrku svojih dananjih kritiara ili zbog toga to se od poetka ustremila ka pogrenim ciljevima. Jedini koji je neto rekao o tome bio je vladika Artemije. Prema njegovom izlaganju na prvom Saboru srpskih izgnanika sa Kosova, ni on niti bilo ko iz Crkve ne krive Miloevia to je izgubio etiri rata, ve to ih je uopte i zapoinjao. 102 Vladajui reim je odgovorio otpuujui SPC za politikantstvo i bavljenje svetovnim poslovima i za razaranje Crkve usled politiko-stranakog manipulisanja njom, a pojedine vladike, kao na primer Artemija, za raskolniko ponaanje i sluenje okupatorima i ubicama. 103 Neki napisi o svetenicima SPC podseali su na one iz pedesetih i ezdesetih godina, u vreme najeeg ideolokog obrauna sa Crkvom. Posebno je napadana podrka koju su svetenici pruali opoziciji. Pre preuzimanja lokalne samouprave u optini, lokalni elnici Koalicije 'Zajedno', pozvali su 'boije' ljude da 'isteraju avole' iz kabineta. Takoe nije tajna da su ih popovi podravali na svakom mestu, a to ine i danas. Vie se bave politikom, nego crkvenim kanonima i sve to 'znalaki' unovavaju. U svetom pismu zapisano je neto drugo. Ovdanji 'savremeni' svetenici su crkvu pretvorili u line 'kovnice novca' i bez preterivanja se moe rei da takvi ljudi kaljaju krst i sve to je sveto u pravoslavlju. Oni nisu ni boiji ni narodni, ve pre svega svoji i onih, ija im politika odgovara. 104 Kritike na raun svetenika SPC koji su osveivali razne objekte posle preuzimanja vlasti od strane opozicije na lokalnom nivou dolazile su i sa drugih strana. Jedan od osnovnih argumenata bio je da SPC deluje u dravi u kojoj oko jedne treine graana nisu Srbi niti su pravoslavne veroispovesti i da je jedan deo njih uestvovao i u pomenutim protestima. Primedba je ipak bila upuena na pogrenu adresu, jer svetenici su dolazili na poziv koji ne bi smeli da odbiju, a oni koji su ih pozivali trebalo bi da odgovaraju biraima. Ipak neto se menjalo u odnosu svetenika SPC prema verskim obredima. Tako se dogodilo da je jedan paroh sluio liturgiju pred oko 1000 zatvorenika u KPD u Poarevcu, to se desilo prvi put posle nekoliko desetina godina. Pored toga, Sinod je naloio eparhijskim arhijerejima da pozovu podruno svetenstvo da redovno poseuje pravoslavne koji se nalaze na leenju u bolnicama, to u SPC predstavlja povratak davno naputenoj praksi. Razlike unutar SPC Mada SPC stalno insistira na jedinstvu episkopata, onima koji paljivo prate situaciju u SPC jasno je da izmeu episkopa postoje velike razlike to se tie odnosa prema aktuelnom reimu i ueu Crkve u politici. Svojevremeno je jedan novinar
101 102

Danas, 7. 12. 1999. Blic, 10. 11. 1999. 103 Borba, 25. 1. i 7. 2. 2000. 104 Borba, 8. 2. 2000.

21

napisao da sve ono to se deavalo proteklih desetak godina i pored naelno zajednikog stava, episkopi SPC ne bi podjednako ocenjivali kada bi pojedinano govorili. 105 Na pitanje postavljeno u intervjuu za list Pravoslavlje u prolee 1996, da li postoje dve struje u SPC, zilotska i umerena, patrijarh Pavle je odgovorio da razlike postoje, ali samo u nainu na koji treba sprovesti istinu. Neto slino izjavio je i episkop branievski Ignjatije poetkom 1998. Crkveni velikodostojnici nastoje uglavnom da sauvaju sliku o meusobnom jedinstvu, ali izjave pojedinih vladika i njihovi postupci suvie esto ih demantuju. ak i povrnom posmatrau crkvenih prilika jasno je da mitropolit zagrebako-ljubljanski Jovan i episkop Atanasije ne misle isto, niti se isto ponaaju, ve da predstavljaju dva pola u crkvi. Izmeu njih takoe postoji jedan grupa episkopa koji nisu previe eksponirani, ali kada izlaze u javnost umiruju svojim odmerenim izjavama u kojima nema ispoljavanja mrnje, niti preotrih reakcija. Da se razlike ne zaustavljaju samo na pitanjima vezanim za odnos prema politici i vlasti svedoi jedna kritika objavljena u asopisu rako-prizrenske eparhije. Anonimni kritiar, koji je po stavovima koje je zastupao oigledno bio blii vladici rakoprizrenskom nego vladici branievskom, napao je intervju episkopa Ignjatija objavljen u asopisu vranjske eparhije Iskon (2,1997) : Ve due vreme se crkvena javnost suoava sa uenjima nekih crkvenih pastira koja, najblae reeno, zbunjuju. Javlja se podela na razne struje unutar svetenika i teologa oko osnovnih stvari nae vere. Unosi se crkveni nemir koji, hvala Bogu, jo nije zahvatio mase vernika jer nisu upoznate sa time. U nekim razgovorima nazovimo ih kuloarskim, osuuju se ili podravaju odreeni stavovi. Jedna strana napada drugu govorei da su to nova, jeretika i masonska uenja; druga pak strana govori kako ona prva ne zna ta je to teologija, Evharistija i Crkva, brani se da to nisu nova uenja ve vraanje na svetootaki put, itd. u nedogled. Ali sve to ostaje u etiri zida, dakle, o tome se u stvari uti. Jedna takva linost koja izaziva burna reagovanja (kod jednih u negativnom, a kod drugih u pozitivnom smislu) je Episkop branievski Ignjatije (Midi). 106Autor teksta je izrazio neslaganje sa stavovima vladike branievskog o besmrtnosti due, odnosu Crkve prema nacionalnom identitetu, bavljenju politikom, svetenikom pozivu, veronauci, ekumenizmu i sl. Izdvojeni primeri kako pojedini episkopi gledaju na uee crkvenih ljudi u politici moda najbolje svedoi o njihovim razliitim pristupima. Episkop Artemije je na optube da crkva ne bi smela da se mea u politiku odgovorio: Znate, oni koji govore da Crkva ne treba da se mea u politiku, to su oni koji bavljenje politikom smatraju svojim monopolom i taj monopol je u njihovim rukama ve preko pedeset godina. Oni prosto ne ele da bilo ko drugi o politici i razmilja. Meutim, ovo to ja radim, tvrdim da to nije politika, ve je jednostavno briga za svoj narod i to ne samo na Kosovu i Metohiji, nego i za srpski narod u celini... Ja se ne bavim politikom da prigrabim vlast... Ali prinuen sam da se bavim i necrkvenim poslovima, jer je drava zatajila. 107 Vladika branievski Ignjatije o ueu crkvenih ljudi u politici izjavio je poetkom 1997: Ja sam uvek govorio da identitet svih nas hriana izvire iz liturgije... A u poslednje vreme, due ve to traje, crkveni ljudi su bili primorani da se bave pitanjima nacionalnog identiteta, dizanjem buna... Sve je to malo po malo poelo da pomera na izvor identiteta. Poeo je da se stie utisak da smo mi svetenici i episkopi tu da reavamo politika i socijalna pitanja. I narod sad eka ta e sabor reiti oko izbora. To je opasno za nas kad narod pobrka, kad vidi episkopa zaboravi da je on takav tu zato
105 106

Nasa borba, 10. 4. 1998. Sveti Knez Lazar, br. 2 (18), Prizren, 1997. 107 NIN, 9. 7. 1998.

22

to slui oko prestola Boijeg. Ako narod bude identifikovao svetenika zato to on nosi parolu i ide ispred naroda to je vrlo opasno... Ne znai da ne treba da se bavimo politikom, naprotiv, ali to treba staviti u pravilnu proporciju. . 108 Episkop baki Irinej smatra sledee: Optube koje stiu iz nekih stranaka, da se SPC umeala u politiku, govore da se radi o nerazumevanju prirode Crkve. Crkva se nikada ne bavi dnevnopolitikim pitanjima. To je posao upravo za stranke i parlament. Crkva se bavi samo egzistencijalnim i sutinskim pitanjima spasenja, smisla ivota i opteg dobra, ne samo duhovnog i onostranog, nego svakolikog dobra koje ukljuuje celokupnu egzistenciju. 109 Niki episkop Irinej je na pitanje kako vidi ulogu SPC u politikom ivotu odgovorio: Smatram da Crkva treba da bude iznad svih partija i podela na politikoj osnovi a da, kao jedna kohezivna snaga, okuplja i zbliava narod i vodi duhovnom jedinstvu... I drava i Crkva su pozvane da zajedniki brinu i staraju se za svoj narod. Protojerej dr arko Gavrilovi govorio je u jesen 1998. o velikim neslaganjima u episkopatu koja mogu dovesti do raskola. Prema njegovom miljenju episkopi se u stvari ne mogu sporazumeti ni oko jedne stvari. On je optuio deo episkopata da sarauje sa reimom, a vrh SPC da vladajuoj garnituri prua preutnu saglasnost za sve to ini. Za razliku od njega dr Radovan Bigovi je nekoliko meseci kasnije izjavio: Tvrdnja da u krilu Crkve postoje jastrebovi i golubovi za mene je potpuno besmislena i iako sam je uo mnogo puta, jo nisam doznao kriterijume te klasifikacije. Bigovi priznaje postojanje razlika u stavovima pojedinih episkopa, ali podvlai da se ne radi o sutinskim razlikama ve o razlikama u prezentaciji stavova. 110 Razliitih struja je uvek bilo u episkopatu i one su se u tiini borile za prevlast u Patrijariji. U prolosti se esto govorilo o netrpeljivosti izmeu tzv. preanskih i srbijanskih vladika, u novije vreme je pominjan uticaj prekodrinskih vladika, ne treba zanemariti ni interese vladika iz dijaspore itd. Prevagu je obino dobijala ona strana koja bi uspela da se priblii patrijarhu ili dri pod kontrolom rad Sinoda. To je posebno bilo vano u situacijama kada su se oekivale promene u Crkvi. To vrlo dobro zna mitropolit Jovan. On je preuzeo upravljanje crkvom u periodu 1989-1990. kada je patrijarh German bio bolestan. 111 Tih meseci je i ljubav izmeu reima i SPC bila na vrhuncu, a mitropolit nikada nije krio svoje simpatije prema aktuelnoj vlasti. Krajem 1990. pored ivog patrijarha bira se novi, dotadanji episkop rako-prizrenski Pavle, koji je u poetku inio zbunjene poteze. On je 11. marta 1991. pozvao studente na demonstracijama u Beogradu da se raziu, ali je sutradan uputio izvinjenje i rekao da nije bio upoznat sa situacijom. Veza reima i SPC polako poputa ve polovinom 1991. a 1992. SPC izdaje Memorandum u kome se ograuje od aktuelne vlasti. Oigledno je u to vreme uticaj mitropolita Jovana znatno opao. Kada je 1999. Sinod traio ostavku Slobodana Miloevia, jedan crkveni velikodostojnik je izjavio da to ne smatra legalnim jer se u Sinodu nalaze i episkopi kojima je istekao dvogodinji mandat. Saoptenje sa zasedanja SPC u jesen iste godine bilo je mnogo umerenije.112
108 109

Sveti Knez Lazar, br. 2 (18), Prizren 1997. Nasa borba, 31. 1. -1. 2. 1998. 110 Evropljanin, br. 19, 2. 3. 1999. 111 Po episkopskoj hirotoniji najstarijem mitropolitu u skladu sa Ustavom SPC pripada pravo da u sluaju privremene ili trajne spreenosti patrijarha ili upranjenosti patrijarijskog prestola, predsedava Sinodom i Saborom. 112 List Danas je objavio, pod oznakom da informacija dolazi iz Kragujevca, da je saoptenje Episkopske konferencije falsifikat jer na samoj konferenciji nije bio usvojen nikakav tekst za javnost. Sagovornik lista je izrazio nezadovoljstvo radom Sinoda i dodao kako je na konferenciji bilo odlueno da niko ne istupa na preobraenskom mitingu u Beogradu, a da je patrijarh suprotno tom zakljuku poslao na miting vikarnog episkopa Atanasija. Prema istom izvoru Sinod je funkcionisao mimo crkvenog Ustava jer je u maju 1999.

23

Mitropolit Jovan je pokrenuo i aferu oko Pravoslavlje presa iako je on u Sinodu zaduen za finansije, a ne za crkvene medije, to spada u domen nadlenosti mitropolita Amfilohija. Mitropolit crnogorsko-primorski bio je inicijator osnivanja crkvene novinske agencije i postavljanja vikarnog episkopa Atanasija Rakite za njenog glavnog urednika. U vreme smenjivanja episkopa Atanasija, mitropolit Amfilohije nalazio se u Americi, pa je to proizvelo priu o crvenom puu u njegovom odsustvu. 113 Navodna meusobna netrpeljivost mitropolita Jovana i vikarnog episkopa Atanasija, kao razlog smenjivanja mnogo je manje verovatna, od injenice da je Pravoslavlje pres dnevno i uporno izvetavalo o stanju na Kosovu, to je dravnim organima oigledno poelo da smeta. Poto je sam mitropolit Jovan doao na elo agencije, ona je prestala da objavljuje informacije. 114 Iznenada u jesen 1999. mitropolit Jovan je uao u Sinod SPC iako nije obiaj da episkop koji boravi u inostranstvu bude lan Sinoda jer se sednice odravaju jednom nedeljno. 115 Novoizabrani episkop mileevski Filaret, bivi stareina hrama Sv. Arhangela u Zemunu, slikao se svojevremeno u Bosni sa mitraljezom, na TV-u sa deijom lobanjom, a bio je poznat i kao organizator prikupljanja humanitarne pomoi (mada je oko ovog posla za njegovo ime vezano i pominjanje nekakvih mahinacija koje nisu rasvetljene). 116 On, slino mitropolitu Jovanu u svakoj prilici podrava aktuelnu vlast i daje izjave njoj u korist i smatra da Crkva ne bi trebalo da se mea u politiku. 117 Njegov izbor za vladiku mileevskog kritikovao je i list rako-prizrenske eparhije Sveti knez Lazar. Oktobra 1999. vladiku mileevskog primio je u vladi Srbije potpredsednik dr Vojislav eelj. Vladika je tom prilikom rekao da je meu nekim svetenicima bilo nekorektnih i nepromiljenih izjava i postupaka i ponovio da Crkva mora da bude iznad svih dnevnopolitikih dogaaja. On je dodao da je Vlada do sada nekoliko puta pokazala kroz niz primera da je spremna na razvijanje saradnje i pomo SPC. 118 Mitropolit Amfilohije je izjave vladike mileevskog komentarisao sledeim reima: Svaki od hriana, pa i svaki od episkopa, ima svoju linu odgovornost. To to je uinio vladika Mileevski, znate, to je njegova lina odgovornost, a meni to moe i da se ne dopada. Lino smatram da nije trebalo da to vladika uini. Ali i vladike imaju svoj prvi stadij vladikovanja, pa je to mogue nazvati prvim stepenom vladikovanja dobroga vladike Mileevskog.119 Za razliku od njih, vladika Atanasije, jedan od najstarijih i najeih kritiara reima (ali i opozicije), antikomunista otrog jezika, povukao se u jesen 1999. iz zdravstvenih razloga. To je prvi sluaj u istoriji SPC (posle 1918) da se jedan vladika povue sa svog poloaja, a da pri tom SPC na to nije primorana od strane vlasti (mitropolit Josif, episkop baki Irinej, episkop vikarni Varnava i mitropolit Arsenije
istekao mandat vladikama Artemiju i Ignatiju. Sagovornik koji je ostao nepoznat rekao je da nema nikakve dileme da je SPC i za odlazak Slobodana Miloevia sa vlasti i za radikalne politike promene u zemlji, ali da veina episkopa smatra da SPC ne bi smela da se uputa u arbitriranje izmeu brojnih i jo nejasnih i konfuznih opcija na politikoj sceni kao i da politika kriza u Srbiji treba da se rei na slobodnim i demokratskim izborima. Poto je informacija dolazila iz Kragujevca koji je sedite umadijske eparhije, prve reakcije su bile da se radi o episkopu Savi. Kasnije je meutim objavljeno da se moda radi o izjavi mitropolita Jovana. NIN,4. 11. 1999. 113 Reporter, 17. 11. 1999. 114 Novosti, 27. 10. 1999; Blic, 6. 11. 1999. 115 Novi sastav Sinoda ine od septembra 1999. mitropoliti Jovan i Amfilohije i episkopi Sava umadijski i Hrizostom banatski. 116 Vreme, 23. 10. 1999. 117 Politika, 4. 8. 1999; Blic, 12. 10. 1999. 118 Politika, 12. 10. 1999. 119 Reporter, 17. 11. 1999.

24

predstavljaju sline primere ali oni su svi ili bili internirani, penzionisani ili sueni od strane reima posle rata i nisu se povukli svojevoljno). Po naelima Pravoslavne crkve episkop se bira doivotno. On ne moe biti smenjen, niti penzionisan, a kada ostari da ne moe vie da vri svoje dunosti dodeljuje mu se vikarni episkop. Objanjenje koje je izdato govori o zdravstvenim problemima episkopa Atanasija. 120 Sekretar Sinoda Gradimir Stani izjavio je da nije tano da su usvajanjem molbe vladike Atanasija prekreni crkveni kanoni i propisi i da vladika teko dri i putir. Ne treba meutim odbaciti mogunost da se episkop povukao zbog politike koju vodi vrh SPC, kao to nije nemogue da je SPC bila primorana na izvestan nain da skloni episkopa Atanasija. Vreme e pokazati ta je tano, posebno ako uskoro doe do uklanjanja i nekih drugih reimu nesklonih vladika. Mada manastir Hilandar nije pod jurisdikcijom SPC ve Vaseljenske patrijarije, a monasi grki dravljani, o odnosima u Crkvi govori i skandal koji je krajem 1997. izbio oko uruivanja zlatnika manastira Hilandara Slobodanu Miloeviu. Monasi iz Hilandara su studentima koji su odravali proteste na beogradskim ulicama u zimu 1996/7. poslali kopiju ikone Bogorodice Trojeruice. Neto kasnije, epitrop manastira, otac Mitrofan uruio je prvi zlatnik koji je iskovan povodom osam vekova manastira, upravo oveku zbog koga su i odravane demonstracije i to na jurisdikcijskom podruju SPC (to je moglo da znai da je blagoslov za ovaj in dobio od oba patrijarha). Ovaj in je izazvao burne reakcije u javnosti, pogotovu to jo uvek nije bila zaboravljena poseta Slobodana Miloevia manastiru aprila 1991. Bratstvo manastira se hitno ogradilo od postupka sabrata Mitrofana. 121 Odnos SPC prema ekumenizmu i Svetskom savetu crkava Pitanje oko koga su se moda najvie polarizovali stavovi u episkopatu poslednjih godina odnosilo se na uee SPC u Svetskom savetu crkava i pitanju ekumenizma (pre svega ekumenskog dijaloga koga zagovara Rimokatolika crkva). Od polovine ezdesetih godina u SSC su ulanjene 23 crkve (protestantske i pravoslavne, RKC nije lan). SPC se aktivno ukljuila u rad ove organizacije kao poslednja od pravoslavnih crkava 1965. godine. Predstavnici SPC su uestvovali u radu organa Saveta uz podrku dravnih organa SFRJ koji su svoj interes videli u mogunosti da u izvesnom smislu preko ove organizacije utiu na njenu politiku u skladu sa spoljnom politikom zemlje. SPC je pre zvaninog ulanjenja vie od petnaest godina primala materijalnu pomo od SSC-a koja nije bila zanemarljiva. Otpori ekumenizmu kao obliku nadilaenja uskih nacionalnih i konfesionalnih razlika, u SPC su uvek imali jake zastupnike. Grka i ruska crkvena hijerarhija rezervisane su takoe u pogledu ekumenizma, jer smatraju da je on nepotreban i ak tetan poto katolici ne odustaju od ideje papskog primata. Jedan od velikih protivnika ekumenizma i SSC-a bio je arhimandrit Justin Popovi. 122 Nisu bile retke izjave o ekumenizmu kao smrtnoj opasnosti za pravoslavlje ili o izdaji pravoslavlja, pa ak ni optube Vaseljenske patrijarije kao masonske u slubi "novog svetskog poretka". 123 Odlukom Sinoda SPC iz 1994. godine, episkop rako-prizrenski Artemije bio je odreen da podnese izvetaj o odnosima SPC i Svetskog saveta crkava. Prema vladici Artemiju u samom nazivu SSC-a sadrana je sva jeres ove pseudo-crkvene
120 121

NIN, 30. 9. 1999. Protojerej . Gavrilovi, Moderna simonija, Hriscanska misao-Svecanik, br. 9-12/1997;NIN, 27. 11. 1997 i 4. 12. 1997; Sveti Knez Lazar, br. 4 (20), Prizren, 1997. 122 Arhiman. Justin (Popovi), Pravoslavlje i ekumenizam, Solun, 1974. 123 S. Gredelj, Klerikalizam, etnofiletizam, antiekumenizam i (ne) tolerancija, Sociologija, Vol. XLI (1999), br. 2, str. 143-164.

25

organizacije, a istorija Svetskog caveta crkava ima svoju predistoriju u modernoj jeresi-svejeresi koja se naziva EKUMENIZAM. Episkop je u izvetaju traio da se na Saboru donese odluka o istupanju SPC iz SSC-a i prekine praksa svakog ekumenskog delovanja i praktinog uestvovanja u ekumenistikim bezbonim manifestacijama. Kao razloge za donoenje ovakve odluke naveo je: 1. Iz Poslunosti prema svetom apostolu Pavlu, koji savetuje i nareuje: oveka jeretika posle prvog i drugog savetovanja, kloni se. 2. to je to saglasno sa svim svetim Kanonima Pravoslavne Crkve, o koje smo se do sada silno ogreili. 3. to ne postoji ni jedan jedini meu svetim Ocima Crkve koji bi nam svojim uenjem, ivotom i delima mogao posluiti kao primer koji bi opravdao nae ulanjenje i dalji ostanak u necrkvenoj organizaciji SSC i njoj slinih. 4. Radi spasenja svojih dua, dua poverene nam pastve koju smo dosadanjim ekumenisanjem silno sablaznili i duhovno otetili... 124 Episkop Artemije je u ovom izvetaju bio izuzetno kritian prema dranju Vaseljenskog patrijarha Atinagore i njegovih naslednika u pitanjima koja su vezana za ekumenski pokret i rad SSC-a. Kao direktna posledica ovakvog njegovog stava, bila je zabrana episkopu Artemiju da ue na Svetu Goru, koju je Vaseljenska patrijarija donela poetkom 1996. godine. Patrijarh Vartolomej je pozvao episkopa Artemija da se dri reda i predanja Pravoslavne Crkve, a episkop je odgovorio u pismu Sinodu SPC, Nema nikoga na svetu ko bi mogao ugledu Vaseljenske Patrijarije toliko nakoditi koliko sam Patrijarh Vartolomej i lanovi njegove Jerarhije svojim ekumenstikim postupcima i izjavama, a koje su poznate irom sveta. 125 Jeromonah Sava Janji objavio je u Prizrenu 1995. knjigu Ekumenizam i vreme apostasije, koja predstavlja moda najei napad na ekumenizam. Otac Sava govori o ekumenizmu kao zlu koje je kao i sva ostala zla dolo sa Zapada, ali isti autor nema lepe rei ni za islam ili Jevreje. Tokom ratnih sukoba na prostoru bive Jugoslavije bilo je nekoliko zajednikih saoptenja i istupanja predtsvnika razliitih veroispovesti Patrijarh je osudio napad na Bajrakli damiju i upski ured Sv. Ante u Beogradu 126, kao to je ranije uputio ekumensku poruku povodom objavljivanja jednog antisemitskog teksta. Ipak SPC je trebalo da pokae mnogo vie volje u osudi verske netolerancije i diskriminacije. Nije redak sluaj da se u crkvenoj tampi pojavljuju otri tekstovi upereni protiv manjih verskih organizacija i sekti, kao i protiv RKC. Posebnu osetljivost su pokazivali i oko pomoi koja je stizala preko humanitarnih organizacija povezanih sa protestantskim crkvama u svetu. Teza da ne moe biti dobar Srbin onaj ko nije pravoslavac, prisutna je i dalje kako meu svetenicima tako i meu svetovnjacima. U irim krugovima SPC postoji stalan strah da e u uslovima liberalnijeg delovanja verskih zajednica, srpska nacija biti podeljena i u verskom smislu. Don Tejlor, savetnik konferencije evropskih crkava za pitanja prethodne Jugoslavije, angaovan u Svetskom savetu crkava, branio je dranje SPC avgusta 1995. On je izjavio u Beogradu da smatra kako je dranje SPC apolitino i da je ona zadrala ne samo distancu prema vlasti ve i prema politiarima. Iz SSC su meutim dolazile i kritike na raun SPC koje je ona teko primala. Jedan deo monaha SPC uputio je 1997. godine Apel u kome je traio da SPC istupi iz Svetskog saveta crkava. Sabor SPC je na redovnom zasedanju 1997. razmatrao pitanje daljeg opstanka SPC u SSC-u i doneo odluku da predloi svim
124 125

Sveti Knez Lazar, br. 2-3 (10-11), Prizren 1995. Sveti Knez Lazar, br. 2-3 (14-15), Prizren, 1996. 126 Pravoslavlje, 15. 4. 1996, br. 698.

26

pravoslavnim pomesnim crkvama i vaseljenskom patrijarhu sazivanje svepravoslavnog zasedanja na kome bi se razmatralo pitanje zajednikog stava prema SSC-u. 127 U prvim komentarima u toku i posle Sabora govorilo se da je u pitanju inicijativa episkopa rako-prizrenskog Artemija i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Sam episkop Artemije je u jednom razgovoru potvrdio da je on bio glavni inicijator pokretanja ovog predloga. Kao svoj najvaniji motiv on je tada iznosio ouvanje istote pravoslavne vere. 128 Nisu svi u episkopatu bili jedinstveni u osudi ekumenizma. Vladika branievski Ignjatije izjavio je u to vreme: to se tie ekumenizma, najpre bi trebalo da se dogovorimo ta se podrazumeva pod reju ekumenizam. Moe da bude ekumenizam pozitivan i moe da bude negativan, politiki. Ako je nama hrianima stalo da svi mi hriani jedno budemo u Gospodu, onda mi ne moemo da se zatvorimo u sebe, onda mi ne moemo da pljujemo sve i da na taj nain gradimo svoj identitet. Vladika dodaje da je takav ekumenizam sutina crkve i da ga se on nee odrei, ali da postoji i druga strana ekumenizma, tzv. politiki ekumenizam, protiv koga se bune izvesni ljudi u crkvi. 129 Maja 1998. na zasedanju Sabora ponovo je razmatran kompleks pitanja vezan za odnos pravoslavlja prema ekumenskom pokretu. I ovog puta dole su do izraaja razlike u pogledima izmeu pojedinih episkopa. Sabor je prihvatio zakljuke svepravoslavnog savetovanja u Solunu, gde je dogovoreno da se otponu zvanini razgovori sa SSC-om o neprihvatljivosti dotadanje koncepcije, strukture i metodologije te organizacije i o potrebi izgradnje nodog modela. Iste godine SPC je na Skuptinu SSC u Harareu poslala dva svoja predstavnika. Odluka o istupanju iz SSC-a u meuvremenu nije ponitena, ali nije ni ostvarena. Protivnici ekumenizma i SSC-a pisali su da je u SPC uvedena jeres koja se samo maem Duha upa. 130 Snana antizapadna oseanja prisutna ve dugo u jednom delu SPC, svoj izraz su najjasnije dobila u tekstovima o Evropi i Zapadu, Nikolaja Velimiorvia i Justina Popovia. Ova dva autora spadaju meu najcitiranije teologe u zemlji poslednjih dvadesetak godina i van crkvenih krugova. Njihovo uenje o katolicizmu i protestantizmu kao jeresima i izdaji hrianstva i o katolikom ekumenizmu kao produetku vekovnih napora Vatikana da proiri svoju jurisdikciju nad Balkanom na raun SPC, razvili su dalje njihovi sledbenici. Izdavaka kua Svetigora objavila je 1997. prevod knjige prot. Aleksandra memana Pravoslavlje na Zapadu. Prireiva i prevodilac knjige, Matej Arsenijevi, napisao je tim povodom: meman nepogreivo uoava da je zapadni hrianski um duhovni otac zapadnog sekularnog uma, jer je on bio taj koji je tokom zapadnog ranog Srednjeg Veka izvrio prvu sekularizaciju sveta i kulture. Druga sekularizacija - koja je poela u vreme Humanizma i Renesanse, i razvijala se preko evropskog Prosvetiteljstva XVIII i bogobornog utopizma XIX veka, sve do Oktobarske Revolucije 1917. i totalitarnih ideologija prve polovine XX veka predsatvalja samo logian razvoj prve. Trea sekularizacija jeste proces ostvarenje idejesekularne eshatologije (mundijalizam), tj. institucionalna i planetrana realizacija suptilno-totalitarne ovekobone utopije (Novi svetski poredak) kao Kraja (stare, hrianske) Istorije i poetka novog ovekovog Milenijuma. 131
127

Posle Sabora u prvim tumaenjima nije bilo sasvim jasno kakav je dokument usvojen tj. da li SPC istupa iz SSC-a odmah i bezuslovno ili se to odlae do odluke Svepravoslavnog savetovanja. . Kotoranin, Znaaj usvojenog dokumenta o istupanju SPC iz Svetskog saveta crkava, Sveti knez Lazar,br. 2 (18), Prizren 1997,str. 41-48. 128 Nedeljni telegraf, 16. jul, 1997. 129 Sveti Knez Lazar, br. 2 (18), Prizren 1997. 130 Sveti Knez Lazar, br. 2 (26), Prizren 1999. 131 Sveti Knez Lazar, br. 4 (20), Prizren, 1997.

27

Neto kasnije isti autor kae daodgovor Pravoslavlja na pitanje Zapada mora ii drugim putem, a ne kroz ekumenizam koji predsatavlja jo jedan u nizu opasnih zapadnih bezizlaza u koje Zapad uvlai Pravoslavlje, jer cilj mundijalistikog ekumenizma nije povratak inoslavnih u Pravoslavlje, ve integrisanje Pravoslavlja u Zapad. Bombardovanje SRJ od strane NATO-a produbio je ve postojea oseanja dubokog nepoverenja i straha, pa ak i mrnje prema Zapadu. NATO-Zapad obeava ivot, a donosi smrt. Obeava sreu, a donosi nesreu. Obeava blagostanje i spas, a donosi unitenje i propast. Obeava slobodu, a donosi okupaciju. Obeava svetlost, a donosi tamu, jer je sluga la-svetlonosca (Lucifera, Kipa slobode, zapadnog boga), mrakonosca, oca lai. Radi se, dakle, o civilizaciji koja svakim svojim (zlo) inom opovrgava i porie svoja deklarativna humanistika i demokratska temeljna naela. Sve ovo pokazuje da je NATO-Zapad civilizacija satanske lai, izgraena na satanskoj lai o oveku, svetu, istoriji...132 Sve ee se ipak mogu uti i neka druga, dodue ublaena razmiljanja da nisu samo Zapad ili Amerika krivci za domau nesreu. Polovinom 1999. patrijarh Pavle je, uz puno kritike upuene na raun srpskog karaktera i mentalita rekao i sledee: Svakako, da tu ima naih krivica i grehova, ali ima krivice i ostalih i u Evropi i u Americi. Ovo kaem bez elje da mi deo svoje odgovornosti prebacujemo na drugoga. Nas su neprijatelji godinama predstavljali u svetu zloinaca nedostojnim ljudskog imena. Iz dana u dan, to se u svetu govorilo preko radija i televizije, i to onda i kod nezlonamernih ostavi trajan utisak. Svakako da i meu nama ima zloinaca i zloina. U kome ih narodu nema, pogotovo u ratu. Ali, kad moni ljudi u svetu jednom merom mere nama, a drugom drugima, onda je jasno kakva e istina izai i kakve posledice... Da budemo iskreni, zaista je ljudima u svetu bilo veoma teko da shvate sve nae unutranje odnose... Naalost, stranci se opredeljuju prema trenutnim emocijama, prema interesima i znanjima koja su dobijali od ovakvih i onakvih medija. Ni kada su dobronamerni ne mogu da shvate nae korene i razloge. 133 Stari i novi raskoli i podele Svi raskoli u SPC potekli su od politike i bili motivisani politikim, a ne verskim razlozima. Neki od njih traju ve due od trideset godina, kao to je raskol nastao u dijaspori 1963. ili pitanje Makedonske pravoslavne crkve. Drugi, kao to je sluaj sa zbivanjima u Crnoj Gori ili Hrvatskoj (ponovno pokretanje osnivanja Hrvatske pravoslavne crkve 1996), su novijeg datuma ali sa dugom predistorijom. Zajednika liturgija koju su patrijarh Pavle i mitropolit novograaniki Irinej (Kovaevi) iz SAD, sluili u Beogradu u Sabornoj crkvi 1993. znaila je pomirenje ali ne i kraj problema to se tie raskola u dijaspori. Sukob oko usvajanja novog Ustava koji bi bio jedinstven za celu Crkvu, kao i sporovi oko imovine nastavili su se i dalje. Patrijarh Pavle je nekoliko puta putovao u SAD u elji da lino to vie doprinese reavanju problema ali pitanje je jo uvek aktuelno. Makedonija Stvaranjem posebne makedonske drave i nacije posle Drugog svetskog rata u okvirima jugoslovenske federacije, javila se vrlo rano i tenja za posebnom autokefalnom makedonskom pravoslavnom crkvom. Na crkveno-narodnom saboru u
132 133

M. Arsenijevi, Zli aneo nad svtinjom Otaastva, Svetigora, br. 91, 92, 93, Nikoljdan-Boi 1999. NiN, 15. 7. 1999.

28

Ohridu 1958. tri eparhije su se izdvojile u samostalnu autonomnu MPC. Na ovo je Sabor SPC 1959. odobrio da se bogosluenje moe obavljati na makedonskom jeziku, da se mogu birati domai episkopi i svetenici ali da patrijarh srpski ostaje vrhovni poglavar SPC i MPC. Do jednostranog proglaenja autokefalnosti dolo je 1967. Po crkvenim kanonima autokefalnost se moe dobiti jedino od majke-crkve, ali slinih primera samovoljnog proglaenja autokefalnosti bilo je u prolosti i kod drugih pravoslavnih crkava. Vanredno zasedanje SPC te iste godine odbilo je da autonomiju prevede u autokefaliju, zbog protivkanonskog naina na koji je Sinod MPC radio, pre svega preko dravnih organa Makedonije, ali i uz pomo saveznih organa federacije. Problem je ostao nereen sledeih desetak i vie godina da bi opet dobio na vanosti sa formiranjem makedonske drave poetkom 90-tih. MPC je jedno vreme poistovetila svoj rad sa programom VMRO-DPMNE o emu svedoi i govor vladike Petra na kongresu stranke u Prilepu 1993. godine. Poglavar MPC osudio je u maju 1994. srpsku dravu i SPC kao neprijatelje makedonskog naroda. Poetkom 1995. bili su obnovljeni pregovori izmeu delegacija SPC i MPC ali na zasedanju Sabora SPC u maju, potvrena je odluka iz 1967. o prekidu liturgijskog optenja i crkvenog zajednitva sa MPC. 134 Posle potpisivanja sporazuma o regulisanju odnosa i unapreenju saradnje izmeu SR Jugoslavije i R Makedonije 9. 4. 1996, oekivalo se da e se i odnosi izmeu SPC i MPC na neki nain regulisati. Sabor SPC je meutim, juna 1997. izrazio zabrinutost zbog obespravljenosti SPC u Makedoniji, a administraciju eparhija poverio patrijarhu Pavlu, posle ostavke episkopa vranjskog Pahomija. Krajem 1998. pregovori su nastavljeni posredovanjem grkog mitropolita Hristodulosa. Prema prvim informacijama osnovno pitanje nije bila autokefalnost ve ime pod kojim e makedonska crkva biti prihvaena. Obe strane su i dalje bile na istim pozicijama, SPC je zagovarala autonomiju, a Makedonci su traili autokefalnost. 135 Prema nekim informacijama pozivali su se na izjavu patrijarha Germana da e dobiti autokefalnost kada budu imali svoju dravu. Ova izjava meutim ne obavezuje SPC jer Sabor tako neto nikada nije prihvatio. Dogovoreno je ipak da se razgovori nastave u aprilu u manastiru Kaleni, ali bombardovanje SRJ omelo je planirano. U meuvremenu umro je arhiepiskop Mihailo i za novog poglavara MPC izabran je, na opte iznenaenje, mitropolit bregalniki Stefan. Jednom od glavnih favorita, mitropolitu Petru nije pomoglo to to je odrao zajedniku liturgiju sa bugarskim vladikama u jednoj crkvi u Bugarskoj. On je tada izjavio da je Bugarska crkva priznala MPC, a to je kasnije potvrdio i makedonski premijer Ljupo Georgievski. Demantovao ih je poglavar BPC Maksim. Makedonski mediji su pisali da je novi arhiepiskop blizak premijeru Georgijevskom i njegovoj porodici i da njegov izbor nije bio sluajan. 136 Polovinom januara 2000. predsednik makedonske vlade Ljupo Georgijevski uputio je pismo Vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju u kome ga moli da MPC prizna autokefalnost. Istovremeno pojavili su se i komentari o nameri Vaseljenske patrijarije i Grke crkve da posreduju u pregovorima izmeu SPC i MPC i da su ak spremni da priznaju MPC pod nazivom Ohridska arhiepiskopija, pod uslovom da makedonska drava promeni svoje ime. 137 Crna Gora

134 135

Glasnik SPC, maj 1995, br. 6. Blic, 22. 12. 1998; NIN, 24. 12. 1998; Politika, Danas, 22. 1. 1999; Glas, 25. 1. 1999. 136 NIN, 14. 10. 1999. 137 Blic,11. 1. 2000.

29

Tendencije ka stvaranju nezavisne crkve u Crnoj Gori javile su se 1945. u svetenikim krugovima bliskim tadanjem reimu. Vremenom broj svetenika pristalica nikike rezolucije se smanjivao ali je situacija u verskom pogledu u Crnoj Gori bila vrlo teka. Svetenici su bili izloeni stalnom pritisku dravnih organa, a mnogi dovedeni na ivicu egzistencije, naputali su crkvenu slubu i prelazili u dravnu. Kulminaciju sukoba predstavljalo je suenje mitropolitu Arseniju Bradvareviu u Podgorici 1954. godine zbog "antidravnog rada". Polemike oko autokefalnosti crnogorske crkve nastavile su se uglavnom unutar crkvenih i naunih krugova. 138 Cetinjska mitropolija nikada nije u prolosti traila niti je zvanino dobila autokefalnost, ali ona jeste dugo funkcionisala kao samostalna. Na osnovu te injenice, kao i na osnovu nekih pogrenih navoda na primer u sintagmi dvojice grkih pravnika iz 1855, nekim radovima Nikodima Milaa i sl, pristalice autokefalnosti su zasnivali svoje zahteve. Zastupnici crnogorstva formirali su Odbor za obnavljanje autokefalnosti CPC. Na Luindan 1993. ovaj Odbor je uz podrku Liberalne stranke proglasio na Cetinju svetenika SPC u Kanadi, Antonija Abramovia, za vladiku CPC. Novopeeni vladika uskoro je morao da napusti Crnu Goru, izbrisan je iz redova svetenstva u SAD, a rainjen je u maju 1995. 139 Sredinom 1995. i Odbor za obnovu autokefalnosti CPC zvanino je prestao da postoji. Slubeni list SPC Glasnik, objavio je juna 1996. tekst u kome se govori o pokretu za autokefalnost u Crnoj Gori kao o glavnom cilju prozelitske politike Vatikana da bi se oslabila SPC. Autor teksta objanjava da se crkvene granice eparhija u SRJ ne poklapaju sa dravnim granicama, te da je zahtev autokefalista da crkva bude nezavisna na celoj administrativnoj teritoriji bez osnova. U meuvremenu pojavio se novi pretendent na mesto crnogorskog crkvenog poglavara, nekadanji svetenik SPC problematine prolosti, Mira Dedei. On je rainjen od strane Vaseljenske patrijarije (u iju vezu klira je naknadno preao), 4. 4. 1997. godine. Sabor SPC je na zasedanju maja 1998. osudio razbijaku delatnost Miraa Dedeia a sa vanrednog zasedanja novembra iste godine objavljeno je saoptenje da je Dedei podvrgnut epitimiji (iskljuenju iz crkvene zajednice) i anatemi. 140 Ipak, hirotonisao ga je bugarski raskolniki patrijarh Pimen u Sofiji. Predsednik Crne Gore Milo ukanovi poklonio se 31. 10. 1997. na slavu Sv. Luke, ivotu Sv. Petra Cetinjskog, to je proizvelo odline reakcije i olakanje u SPC.141 Godinu dana kasnije odgovarajui na pitanje u jednom intervjuu o crkvenom raskolu, ukanovi je rekao da misli kako se radi vie o politikom nego o verskom problemu i da nije siguran da su verska oseanja Crnogoraca posebno razvijena. 142 Za
138

Problemom prava crnogorske mitropolije na autokefaliju najvie se bavio dr Ljubomir Durkovi-Jaki: Odreivanje meucrkvenog poloaja Crnogorske mitropolije, Istorijski zapisi, Cetinje 1953, str. 62-89, Udeo Cetinske mitropolije u borbi za uspostavljanje redovnog stanja u SPC, u: SPC 1912-1969, Beograd 1969, str. 241-270, Mitropolija crnogorska nikada nije bila autokefalna, Beograd-Cetinje 1991. 139 Glasnik SPC, maj 1995, br. 5. 140 Glasnik SPC, juni 1998, br. 6, decembar 1998, br. 12. 141 NIN, 6. 11. 1997. 142 Maja 1997. sprovedeno je istraivanje o stavovima mladih (srednjokolaca) na teritoriji Srbije i Crne Gore prema religiji i religioznosti. Rezultati ovog istraivanja poklopili su se sa nekim prethodnim i pokazali da se 93,7% mladih konfesionalno identifikuje sa pravoslavljem, katolianstvom ili islamom. Meutim, isto istraivanja je pokazalo da u Boga veruje svega 59,1% ispitanik, a 9,2% ispitanih uopte ne veruje u Boga. Takoe 59,6% ispitanih poseivalo je hramove svega nekoliko puta godinje i to o verskim praznicima, a ak 26,9% nikada ne poseuje crkve. Pojedini autori smatraju na osnovu ovakvih pokazatelja da je pojava nacionalizma jedan od najpresudnijih faktora procesa desekularizacije. M. Blagojevi,D. orevi, Religioznost stanovnitva Jugoslavije (delimian pregled iskustvenih istraivanja), referat sa skupa Crkva, drzva i civilno drusvo, odranog maja 1998. u Beogradu. Istraivanje religioznosti politike elite u Srbiji pokazalo je na primer da je ona znatno manje verujua od veine stanovnitva, kao i da ovaj raskorak sa vrednosnim stavovima biraa ne smatra kao manu. Sa

30

Crnogorsko-primorsku mitropoliju rekao je kako ima posebno mesto u istoriji Crne Gore.
143

Mitropolit Amfilohije je potvrdio polovinom januara 1999. da je sopstevnim angaovanjem uspeo da ubedi predsednika SNP Momira Bulatovia i ostale lanove najueg rukovodstva da doek pravoslavne Nove godine ne zloupotrebe u politike svrhe. 144 Novo zaotravanje nastupilo je poetkom februara povodom izjave dr Novaka Kilibarde, potpredsednika Vlade Crne Gore i predsednika Narodne stranke da se Crnogorska pravoslavna crkva mora potovati. Mitropolija crnogorsko-primorska reagovala je jednim otrim saoptenjem u kome je izrazila uenje da se grupa varalica moe izjednaavati sa kanonski i vaseljenski priznatom crkvom. 145 Nekoliko dana kasnije izvrena je provala u jednu crkvu u okolini Cetinja, a potom je nepriznati vladika Mihailo sa svetenstvom, sluio liturgiju. Slinih napada bilo je i na druge crkvene objekte. 146 Zasedanje Skuptine Crne Gore bile je posle ovih dogaaja optereeno serijom polemika u kojima je dominantno mesto imala Crkva. Poslanici SNP-a optuivali su vladajuu crnogorsku koaliciju da preutno pomae crnogorske autokefaliste, a poslanici LSCG su optuili SNP da pokuavaju da podele Crnogorce. 147 Krajem marta odrano je prvo redovno zasedanje Eparhijskog saveta Mitropolije crnogorske-primorske u Podgorici, na kome je razmatrano pitanje povratka crkvene imovine i njene zatite od nasrtaja novopojavljene plemensko-partijske sekte, koja se lano predstavlja kao crnogorska crkva. 148 CPC je nastavila sa delovanjem pa je na praznik Sv. Luke i proslavu sedmogodinjice postojanja, za paroha u Podgorici postavila rainjenog protu ivorada Pavlovia, koji je u SPC stavljen pod zabranu svetenodejstva zbog sumnje da je proneverio veu sumu novca. 149 Desetak dana kasnije Dedeji, Pavlovi i drugi, pokuali su nasilno da uu u jednu crkvu u Nikiu. Incideti su se nastavili, a jedan od najkrupnijih zbio se u Crnogorskom narodnom pozoritu u Podgorici poetkom 2000. godine, prilikom koncerta duhovne muzike. Do sukoba je dolo i prilikom paljenja badnjaka. Dok su predstavnici SPC pred manastirom na Cetinju naloili badnjake iz raznih krajeva Crne Gore, u isto vreme na Trgu kralja Nikole, 300 metara od Cetinjskog manastira, odrano je boino slavlje pristalica nepriznate CPC. Izmeu jednih i drugih stajale su jake policijske snage. Sveanosti ispred cetinjskog manastira prisutvovali su predsednik crnogorskog parlamenta Svetozar Marovi i ministar vera Crne Gore Slobodan Tomovi. Iste veeri u Podgorici su se u povorci u kojoj je bio Mira Dedei (spreeni su u pokuaju da naloe badnjak ispred Dvorca Petrovia na Kruevcu),
druge strane meutim, ista istraivanja su pokazala da stvarnih vernika, prema ponaanju graana Srbije, nema vie od 5 %, tako da politika elita izgleda ipak ne grei u svom ponaanju. Najmanje pripadnika politike elite koji su se izjasnili da je vera u Boga bitna za politiara bilo je u SPS-u, DS-u i SPO-u, dok je najvei broj onih koji su smatrali da je to bitno poticao iz DSS-a i SRS-a. Slobodan Antoni,Verska oseanja politike i drutvene elite u Srbiji, u: Religija-Crkva-Nacija, Vreme posle rata, YUNIR, Ni, 1996, str. 211-214. 143 NIN, 26. 11. 1998. 144 Danas, 16-17. 1. 1999. 145 Blic, 3. 2. 1999. 146 Novosti, 10. 2. 1999. 147 Danas, Novosti, 11. 2. 1999. 148 Pravoslavlje, br. 769-770, 1-15. 4. 1999. 149 Vodee linosti meu tzv. autokefalistima su pored Miraa Dedeia i ivorada Pavlovia jo Milutin Cviji iz Teslia, bivi monah iz manastira Ostrog koji je rainjen zbog enidbe i Predrag Lalatovi iz Nikia (lien monakog ina zbog krae). Politika, 3. 11. 1999;Svetigora, br. 91-3, 1999; Svedok, 11. 1. 2000.

31

nalazili i potpredsednici crnogorske Vlade, arko Rakevi i Dragia Burzan, a premijer Filip Vujanovi nije uputio estitku za Boi mitropolitu Amfilohiju. Mitropolit crnogorsko-primorski je povodom situacije u Crnoj Gori rekao da mitropolija ima svoju misiju koju obavlja ve osam stotina godina, a da su se za to vreme menjali reimi, propadala carstva, dolazili i odlazili diktatori. Sve to je za potovanje, kod bilo koje vlasti crkva potuje. Ona daje caru carevo a, Bogu boje. Meutim, kada vlast zatrai da uzme i ono to nije njeno, to je boje, onda crkva ne moe, a da se tome ne suprotstavi. Mi ivimo u smutnim vremenima. I ova aktuelna vlast, takoe je, pod velikim uticajem tog smutnog vremena koje je danas zagospodarilo ovim prostorima. Na pitanje kakav je odnos mitropolije prema predsedniku Crne Gore, mitropolit Amfilohije je rekao da se crkva moli Bogu da vlast i vlastodrci budu stameniji u svom ponaanju i svom odnosu prema nekim vrednostima koje ne bi smele da postanu moneta za potkusurivanje. 150 Polovinom januara CPC je registrovana u policiji na Cetinju, a savezni premijer Momir Bulatovi izjavio je tim povodom da registracija predstavlja poziv na sukobe. Rapslamsale su se polemike meu istoriarima oko toga da li je Crkva u Crnoj Gori imala u prolosti autokefalnost ili nije, politike partije su podrale jednu ili drugu stranu, ali mnogo vei problem predstavlja pretnja novoregistrovane verske zajednice da preuzme sakralne objakte u Crnoj Gori od mitropolije crnogorsko-primorske. Ulje na vatru dolila je izjava Novaka Kilibarde poetkom 2000, kako niko ne sme da dira u imovinu mitropolije, ali da CPC moe na sudu da pokrene pitanje povraaja svog vlasnitva. *** SPC je prola dugi put koji je poeo velikom bliskou sa reimom, potom postepenim udaljavanjem i pribliavanjem opoziciji, zatim udaljavanjem i od opozicije i izvesnom pasivizacijom. Crkva je duboko razoarana ponaanjem i jednih i drugih, a nisu retki glasovi u njoj da je upravo ona ta koja treba da preuzme poluge vlasti u svoje ruke. Veina je ipak svesna da tako neto nije mogue. Crkva je podeljena koliko i drutvo. Meu episkopima ima pristalica raznih opcija i puteva. Spolja se odrava privid jedinstva, dok se iznutra radi na balansiranju snaga. Najglasniji su trenutno protivnici reima ali pitanje je da li su oni i najuticajniji u Crkvi. I koliko dugo SPC moe izdrati u poziciji suprotstavljenosti vlastima, a da se to direktno ne odrazi na njeno unutranje funkcionisanje. Iako istorijske analogije nisu uputne, primeri iz prolosti govore da je Crkva iz takvih sukoba uglavnom izlazila kao poraena strana. Saradnja sa opozicijom do sada nije dala velike rezultate, a pitanje je ta e doneti u budunosti. U SPC se uju novi glasovi koji govore drugaijim jezikom, ali jezik izolacionizma je jo uvek snano prisutan. Da li se u Crkvi stvari menjaju ili se radi o prividu u elji da se sauva preostalo. Prie o potrebi moralne i duhovne obnove drutva i povratku tradicionalnim vrednostima tako esto ponavljane izgubile su smisao jer su u praksi procesi ili u suprotnom smeru. Moda bi u Crkvi trebalo da se podsete na rei koje je episkop niki Inokentije napisao 1897. mitropolitu Mihailu povodom jednog vanog dravnog i crkvenog pitanja da mi u miru, pametno radei, moemo isto onoliko dobiti, koliko i u srenom ratu.

150

Blic, 13. 12. 1999. U jednom razgovoru novembra 1999. mitropolit je o situaciji u Crnoj Gori rekao da je ona posledica procesa iz prethodnih 50-60 godina. Zanimljivo je da su akteri i srbijanskih i crnogorskih zbivanja skoro svi iz Crne Gore iz dinarskih krajeva. I to je jedna pria za sebe koja nije beznaajna. Reporter, 17. 11. 1999.

32