PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU

JAGODE ZA SVEU POTRONJU

Dr Kortni Veber
2
Prirucnik za proizvodnju jagode za svezu upotrebu
Dr Kortni Veber
Izdavac
Ministarstvo poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
Beograd, Maj 2007.
Tiraz 1.000
ISBN 978-86-83285-14-3
3
PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU
JAGODE ZA SVEU
POTRONJU
Dr Kortni Veber
4
PRIRUNIK ZA PROIZVODNJU JAGODE ZA SVEU POTRONJU
Vei deo jagoda proizvedenih za svetsko trite gaji se u plasteniku tokom veeg dela godine, pri
emu su sorte koje se koriste posebno prilagoene ovom sistemu sadnje. Plodovi sorti koje se gaje pod
ovim sistemom sadnje su svetlije boje, i dobro podnose transport na vee razdaljine. Sistem gajenja u
plasteniku predvien je za proizvodnju u toplijim krajevima, gde se tokom samo jedne sezone mogu
dobiti tako visoki prinosi da vie nego prevazilaze inae visoka inicijalna ulaganja u ovaj sistem gajenja.
Prednost ovog sistema gajenja iskazana kroz visinu prinosa gubi se to je klima umerenija.
Viegodinji sistem gajenja na foliji tradicionalno se vie koristi u oblastima sa umerenijom klimom,
kako bi se trokovi postavljanja zasada na vie sezona to vie ograniili. Ovaj sistem gajenja podrazu-
meva sorte koje su veoma otporne na bolesti, i iji plodovi imaju intenzivniju aromu, a nisu previe
vrsti, primarno za potrebe lokalnog maloprodajnog i veleprodajnog trita. Transport plodova na vie
stotina kilometara nije uobiajen, mada je i to mogue kod ovog sistema gajenja. Uzgajivai koji odlue
da isprobaju sistem uzgajanja jagode na foliji treba da se podrobno informiu o ovom sistemu gajenja i
iz drugih izvora. Ovaj prirunik za proizvodnju usredsredjuje se na viegodinji sistem gajenja na foliji,
jer je to sistem gajenja koji najvie odgovara klimatskom podruju Srbije.
Kod ovog sistema gajenja sadnice jagode se u prolee sade na velikom rastojanju, a izbojci novih bi-
ljaka popunjavaju prostor izmeu sadnica. Sadnice raaju narednog prolea i u rano leto, a uobiajeni
prinosi kreu se izmeu 8.000 i 16.000 kg/ha. U leto, nakon berbe, zasad se obnavlja kako bi se suzbio
korov, umanjilo rastojanje izmeu redova i obezbedilo izbijanje novih biljaka za narednu berbu.
Ovaj sistem gajenja primarno se primenjuje u oblastima sa umerenom klimom, jer ulaganje ne pred-
stavlja veliki rizik, a daje dobre rezultate. Trokovi postavljanja zasada su reativno niski, jer je potreban
manji broj sadnica nego kod gajenja u plasteniku, a berba u vie navrata se obezbeuje obino kroz 3
do 5 godina. Suzbijanje korova kod ovog sistema gajenja moe biti oteano, a moe zahtevati i znaajne
rune intervencije (plevljenje). Tendencija irenja redova utie na poveanje trokova berbe jer plod
nije lako vidljiv, to moe da dovede do pojave ozbiljnijih bolesti i pojaanog napada insekata. Me-
utim, ove potekoe mogu se ekasno ukloniti korienjem odgovarajuih mera zatite i pravilnom
primenom hemijskih sredstava.
5
PRIPREMA PRE SADNJE
ODABIR PARCELE
Jagode najbolje uspevaju kada su u potpuno-
sti izloene suncu i dobroj ventilaciji, obezbe-
ene dovoljnom koliinom vlage, i uz zatitu
od oteenja koja mogu da izazovu niske tem-
perature i proleni mrazevi. Umereni nagib
od 3 do 5% idealan je za obezbeivanje dobre
ventilacije i zatitu od naglaene pojave povr-
inskih voda. Slaba ventilacija i mrazni depovi
mogu dovesti do oteenja cvetova u prolee.
Gajenje jagode na nagibima koji su okrenuti ka
jugu predstavlja najvei rizik, zbog pojave pro-
lenog izmrzavanja, s obzirom na to da sadnice
obino ranije cvetaju. Nagibi okrenuti u pravcu
vetrova takoe nose rizik od izmrzavanja, usled
stalne izloenosti sadnica suvim i hladnim ve-
trovima. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu
takoe umanjuje mogunost pojave brojnih
gljivinih oboljenja. Slab protok vazduha pove-
ava vlanost vazduha oko listova i plodova, to
pogoduje razvoju bolesti lia i truljenju plo-
dova izazvanog gljivicama. Divlje jagode i sli-
ne biljke koje rastu oko parcele predviene za
postavljanje zasada takoe mogu predstavljati
problem. One su dobro stanite za tetoine, a
esto predstavljaju izvor virusa i gljivinih pa-
togena. Ako ste u mogunosti, eliminiite ih u
krugu od 200 metara oko zasada.
ZEMLJITE I PRIPREMA ZEMLJITA
Jagoda najbolje raa na visoko propustljivim
zemljitima (peskovitoj ilovai) koja sadre
visok stepen organske materije (>3%), a ija
se kiselost (pH) kree izmeu 6,06,5. Kod
teih, manje propustljivih zemljita poveana
je mogunost pojave oboljenja korena, mada
se ova pojava do izvesnog stepena moe ubla-
iti izborom otpornijih sorti jagode, postav-
ljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih
sredstava. Oko 90% korenovog sistema nala-
zi se na dubini do 20 cm povrinskog sloja
zemljita iz koga koren crpi vlagu i hranljive
materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi
izvriti testiranje zemljita i uskladiti odnos
fosfora i kalijuma u zemljitu. Kiselost zemlji-
ta (pH) moe se poveati unoenjem krea, a
smanjiti unosom sumpora. Postupak primene
trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi
se dobio eljeni rezultat
Labaratorije za testiranje u Srbiji su:
INSTITUT ZA ZEMLJITE
Teodora Drajzera 7, 11000 Beograd
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
Nemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd
AGRO FERICROP
Pap Pala 17, 24000 Subotica
Sa pripremom zemljita trebalo bi krenuti ba-
rem godinu dana pre sadnje, kako bi se poveala
koliina organske materije u zemljitu, elimini-
sali problemi sa korovom i obezbedile odgovara-
jue sadne leje. U sluaju organske proizvodnje,
sa suzbijanjem korova treba poeti 2 3 godine
pre sadnje, uz kombinovanje sadnje povrinskih
useva i obrade zemljita.
Viegodinje korove treba suzbiti pre sadnje.
Oni se mogu suzbiti eom obradom zemljita,
iako hemijska sredstva daju mnogo bolje rezulta-
te. Uopteno govorei, jesenja primena herbicida
na bazi glifosata je ekasna. Smena povrinskih
useva i primena herbicida irokog spektra po-
kazala se ekasnom u suzbijanju pojave korova
na novozasaenim povrinama. Lake je suzbiti
korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.
Razlog zbog koga se u najveem broju sluajeva
uklanjaju zasadi na foliji jeste pojaana pojava
korova.
Druge tetoine, kao to su larve i nematode
mogu predstavljati problem. Jednogodinji use-
vi, kao to su kukuruz, penica ili ra, nisu po-
godne za razvoj mnogih tetoina koje napadaju
jagodu, tako da e sejanje ovih useva pre sadnje
jagode uticati na smanjenje brojnosti ovih teto-
ina tako to e se na taj nain prekinuti ivotni
ciklus. U ove svrhe moe se primeniti fumigacija
zemljita, ali ona ukljuuje korienje hemikalija
i specijalnu opremu. Uz to, kod viegodinjeg si-
stema gajenja esto dolazi do pojave neravnotee
u ekosistemu zemljita, to moe da ima povrat-
ni efekat koji se ispoljava u vidu pojave tetoi-
na, ime se problem samo uveava. O postupku
fumigacije konsultovati i druge izvore.
Koliina organskih materija u zemljitu moe
se takoe poveati unoenjem ivotinjskog u-
briva u koliini od 20-40mT/ha. Najee se
koristi stajnjak, koji je i najekasniji, mada se
mogu koristiti i druge vrste ubriva, pod uslo-
vom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se
umanji pojava semena korova (konjsko ubrivo)
i ogranii nivo azota u zemljitu (ivinsko ubri-
vo). Alternativno, parcela se u godini pre sadnje
moe zasejati povrinskim usevima koji obezbe-
uju dodatne organske materije i smanjuju po-
javu oteenja izazvanih nematodama.
Sadnja povrinskih useva u godini pre sadnje
6
pozitivno e uticati na poveanje organskih ma-
terija, pripremljenost zemljita i koliinu azota u
zemljitu. Postoji vie reenja ijom se primenom
moe popraviti kvalitet zemljita (Tab.1). Tage-
tes spp. i krmni sirak redukuju nivo zastuplje-
nosti nematoda i unitavaju korov. Mahunasti
usevi utiu na stabilizaciju nivoa azota, a ostali
onemoguavaju rast korova. Veina povrinskih
useva dobro uspeva na svim vrstama zemljita
na kojima raa jagoda. Sitno zrnevlje i trava eli-
miniu azot iz zemljita, i polako ga oslobaaju
raspadanjem. Pristupite prihrani zemljita pre-
ma preporukama dobijenim na osnovu rezul-
tata testiranja zemljita pre sadnje, dodavanjem
45-57 kg N/ha, i usklaivanjem nivoa fosfora,
kalijuma i kiselosti zemljita (pH). Povrinski
usevi koji se seju pre postavljanja zasada jagode
obino se zaoru kasno u jesen (travnati usevi)
ili u rano prolee (mahunasti usevi) pre sadnje.
Metod unitavanja korova busenitim travama ili
sejanjem rai utie da one koriste mrtve ostatke
i suzbijaju pojavu korova. Sistemski herbicidi,
kao to je glifosat, koriste se da umrtve zemlji-
te zasada, a jagoda se sadi neposredno na mesta
sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.
POSTAVLJANJE ZASADA
IZBOR SADNOG MATERIJALA
Za uspenu proizvodnju veoma je vano obez-
bediti sadni materijal dobrog kvaliteta, isprav-
nog zdravstvenog statusa. Sadni materijal tre-
balo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji
prodaje serticirane sadnice, ime se obezbeuje
pouzdanost u smislu zdravstvenog statusa sad-
nog materijala. Za uspostavljanje zasada prepo-
ruuje se korienje sadnica iz matinog zasada
ili onih dobijenih iz kulture tkiva za koje se sa
sigurnou moe rei da su ispravnog zdravstve-
nog statusa. Sadnice se obino naruuju preko
rasadnika tokom zime, tako da se preporuuje
da na vreme naruite sadnice kako biste obezbe-
dili adekvatnu koliinu.
Razmak izmeu sadnica takoe treba odrediti
u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio od-
govarajui broj sadnica. Razmak izmeu redova
zavisi od mehanizacije koja e se koristiti i nai-
na berbe (unajmljena radna snaga, berba koju
organizuje uzgajiva ili kupac). Razmak izmeu
redova kree se od 1,1 do 1,3 m. Mora se imati
u vidu irina traktorskih tokova i kosilice za
neometano koenje, prskanje i berbu. Istraiva-
nja su pokazala da se oboljenja manje javljaju, a
produktivnost je vea ukoliko je broj redova vei
i na manjem odstojanju, nego kada je manje re-
dova na veem odstojanju. Razmak izmeu sad-
nica u redu kod jagode varira od 45 do 60 cm,
u zavisnosti od bujnosti sorte i vremena sadnje.
Kasnija sadnja jagoda moe podrazumevati ma-
nje rastojanje izmeu sadnica kako bi se obezbe-
dilo pravilno formiranje leja. Kod sistema gaje-
nja na foliji, da li e gustina sadnica u narednoj
sezoni biti vea umnogome zavisi od broja novih
biljaka koje su u redu izbile iz prve sadnje.
Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu povr-
inu izraunava se pomou obrasca: ukupna po-
vrina zasada podeljeno sa brojem redova pode-
ljeno sa razmakom izmeu sadnica. Na primer,
10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 1.1 m izmeu
redova, podeljeno sa 0,45 m izmeu sadnica jed-
nako je 20. 202 sadnice (10000/1.1/0.45=2020
2.0). Kod veeg razmaka u redu ili izmeu redo-
va bie potreban manji broj sadnica.
Sorte jagode uglavnom se svrstavaju na jed-
norodne (junske) ili stalnoraajue. Jednorodne
sorte pokazuju reakciju na kratke jesenje dane
kretanjem cvetova u krunici. Biljke ulaze u peri-
od mirovanja kasno u jesen i prezime u polju. Na
podruju Srbije, pri kraju aprila i tokom maja,
prolene temperature iniciraju rast bokora i po-
javu cvetova praenu razvojem ploda, a spremne
su za berbu uglavnom u junu. Dugi letnji dani
indukuju pojavu izbojaka, stolona, na kojima se
formiraju novi ivii koji slue za popunjavanje
leje naredne godine.
7
Stalnoraajue sorte ne reaguju na obdanicu.
Njihovi cvetni pupoljci razvijaju se pri odgova-
rajuim teperaturama. Visoke temperature sre-
dinom leta inhibiraju pojavu cvetova i pogoduju
irenju krunice i ogranienom formiranju stolo-
na, odnosno ivia. Nie jesenje temperature uti-
u na kretanje cvetova, a potom i drugu berbu.
Stalnoraajue sorte retko se koriste u viegodi-
njem sistemu gajenja, osim specijalnih sorti kao
to su Tribjut (Tribute) i Tristar. Plodovi su
manje krupni u drugoj berbi kada se stalnoraa-
jue sorte gaje u viegodinjem sistemu, jer se u
krunici uvek nanovo pojavljuju novi cvetovi. Ve-
ina stalnoraajuih sorti gaji se u plasteniku.
Jagode koje se proizvode za sveu upotrebu obi-
no su svetlije boje u odnosu na one koje se gaje
za preradu. Plodovi jagoda za sveu upotrebu su
vri, a pod idealnim uslovima mogu se uvati u
hladnjai do 21 dan. Plodovi svetlije boje koji se
uvaju u hladnjai manje poprimaju tamnu boju
i manje pokazuju oteenja nastala u transportu.
Duina uvanja varira od sorte do sorte. Trite,
takoe, pokazuje anitet prema krupnijim plodo-
vima iz vie razloga, ukljuujui i vee interesova-
nje kupaca za krupnije plodove, kao i poveanu
ekasnost u berbi. Preraivaka industrija velikim
delom usmerena je na plodove koji prilikom kla-
sikovanja otpadnu, i nemaju prolaz na trite za
sveu upotrebu. Meutim, u nekim oblastima gaje
se namenske sorte za preraivaku industriju, kao i
pojedinano smrznuti plodovi (IQF) jagode.
SORTE
RANE SORTE
Earliglow (USDA, MD) je sorta jagode sa plo-
dovima odlinog ukusa. Prvi plodovi su krupni,
privlanog izgleda, a pogodni su i za malopro-
dajno i veleprodajno trite. Prinos brzo opada
nakon prve berbe, a prinosi su relativno niski.
Ova sorta je osetljiva na pepelnicu, naroito na-
kon berbe, mada pokazuje dobru otpornost na
trule korena i veinu bolesti listova.
Honeoye (Kornel Univerzitet, Njujork). Ve
due vreme ova sorta daje nabolje prinose i obi-
lan rod. Plodovi su krupni, vrsti, atraktivnog
izgleda. Sorta preteno srednje-ranog vremena
zrenja, sa plodovima kupastog oblika, pogodna
za sva trita. Plodovi su neretko nakiselog uku-
sa, sa tendencijom menjanja ukusa kada prezre,
i kada se gaje na tekim zemljitima. Osetljiva je
na trule korena, mada se ovo oboljenje moe
kontrolisti. Otporna je na veinu bolesti listova.
Cambridge Favourite (Univerzitet u Kejm-
bridu, UK) je starija sorta, sa plodovima ku-
pastog oblika, atraktivnog izgleda. Rae srednje
obilno. Vreme berbe je produeno, a plodovi su
vrsti i dobro podnose transport. Veoma su po-
godni za preradu.
Hapil (Belgija) daje visoke prinose. Plodovi su
svetlo crvene boje, dobrog ukusa. Kasno cveta,
to joj obezbedjuje da izbegne mrazeve. Veoma
je dobra za sveu upotrebu. Osetljiva na crvenog
pauka i uvenue - traheoverticiliozu ivia.
Senga Sengana (Hamburg, Nemaka) spada u
grupu starijih sorti koje se intenzivno gaje irom
Evrope. Plod je krupan i zadrava krupnou to-
kom itave sezone. Privlanog je izgleda, a meso
je srednje vrsto. Ovo sorta pogodna je za zamrza-
vanje i esto obrazuje vrh u poljskim uslovima.
Elvira (Vageningen, Holandija) daje sjajne,
krupne, kupaste plodove narandasto-crvene
boje. Meso je meko i sono, prijatne arome. Sa-
zreva rano na vrlo rodnim biljkama niskog rasta.
Osetljiva je na pepelnicu i srednje osetljiva na
sivu trule - Botritis, uvenue - traheoverticili-
ozu ivia i trule korena. Primarno se gaji na
zemljitu prekrivenom folijom.
Redchief (USDA, MD) spada u grupu starijih
sorti, sa krupnim, kupastim plodovima dobrog
kvaliteta. Meso je crvene boje, relativno meke
konzistencije. Plodovi ove sorte pogodni su za
zamrzavanje. Biljke su srednje bujne i tolerantne
prema trulei korena, kordavosti lista i pepelni-
cu, srednje otporne na uvenue - traheovertici-
liozu ivia, i osetljive na smeu pegavost lista.
Bolje raaju u oblastima sa hladnijom klimom,
a u oblastima gde se javlja trule korena rodnost
ove sorte je slabija.
Redgauntlet (SCRI, kotska, UK) je sorta
srednje krupnih do krupnih plodova koji zadr-
avaju krupnou tokom itave sezone. Plod je
okruglo-kupastog oblika, iako se ponegde mogu
nai odstupanja u obliku. Pokoica je tamno cr-
vene boje, ali nije podlona ubojima. Meso je
bledo, sa crvenim brazdama, sono i blage aro-
me. Biljka je bujna, uspravna i raerenog habitu-
sa. Otporna je na neke sojeve trulei korena
Camarosa (Univerzitet u Kaliforniji, CA) raa
krupne, vrste plodove kupastog oblika, svetlo-
crvene pokoice i bledo obojenog mesa. Dobrog
su ukusa u punoj zrelosti. Ova sorta pogodna je
za sveu upotrebu i zamrzavanje, a stvorena je
za gajenje u plasteniku. Uspeno se moe gajiti
i u viegodinjem sistemu, mada su u tom slu-
aju plodovi manje krupni. Srednje je osetljiva
na smeu pegavost lista, otporna na pepelnicu,
a tolerantna prema crvenom pauku, kao i prema
virusnim infekcijama.
8
SORTE SREDNJEGVREMENA ZRENJA
Belrubi (INRA, France) je sorta srednje-ka-
snog vremena zrenja sa krupnim, kupastim,
vrstim plodovima crvenog mesa i dobrog kva-
liteta. Biljke su uspravne, bujne i veoma obilno
raaju. Sorta osetljiva na pepelnicu i sivu trule.
Dobro se prilagoava zemljitima sa povienom
kiselou.
Cambridge Vigour (Univerzitet u Kejmbridu,
UK) spada u grupu starijih sorti, ranog do sred-
njeg vremena zrenja. Plodovi su krupni, svetlo
crvene pokoice i vrstog mesa. Dobrog je ukusa
i atraktivnog izgleda. Ova sorta osetljiva je na
traheoverticiliozu i suu, a tolerantna je prema
trulei korena.
Cavendish (Nova kotska, Kanada) je sorta vi-
sokog potencijala rodnosti, veoma dobrog kva-
liteta. Plodovi su srednje vrsti, tamno crvene
pokoice. Visoke temperature tokom perioda
sazrevanja mogu prouzrokovati nejednaku zre-
lost plodova, praenu belim peatima oko ai-
ce. Izraene je bujnosti, otporna ili tolerantna
prema uobiajenijim bolestima.
Chandler (Univerzitet u Kaliforniji, CA) je
standardna sorta koja se gaji u plasteniku, uglav-
nom za veleprodajno trite. Ovaj sistem gajenja
ove sorte daje visoke prinose. Plod je krupan,
vrst, kupastog oblika, svetlo-crvene boje i do-
brog kvaliteta. Nije pogodna za gajenje u vei-
ni severnih oblasti, s obzirom na injenicu ne
podnosi niske temperature. Takoe je osetljiva
na antraknozu.
Darselect (INRA, Francuska) je sorta visokog
rodnog potencijala i sa krupnim, atraktivnim,
svetlo-crvenim plodovima, izdueno-kupastog
oblika. Plodovi su dobrog ukusa, sa mesom koje
ima tendenciju da gubi na vrstoi. Ova sorta
osetljiva je na pepelnicu, to moe biti problem
u oblastima u kojima ima jutarnje magle.
Elsanta (Wageningen, Holandija) jedna od
najrasprostranjenijih sorti u Evropi. Visokog
rodnog potencijala, sa krupnim i vrstim plo-
dovima prijatne arome. Pokoica je narandaste
boje, bledog mesa. Osetljiva je na trule korena,
antraknozu, trule bokora, i traheoverticiliozu.
Jewel (Cornel Univerzitet, Njujork) daje krupne,
atraktivne plodove visokog kvaliteta i dobre arome.
Plodovi su kupastog oblika, svetlo-crvene boje po-
koice, a meso je vrsto, crvene boje. Raa srednje
obilno. Plodovi su odlini za sveu upotrebu. Ova
sorta osetljiva je na trule korena, a bujnost moe
biti problematina u hladnijim oblastima i na tere-
nima sa loim sastavom zemljita.
Kent (Nova kotska, Kanada) daje srednjekru-
pne, kupaste plodove. Sorta veoma visokog po-
tencijala rodnosti, naroito u mladim zasadima.
Pokoica je tamno crvena, sa vrstim plodovima.
Visoke temperature vazduha mogu prouzroko-
vati omekavanje pokoice. Veoma je osetljiva
na kovrdavost lista, smeu pegavost i bakteriju
Xanthomonas fragariae. Osetljivost pokazuje i
na Sinbar herbicid. Ne raa dobro u uslovima
viih temperatura.
SORTE KASNOG VREMENA ZRENJA
Allstar (USDA, MD) raa dobro, daje plodove
dobrog kvaliteta i ukusa. Plodovi kupastog obli-
ka su bledocrvene do narandaste boje, vrstog
mezokarpa. Sorta otporna na trule korena, tra-
heoverticiliozu i veinu bolesti listova.
Eris (Italija) je sorta kasnog vremena zrenja.
Plodovi su krupni, mada delimino naborani,
ne naroito privlanog izgleda. Mezokarp je
vrst, blede boje. Prinosi su zadovoljavajui ako
su uslovi odgovarajui, mada ova sorta nema na-
roitu sposobnost obnavljanja. Osetljiva je na
prisustvo grinje Phytonemus pallidus.
Florence (East Malling, UK) obilno raa, a
plodovi su krupni, tamno crvene boje, odlinog
ukusa. Biljke su bujne i otporne na mnoge bo-
lesti, ukljuujui i tetoinu Otiorhynchus sul-
catus.
Rhapsody (SCRI, kotska, UK) raa srednje
do krupne, vrste plodove sjajne crvene poko-
ice i postojano crvenog mezokarpa. Plodovi su
izdueni, kupasti sa tendencijom da vrh ploda
ostane neobojen. Soni, dobrog ukusa, gaje se za
sveu upotrebu kasnije u godini. Bokor je uspra-
van, srednje bujan. Srednje osetljiva na trule
korena i traheoverticiliozu..
Symphony (SCRI, kotska, UK) raa sred-
nje do krupne, vrste, tamno crvene plodove sa
sjajnom pokoicom. Plod je kupastog oblika, a
veoma teko obrazuje vrh. Dobra je za skladite-
nje i veoma je dobrog ukusa. Bujnog habitusa i
dobrog potencijala rodnosti. Ova sorta otporna
je na trule bokora i traheoverticiliozu.
STALNORAAJUE SORTE
Ove sorte treba primarno gajiti u plasteniku
tokom veeg dela godine, ili po mogustvu za
dve berbe godinje (prva u jesen, a druga nared-
nog prolea).
9
Everest (Velika Britanija) daje krupne, vrste,
svetlo crvene plodove. Ova sorta je izraeno stal-
no raajua sa vrlo malim brojem stolona, od-
nosno ivia. Period mirovanja moe biti kriti-
an za drugu berbu.
Seascape (Univerzitet u Kaliforniji, CA) je
stalnoraajua sorta koja delimino dobro raa
u predelima sa sveijom klimom. Plod je kru-
pan, vrst, veoma atraktivnog izgleda i dobrog
kvaliteta. Ova sorta ne daje veliki broj stolona,
odnosno ivia. Preko zime se moe gajiti u pla-
steniku kako bi iznela drugu berbu, mada je pri-
metno smanjenje krupnoe ploda.
Selva (Univerzitet u Kaliforniji, CA) raa sred-
nje do izdueno kupaste plodove. Pokoica je
svetlo crvene boje, vrstog mezokarpa, i esto sa
velikom upljinom.
Tango (East Malling, UK) je sorta iji je plod
vrst, kupast, atraktivnog izgleda. Nakiselog je
ukusa, i dobra je za upotrebu u sveem stanju.
Daje obilan rod, izraeno je stalno raajua sa
veoma malim brojem stolona. Otporna je na
traheoverticiliozu. i neke sojeve trulei koreno-
vog sistema. Osetljiva je na pepelnicu i crvenog
pauka.
Tribute and Tristar (USDA, MD) su sorte iz
iste roditeljske kombinacije, i predstavljaju stan-
dardne sorte u okviru ove grupe koje se gaje
ve 20 godina u oblastima sa sveijom klimom.
Otporne su na bolesti, imaju izraenu bujnost i
daju dovoljan broj stolona, odnosno ivia kod
gajenja na gredicama (bankovima) uz zastiranje
zemliita folijom. Obe ove sorte imaju relativno
sitne plodove i nizak potencijal rodnosti. Meu-
tim, raaju tokom jeseni, van sezone. Za obe se
smatra da daju plodove odlinog ukusa. Od ove
dve sorte, Tribute je krupnija, ali je ukus sorte
Tristar bolji.
SORTE ZA PRERADU
Ove sorte su prvenstveno stvorene za potrebe
konzerviranja, upotrebu u domainstvu i za za-
mrzavanje. Pogodne su za lokalno trite sveom
jagodom, naroito za one koji u svojoj bati gaje
jagode i sami ih prerauju.
Hood (USDA, OR) Sorta stvorena za preradu.
Plodovi su krupni, kupasti, svetlo crvene boje
pokoice i sa isto takvim mezokarpom. Blag i
prijatan ukus ini ovu sortu odlinom za prera-
du. Sazreva srednje rano. Biljke su bujne i daju
obilan rod. Sorta Hood je tolerantna prema pe-
pelnici.
Totem (Britanska Kolumbija, Kanada) raa
krupne plodove, klinastog oblika i tamne boje
pokoice. Pogodna je za preradu. Pokoica se
lako skida a mezokarp je vrst, dobrog kvaliteta.
Biljka je bujna, tolerantna prema visokom sadr-
aju soli i virusnim infekcijama. Osetljiva je na
traheoverticiliozu.
POSTAVLJANJE ZASADA
PRIPREMA ZEMLJITA
Sa pripremom zemljita treba krenuti to ra-
nije u prolee. Viegodinje povrinske useve
ostavljene preko zime treba unititi herbicidom
irokog spektra. Za primenu metode sistemskog
unitavanja preostalog busenja (sodizacija) ne-
ophodno je oformiti redove. Ako se postavljaju
izdignute leje treba ih formirati kada je zemljite
dovoljno vlano za obradu. Leje treba da budu
20 - 25 cm visoke i 30 40 cm iroke. Formira-
nje ovakvih leja posebno je pogodno kod tekih
i vlanih zemljita, jer ona omoguavaju ade-
kvatnu drenau. Poeljno je da sadne leje budu
ujednaene, to podrazeva uzoravanje, tanjiranje
ili drljanje i freziranje, da bi se usitnili krupniji
busenovi. U zavisnosti od obrade zemljita to-
kom prethodnih sezona, neke od ovih operacija
mogu se izvesti u jesen pre sadnje.
Redove je najbolje postaviti u pravcu sever-
jug kako bi se obezbedila maksimalna izloenost
suncu, bolja ventilacija i protok vode. Mogue
je da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga
odgajiva mora da zakljui koji e od ova dva
faktora stvarati vie potekoa na datoj parceli.
SADNJA
Uobiajeno je da se mladi bokori koji su proli
kroz period zimskog mirovanja koriste za sadnju ja-
gode na gredicama (bankovima), uz zastiranje zemli-
ita folijom. One se preuzimaju u snopovima kao
sadnice sa golim korenom, a mogu se zasaditi u pro-
lee kada je zemljite spremno za obradu. Korisno je
potopiti koren sadnice u vodu na nekoliko sati pre
sadnje. ivii sa golim korenom mogu se posaditi
na istoj dubini na kojoj su bile pre iskopavanja. Ako
se sadnja odloi do kraja maja i poetka juna, prepo-
ruuje se da se sadnice zasade na manjem rastojanju
u redu (30 cm). Ne preporuuje se da se krunice
koje su prole kroz period mirovanja sade kasno u
leto i jesen, jer one nadalje gube na bujnosti dajui
vrlo mali broj stolona, odnosno ivia.
NEGA U GODINI SADNJE
Brzo nakon sadnje, na bokornicama se javlja
nekolicina listova, kao i cvetovi. Ovi cvetovi ini-
10
cirani su tokom prethodne jeseni u rasadniku pre
ulaska u period mirovanja. Najbolje je otkloniti
cvetne drke sa cvetovima u godini sadnje kako
bi se stimulisala pojava stolona u odreenoj for-
mi leje, to opet rezultira veim prinosima u na-
rednoj godini .
Iz pupoljaka koji se obrazuju u pazuhu novog
lia, jagoda tokom vegetacije sukcesivno formi-
ra stolone. Stoloni, odnosno ivii se intenzivni-
je obrazuju poetkom leta. Postavite ili oblikujte
nove stolone kako bi popunili leju, zadravajui
pritom irinu leje na maksimalno 45 cm. Sto-
lone izvan ovog prostora treba uvui u leju ili
odsei ukoliko je gustina adekvatna.
NAVODNJAVANJE
Uspeno postavljanje zasada zahteva adekvatno
navodnjavanje, kojim se obezbeuje zadravanje
50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Pre-
poruuje se sistem zalivanja u tankom mlazu, a
trebalo bi ga postaviti pre sadnje. U sredinji deo
leje, celom duinom, moe se postaviti savitljiva
irigaciona traka koja se moe i ukopati u zonu
ispod korena, naroito kod izdignutih leja. Ten-
ziometar je najbolji nain nadgledanja vlanosti
zemljita, mada se, po pravilu, koristi 2.5 do 5.0
cm vode nedeljno u kombinaciji sa padavinama
u godini sadnje.
PRIHRANA SADNICA
Na oko 4 nedelje nakon sadnje primeniti 35-
45 kg N /ha. Preporuuje se dodatna prihrana
krajem leta primenom 35 kg N /ha. Ispitivanjem
zemljita moe se utvrditi da li treba upotrebiti
manju koliinu azota nego to je prikazano (to-
kom godine sadnje), naroito na teim zemljiti-
ma. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) predstavlja
najbolji izvor azota u godini sadnje. Procenat
azota u obinim ubrivima moe se videti u
tabeli 2. Ne zaboravite da izraunate koliinu
vetakog ubriva samo za prostor na kome su
zasaene sadnice.
SUZBIJANJE KOROVA
Brzo suzbijanje korova znaajno je kod sistema
gajenja pod folijom, kako se korov ne bi utvrdio
u zasadu. Primenite herbicid kojim se spreava
pojava korova poto se koren sadnice utvrdi u
leji. U godini sadnje obino se javlja potreba za
plitkom obradom zemljita oko sadnica, kako
bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje
korova. Korov se najintenzivnije javlja tokom
juna, jula i avgusta, tako da usmeravanje panje
na njegovo suzbijanje tokom ovog perioda daje
najbolje rezultate. Maliranje slamom se koristi
VETAKO
UBRIVO
HEMIJSKA
FORMULA
AZOT
%
Kalicijum
nitrat
Ca(NO
3
)
2
15
Amonijum
nitrat
NH
4
NO
3
34
Urea CO(NH
2
)
2
46,6
Amonijum
sulfat
(NH
4
)
2
SO
4
20,5
Kalijum
nitrat
KNO
3
13
Amonijak NH
3
82
Natrijum
nitrat
NaNO
3
16
Stajnjak promenljiva 1-15
u cilju zatite tokom zime, a potom i za suzbi-
janje korova u narednim sezonama, zajedno sa
primenom herbicida i runog plevljenja.
ZATITA TOKOMZIME
Biljke ulaze u period mirovanja krajem jeseni
(od sredine do kraja novembra). Da bi se bokor-
nice zatitile od ekstremno niskih temperatura i
pomeranja zemljita, a potom i isuivanja, koristi
se mal kojim se prekrivaju sadnice. Kao mal,
obino se koristi slama od penice, mada se u ove
svrhe uspeno moe koristiti i slama od rai i su-
danske trave. Slama od jema i ovsa ne pruaju
adekvatnu zatitu. Jagode mogu pretrpeti znatna
oteenja bez zatite tokom zime. Obino se pre-
ko sadnica nanosi od 4 9 cm slame. Da bi se
obezbedio sloj slame debljine 2,5 cm po hektaru
potrebno je 2,5 mT slame. Slama ne bi trebalo da
ima seme, a naroito seme od korova. Nanoenje
mala je obino mehanizovano mainom koja
see i raspruje slamu preko leja. Postoji veliki
broj razliitih maina u pogledu vrste bala slame i
metoda primene (bacanje slame nasuprot nanoe-
nju na leje). Na manjim parcelama, maliranje se
moe obaviti i runo, uz panju da debljina sloja
nanesene slame bude ravnomeran. Alternativni
materijali, kao to su tkani materijali ili vetaki
sneg, takoe se koriste u svrhu zatite od niskih
temperatura, ali je zatita pritom ograniena.
Slamu ne bi trebalo koristiti sve dok jagode ne
uu u period mirovanja. Saekajte dok proe
nekoliko jakih mrazeva, i lie postane potpuno
dehidrirano. Mal se mora primeniti pre nego
to nastupe temperature dovoljno niske da iza-
zovu oteenja, i pre snenog pokrivaa posle
koga maliranje ne bi imalo efekta. Maliranje
primenjeno neposredno pre smrzavanja zemlji-
ta daje najbolji efekat. Ista procedura ponavlja
se iz godine u godinu, dogod se zasad obnavlja.
11
AKTIVNOSTI PRE I ZA VREME
BERBE
PRIHRANA
UKLANJANJE MALA
U prolee, uklonite mal sa sadnica, i pome-
rite ga u sredinu reda. Iako je zatita sadnica od
niskih temperatura primarna funkcija mala, on
takoe slui da suzbije korov u meurednom
prostoru, kao i da plodovi ostanu isti i neupra-
ljani, jer mal ne dozvoljava da plodovi lee na
zemlji. Zadravanje vlage i laka berba su tako-
e prednosti mala. Nanesite mal svuda izme-
u redova, gotovo do samih sadnica. Sadnice e
rasti kroz tanak sloj slame.
Mal se moe ukloniti u rano prolee (od sre-
dine do kraja marta), osim ukoliko imate za cilj
da odloite cvetanje. Odlaganje uklanjanja mala
takoe e znaajno umanjiti prinose ukoliko se
to ne obavi najkasnije do sredine aprila. Sadnice
koje su oteene niskim temperaturama zahtevae
dodatnu negu, ukoliko doe do odlaganja sadnje.
Zatita od stresa obezbeivanjem velike koliine
vode, suzbijanjem korova, insekata i bolesti moe
uticati da se sadnice oporave. Dosadanja iskustva
su pokazala da prihrana vetakim ubrivom ne
utie znatno na oporavak sadnice.
PREPOKRIVANJE
Vrlo praktian nain kultivacije jagode pred-
stavlja uzgoj jagode pod agril folijom koja titi
jagodu od ranih prolenih mrazeva i omoguava
ranije prispevanje plodova. Agril folija se postavlja
na ve zasaenu parcelu sa jagodom, koja je na
foliji, tako to se prekrije celokupna povrina.
Korienje pokrivaa izraenih od sintetikih
tkanina moe uticati na to da se sazrevanje ubr-
za, a primenjuje se po uklanjanju mala poet-
kom marta. Meutim, ovaj postupak moe se i
odloiti, ukoliko ima ostataka snega, ili u sluaju
niskih temperatura neuobiajenih za ovo doba
godine. Uzgajiva moe odluiti da prepokrije
rane sorte jagode, a ostavi nepokrivenim one
koje kasnije raaju, na taj nain produavajui
vreme berbe. Prepokrivanje obezbeuje samo
minimalnu zatitu od niskih temperatura i ne
predstavlja zamenu za mal, osim u oblastima
sa blagim zimama. U prolee, prepokrivanje
omoguava da biljke dobiju svetlost i vlagu, ali i
zadravanje toplote, koja pogoduje rastu, i moe
da ubrza cvetanje do 2 nedelje pod povoljnim
uslovima. U najveem broju sluajeva, prinosi
ranih sorti su poveani.
Prepokrivanje moe biti oteano, i ne treba
ga primenjivati ukoliko je vreme vetrovito. Ma-
terijali moraju vrsto biti privezani za krajeve
klinovima u obliku slova U, dakovima sa pe-
skom ili drugim tekim predmetima. Pokriva
treba ukloniti odmah po pojavi cvetova, kao bi
se omoguilo opraivanje. U sluaju pojave ma-
gle, dok su cvetovi jo pod pokrivaem, moe se
izvriti navodnjavanje odozgo, kako bi se sadni-
ce zatitile. Prepokrivanje moe obezbediti samo
deliminu zatitu od mraza, naroito kada je dan
koji prethodi mrazu hladan.
Suzbijanje korova je vano u sluajevima ko-
rienja pokrivaa, jer je primeena pojaana
aktivnost insekata kada ostaci korova prezime u
zemljitu. Dobrom zatitom od korova oteenja
nastala usled aktivnosti insekata umanjena su u
poreenju sa sluajevima kada se prepokrivanje
ne primenjuje.
Prekrivai za prepokrivanje su relativno skupi
u inicijalnom trenutku, ali se mogu koristiti od
3 do 6 godina. Obratite panju na to da pokriva
bude koliko je mogue ist i suv prilikom njego-
vog odlaganja i savijanja. Obeleavanje taknine
bojom omoguie njeno lake postavljanje na-
redne godine. Takoe, obratite panju na pojavu
mieva u prostoru u kome drite pokriva, jer
je takav material pogodan za sklonite mievima
preko zime.
ZATITA OD MRAZA
U odnosu na ostale faktore koji utiu na prinos,
proleni mrazevi imaju najvei uticaj na smanje-
nje prinosa. Mraz tokom samo jedne noi moe
u potpunosti eliminisati prinos. Jagode obino
cvetaju pre poslednjeg mraza, naroito kada se
koriste pokrivai. Ako je sredinji deo cveta crne
boje to je znak da ima oteenja od mraza.
Uzgajivai odlau ulanjanje mala kako bi iz-
begli uticaj prolenih mrazeva, ali se taj postu-
pak moe negativno odraziti na visinu prinosa
sa vie aspekata. Dodatnim nanoenjem slame u
meuredni prostor pre vremena cvetanja tako-
e se poveava rizik da biljka tokom dana upije
manje toplote, ime se ubrzava hlaenje tokom
noi.
Navodnjavanje odozgo potrebno je u okviru
zatite od mraza, jer se cvetovi moraju posuti vo-
dom da bi efekat bio vidljiv. Dokle god na cve-
tovima ima vode temperature e se zadrati na
0C, jer voda oslobaa toplotu pre nego to se
pretvori u led. Oteenja na cvetovima dogaa-
ju se samo pri temperaturama niim od -2,2C.
Ovaj vremenski prostor izmeu leenja vode i
oteenja omoguava da se zasad u potpunosti
prekrije ledom, a cvetovi i sadnice ipak zatite.
Meutim, ukoliko je mlaz vode koji se izliva na
cvetove nedovoljan, temperature e sii ispod
take na kojoj se dogaaju oteenja, i zapra-
vo tada mogu da ih prouzrokuju. Neophodno
je izlivanje najmanje 25 38 mm vode na sat,
12
odnosno 420-550 L/min po hektaru, da bi se
obezbedila adekvatna zatita. Vetrovito vreme
uzrokuje gubljenje toplote, ime se zatita od
mraza umanjuje. Pod ovakvim uslovima potreb-
ne su vee koliine vode. Navodnjavanje odozgo
nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno
jak, jer gubljenje toplote koja isparava moe biti
vee nego u uslovima zamrzavanja vode.
Osetljivost cvetova na mraz varira u odnosu na
razvojnu fazu. Otvoreni ili delimino otvoreni
cvetovi su mnogo osetljiviji od vrsto zatvore-
nih. Osim toga, cvetovi u razvoju su tolerantniji
prema mrazu u odnosu na otvorene cvetove.
Na zatitu od mraza mogu negativno uticati i
drugi vremenski uslovi. Mirna, vedra no pre e
stvoriti uslove koji izazivaju oteenja, jer se to-
plota brzo gubi, i temperature cvetova moe biti
nia od temperature u neposrednom okruenju
biljke. Vea je verovatnoa da e mrazevi koji
nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati
vea oteenja od onih koji slede iza perioda sve-
ijeg vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka.
Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji
ima najniu temperaturu, kako bi se moglo za-
kljuiti o potrebi zatite od mraza. Delovi zasa-
da na nioj visini bie hladniji od okruenja, a
mogu biti znaajno hladniji u odnosu na vazduh
oko graevina. Uz to, zatitu od mraza treba pri-
meniti ranije ukoliko je relativna vlanost vaz-
duha nia, jer je taka pojave rose nia u takvim
noima, i tada se nie temperature mogu oe-
kivati. Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru
pre izlaska sunca, i pre nego to led pone da
nestaje sa biljke, ili pone da se prirodno topi.
PRIHRANA UBRENJE
Svake godine po obnavljanju zasada (videti
dole) preporuuje se testiranje zemljita zbog
optimizacije programa prihrane. Najmanje 50
listova uzorkovanih sa celokupne povrine zasa-
da treba skupiti i osuiti (osloboditi od vlage)
za analizu. Pregledom problematinih delova
zasada moe se utvrditi neophodnost dodatnog
testiranja.
Hranljive materije mogu se obezbediti iz pri-
rodnih resursa, zatim kroz vetaka ubriva ili
njihovom kombinacijom. Uobiajena koliina
u podignutom zasadu kree se oko 79 kg N/ha
nakon berbe, i 34 kg N/ha koji se primenjuju to-
kom septembra. Na primer, ako koristite amoni-
jum nitrat bie vam potrebna 232 kg/ha da biste
obezbedili 79 kg istog N/ha (u amonijum ni-
tratu ima 34% azota). Procenat azota u drugim
konvencionalnim vetakim ubrivima prikazan
je u tabeli 2. Na lakim zemljitima moe biti po-
trebna neto vea koliina azota, a manja kod te-
kih zemljita. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) je
najbolji izvor azota u godini postavljanja zasada,
mada e bilo koji drugi, jeftiniji, izvor azota odgo-
varati nakon godine postavljanja zasada. Urea je
obino najjeftiniji izvor azota, i treba je primeniti
kako bi se izbeglo isparavanje. Nije neophodno
primenjivati konvencionalna ubriva u odnosu
15-15-15, osim na peskovitim zemljitima. Pri-
hrana stajskim ubrivom po sadnji se ne preporu-
uje kod gajenja jagoda za sveu potronju, usled
mogunosti pojave bolesti koje se prenose preko
hrane (NORO virusi, Eerihija koli i sl., prim.
prev.). Ukoliko se koristi stajsko ubrivo, obratite
panju na to da bude adekvatno kompostirano, i
nanesite ga pre sadnje da bi se umanjio rizik.
NAVODNJAVANJE
Svim sortama jagode pogoduje navodnjavanje
u tankom mlazu, naroito na peskovitim zemlji-
tima. Zasadu je potrebno 2,5 5,0 cm vode
nedeljno za postizanje najboljih rezultata i viso-
kih prinosa. Ovaj uslov moe se ispuniti navod-
njavanjem i padavinama. Tokom perioda formi-
ranja konane veliine ploda, odnosno berbe,
neophodne su vee koliine vode, da bi se obez-
bedila koliina vode potrebna za razvoj plodova.
Izbegavajte navodnjavanje odozgo, kadgod je to
mogue, osim kod primene zatite od mraza, jer
se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet plo-
da. Navodnjavanje se takoe preporuuje nakon
obnavljanja zasada, kako bi se odrao isparavan
zdravstveni status sadnica u narednoj sezonil.
BERBA I MANIPULACIJA
PLODOVIMA POSLE BERBE
HLAENJE I UVANJE
Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, to
znai da je potrebno vie berbi da bi se obezbedili
maksimalni prinosi. Berbu obavljajte esto, barem
svaki drugi dan ili ee, ukoliko su temperature
visoke. Najvii prinosi ostvaruju se ako se berba
obavlja ujutru, poto se rosa osui, i pre nego to
nastupe visoke temperature. Razvijen sistem br-
zog transporta plodova sa polja tokom berbe je
imperativ. Odlaganje hlaenja nakon berbe zna-
ajno moe uticati na trajnost plodova.
Jagode bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane
uslove hladnjae, proputanjem hladnog vazdu-
ha ( 2C) preko paleta sa plodovima. Kada se
plodovi ohlade blizu 0C, palete sa gajbicama
treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komo-
ru na temperaturi od -1C 0C, pri relativnoj
vlanosti vazduha od 90 95%, i uz slab protok
vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije.
Vie temperature i nia vlanost vazduha nepo-
voljno e se odraziti na dugotrajnost plodova.
Najbolji stepen zrelosti plodova jagode za sve-
u potronju je onda kada plod u potpunosti do-
13
bije crvenu boju, odnosno pre nego to poprimi
tamno crvenu boju. Plodovi koji se oberu pre
vremena punog zrenja imae veu trajnost od
onih koji su potpuno zreli ili prezreli u vreme
berbe. Dobra praksa kod proizvodnje jagode za
sveu upotrebu jeste obuka beraa da u pravo
vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon
berbe nije neophodno.
Berai mogu ubrane plodove neposredno po
berbi stavljati u plastine posude za malopro-
dajno trite koje se mogu direktno odlagati u
hladnjau i prosleivati na trite. Plastine po-
sude od iste Clamm-shell plastike, razliitih di-
menzija, koriste se kako za maloprodajno tako
i za veleprodajno trite Ove posude su jeftine,
omoguavaju brzo hlaenje plodova i providne
su. Preciznu veliinu posude treba utvrditi u do-
govoru sa kupcima.
Posude od stiropora, kartona ili drveta jo
uvek su prihvatljive za lokalno i neposredno ma-
loprodajno trite, kao i za namensko trite.
TRANSPORT
Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u
periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg
kupca. Veliki deo ovog gubitka deava se usled
loe manipulacije plodovima posle berbe, uklju-
ujui i transport. Smanjenjem broja transfera
plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upako-
vanog proizvoda, smanjie se i procenat gubitka.
Jagoda bi trebalo da se odrava u hladnim uslovi-
ma, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice
bi trebalo transportovati na paletama, ne dopu-
tajui pri tom da lee na dnu ili dodiruju stranu
prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha.
Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili
stranu prikolice moe biti via za ak 11C. Isto
tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih to-
kova kamiona, kako bi se smanjilo truskanje.
Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodat-
no prepakovati, ili se mogu postaviti pantljike.
Ukoliko za to postoje mogunosti treba koristiti
kamion-hladnjau. Meutim, kod veine ovih
kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljava-
jua, i temperatura ne moe da se odri ispod
4C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, mak-
simalno hlaenje plodova pre utovaranja je ak
i vanije, kako bi proizvod stigao na trite u to
boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjaa
nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz kli-
matizovanih uslova treba prekriti platnom da bi
se odrala nia temperatura. Ovaj postupak se
ne preporuuje za transport na veliku daljinu.
Transport plodova do veleprodajnog, odnosno
maloprodajnog trita esto je izvan kontrole od-
gajivaa. Na poboljanje kvaliteta proizvoda koji
stie do potroaa utie razvijanje dobrih odnosa
sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji,
u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan
nain postupaju sa sveom jagodom. Poeljan je
lini kontakt izmeu prodavca i kupca pre prve
isporuke, a u sluajevima kada to nije mogue,
od pomoi moe biti i uputstvo za rukovanje
pridodato uz poiljku.
OBNAVLJANJE ZASADA
U sistemu gajenja pod folijom zasad jagode
treba obnoviti da bi se umanjila pojava korova,
umanjilo rastojanje izmeu redova i poveala
bujnost zasada iniciranjem erki biljaka koje e
popuniti rastojanje izmeu sadnica. Ovaj proces
proreivanja spreava preveliki broj stolona, od-
nosno ivia u redu. Ove erke biljke donee rod
naredne godine.
Sredstvo 2,4-D moe se primeniti pre obnav-
ljanja zasada ukoliko se uoi pojava irokolisnih
korova. Listovi jagode moraju se iati kako bi
se izbeglo unoenje sredstva u bokornicu, a time
i oteenje sadnica. Ovo sredstvo ne bi trebalo
koristiti ukoliko e se listovi ostavljati otvoreni u
sluajevima stresa izazvanog obilnim padavina-
ma, oteenja nastalih usled napada insekta Ot-
horincus spp., ili ostalih uslova koji se negativno
odraavaju na biljku.
Prilikom narednog ianja redove bi trebalo
suziti od 20 do 25 cm po irini, motokultiva-
torom ili tanjiraom. Sadnicama pogoduje da
vrhovi bokornica budu prekriveni sa 2,5 cm ze-
mlje, jer se iznad starog korena pojavljuje novi.
Nanesite ubrivo i navodnjavanje (najmanje 2,5
do 5 cm) neposredno nakon toga, kako bi se
stimulisao novi prirast. Herbicidi koji se prime-
njuju pre kretanja pupoljaka mogu se primeniti
odmah nakon obrade zemljita.
SUZBIJANJE TETOINA
Jagode su osetljive na mnoge insekte i bolesti.
Mnoge od ovih tetoina mogu se kontrolisati,
ili se njihova zastupljenost moe minimizirati
kroz adekvatnu negu i odravanje zasada. Odr-
avanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica,
snabdevenost vodom kao i provetravanje i zati-
ta od korova u cilju minimiziranja zastupljenosti
domaina bolesti doprinee smanjenju uticaja
bolesti i tetoina. Suzbijanje tetoina lake je
izvesti ako je bokor proreeniji. Pritom, izbor
otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida u
cilju zaustavljanja irenja pojave tetoine koja
se suzbija takoe pozitivno utie na njenu za-
stupljenost. Meutim, kada se prilikom pregle-
da zasada utvrdi da e gubici u prinosima prei
prihvatljive granice hemijski pesticidi pruaju
najbolju zatitu i zadovoljavaju potrebe svakog
trita.
14
INSEKTI TETOINE
I DRUGE SLINE TETOINE
LIGUSI LYGUS LINEOLARIS I
DRUGE IZ RODA LYGUS SP.
Larve Lygus oteenja na plodovima prave
probadanjem semenki, na taj nain uzrokujui
deformisanje plodova, ukljuujui i catface ili
oteenja u obliku dugmadi sa velikim brojem
semenki pri vrhu ploda. tete mogu biti ogro-
mne, a plod bez mogunosti plasmana na trite.
Ova tetoina hrani se i razmnoava na velikom
broju korova i useva, tako da je na zemljitima
na kojima ima korova i zastupljenija. Odrasli in-
sekti prezime u biljnim ostacima preostalim iz
prethodne sezone i mrtvim biljnim ostacijma u
polju, a tokom jedne sezone moe se izlei i vie
generacija tetoine. Odrastao insekt je okru-
glog oblika, 6-6,5 mm duine, i pomalo spljo-
tenog oblika. Boja mu je zelenkasta do mrke,
a na krilima ima ute i mrke take. Mlade larve
su zelene boje, lie na vai, ali se mnogo bre
kreu, i na krajevima nemaju produetke koje
imaju vai. Uzorkovanje tokom sezone koje ima
za cilj primenu hemijskih sredstava je vrlo e-
kasno, naroito od vremena cvetanja do berbe,
sa preporukom da se sredstva za suzbijanje te-
toina primene kod pojave 0,5 mladih insekata
po klasteru, ili na 4 od 15 klastera po 1 ili vie.
Malation, naled, piretrin, bifentrin i fenpropa-
tin obezbedie dobru zatitu.
JAGODIN CVETOJED
ANTHONOMUS RUBI
Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano
prolee. enka polae jaja u cvetni pupoljak, a
potom pravi zarez na cvetnoj drci koja se lomi,
cvetni pupojak vene i otpada. Najvea oteenja
prave po obodu zasada gde odrasli insekti prezime
u lokalnoj vegetaciji. Cvetojed je tamne, crvenka-
sto-braon boje, a duina mu je oko 2,5 mm. Ima
izduenu glavu sa tankim rilom dugakim oko 1,2
mm. Prag primene hemijskih sredstava je relativ-
no visok, 1 2 pupoljka po cvetnoj loi (truss), ili
kada je oteeno vie od 1 cvetne drke po 0,3 m
reda. Primena hlorpirifosa, malationa i fenpropati-
na po pojavi cvetnih pupoljaka u bokoru daje naj-
bolji efekat. Prskanje oboda novih zasada ili parcela
na kojima ranije nije bilo ove tetoine kako bi se
spreio prelazak u zasad moe biti ekasno.
TRIPS CVETOVA
FRANKLINIELLA TRITICI
Tripsi su siuni, ukasti insekti cilindrinog
oblika duine od 1,3 mm koji se hrane cveto-
vima. Oteenja na plodu izazvana ovim insek-
tima ogledaju se u tamnim pegama, poderanoj
ili otvrdloj pokoici. Prag zastupljenosti ove te-
toine pri kome se zahteva primena hemijskih
sredstava je deset jedinki po cvetu. Primena ed-
nosulfana, hlorpirifosa ili diazinon u periodu ra-
nog cvetanja moe biti ekasna.
JAGODIN SMOTAVAC
ANCYLIS COMPTANA FRAGARIAE
Smotavac lista svilenom niti obavija ili obmo-
tava list. Oteenja su vidljiva tokom itave se-
zone, mada je neophodna ekstremno velika za-
stupljenost ovog insekta da bi se uoila znaajna
oteenja roda. Za suzbijanje se mogu koristiti
karbaril, bifentrin ili spinosad, ukoliko je po-
trebno, to obino nije sluaj.
Slika 1: Lygus Lineolaris
Slika 2: Anthonomus rubi
Slika 3: Frankliniella tritici
15
JAGODINA GRINJA
PHYTONEMUS PALLIDUS
Ove grinje su siune i veoma teko vidljive
bez lupe. Boja im je ruiasto-narandasta, a
odrasli insekti imaju sjajnu povrinu. Ote-
enja si vidljiva kod mladih listova koji se
ukovrdaju i zakrljaju. Na sredinjoj lisnoj
veni mladog lia mogu se videti velike mase
poloenih jaja u vidu intenzivno bele mase.
Larve se hrane cvetom, to moe prouzro-
kovati deformaciju plodova. ee se mogu
nai u starijim zasadima. Da bi se izbegla
ova tetoina potrebno je obezbediti zdrav
sadni material. Hemijska kontrola koja po-
drazumeva upotrebu endosulfana je mogua,
ali neophodno je sredstvo rastvoriti u veli-
koj koliini (200 g/ac). Takoe se moe se
primeniti i neposredno pre poetka cvetanja.
Ovo hemijsko sredstvo takoe se koristi za
suzbijanje drugih insekata, ukljuujui Lygus
lineolaris, Philaenus spumarius i vai..
VAI CHAETOSIPHON
FRAGAEFOLII I APHIS FORBESII
Vai mogu prouzrokovati uvijanje listova, a
visok stepen zastupljenosti ove tetoine moe
da dovede do znaajnog smanjenja prirasta.
Odrastao insekt je dugaak neto manje od 2
mm, svetlo zelene boje sa izraenim produe-
cima na zadnjem delu tela. Insekti sa krilima
pojavljuju se kada broj insekata dostigne vee
razmere. Ovi insekti doprinose ozbiljnim ote-
enjima kao vektori virusa. Ukoliko se nadgle-
danjem zasada u maju i junu utvrdi vie od 2
vai na listu, insekticid sprej sasvim izvesno
treba upotrebiti. Za suzbijanje se moe upo-
trebiti sistemski disulfoton ili namenski imi-
dacloprid sprej.
SKAKAVCI EMPOASCA FABAE
Odrasli insekti su svetlo-zelene boje, klinastog
oblika i pribline duine oko 3 mm. Oni sisa-
ju insekte koji bue stabljiku i hrane se biljnim
sokom, ime se smanjuje prirast i broj stolona,
odnosno ivia. Simptomi oteenja su i kratke
lisne drke i sitni listovi koji su izoblieni i rastu
pod pravim uglom u odnosu na sredinji lisni
nerv. Takoe dolazi do pojave marginalne hloro-
ze koja se iri do sredinje vene lista. Simptomi
lie na virusnu infekciju. Veina namenskih i si-
stemskih insekticida irokog spektra su sredstva
kojima se uspeno suzbija ova tetoina (karba-
ril, malation i imidakloprid).
LIVADSKA PENUA
PHILAENUS SPUMARIUS
U vreme pred pojavu cvetova, na izdanke i
listove jagode naseljavaju se larve Philaenus
spumariuss. Ovi insekti bue izdanke i isisa-
vaju biljni sok, smanjujui tako prirast i buj-
nost sadnica. Krljavi i sitni plodovi mogu
biti posledica jakog napada ovog insekta. Iz-
borani listovi tamnije zelene boje u odnosu
Slika 4: Phytonemus pallidus
Slika 5: Chaetosiphon fragaefolii
i Aphis forbesii
Slika 6: Empoasca fabae
16
na neoteene listove su dodatni simptomi
zaraenosti. elatinasta masa neprijatna je
prilikom branja. Primena insekticida endo-
sulfana, bifentrina ili imidakloprida uspeno
e suzbiti ovu tetoinu, jer ona daje samo
jednu generaciju godinje.
KORENOV SURLA
OTIORHYNCHUS SPP.
Ovi insekti napadaju koren ili bokornicu po-
put grica, a mogu prouzrokovati kovrdavost i
uticati na smanjenje prinosa. Ovaj insekt znat-
no pojede koren zaraene biljke. Koren zarae-
ne biljke je znaajno izjeden, a dalja zaraenost
moe rezultirati uginuem biljke. Odrasli insekti
pojavljuju se od sredine do kraja juna, i aktivni
su tokom noi. Izgrieni rubovi listova su karak-
teristina pojava koju za sobom ostavljaju odrasli
insekti. Postoji vie vrsta insekata koji izazivaju
tetu i do 1 cm prema sredini lista. Veina njih
je mrke do crne boje, ponekad sa utim pegama.
Suzbijanje parazitskom nematodom Steinerne-
ma carpocapsae, koja se u zemlju unosi u jesen,
a potom i u prolee, moe biti vrlo ekasno.
Kontrola bifentrinom usmerena je na odrasle in-
sekte, koji se tek pojavljuju od sredine do kraja
juna, takoe moe dati rezultate.
GUNDELJ
MELLOLONTHA MELLOLONTHA
Larva ovog insekta se hrani korenom jagode
izazivajui tako znatnu tetu koja za posledicu
ima smanjenu bujnost, a uz to omoguava po-
javu patogenih gljivica. Odrasli insekti se hra-
ne listovima koji poprimaju deformisan izgled.
Iznenadne pojave ove tetoine su sporadine
zbog njenog dugog veka. Odrastao insekt je
dugaak 25 30 mm. Glava mu je mrke boje,
a opna crvenkasto-mrka. Prekriven je kratkim
i gustim dlaicama. Fumigacija zemljita i pri-
mena insekticida pre sadnje unitie larve, a po
pojavljivanju odraslih insekata mogu se upo-
trebiti karbaril ili neki drugi insekticid irokog
spectra delovanja.
PREGALJ
TETRANYCHUS URTICAE
Pregalj se hrani na naliju lista, to prouzro-
kuje pegavost gornje povrine lista. Oteenja
se uglavnom javljaju u delovima parcele sa ne-
dovoljno vlage, naroito kada je leto vrlo toplo,
Slika 7: Philaenus spumarius
Slika 8: Otiorhynchus spp.
Slika 9: Mellolontha mellolontha
Slika 10: Tetranychus urticae
17
sa malom koliinom padavina. Primena visokih
doza azotnog ubriva moe stimulisati rast mla-
dih izdanaka sa sonim liem koje je meta pre-
galja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje
jaja i mladih pregalja, a moe se primeniti u ra-
noj fazi razvoja zaraze. U kontroli ove tetoine
takoe se, nakon berbe, primenjuje Bifenazat.
NEMATODE
PRATYLENCHUS PENETRANS
Ovi mikroskopski okrugli crvi nastanjuju se u
zemlji i napadaju koren, izazivajui celokuipno
slabljenje biljke, karakteristino za obeljenja ko-
rena. Pri detaljnijem ispitivanju, na zaraenom
korenu uoljive su siune nekrotine lezije. Pri
najintenzivnijem napadu, moe biti oteen i-
tav korenov sistem. Oteenja koja se pritom
nanose omoguavaju nesmetan prodor patoge-
nih gljivica koje dovode do ubrzanog slabljenja
biljke. Povrinski usevi koji suzbijaju populaci-
je nematoda, kao to su neven i zeljasto povre
(kupus, kelj, karol, prim.prev.) mogu donekle
ublaiti njihovu zastupljenost. Hemijska sred-
stva koja sadre fumigante je ekasna, ali moe
da izazove potekoe sa gljivinim patogenima
PUEVI RAZNE VRSTE
Puevi su mekuci koji se obino hrane nou,
a sakrivaju tokom dana. Razliite vrste pueva su
braon do krem-sive boje, veliine obino od 0,5
do 18 cm. U listovima i plodovima koji sazreva-
ju oni prave sitna udubljenja, a za sobom ostav-
ljaju karakteristian sluzavi trag koji suenjem
postaje sjajan. Uklanjanje biljnih ostataka moe
biti od pomoi u suzbijanju ovih tetoina, kao
i postavljanje mamaca koji sadre metaldehid ili
gvoe fosfat..
VIRUSNA OBOLJENJA
Mnogi virusni organizmi mogu se javiti istovre-
meno. Savremeni fungicidi esto obezbeuju za-
titu od veeg broja tetoina, to bi trebalo uzeti
u obzir prilikom izbora hemijskog sredstva.
SIVA PLESAN PROUZROKOVA
BOTRYTIS CINEREA
Kod zaraenosti jagode sivom plesni karak-
teristina je skramna siva masa plesni koja se
formira na plodovima. Gljivice se brzo ire i od
samo jednog zaraenog ploda moe se zaraziti i-
tav rod. Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan
pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i
odravanja kojima se omoguava dobra cirku-
lacija vazduha meu izdancima, redovno branje
zrelih plodova (kao i zaraenih plodova, kako
bi se smanjio stepen izazivaa primarne zaraze),
kao i primenu fungicida tokom perioda cveta-
nja sa vie padavina. Viestruki fungicidi, kao
to su fenheksamid, kaptan, meavina kaptana
i fenheksamida, tiram, tiopanat-metil, meavina
ciprodinila i uidoksomila, iprodion, meavina
piraklostrobina i boskalida, i pirimetanil obez-
beuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje
(5 10%) obavite tokom perioda poetka cve-
tanja. Tretiranje ponovite jo jednom posle 10
dana, naroito ukoliko je period cvetanja praen
veom koliinom padavina. Ne zaboravite da ro-
tirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila
rezistentnost.
Slika 11: Pratylenchus penetrans
Slika 12: Puevi
Slika 13: Botrytis cinerea
18
VLANA KOASTA TRULE
PLODOVA
PHYTOPHTHORA CACTORUM
Ova gljivica se moe pojaviti u bilo kojoj fazi
razvoja biljke, a takoe moe da prouzrokuje
uvenue bokornice, odnosno korena, u nekim
sluajevima. Ovo oboljenje praeno je narue-
nim ukusom plodova, a ak mala koliina takvih
plodova moe se negativno odraziti na ukus pre-
raenih plodova. Oboljenje nije lako uoljivo na
sveim plodovima, ali je aroma neprijatna. Obo-
leli delovi plodova su obino ili braon boje ili
ostaju zeleni, a po krajevima plodovi ostaju mrke
boje. Daljim irenjem bolesti ceo plod poprima
mrku boju i sui se dok ne poprimi koastu kon-
zistenciju. Na zrelim plodovima, ovo oboljenje
se delikatnije ispoljava kroz neznatnu promenu
boje u poetnim fazama. Na kraju, promena boje
od mrke do tamno purpurne praena koastom
konzistenicijom moe se javiti kasnije. Konano,
plod se sui i pretvara u tvrdu, smeuranu lutku,
karakteristinu kod ovog oboljenja. Suzbijanje
ove gljivice vri se u okviru kombinovanja mera
odravanja i primene hemijskih sredstava. Naj-
vaniji je izbor lokaliteta, pri emu je elimina-
cija stajaih voda imperativ, s obzirom na to da
ovoj gljivici pogoduju vlani tereni sa visokim
nivoom podzemnih voda. Mal od slame obez-
beuje viestruku zatitu od ovog oboljenja, jer
predstavlja barijeru izmeu vika vode i plodova,
onemoguava da plod lei na zemlji u kojoj ima
ove gljivice, spreava da se plod isprska, ime bi
se oboljenje dalje irilo. Hemijska sredstva koja
se koriste u suzbijanju ovog oboljenja su me-
fanoksam, fosetil-al i fosforna kiselina. Veina
fungicida kojima se ekasno suzbija siva plesan
i druga gljivina oboljenja ne daju rezultate u
kontroli ovog oboljenja, a mogu da izazovu vee
probleme.
OBINA PEGAVOST LISTA
PROUZROKOVA
MYCOSPHAERELLA FRAGARIAE
Sitne, tamno ruiaste pege nepravilnog oblika
koje se javljaju na gornjoj povrini lista su prvi
znaci smee pegavosti lista. Pege se uveavaju,
menjaju boju od mrke ka sivoj, a na starijim li-
stovima postaju i bele. Pri jaem napadu obolje-
nja pege se ire, a uvenue lista moe biti krajnji
ishod. Oboljenje se moe dalje preneti na lisne
drke i plodove, a praeno je crnim pegama koji
se pojavljuju na zaraenim plodovima. Izaziva-
i primarne zaraze prezime na lezijama lia, a
prenose se preko vlane zemlje (blata) i putem
vetra. Gajenjem otpornih sorti i korienjem
zdravog sadnog materijala moe se izbei ova bo-
lest, dok se adekvatnim odravanjem zemljita
umanjuje pojava izazivaa primarne zaraze. Tre-
tiranje nekim zatitnim sredstvom ili sistemskim
fungicidom na poetku vremena cvetanja, kao i
tokom itavog vegetacionog ciklusa ukoliko je
to neophodno, umanjie stepen zaraenosti i po-
javu izazivaa primarne zaraze. Mnoga hemijska
sredstva pokazala su se ekasnim u suzbijanju
ovog oboljenja - kaptan, miklobutanil, piroklo-
strobin (samostalno ili u kombinaciji sa boskali-
dom), kao i meavine sa bakrom.
PEPELNICA
PROUZROKOVA SPHEAROTHECA
MACULARIS SP. FRAGARIAE
Beli peati gljivinih formacija na donjoj strani
lista su indikatori zaraenosti pepelnicom. Peati
se ire i pokrivajau itavu povrinu, dovodei do
kovrdanja listova na gore. Purpurno do crvenka-
ste mrlje takoe mogu biti propratna pojava kod
ovog oboljenja. Gljivice se mogu rairiti na sve
delove biljke, naroito kod gajenja u plasteniku,
kao i na kulture koje se gaje u niskim tunelima ili
stakleniku. Smanjena izloenost svetlosti, kratka
obdanica, visoka vlanost vazduha i niske tem-
perature vazduha doprinose razvoju ove bolesti.
Kod veeg stepena zastupljenosti ovog oboljenja,
mogui su znatni gubici u prinosima. Pojava ovog
Slika 14: Phytophthora cactorum Slika 15: Mycosphaerella fragariae
19
oboljenja moe se izbei gajenjem otpornih sorti
i korienjem zdravog sadnog materijala, dok se
pravilnim odravanjem zasada umanjuje mogu-
nost pojave primarnih izazivaa oboljenja. Prime-
na zatitnih sredstava ili sistemskih fungicida u
periodu poetka cvetanja, kao i tokom vegetaci-
onog ciklusa, ukoliko je to neophodno, smanjie
stepen zaraze i pojavu primarnih izazivaa obo-
ljenja. Veliki broj hemijskih sredstava se uspeno
koristi za suzbijanje pepelnice, kao npr. miklobu-
tanil, azoksistrobin, piraklostrobin (samostalno
ili u kombinaciji sa boskalidom), paransko ulje,
tiofanatemetil i sumpor. Ne zaboravite da rotirate
preparate, kak ogljivice ne bi postale rezistenetne
na pesticide. Paransko ulje ne bi trebalo koristiti
u kombinaciji sa veim brojem pesticida koji se
obino koriste (kao na primer kaptan) zbog mo-
gunosti pojave totoksinosti.
TRULE KORENA
PROUZROKOVA PHYTOPHTHORA
FRAGARIAE VAR. FRAGARIAE
Ovo je veoma ozbiljno oboljenje u oblastima
sa sveijom klimom, i proleima sa veom koli-
inom vlage. Ovo oboljenje moe da dovede do
uginua biljke. Simptomi su naroito vidljivi u
niskim i vlanim delovima zasada, a podrazume-
vaju ozbiljno tuljenje korena koje prethodi uve-
nuu i uginuu biljke po nailasku viih tempera-
tura vazduha. Glavni koren ubrzano poinje da
truli od vrha ka bokoru, pri emu se boni koreni
raspadaju, a glavni koren poprima izgled rattail.
Posebno je karakteristino gubljenje biljne boje
sredinje korene ile koje prelazi i na bokor kada
se zemljite ohladi. Ovo oboljenje neophodan je
viak vode u zemljitu, da bi zarazilo biljku, tako
da je propustiljivost zemljita od najvee vano-
sti. Poeljno je postaviti uzdignute leje i drenove
(cevi) za drenau kad god je to mogue. Otpor-
ne sorte i zdrav sadni material su takoe veoma
vani segmenti kod suzbijanja ovog oboljenja.
Suzbijanje hemijskim preparatima ogranieno
je na mefanoksam, fosetil-al i fosfornu kiselinu.
Produenim i eim korienjem ova sredstva
gube na ekasnosti.
KOMPLEKS CRNE TRULEI
KORENA PROUZROKOVAI
RHIZOCTONIA SP., PYTHIUMSP.
DRUGE GLJIVICE, KAO I
PRATYLENCHUS PENETRANS
Ovo je progresivno oboljenje, i esto se jav-
lja u poljima na kojima se ustaljeno gaji jagoda.
Povezuje se sa intenzivnim zbijanjem zemljita
koje rezultira loom drenaom i ventilacijom
zemljita, kao i pojavom nematoda i viestrukih
gljivica. Delovi korena kojima se prenosi hrana
propadaju, a sone korene strukture venu i ta-
mne. Ova pojava obino zapoinje pojavom pe-
ata, na bilo kom delu korena, pojava nije oba-
vezna od vrha ka bokoru. Nakon toga obino
sledi generalno slabljenje biljke praeno smanje-
nim prinosima. Fumigacija zemljita prua samo
ogranienu i privremenu meru kontrole, ali ne
eliminie problem. Obrada zemljita, rotacija
useva, gajenje razliitih povrinskih useva 2 3
godine izmeu dve sadnje jagode, uz popravlja-
nje drenae i ventilacije zemljita mogu biti od
koristi kod pojave ovog oboljenja.
UVENUE BILJAKA
PROUZROKOVA VERTICILLIUM
DAHLIAE
Biljke su najintenzivnije napadnute u toku
prve godine rasta, pri emu spoljani listovi po-
primaju mrku boju i potom propadaju. Lie na
unutranjoj strani bokora ostaje zeleno, sve dok
biljka najednom ne pone da propada i vene, po
emu se ovo oboljenje razlikuje od ostalih obolje-
nja truljenja bokora i korena. Simptomi se uglav-
nom javljaju poetkom prolea, naroito nakon
pojave iznenadnih visokih temperatura, sue ili
pri veem intenzitetu svetlosti. Ne preporuuje se
sadnja jagodei na zemljitima na kojima su pret-
hodno gajene usevi iz porodice krompira, kao i
druge vrste koje su domaini ovog oboljenja, kao
na primer, malina, detelina (alfalfa) i tikva. Mno-
Slika 16: Sphearotheca macularis sp.
fragariae
Slika 17: Phytophthora fragariae var.
fragariae
20
gi korovi su takoe domaini ovog oboljenja,
tako da je adekvatno suzbijanje korova pre sad-
nje jagode imperativ. Nikakvi hemijski preparati
nemaju efekat kada se ovo oboljenje ve pojavi.
Fumigacija zemljita pre sadnje je ekasna, ali se
praktiniji pristup ogleda u izboru otpornijih sor-
ti i pravilnom odravanju zemljita.
BAKTERIJSKA OBOLJENJA
BAKTERIJSKA PEGAVOST LISTA
XANTHOMONAS FRAGARIAE
Pegavost lista se prvo javlja na donjoj stra-
ni lista u vidu vodenih lezija. Lezije se zatim
uveavaju, i formiraju pege nepravilnog obli-
ka, esto uokvirene sitnim lisnim venama. Od
drugih oboljenja pegavosti lista razlikuje se po
svetlucavom odsjaju pega. U sluajevima in-
tenzivnijeg napada ovog oboljenja pod vlanim
uslovima moe se uoiti tanak sloj koji sa sma-
njenjem vlanosti prelazi u beliastu, ljuspastu
prevlaku. Oboljenje se moe rairiti na vee li-
sne povrine, a u sluajevima naroito ozbiljne
obolelosti dolazi do uginua biljke. Prouzroko-
va bolesti prezimljuje na tkivu uvelog lia, a
prenosi se preko vode, blata, obradom zemljita
i operacijama tokom berbe. Preparati na bazi
bakra (bakarni hidroksid i/ili baker amonijum
karbonat) predstavljaju najbolja reenja za za-
titu, mada viestruka primena ovih sredstava
moe da utie na pojavu totoksinosti. Pre-
vencija kod biljaka rasadniku i transplantata je
najvanija komponenta zatite.
VIRUSNA OBOLJENJA
Hemijska sredstva ne pomau u suzbijanju
virusnih oboljenja. Mere kontrole treba usme-
ravati na izbor zdravog sadnog materijala,
kontrolu insekata vektora prenosa (gde je to
mogue) i na uklanjanje obolelih biljaka. One
su obino rezervoari ovih virusa, a njihovi
vektori obino su divlje jagode ili korovi koji
rastu u okolini zasada.
VIRUS NABORANOSTI LISTA
JAGODE SCV
Simptomi ovog virusnog oboljenja koje se
prenosi vaima ogledaju se u pojavi uka-
stih pega na listovima koji izgledaju naborano
i deformisano. Listovi se smanjuju i bujnost je
generalno smanjena.
VIRUS ARENILA LISTA
JAGODE SMOV
Ovaj virus je veoma esta pojava kod jagode
koji sa ozbiljnim sojevima izaziva znatno smanje-
nje bujnosti i prinosa. Blaga arenilost na liu je
uobiajen simptom, ali simptome karakteristine
za ovu bolest veoma je teko utvrditi. Prenosi se
Slika 18: Verticillium dahliae
Slika 19: Xanthomonas fragariae
Slika 20: SCV
21
vaima i esto se javlja zajedno sa drugim virusi-
ma, to dovodi do daljeg propadanja biljke.
VIRUS BLAGOG UTILA OBODA
LISTA JAGODE SMYEPV
Ovaj virus koji se prenosi vaima veoma je
uobiajen u zasadima jagode, a esto se javlja u
kombinaciji sa ostalim virusnim oboljenjima.
Simptomi su krljavost, uto obojeni obod lista,
deformacija lista i sitan plod.
SUZBIJANJE KOROVA
Suzbijanj korova ukljuuje mere odravanja
zemljita i primenu hemijskih preparata. Mali-
ranjem i plevljenjem moe se do izvesne granice
smanjiti potreba za intenzivnom primenom he-
mijskih preparata. Ne treba dozvoliti da se ko-
rov utvrdi u zasadu ili oko njega. Spoljni obod
zasada treba stalno kositi. Odravanje zasada u
godini sadnje obezbeuje olakano suzbijanje
korova u godinama koje slede. Slabije suzbijanje
korova tokom prve godine uticae na skraenje
ivotnog veka zasada.
Meutim, na raspolaganju su neki herbicidi za
suzbijanje korova u zasadu jagode. Oni se mogu
svrstati u ire kategorije u zavisnosti od toga na
koje su korove usmereni (irokolisni nasuprot
travama), u zavisnosti od vremena primene (pre
Slika 21: SMOV
Slika 22: SMYEPV
pojave korova nasuprot onima koji se primenju-
ju nakon pojave korova) i specinosti (irokog
spektra nasuprot onih namenjenih za odreene
korove). U tabeli 4, navedeni su herbicidi koji
se mogu nai na tritu, kao i uputstva za upo-
trebu.
22
PREPARAT
NAIN
PRIMENE
PREPORUENA
DOZA
KGAI/HA
UPUTSTVO ZA UPOTREBU
+DCPA
(Daktal)
Pre pojave
korova
6,5-10
Nanesite preparat u prolee, pre pojave sejanaca
korova, ili krajem leta I poetkom jeseni, kod
starijih zasada, 3 dana nakon poslednje obrade
zemljita.r Moe se koristiti u godini sadnje.
Napropamid
Pre pojave
korova
4,5
Primenite kasno u jesen ili u rano prolee, pre
pojave sejanaca korova. Primeniti prilikom obra-
de zemljita i zaliti u roku od 24 h po tretiranju.
2,4-D
Nakon
pojave
korova
1,1-1,7
Naneti ubrzo nakon poslednje berbe, a pre ob-
navljanja zasada. Ne zaboravite da proredite lie
5 dana nakon berbe, u protivnom, moe doi do
oteenja jagode.
Kletodim
Nakon
pojave
korova
0,1-1,4
Primenite preparat tokom aktivnog rasta trave-
korova, kada im je visina vea od 10 cm, zemljite
vlano, a temperature vazduha izmeu 13 i 27
0
C.
Mora se meati sa% v/v uljanim koncentratom za
useve (minimum 15% emulsije) u koliini od 94
do 376 l/ha. Izbegavajte obradu zemljita 7 dana
nakon primene preparata, I ne nanosite sredstvo 1
sat nakon kie. Moe se javiti potreba za viestru-
kom primentom ovog preparata.
Clopiralid
Nakon
pojave
korova
.15
Preparat primenit ne manje od 30 dana pre
berbe, ili posle berbe, u sluaju suzbijanja iroko-
lisnih korova. Ne nanositi preparat neposredno
nakon sadnje. Izbegavajte primenu psredstva
ukoliko se oekuju vee padavine nakon primene.
Terbacil
Pre pojave
korova
0,9-1,8
Primeniti manje doze sredstva nakon sadnje, ali
pre pojave stolona. Vee doze nanesite nepo-
sredno po obnavljanju zasada, ili tokom perioda
mirovanja sredinom jeseni do kraja zime. Ukoli-
ko ima mogunosti za navodnjavanje, primenite
irigaciju odougo u koliini od 1-2 cm. Neke
sorte mogu biti osetljive.
Fluazifop-
butil
Nakon
pojave
korova
Nakon pojave korova
Primeniti na travu-korov ija visina ne prelazi
20 cm.
Glifosat
Nakon
pojave
korova
0,28-0,84
Preparat irokog spektra sa potpunim delovanjem.
Koristi se za pripremanje parcele. Sporadino se ko-
risti na mestima sa jaim korovima. Unitava bokore
jagode ukoliko se nanese na zelena tkiva
Parakvat
Nakon
pojave
korova
0,67-1,0
Preparat irokog spektra sa potpunim delovanjem.
Nanosi se u meuredni proctor sa ciljem supresije
korova. Unitava tkiva na koja se nanese. Naneti na
korov koji je izbio, u rastvoru 212 L/ha vode.
Pelargonska
kiselina
Nakon
pojave
korova
9-90 L
3-10% rastvor
Preparat irokog spektra sa potpunim delovanjem.
Nanosi se u meuredni proctor sa ciljem supresije
korova. Unitava tkiva na koja se nanese.
Setoksidim
Nakon
pojave
korova
0,16-0,53 + 1% uljani
koncentrat
Primeniti na izraslu travu-korov ija visina ne
prelazi 20 cm. Kod viegodinjih trava-koro-
va primeniti jae doze. Ne koristiti 6 sedmica
nakon primena terbacila.
Tab. 4: Herbicidi za suzbijanje korova u starijim zasadima jagode i preporuena doza aktivne supstance
(AI) po hektaru.
Tis publication was made possible through support provided by the
Economic Policy and Finance Oce, Bureau for Europe and Eurasia, US
Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro,
under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. Te
opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily
reect the views of the US Agency for International Development.
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva
i vodoprivrede Republike Srbije