D`o{ Grinberger

KADA
LJUDSKA INTELIGENCIJA
POSTANE
MAJMUNSKA
 KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO
D@O[ GRINBERGER
GLAVNI UREDNIK
RA[A LIVADA

BIBLIOTEKA
NER MICVA

UREDNIK BIBLIOTEKE
ISAK ASIEL KADA
LJUDSKA INTELIGENCIJA
POSTANE
MAJMUNSKA

S engleskog preveo

[elomo Maoz

KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO

ZEMUN
"Jer je zapovest `i`ak, i Tora vidjelo."
(Pri~e Solomonove 6:23) 5761/2001
 Naslov originala
HUMAN INTELLIGENCE GONE APE
by
Josh Greenberger

Published by the National Conference of Synagogue

Youth/Union of Orthodox Jewish Congregation of
America. A publication of the NCSY Joseph Tanenbaum
Library. D`o{ Grinberger

KADA
LJUDSKA INTELIGENCIJA
POSTANE
MAJMUNSKA

S engleskog preveo
[elomo Maoz
 PREDGOVOR

Pisana jezikom laika, ova knjiga osporava teoriju o evoluciji

na vi{e na~ina. Ona pokazuje kako evolucija nije geneti~ki
mogu}na; ukazuje na svemirska istra`ivanja drugih planeta koja
tako|e potvr|uju da je evolucija teorija bez osnova. Kona~no,
ona pokazuje kako bi bezbrojne slu~ajne mutacije na genima -
navodni mehanizam za odvijanje evolucije - tokom perioda od
vi{e milijardi godina, umesto da potvrdi evolucioni proces dovele
do nestanka celokupnog `ivog sveta na na{oj planeti.
Ova knjiga tako|e pokazuje da nau~no prihva}ene teorije o
evoluciji na{eg Sun~evog sistema nisu poduprte svemirskim
istra`ivanjima, da su nau~ni izve{taji o evoluciji celokupnog
svemira u suprotnosti sa ve}inom nau~nih principa na osnovu
kojih on funkcioni{e i da nastanak univerzuma nije mogu}no
objasniti u domenu fizi~kih zakona nego se on nalazi izvan do-
mena nau~nog istra`ivanja.
Kona~no, ovo izdanje poku{ava da odgonetne neke psiho-
lo{ke aspekte koji se nalaze u pozadini prihvatanja odre|enih
nau~nih teorija.
Mada ova knjiga tretira mnoga pitanja, ona se ne bavi onim
{to je van onoga neophodnog za odre|enu raspravu. Detaljniji

7
opis svakog od tih pitanja, sigurno bi u~inio da ova knjiga
postane ne{to nalik enciklopediji, a to nije njena namera.

O autoru
GENETIKA
Kao kompjuterski konsultant tokom vi{e od jedne decenije,
autor ove knjige je radio na razvoju kompjuterskih programa za
takve organizacije kao {to su NASA's Goddard Institute of
Space Studies, Bell Laboratories, Western Electric, Chase
Manhattan Bank i Goldman Sachs. Bio je zadu`en za obuku
Da li je XX vek bio primitivan?
ljudi vi{ih nivoa rukovo|enja, kao i tehni~ki rukovodilac u
tehnikama programiranja i naprednog dizajna aplikacionih sis-
Za ve}inu ljudi, nauka je savremena, neprikosnovena, svez-
tema.
naju}a, i mo`da ~ak ona koja obe}ava ~uda u budu}nosti.
On je tako|e redovan autor novinskih tekstova u razdoblju
Generacija koja poseduje supersoni~ne avione, interkontinen-
od ~etiri godine.
talne balisti~ke rakete, svemirske brodove i vrhunske kom-
pjutere, te{ko se mo`e nazvati primitivnom. Zar ne?
Usred sveg tog tehnolo{kog razvoja, izgleda da postoji jedna
primitivna teorija koju, iako polagano gubi svoj kredibilitet ~ak i
me|u onima koji su je dugo vremena prihvatali, i dalje zastupa-
ju mnogi koji tvrde da je zasnovana na nauci. Ta teorija
potvr|uje jednu stvar bez svake sumnje: iako se savremena
tehnologija pribli`ila nivou projekta Ratovi zvezda, savremeni
~ovek je jo{ uvek opsednut odre|enim primitivnim mislima koje
zbunjuju.
Da bismo razumeli kako odre|ena teorija mo`e biti sveop{te
prihva}ena moramo se vratiti na razmi{ljanje koje je preovla-
davalo u vreme progona ve{tica. Njihovi stavovi sigurno nisu bili
zasnovani na ~vrstim dokazima. O~igledno, ~ovekov um je
veoma sklon izvrdavanju i pogre{nim interpretacijama. Mada je
proganjanje ve{tica bilo samo po sebi pogre{an i nerazuman stav,

8 9
slikovito opisivanje i reklamiranje, koje olak{ava prihvatanje
nerazumnih pogleda na realnost, o~igledno to nije. Ja govorim o
"nau~noj" teoriji o evoluciji. Ako ta teorija nije iskrena zabluda,
onda je ona svakako najperfidnija prevara ikad podmetnuta
~ove~anstvu.
Pleme Tasadej
Ako mislite da prevara tako velikih razmera nije mogu}na,
razmotrite slede}i slu~aj:
Dana 14. avgusta 1986. godine, Televizija ABC je na progra-
mu vesti u 20,20 sati iznela informaciju o plemenu Tasadej koje
`ivi u d`unglama Filipina, otkrivaju}i prevaru neverovatnih
dimenzija.
Po~etkom 1970-ih, ovo pleme je bilo prona|eno u d`unglama
Filipina kako "`ivi" u najprimitivnijim uslovima. Pripadnici ple-
mena Tasadej izgledali su "nedodirnuti savremenom civilizaci-
jom". Njihov na~in `ivota bio je nalik onome kako savremeni
~ovek zami{lja pe}inske ljude: oni su pribavljali hranu pomo}u
lova, nosili ode}u od li{}a i `iveli u pe}inama. Ni{ta nije moglo
biti uzbudljivije - i uverljivije.
Otkri}e tog "praistorijskog" plemena u dana{nje vreme bilo
je tako fascinantno da je do{lo na naslovne strane ~asopisa {irom
sveta, mnoge knjige su pisale o tom otkri}u, a bile su dodate i
nove stranice "istorije" u nekim enciklopedijama.
Pro{lo je dvanaest godina, a onda je otkriveno da je ceo svet
bio izlo`en zlokobnoj prevari. Sredinom 1980-ih, u poku{aju da
provere ranije sumnje, mediji su otkrili da su ovi "pe}inski ljudi"
bili u stvari dana{nji domoroci Filipina; oni su obi~no nosili plave
farmerke i kratke majce, pu{ili su cigarete, itd. Oni su pristali da
se pretvaraju jer su ih slu`benici vlade Filipina ubedili da }e imati
10
finansijsku i drugu pomo} ako budu "izgledali primitivno" pred
kamerama. Na kraju nisu dobili nikakvu pomo}, filipinske vlasti
su ih napustile i pretvaranje je bilo zavr{eno.
I tako je "najve}i antropolo{ki nalaz", koji je tokom vi{e od
decenije imao "istorijski zna~aj", postao "najve}a istorijska pre-
vara". I da nije bilo bri`ljivog traganja koje su izvr{ili mediji, ova
prevara je mogla veoma lako postati najve}e "antropolo{ko
otkri}e XX veka" u ud`benicima istorije.
Evolucija evolucije
Otkako je ^arls Darvin (Charles Darwin) objavio svoju
knjigu "Poreklo vrsta" ("On The Origin Of Species") 1859.
godine, teorija o evoluciji je pretrpela promene, bila je menjana
i "unapre|ivana" - i ta teorija jo{ uvek "evoluira". U vremenu
tokom koga su se nau~nici bavili ovom teorijom, "poreklo vrsta"
je imalo vi{e verzija nego vrsta. To je u~inilo da "prirodna selek-
cija" (jedne verzije) bude izuzetno te{ka.
Nau~ni koncept o nastanku `ivota na Zemlji po~inje pret-
postavkom da se `ivot prvi put pojavio pre vi{e milijardi godina
formiranjem mikroskopskih organizama od ne`ive materije.
Tokom milijardi godina koje su potom usledile, mali organizmi
su evoluirali u vi{e i mnogo slo`enije oblike `ivota tako {to su
jedne vrste evoluirale u druge. Za niz doga|aja koji se navodno
odigrao od prvog jedno}elijskog organizma do najslo`enijeg
organa, ljudskog mozga, u po~etku se verovalo da je predstavljao
lagan i postepen proces.
I arheolozi su iskopali mnogo lopata zemlje u poku{aju da
na|u dokaze koji }e opravdati evoluciju. Na kraju, oni imaju
dovoljno kostiju da se sprijatelje sa svakim psom u ^ikagu i
dovoljno kostiju da zapo~nu unosan biznis fosilima. Ali dokaza
11
nema. Nema serija fosila ili grupa kostiju koje pokazuju potreb-
ne prelazne vrste. Ako su jedne vrste evoluirale u druge,
"povezuju}e" vrste su morale postojati u velikom broju u
razli~itim periodima Zemljine istorije. Me|utim, veliki broj
nedostaju}ih karika koje su trebalo da budu ozna~ene kao "ned-
vosmisleni dokazi" nisu nikad na|ene.
Tako je do{lo do pojave nove verzije o evoluciji nazvane
"isprekidana ravnote`a". Ovu verziju o evoluciji su prihvatili
mnogi nau~nici koji se suprotstavljaju "laganoj i postepenoj"
verziji. "Isprekidana ravnote`a" ka`e da se vrste pojavljuju
veoma naglo i zadr`avaju svoj osnovni oblik sve dok ne izumru.
Danas to zvu~i mnogo bolje. To otklanja potrebu za
pronala`enjem nedostaju}ih karika. [ta je pogre{no u tome?
Ako ne mo`ete na}i osobu koja je po~inila zlo~in, onda ubedite
porotu da optu`i metke da su usmrtili `rtvu!
I tako ova teorija ide dalje i dalje, izbegavaju}i i eskiviraju}i
svako neslaganje i kontradikciju.
Ako logika i mehanizmi teorije o evoluciji ostavljaju utisak na
vas, onda ih verovatno niste prou~ili suvi{e objektivno. Nadam
se da }e vam ova knjiga, a naro~ito ovo poglavlje, pomo}i kako
se budemo pribli`avali kraju.
Ignorisanje ~injenica
Ako su vrste evoluirale jedne iz drugih, tokom istorije je
moralo do}i do velikih geneti~kih promena. Verovatno je najve}i
problem za evoluciju, u vreme njenog po~etka pre vi{e od hiljadu
godina, bilo to da se prakti~no ni{ta nije znalo o genetici. ^ak i
danas, velika ve}ina javnosti se, iako je delimi~no upoznata sa
terminima kao {to su "geneti~ki in`enjering" i "slu~ajne mutaci-
je", i dalje nalazi u velikom neznanju u odnosu na ovu savre-
12
menu granu nauke. I uz konstantno isticanje ovih pretpostav-
ljenih mehanizama evolucije nije ~udo {to jedna teorija sa tako
malo argumenata mo`e imati tako jako upori{te u dru{tvu;
prose~an ~ovek jednostavno ne zna dovoljno da bi odgovorio
za{to evolucija ne funkcioni{e.
Kada bi javnost pre prezentovanja teorije o evoluciji imala
adekvatno znanje o genetici, a naro~ito o pitanju slu~ajnih
mutacija, ja sam uveren da se ova ova teorija ne bi nikad uzimala
ozbiljno i sigurno ne bi bila prihva}ena kao zvani~na nauka.
[tavi{e, jo{ jedna stvar u prilog evoluciji jeste gotovo kon-
stantno izno{enje njenih neargumentovanih tvrdnji javnosti. Ja
mislim da se ~ovekova priroda mo`e naviknuti na odre|enu
ideju ako se ona iznese vi{e puta bez obzira na to koliko ta ideja
mo`e biti nerazumna. A u slu~aju evolucije, njeno stalno propa-
giranje, zajedno sa op{tim odsustvom nerazumevanja javnosti po
pitanju mehanizama odre|enih genetskih svojstava, jeste ono {to
poma`e da ova teorija opstaje.
Evo ideje kako jedna teorija mo`e biti mo}na na prvi pogled
ako niste mnogo upoznati sa mehanizmima koji u praksi ne
funkcioni{u:
Teorija gliste i voza
Nau~nici su stavili glistu na `elezni~ku prugu i posmatrali je
pod mo}nim elektronskim mikroskopom. Oni su otkrili da kada
im se }elije uveli~aju tri milijarde puta, gliste pokazuju
neverovatnu sli~nost sa prozorom na vozu. Oni su zaklju~ili da
ako pome{ate trideset glista u rastvoru aminokiselina i hemikali-
ja zasnovanih na ugljeniku, one }e za otprilike 1,5 milion godina
eventualno evoluirati u brzi voz Long Island.
13
 Komedija od nauke
Naravno, ovo je bila samo ironi~na verzija "teorije".
Me|utim, ja }u u daljem tekstu poku{ati da poka`em kako teori-
ja o evoluciji nije daleko od jednog takvog komi~nog scenarija.
Evolucija: geneti~ka nemogu}nost
Genetski in`enjering ili "manipulacija genima" je verovatno
najpoznatiji i najfascinantniji predmet bavljenja u savremenoj
medicini. Izgleda da on mo`e ponuditi odgovore na pitanja nekih
od najzagonentnijih bolesti. I izgleda da on svakog dana obe}ava
sve vi{e.
Genetski in`enjering je posao u kojem se manipuli{e genima.
Prona|eno je na stotine, nekada i na hiljade gena u svakoj }eliji
koji izazivaju razvoj takvih karakteristika kao {to su boja kose,
visina, oblik nekih organa, itd. Promena gena mo`e uzrokovati
to da jedan organizam, ili njegovo potomstvo, dostigne nove
dimenzije - njegove fizi~ke dimenzije se mogu doslovno
promeniti. U slu~aju genetskog in`enjeringa, te promene mogu
biti dobre. U drugim slu~ajevima, te promene gena, generalno
ozna~ene kao mutacije, mogu uzrokovati geneti~ka o{te}enja
koja mogu uni{titi organizam. Mada su potencijali genetskog
in`enjeringa i njegov uticaj na biolo{ke sisteme u ovom trenutku
daleko od svoje potpune realizacije, nauka je postigla veliki
napredak na tom polju.
14
Pogre{no razumevanje pojmova "moglo bi" i "jeste"
U ljudskoj prirodi je da nekad vidi mogu}nost nekog
doga|aja kao ne{to {to je sli~no ostvarenju tog doga|aja. To nas
ne mo`e odvesti na pogre{no zaklju~ivanje kada tretiramo pita-
nje kako se dostignu}a u genetici odnose prema teoriji o evolu-
ciji.
Mnogi ljudi, kako evolucionisti tako i laici, izlo`eni su medi-
jskom uticaju po pitanju napretka u geneti~kom in`enjeringu.
Me|utim, po{to ~injenice nisu iznesene u adekvatnoj perspek-
tivi, mnogi su u situaciji da pogre{no razumeju "{ta je mogu}e",
a "{ta se stvarno de{ava". To jest, ideja da genetska istra`ivanja
mogu potvrditi neke stavove po pitanju evolucije predstavlja
pogre{no razumevanje do kojeg se lako mo`e do}i ako ~ovek
nije svestan nelogi~nosti koja je tu uklju~ena. Logika mo`e
nekad i}i u ovom smeru: ako nau~nici mogu promeniti izgled
neke vrste do odre|enog stepena kroz proces genetskih mutaci-
ja u laboratoriji, to bi moglo potvrditi argument evolucionista da
se tako ne{to moglo prirodno desiti u pro{losti.
To je pogre{no.
U pogre{noj logici moramo se osloboditi slede}eg: ako vi
mo`ete dokazati da je Jovan Jovanovi} najve}i umetnik koji je
ikada `iveo, onda mo`ete dokazati da je on naslikao Mona Lizu.
Da biste dokazali da je Jovan Jovanovi} naslikao Mona Lizu nije
dovoljno da u~inite samo to. Sam dokaz da je on sposoban da to
u~ini nije dokaz da je on to i u~inio. Slonovi mogu izbacivati
vodu kroz svoje surle, ali to nije dokaz da afri~ki slonovi imaju
svoju vatrogasnu stanicu.
Bez obzira na to {ta nau~nici rade u laboratoriji po pitanju
biotehnologije, to predstavlja malo ili ni{ta u odnosu na ono {to
se zaista desilo u pro{losti. Dana{nja biotehnologija je proizvela
ukr{tene `ivotinje koje bez sumnje nisu nikada postojale u istori-
15
ji Zemlje. Na taj na~in, ono {to je proizvedeno u laboratoriji ne
govori ni{ta vi{e od onoga {ta je mogu}e proizvesti u laboratori-
ji. [ta je nastajalo na Zemlji u njenoj pro{losti - to je druga pri~a.
Mnogo ozbiljniji problem
^injenica da mogu}nost ne~ega ne potvr|uje njegovo posto-
janje, predstavlja najmanji problem sa kojim se suo~avaju evolu-
cionisti. Ono {to savremeni ~ovek mo`e saznati o genetskim
mutacijama ne samo da ne podupire evoluciju nego prakti~no
uni{tava tu teoriju i u potpunosti je negira.
Za po~etak je va`no da napravimo razliku izme|u genetskih
promena koje nastaju na dva razli~ita na~ina:
Slu~ajne mutacije
Prvo, da ka`emo ne{to o slu~ajnim mutacijama. Ovaj tip
genetskih promena nastaje slu~ajno, bez ikakvog prethodno
smi{ljenog plana ili projekta na genetskom nivou. Prema evolu-
cionistima, slu~ajne mutacije su navodno ono {to je u~inilo da se
`ivot razvije od jedne }elije do svoje sada{nje slo`enosti. To jest,
kroz serije pozitivnih doga|aja uzrokovanih slu~ajnim mutacija-
ma, tvrde oni, prosti organizmi su evoluirali u periodu od vi{e
milijardi godina u nove i slo`enije vrste.
"Inteligentne genetske promene"
Drugo, da ka`emo ne{to o procesu koji mo`emo ozna~iti kao
"inteligentne genetske promene". Promene i manipulisanje ge-
16
nima u laboratoriji uklju~eni su u ovu vrstu promena. Geni se
"rekombinuju" ili "spajaju" sa namerom da se izazovu promene
kod organizma ili njegovog potomstva.
Inteligentne genetske promene su odgovorne za dva impre-
sivna geneti~ka napretka. Prvo, nau~nici su dobili vinske mu{ice
sa crvenim o~ima od roditelja sa braon o~ima. Drugo, kombinu-
ju}i gene za rast kod pacova sa onim kod mi{eva, nau~nici su
u~inili to da na svet do|u mi{evi dva puta ve}i od normalnih.
Za one kojima biologija ili medicina nisu previ{e bliske, takve
bezna~ajne promene mogu izgledati bez ikakve vrednosti.
Dakle, potrebno je ista}i da to govori o naprednom XX veku u
kojem je nauka uspela da izazove odre|ene trivijalne promene.
Tu nema ni{ta od velikih dostignu}a.
Ponovimo, neki mogu po`eleti da takve vrste genetskog
manipulisanja mogu predstavljati podr{ku evoluciji, i to na
slede}i na~in: "Ako mi to mo`emo u~initi u laboratoriji, za{to
priroda to ne bi mogla u~initi slu~ajno, u mnogo ve}oj meri, u
proteklih tri i po milijarde godina?"
Jedno sme{no upore|enje
Odmah da ka`emo da je upore|enje inteligentnih genetskih
promena sa slu~ajnim mutacijama sli~no upore|enju stru~nog
hirur{kog zasecanja sa slu~ajnim udarcem kriminalca. Nije
zabele`en nijedan slu~aj udarene `rtve koja je oti{la od svog
napada~a sa uspe{no presa|enim organom, ili sa uspe{no ot-
klonjenom koprenom sa oka. Svaki lekar, ili nau~nik zna da
slu~ajno odsecanje gotovo uvek proisti~e iz haosa i destrukcije, a
ne kao rezultat napredne hirurgije.
Uzimati inteligentne genetske promene kao pokazatelj da
priroda mo`e proizvesti slo`ene vrste od jedno}elijskog organiz-
17
ma kroz duge serije doga|aja slu~ajnog mutiranja je isto kao
me{anje "jabuka i pomorand`i". Inteligentni dizajn je normalan
produkt inteligencije i dizajna. A kada postoje}i sistem pred-
stavlja dizajn visokog stepena, kao {to je slu~aj sa `ivim oblicima,
to ukazuje na inteligenciju veoma visokog nivoa. Slu~ajnost, sa
druge strane, ne}e proizvesti inteligentne ili prefinjene strukture.
Verovati da je priroda slu~ajno formirala slo`ene oblike `ivota,
u bilo kom periodu vremena, bez obzira na to koliko dugom,
otprilike je sli~no verovanju kako je Svetski trgovinski centar u
Njujorku nastao tako {to je ~opor divljih magaraca sortirao
gra|evinski materijal na pravo mesto udarcima svojih nogu.
Ne{to sme{no ~ak i bez upore|enja
Me|utim, genetska nemogu}nost evolucije dolazi sa svih
strana i predstavlja jedan od najja~ih argumenata protiv nje. A
bez ~vrste genetske osnove za evoluciju `ivih organizama u vi{e
oblike `ivota, teorija o evoluciji se jednostavno raspr{ava u ne-
vidljivu pra{inu.
Tako ovde mo`emo videti da genetika - najva`niji aspekt
evolucije - ne samo da ne podupire tu teoriju nego joj se o~igled-
no suprotstavlja.
Izvori slu~ajnih mutacija
Savremeni ~ovek je bio upoznat i bio je neposredno pod uti-
cajem slu~ajnih mutacija mnogo pre nego {to je ~ak i ~uo za
inteligentne genetske promene. Neki izvori slu~ajnih mutacija su
postojali mnogo pre nego {to smo saznali kako oni uti~u na gene.
Koji su to izvori? Kancerogene hemikalije. Kosmi~ki zraci.
18
Izvori radioaktivnosti kao {to su nuklearno oru`je, nuklearni
reaktori, nuklearni otpad i X-zraci u medicini.
Uzmimo za po~etak radioaktivnost
X-zrake je otkrio nema~ki nau~nik Vilhelm Konrad Rentgen
(Wilhelm Conrad Roentgen), {to je bilo objavljeno 6. januara
1896. godine. To otkri}e je tada bilo nevino, a ~ovek je u svom
posedu imao veoma sna`nu silu - radijaciju. Ti zraci }e jednoga
dana postati izvor le~enja u medicini, a tako|e i uzrok velikih
katastrofa i nesre}a.
Nije pro{lo ni oko pola veka, a ~ovek je realizovao stra{an
potencijal ovog "nevidljivog svetla": 16. jula 1945. godine u
pustinji Alamogordo, Novi Meksiko, Sjedinjene Ameri~ke
Dr`ave su prvi put u svetu isprobale atomsku bombu.
Destruktivan potencijal ovog novog oru`ja bio je zastra{uju}i.
Ono nije uni{tavalo `ivot i okolinu samo svojom eksplozijom
nego je to isto ~inilo snagom svoje toplote i zra~enja. [tavi{e, ono
je moglo da u~ini da sredina postane nemogu}a za `ivot tokom
mnogih godina, decenija, pa ~ak i vekova.
Te iste 1945. godine, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave su bacile
dve atomske bombe na dva japanska grada, Hiro{imu i
Nagasaki. Te dve bombe - onako slabe i primitivne sa dana{njeg
gledi{ta - ubile su vi{e od 190.000 ljudi. Postalo je jasno da
moramo kontrolisati silu koja je tako surova, da zna~enje re~i
"rat" ne}e vi{e nikad biti kao {to je bilo.
Zatim, krajem aprila 1986, o{te}enje nuklearnog reaktora u
^ernobilu je kona~no u~inilo da ljudi postanu svesni opasnosti
od destruktivne snage zra~enja, ~ak i u mirnodopske svrhe. Taj
nesre}ni slu~aj u Sovjetskom Savezu izazvao je pani~an strah od
zra~enja u velikom delu svetske populacije. Jo{ jednom se ~ovek
19
na{ao u situaciji da se susretne sa posledicama delovanja nuk-
learne sile kakve nije mogao ni da zamisli.
Zajedni~ki imenilac
Ono {to napred izneseni doga|aji imaju zajedni~ko jeste to da
savremeni ~ovek po~inje razumevati zra~enje. Najrazorniji vid
zra~enja jeste njegova sposobnost da izazove slu~ajne promene
na geneti~kom, molekularnom i atomskom nivou, tako da se
delimi~no ili potpuno uni{ti doti~ni organizam.
Evo jednog primera {ta je u stvari zra~enje:
Trenutno uni{tenje
Ako se ograni~eni deo tela izlo`i jakom zra~enju mo`e do}i
do velikog o{te}enja tkiva.
Ako se celo telo izlo`i zra~enju od nekoliko stotina "rema"
(rem je jedinica za merenje efikasnosti zra~enja), ~ovek mo`e
trenutno osetiti mu~ninu. Tako za otprilike jedan mesec, kod
~oveka mo`e do}i do krvarenja, anemije, zamora, slabosti i
pove}anja rizika od infekcija. Mada neki mogu pre`iveti, drugi
}e umreti od posledica tih bolesti.
Pri oko 1.000 rema, mu~nina, povra}anje i proliv mogu se
manifestovati nakon nekoliko sati izlaganja zra~enju. Kako ti
simptomi postaju izra`eniji, oni bivaju pra}eni groznicom,
gubitkom te~nosti, jakim infekcijama i kona~no smr}u.
Pri oko 10.000 rema, {to predstavlja dozu kojoj radnik mo`e
biti izlo`en za vreme o{te}enja nuklearnog reaktora, povra}anje
i proliv se mogu desiti u toku jednog sata, pra}eni smanjenjem
20
krvnog pritiska, gr~evima i nesvesticom. Smrt nastupa u roku od
jednog do tri dana.
Dugotrajno uni{tenje
^injenica da zra~enje mo`e izazvati mutacije i uzrokovati
genetske efekte, poznata je bar pedeset godina. Studije pokazu-
ju da zra~enje mo`e izazvati ne samo jedan nego vi{e razli~itih
tipova mutacija. Jedna od posledica degeneracije jeste rak. Rak
se mo`e pojaviti posle godinu dana ili ~ak decenija nakon {to je
organizam bio izlo`en zra~enju. Ako doti~ni organizam ne
poka`e nikakve znakove raka, jo{ uvek postoji mogu}nost da se
rak pojavi u slede}im generacijama.
Neka druga o{te}enja ili genetski poreme}aji koji se mogu
manifestovati u kasnijim generacijama kao rezultat slu~ajnih
mutacija jesu: hemofilija, Daunov sindrom, uro|ena koprena,
spontani abortusi, cisti~na fibroza, daltonizam i mi{i}na distrofi-
ja.
Tako|e i druge bolesti, kao {to su dijabetes, poreme}aji u
radu srca, astma i {izofrenija, mogu se manifestovati u kasnijim
generacijama kao rezultat slu~ajnih mutacija kombinovanih sa
faktorima sredine.
Pozitivne promene
Ukratko smo analizirali {tetne posledice slu~ajnih mikroskop-
skih promena na `ive organizme. Izgleda da nije va`no na kom
nivou se te promene de{avaju - genskom, molekularnom ili
atomskom - rezultat je gotovo uvek isti: pogor{anje, destrukcija,
i u mnogim slu~ajevima smrt.
21
 Da li se to poklapa sa onim {to govore evolucionisti tokom
svih ovih godina?
Mno{tvo godina smo slu{ali pri~e o tome kako je `ivot na
Zemlji bio pod uticajem slu~ajnih genetskih promena tokom vi{e
milijardi godina. Tako|e je re~eno da su neke od tih slu~ajnih
promena dovele do nastanka pozitivnih mutacija. Isto tako smo
slu{ali kako su ove navodne pozitivne mutacije eventualno
proizvele nove i mnogo slo`enije vrste. Ali kada pogledamo {ta
su slu~ajne genetske promene - ili bilo koje druge slu~ajne
promene u tom domenu - koje o~igledno deluju na `ive orga-
nizme, mi ne nalazimo ni{ta osim bolesti i smrti. Gde su sve te
pozitivne mutacije o kojima govore evolucionisti? Jo{ nijedan
bolesnik nije razvio ili na budu}e generacije preneo ~vr{}e
mi{i}e, na primer, kao rezultat izlo`enosti zra~enju. Nijedna od
hiljada pre`ivelih `rtava bombi ba~enih na Hiro{imu i Nagasaki
nije razvila napredniji mozak kao rezultat izlo`enosti zra~enju.
Nijedna osoba koja je bila pod uticajem havarije nuklearnog
reaktora nije, na primer, razvila mnogo prefinjeniju ko`u, koja bi
bila ~vr{}a i izdr`ljivija od prose~ne. U prakti~no svakom slu~aju,
slu~ajne mutacije su izazivale pusto{enje i destrukciju.
Da li je mogu}e da savremena tehnologija o~igledno negira
evoluciju umesto da joj poma`e?
Evolucionisti su se u pro{losti rutinski krili iza izjave da su za
sve potrebne "milijarde godina". I pre nuklearne ere bilo je
mogu}e ustanoviti da li slu~ajne mutacije mogu uzrokovati
evoluciju `ivota ako im se pru`i dovoljno vremena. Me|utim, sa
napretkom savremene tehnologije koja je omogu}ila analizu
velikog broja slu~ajnih mutacija u kratkom vremenskom periodu
nije vi{e bilo potrebno kopati po pro{losti da bi se uo~ila
pogre{nost pretpostavki koje navodno podupiru evolucionu
snagu slu~ajnih mutacija. Jasan odgovor se nalazi tu pred nama.
Slu~ajne mutacije izazivaju upravo suprotno od onoga u {to bi
22
neki hteli da veruju. One ne uzrokuju ni{ta drugo sem bolesti i
smrti - a kamoli pobolj{anje. [tavi{e, {to je njihov broj ve}i i nji-
hovo delovanje du`e, ve}i su pusto{enje i destrukcija. I {ta bismo
o~ekivali da bi se desilo da je na{a planeta bila pod dejstvom
slu~ajnih mutacija tokom vi{e milijardi godina? Potpuno
uni{tenje `ivota!
Kada uzmemo u obzir ~injenicu da mi danas znamo {ta su
slu~ajne mutacije i poku{amo da rekonstrui{emo scenario tokom
tih navodnih nekoliko milijardi godina Zemljine istorije, umesto
~arobne pri~e o evoluciji dolazimo do slike koja je mnogo sli~nija
stra{noj sceni iz filma o doga|ajima nakon nuklearnog rata.
^ak i da je Zemlja bila naseljena kao {to je danas tokom tog
pretpostavljenog perioda od tri i po milijarde godina, i da je bila
pod uticajem milijardi i milijardi slu~ajnih mutacija, `ivot bi
prema onome {to danas znamo o slu~ajnim mutacijama bio
verovatno potpuno zbrisan. Sa slu~ajnim mutacijama koje pred-
stavljaju izuzetno destruktivnu silu, proces za koji neki pret-
postavljaju da je uzrokovao evoluciju `ivota, u stvari bi, po svoj
verovatno}i, izazvao takvo geneti~ko uni{tenje koje te{ko da bi
ostavilo u `ivotu i jedva nekoliko organizama. [tavi{e, pod
takvim uslovima je "pre`ivljavanje najsposobnijih" potpuno
neozbiljan koncept. Re~ "prilago|en" trebalo bi da opi{e
uglavnom one organizme koji su bili manje bolesni od ostalih,
koji bi u tom slu~aju predstavljali "najbolje vrste" u evoluciji. A
i od tih "prilago|enih" koji bi pre`iveli, mnogi bi morali pro}i
kroz geneti~ka o{te}enja, a potom dali potomstvo. ^ak i kada ti
"prilago|eni" ne bi bili zbrisani slu~ajnim mutacijama, njihovo
potomstvo bi imalo malo {ansi da pre`ivi nasle|ene genetske
bolesti. Dalje, nakon procesa uni{tenja, pre`ivelo potomstvo bi
ponovo bilo izlo`eno celokupnom ciklusu delovanja mutacija.
Tako, nakon milijardi i milijardi godina delovanja slu~ajnih
mutacija, ~ak i kad bismo prihvatili pretpostavku da bi neki
23
mutirani geni mogli izazvati izvesne pozitivne promene kod
organizma, celokupna populacija organizama na Zemlji bi ve}
bila ograni~ena, u najboljem slu~aju, na nekoliko degenerisanih
`ivotnih oblika. Tih nekoliko pozitivnih gena, ako bi ikad i pos-
tojali, bili bi prega`eni neverovatno velikim brojem o{te}enih
gena koji bi neminovno nastali u tom procesu produkcije pozi-
tivnih doga|aja, tako da oni nikada ne bi mogli doneti ni{ta
dobro. Takav organizam bi bio zbrisan mnogo pre nego {to bi
imao i trunke {anse da se promeni ili uznapreduje. U su{tini,
Zemlja bi izgledala kao planeta nakon nuklearne katastrofe.
Dakle, ako je planeta po~ela sa nekoliko `ivotnih oblika, kao
{to je na Zemlji navodno bilo u po~etku, koliko dugo bi `ivot na
njoj opstao? Ja ne mislim na to koliko dugo bi se evolucija odvi-
jala. Ja se pitam koliko dugo bi ti organizmi opstali pre nego {to
bi bili zbrisani destruktivnim delovanjem slu~ajnih mutacija?
Prema onome {to mi o~igledno mo`emo videti kada je u pitanju
delovanje slu~ajnih mutacija u dana{nje vreme, `ivot se nikad ne
bi odr`ao na Zemlji, a kamoli se razvio u visoko razvijene i
zdrave vrste. U svakom slu~aju, Zemlja bi odavno bila pretvore-
na u pustu planetu.
^ak i mi{evi, pomenuti ranije, koji su do{li na svet sa dva puta
ve}im dimenzijama kao rezultat inteligentnih genetskih prome-
na imaju veoma visoku stopu smrtnosti. Prema tome, ne samo da
slu~ajne mutacije izazivaju bolesti kod `ivih organizama nego
~ak i na izgled pozitivne promene mogu imati smrtonosne
posledice. Kako su onda slu~ajne mutacije tokom pretpostav-
ljenih milijardi godina mogle uticati na `ivot ~ak i ako je slu~ajno
nastalo nekoliko pozitivnih promena? Kako je zapo~eo proces
evolucije? Destrukcija je ono {to bismo mnogo pre mogli o~eki-
vati.
24
Besmislene teorije
Nema sumnje da inteligentne genetske promene mogu izaz-
vati odre|ene pozitivne promene kod organizama ili njihovih
potomaka. Nema sumnje da prirodni procesi nasle|ivanja mogu
uzrokovati da neki ~lan vrste do|e na svet "ve}i i ja~i" od osta-
lih - ne kao rezultat slu~ajnih mutacija, nego kao manifestacija
genetskog potencijala koja mo`e ostati neiskazana kod mnogih
generacija. Nema sumnje da se biolo{ki sistemi mogu adaptirati
na uslove `ivota u svojoj sredini i da se to mo`e uo~iti. Ali re}i da
adaptacija na uslove sredine ili bilo koji drugi prirodni fenomen
mo`e biti uzrokovana slu~ajnim mutacijama, {to bi eventualno
moglo proizvesti nove i mnogo slo`enije vrste, potpuno je
besmisleno. Re}i da je `ivot zapo~eo sa nekoliko `ivih oblika i
zatim evoluirao u dana{nje bezbrojne slo`ene i generalno zdrave
oblike `ivota je suprotno svemu onome {to je nauka u XX veku
saznala o slu~ajnim mutacijama. Re}i da je jedno}elijski organi-
zam evoluirao ~ak i u jednu ribu veli~ine tri centimetra, to pred-
stavlja nerealan skok ma{te koji zahteva veliku dozu nepo{tenja
i pogre{nog rezonovanja. Re}i da je ~ovek nastao kao rezultat
slu~ajnog evolucionog procesa je pravo ludilo.
^injenica da danas postoje milijarde milijardi zdravih `ivih
oblika, o~igledno pokazuje upravo ono suprotno od onoga u {ta
evolucija veruje - da `ivot na Zemlji nije mogao nastati kroz veli-
ki broj slu~ajnih genetskih promena. A bez genetskih pro-mena,
evolucija je mrtva kao fosil.
[tavi{e, ako geneti~ki in`enjering bilo {ta potvr|uje, on
potvr|uje to da je u njega uklju~en visok stepen inteligencije i
znanja sa kojima mo`e samo malo da ~eprka u radu sa
postoje}im oblicima `ivota. Tako|e, da bi se stvorila ili bar deli-
mi~no promenila jedna vrsta potrebni su inteligencija i znanje
neverovatno visokog stepena. Tvrdnja da bilo koja slu~ajna
25
genetska promena mo`e stvoriti nove ili mnogo slo`enije vrste
ne predstavlja nauku, logiku ili ~ak teoriju - to je ~ist produkt
ma{te.
Matemati~ka nemogu}nost
^ak i bez razmatranja o genetici, neozbiljnost evolucije mo`e
se izraziti u terminima proste matemati~ke verovatno}e. Ako
kao argument uzmemo tvrdnju da }e proces delovanja slu~ajnih
mutacija razviti `ivot u periodu od nekoliko milijardi godina i da
}e isti proces uni{titi `ivot za vreme ~ovekovog `ivotnog veka,
{ta }e se dogoditi pre? Uni{tenje? Ne, to se ne}e dogoditi kao
prvo, to je jedino {to }e se dogoditi. Za vreme tokom koga se
`ivot navodno razvijao, `ivot bi bio bukvalno uni{ten vi{e mi-
liona puta - nikad ni{ta ne bi bilo od razvoja.
^ak i pitanje "mo`e li vi{e milijardi poku{aja prosipanja mas-
tila po papiru proizvesti re~i koje je napisao [ekspir" postaje
neprikladno u svetlu sada{njeg ~ovekovog razumevanja
slu~ajnih mutacija. Danas znamo da je verovatno}a tako
astronomska da je re~ o doga|aju koji prakti~no nije mogu}. To
vi{e nije ni pitanje verovatno}e. Sada se postavlja pitanje iz kog
}e poku{aja do}i do uni{tenja organizma. To jest, mi imamo pro-
gram (geneti~ku "informaciju") koji se degradira (zbog
geneti~kih o{te}enja) sa svakim novim poku{ajem (slu~ajnog
mutiranja) i koji eventualno mo`e da prestane da funkcioni{e.
Tako umesto pitanja "mo`emo li se osloniti na takvu neverovat-
nu mogu}nost" postavlja se pitanje "nakon samo nekoliko
poku{aja da li }e ostati imalo mastila, papira ili mogu}nosti da se
poku{a jo{ jednom". Po{to bi svaki `ivot za koji se pretpostavlja
da bi evoluirao bio uni{ten u tom procesu, to ne bi bilo mogu}e
da do|e do njegovog razvoja tokom bilo kog perioda vremena.
26
To ukazuje na to da je krajnje problemati~no uop{te govoriti o
metodu poku{aja i gre{aka preko genetskih mutacija sa gledi{ta
realne verovatno}e - bez obzira na besmislene mogu}nosti koje
pretpostavljaju evolucionisti. Dakle, da li se `ivot mogao razviti
u uslovima (delovanja geneti~kih mutacija) u kojima ne mogu
pre`iveti ~ak ni potpuno razvijeni biolo{ki sistemi, van svake
sumnje je ravno verovatno}i da krava pre`ivi pod vodom
dovoljno dugo da bi mogla biti oplo|ena i dati potomstvo - to
jednostavno nije mogu}e.
Evolucija umetnosti?
Neozbiljnost evolucije je tako|e o~igledna u mnogim
ateisti~kim gledi{tima kod ~oveka. Kako su osobine kao {to su
umetnost, apstraktno mi{ljenje i razumevanje muzike mogle
postati zajedni~ke osobine za sve ljude? Prema mehanizmima (ili
ma{ti) evolucije bilo bi veliko ~udo ako bi takvi kvaliteti, tako
bezna~ajni za ~isto fizi~ke i biolo{ke sisteme, evoluirali ~ak i kod
malog broja individua. Ipak je do danas zabele`eno da je to, u
manjoj ili ve}oj meri, osobina prakti~no svakog ~oveka. Kako?
Do toga ne bi nikako trebalo da do|e.
Postojanje takvih estetskih ljudskih osobina kao {to su emo-
cije, humor i intelekt ne mogu se objasniti biolo{ki bez obzira na
to koliko ~ovek bio neozbiljan. Za{to nam je, na primer, priroda
dala smisao za humor? Kako je priroda ikada mogla da zna {ta je
to smisao za humor? I kako bi smisao za humor mogao da uti~e
na to da ~ovek bude "prilago|eniji u borbi za opstanak"? Postoje
milioni biljaka i `ivotinja bez smisla za humor koje su o~igledno
pre`ivele. Postoje ~ak i ljudi bez smisla za humor koji su o~igled-
no pre`iveli. Kako su takve osobine mogle ikad da evoluiraju?
27
 Savremena nauka? kao {to je evolucija mogla ikad do}i u sredi{te pa`nje nauke. Ja
mislim da ukoliko bismo evoluciju mogli nazvati naukom, onda
Evolucija sigurno nije neka osrednja teorija. Iako predstavlja bi trebalo da i nekoliko drugih, podjednako kvalifikovanih
nedokazanu i zastarelu teoriju, nju je prihvatio veoma veliki broj nau~nih pravaca uklju~imo u nau~ne ud`benike - fizi~ka svojstva
ljudi. Oni koji se suo~e sa njenim pogre{nim rezonovanjem, pret- Supermenovog pogleda pomo}u X-zraka, pri~u o evoluciji govo-
postavkama, neadekvatnim nalazima i o~iglednim odsustvom ra kod Miki Mausa i hemijski sastav Betmenovog za{titnog spre-
smisla i logike, u njoj vide samo jo{ jedan slab poku{aj oduzi- ja. Ako `elimo imati zabavne teorije, onda hajde da one budu
manja i potkopavanja ~ovekovih racionalnih ideala. Ona se zaista zabavne.
mo`e staviti u istu kategoriju sa lopovlukom i prostitucijom.
Takvi pokreti imaju jednu stvar koja je zajedni~ka - zbog odsus-
tva bilo kakve logike, njih "shvataju" samo oni koji su odlu~ili da
veruju u njih. Najzna~ajnija razlika je u tome {to se do sada nije
niko usudio da lopovluk i prostituciju nazove naukom.
Ironi~no je to {to neki od istih ljudi koji konstantno izra`avaju
bojazan za `ivot na Zemlji zbog mogu}eg nuklearnog razaranja
da u nuklearnoj eri mogu i dalje verovati da jedan od veoma
destruktivnih vidova nuklearne sile - slu~ajne mutacije - jeste
mehanizam koji je u~inio da budemo ovde. U vreme Darvina
nije se gotovo ni{ta znalo o genetici, a sigurno ni{ta o nezamisli-
vo destruktivnoj prirodi slu~ajnih mutacija. Ali kakvo je stanje
danas? Teorija koja je nastala pre vi{e od sto godina - u vreme
relativnog ignorisanja nauke - danas bi trebalo da bude potpuno
odba~ena. Me|utim, izgleda da {to su ja~i dokazi protiv evoluci-
je, neki ljudi }e jo{ upornije verovati u nju.

Nau~na fantastika

U ovom trenutku je ne{to bar delimi~no jasno, ~ak i onima

koji prihvataju evoluciju u odre|enoj meri, a to je da pret-
postavljeni scenario te neozbiljne teorije ne funkcioni{e i sigurno
se ne}e nikad ostvariti. Neki se mogu ~uditi kako je izmi{ljotina

28 29

@IVOT IZ SVEMIRA
Slede}e opovrgavanje
Kada se evolucija ospori na genetskom nivou, onda izgleda
potpuno nepotrebno analizirati druge grane nauke u negiranje te
teorije. Kako god da je pogledate, ona je mrtva pa mrtva.
Me|utim, mnogi ekseri jo{ nisu zakucani u mrtva~ki kov~eg u
prevenciji da mrtvac ne ispadne. Stoga je neophodno napraviti
mrtva~ki sanduk kako treba.
Pored toga, u slu~aju pravljenja "mrtva~kog kov~ega" za
evoluciju, sami "ekseri" nisu dovoljni. Ova teorija je na svom
vrhuncu u`ivala takvu popularnost da je nekima zaista te{ko da
prihvate da je ona mrtva. To je na neki na~in sli~no doga|aju
kada neka poznata li~nost umre; vi znate da je ta osoba mrtva, ali
to jo{ uvek ne mo`ete prihvatiti. Za evoluciju je dakle potrebno
sagraditi kov~eg oko kov~ega da bi se naglasila ~injenica da je ta
teorija ne samo mrtva nego da ona nije nikada ni bila `iva.
Ovo poglavlje }e analizirati neka otkri}a ovde na Zemlji, kao
i ona iz svemira.
30
'Milijarde i milijarde godina'
Verovatno naj~e{}a fraza koju upotrebljavaju evolucionisti
jeste "milijarde i milijarde godina": "`ivot je evoluirao tokom
milijardi i milijardi godina", "Sun~ev sistem se razvio tokom mi-
lijardi i milijardi godina", "univerzum se {iri tokom milijardi i
milijardi godina". Jasno je da te tvrdnje o navodno dugoj evolu-
ciji na{eg univerzuma imaju za cilj da uvere ljude da ne treba
sumnjati u ne{to {to navodno ne mo`e da se potvrdi. To jest,
kako mo`ete osporiti ne{to {to se desilo tako davno? Veoma je
te{ko u laboratoriji konstruisati planetu i posmatrati je milijarde
i milijarde godina da bi se dokazalo kako `ivot nije mogao da
nastane sam od sebe. Osim ako, naravno, ne iznajmite planetu
na tako dug period.
Ako iznajmite planetu na slede}ih ~etiri i po milijarde godina,
onda bi ovi podaci mogli biti interesantni za vas:
Neke fenomenalne ~injenice
Godine 1977, dva nau~nika su u traganju za izvorima vru}e
vode sa okeanskog dna u{li u malu istra`iva~ku podmornicu naz-
vanu ALVIN i spustili se na dno okeana u blizini ostrva
Galapagos. Kada su prona{li prvi hidrotermalni izvor, otvor iz
kojeg je voda zagrejana u Zemljinoj usijanoj unutra{njosti izlazi-
la u okean, to nije bilo ono {to ih je fasciniralo, nego ono {to su
slu~ajno otkrili - oko izvora su se nalazile `ivotinje koje ranije
nisu nikad videli. Blizu otvora, usred vode koja je ponekad topli-
ja od 250 stepeni Celzijusovih, otkriveni su okrugli crvi od kojih
su neki bili dugi vi{e od dva i po metra.
Pronala`enje organizama koji `ive na tako velikoj dubini
okeana i u tako vreloj vodi bilo je zapanjuju}e. Ali to nije sve.
31
Ve}ini organizama je potrebna Sun~eva svetlost u njihovom
pre`ivljavanju, a na ovaj deo okeana nije uop{te dopirala
Sun~eva svetlost.
Dalje, ono {to je bilo sme{no sa aspekta "normalnih"
biolo{kih oblika jeste to da ovi okrugli crvi nisu imali ni o~i, ni
usta, niti sistem za varenje. U tom mraku se nije moglo mnogo
videti, pa opet, kako su ovi organizmi jeli i varili hranu?
To je podstaklo nau~nike da tokom vi{e godina prou~avaju
pitanje kako ovi okrugli crvi uzimaju hranu. Da ne ulazimo u
detalje otkriveno je da ti okrugli crvi ulaze u simbioti~ku zajed-
nicu sa bakterijama koje postoje u velikim koli~inama blizu pod-
vodnog izvora. Bakterije ulaze u ove okrugle crve, bukvalno
izme|u njihovih }elija. Okrugli crvi primaju hranu od ovih bak-
terija, a bakterije, sa druge strane, preuzimaju neke vitalne
funkcije od okruglih crva.
Ako mislite da je ovaj izve{taj suvi{e neozbiljan i da je to
verovatno jo{ jedna od mojih teorija nalik onoj o glisti i vozu, ja
vas uveravam da je ovo istinit izve{taj. Takvi organizmi zaista
postoje. Ako ho}ete mo`ete prikupiti jo{ bezbroj fascinantnih
izve{taja o tim organizmima.
Jedan dodatni faktor u podru~ju oko izvora ~ini to podru~je
jo{ nepovoljnijim za `ivot nego {to je napred opisano (ako to
mo`ete zamisliti). Bakterije od kojih zavise ovi okrugli crvi razvi-
jaju se na osnovu hemikalije koja se zove vodonik-sulfid,
prona|ene u vodi koja dolazi iz ovog izvora. Za ve}inu vi{ih
`ivotinja, vodonik-sulfid je otrovan kao cijanid!
Mi smo opisali deo na{eg sveta za koji, pre nego {to je otkri-
ven, te{ko da smo mogli zamisliti da postoji. Neprijateljska sre-
dina u kojoj `ive okrugli crvi i njihovi partneri u `ivotu - bakte-
rije - je zaista "izvan na{eg sveta". To bi moglo da predstavlja
~udo ako se po|e od pretpostavke da su odre|eni organizmi
ta~no ograni~eni na odre|ena stani{ta.
32
Od 1977. godine na|eno je jo{ nekoliko drugih izvora na
okeanskom dnu. Osim okruglih crva otkrivene su i druge
egzoti~ne `ivotinje kako `ive u neposrednoj blizini ovih izvora -
ru`i~aste ribe, pu`evi, rakovi, sumporno`ute dagnje i {koljke
duge tridesetak centimetara. Sli~na populacija organizama je
prona|ena u vodama koje su samo nekoliko stepeni toplije od
zamrzavanja. U svakom slu~aju, nau~nici su otkrili tri potpuno
nova oblika `ivota i desetine novih vrsta.
Kao dodatak nepovoljnim uslovima pod kojima su ovi orga-
nizmi `iveli, o~igledno je da bi oni mogli pre`iveti u {irokom
rasponu temperatura.
Poznato je da kaktusi uspevaju pod veoma nepovoljnim i
neobi~nim klimama. Njihova sposobnost da pre`ive u
podru~jima sa malo padavina, gde duvaju topli i suvi vetrovi, gde
je mala vla`nost, jako sunce i velike promene u temperaturi, nije
ni{ta drugo nego fenomen vredan pa`nje. Izgleda kao da je neko
dizajnirao fizi~ku strukturu ovih biljaka koja im poma`e da
sa~uvaju malo vode koju su primili i da ih za{titi od prekomernog
sun~evog svetla. Neki kaktusi mogu pre`iveti temperature i od
gotovo 80 stepeni Celzijusovih. Ve}ina biljaka ne bi imala
nikakvih izgleda da pre`ivi tamo gde uspevaju kaktusi.
Li{ajevi, kombinacija gljiva i algi, prona|eni su da uspevaju
na podru~ju Antarktika gde su temperature ponekad ni`e od
minus 56 stepeni Celzijusovih. Potpuna suprotnost ovoj neprijat-
noj sredini bila bi duboka, tamna i vru}a voda.
Postoje insekti na Antarktiku koji proizvode prirodni
"antifriz" da bi se za{titili od smrzavanja na niskim temperatura-
ma. Jedan drugi insekt na Antarktiku proizvodi anti-antifriz.
Kada se temperature toliko spuste da se drugi insekti smrzavaju
do smrti, ovaj prirodni sastojak omogu}ava tom insektu da se
smrzava postepeno. Kada temperature postanu toplije, insekt se
raskravi i nastavlja da `ivi.
33
 Bakterije su otkrivene pod zemljom na dubinama i preko 4
kilometra. Za postojanje `ivota na takvim dubinama rekli bismo
da nije mogu}e.
Postoje `ivotinje i insekti koji poseduju otrov dovoljno jak da
izazove bolest i smrt kod drugih organizama, pa ipak su ti orga-
nizmi koji nose otrov otporni na njega. Komarci prenose `utu
groznicu, malariju, bolest dengu i encefalitis na `ivotinje koje su
hiljadama puta krupnije od njih. Ali nije poznat nijedan komarac
koji je umro od tih bolesti. Zmije tako|e izbacuju otrov koji
ubija druge `ivotinje, ali one same nisu podlo`ne uticaju otrova
koji nose.
Na Zemlji danas ima vi{e miliona vrsta biljaka i `ivotinja.
Ta~an broj vrsta biljaka i `ivotinja nije lako utvrditi. Broj `ivih
organizama je toliki da vam se od njega mo`e zavrteti u glavi. A
raznolikost tih organizama - od ogromnih kitova, pa sve do
mikroskopskih `ivotnih oblika kao {to je ameba - verovatno je
van svake ma{te i najve}eg re`isera nau~ne fantastike.
Veruje se da . . .
Tokom istorije planete Zemlje je postojalo oko pola milijarde
`ivotinjskih vrsta. U taj broj nisu ~ak ni uklju~ene biljke.
Pretpostavlja se . . .
Sunce, Zemlja i druge planete u Sun~evom sistemu su prema
evolucionistima nastali pre oko ~etiri i po milijarde godina. Dalje
se pretpostavlja da su se najprimitivniji oblici `ivota pojavili na
Zemlji pre oko tri i po milijarde godina. Ogromne `ivotinje, kao
{to su dinosaurusi, hodale su ovom planetom pre oko 200 mi-
34
liona godina. One su vladale tokom izuzetno dugog perioda od
preko 100 miliona godina. Kona~no, pojavili su se i ljudi pre oko
dva ili tri miliona godina. To jest, ne{to tako slo`eno kao {to je
ljudski mozak postoji navodno bar dva miliona godina. Opti~ki
instrument na nivou slo`enosti jednog oka (koji ne pripada
~oveku) postoji tokom mnogo du`eg perioda.
Potvr|ivanje
Dakle, kako neko mo`e dokazati na~in na koji su svi ti `ivi
organizmi nastali? To jest, ako ne mo`ete stvoriti svoju vlastitu
planetu i posmatrati je tokom vi{e milijardi godina, {ta vam pre-
ostaje da uradite? Mo`da otkri}e planete u svemiru koja bi bila
nalik Zemlji. To nije re{enje. To nije slede}e najbolje {to bismo
mogli u~initi.
Za{to?
Zato {to je nauka o evoluciji planeta, ako je tako mo`emo
nazvati, daleko od egzaktne nauke, najbla`e re~eno. Nakon 30
godina, neki nau~nici izra`avaju ozbiljnu sumnju u vezi sa
op{teprihva}enim pogledom vezanim za sastav Zemljine atmos-
fere u tom pretpostavljenom periodu od tri i po milijarde godina.
Tokom dugog perioda, nau~nici su verovali da je Zemljina prvo-
bitna atmosfera sadr`avala malo ili nimalo kiseonika. Danas
neke studije ukazuju na to da je Zemljina atmosfera mogla
sadr`avati milion puta vi{e kiseonika nego {to se prethodno
verovalo, a ultravioletno zra~enje koje dospeva na Zemlju sa
Sunca moglo je biti hiljadu puta ja~e nego danas.
Nije va`no je da li nove interpretacije imaju vi{e smisla nego
stare pretpostavke. Ono {to je ovde va`no jeste to da su simu-
lacija u laboratoriji i nau~no zaklju~ivanje o prvobitnim uslovima
na Zemlji zasnovani o~igledno na mnogim naga|anjima i
35
nepotvr|enim pretpostavkama. Ali za{to pribegavati takvim
neozbiljnim izmi{ljotinama kada nam prava "`iva" planeta go-
vori istinu, celu istinu, i ni{ta drugo osim istine?
@ivot na Marsu
Dva svemirska broda "Viking" spustila su se na Mars u leto
1976. godine. "Viking 1" se spustio u region Krajs Planitia, a
"Viking 2" u region Utopia Planitia. Jedan od ciljeva njihove
misije bio je pronala`enje `ivota ili dokaza o `ivotu na Marsu.
Ovi svemirski brodovi su proveli jedan mesec analiziraju}i tlo i
atmosferu Marsa, ali bez uspeha. Nije prona|en nikakav trag
`ivota, niti sada, niti u pro{losti. Nije bilo dinosaurusa. Nije bilo
mikroorganizama. Ni le{eva. Ni kostiju. Ni fosila. Apsolutno
ni~ega. Nau~nicima je postalo jasno da ukoliko `ele da prona|u
dokaze o `ivotu na Marsu moraju poslati Franka Perdua (Frank
Perdue) da tamo ~erupa svoje koko{ke.
Kada su prou~avane planete zaklju~eno je da je Mars naj-
sli~niji Zemlji u odnosu na druge planete. Ako je `ivot mogao da
postoji bilo gde u na{em Sun~evom sistemu, onda ga je verovat-
no trebalo da bude na Marsu. Ali nije otkriven nikakav trag
`ivota na Marsu, niti na bilo kojoj drugoj planeti.
Favorizovanje u prirodi?
Sada analizirajmo ono {to je poznato, ono u {ta se "veruje" i
ono {to se "pretpostavlja" vezano za Zemlju, pa to uporedimo sa
onim {to znamo o Marsu. Dokle }emo do}i? Do potvr|ivanja
teorije? Ne. Do}i }emo do nerazja{njivih kontradikcija! Mi
`ivimo na planeti na kojoj se `ivot razvija u prakti~no svakom
36
uglu. Bi}e vam veoma te{ko da na|ete mesto na Zemlji gde
nema `ivota. I razli~iti uslovi sredine pokazuju istu situaciju.
@ivot na Zemlji se razvija pod razli~itim okolnostima. Ipak, kada
pogledamo na planetu koja je upravo ispred nas u svemiru, {ta
pronalazimo? Pronalazimo pust svet bez tragova da je `ivot
ikada postojao. Kako je to mogu}e?
Da li }emo verovati da taj bog kojeg zovu evolucija, koji je
dao Zemlji tako prefinjen organ kao {to je ljudski mozak, i to pre
dva miliona godina, nije mogao da stvori na Marsu ni jednog
jedinog glupog magarca? Da li }emo verovati da je ta ista evolu-
cija koja je Zemlji dala organizme veli~ine dinosaurusa, i to pre
200 miliona godina, bila u stagniranju tokom ~etiri i po milijarde
godina ne daju}i Marsu nijedan prost jedno}elijski organizam?
Da li }emo verovati da ta slavna evolucija, koja je do sada dala
Zemlji astronomsku cifru od doslovno vi{e miliona i miliona
vrsta biljaka i `ivotinja, nije u istom periodu podarila Marsu
nijednu biljnu ili `ivotinjsku vrstu?
Sigurno je da su uslovi na Marsu nepovoljni. Ali ovde na
Zemlji, na tri i po kilometara dubokom okeanskom dnu, blizu
izvora koji izbacuje vrelu vodu pome{anu sa vodonik-sulfidom, u
potpunom mraku, postoje nepovoljni uslovi kakvi se samo mogu
zamisliti! Me|utim, `ivot se tu u potpunosti razvija uprkos tome
{to to normalno predstavlja ekolo{ki nepovoljne uslove.
Antarktik je tako|e nepovoljna sredina za razvoj `ivota. Tako|e
i dubine od preko ~etiri kilometara ispod zemlje. Tako|e i
pustinje. [tavi{e, u tom pretpostavljenom periodu od tri i po mi-
lijarde godina, cela Zemlja, prema evolucionistima, bila je nepo-
voljna za `ivot. @ivot na Zemlji je navodno zapo~eo u sredini
koja je bila mnogo nepovoljnija od one u kojoj danas `ive orga-
nizmi. I mnogi dana{nji oblici organizama `ive u uslovima koji su
nepristupa~ni za organizme koji su navodno doveli do razvoja
37
`ivota pre nekoliko milijardi godina. Ali `ivot na Zemlji se razvi-
ja uprkos svemu tome.
@ivot na Zemlji se razvio ~ak i korak dalje. Neki organizmi ne
samo da se razvijaju u nepovoljnim sredinama nego su postali
imuni na uslove koji su uticali na njihov razvoj i u odre|enoj
meri ih uni{tavaju.
Bakterijsku dizenteriju je postalo sve te`e i te`e le~iti. Postoji
problem sa gonorejom koja je otporna na penicilin. Izvesni obli-
ci gube ne mogu se le~iti standardnim lekovima. Postoji nekoliko
vrsta bakterija koje su postale otporne na antibiotike kao rezul-
tat izlo`enosti lekovima koji su ih nekada uni{tavali. U nekim
slu~ajevima, bakterija ~ak prenosi tu otpornost na druge bakte-
rije koje nisu bile izlo`ene dejstvu lekova.
U Ju`noj Americi postoji vrsta p~ele koja je postala otporna
na DDT. Ta p~ela mo`e podneti dozu koja je hiljadu puta ve}a
od iznosa potrebnog za uni{tavanje drugih p~ela. Neki komarci
su tako|e otporni na DDT.
Tako mo`emo videti da `ivot na Zemlji ima veliki potencijal
raznolikosti. On ide napred, pobe|uju}i mnoge velike prepreke.
Posmatraju}i raznolikost uslova pod kojima se razvija `ivot na
Zemlji, kao i oblike `ivota koji pobe|uju u borbi protiv te{kih
uslova sredine i delovanja ~oveka, te{ko je zamisliti da bi `ivot na
Zemlji mogao ikada biti potpuno uni{ten bilo kakvom vrstom
katastrofe, prirodne ili one koju ~ovek izazove. Pa ipak, `ivot na
Marsu ne postoji - ili su tragovi `ivota misteriozno sakriveni, ili
postoji ne{to {to spre~ava da tamo nastane `ivot. Kako objasniti
potpuno odsustvo bilo kakvog traga `ivota na Marsu? Da li
evolucija favorizuje neke planete? Potpuno je nepojmljivo da
ne{to tako sna`no i razgranato kao {to je `ivot ne ostavlja
nikakve tragove na Marsu. Gde su svi ti dokazi o evolucionom
procesu? Ako nema `ivih organizama, za{to nema bar kostiju i
fosila?
38
Neki smatraju da je to te{ko objasniti. No da li je to zaista
te{ko objasniti? Mo`da neki ljudi samo posmatraju pogre{na
obja{njenja. Mo`da oni posmatraju unapred zami{ljena
obja{njenja i propu{taju da vide ~injenice. ^injenica je da nema
znakova `ivota na Marsu.
Novi oblici `ivota
Hajde da napravimo jedan korak dalje. Ko je u~inio da orga-
nizmi na Zemlji budu sposobni za `ivot? To jest, kako `ivi orga-
nizmi uspevaju da koriste kiseonik, ugljen-dioksid, ili ~ak jedi-
njenja ugljenika? Ako je `ivot navodno nastao od onoga {to je
tada postojalo na Zemlji, onda je `ivot mogao nastati od bilo
~ega {to je postojalo bilo gde u svemiru. Nakon svega, jo{ uvek
imamo problema sa utvr|ivanjem ograni~enja u odnosu na
razvoj `ivota - kao {to je jasno prikazano u primeru okruglih crva
i drugih neobi~nih `ivotnih oblika - a tako|e ne mo`emo u pot-
punosti razumeti svest i inetelekt na nau~nom nivou. Mi
mo`emo uo~iti to da svest i intelekt deluju na odre|ene biolo{ke
sisteme, ali nam nije potpuno jasno kako i za{to; jo{ nijedan
nau~nik nije ustanovio vezu izme|u biolo{kog sistema i psihe. Pa
za{to onda ne postoji `ivot na Mesecu? To jest, Mese~eva verzi-
ja "biolo{kog" `ivota. Mo`da bi inteligentna bi}a koja bi nastala
na povr{ini Meseca mogla da se hrane uz pomo} kosmi~kih
zraka?
A {ta je sa Venerom? Na njoj je temperatura oko 500 stepeni
Celzijusovih. Ali prema astronomskim standardima, kada znamo
da je na nekim zvezdama temperatura oko pet miliona stepeni
Celzijusovih, Venera bi bila "Sibir" u galaksiji Mle~ni put. Za{to
na njoj nema organizama koji bi `iveli u uslovima od 500 stepeni
Celzijusovih i uzimali sumpornu kiselinu kao hranu?
39
 Ako neko misli da u ovome ima malo neozbiljnosti, onda se
vara. Zapamtite, mi ne govorimo o Svemo}noj Inteligenciji koja
je upotrebila plan, dizajn i svrhu, jer bi to zna~ilo da je `ivot
uspostavljen ta~no tamo gde se `elelo i nigde drugde iz razloga
koji mo`emo ili ne mo`emo u potpunosti razumeti. Mi govorimo
o bezli~noj sili prirode koja je navodno stvorila `ivot na slu~ajan
na~in od ne`ive materije. [ta je to {to `ivot na Zemlji ~ini
"mogu}im", a `ivot na drugim mestima "nemogu}im"?
Logi~ki problem
Re}i da je "te{ko objasniti" za{to je `ivot u takvom izobilju
prisutan ovde na Zemlji, a nije prisutan na drugim poznatim
mestima u univerzumu zna~i jo{ jedan slu~aj zabijanja glave u
pesak. Razumeti za{to cigareta ne}e goreti pod vodom mo`e biti
te{ko samo za onoga ko je zbog nekog suludog razloga ube|en
da }e se to ipak desiti uprkos suprotnim dokazima. Za{to ona
ne}e goreti pod vodom nije te{ko objasniti. Te{ko}a le`i u tome
kako objasniti da neki veruju da }e ona goreti. Tako|e, nije
te{ko objasniti za{to ne postoji `ivot na drugim poznatim mesti-
ma u svemiru. Na{a istra`ivanja svemira daju nedvosmislen
odgovor: proces evolucije jednostavno ne funkcioni{e. Te{ko}a
le`i u razumevanju onih koji su odlu~ili da ignori{u ~injenice.
Prilikom istra`ivanjima koje je izvela NASA, mikroorganizmi
su bili spu{teni na Mesec pomo}u svemirske letilice bez posade.
Kada se oprema te svemirske letilice vratila na Zemlju, posle dve
i po godine su astronauti otkrili da je jedan mikrob sa Zemlje
pre`iveo uslove na Mesecu koji su suroviji od onih na Marsu.
O~igledno, da bi se `ivot razvijao na nekom objektu izvan
Zemlje nije potrebno da priroda pribegne nekim biolo{ki "stra-
nim" organizmima. Uprkos nepovoljnim uslovima u tim sredina-
40
ma, oblici `ivota koji su nama poznati mogu tu da pre`ive. Ipak,
ti svetovi pokazuju da apsolutno nema znakova da je tu ikad pos-
tojao bilo kakav oblik `ivota - normalan ili stran. Kako sve to
uti~e na evoluciju? Ne mnogo pozitivno.
Neprijateljska Zemlja
^injenica je da ~ak i Zemlja, koja se smatra pristupa~nom
sredinom za sada{nje oblike `ivota, izgleda tako samo na prvi
pogled. Pojava side, epidemije XX veka, u~inila nas je svesnima
prave prirode sredine u kojoj `ivi savremeni ~ovek. Sida je
uzrokovana virusom koji napada imunolo{ki sistem i ~ini telo
osetljivim na mnoge smrtonosne bolesti koje mogu biti uzroko-
vane drugim virusima i mikrobima. Sida ukazuje na surovu real-
nost da je Zemlja danas zaga|ena smrtonosnim virusima i bak-
terijama koje slo`en i izuzetan imunolo{ki sistem prose~nog
~oveka, kao i mnogih drugih `ivih organizama, ne mo`e da pobe-
di. Da li je svemir oko nas mnogo gori od toga? Nije te{ko
odgovoriti. Za{to onda `ivot van na{e Zemlje nije evoluirao i
razvio imunolo{ki sistem koji bi omogu}io njegov opstanak? Da
li problem predstavljaju nepovoljni uslovi? Nepovoljni uslovi
nisu o~igledno prepreka za razvoj `ivota. Jasno je da ne postoji
takav proces kao {to je evolucija.
41

KOSTI, FOSILI I
METODI DATIRANJA
"Dokazi"
Nakon osporavanja evolucije iz dve razli~ite perspektive
mo`emo re}i da zaista nije potrebno da analiziramo druge
"dokaze" koje evolucionisti iznose u prilog ovoj teoriji.
Indirektni dokazi, bez obzira na to koliko su jaki, ne mogu sta-
jati ako se nasuprot njih postave neoborivi dokazi. Indirektni
dokazi - ili neki njihov slab varijetet, ja bih dodao - jeste ono {to
su evolucionisti prikupljali sve do danas. Tako da osporavanje
tih "dokaza", u ovom trenutku, predstavlja vi{e kao jednu od
mogu}ih opcija na{e aktivnosti nego kao potrebu. Sa tim na
umu, ja }u kratko pomenuti neke od takozvanih "dokaza".
Metod ugljenika C-14
Metod ugljenika C-14 je obi~no kori{}eni metod za
odre|ivanje starosti arheolo{kih nalaza. Taj proces, nekada
ozna~en kao "radiokarbon datiranje", uklju~uje merenje raspa-
da atoma ugljenika.
42
Metod ugljenika C-14 se u su{tini sastoji u slede}em: radioak-
tivni izotop ugljenika, C-14, formiraju u atmosferi kosmi~ki
zraci. Kao rezultat toga, svi `ivi organizmi apsorbuju navodno
ravnote`nu koncentraciju radioaktivnog ugljenika. Kada organi-
zam ugine, C-14 iz organizma se raspada i ne nadokna|uje se.
Po{to je mogu}e odrediti koncentraciju ugljenika C-14 kod orga-
nizma dok je bio `iv, i po{to tako|e znamo da je potrebno oko
5.760 godina da se polovina tog ugljenika C-14 raspadne, i jo{
5.760 godina za raspad polovine preostalog dela, i tako redom,
merenjem preostale koncentracije ugljenika mo`emo re}i koliko
je pro{lo otkako je jedan organizam uginuo.
Jedna o~igledna pogre{ka u ovoj tehnici jeste ta da zaista ne
mo`emo saznati koli~inu ugljenika C-14 koju je organizam imao
nekada u istoriji o kojoj nemamo mnogo podataka. Evolucionisti
prave veliku pretpostavku da se koncentracija radioaktivnih ele-
menata u atmosferi - ugljenika ili nekog drugog elementa koji
merimo - nije menjala otkako je organizam uginuo. Tako|e,
evolucionisti pretpostavljaju da se stopa raspada elemenata nije
menjala od tog vremena. Da li su to korektne pretpostavke?
Nakon {to nam evolucionisti sve ovo iznesu mo`emo ih pitati
na osnovu ~ega su izveli takve pretpostavke? Sa jedne strane
re~eno nam je da je univerzum pretrpeo velike promene od svog
nastanka. Jedan trenutak pre Velikog praska, univerzum je bio
potpuno druga~iji od onoga koji je nastao trenutak nakon
Velikog praska. Oblaci gasova u svemiru su se kondenzovali i
pretvorili u zvezde i planete. Stvorili su se sateliti oko nekih pla-
neta. Neke planete su pretrpele evolucione promene ~ak i nakon
svog formiranja. Neke zvezde su kolabirale u neutronske zvezde,
a neke u crne rupe. Na{ univerzum je tokom tog pretpostav-
ljenog vremena od petnaest milijardi godina pretrpeo vi{e pro-
mena nego li radionica vrednog kroja~a.
43
 Sa druge strane, nama se govori: "Sigurno je da se sve menja,
ali ne i intenzitet bombardovanja kosmi~kim zracima i stopa ras-
padanja radioaktivnih elemenata - oni su ostali na istom nivou
tokom milijardi godina." Izgleda kao da je priroda znala da }e
arheolozi jednog dana `eleti da na|u fosile koji }e izgledati mi-
lione godina stari da bi ostali u poslu.
Kako objasniti ~injenicu da je sve u univerzumu bilo pod uti-
cajem drasti~nih promena tokom milijardi godina osim inten-
ziteta kosmi~kog zra~enja na{e planete i stope radioaktivnog ras-
padanja hemijskih elemenata koji predstavljaju va`an i inte-
gralan deo svakog poku{aja da se uspostavi evolucija? Da li je
"priroda" naklonjena Darvinu?
Dokazano da se menja
^injenica je da je dokazano da se koncentracija ugljenika
C-14 menja. Jedna od najstarijih poznatih `ivih stvari na Zemlji
je bor sa ~ekinjastim {i{arkama u Kaliforniji, za koji se procenju-
je da je star 4.600 godina. Za jedan drugi bor, pose~en u cilju
nau~nog istra`ivanja, smatra se da je bio jo{ stariji. Upore|iva-
njem podataka dobijenih od metoda ugljenika C-14 i onih od
godova drve}a koje pronalazimo u prirodi pokazano je da metod
ugljenika C-14 daje neta~ne podatke. Ta neta~nost je uo~ena ve}
za period koji bi prema astronomskim standardima mogli
ozna~iti kao ju~e. Jednostavnim ekstrapoliranjem tog poznatog
stepena neta~nosti na du`i vremenski period, jasno se uo~ava da
je metod ugljenika C-14 mnogo nepouzdaniji nego {to evolu-
cionisti `ele da veruju. Tako kad znamo da postoje odstupanja u
odre|ivanju starosti metodom ugljenika C-14 u tom relativno
kratkom vremenskom periodu, ko mo`e re}i da nije bilo odstu-
44
panja u promeni intenziteta kosmi~kog zra~enja pre vi{e hiljada,
miliona ili milijardi godina.
Iz toga jasno sledi da fosilni nalazi za koje se na osnovu
radioaktivnih metoda datiranja smatra da su stari milijarde go-
dina, u stvari mogu biti stari samo nekoliko hiljada godina.
[tavi{e, na osnovu pretpostavki zasnovanih na ju~era{njim
podacima o intenzitetu kosmi~kog zra~enja i stopi raspadanja,
jedan organizam mo`e izgledati kao da je star vi{e hiljada ili ~ak
miliona godina, iako je uginuo pre samo nekoliko dana ili mese-
ci.
Jo{ jedan sistem za odre|ivanje starosti
Postoji jo{ jedan nau~ni sistem za odre|ivanje starosti pored
metoda zasnovanih na radioaktivnom raspadanju. On se sastoji
u analizi strukturnih promena aminokiselina u telu nakon nje-
gove smrti. Isti ljudski ostaci bili su analizirani ovim metodom, a
zatim metodom radioaktivnog datiranja. Ta dva sistema
odre|ivanja starosti pokazala su neslaganja izme|u 39.000 i
59.000 godina. Zastupnici svakog od ova dva metoda smatraju da
je onaj drugi metod pogre{an. O~igledno, jedan od ovih
"nau~nih" metoda mora biti pogre{an bez svake sumnje. A kakvi
su ostali metodi? Ostali metodi su mnogo nepouzdaniji od ovih.
Tako, da bi ustanovili kada je jedan organizam uginuo, neki
ljudi su pribegli jednom starom i po njima mnogo pouzdanijem
metodu za uvr|ivanje starosti - seansama u kojima prizivaju
duhove umrlih organizama i u kojima od njih tra`e odgovore o
ta~nom datumu njihove smrti. Taj sistem ne izgleda mnogo
nau~no, ali on okuplja mnoge zainteresovane (`ive) ljude.
45
 Krte kosti i nejasni fosili
Materijali kojima se odre|uje starost u skladu sa evolucijom,
~esto se pokazuju kao ve}a farsa od samog metoda za utvr|iva-
nje starosti. Kosti i fosili koje analiziraju paleontolozi pokazuju
mnoga neslaganja i neta~nosti - {to naravno nije iznena|uju}e
po{to se doga|aji koje oni navodno opisuju nisu nikada ni desili
- jer oni bi trebalo da uka`u na istoriju evolucije na sli~an na~in
na koji }elije gliste ukazuju na rane stadijume prozora kod voza.
Navodni "dokazi" nestaju usled tih neslaganja, a "logi~an" na~in
zaklju~ivanja u poku{aju da se otklone ta neslaganja izgleda krt
kao i same fosilne kosti. ^udno je to da jedini koji "razumeju"
kako se svi deli}i kostiju i fosila uklapaju zajedno jesu upravo oni
koji su bili potpuno uvereni u njihovu "istinitost" davno pre nego
{to su sami "dokazi" bili otkriveni.
Jedini put kad bi kosti i fosili bili ozbiljnije razmatrani bio bi
u slu~aju da se prona|e neka od mnogobrojnih navodnih
me|uvrsta u lancu evolucije. To jest, da je bilo prona|eno neko-
liko ~lanova neke me|uvrste - to bi samo pokazalo da su posto-
jale vrste koje su jednostavno sli~ne me|usobno. Ili da su
prona|eni izolovani ~lanovi nekoliko me|uvrsta - to bi samo
pokazalo da su neke vrste povremeno produkovale deformisane
~lanove. I mnoge me|uvrste i njihovi ~lanovi trebalo bi da
pokazuju nedvosmislene transformacije iz jedne vrste u drugu. U
ovoj ta~ki, me|utim, ne samo da nije prona|eno mno{tvo
me|uvrsta nego nije prona|ena nijedna me|uvrsta. [ta da rade
arheolozi sa primerima izolovanih kostiju i fosila koje moraju
objasniti i dati im "zna~enje"? Ti nalazi, bez sumnje govore sami
za sebe. "Nau~ni" metod za obja{njenje kostiju i fosila izgleda
umnogom sli~an onome kako psiholozi obja{njavaju neke
fenomene, u smislu da ono {to vidite zavisi u velikoj meri od toga
ko ste vi i kakve su va{e sklonosti. Na taj na~in, ako prona|ete
46
tanak konac zatrpan zajedno sa nekim starim kostima koko{ke,
na primer, vi mo`ete, ako budete uporni, to objasniti u smislu da
je praistorijska koko{ka imala zube po{to je o~igledno da je
koristila konac za zube. ^injenica da nijedan zub nije prona|en,
samo bi zna~ila to da "nebitna" nedostaju}a karika nije jo{
prona|ena u ovoj ina~e utemeljenoj teoriji.
Ono {to "nau~no" obja{njenje kostiju i fosila ~ini neozbiljnim
jeste igra u kojoj svako obja{njenje mo`e biti ispravno sve dok se
ne mo`e osporiti. Ali dokazivanje nekog obja{njenja nije deo te
igre. I to iz veoma jakog razloga. Obja{njenje ne mo`e biti
dokazano iz istog razloga zbog kojeg ne mo`e biti ni osporeno -
sami po sebi, kosti i fosili ne sadr`e u sebi dovoljno takvih
~injenica.
Zajedni~ke osobine
Dve teme koje smo malopre analizirali - metodi za odre|iva-
nje starosti i arheolo{ki zapisi - imaju jednu zajedni~ku stvar:
kada se upotrebljavaju, nijedna od njih niti dokazuje niti ospora-
va evoluciju. I po{to su te grane nauke ograni~ene u otkrivanju
~vrstih dokaza pri rekonstrukciji pro{lih doga|aja, ja smatram da
ne postoji mogu}nost da }e se bilo {ta drasti~no promeniti kad je
u pitanju evolucija u daljoj budu}nosti. Dakle, smatram da nije
mudro tro{iti mnogo vremena na ove teme kada se u najboljem
slu~aju one vrte ukrug.
Ironija je u tome da kada se krene na utvr|ivanje evolucije,
evolucionisti se ve}inom pozivaju na fosilne nalaze. Mo`da oni
to ~ine iz istog razloga zbog kojeg sam ih ja samo ukratko opisao
- jer oni ne obja{njavaju ni{ta, ni za ni protiv. Ako neko izbega-
va mogu}nost da bude opovrgnut, pitanje je na koliko ~vrstom
temelju se on nalazi.
47
 [tavi{e, kada bi i postojao veliki broj me|uvrsta, koje o~igled-
no ne postoje, one i dalje ne bi mogle da stanu u odbranu evolu-
cije nasuprot genetici i svemirskim istra`ivanjima {to smo objas-
nili u pro{lom poglavlju. Geneti~ka neverovatnost evolucije i
~injenica da nije otkriven `ivot u svemiru zahtevaju da se pru`i
NENAU^NA PRIMENA
drugo obja{njenje za te fosilne nalaze. Takvi nalazi ne mogu NAUKE
dokazati da je evolucija geneti~ki mogu}a kad savremena nauka
pokazuje da nije mogu}a. I takvi nalazi ne mogu ukazati na to da
mora postojati `ivot negde u svemiru kad svemirska istra`ivanja
pokazuju da on ne postoji. Tako|e, ~ak i kada bi takva fosilna
otkri}a i postojala, ona ne bi bila "ozbiljan oponent" genetici i
Trnje sa ru`ama
svemirskim istra`ivanjima - jer se genetika i svemirska
istra`ivanja nalaze sa jedne strane, a takvi fosilni nalazi sa druge
Pre nego {to nastavim dalje `eleo bih da ne{to razjasnim.
strane, one koja ne nudi re{enje. Nepotrebno je nagla{avati to da
Moja namera je da budem izri~it pobornik nau~nog istra`ivanja,
koliko god se danas nastavlja objavljivanje fosilnih nalaza, oni
prou~avanja i razvoja. Sigurno je da nau~na otkri}a uti~u na
za evoluciju ne}e biti povoljni osim ako ne budu i dalje zatrpani
razvoj ~ove~anstva na razne na~ine, od luksuza do zdravlja.
duboko u zemlji.
Nau~ne teorije su prirodan proces otkrivanja "kako" i "za{to"
deluju zakoni prirode. Na `alost, postoji tamna strana nau~nih
studija koja se ne mo`e zanemariti. U nekim slu~ajevima pri-
likom poku{aja da se razviju i unaprede istra`ivanja prirode
dopu{ta se da emocije i revnost uti~u na objektivnost i odnos
prema istini, {to nije u interesu nauke i sigurno ne u interesu
`elje javnosti da razume svet u kome `ivi. I ja, prvi, nisam zain-
teresovan da prihvatim odre|ene teorije kao ta~ne samo zato {to
su one ve} "dugo prihva}ene". Teorije se ne mogu preokrenuti u
istinu samo zato {to su dovoljno dugo oko nas tako da smo se
navikli na njih. Da bi bila prihva}ena kao istinita, teorija mora
biti dokazana. A prihvatanje teorije o evoluciji u svetlu brojnih
kontradiktornih dokaza koji prikazuju evoluciju vi{e kao fanta-
ziju nego kao realnost mora se ozna~iti kao nenau~no, bez

48 49
namere da se atakuje na inteligenciju bilo kog ljudskog bi}a koje
je pod uticajem takve tvrdoglavosti u ime nauke.

Nova vrsta
SUN^EV SISTEM
Na sre}u, stalno se pove}ava broj kompetentnih nau~nika koji
napu{taju nepotvr|enu, opovrgnutu i osporenu teoriju o evolu-
ciji. O~igledno, prihvatanje evolucije ima malo toga zajedni~kog
sa poslom nau~nika. Ako se ovaj trend nastavi, jednog dana
}emo mo}i da se hvalimo sa nau~nom zajednicom koja je iskre-
Oblak gasa?
na u svom traganju za istinom u njenoj sveobuhvatnoj primeni.
Ko zna {ta }e se desiti u tom novom grani~nom domenu.
Teorija o evoluciji `ivota nije jedina "nauka" koja nije
poduprta ~injenicama. U dana{nje vreme se pojavljuju teorije o
evoluciji Sun~evog sistema koje tako|e nisu utemeljene na
nau~nim ~injenicama.
Teorija koju su prihvatili mnogi nau~nici u vezi sa evolucijom
na{eg Sun~evog sistema ka`e da se veliki oblak gasa kondenzo-
vao u ono {to mi danas zovemo Sunce. Komadi tog gasa su se
odvojili u orbite oko Sunca i kondenzovali u planete. To jest,
druge planete u na{em Sun~evom sistemu su navodno nastale na
isti na~in na koji je nastala i na{a planeta Zemlja.
Da li to zvu~i logi~no? Mo`da - ali u XVIII veku. Danas
svakako ne. Svemirska istra`ivanja ne podupiru tako ne{to.

Istra`ivanje Venere

Sovjetski Savez je 12. februara 1961. godine lansirao letilicu

"Venera 1" u Su~nevu orbitu, prave}i na taj na~in jedan od prvih
poku{aja da se istra`i Venera. Ve} po~etkom 1982, letilice

50 51
"Venera 13" i "Venera 14" su stigle na svoje odredi{te i ~ovek
je spustio na Veneru nekoliko istra`iva~kih stanica koje su mu
poslale valjane podatke nazad na Zemlju. Tokom tih istra`iva-
nja, za nau~nike je postalo bolno jasno da prava Venera ima
malo sli~nosti sa Venerom kakvu su oni zami{ljali pre nego {to
su napravili istra`ivanja.
Venera je jednom nazvana "Zemljinim blizancem". Ona je
na{ najbli`i sused u Sun~evom sistemu i pribli`no je iste veli~ine
i gustine kao Zemlja. Mada Venera prima dva puta vi{e Sun~eve
svetlosti nego Zemlja, jer je bli`a Suncu, smatrano je da su uslovi
na njenoj povr{ini sli~ni onima na Zemlji po{to debeo globalan
oblak Venere odbija ve}i deo vi{ka svetlosti. Nau~nici su dalje
smatrali da po{to su i Zemlja i Venera nastale navodno od
me|uzvezdanih oblaka u istom regionu svemira, njihov elemen-
tarni sastav bi morao biti uveliko isti.
Teorije o Veneri su i{le dalje u proceni da je njena atmosfera
sa~injena od istih gasova kao i Zemljina i da jedan dan na Veneri
traje otprilike isto koliko i dan na Zemlji. Slika koju smo imali o
Veneri govorila je da je re~ o planeti sli~noj Zemlji osim {to ima
"tamnu d`unglu" koja se prote`e preko njene cele povr{ine.
Nau~nici su mislili da }e astronauti kada se spuste na Veneru
nai}i na ne{to sli~no magli u Londonu.
Usledilo je istra`ivanje Venere, a ~injenice su potpuno zame-
nile pogre{ne teorije. Ne samo da uslovi na Veneri nisu bili
onakvi kakve smo o~ekivali nego su podaci dobijeni od
istra`iva~kih stanica pokazali kao neverovatno da su Zemlja i
Venera mogle evoluirati od istog oblaka gasa. Utvr|eno je da je
Venera mnogo nepristupa~nija sredina od "tamne d`ungle" koja
je predvi|ana. [tavi{e, klima na Veneri je mnogo
nepristupa~nija od bilo koje druge planete u na{em Sun~evom
sistemu. Jedini koji su bili razo~araniji od nau~nika bili su tigrovi
52
u Banglade{u koji su bili ube|eni da }e nakon smrti dospeti u
d`unglu Venere.
Evo otprilike kako stoje stvari na Veneri: temperatura iznosi
oko 500 stepeni Celzijusovih, {to predstavlja lepo vreme za
odmor, ako `elite da budete okrugao crv sa slabom cirkulacijom.
Ugljen-dioksid sa~injava 97% njene atmosfere, dok Zemljina
atmosfera ima oko 90% azota i kiseonika. Svetli sun~ani dani na
Veneri ne postoje; svaki dan je veoma obla~an. Pa ako se Sunce
i pojavi, vi ne mo`ete oti}i na pla`u jer na Veneri nema mora.
Venera je tako suva da relativna vla`nost retko dosti`e 1%; za-
boravite ono o "malo vode na dlanu". Pored toga, poslednja
stvar koju biste tamo po`eleli jeste ki{a. Takva ki{a bi rastvorila
sumpor, `ivu, olovo, kalaj i ve}inu stena. Ako bi stigao u takvo
podneblje, majmun Toto bi tra`io da obu~e ne{to od prekaljenog
~elika, a Tarzan bi nosio ne{to mnogo ja~e nego {to je "prirodna
ode}a".
Ako i dalje mislite da su uslovi na Veneri sli~ni onima na
Zemlji, ja vam ipak ne bih savetovao da tamo `ivite.
Venera ima pritisak na svojoj povr{ini koji je 90 puta ve}i od
onoga na Zemlji, {to je otprilike isto kao kada biste se spustili
800 metara u dubinu okeana. Sunce izlazi na zapadu i zalazi na
istoku. Jedan dan na Veneri traje otprilike koliko osam meseci
na Zemlji; bra~ni par koji bi `iveo na Veneri mogao bi imati
bebu gotovo svakog "dana".
Ponovo kontradikcije
Od svih velikih razlika izme|u Zemlje i Venere, jedna na
poseban na~in ukazuje na va`no i o~igledno pitanje: ako su
Zemlja i Venera nastale od istog oblaka gasa, kako je onda 70%
Zemljine povr{ine prekriveno vodom, a na Veneri postoje samo
53
tragovi vode i vla`nost iznosi oko 1%? [ta se desilo sa svom
vodom na Veneri? Ili, odakle je stigla sva ta voda na Zemlju?
A onda - teorije
Jedna teorija, a mo`da ~ak i jedina, koja govori o tome gde je
oti{la voda sa Venere, ka`e slede}e: pre vi{e miliona godina,
efekat staklene ba{te Venerine atmosfere uzrokovao je da se
njena temperatura podigne na preko 1.100 stepeni Celzijusovih.
To je uzrokovalo da se voda pretvori u vodonik i kiseonik.
Vodonik je oti{ao u svemir, a kiseonik je sa usijanim stenama
formirao koru Venere.
Zatim, za{to postoji velika koli~ina vode na Zemlji? Nau~ne
studije pokazuju da je Zemlja tokom svog pretpostavljenog
formiranja bila dovoljno topla da je do dana{njeg dana zadr`ala
usijanu unutra{njost. Dakle, ako je Zemlja tako|e pro{la kroz
period velikog usijanja tokom svog formiranja, za{to voda nije
do`ivela istu sudbinu kao voda na Veneri? Tokom hla|enja
Zemlje, na njoj bi ostalo otprilike isto onoliko vode koliko ima
danas na Veneri - prakti~no ni{ta.
[tavi{e, ne postoje dokazi koji bi ukazivali na to da je ikad
postojala velika koli~ina vode na Veneri. Tamo nema jaruga,
kanala ili kratera koji bi ostali prazni od okeana, jezera ili reka.
Kada bi sva voda sa Zemlje i{~ezla, ona bi ostavila za sobom
neverovatan prirodni reljef.
Odgovor koji su neki ponudili jeste taj da mo`da visoka tem-
peratura na Veneri nije nikada dopustila da voda pre|e u te~no
agregatno stanje. Za{to onda nema vode na Marsu? Mars je
hladniji i udaljeniji od Sunca nego Venera i Zemlja; on nema
toplu atmosferu, ali je izuzetno suva planeta. To jest, Mars nema
takvu vrstu atmosfere koja bi mogla spre~iti vodu u njenom pro-
54
cesu kondenzacije ili uzrokovati da ona i{~ezne, kako se to
navodno desilo na Veneri. Ipak, Mars ima samo malo leda na
polovima i male tragove vodene pare u atmosferi. Nema okeane,
mora, gle~ere ili ~ak jezerca. Gde je onda i{~ezla sva voda sa
Marsa? Ili za{to je nema bar malo?
Dakle, mo`emo videti da bez obzira na to koje stajali{te neko
zauzima, ~injenica da je 70% Zemljine povr{ine prekriveno
vodom predstavlja, sa evolucionog stanovi{ta, neobja{njiv
fenomen. Da li su planete zaista evoluirale od istog materijala iz
svemira? Da li su one uop{te evoluirale? Sigurno je da se to nije
desilo. Kako objasniti da se tri planete nalaze jedna pored druge,
pa je jedna kao u`arena pe}, druga je kao suva pustinja, a tre}a
je prekrivena vodom? Da li je to nastalo evolucijom? Razmislite
jo{ jednom.
I dok budete razmi{ljali poku{ajte da objasnite za{to Zemlja
ima magnetno polje, a Venera ga nema. I za{to se Venera okre}e
u suprotnom smeru u odnosu na druge planete. I za{to je ve}ina
planeta zaravnjena na polovima, a Venera je zaobljena. I za{to je
povr{ina Venere glatka u pore|enju sa onom na Zemlji i Marsu?
Da li je to zato {to su planete u na{em Sun~evom sistemu formi-
rane istim evolucionim procesom? Nema boljeg dokaza od samih
planeta da teorije kojima se obja{njava planetarna evolucija "ne
piju vodu".
Bolja teorija
Mo`da je u stvari potrebna jedna zami{ljena teorija u pogle-
du nestanka vode sa Venere: pre oko 648 miliona godina, sedam
miljardi malih vanzemaljaca spustilo se na Veneru u svemirskom
brodu veli~ine vulkana Krakatau. Oni su popili svu vodu, a onda
odleteli na Zemlju.
55
 Teorije ne menjaju ~injenice mora imati svoj nastanak i da ne mora svaki nastanak biti fizi~ke
prirode.
Pitanje da li postoje nau~ni dokazi o evoluciji planeta nije pri-
oritetno u ovom trenutku. Postoji mnogo va`nije pitanje: da li
teorije o evoluciji planeta imaju bilo kakav smisao? Uprkos
sna`nom napadu "nau~nih" teorija, koje ponekad ostavljaju uti-
sak da su formulisane tako da imaju smisla, svemirska istra`iva-
nja pokazuju da te teorije nemaju smisla.
Interesantno je da ovde na Zemlji precizna klimatska pred-
vi|anja uti~u na doga|aje u danu. Razvoj takvih vremenskih pri-
lika, kao {to su vetrovi i orkani, nekada se ne mogu ta~no pred-
videti ni u roku od samo 24 sata. Ali nekako postoje "eksperti"
koji sa za~u|uju}om sigurno{}u tvrde kako su vremenski uslovi
na Veneri tokom navodnih milijardi godina uzrokovali da kom-
pletni okeani i{~eznu u svemir, ili odu u stene. Mo`da kada bi
neke nau~nike poslali da `ive na Veneri, mo`da bi nam davali
bolja predvi|anja vremena ovde na Zemlji?

Novi alati

Problem je o~igledno u tome {to nau~nici poku{avaju da re{e

nove zagonetke, zagonetke pristigle od svemirskih istra`ivanja,
sa zastarelim "alatima" - starim teorijama. Vreme je da prestanu
izvrtanja i zloupotrebe tog alata u uzaludnom poku{aju da se
izvr{i poklapanje sa ~injenicama. Vreme je da se uzmu novi alati.
Ono {to nam je potrebno jesu teorije koje }e se poklapati sa
~injenicama i koje ne}e pretendovati na to da objasne ono {to ne
mogu. Potrebne su nam teorije koje ne}e zastariti svakog puta
kada nauka napravi korak napred. Mo`da }e se takve teorije
pojaviti kada kona~no shvatimo da gotovo svaki fizi~ki fenomen

56 57

KOMENTAR
[ta nas to zadr`ava?
Mi smo upravo osporili teoriju o evoluciji sa tri razli~ite
strane. Sa jedne strane smo pokazali kako biolo{ka evolucija nije
geneti~ki mogu}a, sa druge kako svemirska istra`ivanja pokazu-
ju nemogu}nost biolo{kih sistema da evoluiraju, sa tre}e kako
~ak ni evolucija Sun~evog sistema nema smisla. Ali za{to onda
jo{ uvek postoje ljudi koji veruju u teoriju o evoluciji?
Jedan nau~ni rad koji sam ~itao isti~e slo`enost oka. Umesto
da konstatuje da evolucija nije geneti~ki mogu}a, ovaj rad
pokazuje kako je evolucija realnost i kako je nekoliko savr{enih
delova oka evoluiralo istovremeno - scenario sa tako velikim ste-
penom nemogu}nosti koji ~ini tu teoriju potpuno nemogu}om.
Ovaj sam nau~ni rad je dovoljan da neke ubedi u evoluciju.
Mada }e taj rad biti upotrebljen u odre|ene svrhe, on ne}e mo}i
da podr`i teoriju o evoluciji. Za{to?
Napisana je op{irna literatura koja osporava teoriju o evolu-
ciji. Mnoge od tih knjiga imaju vi{e stru~nih termina nego ova.
Ipak, mada neke od tih knjiga jasno pokazuju neozbiljnost teori-
je o evoluciji, one o~igledno ne uspevaju da sve ljude uvere u
apsurdnost verovanja u tu teoriju. Za{to?
58
I pored svega nije potrebno osporiti svaki vid evolucije da bi
se osporila cela teorija. Da bi se dokazalo da se svemirski brod
ne}e nikada spustiti na Mesec nije neophodno pokazati da je
svaki njegov deo neadekvatno konstruisan. Jednostavnim
dokazivanjem da bar jedan vitalni deo u projektu spu{tanja na
Mesec nije funkcionalan - motor za pokretanje, sistem za
navo|enje, ure|aj za spu{tanje na Mesec - ~ini celu misiju
nemogu}om. Ista je situacija i sa evolucijom. Osporavanje samo
jednog njenog vitalnog dela predstavlja ujedno i osporavanje
cele teorije. [to zna~i da svak ko se upozna sa samo jednim od
apekata nemogu}nosti evolucije trebalo bi ve} sada da je odbaci.
Sigurno je da }e svak ko se susretne sa bezbroj dokaza protiv te
teorije imati odnos prema njoj kao prema vru}em krompiru.
Za{to svi ti dokazi protiv nje uti~u tako slabo na neke ljude?
Ja mislim da problem le`i u "pobedi na pogre{nom polju".
Moje iskustvo pokazuje da mnogi laici koji veruju u evoluciju
znaju malo o njoj. O~igledno, oni ili imaju simpatije prema toj
teoriji, ili jednostavno veruju nau~nicima koji je propovedaju. Ja
verujem da je to razlog za{to sva literatura koja osporava teoriju
evolucije nije uspela da vi{e uti~e na ljude u odnosu na ono {to je
o~ekivano. Ako neki ljudi nisu nikada dovoljno obra}ali pa`nju
na nau~ni nivo onoga {to su slu{ali da je teorija, kakva je svrha
iznositi stru~na obja{njenja da odre|ena teorija nema smisla? Ni
jasno razumevanje, ni logika, a ni opravdanost same teorije ne}e
biti razlog da je ti ljudi prihvate ili ne prihvate na prvi pogled.
Tako da nastavljanjem osporavanja evolucije, vi samo i dalje
"pobe|ujete na pogre{nom polju". To polje nije relevantno u
prihvatanju ili ne prihvatanju odre|ene teorije. Problem je u
opa`anju onoga ko odbija da veruje da je divlja `ivotinja mrtva
bez obzira na to {to njen le{ le`i upravo ispred njega. Zato ja
smatram da se pitanje verovanja u evoluciju nalazi izvan dome-
59
na nau~nog prihvatanja. Izgleda da nau~ne ~injenice imaju slab
uticaj na neke ljude. Za njih je to pitanje li~nog izbora.
Ja verujem da je evolucija mnogo vi{e psiholo{ki problem
nego stru~no nau~ni. Nakon osporavanja evolucije na nau~nom
nivou, kao {to su to ~inili i drugi pre mene, i mo`da na ne{to
druga~iji na~in, moj cilj je da sada dodirnem psiholo{ki aspekt
NEPOZNATE PLANETE
ove teorije. Traganje za razlozima ili uzrocima - koji ne zavise od
nau~nih dokaza - koji se nalaze u pozadini prihvatanja evolucije
od mnogih, tako slepo, mo`da nam mo`e pomo}i da otkrijemo
vrstu svetla koja je potrebna da bi neki otkrili pravi put. Mo`da
}e ukazivanje na logiku koja je pogre{na, ili potpuno izmenjena
Prihvatanje bez argumenata
usled emocija, pomo}i nekima da vide evoluciju u njenom
pravom svetlu - kao neverovatnu izmi{ljotinu savremene ma{te.
Pre nego {to prika`emo neopravdan na~in na koji laici prih-
Dakle, moj cilj u slede}im poglavljima bi}e taj da poka`em
vataju neke nau~ne teorije, neophodno je, kao {to }ete uskoro
kako prihvatanje evolucije od laika predstavlja jednu vrstu
videti, ponovo analizirati neke od ~udnih i neobja{njivih nalaza
duplih standarda u logici. To jest, vrsta "logike" na osnovu koje
u na{em Sun~evom sistemu kao dodatak onima koja smo ve}
neki ljudi prihvataju "nau~ne" teorije nije ista vrsta logike po
nabrojali.
kojoj o~igledno `ive.

Mesec

Apolo 11 je poleteo 16. jula 1969. godine sa ekipom u sastavu

od tri astronauta. To su bili Nil Armstrong (Neil A. Armstrong),
Edvard Oldrin (Edward E. Aldrin, Jr.) i Majkl Kolins (Michael
Collins). Njihov zadatak je bio da se spuste na Mesec. Ta misija
je bila prvi poku{aj da se istra`i neko telo izvan na{e planete, {to
je izazvalo neverovatnu medijsku pa`nju. Prvi korak ~oveka na
Mesecu bio je prikazivan na televizijama toliko mnogo puta da je
moj papagaj nau~io da ka`e: "Jedan mali korak za ~oveka, jedan
veliki skok za ~ove~anstvo."

60 61
 Pre ispitivanja Meseca, {iroko prihva}ena teorija u pogledu
stanja Meseca bila je teorija "mrtvog kamena". Nau~nici su
verovali da su sile koje su dovele do nastanka Meseca mogle
jedino proizvesti "mrtvo telo". Oni o~igledno nisu mogli pred-
videti bilo kakvu aktivnost ili istorijat aktivnosti na Mesecu -
vatre, vulkana, usijanih stena i tome sli~no.
Od vremena kad je Apolo program zavr{en, astronauti su
doneli tako mnogo stena sa Meseca da je "pun Mesec" nekima
izgledao istanjen. Te stene su analizirane tokom godina, a nalazi
su doveli do slede}eg zaklju~ka: Mesec nije bio sasvim "mrtva
planeta". Stene sa Meseca su bile sa~injene od razli~itih vulkan-
skih materijala. U odre|enim periodima istorije Meseca, on je
mo`da bio preplavljen okeanima usijanih stena. Nau~nici su
zaklju~ili da je Mesec nekada predstavljao pozornicu za
termi~ku, hemijsku i mehani~ku aktivnost velikih razmera.
Teorije vezane za evoluciju Meseca bile su prera|ene. Ali ih
nisu preradili nau~nici nego same stene sa Meseca. Mesec je sada
postao "nekada{nja mala `iva planeta", a ne vi{e "mrtva plane-
ta". I bez obzira na to {to njena spoljna aktivnost izgleda kao da
je zamrla postoje spekulacije da je unutra{njost Meseca jo{ uvek
aktivna.
U ovom trenutku nije jo{ uvek jasno odakle je do{ao taj
"`ivot" Meseca.
Ironija je da su nau~nici pre po~etka Apolo programa imali tri
osnovne teorije u pogledu nastanka Meseca. Prva, da je Mesec
stigao iz spoljnog svemira i nekako dospeo u svoju sada{nju
orbitu. Druga, Mesec je komadi} koji se odlomio od Zemlje i
u{ao u svoju sada{nju orbitu. Tre}a, Mesec je nastao sabijanjem
manjih komadi}a materijala iz svemira. ^udno je da nau~nici
nisu nikada bili sigurni u to da li su prva i druga teorija uop{te
fizi~ki mogu}e. I Apolo-program se zavr{io, a nau~nici se nisu
pribli`ili re{enju problema; iako stene daju neko obja{njenje o
62
sastavu Meseca, one su izazvale veliku misteriju po pitanju svog
nastanka i formiranja.
Tako je pitanje porekla Meseca pro{lo od stava pogre{nog
razumevanja pre istra`ivanja do nemogu}nosti obja{njenja
nakon istra`ivanja.
Saturn
Letilica "Vojad`er" je 25. avgusta 1981. godine proletela
pored Saturna. Ponovo su ~injenice izazvale smeh u vezi sa
tada{njim teorijama. Mi ne bismo bili dalje od istine o
Saturnovim prstenovima da smo smatrali kako oni predstavljaju
kolekciju peciva me|ugalakti~kih stvorenja.
Nakon istra`ivanja, nau~nici su Saturnove prstenove opisali
re~ima kao {to su "ne~uveni", "zbunjuju}i", "izlu|uju}i",
"zagonetni", i sli~no. Ono za {ta su nau~nici nekada mislili da
predstavlja sistem prstenova sa "dobro poznatom" strukturom
postalo je zbunjuju}i sistem hiljada prstenova. I Saturnovi
prstenovi su iznenada postali zbunjuju}a misterija. Nauka je opet
prizvala fiziku da to objasni. Kako su oni nastali? Kako oni me-
njaju svoj oblik?
Misterije vezane za Saturn zalaze {ire od samog nastanka ovih
prstenova. Jedna svemirska letilica je uhvatila sna`ne radio-
talase koji su bili oko milion puta sna`niji od talasa koje emituju
Saturnovi prstenovi. Ovo otkri}e je bilo toliko zbunjuju}e i
neo~ekivano da su nau~nici u to vreme mislili da su se pokvarili
instrumenti letilice. Ti radio-talasi su ostali nere{ena misterija
sve do danas upravo kao i sami prstenovi.
Neki smatraju da }e pro}i godine dok nau~nici objasne sve
ono na {ta su nai{li tokom istra`ivanja Saturna i njegovih prste-
63
nova. Neki nisu nastrojeni tako optimisti~ki i smatraju da ih
ne}emo nikada mo}i objasniti.
Uran
Letilica "Vojad`er 2" je 24. januara 1986. godine, nakon osam
godina putovanja i pre|enih pet milijardi kilometara, proletela
na udaljenosti od oko 80.000 kilometara od Urana. Informacije
koje su dospele do Zemlje, jo{ jednom su pokazale samo to da
mi zaista malo znamo o fizici kosmosa.
Ni Uran tako|e nije ni{ta manje od jedne velike zagonetke.
Ta planeta le`i na svom boku; umesto svog ekvatora, jedan od
njegovih polarnih regiona je okrenut prema Suncu. Dodatna
enigma jeste to da je severni pol Urana udaljen 55 stepeni od
severnog magnetnog pola; kod Zemlje ta udaljenost iznosi samo
oko 12 stepeni.
Od pet glavnih satelita koji okru`uju Uran, jedan je naro~ito
specifi~an. Satelit pod imenom Umbrail zapanjio je nau~nike. I
dok druga ~etiri satelita imaju duge grebene, gle~erske tokove i
duboke useke koji predstavljaju znakove unutra{nje aktivnosti,
satelit Umbrail nema ni{ta od toga. Izjava doktora Laurensa
Soderbloma (Laurence A. Soderblom) odra`ava zbunjenost
nau~nika po tom pitanju: "Stisnut izme|u objekata koji su vrlo
aktivni postoji jedan (Umbrail) koji je veoma taman i veoma star
i neaktivan." On tako|e ukazuje na to da su nau~nici bili sve
vreme neuspe{ni u obja{njavanju za{to je Umbrail tako razli~it
od drugih satelita.
Nakon posmatranja fotografija jednog od slede}ih satelita
Urana, zvanog Miranda, nau~nici su ga opisali kao jedan od naj-
tamnijih svetova u na{em Sun~evom sistemu. Njegove osobine
64
su zbunjuju}e kao i u slu~aju Umbraila, s tim {to su jo{ upadljivi-
je.
Dr Edvard Ston (Edward C. Stone) sa Instituta tehnologije
Kolumbija sumirao je to na slede}i na~in: "Uranov sistem je pot-
puno druga~iji od bilo ~ega {to smo do sada videli."
Porazno iskustvo
Da li je mogu}e da je na{e razumevanje kosmolo{ke fizike u
ovim danima velikog tehnolo{kog napretka, jo{ uvek toliko
plitko da mi ne mo`emo adekvatno objasniti neka otkri}a u
na{em vlastitom Sun~evom sistemu? Ako uz to dodamo novu
muku na ranu, Saturn i Uran sami po sebi jo{ vi{e razaraju ve}
osporene teorije. Istra`ivanje tih planeta pokazuje da postoje
fenomeni u na{em Sun~evom sistemu koji prkose postoje}im
obja{njenjima ~ak i nakon njihovog otkri}a. To jest, ne samo da
oni osporavaju postoje}e teorije nego je i na{e celokupno znanje
o nauci nedovoljno da objasni neke postoje}e fenomene. A mi
govorimo o fenomenima koji su relativno blizu nas - ne milione
ili milijarde svetlosnih godina daleko od nas. Mi govorimo o
doga|ajima u na{em sopstvenom vremenu, a ne o dalekoj
pro{losti univerzuma.
Pitanja koja su dovela do razo~aranja i zabrinutosti pri
prou~avanju na{eg Sun~evog sistema posta}e jasnija u slede}em
poglavlju.
65
 menijih instrumenata. On tako|e sadr`i planete, zvezde,
ogromne galaksije koje se prostiru du` vi{e hiljada svetlosnih
godina u svemiru - od kojih se neke ~ine tako daleko od Zemlje
da izgledaju kao ta~kice na nebu. Zakoni prirode su tako slo`eni
UNIVERZUM da podr`avaju milione `ivotnih oblika na na{oj planeti, dok u
isto vreme odr`avaju celokupnost kosmosa kao celine. Bilo bi
te{ko, ako ne i nemogu}e, za najinteligentnija ljudska bi}a da ~ak
i zamisle slo`eniji sistem koji bi mogao da nastane od bilo ~ega
{to oni znaju.
I kako savremeni ~ovek sve vi{e u~i, on po~inje da uvi|a jedva
vrh ledenog brega u pogledu slo`enosti prirodnih zakona.
Nedoku~ivi
Postoje ljudi koji ceo svoj `ivot posve}uju otkrivanju i
prou~avanju zakona prirode. Lekari prou~avaju medicinu.
Do danas su na{a svemirska istra`ivanja, sa posadom ili bez
Astronomi prou~avaju nebesa. Biolozi prou~avaju veliki broj
nje, otkrila svet intrigantnih, kompleksnih, zbunjuju}ih, fasci-
`ivih bi}a. Fizi~ari prou~avaju zakone prirode koji upravljaju
nantnih i ~ak strahopo{tovanja vrednih fenomena. Bez obzira na
kosmosom, pa sve do onih koji upravljaju doga|ajima na kvan-
to da li ih mi razumemo ili ne, univerzum u kojem `ivimo izgle-
tnom nivou. Spisak se nastavlja. Ipak, nijedan od tih napora nije
da kao veoma organizovan sistem ili grupa manjih sistema koji
doveo do toga da se stiglo do potpunog znanja o nekom pred-
funkcioni{u u harmoniji. Svaka od njegovih komponenti
metu. To se jo{ nije desilo. Neko mo`e pomisliti da nakon svih
funkcioni{e u okviru veoma slo`enih, preciznih i jasno defi-
nau~nih otkri}a, dostignu}a i unapre|enja u XX veku, takvo pot-
nisanih prirodnih zakona. Ako tako ne bi bilo, univerzum ne bi
puno znanje le`i u nekoj vidljivoj budu}nosti. Ali to nije slu~aj.
mogao opstati kao takav, veoma slo`en, tokom dugog perioda,
U mnogim slu~ajevima je upravo suprotno. Neke grane nauke
sigurno ne tokom milijardi godina. Kada bi zakoni gravitacije
izgleda da postaju sve neuhvatljivije kako se dalje razvijaju. To
prestali da funkcioni{u tokom samo jednog trenutka, sva
je konstatovano za fizi~ki svet koji se mo`e "videti i dodirnuti",
nebeska tela koja se kre}u po orbitama promenila bi svoje
a {ta tek da ka`emo za duhovni aspekt.
orbite. To bi za `ivot na Zemlji bilo katastrofalno. Kada bi
Inteligentan ~ovek postavlja danas sebi pitanje: "Kako je
sna`ne sile koje dr`e zajedno subatomske ~estice prestale da
nastala sva ta fascinantna slo`enost?"
deluju, sva materija u svemiru bi se raspala. O~igledno, prirodni
zakoni funkcioni{u svakog trenutka u toku svakog dana sa
najve}om precizno{}u.
Na{ univerzum sadr`i atomske i subatomske ~estice koje nisu
vidljive golim okom, a nekad nisu vidljive ni uz pomo} najsavre-

66 67
 "Veliki prasak"?
Postoji teorija koju su nau~nici generalno prihvatili i koja se
zove "Veliki prasak". Ta teorija nema nikakve veze sa nekim
ustankom. Nakon zavr{etka svakog ustanka ostaju uni{tenje i
pusto{. Ali nakon zavr{etka ovog pretpostavljenog "Velikog
praska", navodno su nastali prosti gasovi koji su nekako
evoluirali u visoko organizovan i slo`en svemir. Kako?
Zastupnici "Velikog praska" smatraju da je univerzum nastao
pre deset do dvadeset milijardi godina. Tada se desilo da je
"ne{to" eksplodiralo. Od tada se univerzum {iri. Sve je u njemu
evoluiralo od ostataka te eksplozije.
Da vidimo da li se to mo`e objasniti. Uprkos ~injenici da
svaka vrsta eksplozije koju bismo izazvali ne bi proizvela ni{ta
drugo osim haosa i destrukcije, nama se ka`e, suprotno svakoj
logici, da je eksplozija bila po~etak procesa formiranja
neverovatno slo`enog sistema koji mi nazivamo univerzum. [ta
biste pomislili ako bi vam neko rekao da }e eksplozija Rubikove
kocke dovesti do nastanka jo{ slo`enije kocke? Najnormalnije je
shvatanje da }e eksplozija izazvati stanje raspar~avanja i
nesre|enosti. Nakon {to sistem rasturimo, zar nije apsurdno
o~ekivati da }e iz dobijenog haosa nastati slo`eniji i organizo-
vaniji sistem od prvobitnog? Kada razmi{ljamo o doga|ajima
posle eksplozije, nerealno je o~ekivati da sistem zadr`i ~ak i
prethodni nivo slo`enosti, a kamoli da evoluira u ne{to mnogo
slo`enije.
Evo jednog primera: ako uzmete svaki {raf, zavrtanj i druge
delove potrebne za konstrukciju automobila i stavite ih preko
bombe, a zatim aktivirate bombu, da li biste ikada o~ekivali da
}e nakon eksplozije do}i do slu~ajnog formiranja automobila?
Koliko puta bi trebalo poku{ati sa eksplozijom svih delova da bi
nastao funkcionalan auto? Petnaest miliona puta? Sedamnaest
68
miliona puta? Ili mislite da se to ne}e nikada desiti? Sigurno je
da }e svi delovi formirati druga~iji raspored i oblik nakon svake
eksplozije - raspored koji bi mo`da inspirisao nekog apstraktnog
umetnika. A mo`da biste i vi bili inspirisani da ka`ete: "Gde je
metla?" Ali misliti da biste nakon toga mogli eventualno da
u|ete u kola i malo se provozate zna~i potpuno negiranje zakona
verovatno}e sa aspekta inteligentnog dizajna. Ako izazovete
eksploziju delova automobila, sve {to }ete ikada dobiti jeste
gomila otpada. A mo`da i nekoliko modrica na glavi od razba-
canih delova. Ali to je to.
Nau~no prihva}ena teorija nastanka i evolucije na{eg uni-
verzuma ka`e, u stvari, da ako vi izazovete eksploziju delova
automobila dobi}ete ne{to mnogo vi{e od automobila - mo`ete
slu~ajno dobiti supersoni~ni avion ili svemirski brod! To je bolja
pri~a od one koju vam pri~aju trgovci automobila.
Neprihvatljivo od same nauke
Ako smatrate da ideja da haos mo`e slu~ajno proizvesti diza-
jn i organizaciju nema smisla, onda vam ~estitamo! Vi imate ta-
lenta za termodinamiku. Drugi zakon termodinamike ka`e da se
korisna energija smanjuje, tako da se stanje ure|enosti pretvara
u stanje neure|enosti i, kona~no, u stanje neorganizovanosti i
raspada. Stav da "Veliki prasak" mo`e biti za~etak univerzuma
kao {to je na{ predstavlja direktno kr{enje tog zakona. U sce-
nariju "Velikog praska", u kome ure|enost ne ide u haos, de{ava
se upravo suprotno - haos ne samo da se pretvara u organizaciju
nego i u fascinantan sistem nezamislive slo`enosti. To o~igledno
nije u skladu sa nau~nim principima i sigurno nije u skladu sa
logikom.
69
 Kada se suo~e sa Drugim zakonom termodinamike koji se
suprotstavlja evoluciji `ivota, mnogi nau~nici odgovaraju da se
on ne mo`e primeniti na "otvoren sistem". Zemlja je, ka`u oni,
otvoren sistem tako da je pod uticajem sistema iz svemira. Ali
hajde da prihvatimo da se ovaj zakon ne mo`e koristiti protiv
argumenta o navodnoj evoluciji `ivota na Zemlji. (Mi smo ve}
govorili o `ivotu na Zemlji sa aspekta genetike i svemirskih
istra`ivanja.) Me|utim, kako odbaciti Drugi zakon termodi-
namike na nivou celog univerzuma? Ceo univerzum ne mo`e biti
otvoren sistem - ne postoji sistem izvan njega koji bi mogao da
uti~e na njega. ^ak i kad bismo otkrili "druge univerzume"
(sa~injene od antimaterije, na primer), to i dalje ne bi ~inilo na{
univerzum otvorenim sistemom. Sve {to otkrivamo postaje deo
"velike slike" na{eg celog univerzuma, ili dela jednog velikog
superuniverzuma. Pa kada sve razmotrimo, mi se neizbe`no
susre}emo sa jednim velikim zatvorenim sistemom. Kako je taj
celokupan sistem postao funkcionalna ma{ina nezamislive per-
fekcije slu~ajnim procesom?
Odgovor glasi: on nije nastao slu~ajno, jer to nije mogao. Ne
postoji bilo kakva logi~ka ili nau~na osnova da se univerzum
razvije iz haosa. Takav doga|aj zahteva "spoljnu" silu. A po{to
smo mi ve} uklju~ili bukvalo "sve" u na{u definiciju "univerzu-
ma", to ne postoji spoljna sila koja bi preostala. Iz toga sledi: da
po{to na{ univerzum postoji i predstavlja veoma slo`en sistem,
jedina mogu}nost za njegov nastanak mo`e do}i pomo}u sile
koja nije ograni~ena na{im fizi~kim svetom. Ukratko, mi govo-
rimo o sili koja nije sli~na ni~emu {to mi znamo na fizi~kom ili
nau~nom nivou - nego ne~em {to pripada duhovnom domenu.
Mo`da je upravo to taj duhovni aspekt, ta jedina ispravna
logi~ka opcija koju nau~nici poku{avaju da izbegnu.
Za trenutak }emo zaobi}i analizu duhovnih implikacija na{eg
fizi~kog univerzuma i obrati}emo pa`nju na ne{to {to je ovde
70
va`no: da struktura na{eg univerzuma, kao i genetika, pokazuje
visok stepen inteligencije i prefinjenosti u svom dizajnu i pri-
meni. Mo`da je inteligencija koja se ovde zahteva tako
neizbe`na da neki pojedinci jednostavno smatraju da je to
neverovatno za razmatranje. Ali pripisivati slepom slu~aju
superfenomenalan podvig u razvoju na{eg univerzuma nije
odgovor. Osim {to to nije nau~no, to izgleda i neozbiljno i ispod
svakog nivoa razmi{ljanja. O~igledno je da ne postoji dokaz koji
bi podupro takav doga|aj. Samo postojanje na{eg univerzuma
nije dokaz da je on nastao slu~ajno. Ako ni{ta drugo, na{ uni-
verzum pokazuje sve naznake da je dizajniran pomo}u inteligen-
cije. Ako uzmete da prou~avate bilo koju granu nauke, bez veli-
kih naprezanja uo~i}ete inteligenciju u dizajnu i primeni prirod-
nih zakona na svakom nivou. Zato je mnogo nau~nije uzeti u
obzir to nego prihvatiti fantaziju koja se ne mo`e nau~no i logi~ki
opravdati.
Dupli standard
Sada se vra}amo na ne{to {to smo pomenuli u prethodnom
poglavlju - "dupli standard" u logici pomo}u kojeg neki ljudi pri-
hvataju nau~ne teorije.
Kada laik prihvati teoriju o evoluciji bez posedovanja znanja
o njoj, on svoje poverenje i veru o~igledno poklanja onima koji
iznose tu teoriju. To poverenje se nekada izra`ava re~ima: "Oni
su nau~nici, oni znaju o ~emu pri~aju." I to je ta vrsta slepog po-
verenja na kojoj se zasniva logika laika u odnosu na nauku koja
je druga~ija od one koju svakodnevno primenjuje u `ivotu.
Kako to?
Prema podacima do kojih se do{lo prilikom ispitivanja svih
planeta i satelita u na{em Sun~evom sistemu, kao {to je istaknu-
71
to u prethodnim poglavljima, pokazano je da je teorija evolucije
prepuna neobja{njenih zagonetki, misterija i kontradikcija. Neka
od tih otkri}a nalaze se izvan sada{njeg razumevanja nauke.
Neka se nalaze ~ak i izvan bilo ~ega {to smo o~ekivali da }emo
razumeti u godinama koje su pred nama. [tavi{e, neke pojave
izvan na{eg Sun~evog sistema su tako zbunjuju}e da ih nau~nici
mogu objasniti samo pomo}u nepoznatih entiteta kao {to su crne
rupe i kvazari, koji su sami po sebi samo teoretski pojmovi. Neke
pojave izvan na{eg Sun~evog sistema ne mogu se objasniti ~ak ni
pomo}u teorijske nauke. Neke pojave na kvantnom nivou su
tako zbunjuju}e da jednostavno prkose savremenom
razumevanju i logici.
Kako to da kada nau~nici po~nu da obja{njavaju "kako je sve
to nastalo", oni ostavljaju utisak da potpuno razumeju prirodne
zakone koji upravljaju celokupnim univerzumom tokom pret-
postavljenih vi{e milijardi godina? Zar ne bi trebalo da neko
najpre ima besprekorno razumevanje onoga {to se de{ava u nje-
govom vlastitom "dvori{tu", na{em Sun~evom sistemu, pre nego
{to krene da obja{njava mehanizme za ceo univerzum? Svakako
je ceo univerzum mnogo slo`eniji od na{eg "malog i slaba{nog"
Sun~evog sistema. I zar ne bi trebalo da takvi "eksperti" imaju
besprekorno znanje o kvantnoj mehanici, kao i o mehanici uda-
ljenih nebeskih tela koja danas posmatraju pre nego {to
poku{aju da opi{u doga|aje koji su navodno doveli do nastanka
svih tih entiteta pre vi{e milijardi godina? Sigurno je da se
doga|aji od pre vi{e milijardi godina ne mogu lak{e objasniti
nego doga|aji koje danas posmatramo. Kako onda neko mo`e
ozbiljno tvrditi da razume kako se na{ univerzum razvio u svoje
sada{nje stanje?
Mo`da bi trebalo da se bolje upoznamo sa dimenzijama na{eg
univerzuma da bi to pitanje imalo svoju odgovaraju}u perspek-
tivu:
72
Pre~nik na{eg Sunca iznosi 1,4 milion kilometara. Na{ Sun~ev
sistem ima pre~nik od oko 14,5 milijardi kilometara. Na{i najbli`i
susedi izvan Sun~evog sistema su zvezde Proksima i Alfa
Kentauri koje su od nas udaljene ~etiri svetlosne godine. (Jedna
svetlosna godina iznosi oko 10 miliona kilometara, rastojanje
koje svetlost prevali pri brzini od 300.000 kilometara u sekundu
u toku jedne godine.) To su samo dve od milijardi zvezda koje
sa~injavaju na{u galaksiju Mle~ni put. Za prose~nu galaksiju se
veruje da ima pre~nik od oko 100.000 svetlosnih godina. Mle~ni
put je samo jedna galaksija u lokalnoj grupi od 30 galaksija koje
zauzimaju oko tri miliona svetlosnih godina; ako biste se kretali
ovom neverovatno velikom brzinom svetlosti trebalo bi vam oko
tri miliona godina da pro|ete samo ovu lokalnu grupu od 30
galaksija.
Procenjuje se da postoji bar deset milijardi galaksija u uni-
verzumu.
Kada na trenutak razmislite o tim razmerama po~injete da sa
strahopo{tovanjem gledate na to mesto koje obi~no nazivamo
na{im univerzumom.
A onda kad ~ujemo za teorije o postojanju fenomena za koje
se veruje da se nalaze daleko u svemiru - crne rupe, supernove,
kvazari, pulsari, neutronske zvezde - po~injemo shvatati da
"drugi kraj" univerzuma nije samo veoma daleko nego da
tako|e sadr`i ~uda za koja se pre nekoliko godina smatralo da se
nalaze negde izme|u nau~ne fantastike i apsurda. ^ak i danas,
ve}ina od tih objekata je spekulativna i daleko je od jasnog
razumevanja.
Da li je to univerzum koji je nastao kroz seriju slu~ajnih
doga|aja pre vi{e milijardi godina? I ko je izmislio takav kon-
cept? Da li su ga izmislili isti ljudi koji su nam ponudili "dobre"
odgovore o na{em Sun~evom sistemu?
73
 Mi jo{ uvek ne razumemo kako funkcioni{u fenomeni koji su
daleko u svemiru. Mi jo{ uvek ne razumemo u potpunosti kako
funkcioni{e na{ Sun~ev sistem. Mi jo{ uvek u potpunosti ne
razumemo kako funkcioni{e na{a planeta Zemlja. Mi jo{ uvek u
potpunosti ne razumemo kako funkcioni{u bezbrojni `ivi orga-
nizmi na na{oj planeti. Mi jo{ uvek u potpunosti ne razumemo
kako funkcioni{u ~ak i neki si}u{ni organizmi kao {to su bakte-
rije i ogroman broj virusa. Mi jo{ uvek u potpunosti ne
razumemo kako funkcioni{u subatomske ~estice koje su toliko
va`ne za na{e postojanje. Ali mi nekako razumemo procese koji
su navodno uzrokovali da sve to nastane pre vi{e milijardi godi-
na i da evoluira. Da li nas to neko vu~e za nos?
Kako neko od nau~nika mo`e jednostavno prihvatiti teorije o
nastanku univerzuma, tako nezamislivih dimenzija i slo`enosti, i
to onih istih nau~nika koji su zbunjeni svakog puta kada pomo}u
letilica dobiju informacije o nekom delu svemira? Kako neko
mo`e prihvatiti teorije o nastanku univerzuma, koje
podrazumevaju i nastanak osnovnih elemenata materije, kada se
jo{ uvek nedovoljno zna o samim tim elementima? Zar nije
o~igledno da je na{e razumevanje univerzuma plitko, u najbo-
ljem slu~aju?
Pusti pri~u - gde je logika?
Nastaje veliki problem kada se prihvati koncept o duplim
standardima. Najve}a misterija od svih jeste ta kako neki ljudi
veruju u takve nau~ne teorije, a kada do|e do istih situacija u
prakti~nom `ivotu, oni uo~avaju jasnu apsurdnost takvih teorija.
Zamislite da vam mehani~ar tri sata obja{njava kako va{ bicikl
funkcioni{e i tom prilikom ga rastavlja na delove. On vam do
pojedinosti opisuje kako rade zup~anici i drugi delovi, kako
74
deluju trenje, sila akcije i reakcije itd., a onda vam ka`e kako je
va{ bicikl izuzetno lep. I onda vi mo`da po`elite da ponovo ras-
tavite svoj bicikl i jo{ bolje se upoznate sa njim. No da li }ete
koristiti tu istu "mehaniku" kada budete rastavljali svoj auto? Ili
jo{ bolje: da li }ete pomo}u te iste mehanike obja{njavati proces
letenja aviona? Ko u svom umu ne}e re}i: "Bilo bi nepo{teno i
nekorektno re}i da neko ko se ne razume u bicikle govori o
avionima i drugim slo`enim sistemima." Mnogi ljudi ne razume-
ju kako lete njihovi papirni zmajevi, a upu{taju se u obja{njenje
kako lete avioni.
Zar onda nije ~udno kada nau~nici pri~aju o nastanku i
funkcionisanju ogromnog i veoma slo`enog univerzuma, koji
navodno postoji vi{e milijardi godina, a jo{ uvek ne razumeju
pitanja vezana za na{ Sun~ev sistem? Kako mogu nau~nici koji
slabo poznaju zakone po kojima funkcioni{e na{ Sun~ev sistem
biti tako sigurni u razumevanje sila koje tako dugo pokre}u ceo
na{ univerzum?
Odgovor je, naravno, taj da nau~nici o~igledno nemaju adek-
vatno razumevanje u vezi sa procesima koji se danas odvijaju u
na{em univerzumu, a jo{ manje znaju o procesima koji su se
nekada odvijali. Pored toga, olako prihvatanje teorija o nastanku
i evoluciji na{eg univerzuma pokazuje samo to koliki nivo tole-
rancije postoji u pogre{nom obja{njavanju nau~nih pitanja koji-
ma se u prakti~nom `ivotu prilazi na potpuno druga~iji na~in. I
tako se uspostavljaju dupli standardi - a to nije osobina nauke i
nau~nog mi{ljenja. Mo`da takav stav zavisi od li~nih gledi{ta i
mi{ljenja. Me|utim, kada se krene u traganje za istinom, takva
vrsta pristupa postaje potpuno neadekvatna. ^injenice se ne}e
menjati u zavisnosti od ne~ijih ose}anja. Istina se - osobito u
nau~nim pitanjima - najbolje mo`e dosti}i kroz ~iste dokaze i
jasnu logiku.
75

PSIHOLO[KI ASPEKT
Ovo poglavlje u celosti predstavlja samo jedno mi{ljenje
Razli~ite kategorije
Ja verujem da postoji veliki broj razloga zbog kojih neko pri-
hvata evoluciju. Dupli standardi laika sigurno predstavljaju
razlog za ve}inu koja jednostavno veruje nau~nicima. Drugi
imaju neke druge razloge. ^ak i nau~nici imaju vlastite razloge.
Ovo poglavlje }e poku{ati da objasni neke od tih razloga.
Laici
Kada su uklju~ene emocije, ~ovekov um je sklon da prihvati
kao logi~no ono {to je nelogi~no. To jest, jedno stanje ispunjeno
emocijama - te`nja za ostvarivanjem materijalne dobiti, `elja za
fizi~kim u`ivanjem, ili traganje za ne~im {to }e jednostavno
dovesti do uzbu|enja - mo`e uzrokovati da logika ili stav prema
realnosti budu iskrivljeni. To je o~igledno u na~inu na koji pos-
tupaju kriminalci. Postoji razlika u postupanju prema onima koji
namerno ~ine kriminalna dela i prema onima koji nenamerno
76
u~ine ne{to sli~no. Dru{tvo vidi prve postupke kao krvne delik-
te, nemilosrdna dela; druge vidi kao postupke u~injene zbog
(mo`da trenutnog) trenutka slabosti odre|ene individue. Iako je
u oba slu~aja re~ o grubim prekr{ajima, {ta je uzrok da krvni
delikt u~ini ~ovek koji se u tom trenutku ne nalazi u stanju afek-
ta, dok ista individua malo kasnije donosi potpuno druga~ije
odluke u `ivotu. Da li takav tip pona{anja, bez obzira na to
koliko ekstreman bio, pokazuje da logi~ki na~in razmi{ljanja i
predstava o realnosti mogu zaista biti poreme}eni pod uticajem
emocija.
Isti proces - poreme}aj predstave o realnosti izazvan emoci-
jama - odvija se i u okolnostima u kojima uticaj emocija nije tako
o~igledan. Termin koji se tada koristi - naro~ito u politici - jeste
"pitanje interesa". Neki ljudi na odgovornim polo`ajima ili u
pravosudnom sistemu nisu li~no uklju~eni u podru~ja koja su
povezana sa njihovim poslom. Ako neko misli da su ti ljudi
nepo{teni, onda je on ili neupu}en u njihov posao, ili nije pot-
puno oslobo|en takvih sumnji. To {to oni nisu li~no uklju~eni u
odre|ena podru~ja mo`e predstavljati neki vid za{tite da njihove
odluke ne budu pod uticajem emocija. Jake emocije ponekad
jednostavno iskrive sliku o realnosti, a u drugim slu~ajevima
izazivaju potpuno nepo{ten pristup. U bilo kom slu~aju, rezultat
mo`e biti emocijama izazvano stanje koje isklju~uje po{tenje i
objektivnu procenu.
Uzbudljivost
Tako, ja verujem, postoji proces koji omogu}ava nekim laici-
ma da prihvate evoluciju. ^esto se u medijima iznosi ova teorija,
kao i nau~nici koji je podupiru, ostavljaju}i utisak da je verova-
nje u evoluciju mo`da "u redu" ili "u skladu sa", daju}i toj teori-
77
ji odre|en stepen uzbudljivosti i atrakcije, {to je prihvatljivo
mnogima koji jednostavno `ele da budu "u redu". I kada se
evolucija tako izreklamira, onda zaista nije potrebno upotrebiti
mnogo "logike" za ube|ivanje, a ova teorija se onda prihvata
vi{e na osnovu ma{te nego na osnovu sna`nih ~injenica. Dalje,
postoji mnogo toga "neuverljivog" u osporavanju te teorije
po{to su oni ve} prihvatili "logiku" koja im je servirana.
Nau~nik
Mada su tako|e osetljivi na napred iznete emocije, nau~nici
nekad imaju dodatne razloge ili podsticaje za "verovanje" ili
uspostavljanje verovanja u evoluciju. Ti razlozi ili podsticaji su
slede}i:
Birokratija
Birokratija je ra{irena isto kao i samoodbrana. Ona sigurno
nema nikakve veze sa dono{enjem efikasnih i logi~kih odluka.
Ipak, ona ~ak diktira vo|enje politike u nekim od najmo}nijih
organizacija. Mnoge agencije u SAD i lokalne vlade imaju
birokratiju koja o~igledno deluje suprotno njihovim ciljevima.
Ali ta biroktatija postoji i pored svega. Za{to? Zar ti ljudi nisu
dovoljno inteligentni da znaju kako "sistem" mnogo te`e
funkcioni{e na taj na~in?
O~igledno da poznavanje ne~ega {to ne funkcioni{e nije
dovoljno da podstakne promene u nekim slu~ajevima. Bez
ikakvog logi~nog ili moralnog opravdanja, sitna sebi~na korist
koju neki pojedinci mogu ostvariti mo`e biti dovoljna za izbega-
vanje promena u stavu. Da li nau~nici imaju takav tip pona{anja?
78
Moralnost
Sa moralne ta~ke gledi{ta, ja ne verujem da su nau~ni stavovi
po bilo ~emu druga~iji od stavova u drugim profesijama. Ako
otkrijete da je {ef nekog velikog preduze}a falsifikovao izvesne
podatke radi ostvarivanja profita ili koristi, lo{e upravljao fon-
dovima, ili uzimao novac od penzijskog fonda, da li }e vas to
iznenaditi? Da li bi vas iznenadilo ako bi te optu`be bile upu}ene
slu`beniku preduze}a? Ili politi~aru? Ili mo`da samom predsed-
niku dr`ave? Na `alost, to bi bilo ne{to o~ekivano i ve}ina ljudi
ne bi bila mnogo iznena|ena. Ali nije verovatno da bi veliki broj
ljudi bio iznena|en kada bi otkrio da su nau~nici bili nepo{teni
ili prevrtljivi radi profita, radi napretka svoje karijere, ili radi
priznanja svojih kolega ili op{te javnosti. Za{to? Da li nau~nici
predstavljaju neku vrstu moralnijih ljudi od ostalog dela
dru{tva? Mo`da bi trebalo. No da li su?
Premije od osiguranja
Mada su iznosi za gotovo svaki tip osiguranja dostigli
neverovatne sume poslednjih godina, nekoliko njih su postali
veoma dramati~ni, kao {to su oni u medicini. Ti veliki iznosi do{li
su bukvalno od lekara koji nemaju veze sa nekim biznisom. Iako
na prvi pogled izgleda da nema veze sa na{om temom, to mo`e
biti direktan rezultat iste vrste zloupotrebe moralne odgo-
vornosti za koju verujem da preovladava u nau~nim krugovima.
Visoki iznosi premija od osiguranja su, naravno, uglavnom
rezultat pove}anja uspe{nosti dobijanja sudskih parnica protiv
lekara zbog njihovog nesavesnog pona{anja. Pitanje koje se
postavlja glasi: za{to su takvi oblici kr{enja zakona danas tako
~esti? Da li su pacijenti postali pametniji, pa su sada sposobni da
79
odgovornost prebace na nekoga ko tako|e pravi gre{ke? Zar su
lekari postali nemarniji? Ili nijedno od toga nije primaran uzrok,
pa se situacija mo`e pripisati propadanju eti~kih standarda koji
su nekad postojali izme|u lekara i pacijenata.
Ja verujem da je to uglavnom rezultat iskrivljenja odnosa
izme|u lekara i pacijenata. Pre nekoliko godina, lekar je bio pri-
jatelj porodice. Nekada nije bilo neuobi~ajeno da lekar do|e u
ku}u pacijenta i provede sa njim nekoliko sati. Reklama za nje-
gov rad bile su njegova profesija i velika potreba ljudi za njego-
vim radom. Dobijanje poklona u vidu novca i `elja za presti`om,
ako su postojali, sigurno nisu bili tako ~esti.
Kada bi lekar pogre{io u dijagnozi pacijenta i preporu~io
pogre{an na~in le~enja, namera da se tu`i sudu "prijatelj"
izgledala bi veoma nemoralna. Kako mo`ete tu`iti sudu nekoga
ko se iz sve snage trudi oko va{eg zdravlja? Ja znam lekara koji
je pre nekoliko godina usmrtio dete tako {to mu je dao injekciju
penicilina jer nije znao da je dete alergi~no na penicilin. Porodica
deteta ga nije nikada tu`ila sudu. Prema dana{njim standardima
ne tu`iti sudu lekara zbog nehata pod takvim uslovima bilo bi
nerazumno. Ali o~igledno, tako je nekada bilo. Pacijenti su bili
mnogo tolerantniji jer su lekari bili mnogo posve}eniji njima.
Za{to su stvari druga~ije danas? Ili je to mo`da neozbiljno
pitanje?
Za po~etak recimo da ve}ina lekara danas ne zna {ta je to
"ku}ni poziv". Samo kada ~uju taj izraz, mnogi od njih do`iv-
ljavaju stres. To je verovatno najdrasti~niji primer kako se pro-
fesija mo`e izmeniti. Ja ne verujem da su lekari u pro{losti bili
manje inteligentni da zaklju~e kako bi zaradili vi{e novca ako bi
pacijenti dolazili kod njih u ordinaciju umesto da oni idu kod
njih. O~igledno da su lekari pokazivali vi{e brige za svoje paci-
jente nego za svoj d`ep, {to je i ~inilo da lekari budu nekada ono
{to su bili. Nepotrebno je re}i da je postojalo naro~ito ose}anje
80
bliskosti izme|u lekara i pacijenta. Danas je ljudski element
gotovo nestao, a u mnogim slu~ajevima je pretvoren u ni{ta
drugo osim biznisa. Ve}inu lekara }emo danas videti da komuni-
ciraju sa pacijentima radi interesa i radi presti`a u dru{tvu, a ne
zato {to su za njih li~no zainteresovani kao prijatelji.
A onda dodajte tome sveobuhvatno moralno propadanje
dru{tva kakvo je danas i do}i }ete do slike kad mnogi jedni druge
"hvataju za gu{u". Zato je danas mnogo te`e da se pacijent
uzdr`i od tu`be sudu protiv lekara zbog i najmanje gre{ke nego
{to je to bilo nekada. Lekar nema posebno mesto u srcu pacijen-
ta zato {to pacijent nema posebno mesto u srcu lekara. Optu`iti
biznismena (lekara) zbog lo{e obavljenog posla nije nemoralno.
A ~ak i kad bi bilo, dru{tvo nije previ{e zabrinuto zbog toga.
Tako porota, koja je obi~no sastavljena od obi~nog naroda, kada
jedan takav slu~aj do|e na sud ne posmatra lekara u druga~ijem
svetlu od pacijenta. Tako mi neizbe`no zavr{avamo - ne sa manje
sudskih parnica zbog nemarno obavljenog posla, nego sa vi{e
parnica koje su dobili pacijenti.
Naravno, vi mo`ete potro{iti mnogo vremena raspravljaju}i o
tome da li lekari imaju isto "pravo" da budu gramzivi i moralno
labilni kao i ostali deo dru{tva, ili zbog prirode svoje profesije
moraju zadr`ati vi{e moralne standarde. Tako va{ odgovor mo`e
biti taj da biti gramziv ili moralno labilan nije "pravo" - to je
bolest. Vi tako|e mo`ete dodati da zapanjuju}e pove}anje broja
sudskih procesa protiv lekara zbog nemarnosti treba da bude
znak lekarima da se vrate posve}enosti i brizi za pacijente. Ali
takva rasprava prevazilazi temu ove knjige. Poenta je u tome da
zapazimo kako su lekari bili mnogo moralniji u pro{losti. Danas,
to o~igledno mnogi nisu.
Dakle, ako su gramzivost i moralno posrnu}e izmenili sliku
lekarske profesije, koja je najsvetija od svih profesija, kako bilo
ko mo`e iskreno verovati da je ijedna druga profesija
81
oslobo|ena od takvih moralnih devijacija. To je o~igledno sim- mogu}nost za tako ne{to. Konstatacija da se evolucija prihvata
bol ovog vremena. Lekarska profesija verovatno ne predstavlja bez provere, kao {to je istaknuto ovde i u drugim publikacijama,
ni{ta drugo nego simptom na{eg moralno bolesnog dru{tva. o~igledno ukazuje na gre{ku ili prevaru. Ja sam samo izneo neke
Te{ko je zamisliti da nau~nici mogu biti imuni od te epidemije. od mogu}ih uzroka.

"Kult"

[ta sve mo`e biti najja~i motiv u odre|enim situacijama, kako

za nau~nike tako i za laike, u prihvatanju ili odobravanju evolu-
cije, verovatno je najte`e objasniti - fanatizam, odsustvo bilo
kakve o~igledne li~ne koristi, verovanje da na{im univerzumom
jednostavno ne upravlja Vrhovno Bi}e.
Emocionalni proces koji je uklju~en u dono{enje takvih
sna`nih odluka, kako ja smatram, nije verovatno druga~iji od
nekih fanati~nih kultnih pokreta, mada su kultni pokreti obi~no
mnogo ekstremniji. Pod takvim okolnostima, pogre{ni ideali
dobijaju zamah uglavnom pre kao rezultat jakih li~nih motiva i
naklonosti, nego na uravnote`enoj logici. Pripadnost fanati~nim
kultovima dovela je mnoge do ekstrema kao {to je samoubistvo.
Kada individua do|e pod tako sna`an uticaj, ono {to prose~na
osoba vidi kao objektivno rezonovanje prestaje da igra
odlu~uju}u ulogu u razmi{ljanju doti~ne individue. A ako se
dogodi da takav uticaj predstavlja koren za verovanje u evoluci-
ju, od kakve je koristi opovrgavanje te teorije? Mi o~igledno
vodimo borbu na psiholo{kom planu, a ne na nau~nom.

Vi{e od puke verovatno}e

Molio bih vas da zapazite kako ja ne tvrdim da nau~nici mora-

ju biti krivi zbog gre{aka ili prevara samo zato {to postoji

82 83
 poga|a oko tri miliona ljudi godi{nje i izaziva sterilnost kod oko
11.000 `ena godi{nje.
Poznato je vi{e od 25 bolesti koje se {ire seksualnim kontak-
tom.
VENERI^NE BOLESTI Bar neke od bolesti koje su prenesene seksualnim kontaktom
dobile su razmere epidemije kao rezultat promiskuitetnog seksa
(predbra~nog i vanbra~nog). Neki eksperti se sla`u u tome da je
monogamija (brak sa jednom osobom suprotnog pola tokom
celog `ivota) jedini na~in da se suzbije ova epidemija.
"Seksualna revolucija" nije ipak ono {to se mislilo da jeste.
"Slobodan seks" nije sasvim slobodan - njegova cena je previso-
Previd?
ka.
Mada se brojna pitanja direktno ili indirektno ti~u teorije
evolucije, evolucionisti potpuno zapostavljaju mnoga od njih.
Evoluciona enigma
Veneri~ne bolesti, na suptilan ali ipak sna`an na~in, predstavlja-
ju jedno takvo pitanje. I sa gledi{ta mnogih pitanja vezanih za
Pre`ivljavanje vrsta zavisi najvi{e od reprodukcije.
evoluciju koja su zasnovana na "dokazima", idu}i od onih suptil-
Monogamija nije tema za koju je "priroda" zainteresovana kada
nih, preko klimavih do nepostoje}ih, te{ko je zamisliti da je jed-
su u pitanju neki slepi mi{evi. Priroda "dopu{ta" da se vrste
nostavno do{lo do previda u izostavljanju takvih tema u diskusi-
reprodukuju u svakoj prilici i kad god je to mogu}e. Da li se onda
jama o evoluciji. Mo`da se ona zapostavljaju zato {to jednos-
mo`e zaklju~iti da je nakon navodnih "napredovanja",
tavno ukazuju na prirodu koja je dijametralno suprotna pret-
"usavr{avanja" i "eliminisanja manje prilago|enih" tokom vi{e
postavljenim mehanizmima evolucije.
milijardi godina, priroda imala dovoljno "smisla" da elimini{e
sve bolesti koje bi na bilo koji na~in spre~avale i ometale
ra|anje. Kona~no, priroda je bila dovoljno inteligentna da uvede
Epidemija
zadovoljstvo u proces reprodukcije kako bi osigurala pre`ivlja-
vanje vrsta. (Kako je u svetu prirode moglo ikad da se odredi
Prema Centru za kontrolu bolesti, sifilisom je tokom 1984.
koliki je nivo zadovoljstva potreban da bi se vrste sa~uvale,
godine bilo zara`eno 90.000 ljudi. Broj poseta lekarima zbog
zaista je bespredmetno pitanje. Biljke vr{e razmno`avanje bez
polnog herpesa, dramati~no se pove}ao sa 29.560 u 1966. godini
ikakvog zadovoljstva, ali ono se odvija.)
do 416.059 u 1983. godini. Gonoreja je pogodila oko dva miliona
I nakon {to je u~inila da se `ivot razvije do najvi{eg stepena i
ljudi u 1984. godini. Manje poznata bolest Chlamydia tracomatis
obezbedila velike mogu}nosti za podsticanje reprodukcije, priro-
84 85
da je bacila bombu - dala nam je bezbroj smrtonosnih i razornih
veneri~nih bolesti koje ne samo da nisu i{~ezle nego imaju poten-
cijal da se {ire kao vatra kada seks postane previ{e slobodan i
zloupotrebljen. Kako objasniti tako iznenadno pona{anje dela
prirode usmereno protiv reprodukcije? Kako priroda nije
"shvatila" nakon vi{e milijardi godina, kao {to je navodno to
veoma lepo u~inila u mnogim drugim aspektima, da veneri~ne
bolesti, sa biolo{ke ta~ke gledi{ta, nemaju veliku va`nost i u
direktnoj su suprotnosti sa onim {to je priroda u~inila tokom
pretpostavljenih milijardi godina. Umesto da razvija `ivot i
uklanja prepreke, priroda kao da spre~ava sve ono {to mi danas
radimo. Da li se to priroda {ali sa nama?
Sida
Verovatno najstra{nija od svih bolesti koje se prenose seksom
jeste sida ili AIDS (skra}enica od engleskog "Acquired Immune
Deficiency Syndrome" - ste~eni sindrom slabljenja imuniteta).
Sida je bolest koja napada imunolo{ki sistem i gotovo je uvek
smrtonosna. Postoje dokazi da taj virus direktno napada central-
ni nervni sistem. Bez le~enja i nege, `ivotni vek obolelog od side
procenjuje se na oko osamnaest meseci. Smrt obi~no nastupa
usled nesposobnosti bolesnikovog imunolo{kog sistema da se
odbrani od drugih bolesti i infekcija.
Jedan neverovatan podatak o ovoj smrtonosnoj bolesti jeste
to da se za nju gotovo nije ni ~ulo pre 70-ih godina XX veka.
Godine 1979. bilo je poznato samo 10 slu~ajeva obolelih od side
u SAD. Do 1986. godine, sa ukupnim brojem slu~ajeva koji je
prema{io 17.000, strah od side je stvorio paniku bezmalo svuda.
Pove}anje panike je tako veliko da neki roditelji zabranjuju svo-
joj deci da idu u {kolu, bolnice sprovode mnogo stro`iju kontrolu
86
dobrovoljnih davaoca krvi, zatvaraju se klubovi homoseksuala-
ca, pa ~ak i zastupnici predbra~nog i vanbra~nog seksa su pod
udarom vlasti. Strah od ove smrtonosne bolesti je "iza{ao iz
mraka" i prakti~no pro`eo svaki deo dru{tva.
Slede}a evoluciona enigma
Ako nam nije dovoljno ~udno to {to priroda nije spre~ila
razvoj veneri~nih bolesti, ~udno je da je priroda iznenada, nakon
tih pretpostavljenih milijardi godina "evoluiranja" i
"pobolj{avanja" `ivota, dopustila da se pojavi jo{ stra{niji ubica
ljudi - sida, virus koji, po svemu sude}i, uni{tava izuzetno savr{en
imunolo{ki sistem {to ga je priroda razvijala od po~etka vreme-
na. Takav virus bi bilo jedna od prvih stvari koje bi priroda eli-
minisala pre nego {to bi krenula napred sa "planovima" da
ispuni `ivotom celu planetu. Kako to objasniti? Priroda je
potro{ila milijarde godina u izgradnji savr{enih `ivotnih oblika.
Ona je smislila taj genijalni imunolo{ki sistem koji mo`e, i
o~igledno to ~ini, da kod mnogih zdravih ljudi uklanja prakti~no
svaki {tetan virus i bakteriju. I onda se priroda pojavila sa
bole{}u koja uni{tava imunolo{ki sistem i ubija mno{tvo ljudi.
Da li je priroda poludela?
Gde su evolucionisti?
Za{to o tome ni{ta ne ~ujemo od evolucionista? O~igledno,
ova tema je usmerena u "pogre{nom" smeru - ona opisuje priro-
du kao onu koja ima osobine suprotne mehanizmima evolucije.
A neki od njih ~ak obja{njavaju kako je priroda sposobna da
emituje poruke o moralnosti. Da li je to mogu}e?
87
 Slu~ajnost
Pogledajmo na seks, bezakonje ili ne{to drugo, pa }emo vide-
ti da ih nisu otkrile generacije koje su zapo~ele seksualnu re-
voluciju. Seks je star koliko i vreme. A veneri~ne bolesti su
verovatno isto toliko stare. Za{to je do{lo do naglih epidemija?
Da li je to samo slu~ajnost {to su se veneri~ne bolesti po~ele
naglo {iriti u vreme kada je zloupotreba seksa po~ela da se prih-
vata jednostavno kao "seksualna revolucija"? I da li je to samo
slu~ajnost {to su veneri~ne bolesti nastavile da se {ire u razmera-
ma epidemije otkako je dru{tvo nastavilo da sve neozbiljnije pri-
lazi seksu?
Homoseksualizam ne predstavlja nov fenomen. Kako ili za{to
se sida pojavila odjednom? Da li je to slu~ajnost {to se sida
pojavila u vreme kada se homoseksualizam po~eo posmatrati
samo kao jo{ jedan stil `ivota, a ne kao ne{to {to bi trebalo
"ugu{iti"? I da li je tako|e samo slu~ajnost {to je sida po~ela da
se {iri me|u heteroseksualcima (onima koji imaju seksualne
odnose sa osobama suprotnog pola) onda kada je jedan deo (he-
teroseksualnog) dru{tva po~eo da prihvata homoseksualizam
kao ~ovekovo "pravo", a ne perverziju?
Redefinisanje
Evolucija se ne mo`e konstatovati ~ak ni u samom ~inu repro-
dukcije. Ironija je u tome da ono {to je o~igledno jeste to da sek-
sualna revolucija u XX veku nije put koji vodi napred, i da dve
"bliske odrasle individue" nisu dovoljno dobar kriterijum za
izbor seksualnog pona{anja - heteroseksualizma ili homoseksu-
alizma. Takve poruke moralnom pona{anju, a ne podr{ke evolu-
88
ciji, o~igledno pozivaju na redefinisanje na{eg razumevanja
prirode kao ~isto fizi~kog fenomena.
"Vi{a priroda"
Da li je mogu}e da je ono {to nau~nici ozna~avaju "prirodom"
tokom svih ovih godina, u stvari "priroda" druge vrste - vrste
koju nije lako podvr}i nau~nom ispitivanju? I mo`da se nau~nici
dr`e svoje ~isto fizi~ke verzije prirode, pripisuju}i savr{enstvo
na{eg univerzuma i sakrivene poruke prirode slu~ajnostima i
koincidenciji samo zbog tvrdoglave re{enosti da izbegnu priz-
nanje kako na{im fizi~kim univerzumom u stvari upravlja
"Priroda" koja se nalazi daleko iznad bilo koje zamislive nauke?
Mo`da je vreme da shvatimo da postoji mnogo toga {to nau~ni
um ne mo`e da shvati kada je u pitanju na{ univerzum u odnosu
na ono {to oko mo`e da vidi. Mo`da priznanje da neki doga|aji
na{eg fizi~kog sveta mogu biti manifestacija ve}e "Prirode"
predstavlja ~in inteligentnog pristupa, intuitivnog opa`anja i
visokog stepena po{tenja. Koliko se ljudi mo`e istinski pohvaliti
kombinacijom takvih kvaliteta?
89

STVARANJE
U po~etku
Verovatno najslabiji i najnerealniji argument koji sam ~uo u
prilog stavu da je na{ univerzum star milijarde godina do{ao je
od nau~nika koji je poku{ao da ospori verovanje kako je svet
nastao pre otprilike 6.000 godina na na~in kako to Biblija opisu-
je u svom izve{taju o Stvaranju. Taj nau~nik je kazao: "Postoje
zvezde koje su milijardama svetlosnih godina udaljene od nas.
To zna~i da su svetlosnim zracima sa tih zvezda potrebne mili-
jarde godina da bi stigli do na{e Zemlje. Zar to ne zna~i da je uni-
verzum star bar nekoliko milijardi godina? Ili ako je univerzum
star otprilike samo oko 6.000 godina, zar to ne zna~i da je Bog
nekorektan i da poku{ava da nas prevari?"
Takav na~in rezonovanja je toliko pogre{an da ako bi taj
nau~nik imao mo} telekineze, on bi mogao da otvori fabriku
pereca. Ono {to je on procenio kao "nekorektnu", u stvari
ukazuje na njegovu vlastitu nekorektnu procenu i mo`da na
odsustvo sposobnosti da razmi{lja.
Na osnovu biblijskog izve{taja o Stvaranju, Bog nije stvorio
~oveka i `enu kao malu decu i ~ekao da oni porastu. Bog nije
stvorio prve biljke i `ivotinje u njihovim ranim stadijumima i
90
~ekao da oni sazreju. Za{to bi kosmi~ki zraci bili izuzetak? Jer
ako bi Bog ~ekao milijarde godina da kosmi~ki zraci dostignu
svoje krajnje destinacije, to ne bi bilo u skladu sa ostalim delima
Stvaranja. Pa tako ako su kosmi~ki zraci stvoreni u "stanju pris-
tizanja", oni ne}e izgledati kao da su dugo putovali.
Pored toga, mo`ete li zamisliti da Bog stvori ceo univerzum za
{est dana, a onda ~eka milijarde godina da kosmi~ki zraci pro-
putuju kroz univerzum? Izgledalo bi malo apsurdno.
Naravno, kada razmotrimo ~in Stvaranja celog univerzuma
postoji jo{ jedna mogu}nost. U toku [est Dana Stvaranja nisu svi
zakoni prirode, onako kako ih mi znamo, jo{ bili uspostavljeni.
^injenica da svetlost putuje brzinom svetlosti je samo zakon
prirode u na{em kompletnom univerzumu. Nije uop{te
nelogi~no da je svetlost pre nego {to su bili uspostavljeni zakoni
prirode mogla da se kre}e mnogo ve}om brzinom od one kojom
se danas kre}e. Tako|e, rastojanja za koja bi svetlosti trebalo
milijarde godina da ih danas pre|e mogla su biti prevaljena za
samo nekoliko sekundi prilikom Stvaranja. Zar je to toliko kom-
plikovano da onaj nau~nik ne bi mogao da shvati?
Briga za istinu
Slede}i "logi~an" argument prezentovao je poznati nau~nik u
svom nedeljnom televizijskom programu: "Mnogi ljudi veruju da
je na{ univerzum stvorio Bog. To nas navodi na pitanje: 'Kako je
Bog nastao?' Stoga, za{to se ne bismo sa~uvali od tog pitanja i
samo se zapitali: 'Kako je nastao na{ univerzum'?"
Ono {to ovaj nau~nik ka`e, u stvari je to da nema potrebe da
idemo korak dalje pitanjem kad mo`emo elegantno da ga elimi-
ni{emo. Utisak koji je on ostavio jeste taj da to nije pitanje na
koje se mo`e odgovoriti ta~no ili neta~no. To je vi{e stvar kako
91
vi gledate na njega. Ja smatram da ovakva vrsta "rezonovanja"
pokazuje svu neozbiljnost evolucije koju prezentuju najugledniji
~lanovi nau~ne zajednice, i da je to pristup koji nau~nike
spre~ava da naprave progres u odre|enim sferama nau~nog
istra`ivanja. Zaista je tu`no posmatrati kako neki poznat
nau~nik iskazuje takvu o~iglednu nezainteresovanost za objek-
tivno procenjivanje.
Ja `elim istaknuti u ovom poglavlju to da pitanje koje je ovaj
nau~nik hteo elegantno da elimini{e ne mo`e biti eliminisano od
nau~nog rezonovanja.
"Natprirodna nauka"
Prvo, treba zapaziti da se nau~nici u~e da prihvataju samo one
"natprirodne" ideje koje ih nadahnjuju da ostanu dosledni liniji
mi{ljenja koju slede i da veruju u vlastite stavove, kao {to }emo
videti u nastavku.
Crne rupe
Pitajte bilo kog nau~nika {ta se nalazi iza ili "u pozadini"
crnih rupa i verovatno }ete dobiti sliku sveta koja je mnogo nere-
alnija od bilo kog izmi{ljenog koncepta o nau~noj fantastici.
Recimo na po~etku da je koncept o crnim rupama jo{ uvek
samo u domenu teorije. Crne rupe su nebeska tela koja imaju
tako veliku gravitacionu silu da ni{ta, ~ak ni svetlo, ne mo`e
izbe}i dejstvo njihovog gravitacionog polja. Unutar crne rupe,
vreme se zaustavlja, nijedan sistem za komunikaciju, poznat
~oveku, ne mo`e komunicirati sa "spoljnim svetom", a objekat
koji je "usisan" ne}e zadr`ati nikakvu sli~nost sa svojim prvobit-
92
nim oblikom ili veli~inom. ^ak i prou~avanje crnih rupa izvan
njih nije mogu}no na bilo koji na~in. Po{to nije uo~eno sna`no
gravitaciono delovanje na susedne planete, crne rupe jo{ nisu
otkrivene. Ukratko, crne rupe }e verovatno ostati u domenu
teorije sve dok nam savremena tehnologija ne obezbedi metod
kojim }emo direktno dokazati i potvrditi njihovo postojanje.
Stoga ono {to le`i iza ili u pozadini crnih rupa, o~igledno nije
ni{ta drugo do nestvarna spekulacija. Pa ipak je ta spekulacija
predmet analize nauke.
Drugi univerzumi
Ponekad se mogu ~uti rasprave o univerzumima sa~injenim
od antimaterije. (Bez ula`enja u detalje, antimaterija u su{tini
predstavlja neku vrstu suprotnog oblika materije. Kada do|e do
susreta materije i antimaterije, one "neutralizuju" svojstva jedna
drugoj.) Na osnovu ~injenica, mi nismo prona{li ili dokazali pos-
tojanje takvih univerzuma. Kao i u slu~aju crnih rupa, i njihovo
razmatranje je veoma spekulativno. Ali to ne spre~ava neke
nau~nike da razmi{ljaju o mogu}nosti da one postoje.
Ista spremnost ka spekulacijama postoji kada se mnogi
nau~nici suo~e sa pitanjem: "Kako je izgledao na{ univerzum pre
"Velikog praska"? Mada }e nau~nici priznati da je ve}ina
~injenica, ako ne i sve, o svojstvima univerzuma koje su postojale
pre tog pretpostavljenog doga|aja "Velikog praska" bila
uni{tena u takvoj eksploziji, ipak postoje nau~nici koji }e
spekulisati da je takav raniji univerzum imao svojstva koja su
potpuno druga~ija od onih koje ima sada{nji univerzum. Drugim
re~ima, ne samo da tvrdnje o postojanju drugog univerzuma nisu
pojmljive nego tako|e i sam poku{aj da zamislimo univerzum
koji bi li~io na ne{to {to nam nije blisko i razumljivo. Iako je
93
takav univerzum "neprirodan" i "natprirodan", a nije ni nau~no
potvr|eno njegovo postojanje, to ne spre~ava nau~nike da o
njemu spekuli{u.
Za{to je do{lo do iznenadne promene?
Za{to se onda kada se do|e do koncepta o Bogu prekida
ve}ina nau~nih razmatranja? Sigurno je da koncept o Bogu nije
udaljeniji od nauke nego pozadina crnih rupa, univerzumi
sa~injeni od antimaterije i univerzum koji je prethodio "Velikom
prasku". [ta ako koncept o Bogu ukazuje na to da su "zakoni
prirode" potpuno druga~iji od onoga na {ta smo se mi navikli, i
ako Boga nije mogu}e nau~no opaziti i komunicirati sa Njim.
Crne rupe, drugi univerzumi i bezbroj subatomskih ~estica koje
prou~ava teoretska fizika nisu uop{te opipljivi fenomeni.
^injenica da su neki nau~ni fenomeni "nastali" na osnovu ~isto
logi~kog zaklju~ivanja, a ne na osnovu ~vrstih dokaza, nije
spre~ila da se oni ozbiljno razmatraju. ^injenica da mi jo{ uvek
ne mo`emo dokazati postojanje tih teoretskih pojmova ne
spre~ava nau~nike da ih prihvataju kao nau~ne. Tim nedokaza-
nim fenomenima, bez obzira na to koliko su spekulativni, dat je
status kao da postoje. Za{to onda koncept o Bogu, koji je
mnogo sna`nije poduprt nau~nim ~injenicama nego li drugi
takozvani nau~ni koncepti, nije uklju~en u nauku bar kao "teori-
ja"?
Spekulacije zavr{avaju tamo gde treba da po~nu
Zar ne postoji dovoljno izuzetno slo`enih fenomena u ovom
univerzumu, od mikroskopskih do makroskopskih, koji bar
94
ukazuju na razmatranje postojanja Inteligentnog Bi}a kao nji-
hovog uzroka. Ja ne govorim ovde o religiji. Ja ne govorim ovde
o slepoj fanati~noj veri. Ja govorim o opciji koja je na osnovu
logike i razuma u mogu}nosti da odgovori na mnoga nau~na
pitanja. Teorija o "Bogu" se u XX veku uzdigla mnogo iznad
drugih nau~nih teorija. Inteligentni Tvorac je postao direktno
deo nauke na osnovu logi~kog zaklju~ivanja po{to izuzetna geni-
jalnost koja se nalazi u pozadini celog univerzuma nije u skladu
sa drugim teorijama o kojima nau~nici raspravljaju. Potpuno
odbacivanje koncepta o Bogu samo zato {to je on suvi{e dugo
povezan sa religijom nije logi~no isto kao ni odbacivanje ideje o
kori{}enju to~kova na svemirskim letilicama zato {to su to~kovi
previ{e dugo povezani sa automobilima. Ako se koncept o
Inteligentnom Tvorcu manifestuje u svakom uglu nau~ne delat-
nosti, kako ga onda neko mo`e jednostavno odbaciti? Da li su
misli o Bogu zaista mnogo "religioznije" ili "spiritualnije" od
nekih stavova nau~nika o pojmovima koji se prihvataju bez ideje
kako su nastali, ili da li uop{te postoje? Ili su nau~ne spekulacije
potpuno li{ene logike i potpuno se zasnivaju na pretpostavka-
ma?
Iako se mnogi stavovi koji se nalaze u osnovi koncepta o
Bogu mogu staviti pod okrilje religije, sam koncept o Bogu je u
dana{nje vreme mnogo o~igledniji sa aspekta nau~nog
istra`ivanja nego u bilo koje drugo vreme Zemljine istorije. U
pitanju nije "me{anje nauke i religije". Nekada{nji pogre{an stav
da je Bog striktno produkt religije odbacila je nauka XX veka.
Koncept o Bogu mo`e o~igledno pro}i kroz vi{e od jednog testa
- kroz test nauke, kao i test religije. I to je ~injenica zbog koje je
koncept o Bogu pomeren iz domena filozofije mnogo vi{e ka
domenu realnosti. Posle takvih neverovatnih koncepata kao {to
su crne rupe, univerzumi koji eksplodiraju, antimaterija, neuh-
vatljive subatomske ~estice, skra}enje vremena i zakrivljenje
95
prostora, koncept o Bogu ne izgleda tako filozofski. Verovatno
postoje i drugi fenomeni koji mogu inspirisati ~oveka, ali ako su
svi oni samo delo Njegovih ruku, sam Bog se sigurno mora nala-
ziti izvan doma{aja ljudskog razumevanja, ali ne na jedan tako
filozofski na~in.
Sa svim logi~kim dokazima koji podupiru koncept o Bogu,
~injenica da neki nau~nici ne prihvataju taj koncept, ~ak ni kao
teoriju, vi{e ukazuje na pristrasno razmi{ljanje nego na logi~no
rezonovanje. Prihvatanje Boga u XX veku ne zahteva preobim-
no zaklju~ivanje. Neprihvatanje Boga dovodi do bezbroj
pogre{nih odluka.
Prepredenost nekih
Postoje trenutci, me|utim, kada ne mo`emo optu`iti
nau~nike da su zlonamerni ili potpuno nepo{teni. Njihovi
pogre{ni zaklju~ci izgledaju ponekad kao rezultat nedostatka
razumevanja onoga ~ime se bave.
Pitanja "kako je nastao univerzum" i "kako je nastao Bog", u
su{tini su ista u odnosu na nau~nike koje smo malopre pomenuli.
Prema njima, to je samo jedno pitanje manje ili vi{e. Ali ako oni
`ele da imaju dublje razumevanje tog problema, oni moraju znati
da je takav pristup neozbiljan kao i kada bismo rekli: "Pekar je
ispekao kola~", a onda neko postavio pitanje: "Ko je ispekao
pekara?" Ali za{to ne bismo eliminisali pekara i samo pitali: "Ko
je ispekao kola~?"
U su{tini je re~ o tome da kada govorimo o univerzumu, mi ne
govorimo o istoj grupi zakona koji se mogu primeniti na Boga.
Evo za{to:
"Kako je nastao univerzum" je normalno nau~no pitanje.
Ni{ta {to postoji u na{em univerzumu ne izgleda kao ve~no, niti
96
bilo {ta izgleda kao ne{to {to ima potencijal da opstane kroz
ve~nost. Postoji o~igledan fizi~ki proces u na{em univerzumu -
ra|anje, rast, sazrevanje, smrt, raspadanje, nestajanje, itd. To
mo`e stvoriti radoznalost po pitanju nastanka na{eg univerzuma
sa aspekta nauke, ali ne i filozofije. [tavi{e, takva radoznalost je
veoma va`na u prou~avanju zakona prirode. Sve drugo bi zaus-
tavilo napore u tom domenu nauke.
Uzgred, to je jedan od razloga zbog ~ega je teorija o Velikom
prasku potpuno bezna~ajna i prazna kada se razmatra pitanje
nastanka. Ona zaista ne mo`e mnogo objasniti. Ako je na{ uni-
verzum nastao preko Velikog praska, kako su onda nastale ta
masa i energija koje su izazvale eksploziju? To jest, davno pre
tog pretpostavljenog "Velikog praska", kada, gde i kako su
nastali osnovni elementi na{eg univerzuma? To pitanje ne zahte-
va od ~oveka da bude filozof ili da bude ve{t. To je normalno
nau~no pitanje na koje se mora odgovoriti ako se `eli ozbiljno
prihvatiti neka teorija. Da li je odgovor na pitanje "kako je sve
to nastalo" uni{ten u toj eksploziji? Vama nisu potrebni dokazi
ako ho}ete da nabrajate mogu}e odgovore. [ta je mogao biti
uzrok za nastanak na{eg univerzuma? Mo`da neki drugi uni-
verzum? Ali kako je nastao taj drugi univerzum? Ili je on mo`da
nastao od neke ma{ine ili monstruma koji izbacuje masu i
proizvodi energiju? Ali kako su nastali ta ma{ina ili taj mon-
strum? Nema na~ina da do|ete do odgovora ako uvek postav-
ljate pitanje: "A kako je to nastalo?"
Pored toga, u fizi~kom univerzumu baviti se takvim beskraj-
nim nizom pitanja "kako je to nastalo" izgleda sasvim zbunju-
ju}e. Mada to pitanje sadr`i odre|enu filozofsku dimenziju, ono
se bavi realnim i fizi~kim problemom. Kako je mogu}e da je tako
te{ko nau~no dokazati nastanak ne~ega tako fundamentalnog
kao {to su osnovni hemijski elemetni koji sa~injavaju sve u
na{em univerzumu? Te osnovne ~estice su tu oko nas; njihov
97
nastanak bi trebalo najlak{e objasniti. O~igledno je da nauka
nema odgovor na to pitanje. Pa zar nema ~ak ni odgovaraju}u
teoriju? To je gotovo isto kao da nemamo na~ina da odgovorimo
na pitanje kako je nastao na{ univerzum.
"Druga~iji izvor"
Mo`da je odgovor to - da ne postoji fizi~ki na~in da nastane
na{ univerzum. Fizi~ki zakoni, koji nam na sve na~ine ukazuju na
to da je na{ univerzum sa~injen od elemenata sa ograni~enim
(kona~nim) potencijalima, ukazuju na ne{to {to je neograni~eno
(beskona~no) po prirodi, a {to bi bilo izvor nastanka na{eg uni-
verzuma. Taj "izvor" ne mora biti lako razumljiv. Ipak, u svetlu
nemogu}nosti izvora koje mo`emo spoznati na fizi~kom nivou,
ovaj izvor, bez obzira na to koliko bio nerazumljiv, mora biti
jedino racionalno obja{njenje - na{ univerzum mora da je nastao
od "ne~ega" {to sâmo nije "nastalo" ni od ~ega. [tavi{e, to nije
"najbolje" ili "najverovatnije" obja{njenje; to je jedino istinski
mogu}e obja{njenje. Bi}e koje je stvorilo na{ univerzum mora
biti Ve~no bi}e. Bez toga, mi smo ostavljeni sa obja{njenjima
koja se ne mogu verifikovati ili potvrditi naukom ili logikom.
Kona~no, zdrav razum mo`e nam re}i: da bi moglo da stvori
univerzum kao {to je na{, to Bi}e mora posedovati snagu koja se
nalazi izvan svih na{ih zamisli i inteligenciju kakvu ne mo`emo
ni da shvatimo, i to Bi}e ne bi moglo biti ograni~eno ili limitira-
no na bilo koji na~in prirodnim zakonima koji vladaju u na{em
univerzumu. I tako, nakon {to sakupimo sve logi~ke zaklju~ke
zajedno dolazimo do kona~nog zaklju~ka - koncepta koji govori
o Bogu.
98
Jabuke i pomorand`e
Vidimo, dakle, da pitanje koje je postavio onaj nau~nik "kako
je nastao Bog" ne samo da nije nau~no nego ~ak nije ni filozof-
sko. Stav da "ne{to" mora nastati od "ne~ega" predstavlja samo
ograni~avanje univezuma u kojem `ivimo. Ni{ta u na{em uni-
verzumu ne mo`e postojati van okvira vremena i prostora, i ni{ta
ne mo`e postojati a da ne bude ro|eno, formirano, stvoreno, itd.
Ali kada govorimo o Bogu, koncept o "ra|anju" nije primenljiv.
Kada govorimo o Bi}u koje je stvorilo sve {to postoji, mi o~igled-
no govorimo o Krajnjem Izvoru do koga smo logi~ki do{li u tra-
ganju me|u drugim mogu}im obja{njenjima. To o~igledno zna~i
da smo mi do{li do "kraja" - i da jednostavno ne mo`e postojati
izvor izvan toga. Kao rezultat, koncepti o "stvaranju" i "ra|anju"
prestaju da postoje u toj ta~ki i postaju samo proizvodi Njegovog
Stvaranja, a On o~igledno nije ograni~en njima. Ako bi On bio
ograni~en takvim stvarima, On ne bi mogao biti izvor svega {to
postoji; ne{to bi moralo da postoji pre Njega, i mi bismo se vratili
na po~etnu poziciju. Pa tako da kada govorimo o Bogu, mi gov-
orimo o "tom Krajnjem Izvoru", Prvobitnom Izvoru, ili Krajnjoj
Egzistenciji pre Koje ni{ta drugo nije moglo da postoji. Koncept
o Bogu, dakle, ukazuje na Egzistenciju koja nije sli~na nijednoj
drugoj egzistenciji; Egzistenciju na Koju se termini "po~etak" i
"kraj" jednostavno ne mogu primeniti; Egzistenciju na Koju se
"limiti" i "granice" ne mogu primeniti; Egzistenciju od Koje sve
druge egzistencije moraju voditi poreklo; Egzistenciju tako
jedinstvenu da Njeno nepostojanje ~ak nije mogu}no.
Stoga ja ne mislim da vi mo`ete jednostavno pitati "kako je
nastao na{ univerzum" samo zato da biste se "sa~uvali" i izbegli
da pitate "kako je nastao Bog" kao {to to predla`e onaj nau~nik.
Prema poznatim zakonima prirode, na{ univerzum je morao do}i
odnekud. I bez obzira na to odakle je on kona~no do{ao, taj
99
Izvor mora biti ona vrsta Egzistencije koju smo malopre opisali.
Kao rezultat ne samo da ne mo`ete eliminisati Boga iz rasprave
o nastanku na{eg univerzuma nego i samo postojanje na{eg uni-
verzuma, ~ak i kada on ne bio tako slo`en, {to ukazuje na
Njegovu neospornu Egzistenciju. Stoga eliminisanje Tvorca uni-
verzuma iz svake rasprave o nastanku univerzuma, jednako je
TEORIJA O NI^EMU
eliminisanju drve}a iz diskusije o nastanku jabuka. Umesto da
rasvetli problem, takvo proizvoljno eliminisanje - {to ga ~ini poz-
nati nau~nik koji je verovatno veoma inteligentan - ukazuje
samo na nekorektnost, na nedostatak sposobnosti rezonovanja,
a mo`da ~ak i na nedostatak po{tovanja prema inteligenciji
Spontano stvaranje
drugih ljudi. To sigurno nije nau~ni pristup.
U o~iglednom poku{aju da Stvaranje kao delo Boga izbegnu
po svaku cenu, neki su prihvatili "stvaranje" druge vrste. Mada
je nau~nici nisu ozbiljno prihvatili, ova "teorija" tvrdi da je uni-
verzum mogao nastati "spontanim stvaranjem" - univerzum se
pojavio u nekom primitivnom obliku bukvalno iz ni~ega. To
gledi{te je poduprto tvrdnjom da subatomske ~estice izgledaju
kao da su se pojavile "niotkud".

Nije mogu}e dokazati

Postoje dve stvari koje su pogre{ne u ovoj "teoriji". Prvo, na

svetu ne postoji eksperiment koji mo`e potvrditi da je ne{to
nastalo od "ni~ega". Bez obzira na to koju aparaturu ili eksperi-
ment koristili u otkrivanju takve pojave, vi }ete uvek biti ostav-
ljeni da se pitate da li su va{a aparatura ili eksperiment negde
zakazali. To jest, vi nikad ne}ete uspeti da doka`ete da li je ne{to
nastalo od ni~ega, ili va{a aparatura ili eksperiment nisu

100 101
dovoljno usavr{eni da bi otkrili odre|en tip pojave za koju ste vi
verovali da ne postoji.
Drugim re~ima, pre nego {to doka`ete da je ne{to nastalo od
ni~ega, vi najpre treba da doka`ete da je to zaista bilo ni{ta pre
nego {to je postalo ne{to. A to nije mogu}e.
Ali, sa~ekajte, postoji na~in da se ne{to doka`e. Ako bi va{
eksperiment tokom vremena postao usavr{en i eventualno re-
gistrovao "ne{to" {to je prethodno bilo ozna~eno kao "ni{ta", vi
biste dokazali da je va{ prethodni eksperiment bio u stvari
pogre{an. I to je upravo ono {to se de{avalo u pro{losti sa
nau~nim eksperimentima iz kvantne fizike. Za neke subatomske
~estice se prvobitno smatralo da su nastale ili se pojavile iz
"ni~ega", a kasnije je ustanovljeno da postoje neki drugi
fenomeni koji su predstavljeni mnogo sitnijim ~esticama. Tako je
bilo otkriveno "ne{to" za {ta se prethodno mislilo da je "ni{ta".
Ali postojanje ni~ega nije nikada bilo dokazano.
Zapamtimo, mi govorimo o si}u{nim ~esticama koje su manje
od atoma. Neke subatomske ~estice "`ive" samo u deli}u sekun-
da. Neke se mogu otkriti jedino na osnovu efekta koji stvaraju na
drugim ~esticama ili objektima. Usavr{avanje koje je potrebno
da bi se uo~ile neke ~estice za koje znamo da postoje mora biti
izuzetno. Tvrditi da je otkriveno "ni{ta" - predstavlja praznu
pri~u.
Dr`imo se logike
Drugo, ideja da "ni{ta" ne mo`e proizvesti "ne{to" izgleda
logi~na. Koncept o "ni~emu" ukazuje na kompletno i potpuno
nepostojanje - nema energije, nema materije, nema gravitacije,
nema magnetnog polja, apsolutno odsustvo bilo kakve sup-
stance. Takvo stanje ne poseduje silu, kretanje, "motivaciju" ili
102
snagu za produkciju bilo ~ega. Drugim re~ima, nesposobnost da
se proizvede ne{to je sastavni deo stanja nepostojanja. Dakle,
eksperiment koji bi pokazao da ne{to nastaje od "ni~ega" jeste,
ironi~no, konkretan dokaz da se ne{to mora nalaziti u pozadini
sumnje koja postoji kada eksperimentator misli da nema ni~ega.
"Natprirodna teorija"
Dakle u pitanju je slu~aj da nije logi~no da ne{to nastane od
ni~ega, da se ne mo`e dokazati da se tako ne{to ikada desilo, i da
se ne mo`e ponoviti u laboratoriji nau~nim istra`ivanjem - {to
sve pokazuje da spontano stvaranje nije nau~ni koncept. To
zna~i da neki nau~ni umovi o~igledno tra`e odgovore u "nat-
prirodnim" izvorima dok tvrde - ili mo`da ~ak veruju - da su jo{
uvek u domenu nauke.
Naravno, mo`e se zapaziti da sama ~injenica da neki mogu
~ak i razmi{ljati na takav nau~no i logi~ki iracionalan na~in
pokazuje veliki pad do kojeg su nau~nici stigli odbacuju}i jedini
verodostojan scenario o nastanku univerzuma.
Nov po~etak
Ironija je da spontano stvaranje mo`e veoma dobro pred-
stavljati nov po~etak vra}aju}i se na put racionalnog. Ako tu
teoriju budu ikad prihvatili nau~nici, oni }e nesvesno biti na
pragu da prihvate Boga u nauci. Iako spontano stvaranje ne
spominje Boga i ne predstavlja tradicionalan izve{taj o
Stvaranju, ono ukazuje na jedinu realnu mogu}nost - na{ uni-
verzum je morao biti stvoren iz ni~ega. Naravno, razlika je u
tome {to spontano stvaranje ~isto fizi~kog sveta nije logi~no, nije
103
mogu}no i nudi vi{e pitanja nego odgovora, dok Stvaranje kao
delo Boga je u potpunosti poduprto logikom i tako|e jedino
pravilno re{enje koje se uklapa u zagonetku. Kona~no, malo
logike i razo~aranja mogli bi eventualno da dovedu nekog zas-
tupnika "spontanog stvaranja" - do Stvaranja kao dela Boga.
PRAZNOVERJE XX VEKA

Previ{e napred

Svak ko nauci prilazi sa onom ozbiljno{}u koju ona zaslu`uje

uo~i}e da su prirodni zakoni tokom razvoja civilizacije bili bez
sumnje ispred nas. U stvari, toliko ispred nas da ih ne}emo nika-
da doku~iti.
Zanimljivo je to kako su se teorije o "nastanku i evoluciji"
dobro ukorenile pre bilo kakvih ozbiljnijih nau~nih istra`ivanja.
Planete i sateliti u na{em Sun~evom sistemu koje istra`ujemo
pomo}u svemirskih letilica, jasno govore o njihovoj jedin-
stvenosti. Nau~no govore}i, te{ko je pripisati njihovo poreklo
zajedni~kom prirodnom nastanku; zajedni~ki prirodni nastanak
ne}e proizvesti tako jedinstvene entitete. A bez zajedni~kog
prirodnog nastanka nema jednostavno ni evolucije.
Niti je evolucija `ivota poduprta svemirskim istra`ivanjima. I
kao vrhunac, savremeni ~ovek razume da genetika pokazuje da
evolucija `ivota nije mogu} scenario.
Zatim, kada to iskombinujete sa Drugim zakonom termodi-
namike, koji u potpunosti isklju~uje evoluciju univerzuma, vi
}ete neizbe`no do}i do sveta koji je sasvim suprotan onome u
koji mnogi veruju jer su ih u to ubedili nau~nici. Sveukupno, svet

104 105
u kome `ivimo nije mogao nastati ni na koji na~in koji opisuju
nau~nici.
Ono {to nau~nici u stvari rade jeste to da uzimaju tanjir sa
pasuljom i lukom i ube|uju ljude da je to tanjir sa rezancima i
suvim gro`|em.
Istina i po{tenje
Aspekt koji najvi{e uznemirava nije samo to {to svemirska
istra`ivanja i druga otkri}a pokazuju da su mnoge nau~ne teori-
je pogre{ne, nego da "istina" i "po{tenje" odre|uju da li }e se
napustiti stare teorije i prihvatiti nove koje su u skladu sa ~injeni-
cama. U stvari, glavni okvir starih teorija je ve} prihva}en, a nove
teorije se formuli{u kao teorije koje samo golicaju ma{tu u pro-
cesu uskla|ivanja neslaganja izme|u novootkrivenih ~injenica i
starih kontradiktornih teorija. To nije ni istinito, ni po{teno, ni
nau~no.
Mo`da je sve to samo rezultat straha nau~nika da u kona~nim
analizama nauka ne}e nikada do}i do svih odgovora. Mogu}e je
da se mnogi ljudi koji veruju nau~nim ~injenicama pla{e
suo~avanja sa mogu}no{}u da nastanak na{eg univerzuma mo`e,
po svemu sude}i, proisticati iz Natprirodnog Stvaranja. Prema
njihovim gledi{tima, to bi mo`da moglo u~initi nauku manje
nau~nom. Ali kako neko mo`e odbaciti istinu samo zato {to se
ona ne uklapa u njegov okvir razmi{ljanja? Kona~no, istina je
ono {to oblikuje i formira nauku, a nisu nau~nici ti koji }e
odlu~ivati {ta je istina.
106
Nauka od ju~e
Suvi{e dugo smo posmatrali univerzum sa zemaljske ta~ke
gledi{ta. Savremena tehnologija je omogu}ila nove vidike.
Teorija evolucije je verovatno nastala iz ni~ega pre nego {to je
~ovek imao potrebu da objasni svet u kome `ivi. Me|utim, svet
u kome je ~ovek `iveo pre svemirske ere nije isti onaj svet u
kome on danas `ivi. Darvini od pro{le godine nisu na{li za shod-
no da objasne stvari koje su za njih bile sasvim prirodne. Mi
verovatno imamo istu psiholo{ku potrebu da uo~imo razliku
kako ono {to se njima ~inilo kao prirodno ne mora obavezno biti
prirodno za nas.
Svemirska istra`ivanja su pokazala da je `ivot veoma
neobi~an fenomen - on nije sasvim "prirodan". Ako pogledamo
sa Zemlje na bilo koju ta~ku u univerzumu bi}emo iznena|eni
"be`ivotno{}u" kao ne~im mnogo prirodnijim od "`ivota". Zato
treba razumno analizirati nau~ne poglede i prihvatiti ~injenicu
da priroda ne mo`e proizvesti `ivot sama od sebe, a onda
poku{avati da se odgonetne kako smo mi dospeli ovde; pre nego
prihvatiti neosnovanu tvrdnju da se ne`iva materija mogla
pretvoriti u `ivu, a onda poku{avati da se odgonetne za{to `ivot
ne postoji nigde drugde u svemiru. To }e mo`da biti te{ko za
neke, na primer za nau~nike XX veka koji su verovali u evoluci-
ju tako dugo, da sada prihvate pogre{nost takvih modela. Ali ja
se pitam kada bi Darvin danas bio `iv da li bi se usudio da iznese
svoj pogre{an stav vezan za "prirodan" razvoj `ivota? Ja mislim
da bi ga savremena tehnologija zaustavila na njegovom putu.
107
 Plo~e su promenjene uspe{no izdr`ao test vremena na globalnom planu kao koncept
o Bogu. On mo`da nije fizi~ki dokazao postojanje Boga, ali je
Tehnologija XX veka je pokazala da je na{e razumevanje uni- sigurno dao veliku prednost Bogu nad evolucijom. Za{to su ideje
verzuma u kojem `ivimo bilo prethodno veoma precenjeno. kao {to su evolucija ili paranormalne pojave bile uvek dovoljno
Slo`enost na{eg univerzuma verovatno }e nastaviti da nas zbu- ubedljive da nekim ljudima ote`aju izbor izme|u tih ideja i
njuje i ubudu}e. Povrh toga, neki stavovi po pitanju sveta oko Boga? Da li su te ideje ispravne? Da li je evolucija realan
nas moraju se promeniti. S obzirom na ~injenicu da je evolucija fenomen? O~igledno je da nije. Da li je "sloboda izbora" realan
tokom vremena razmatrana nau~no, a Bog filozofski, Bog je fenomen? Izgleda da je to najlogi~nije obja{njenje.*
iznenada postao realan kao zraci Sunca, a evolucija je potpala
pod kategoriju teorija kao {to je ona da je "Zemlja ravna plo~a".
Kada uzmemo u obzir sve ono {to je nauka otkrila, zaista nije
potrebno da ~ovek bude religiozan da bi Stvaranje prihvatio
mnogo ozbiljnije. U ovo vreme i u ovo doba, Stvaranje kao Bo`je
delo je, pomalo ironi~no, postalo najubedljivije nau~no - da, tako
je, nau~no - obja{njenje koje }e ikada biti ponu|eno u vezi sa
poreklom univerzuma. Ni{ta drugo ni pribli`no ne mo`e objasni-
ti na{e postojanje.

Dana{nje "praznoverje"

Mo`e li ne{to od onoga {to mi danas nazivamo naukom biti

zaista ni{ta drugo do jedna vrsta "praznoverja" ovoga veka?
Izgleda da je u svakoj generaciji postojala potreba nekih ljudi da
veruju u ne{to {to nije racionalno. ^udno je da su ti iracionalni
stavovi bili ~esto usmereni protiv koncepta o Bogu. Ljudi su u
staro vreme bili preokupirani nepoznatim bogovima i zami{lje- * Ukoliko vas zanimaju stru~ne knjige na temu kojom se ova knjiga
nim natprirodnim silama. U dana{nje vreme, to je opsesija da se bavi, preporu~ujemo vam slede}a izdanja:
univerzum razvio sam od sebe bez ikakve spoljne sile ili uticaja. - Robert D`entri: Mala misterija stvaranja
Interesantno je zapaziti, na osnovu istorijskih izve{taja, da je - Arijel Rot: Postanje: povezivanje nauke i Biblije
- Djuen Gi{: Krah evolucije
koncept o Bogu bio uvek predmet rasprave. U isto vreme,
Knjige mo`ete naru~iti na telefon: 011/183-923
nijedan koncept koji se ne mo`e fizi~ki dokazati nije tako

108 109
 Ova knjiga je {tampana zahvaljuju}i
gospodinu Milanu ^ervinki

SADR@AJ

Predgovor ............................................... 7
Genetika ................................................. 9
@ivot iz svemira .................................... 30
Fosili, kosti i metodi datiranja ............ 42
Nenau~na primena nauke ................... 49
Sun~ev sistem ........................................ 51
Komentar .............................................. 58
Nepoznate planete ............................... 61
Univerzum ............................................ 66
Psiholo{ki aspekt .................................. 76
Veneri~ne bolesti ................................. 84
Stvaranje ............................................... 90
Teorija o ni~emu ................................ 101
SVE]A JE BO@JA
Praznoverje XX veka ......................... 105
DU[A ^OVE^IJA

NA VE^NI POMEN
ELA AVRAHAM ]ERKA REGINE

MILAN ^ERVINKA SA PORODICOM

110
 KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO
ZEMUN, ZMAJ JOVINA 1
Za izdava~a: Ra{a Livada

Ostala izdanja bibliteke “Ner micva”

D`o{ Grinberger
- Arije Kaplan: Rajske vode, tajna mikve KADA LJUDSKA INTELIGENCIJA
- Abraham Jo{ua He{el: [abat POSTANE MAJMUNSKA
- Arije Kaplan: [abat - Dan ve~nosti
- Majmonid: O pokajanju
- Majmonid: Uvod u etiku otaca Urednik biblioteke:
- Jehuda Halevi: Hazari Isak Asiel
- Menahem Kelner: Majmonid o judaizmu
i jevrejskom narodu Lektor:
- Arije Kaplan: Jerusalim - Zenica vaseljene Dragica Stojanov

Tehni~ki urednik:
[elomo Maoz

Naslovna strana:
[elomo Maoz

[tampa:
Kosmajturist, Mladenovac

Plasman:
No limits books, 063/271-570

Tira`:
500