R E P U B L I K A S R P S K A 7 K M , B I H F E D E R AC I J A 7 K M , C R N A G O R A 4 E U R , H R VATS K A 3 0 H R K , E V R O P S K A U N I J A 4 E U R

IZDANJE
jesen 11.

03

Cena 300 rsd

Impresum
IZDAVA PLANTEC MEDIA d... Borska 41j, 11090 Beograd, Srbija tel.: 011/ 3056 516 faks: 011/ 3056 134 E-mail: oce@plantec.co.rs www.gradjevinar.info
Direktor, glavni i odgovorni urednik

Nove HALE za novi vek

Potovani itaoci i oglaivai, Pred vama je tree izdanje asopisa HALE. Odluka da ovo idanje izlazi spojeno sa asopisom Graevinar, doneto je u korist italaca i oglaivaa. Poveanjem tiraa, potrudiemo se da pokrijemo sve grupe zainteresovanih pravnih i zikih lica koje dobijaju izdanja besplatno. I ovom prilikom se zahvaljujemo oglaivaima koji su nam ukazali poverenje i uinili pravi izbor. Naa redakcija e se truditi da njihova re dospe pred svakoga kome je izgradnja i opremanje hale sledei korak u poslovanju. Ostale pozivamo da nam se pridrue u narednom izdanju, koje e se deliti na Sajmu graevinarstva u Beogradu. asopis ostaje i dalje dosledan ideji promo-centra znanja, sposobnosti i preduzimljivosti naih poslovnih ljudi i strunih kadrova koji su prepoznali interes privrede i drutva u celini za objektima ove vrste. Da bi svi bili na dobitku itajte Hale, a mi vam elimo puno sree i uspeha u buduem radu. Redakcija asopisa HALE

Ivan Sretenovi
Direktor marketinga

Sanja Jaovi
sanja.j@plantec.co.rs Asistenti marketinga

Marijana Adamov
marijana.a@plantec.co.rs

Biljana Grbin
biljanagrbin@yahoo.com Likovno-graki urednik

Zoran Stankovi - Hogar

Lektor

Ivana Stankovi
Tehniko ureenje i kompjuterski prelom

GRAFOPLANT
grafika@plantec.rs gradjevinar@gmail.com tampa

,,Jovi printing centar d.o.o.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 624 HALE: Specijalizovani asopis o izgradnji i opremanju hala ISSN 2217-2750 = Hale (Beograd) COBISS.SR-ID 176103948

Izdava ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova Publisher is not responsible for the veracity and credibility published ads and promotional texts.

SADRAJ
Prof.dr Sran Kisin - INDUSTRIJSKE HALE I SKLADITA
Realno zaostajanje u tehnologiji graenja u Srbiji odrazilo se i u sferi industrijskih hala i skladita...

03HALE - jesen 2011.

OGLAIVAI Strana 2; 6; 3 11 12 15 16 19 20 22 24 25 26 28 32 33

06 14 16 22

Konstruktor Konsalting d.o.o. Hrmann Serbia Visa-Prom d.o.o. Technopanel ltd Termiko d.o.o. TopTherm d.o.o. Instruktor 021 d.o.o. Kema d.o.o.

Vesti - SVE IZVESNIJA IZGRADNJA METROA

Skuptina grada Beograda usvojila je jednu od kljunih odluka da izradu studije izvodljivosti o gradnji metroa poveri Francuzima...

Arpad Balog EFIKASNO GREJANJE VISOKOREGALNIH SKLADITA

Efikasno grejanje visokoregalnih skladita upotrebom decentralizovanih ventilacionih ureaja...

Krstan Laketi - PROJEKTOVANJE MONTANIH OBJEKATA...

Sistem lepljenog lameliranog dr veta kao sistem montane gradnje omoguava ubrzan rad na montai kao i rad u pogoranim vremenskim uslovima, jer se najvei deo rada na konstrukciji prenosi u proizvodni pogon za izradu lepljenih lameliranih dr venih konstrukcija...

Piramida d.o.o. szr Granora Novak Markovi Trimo Inenjering d.o.o. Megaprol SRL

Vesti - TRIMO U IZGRADNJI MEKLAREN CENTRA

Meklaren grupa (McLaren Group) sveano otvorila novi, visoko-tehnoloki proizvodni pogon...

25 29

Enigma - Idea d.o.o. Layher d.o.o. Sajam d.o.o.

Upoznajte Srbiju - VALJEVO , GRAD BOGATE ISTORIJE I DUHOVNOSTI

Grad Valjevo se nalazi u zapadnoj Srbiji, 100 km jugozapadno od Beograda. Administrativni je, privredni i kulturni centar Kolubarskog okruga (Valjevo, Mionica, Oseina, Ub, Lajkovac i Ljig). Formiran je na obalama reke Kolubare, pritoke Save, u kotlini okruenoj vencem valjevskih planina.

INDUSTRIJSKE HALE I SKLADITA

realnost i tendencije
Realno zaostajanje u tehnologiji graenja u Srbiji odrazilo se i u sferi industrijskih hala i skladita. Naime, posebno kod hala raspona do 15m i korisne povrine do 500m2 dominantan je klasian nain graenja kod kojeg se najee bez bilo kakve projektne dokumentacije na temeljnim trakama zidovi izrauju od openih, gas-betonskih ili betonskih blokova povezanih neadekvatno rasporeenim armirano-betonskim serklaima
Prof.dr Sran Kisin red.profesor FTN Novi Sad i savetnik u firmi

KONSTRUKTOR KONSALTING doo

rovna konstrukcija ovih objekata je elina ili drvena, a pokrivanje prirodnim ili sintetikim materijalima, bez ozbiljnije termike izolacije. Kako ovi objekti predstavljaju improvizaciju koja nema uporite u inenjerskoj ili dobroj tradiciji graenja, nee biti predmet daljeg razmatranja u ovom tekstu. Savremeni nain graenja zaostaje dvadesetak godina za svetskim trendovima, pre svega u pogledu tehnologije pripreme i izvoenja. Inae, u principu, veliki objekti se realizuju na osnovu projekata iji su nedostaci uglavnom nedovoljna funkcionalna analiza i racionalnost usvojenih rjeenja. PROJEKTOVANJE Osnovni problem je nain inkorporacije projektovanja u procesu graenja. Samo strani i retki domai investitori preko svoje slube investicija ili angaovane konsultantske firme pripreme tender sa detaljnim projektnim zadatkom u kojem su definisani svi aspekti budueg objekta, a koji zbog ozbiljnosti i sveobuhvatnosti polualjivo dobiju epitet biblije. Potom se na osnovu ovog tendera bira firma koja projektuje i iz vodi objekat po sistemu klju u ruke, po fiksnoj ceni i u fiksnom roku. Svoje interese investitor titi ozbiljnom revizijom projekta i nadzornom slubom svoga konsultanta. U ovoj konstelaciji projektanti su deo procesa graenja, to poveava njihovu odgovornost, efikasnost i, to je najvanije, nivo iz vodljivosti i racionalnosti projekata. To praktino znai da konano prestaju dileme ta glavni projekat sadri to je projekat sa svim detaljima iz voenja i specifikacijama. Normalno, time se izbegavaju situacije sa praktino neupotrebljivim glavnim projektima u situaciji kada se oni prave bez poznavanja tehnologije iz voaa radova.

06 HALE

03 - JESEN 2011.

FUNDIRANJE Gotovo iskljuivo izvodi se na licu mesta uz izuzetne sluajeve montanih temelja, kod razvijene betonske prefabrikacije. Veliina i karakter konstrukcija diktiraju fundiranje na temeljima samcima. Njihovo povezivanje je temeljnim gredama, u cilju amor tizacije diferencijalnih sleganja i postizanja aseizminosti u temeljnoj ravni. Preuzimaju i funkciju oslanjanja fasadnih stubova ili same fasade. Pri veim rasponima praktino je neiz vodljivo formirati poprene temeljne grede i time konsekventno provesti aseizmike zahteve u poprenom pravcu. Pokuaji da se ovi zahtevi formalno zadovolje gredama male relativne krutosti ne doprinose aseizminosti, a eventualno mogu pomoi oslanjanju podne ploe. Nivo podzemnih voda moe znaajno uticati na usvojena reenja fundiranja i tehnologiju izvoenja. Znaajni problem graevinske operative je opremljenost za izvoenje radova u vodi, pa treba iscrpsti sve opcije sa zamenama materijala i nasipanjem kod direktnog fundiranja ili ipovima kod dubokog fundiranja pre odluke da se fundira u podzemnoj vodi. Fundiranje moe denitivno biti tehnika i komercijalna zamka, posebno pri realizaciji objekata po ksnoj ceni. PODNE I MEUSPRATNE PLOE Proizvodna ili skladina funkcija objekata namee niz zahteva u pogledu nosivosti i povrinske obrade podnih ploa. Uglavnom dominiraju tri grupe: klasino armirane betonske ploe sa propisanom ravnou i obradom helikopterom(Slika 2); klasino armirane betonske ploe sa epoksidnim ili slinim glazurama izraenim kao samoliv ili premaz realizovan na mokro ili na suvo; mikroarmirani industrijski podovi sa zavrnim obradama koje doprinose protivkliznosti, habajuoj otpornosti, trajnosti i lakem odravanju (Slika 3).

koritenja loih lokalnih materijala nije jednostavan posao. U takvim uslovima od slabe pomoi je i mona mehanizacija. Zato je neophodno obezbediti kvalitetne kamene materijale i kontrolisano vlaenje sa nabijanjem ili balansirati modul koji se realno moe postii sa dimenzijama ploe i procentom armiranja. Izradu savremenih podnih ploa moe realizovati nekoliko dobro opremljenih izvoaa. Komparativno, trea grupa je najoptimalnija, zbog toga to nudi najvie uz cenu koja je obino nia u odnosu na drugu grupu. Zbog toga, drugu grupu treba koristiti ako je to iskljuivi funkcionalni zahtev kao, na primer, u prehrambenoj industriji. Prva grupa kao najjeftinija moe biti korisna kod obinih skladinih prostora, uz uslov da se dovoljno dobrim glaanjem eliminie cementna praina tokom eksploatacije. Panju treba posvetiti i termikoj izolaciji kod hladnjaa, kao i visinskom poloaju ploa zbog internog transporta. Meuspratne ploe su u ekonomskom smislu zanimljive zbog rairene zablude investitora da ubacivanjem ove ploe mogu bez znaajnijeg ulaganja udvostruiti korisnu povrinu objekta. Ova analogija sa stambenim objektima ne vai kod hala jer meuspratna ploa na rasponu od, na primer, 10m moe imati skuplju konstrukciju od osnovne. Ubacivanje unutranjih stubova ublaava ovaj problem, ali degradira funkcionalnost donje etae. Iz navedenih razloga investitor mora ve u fazi formiranja koncepcije objekta biti suoen sa ovim injenicama. Posebno ako se radi o razmiljanju da e na spratu dobiti jeftini skladini prostor, koji moda nije ni potreban. Tendencija graenja visokoregalnih skladita sa visinom odlaganja i do 15m je upravo kontrapunkt opisanom pogrenom shvatanju, jer poveanje korisne visine se uglavnom odraava samo na stubove, koji i u toj situaciji ne uestvuju vie od 30% od ukupne cene konstrukcije, dok izrada meuspratne konstrukcije praktino udvostruuje cenu osnovne konstrukcije. Konstruktivna koncepcija meuspratne ploe treba da bude u duhu osnovne konstrukcije. Meutim, zbog obino ozbiljnih raspona, kao racionalna se moe pokazati spregnuta konstrukcija ili ak samo elina sa noseim gredama, visokoprolisanim limom izmeu njih i protivkliznim limom preko noseeg lima. KONSTRUKCIJE Primarna konstrukcija hala moe biti: - armirano-betonska - adheziono ili naknadno prednapregnuta betonska; - elina (Slike 4 i 5); - spregnuta; - drvena Sem baznih konstrukterskih parametara na odluku o vrsti osnovne konstrukcije moe uticati i: - antikorozivna zatita; - protivpoarna zatita i - trina situacija.

Sve tri grupe podrazumevaju formiranje dilatacija i njihovo popunjavanje trajno elastinim materijalima. Trea grupa se iskljuivo realizuje sa dilatiranjem po obimu kao plivajui pod, mada se ovaj pristup preporuuje i kod prve dve. Potrebno je uvek naglaavati da za podnu plou jeste bitan procenat armiranja ili koliina metalnih ili bro vlakana, ali je jo bitnija dobra zbijenost podloge. Postizanje modula zbijenosti veih od 30 MPa u uslovima prekomernog vlaenja i

03 - JESEN 2011.

HALE 07

Iako je kod nas moderna oskula da: Graevinski konstruktori nemaju predubeenja pri izboru materijala, u stvarnosti ova predubeenja isplivaju, pogotovo kada je realizacija projekta izvesna i komercijalno interesantna. Time se opet izvri svrstavanje u betonski i elini tabor sa elementima lobiranja. Upravo ova poslednja aktivnost koristi esto i nedovoljno utemeljene argumentacije. Pojednostavljeno, osnovni argument prvog tabora je da beton nema nikakve probleme sa korozijom i poarom, dok korienje elika podrazumeva obaveznu ozbiljnu antikorozivnu i protivpoarnu zatitu. Poznati su problemi korozije betona ve i u manje agresivnim urbanim uslovima, pa je izrada zatitnih premaza novih betonskih povrina normalna praksa u razvijenim zemljama. Druga pojava je korozija armature povezana sa nedovoljnim zatitnim slojevima.

Sve navedeno ukazuje na potrebu objektivizacije i tretmana problema i traenih mera zatite. U tom smislu nuni su ozbiljni propisi u ovoj oblasti i edukaciji inenjera i protivpoarne policije koja estoko insistira na zatitnim premazima elika sa esto paualno utvrenim insistiranjem na protivpoarnim otpornostima od 30 do 120 minuta. Tako dolazimo u situaciju da se odobrenje za graenje moe dobiti za objekat koji uopte nema statiki proraun, ali mora imati protivpoarnu otpornost, pa ak i onu za koju na tritu uopte nema atestiranih premaza (npr. za 120 minuta) ili se mora postupiti po uputstvu proizvoaa koji zahteva debljine koje je naprosto ziki nemogue naneti. Time se dolazi do apsurda da premaz kota vie od osnovnog materijala, pa se kao logina i pouzdanija zatita namee udvostruavanje dimenzija poprenog preseka elemenata. U oblasti antikorozivne zatite sem standardnog bojenja i oblaganja ve 5 godina je u normalnoj upotrebi generacija weathering elika, koji imaju AKZ otpornost bez bilo kakve zatite i cenu koja je vea praktino onoliko koliko kota osnovno ienje i primarna zatita. Trina situacija je poslednjih godinu dana na strani elika (i konstruktivnog i betonskog). To jasno nalae nunost tehno-ekonomske analize u cilju donoenja odluke o izboru vrste konstrukcije. Ta analiza moe biti zaista merodavna nakon to se izvri objektivizacija u domenu zatite, to bi trebalo u interesu struke postati jedna od osnovnih inicijativa Inenjerske Komore i nadlenih dravnih institucija. Potrebno je pomenuti i injenicu da lamelirane drvene konstrukcije nemaju adekvatno mesto na tritu. SEKUNDARNA KONSTRUKCIJA HALA U sluaju loe koncepcije, ona moe zahtevati nerealno veliki utroak materijala u odnosu na primarnu konstrukciju (Slika 6 ).

Trajna vrstoa betona zasnovana je na prisustvu prirodne vlanosti betona. Ispitivanjem uzoraka betona nakon poara autor je imao u nizu situacija priliku da utvrdi da beton koji je pri poaru izgubio prirodnu vlanost nakon nekoliko meseci ima ozbiljan pad vrstoe. Zbunjujue je verovatno to to betonski elementi obino nakon poara nemaju uoljivu promenu geometrije. Takoe, u nekoliko sluajeva autor je utvrdio da je elik koji je bio izloen i do 500C, a koji je bio u zoni pravilno gaenog poara ak imao bolje mehanike osobine od nominalnih uz ponovno uspostavljanje normalne kristalografske strukture. Normalno, ponekad je problem dokazati stabilnost elinih elemenata koji su doiveli krivljenja.

Ovo se delimino odnosi i na podkonstrukciju obloge fasade i pokrivaa, ali u puno veoj meri na ukruenja primarne konstrukcije. Neprihvatljivo je da veina graevinskih konstruktera nema ni osnovna znanja o Stressed Skin Design proceduri tretmana objekata poput industrijskih hala i skladita. Ova procedura nije stvar akademskog znanja, nego pripada inenjerskoj rutini propisanoj i razraenoj u okviru Eurocode 3. Najkrae reeno, njenom primenom na prostornom raunskom modelu, uz proraun potrebnih spojnih sredstava kojom se privruje

08 HALE

03 - JESEN 2011.

pokriva i obloga, mogu se i potpuno izbaciti sva klasina sporadino postavljena ukruenja. Posebnu grupu predstavlja podkonstrukcija za pokrivanje i oblaganje. U ovom domenu javlja se znaajna razlika izmeu betonskih i elinih hala. Naime, betonske hale po pravilu nemaju reen sistem za privrivanje fasade, pa je neophodno uvesti elinu podkonstrukciju. Tako je npr. na nedavno zavrenom objektu od 26 000 m2 (Slika 7) teina ove podkonstrukcije iznosila 82 tone, to je anuliralo utedu koja je postignuta usvajanjem prefabrikovane betonske konstrukcije u odnosu na elinu. Situacija sa krovnom podkonstrukcijom nije drastina u ovoj meri ukoliko su betonske ronjae korektno geometrijski izvedene. Ukoliko to nije sluaj, takoe se moe javiti znaajna koliina izravnavajue eline podkonstrukcije.

Drugu grupu pokrivaa ine na licu mesta formirani paketi pokrivaa, koji se obino sastoje od: - duboko prolisanog noseeg lima, - parne brane - izolacije od mineralne vune velike gustoe, - hidroizolacione membrane folije sa otpornou na UV zraenje. Ova grupa je pogodnija kod krovova sa manjim padovima slivnih povrina. Komplikovanija je za izradu i gotovo redovno skuplja od ekvivalentnog termoizolacionog panela. Odreena prednost je laka reparacija oteenja i obrada prodora kroz krovnu ravan. Utisak je da, posebno arhitekte, olako poseu za ravnim krovom uokvirenim atikom, ime dobijamo ogromne povrine sa sporom evakuacijom oborina, koja je uslonjena prisustvom atike u zoni spoja horizontalne i vertikalne odvodnje. Iako su, bez sumnje, savremene membrane kvalitetni materijali u odnosu na nekadanje hidroizolacije ravnih krovova, projektanti i izvoai ne smeju zaboraviti sve nevolje koje su naoj struci doneli ravni krovovi. Izbor materijala za oblaganje je raznovrsniji naprosto zato to ovi formiraju zamiljenu fasadu. Najee se javljaju: - termoizolacioni paneli (Slika 10), - staklo (Slika 11), - alubond (Slika 12), - betonski fasadni elementi.

ZATVARANJE OBJEKTA Aktuelne su dve grupe pokrivaa. Prvu grupu ine krovni termoizolacioni paneli, uglavnom sa ispunom od poliuretana ili mineralne vune (Slike 8 i 9). Prvi tip je termiki i mehaniki povoljniji, uz cenu koja je nia i do 40%. Problem predstavlja kategorija vatrootpornosti, gde veina ovih panela spada u grupu V2 samogasivih, za razliku od onih sa mineralnom vunom, koji imaju kategoriju V1 nezapaljivi. Protivpoarna policija takoe izuzetno insistira na primeni panela sa mineralnom vunom, to je ponekad, kao u prehrambenoj industriji, neprimenjivo. U svemu izostaje realistian pristup ovom pitanju, jer su obloni limovi obe vrste panela tanki (elini do 0,6mm, a aluminijumski do 1,2mm) to u sluaju poara predstavlja materijal koji e vrlo brzo izgoreti, pa e kroz tako stvorene otvore ispasti i izolacija od mineralne vune, tako da nee dalje ni uestvovati u vatrootpornosti objekta. Termoizolacioni paneli takoe imaju izolaciju od poliuretana i mineralne vune sa istim prednostima navedenim kod krovnih panela. Javljaju se i neki hibridi, poput onih sa izolacijom od stiropora, to vie lii na improvizaciju, a manje na materijal ozbiljnih mehanikih, vatrootpornih i drugih karakteristika.

03 - JESEN 2011.

HALE 09

PROZORI Prozori, kao osnovni element za prirodno osvetljenje, mogu biti: - elini - aluminijumski - PVC - drveni - kombinacije (npr. aluminijum drvo) Prva i najjeftinija grupa je preteno prevaziena i posebno je pogodna ako se primenjuje liveno staklo (prolit). Loa termika svojstva i problemi sa zaptivanjem okvira prozora mogu biti ublaeni primenom termoizolacionih stakala. Aluminijumski prozori su najpogodniji u grupi industrijskih hala i skladita, pogotovo to je relativno mali obim transparentnih povrina i pored relativno visoke cene ne ugroava ukupnu cenu objekta. PVC prozori i pored masovne upotrebe nisu adekvatno reenje u smislu obrade fasada. Kombinacija aluminijum drvo je skupo reenje primereno kancelarijskim prostorima u ovim objektima. Velike tlocrtne dimenzije, koje se esto javljaju kod hala, iziskuju uvoenje krovnog osvetljenja u formi kupola i svetlosnih traka. Ovi elementi, ukoliko su solidno izvedeni, mogu sem funkcije osvetljenja sluiti i za ventilaciju, ukljuujui i evakuaciju dima pri poaru. Meutim, loe izvoenje ovih elemenata moe doneti niz nevolja pri eksploataciji objekta, koji moe kompromitovati celi krov objekta. Zato o ovim elementima treba razmiljati samo kao nunom zlu, a ne kao ukrasnom elementu koji dodatno osvetljava prostor. Problem je to ovaj ukras, ako je iole kvalitetan, ozbiljno poskupljuje i komplikuje izradu krova. VRATA Vrata su esto kljuni komunikacioni element, npr. kod skladita. U ovoj oblasti je ostvaren ogroman napredak donosei reenja koja nisu jeftina, ali koja imaju puno eksploataciono opravdanje. Spoljanja vrata mogu biti: mehanika sa preklopnim ili kliznim otvaranjem, automatska sa rolo ili segmentnim otvaranjem. Dominantna je primena ove poslednje grupe koja se pokazala kao ekasna i pouzdana u eksploataciji, posebno uz uslov da su vrata termoizolovana i imaju ugraena i mehanika peaka vrata. Unutranja vrata imaju raznovrsniju namenu prolaz peaka ili transportne opreme, a sve to u obinoj ili protivpoarnoj varijanti. Ova vrata su po pravilu metalna elina ili aluminijumska.

Sledee dve grupe materijala obino se javljaju u kombinaciji kojom se formiraju polustrukturalne i strukturalne fasade. Zbog visoke cene ovih obloga kod objekata koji se razmatraju u ovom tekstu, javljaju se uglavnom kod administrativnih ili izlobenih prostora pridruenih uz ove ili samo kao ukrasni delovi eksponiranih fasada. Evidentno je skromno znanje i u projektantskoj i izvoakoj realizaciji ovih fasada, koje rezultira esto vidnim banalnim grekama koje ugroavaju i osnovnu funkciju zatvaranja objekta. Betonski fasadni elementi su, pre svega, primereni montanoj betonskoj gradnji. Uz uslov solidne termoizolacije, konsekventna primena ovakvih fasada uz betonsku primarnu konstrukciju uspenija je nego li postavljanje termoizolacionih panela, zbog vee opisane neophodnosti uvoenja eline podkonstrukcije objekta. PREGRAIVANJE Formiranje tehnolokih i poarnih sektora iziskuje izradu pregrada (Slika 13), obino po celoj visini objekta. Tehniki je logino da materijali i sistem gradnje ovih pregrada prati osnovni sistem objekta. Na primer, u sistemu elina konstrukcija paneli i pregrade se mogu formirati na isti nain uz otvorenu mogunost lakog dislociranja (Slika 14).

Dati podaci i foto dokumentacija usledili su iz viegodinjeg iskustva u projektovanju i izvoenju objekata od strane rme Konstruktor konsalting iz Beograda.

10 HALE

03 - JESEN 2011.

03 - JESEN 2011.

HALE 11

12 HALE

03 - JESEN 2011.

03 - JESEN 2011.

HALE 13

Sve izvesnija izgradnja metroa

Skuptina grada Beograda usvojila je jednu od kljunih odluka da izradu studije izvodljivosti o gradnji metroa poveri Francuzima
iedecenijski san Beograana, urbanista i arhitekata postae stvranost 2017. godine, kad e prema najavama gradskih elnika, biti izgraena prva linija metroa, dugaka 15 kilometara, od Konjarnika do Zemuna. Skuptina grada Beograda usvojila je jednu od kljunih odluka da izradu studije izvodljivosti o gradnji metroa poveri Francuzima, koji su ponudili tri miliona evra donacije za izradu plana podzemne eleznice. Ostvarenje beogradskog sna je u rukama Francuske, jer e projektantska kua Eis raj izraditi studiju izvodljivosti za 15 meseci. Glavni nasijer izgradnje metroa bie uprava grada Beograda, a prednost da dobije posao imae francuska rma Alstom transport. Detalji ovog posla bie denisani Memorandumom o razumevanju te kompanije i Grada Beograda. Ova renomirana kompanija, koja je izgradila vie od 40 metro sitema irom sveta, obezbedie opremu za metro sistem, vrednu oko 500 miliona evra. Beograd ima kapacitet da zatvori nasijsku kontrukciju izgradnje metroa i mogunost otplate kredta, jer njegova zaduenost nije velika, to poveava atraktivnost srpske prestonice za privlaenje stranih investicija. Prva trasa metroa, bie izgraena za est godina a povezae dva udaljena beogradska naselja Konjarnik i Zemun. Realizacija Beogradskog metroa ima dva dela, prvi se odnosi na graevinske radove - izgradnju tunela, platformi, stanica i depoa, a drugi na pratei sistem, koji ukljuuje nabavku i montau opreme i postavljane pruge, elektinih vodova i isporuku kompozicija. Saradnja sa francuskom kompanjim Alstom transport obezbedila bi realiza-

ciju druge faze, a za pripremne radove, Beograd e da obezbedi novac iz kredita meunarodnih nansijskih institucija. Za dve godine mogla bi da pone izrdanja prve linije metroa i strunjaci procenjuju sa bi prva kompozicija od Ustanike ulice, na Konjarniku, do Aleksanda Dupeka, u Zemunu, mogla da krene za est godine. Izgradnjom metroa dugorono bi se reili brojni saobraajni problemi prestonice. Izvesno je da e Beograd dobiti klasian metro sistem, koji e biti potpuno nezavistan, i nee se ukrtati sa tramvajskim i autobuskim linijama. Beogradski metro bie kombinacija inskog sistema iznad i ispod zemlje. Metro linije bi se granale tako to bi jedan krak iao ka Novom Beogradu, drugi ka Banovom brdu i trei ka Karaburmi. Re je o nezavisnom inskom sistemu, koji e ii iznad zemlje gde god je to mogue, jer je to tri puta jeftinije. Jedino u centru

grada nee moi da se sprovede ta ideja tako da e metro linija prolaziti ispod zemlje. Prema analizi domaih strunjaka, predvieno je da metro ima tri linije, mreu dugu oko 36 kilometara sa 55 stanica. Neto manje od polovine trasa u itavoj mrei bie pod zemljom. Za deonice bi bilo utroeno oko 130 miliona evra, odnosno 67 miliona u starom delu grada, 53 miliona evra za deonioce na Novom Beogradu, dok bi za podzemne stanice i stajalita otilo oko 170 miliona evra. Prema miljenju strunjaka Direkcije za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda, vrednost novog mosta preko Save namenjenog iskljuivo za prolazak kompozicija metroa, bie 20 miliona evra. Izgradnja depoa na Novom Beogradu kotae oko 17 miliona evra, a za napajanje elektrinom energijom, signalizaciju i komunikacije utroilo bi se vie od 38 miliona. Kada linija bude zavrena,

14 HALE

03 - JESEN 2011.

putnici e od Ustanike na Konjarniku, do centra grada, stizati za 12 minuta, a od Vukovog spomenika u centalnoj zoni do Novog Beograda za 17.minuta. Prva faza predstavljenog metro sistema, prema projektu, predvia izgradnju linije od Ustanike ulice na Zvezdari do Aleksandra Dupeka u Zemunu (L1-A) i od Vukovog spomenuka do Bloka 45 (L1-B), koja e u poetku saobraati samo do GSP-ovog depoa na Novom Beogradu. Ove dve linije imae zajedniku trasu od Vukovog spomenika do Novog Merkatora gde e se razdvajati, a prema analizama Direkcije, mreom linije 1 (A+B) duine 15,03 kilometara prevozie se i do 359.000 putnika. Beograani bi ovom trasom trebalo da, od Ustanike ulice do Zemuna, stignu za 26 minuta. Prema projektu, trebalo bi da ponu i radovi na prikljuenju linije 2 i 3 a re je o kracima mree koji e voditi od Pravnog fakulteta do Vidikovca, odnosno od Hipodro-

ma do eleznike stanice Novi Beograd. Prosena brzina kojom e se kompozicije kretati je 28,2 kilometra na sat, pa e putovanje od prve do poslednje stanice trajati 26 minuta. Prosena brzina me-

troa u Moskvi je 41,55 kilometara na as, u Vaingtonu 53, a maksimalna brzina je 95 kilometara na as. Zbog gustine stanica metro u Parizu kree se u proseku 20 kilometara na as.

03 - JESEN 2011.

HALE 15

TopTherm
EFIKASNO GREJANJE
VISOKOREGALNIH SKLADITA
Logistiki centri igraju veoma vanu i dinaminu ulogu u dananjoj privredi. To naravno znai da je ovaj sektor predmet stalnog napredovanja i modernizacije, koja rezultira sve veim brojem logistikih centara koji imaju kljunu ulogu u ekasnoj organizaciji transporta. Ovi logistiki centri su uglavnom prizemna skladita, najmanje unutranje visine od 10 m, sa betonskim podovima, odgovarajuim parking zonama i trasama unutranjeg saobraaja. Ovi objekti su obino opremljeni klima ureajima ili automatskim ventilacionim sistemima. Sistemi vazdunog grejanja visokoregalnih skladita Ekasnost vazdunog grejnog sistema prvenstveno zavisi od pravca strujanja vazduha, poto je raspodela temperature u prostoriji prvenstveno odreena strujanjem vazduha. U neekasnim sistemima ovo vodi ka znaajnom temperaturnom gradijentu, to zauzvrat rezultuje nezadovoljavajuim uslovima u okupiranoj zoni (zoni boravka ljudi) i prekomernom potronjom energije. Cilj je, izjednaiti temperaturu vazduha u prostoriji od poda do tavanice tako da ona bude dovoljno niska u gornjem delu skladita. Analiza razliitih sistema vazdunog grejanja pokazuje da je najekasniji onaj sistem koji usmerava vazduh direktno na dole u okupiranu zonu. Ovaj lanak detaljno ispituje tri razliita vazduna dufuzora: a) mlaznini difuzor (jet nozzle diuser); b) vrtloni difuzor (swirl diuser); c) vazduni injektor (air injector). Visokoregalna skladita ine zatvorene prostorije sa preprekama poput zidova i rafova, ija struktura i raspored odreuju oblik vazdune struje. Rafovi izazivaju deformaciju vazdune struje; prvobitni okrugli oblik je spljoten i izduen du prolaza izmeu rafova. Ovo izaziva dva aerodinamina efekta: prvo, oblast pokrivenosti dovodnim vazduhom (odnosno pokrivena povrina) je poveana u jednom pravcu zbog prepreka; drugo, poveanje brzine i pritiska vazduha uz rafove rezultuje veim otporom strujanja. Sile gravitacije se pojavljuju zbog razlike u gustini izmeu vazduha koji se ubacuje u prostoriju (dovodnog vazduha) i okolnog vazduha iz prostorije. Te sile utiu na strujanje dovodnog vazduha kao i na optu cirkulaciju vazduha u prostoriji. Ako se vazduh uduvava vertikalno, vazduna struja se usporava ukoliko se gravitacione sile (tj. sile uzgona) suprotstavljaju inercijalnim silama (npr. kada struji topao vazduh iz tavanice ka podu ili hladan vazduh iz poda ka tavanici). S druge strane, oblast pokrivenosti se poveava ukoliko ove sile deluju u istom smeru (npr. kada struji hladan vazduh iz tavanice nanie ili topao vazduh iz poda navie). Mlaznini difuzor (jet nozzle diuser)

Arpad Balog TopTherm doo Efikasno grejanje visokoregalnih skladita upotrebom decentralizovanih ventilacionih ureaja

U sluaju vazdunog grejnog sistema sa komprimovanim mlazom vazduha temperatura vazduha u difuzoru ne sme

16 HALE

03 - JESEN 2011.

VENTILACIONI SISTEMI
Grejanje visokoregalnih skladita

premaiti temperaturu okolnog vazduha za vie od svega nekoliko stepeni. U suprotnom, gornji delovi skladita e se pregrejati, to moe dovesti do oteenja robe ili do krenja propisa. Vrtloni difuzor (swirl diuser)

ati toplotni izlaz ureaja. To neminovno vodi ka jo viim temperaturama ispod plafona. Ovo zauzvrat uzrokuje pregrejavanje gornjih delova rafova i rezultuje znaajnim toplotnim gubicima zbog popriline temperaturne razlike vazduha ispod krova i spoljanjeg vazduha. Vazduni injektor (air injector)

Opcija upotrebe vrtlone vazdune struje namee jo vee tekoe. Veliki udeo dovodnog toplog vazduha koji je namenjen okupiranoj zoni, pokazuje nizak nivo vertikalne inercije. Kao rezultat toga, vertikalni domet vazduha je prilino mali, znatno manji nego u sluaju struje komprimovanog vazduha. Iz tog razloga se primenjuju nie temperaturne razlike u visokoregalnim skladitima koja se greju pomou vrtlonih dufuzora. Drugim reima, samo neki rafovi u gornjem delu skladita su provetravani. Da bi se proirilo grejno podruje, mora se pove-

Ovakvo strujanje karakterie visok stepen indukcije, to je neophodan uslov za ekasno grejanje visokoregalnih skladita. U ovom sluaju je usvojen decentralizovani - lokalni grejni sistem, koji se sastoji od vie ventilacionih ureaja koji pokrivaju razliite zone u objektu. Ventilacioni ureaji su privreni za tavanicu i uduvavaju vazduh prema dole u prostoriju (bazirano na principu ventilacije okupiranih zona). Nisu potrebni ventilacioni vodovi tj. vazduni kanali.

Ureaji se sastoje iz dva dela: grejne sekcije (sa ventilatorom i izmenjivaem toplote) i vazdunog injektora. Vazduni injektor radi prema sledeem principu: dovodni vazduh, komprimovan ventilatorom, ulazi u sekciju za rasporeivanje vazduha, na svom putu nailazi na deektor koji je izraen u obliku diska, opstrujava ga, zatim prolazi du usmeravajuih lopatica ureaja i na kraju se uduvava u prostoriju kroz izlaznu mlaznicu krunog preseka. Deektor ima kljunu ulogu u stvaranju snanog mlaza vazduha: on formira zonu potpritiska pri korenu vazdune struje. Opstrujavanje deektora dovodi do toga da se na poetku struje stvara dugaak kompaktni mlaz vazduha. Zavisno od otpusnog ugla lopatice rotiraju vazdunu struju koja ostaje kompaktna u poetnoj fazi irenja. Meutim, udaljavanjem od mlaznice, uticaj potpritisne zone postaje sve manji. Tada rotacija mea vazdunu struju putem indukcije okolnog vazduha, koja se pojaava na raun indukovane mase vazduha i struja se naglo iri. Oblik vazdune struje je slian okrenutoj peurci sa tankom drkom i velikim eirom. Na ovaj nain mogu se obuhvatiti velike povrine poda na velikoj udaljenosti od mlaznice, bez suvinog pokretanja okolnog vazduha.

03 - JESEN 2011.

HALE 17

VENTILACIONI SISTEMI
Grejanje visokoregalnih skladita

Podeavanje vazdune struje bazirano je na vrtlonom efektu i postie se zakretanjem lopatica vrtlonog ureaja: rastojanje na kojem difuzija nadjaava kompresiju se menja, zavisno od otpusnog ugla . Pri otpusnom uglu od =0, postie se maksimalno mogua duina komprimovane struje; pri otpusnom uglu od 0 < <50, ta duina se smanjuje. Krajnja granica se postie pri vrednosti od =50, kada se horizontalna vazduna struja rasipa du tavanice (vrtlono strujanje). Ovo je idealno za objekte gde je potrebno hlaenje.

je vea duina poda. Ipak ne trebaju svi prolazi da budu opremljeni ureajima poto se susedni prolazi takoe snabdevaju vazduhom iz oblinjih ureaja. Ovo zahteva slobodan prostor izmeu polica na rafovima, to je inae uobiajena praksa, jer se rafovi popunjavaju samo do odreene visine kako bi roba bila lako dostupna. Zato je dovoljno da se ureaji ugrauju na svakom treem prolazu (ili ak na veim rastojanjima). Ova naa razmatranja, podrana tehnikim publikacijama i praktinim iskustvima, pokazuju da decentralizovani ureaji sa vazdunim injektorom predstavljaju optimalan sistem vazdunog grejanja u visokoregalnim skladitima. Ovakav jedan sistem nudi sledee karakteristine prednosti: ujednaenu raspodelu temperature kao rezultat optimalne distribucije vazduha. Vertikalni temperaturni gradijent iznosi samo 0,1 do 0,15 C/m. To obezbeuje odgovarajuu potronju energije za grejanje okupirane zone i smanjenje toplotnih gubitaka kroz krov; minimalan broj ureaja, a time i smanjenje trokova investicije, zahvaljujui velikoj obuhvatnoj povrini svakog ureaja; nisu potrebni vazduni kanali za dovod i odvod vazduha; princip decentralizacije garantuje visok stepen operativne pouzdanosti i proirivosti postojeih instalacija. Praktina iskustva sa vazdunim injektorima potvruju visoku ekonominost i podravaju ovakav predlog reenja za sisteme vazdunog grejanja savremenih logistikih centara.

OPTIMALNO REENJE Broj i veliina ureaja Za ekonomskog gledita, odabir ureaja sa najveim grejnim kapacitetom je najprikladnije reenje. Ovo je naravno i dostina opcija, poto obino ne postoji ogranienje u brzini strujanja vazduha (promaji) u skladitima. Meutim, ukoliko je potreban vei komfor, preporuuje se ugradnja vie manjih ureaja. Raspored ureaja Zahtevana toplota za grejanje moe se prilino razlikovati unutar pojedinih delova jednog skladita. Stoga je neophodno rasporediti ureaje po odreenim zonama; drugim reima, treba napraviti odgovarajue kontrolne zone. Kao to je ve reeno, na distribuciju vazduha u skladitu utiu rafovi. Struja dovodnog vazduha je spljotena du redova, i kao rezultat toga, obuhvaena

TopTherm doo
Zanatska 3. 21220 Beej, Srbija Tel.: 021-6919-555 Faks: 021-6919-585 e.mail: oce@hoval.rs

www.hoval.rs

18 HALE

03 - JESEN 2011.

03 - JESEN 2011.

HALE 19

20 HALE

03 - JESEN 2011.

03 - JESEN 2011.

HALE 21

Piramida
Krstan Laketi Piramida d.o.o.

Projektovanje montanih objekata, konstrukcija i konstrukcija od lepljenog lameliranog dr veta

Sistem lepljenog lameliranog drveta kao sistem montane gradnje omoguava ubrzan rad na montai kao i rad u pogoranim vremenskim uslovima, jer se najvei deo rada na konstrukciji prenosi u proizvodni pogon za izradu lepljenih lameliranih drvenih konstrukcija
blikovanje konstrukcije, krojenje elemenata, zavrna obrada, okivanje i predmontaa su poduhvati koje svoje mesto umesto na gradilitu nalaze u proizvodnom pogonu. Smanjivanje obima rada na montai je osnovni korak kojim se postie skraenje roka i pospeuje kvalitet izvoenja radova. Ovakav poduhvat je uslovljen primenom montanog sistema gradnje. Prilikom projektovanja jednog montanog objekta, projektant konstrukcije treba apriori da postavi uniformne rastere u konstrukciji, te da po mogustvu nametne simetrinost objekta kako bi se omoguilo pravljenje to veeg broja istih elemenata konstrukcije. Uniformnost i simetrinost objekta pospeuju, to jest pojednostavljuju proizvodnju

objekta - nabavka materijala, proizvodnja i krojenje ili oblikovanje elemenata, reavanje veza u objektu, te proizvodnja veznih elemenata. Primenom uniformnih rastera se postie jednaka iskorienost nosaa. Pravilnim oblikovanjem konstrukcije namee se da su nosai jednakih duina i jednakih poprenih preseka, zastupljeni na vie mesta u konstrukciji. Na ovaj nain se olakaava razvrstavanje elemenata na gradilitu i ubrzava montaa, te olakava kontrola izabranih elemenata za ugradnju. Oblikovanje konstrukcije poinje denisanjem uslova oslanjanja kontrukcije na tlo, te izborom forme objekta i statikog sistema glavnog nosaa. Statiki sistem se bira na osnovu arhitektonskog reenja, te svojom formom omoguava

manji ili vei stepen prefabrikovanosti. U lepljenom lameliranom dr vetu projektant raspolae velikim brojem reenja koja se mogu kompletno prefabrikovati i primenti za montau u okviru proizvodnog pogona. Na primer, nosai statikog sistema kolenaste proste grede se na gradilite dovoze potpuno oblikovani - iskrojeni na meru i obraeni prema projektnoj geometriji, te okovani veznim elementima za prihvat sekundarnih nosaa. Nosai statikog sistema luka na tri zgloba sa V stubovima se u proizvodnom pogonu oblikuju i predmontiraju, te se rastavljeni dovoze na gradilite gde se ponovu brzo sklapaju po ve utvrenom ablonu. Nosai statikog sistema luka na tri zgloba bavaste i unaste forme su nosai koji su kompletno pripremljeni i obraeni u

22 HALE

03 - JESEN 2011.

OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

KONSTRUKCIJE

proizvodnom pogonu, a na gradilitu se samo podiu u projektovani poloaj i vezuju u aktivni statiki sistem. Izbor tipa konstrukcije kao i stepen prefabrikovanosti nije uslovljen samo eljom ili potrebom Investitora za brzim i pouzdanim reenjem ve i uslovima transporta. Kao osnovni ograniavajui faktor za izbor stepena prefabrikovanosti objekta, to jest denisanje broja delova iz kojih e objekat biti sastavljen je uslov mogunosti transporta elemenata od kojih emo sastaviti konstrukciju. Komadi konstrukcije po gabaritu vei od standaradnog, redovnog transportnog gabarita od 2,40 x 13,00m su komadi koji podpadaju pod vangabaritni ili specijalni transport. Transportavanje ovakvih elemenata podrazumeva angaovanje specijalizovane rme za obavljanje transporta pod pratnjom, sopstvenom ili pod pratnjom saobraajne policije, te tranportovanje elemenata specijalnim kamionima - kako zbog gabarita tako i zbog nosivosti. Prilikom analize mogunosti transporta projektant i izvoa objekta moraju razmatrati pravilnost pakovanja robe u smislu stabilnosti na prikolici te izloenosti parazitskim, nepredvienim uticajima u elementima. Naime, pojedini nosai ne smeju biti transportovani u poloaju u kom se moe izgubiti ravnotea elementa, niti nosa ili deo konstrukcije sme biti poloen na prikoli-

cu na nain kojim se moe ugroziti neko od eksploatacionih svojstava elementa - nosivost ili estetski kvalitet. Neretko, mogunost transporta konstrukcije onemoguava kompletnu prefabrikovanost elemenata konstrukcije, te namee uvoenje montanih nastavaka ili nepovoljnijih statikih sistema u objektu. Kako se prilikom izgradnje hala sada koristi veliki broj standardizovanih ma-

terijala, najvei prostor za utedu prefabrikacijom se dobija na konstrukciji. Pravilnim projektovanjem se moe postii znaajna uteda na izradi konstrukcije, na transportu i na trajanju i kotanju montae objekta. Lepljeno lamelirano dr vo je kao materijal idealno za montanu gradnju jer po svojoj prirodi, nosa ivot poinje u pogonu za izradu gde se malim dodatnim zahvatima po pravilu na specijalizovanim mainama moe drastino skratiti vreme neophodno za montau elemenata na gradilitu. Nosai od lepljenog lameliranog dr veta su pored svog montanog karaktera vrlo izgledni, te pospeuju arhitekturu objekta uprkos prefabrikaciji i montanoj gradnji. Primena drveta u konstrukciji objekta omoguava arhitektonski izraz u isto vreme sa primenom montane gradnje i smanjem rokova za izgradnju objekta, te omoguavanju izvoenja radova u nepovoljnim vremenskim uslovima - niske temperature. S obzirom na savremene maine, radne platforme i autodizalice, te uz visok kvalitet zatitne opreme koja moe imati visoka termoizolaciona svojstva, omoguen je majstorski rad na montai i u nepovoljnim vremenskim uslovima. Rad se ne moe odvijati samo u toku padavina

03 - JESEN 2011.

HALE 23

KONSTRUKCIJE

OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA

Povoljnosti primene montanih sistema gradnje, kao to je gradnja lepljenim lameliranim dr vetom, je iz gore navedenih razloga, pravi put s tim da je na projektantu objekta da u toku projektovanja objekta uz strune konsultacije sa potencijalnim izvoaima radova pred-

vidi svrsishodno i izvodljivo reenje. Izvoai konstrukcija su spremni da prue tehniku podrku u toku projektovanja, kako bi ostvarili prodor svog materijala na ire trite. Rezime osnovnih problema prilikom projek tovanja montanog objek ta jeste: utvrivanje modularnog rastera, tenja ka uniformisanju elemenata pravilnim rasporeivanjem i korienjem materijala, oblikovanje montanih - vijanih veza izmeu elemenata, voenje rauna o mogunostima transpor ta i vangabaritnog transpor ta, voenje rauna o mogunosti montae i raspoloivosti graevniskih maina.

jer su onda ljudi izloeni mogunosti strujnog oka ili povreivanju usled klizanja alata ili drugih predmeta na konstrukciji. Montana gradnja omoguava iskorienje proizvodnog pogona u svrhu predmontanog pogona. Rad koji bi trebalo da se odvija na gradilitu u nekontrolisanim uslovima se prenosi u kontrolisane uslove proizvodnog pogona uz poveanu dostupnost alatima, elektrinim instalacijama, te tehnike podrke.

Piramida d.o.o. Sremska Mitrovica

24 HALE

03 - JESEN 2011.

Trimo u izgradnji Meklaren Centra

Meklaren grupa (McLaren Group) sveano otvorila novi, visoko-tehnoloki proizvodni pogon
17. novembra 2011. , Meklaren je zvanino otvorio novi, visoko-tehnoloki proizvodni centar. Trimo je saraivao na njegovoj izgradnji kao zvanini partner Meklaren Centra za tehnologiju, time to je proizveo i isporuio modularni fasadni sistem Qbiss One. Zgrada, koju je zvanino otvorio britanski Premijer, Dejvid Kameron, postae novi, u tehnolokom smislu napredan proizvodni centar kompanije Meklaren automotiv (McLaren Automotive). Novi centar izgraen je u skladu s vizijom i losojom postojeeeg Meklaren Centra za tehnologiju. Izgraen je u saradnji Meklarena i priznatog i nagraivanog arhitektonskog biroa Foster i partneri (Foster & Partners). Centar e da bude kolevka svih buduih projekata proizvoaa Meklaren automotiv, ukljuujui i sportski auto visokih performansi MP-12C. bilo je naroit izazov, ali sam srean to mogu da kaem da su Foster i partneri obezbedili perfektan kontinuitet izmeu dveju zgrada, pri emu su omoguili da MPC postoji i nezavisno, kao sopstveni, jedinstveni prostor. Ovo je svedoanstvo predanosti naih parnera, njihove strasti i prilagodljivosti, to to smo mogli da prenesemo ovu zajedniku viziju u tako iznenaujui, jedinstven i funkcionalan primer dizajna i arhitekture. Napori kompanije Trimo bili su od sutinskog znaaja za to da ovako dug proces projektovanja i izgradnje bude doveden do izuzetno zadovoljavajueg zavretka. Generalna direktorka Trima, Tatjana Fink, prokomentarisala je partnerstvo: Trimo je globalni brend, kao i Meklaren, i to to smo postali zvanini partneri Meklaren Proizvodnog centra bilo je manje proizvod, a vie to ta proizvodi predstavljaju u smislu izvrsnosti, per formansi i kvaliteta. Zajednika poslovna kultura, koja se sastoji od inovativnosti, kreativnosti i energije je ono to obe nae kompanije ini najboljim u onom to radimo i to nas vodi neprekidno ka uspehu. I konano, ast nam je da je Premijer Velike Britanije, Dejvid Kameron, bio u mogunosti da otvori zgradu.

Trimo se ponosi uspostavljanjem partnerstva sa Meklarenom radi obezbeivanja posebno prilagoene forme svoje Qbiss obloge visokih performansi za novi Proizvodni centar Meklaren projektanata Fostera i partnera, koji e da stvori profesionalno, funkcionalno reenje za enterijer i eksterijer projektantskog koncepta MPC.

Qbiss fasadni sistem je potpuno reenje za zidove, koje nudi ono najbolje u estetskom smislu sa potpunim per formansama i funkcionalnou: vodonepropustljiva i samonosea spoljna obloga titie MPC od udi britanske klime, dok unutranji paneli obezbeuju vatrootpornost, kao i elegantan visoko-tehnoloki zavretak koji se savreno uklapa sa Meklarenovim duhom. Izvrni predsednik Meklaren grupe i Meklaren automotiva, Ron Denis je izjavio: Tokom celokupnog projektovanja i faza izgradnje Meklaren Proizvodnog centra, mi smo zaista bili svesni potrebe da stvorimo prostor koji e da unapredi postojeu strukturu Meklaren Centra za tehnologiju. Pronalaenje reenja koje bi moglo da funkcionie unutar postojeeg pejzaa

Valentina Miladinovi TRIMO INENJERING

03 - JESEN 2011.

HALE 25

26 HALE

03 - JESEN 2011.

03 - JESEN 2011.

HALE 27

28 HALE

03 - JESEN 2011.

Valjevo
Grad bogate istorije, kulture i duhovnosti
rad Valjevo se nalazi u zapadnoj Srbiji, 100 km jugozapadno od Beograda. Administrativni je, privredni i kulturni centar Kolubarskog okruga (Valjevo, Mionica, Oseina, Ub, Lajkovac i Ljig). Formiran je na obalama reke Kolubare, pritoke Save, u kotlini okruenoj vencem valjevskih planina. Prema najnovijem popisu, gradsko naselje Valjevo ima oko 64000, a teritorija grada oko 98000 stanovnika. Valjevo je jedna od lepih srpskih varoi, bogate istorije, kulture i duhovnosti. O tome svedoi i ouvano gradsko jezgro sa administrativnim zgradama, javnim ustanovama i spomenicima kulture, zgradom Narodnog muzeja i Valjevske gimnazije, galerijama, Grand hotelom, peakim zonama i starim trgovakim ulicama, malim trgovima i parkovima, brojnim spomenicima, ureenim kejom Kolubare. U centru grada, na desnoj obali Kolubare, nalazi se Tenjar autentina srpska arija iz perioda turske vladavine. Poreklom je iz 17. veka, ali je ouvan izgled s kraja 19. veka. U Tenjaru su snimljeni mnogi domai filmovi i serije. Netaknuta priroda okruuje grad. Valjevske planine, Divibare, kanjon reke Gradac, Petnica, Brankovina, valjevska sela, lov, ribolov, zdrava hrana obeleja su turistike ponude Valjeva. Dan Grada je 20. mart, datum kada je Valjevo u Pr vom srpskom ustanku 1804. godine osloboeno od Turaka i kada poinje razvoj modernog grada sa evropskim obelejima. Kao svoj duhovni praznik Grad Valjevo slavi Duhovski Ponedeljak.

Filoloko tumaenje nastanka imena Valjevo dovodi do starog slovenskog linog imena Valj, tako da je VALjEVO kao prisvojni pridev oznaavao vlasnitvo feudalnog poseda. Ovu pretpostavku potvruje i pria po kojoj je Valj bio vlasnik drumske krme oko koje se potom razvilo naselje, dananje Valjevo. Postoji i hipoteza po kojoj je re Valjevo nastala od starog latinskog izraza VALLIS - dolina. Pored filolokog tumaenja postoje i razliite legende. Najpoznatija je ona po kojoj je Valjevo ime dobilo po VALjARICAMA za izradu sukna koje su nekada u velikom broju postojale du Kolubare. Po drugom predanju, budui stanovnici grada su se SVALjALI u kotlinu sa oblinjih brda i osnovali grad, a postoji i miljenje da je Valjevo dobilo ime po VALjANOJ, plodnoj zemlji. NAJSTARIJI TRAGOVI NASELjA Najstariji tragovi boravka ljudi na ovom podruju potiu iz paleolita i otkriveni su u nekoliko peina u valjevskom kraju. U prvim vekovima nove ere prostor dananjeg Valjeva bio je u sastavu Rimske imperije, po njenom raspadu u okvirima Vizantijskog carstva, a potom u okvirima srednjovekovne srpske drave. Najstariji ostaci na tlu gradskog naselja potiu iz prelaska 13. u 14. vek, u vreme kraljeva Dragutina i Milutina, kada je na teritoriji dananjeg gradskog jezgra postojao manastir. Od sauvanih pisanih dokumenata u kojima se spominje Valjevo najstariji je otkriven u Dubrovakom arhivu i datira iz 1393. godine. Valjevo je i nastalo kao srednjovekovni trg na raskrsnici puteva

03 - JESEN 2011.

HALE 29

VALJEVO

Grad bogate istorije...

koje su pohodili uveni dubrovaki trgovci, osnivajui tu svoje filijale preko kojih su otkupljivali sirovine koje su transportovali ka zapadu, a prodajui luksuznu robu sa obala Mediterana. Uspon Valjeva kao trgovinskog centra i naselja zaustavljen je 1459. godine kada je srednjovekovnu Srbiju osvojila Otomanska imperija. Od srednjovekovnog trga, Valjevo u 16. veku naseljavanjem muslimana postaje orijentalna kasaba. Iako je u periodima austrijsko-turskih ratova povremeno prelazilo u granice Habzburke monarhije ili bivalo pogranino mesto, Valjevo je sve do poetka 19. veka uglavnom bilo deo Otomanskog carstva. Vojni planovi iz 18. veka pokazuju da se Valjevo ve tada prostiralo na obe obale Kolubare, na mestu gde je i dananje gradsko jezgro. U putopisima iz tog perioda opisuju ga Luj edeon (1624. godine), Evlija elebija (1660), Joakim Vuji (1826), Feliks Kanic (1860. i 1888) i drugi. BURNA ISTORIJA Valjevski kraj je bio nezaobilazan u pokretima za nacionalno osloboenje i svetskim ratovima, to je svakako usporavalo razvoj varoi.

u vie desetina vienih Srba koje su Turci pogubili kako bi spreili narodni ustanak bili su i knezovi Aleksa Nenadovi iz Brankovine i Ilija Biranin iz Podgorine. Bili su zatoeni u podrumu Muselimovog konaka odakle su izvedeni na pogubljenje u zoru 4. februara 1804. godine. Likvidiran je tada i arhimandrit Hadi Ruvim iz Babine Luke, iguman manastira Bogovaa i poznati ikonopisac i rezbar toga vremena. Meutim, odmazda je ubrzala ustanak pa je tako Valjevo bilo prvo vee osloboeno mesto u Prvom srpskom ustanku protiv Otomanskog carstva, 20. marta 1804. godine. Taj dan simbolizuje tenju Valjevaca za slobodom i smatra se poetkom razvoja varoi evropske arhitekture i duha, tako da se obeleava kao Praznik Grada. Posle dobijanja autonomije u Dugom srpskom ustanku 1815. godine, srpsko stanovnitvo je postepepeno naseljavalo varo jer je vekovima ivelo uglavnom po selima bavei se poljoprivredom.

U poznatom istorijskom dogaaju Sea knezova, koji je u pesmi Poetak bune na dahije opevao slepi guslar Filip Vinji, me-

U blizini Valjeva u Prvom svetskom ratu, 1914. godine, odigrala se Kolubarska bitka u kojoj je srpska vojska estoko porazila brojnije i bolje opremljene austrougarske trupe. Smatra se najveom pobedom u istoriji srpske vojske, a Kolubarskom bitkom je komandovao general ivojin Mii, rodom iz Struganika kod Mionice, posle ega je dobio in vojvode. Tada je Valjevo bilo sedite srpske vlade i Vrhovne komande. Posle velike

30 HALE

03 - JESEN 2011.

Grad bogate istorije...

VALJEVO

bitke ceo grad je pretvoren u ratnu bolnicu to je u slici Valjevska bolnica ovekoveila slikarka Nadeda Petrovi, umrla od tifusa u Valjevu 1915. negujui ranjenike. Ogromnu pomo pruili su tada lekari i sestre stranih misija. I Drugi svetski rat ostavio je dubok trag na valjevski kraj. Prvi susret sa partizanima voa Komunistike partije Jugoslavije Josip Broz Tito imao je septembra 1941. u selu Robaje nadomak Valjeva. Istovremeno, na oblinjoj Ravnoj Gori general vojske Kraljevine Jugoslavije Dragoljub Mihajlovi formirao je etniki pokret lojalan monarhiji. Valjevo je vie puta bombardovano tokom NATO agresije 1999. godine, pri emu je razruena vojna industrija Kruik, ali i vie stambenih objekata. URBANISTIKI RAZVOJ Poetak modernog urbanistikog razvoja Valjeva vezuje se za 1855. godinu, kada je izraen plan ortogonalne izgradnje varoi, u kome se ulice seku pod pravim uglom. Ovaj plan predstavljao je je vaan impuls za ubrzanu modernizaciju i evropeizaciju dojueranje orijentalne varoi. Valjevo doivljava brz razvoj i broj stanovnika se viestruko poveava. U iskljuivo zanatskom naselju niu i prvi industrijski pogoni, otvaraju apoteke, tamparije, itaonice, stie eleznika pruga, elektrina energija, pokree Gimnazija, igraju prve pozorine predstave... Najvei urbanistiki procvat i graanski uspon Valjevo je doivelo krajem 19. i poetkom 20. veka kada su izgraene zgrada Valjevske gimnazije, Optinskog i Okrunog suda, Valjevske tedionice, hotela Grand i Sekuli...

drvoprerade, poljoprivrednog zadrugarstva... Najznaajnija drutvena preduzea bila su: Kruik, Srbijanka, Gradac, Elind, Stefil, Valjevska pivara, tamparija Mili Raki i druga. TURIZAM

Valjevski kraj obiluje brojnim, izuzetno atraktivnim elementima turistike ponude. Relativno povoljan geografski poloaj na vanim magistralnim putnim pravcima i blizina potencijalnih emitivnih trita, bogatstvo kulturnog naslea na relativno malom prostoru, uklopljenost kulturnog bogatstva u turistiki atraktivna prirodna podruja (klisura Gradca, Jablanice, valjevske planine), vei broj manastira i moti dva sveca, veliki broj znamenitih linosti poniklih sa ovog podruja, dogaaji vezani za nacionalnu istoriju omoguili su da se Valjevo izdvoji kao autentina turistika destinacija. Kao posebne celine, pored grada, izdvajaju se: - Divibare, planinsko-turistiko mesto - Brankovina, kulturno-istorijski kompleks - Petnica, sportsko-rekreativni centar - Manastiri

PRIVREDNI RAZVOJ Od ezdesetih godina prolog veka Valjevo je doivelo industrijsku ekspanziju otvaranjem vie velikih privrednih objekata i razvojem namenske industrije Kruik iz predratnog Vistada, metaloprerade, prehrambene industrije, tamparstva, koarstva,

03 - JESEN 2011.

HALE 31

VALJEVO

Grad bogate istorije...

Seoski turizam se posebno izdvaja kao potencijal ovog kraja. Brankovina je rodonaelnik seoskog turizma u Srbiji, jer ve 1962. godine belei prviorganizovani boravak deset porodica u seoskim domainstvima. Veliko i bogato prirodno naslee, kao i 60% ruralnog podruja teritorije grada, govori o neophodnosti iskorienja tih prostora i ruralnog razvoja. Proizvodnja hrane za sopstvene potrebe, viak stambenog prostora, gostoprimstvo i kulinasrke

sposobnosti domaica obezbeuju osnovne uslove za bavljenje ovom delatnou. Sa jedne strane pomae reavanju egzistencijalnih problema seoskog stanovnitva, a sa druge strane se reava problem migracija iz sela ka gradu, rastereuje se gradski centar, ljudi ostaju ili se vraaju na svoja imanja. Povoljan geografski poloaj uz dobru prirodnu i drutvenu osnovu, omoguuje gradu Valjevu da razvija razliite oblike turistikih kretanja.

Sticajem prirodnih i istorijskih okolnosti na ovom tlu su se rodili i iveli sveci, kneevi, vladike, vojskovoe, veliki pesnici i kulturni poslanici, koji su za sobom ostavili sjajna dela materijalne i duhovne kulture i koji danas predstavljaju bisere u turistikoj ponudi Srbije. Na ovim prostorima odigrali su se presudni dogaaji koji su obeleili istorijske periode u optoj i nacionalnoj istoriji. O tome svedoe Brankovina, Leli, Pustinja, elije, Tenjar, Kula Nenadovia i brojni spomenici kulture u samom gradu, ali i pokretna kulturna dobra predstavljena kroz muzejske i galerijske postavke. Brojne manifestacije i raznovrsni sadraji na malom prostoru, koji dozvoljavaju kombinovanje razliitih elemenata turistike ponude prilagoene manjim grupama turista ili pojedinaca, uz neposrednost, otvorenost, gostoljubivost, srdanost lokalnog stanovnitva omoguuju ukljuenje domicilnog stanovnitva u turistike tokove, a samim tim i mogunosti zaposlenja u turizmu. Zahvaljujui povoljnim prirodnim faktorima, uz bogatstvo kulturnog naslea, Valjevo je autentina i neizostavna destinacija u turistikoj ponudi Srbije.

32 HALE

03 - JESEN 2011.

03 - JESEN 2011.

HALE 33

SASO 2011. Posetite16. meunarodni sajam SASO u Splitu, mesto susreta novih tehnologija i struke, profesionalaca i privrednika
16. meunarodni sajam SASO odrava se 19.-23.10.2011., a u sebi obuhvata specijalizovane sajmove: 16. Sajam graevinarstva, 16. Sajam drvne industrije, 16. Sajam metalne industrije, 16. Sajam alata i opreme , 13. Sajam zanatsva i male privrede, 12. Sajam elektronike i ener getike i 4. Sajam ekologije SEKO

Sajam SASO 2011 obeleie zajedniko predstavljanje hrvatskih rmi putem Hrvatske privredne komore i Hrvatske zanatske komore, kao i zajedniki nastupi nemake pokrajine Bavarske, Austrije, te Bosne i Hercegovine. Koliko je sajam SASO 2011 meunarodno priznat najbolje potvruju najave izlagaa iz 12 zemalja: Nemake, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Austrije, Italije, eke, Poljske, Francuske, Slovake, Kanade i Hrvatske. Ali, sajam SASO nije samo privredna izloba. To je mesto privrednog povezivanja, edukacije kroz struna predavanja, razmene ideje i iskustava i usavravanja na brojnim specijalizovanim konferencijama. Bogati konferencijski program sajma SASO odgovor je na potrebe trita za znanjem koje znai konkurentnost. Na sajmu Saso 2011. oekuje Vas i program strunih konferencija i privrdnih susreta: 9. Dan arhitekata, 7.

Energetski summit, 5. Dan graevinara, 4. Dan ekologije, privredni susreti b2b@SASOfair, radionice i prezentacije. Prema pristiglim prijavama, na ovim strunim skupovima uestvovae preko 200 predstavnika rmi, kao i vie od 2000 uesnika. Uestvovanje na konferencijama ne zahteva nikakve trokove kotizacije, a ulaznice za sajam SASO 2011 mogu se ve od 01. septembra 2011. naruiti u pretprodaji putem web stranice www.sasofair.com po povoljnijoj ceni od 30,00 kn. Reprezentativna privredna izloba, konferencije, veliki broj posetilaca ine sajamsku industriju i sajam SASO generatorom poslova. I to se ne odnosi samo na direktne uesnike, ve i na grad, regiju i Hrvatsku u celini. Da je sajamska industrija zaista dobar biznis, moemo videti na brojnim evropskim primerima. Upravo iz tih razloga sajmovi poput SASO-a, znaajno doprinose razvoju grada i regije. U kolikoj meri, zavisi od svih nas.

34 HALE

03 - JESEN 2011.