ТЕМА АКТУЕЛНО

Авалски Обилазница код

торањ Овчар бање

04 Јануар
Фебруар 2007.
Цена 150 дин
Реч уредника

Издавач: “PLANTEC” d.о.о.

Драги читаоци,
Изгледа да ће грађевинска сезона,
Борска 41ј,
11090 Београд, Србија
тел./факс: 011/ 3056 516
E-mail: office@plantec.co.yu
Директор и главни и одговорни
уредник
Иван Сретеновић
Ликовно-графички уредник
Зоран Станковић - Хогар
Лектор

која је поранила ове године свима Ивана Станковић

Директор маркетинга
напунити руке послом, чак су се и Сања Јашовић
sanja.j@plantec.co.yu
организатори предстојећих сајмова
Новинари и сарадници
грађевинарства у Новом Саду и Драгана Милисављевић,
Јасмина Ускоковић.
Београду већ припремили и очекују да Сања Стојановић,
Томислав Тољевић,
ће оборити рекорде по броју излагача Марко Шуговић,
Сандра Пауновић,
и посетилаца. Маријана Адамов,
дипл.инж.арх. Драган Бобић

Наш лист је уз помоћ Вас ушао у другу
годину излажења и већ је заузео место
у изградњи земље Србије.
Техничко уређење и
компјутерски прелом:
PLANTEC - Графички студио
grafika@plantec.co.yu
Штампа
,,Ротографика”д.о.о.

CIP - Каталогизација у
публикацији Народна
Желимо и вама сличан успех. библиотека Србије,
Београд 624
ГРАЂЕВИНАР : српско
С поштовањем грађевинарство у трећем
миленијуму

Ваш ,,Грађевинар” ISSN 1452-5303 = Грађевинар

(Београд)
COBISS.SR-ID 130817292

4 ГРАЂЕВИНАР
 9
СА ДРЖ А Ј

Домаће теме
24
Сајам грађевинарства у Новом Саду 6-7

Пројекти
Обилазница Овчар бање 9-11 32
Домаће теме
Авалски торањ 24-27 43

Сајам грађевинарства у Београду 32-33

Православље
Светосавски храм на Врачару 36-41
36
Заниљивости
Највише европске зграде 43-44
Кула Hearst 46-47
Московски универзитет 51-52
Тржни центар ГУМ 53-54 46
Нови изглед Кине 57-61
Државна Дума 65

51
65 53

57
Домаће теме 23. Сајам грађевинарства

Никад више излагача

из иностранства
У излагачким павиљонима Новосадског
сајма и на отвореном простору, од 20. до
25. марта ове године више од 200 излага-
ча из земље и иностранства, представиће
разноврсну понуду и решења за изград-
њу и опремање стамбених и пословних
простора од „пода до плафона“ на 23. ме-
Љиљана Ћурчић ђународном сајму ГРАЂЕВИНАРСТВА и 16.
међународном салону намештаја и опре-

М
еђународни сајам
Г РА Ђ Е В И Н А Р -
СТВА одржава се
у најповољнијем термину
- пред почетак грађевинске
сезоне кад је на тржишту нај-
већа тражња грађевинског
материјала, репроматерија-
ла, као и основне и пратеће
опреме. Сајам је намењен не
само онима који започињу
индивидуалну градњу, већ
и инвеститорима са већим
физичким обимом грађе-
винске производње која по-
следњих година бележи зна-
чајан пораст и експанзију.
Савремени начин живота и
светске трендове у квалите-
ту изградње успешно прате
и домаћи инвеститори који
се на Сајму грађевинарства
у Новом Саду представљају
програмима и палетама нај-
савременијих технологија
ме за ентеријере АМБИЕНТА.
грађевинског материјала,
подних и зидних облога,
столарије, изолационих ма-
терила и друго.
За градитеље и остале уче-
снике, сајам је и амбијент за
стицање нових сазнања о
савременим грађевинским
материјалима и репромате-
ријалима, методама градње,
системима заштите, трен-
довима у архитектури и
грађевини, достигнућима у
унапређењу грађевинских
машина и слично што је ве-
зано за грађевинску струку
и размену искустава.
Интересовање за наступ
на Салону АМБИЕНТА и
Сајму ГРАЂЕВИНАРСТВА
из године у годину све ви-
ше показују и излагачи из
иностранства, који су пре-
познали добар амбијент за
пласман производа из те
гране дрвне индустрије, а
не изостају ни најновија тех-
нолошка достигнућа у уна-
пређењу грађевинских ма-
теријала, што представља
основе квалитетне, савреме-
не градње.
Својеврсни „миље“ овим
сајмовима представљају ра-
зноврсни пратећи програми
и атрактивни наступ, прода-
ја по сајамским ценама, про-
изводи из готово целе Евро-
пе и новитети домаћих про-
извођача, на једном месту
понуђена решења у вези са

6 ГРАЂЕВИНАР
и 16. салон намештаја у Новом Саду Домаће теме

инвестирањем, изградњом излагачима се нуди могућ-
и опремањем ентеријера. ност да асортиман својих
производа представе у спе-
Сајмови као „тржишна цијализованим информа-
арена“ представљају ва- тивним емисијама – „Сајам
жан изазов за озбиљне по- инфо“, које су у самосталној
словне шансе и прилике, а продукцији „Новосадског
многи произвођачи су по- сајма“, а бележе дневна са-
јамска дешавања, оглашава- каталогу, поделом пропа-
њем у програму Радио Сај- гандног материјала и заку-
ма, као и на интернет стра- пом рекламних површина.
ницама сајта „Новосадског
сајма“.
Оглашавање је доступно
и у свим штампаним изда-
њим „Новосадског сајма“,

ПРОШЛОГОДИШЊИ УСПЕШНИ НАСТУПИ

зицију своје компаније на
тржишту градили и пред-
стављањем на „Амбиенти“
и Сајму грађевинарства.
Посебан подстрек јесу пре-
стижна сајамска признања
за квалитет производа и за
„Добар дизајн“.
Током трајања Сајма,
Прошле године је на Сајму грађевинарства и Салону намештаја наступило
око 400 излагача – што је био рекордан број, забележена је посета 50.000
људи, а вредност уговорених наступа проценило се на неколико милиона
евра.
Учесници на Сајму грађевинарства били су више него задовољни успоста-
вљањем нових пословних контаката, а ефек ти сарадње су реализовани то-
ком 2006. године. Највише су профитирале грађевинске фирме које су уго-
вориле куповину станова и продавци грађевинских машина. Потражња је
владала и за грађевинским материјалима: столаријом, изолационим матери-
јалима, бојама, лаковима...

ГРАЂЕВИНАР 7
Пројекти ОБИЛАЗНИЦА ОВЧАР БАЊЕ

Примењена светска
технологија
Изградња обилазнице Овчар Бање, на магистралном
путу М-5 Ужице-Чачак, један је од тренутно највећих
инвестиционих пројеката у области инфраструктуре
код нас. Пројекти као што је овај, важни су за Србију ка-
ко због потребе побољшања њене путне мреже, тако
и због примене савремених техничких и технолошких
Јасмина Ускоковић поступака у грађевинарству.

И
нвестиција за овај том Европске банке за обно- Новопројектована оби- вљали константну опасност
пројекат вредна ву и развој. Планирано је да лазница Овчар Бање осми- за возаче. Истовремено,
око 650 милиона нова саобраћајница дугачка шљена је тако да се саобра- „црну тачку“ на овој деони-
динара обезбеђена је сред- око 1500 метара буде отворе- ћај измести из тесног про- ци представљао је прелазак
ствима Јавног предузећа на за саобраћај у мају 2007. лаза у планинском кланцу, преко старог моста са само
„Пу теви Србије“ и креди- године. где су чести одрони предста- једном коловозном траком.

ГРАЂЕВИНАР 9
Пројекти

Овај проблем биће решен

стављањем у функцију но-
вог моста чија је изградња
при крају. Иначе, компле-
тан пројекат изградње оби-
лазнице Овчар бање обу хва-
та пројектовање и изградњу
нове деонице пу та у дужи-
ни од 1534 метра, тунела
у дужини од 430 метара,
моста дужине 140 метара и
потпорних зидова дужине
250 метара.

НОВИ МЕТОДИ РАДА

Шта све подразумевају ти по-
слови, какве су им техничке
и технолошке карактеристи-
ке, сазнали смо у разговору
са дипл. грађ. инж. Сашом
Мићићем, директорором
пројекта из београдског
предузећа „Inter-Most“, које
са „Пу тевима“ Ужице, успе-
шно изводи радове на овој
деоници пу та.
-Направљена је таква ор-
ганизација да се коришће-
њем савремене технологије
и нових метода рада следе
светска достигнућа и трен-
дови од којих су неки први
пут примењени у Србији,
истакао је инж. Мићић.
Између осталог, за прокоп
тунела набављена је савре-
мена тунелска опрема, у из-
градњи моста коришћени
су најсавременији материја-
ли и поступци као што је са-
моуграђујући бетон, док је
у изградњи потпорног зида
примењена технологија „ар-
миране земље“.
АУСТРИЈСКА МЕТОДА
Пажњу јавности посебно
је привлачио тунел дужине
436 метара, први који се у
Србији гради после дужег
времена. Тунел је предвиђен
за две саобраћајне траке, а
уну трашњи радијус износи
5 метара. Ископ тунела ра-
ђен је у две фазе, од којих се
прва изводила у калотном
делу профила, док је друга
представљала разраду до пу-
ног профила. Тунел је рађен
„Новом аустријском мето-
дом“. Ова технологија иско-
па тренутно је доминантна
у свету. Главни елементи
током изградње тунела, ка-
ко наводи инж. Мићић, је-
су: прскани бетон (торкет
бетон), челичне ременате,
анкери и арматурна мрежа.
Да би се све ово успешно
извело неопходно је било
набавити адекватну меха-
низацију, специфичну за
ову врсту радова. За ископ
је коришћен тунелски багер
дизајниран за овакав тип ра-
да, са специјалном хидрау-
личком опремом. Прскани
бетон се набацује машином
која тренутно представља
задњу реч технике у овој
врсти посла. Пумпа, поред
стандардне опреме, има спе-
цијално надограђени део ко-
ји се назива „робот”, а у пи-
тању је „рука” која је покрет-
на у свим правцима и има
дохват до осам метара. На
овом, иначе веома тешком
и опасном послу, у ранијем
периоду ангажован је вели-
ки број радника. Сада ради
само један машиниста и то
уз помоћ управљачке конзо-
ле (JOYSTIK), са знатно ве-
ћим ефектима рада.
Треба још истаћи да је
тунел пробијен 28. октобра

10 ГРАЂЕВИНАР
 ОБИЛАЗНИЦА ОВЧАР БАЊЕ

прошле године и да је по за- зив носи у себи карактери- „Тенсар“ из Енглеске која се се очекује и представљаће
вршетку земљаних радова и стику ове конструкције која овим послом бави више од значајан искорак у правцу
примарне облоге, урађена и је сачињена по принципу 30 година. плана Јавног предузећа „Пу-
комплетна армирано бетон- да носи саму себе. Потпор- Такође, први пут ће се теви Србије“ да се до 2012.
ска облога тунела. Тунел ће ни зид представља спрегу изградњом звучне баријере године комплетна путна
поседовати вентилацију и земљаног материјала, пла- између трасе обилазнице и мрежа у Републици рехаби-
осветљење. стичних гео мрежа и бетон- насеља заштити гости и жи- литује.
ских блокова који заједно тељи Бање од саобраћајне
НОВИ МОСТ чине једну импозантну це- буке.
лину. У овом случају кори- Завршетак изградње оби-
Пажњу путника привлачи шћена је технологија фирме лазнице Овчар Бање ускоро
и нови мост који је изгра-
ђен у склопу овог пројекта
а састоји се од шест поља.
Фундирање је рађено на ши-
повима, из којих су касније
директно извучени стубови
моста. Свако монтажно по-
ље моста сачињено је од по
четири монтажна носача ко-
ји су постављени на наглав-
не греде стубова. Посебно
су карактеристични носачи
моста, јер је први пут код
нас за њихово бетонирање
коришћен самоуграђујући
бетон.

МАЊЕ БУКЕ

У склопу обилазнице нала-

зи се и потпорна грађевина.
Рађена је по технологији
која се први пут користи у
нашој земљи, а чији је назив
„Армирана земља“. Сам на-

ГРАЂЕВИНАР 11
Успешни послови

Заслужено најбољи!

К
ада смо једног прохладног
кишног ју тра посетили нашег
највећег дистрибу тера сигур-
носне опреме, фирму “CCTV Centar
Master’’, у Улици Карађорђев трг 3-5.
у Земуну, тамо је врвело као у кошни-
ци. Као да није ју тро, било је врло
живо и прометно од почетка радног
времена.
Примио нас је господин Дејан Пе-
тровић. По струци је дипломирани
инжењер елек тротехнике, по функ-
цији у фирми-извршни дирек тор, а
ми примећујемо да поседује изузе-
тан таленат за ПР менаџмент. Са ме-
Менаџмент Paradoxa и Mastera: Jordan Peles, Дejaн Петровић, Вукашин Тодоровић,
дијима комуницира спонтано, лако, Shmuel Hershkovitz, Steve Andrasi и Stephane Racicot
транспарентно, као да му је то основ-
но занимање... Ненаметљиво, ипак жишту) разлог су што ‘’Master’’ има
скреће тему на фирму, сматрајући улогу лидера у својој области, и то не
да није он него ‘’Master’’ главна тема само код нас него у ширем региону.
овог разговора. Квалитет се подразумева послова-
њем у складу са светским стандарди-
ДЕЛАТНОСТ ма. Фирма поседује сертификован си-
стем управљања квалитетом према
Фирма је основана 1987. године. Осни- стандарду ISO 9001.
вач, дирек тор и власник је господин
Вукашин Тодоровић. ДОСАДАШЊИ УСПЕСИ
Оно по чему је позната – то је увоз
и дистрибуција сигурносне опреме Хотел Hyatt - Кристална дворана На радном столу извршног дирек-
(опреме за елек тронску заштиту обје- тора примећујемо новогодишњу че-
ката), а у ту групу спада: воде њихови домаћи партнери, а то ститку из Кабинета Председника Ср-
је цела мрежа од 850 фирми-купаца бије. Питамо за тај мали куриозитет
CCTV-видео надзорни системи које се баве елек тро-уградњом у гра- и добијамо одговор да је у питању
Противпровални алармни системи ђевинарству. успешна пословна сарадња. Наиме,
Противпожарни алармни системи на јавном тендеру за испоруку систе-
Контрола приступа РЕЧ – КАО ПОСЛОВНИ ПРИНЦИП ма видео надзора, за Кабинет Пред-
Интерфонски и видеоинтерфонски седника Републике Србије, опрема
системи. Као у ретко којој фирми данашњице- CCTV centra Master је изабрана као
овде реч има тежину! Поштовање најбоље решење са становишта ква-
Фирма обавља велепродају, пројек- речи и поштовање купаца на овом литета,поузданости и цене. Реч је о
товање,сервисирање и техничку месту постаје принцип пословања. CCTV систему коју чине Самсунгове
подршку код увођења сигурносних Огроман лагер,тренутна испорука камере SDC- 415 и Geovision PCI DVR
система. Уградњу њихове опреме из- и одлична цена (најповољнија на тр- картице. Ово је један од показатеља

ГРАЂЕВИНАР 13
Успешни послови
веома успешне сарадње коју фирма
има са највишим државним инсти-
туцијама. А када нам је господин
Петровић набројао још неке од до-
садашњих послова схватили смо да
су и остале виталне институције ове
земље обезбеђене управо опремом
нашег домаћина. То су:
БИА
Објек ти Војске Србије
Народна Скупштина
Влада Србије
Министарство уну трашњих послова
Министарство Правде
Телеком Србије
НИС Југопетрол
РТС
ПТТ Србије
А затим и највеће банке у нашој зе-
мљи као нпр.
Raiffeisen банка
EFG банка
Societe Generale банка
Меридиан банка...
Још један успех везан је за Телеком
Србије. ЦЦТВ центар “Мастер’’ одне-
давно је постао стратешки партнер
Телекома за интегрисане системе за-
штите. Тиме је ово једина фирма којој
наш домаћин поред продаје, серви-
сирања врши и уградњу заштитних
система.
ИНО – ПАРТНЕРИ
Да ли сте знали да је Master
CCTV ексклузивни или ауто-
ризовани заступник више
од двадесет водећих свет-
ских компанија које се ба-
ве security системима? Ови
скромни људи не причају
много о својим успесима.
Уместо њих о томе говоре
резултати и успешно завр-
шени послови. Међу свет-
ски познатим фирмама
које заступају су: “Sony’’,
‘’Panasonиc’’, ‘’Samsung’’,
‘’Paradox’’, ‘’Pentax’’, ‘’Apol-
lo’’, ‘’Bitron’’, ‘’Geovision’’,
‘’AV Tech’’, ‘’Labor Strauss’’...
Првог новембра проте-
кле године, власник Ма-
стера господин Вукашин
Тодоровић потписао је екс-
14 ГРАЂЕВИНАР
CCTV Centar Master
дило несумњиви квалитет
рада и позицију најбољег и
највећег дистрибу тера без-
бедносне опреме.
Првог фебруара ове го-
дине Master је одржао вео-
ма успешну презентацију у
Кристалној дворани хотела
’’Hajat“. Том приликом пред-
стављени су нови произво-
ди канадске компаније ‘’PA-
RADOX’’, глобалног лидера
у производњи професио-
Билборд Paradox-a kod Аеродрома Београд налних алармних система.
Презентацију су водили
клузивни уговор са господином Се- челни људи компаније: господин
мјуелом Кимом, дирек тором продаје Shmuel Hershkovitz, власник и пред-
‘’SAMSUNG’’-ове опреме за Европу,ко- седник, господин Stephane Racicot,
јим су постали званични регионални потпредседник и господин Jordan Pe-
партнери, а Master – ексклузивни les, генерални менаџер Paradox USA.
Регионални центар за Србију, Црну Они су на овај начин учинили по-
Гору, Босну, Македонију, Бугарску, Ру- себну част и признање свом дистри-
мунију и Мађарску. бу теру за Србију, Црну Гору, и Босну и
Вредност уговора износи три ми- Херцеговину, предузећу CCTV Centar
лиона долара. Након потписивања Master јер су прву светску промоцију
уговора, извршни дирек тор, госпо- за 2007.годину одржали управо за Ма-
дин Дејан Петровић боравио је у стерове купце.
Ју жној Кореји на позив господина Велики број присутних гостију
Soo Jin Yima, генералног менаџера био је у јединственој прилици да
компаније ’’Samsung’’ за Европу који се,директно од стране менаџмента
му је том приликом на пригодној све- компаније, упозна са новитетима
чаности уручио специјалну награду које ће Paradox лансирати у овој го-
за најбољег партнера године. На ма- дини. Међу њима, посебно су истак-
нифестацији је било присутно око ну те нове серије алармних централа
педесет земаља света, што је потвр- Esprit, Spectra SP, Magelan и EVO, као
 попуњен робом. Због
недостатка простора, а
и велике мреже купаца
појавила се потреба за
проширењем радног
простора. Тако се нада
да ће фирма ове године
да се пресели у нови по-
словни простор од више
хиљада квадратних мета-
ра. То ће наравно изиски-
вати потребу и за већим
бројем запослених (овде
тренутно ради 16 људи)
па ће се фирма прошири-
вати и у том правцу.
Ове године, у априлу,
’’Master ЦЦТВ’’ ће се по
први пут појавити на сај-
му грађевинарства. Као
што смо већ напоменули
поред свог матичног сај-

нови Paradox
веб сајт на срп-
ском језику:
www.parado-
xa larm.co.yu
који садржи
комплетан
приказ свих
производа
ове канадске
компаније. На помену том та: www.masterbc.co.yu, отворили
сајту налази се, између су још два специјализована сајта:
осталог, и нови каталог www.samsungcctv.co.yu и www.pa-
за 2007.годину на срп- radoxalarm.co.yu са понудом поме-
ском језику: www.para- ну тих компанија.
doxa larm.co.yu/pdf/Ka- Поред Србије, за сада са истим про-
talog2007.pdf грамом и понудом успешно послују у
Босни, где у Бања Луци имају своју
ПЛАНОВИ фирму ’’Master BC’’, као и у Црној Го-
ри и Македонији. Планови су им да
Фирма ’’CCTV Centar Ma- се прошире на суседну Мађарску,
ster’’ тренутно ради у про- Румунију и Бугарску. С’обзиром на до-
стору од 320квм, али је садашњи рад и квалитет сигурни смо
Званично највећи дистрибутер сигурносне опреме
врло евидентно да то не да ће и ове циљеве једнако успешно
задовољава њихове по- остварити као све досадашње.
и модул за повезивање централа на требе али и потражњу купаца. Овде
Интернет, односно LAN мрежу IP100. је сваки квадрат максимално искори-
Након презентације гости су, уз кок- штен тако да и ходници имају функ-
тел, наставили дискусију са колегама цију магацинског простора. У вези
из Канаде и SAD и изнели своје идеје са тим господин Петровић каже да је
и искуства о опреми овог произвођа- гесло ове фирме: ’’Имамо све и има-
ча, која је већ осам година заступље- мо увек!’’ У складу са тим труде се да
на на нашем тржишту. сваког тренутка на лагеру имају све
Гости из Mastera су затим, у про- из своје понуде, а то опет подразу-
сторијама Мастера, пустили у рад мева да је сав расположиви простор

ГРАЂЕВИНАР 15
Успешни послови
ФАСАДНИ ТЕРМОИЗОЛАЦИОНИ СИСТЕМ СА КАМЕНОМ ВУНОМ KNAUF ROCK T
С
пољашњи зид, као један од гра-
ђевинских елемената који чи-
ни објекат, остварује топлотну
заштиту објек та са циљем:
- да заштити кориснике објеката од
сувишне или недовољне топлоте, од
атмосферских утицаја, од продора
ветра, прашине и загађеног вазду ха
ЈЕСТЕ ЛИ ЗНАЛИ?
− Јесте ли знали да је сектор
зградарства одговоран за преко 40%
укупне потрошње енергије и да у
зградарству лежи највећи потенцијал
енергетских уштеда?
− Јесте ли знали да грејање
простора представља 50-60%
укупних енергетских потреба зграда?
− Јесте ли знали да топлотни губици кроз прозоре и спољне зидове чине у
просеку 70% укупних топлотних губитака у згради?
- да створи удобне услове боравка,
односно да пру жи добру акумулатив-
ност топлоте како осећај угодности
не би био прекинут услед нагле про-
мене у режиму грејања или нагле
промене спољашње температуре
- да омогући пропуштање влаге
без појаве кондензата на њиховим
спољашњим површинама и у уну тра-
шњости
- да обезбеди уштеду топлотне
енергије намењене за грејање про-
сторија односно смањи топлотне до-
битке у просторијама које се хладе
- да обезбеди отпорност објек та
према пожару (види АНТРЕФИЛЕ 3)
Применом постојећих стандарда
који се односе на топлотну технику
у грађевинарству обезбеђује се тзв.
минимална топлотна заштита.
Међу тим, добро техничко решење
топлотне заштите треба да гарантује
и максималну економски оправдану
уштеду енергије. Тако, улагања у то-
плотну заштиту већу од минималне
могу да се у експлоатационом пери-
оду објек та врате кроз смањење по-
трошње енергије, што је у данашњим
условима од огромног значаја.
ГРАЂЕВИНАР 19
Успешни послови

Rock fasada намењена је за ново-

градњу, као и за додатну изолацију
код постојећих термички неизолова-
них или недовољно изолованих обје-
ката.

Фазе израде фасадног термоизола-

ционог система са каменом вуном
типа KR T, Rock fasade, према препо-
рукама EOTA (European Organisation
for Technical Approvals) – ETAG Guide-
line for European technical approval of
external thermal insulation composite
systems with rendering:
1. Постављање доњег закључног
профила
Закључни алуминијумски профил
причвршћујемо помоћу типлова до
3ком/m2. Слу жи да обезбеди чврсти
завршетак фасаде (профили се поста-
вљају уколико није изведен сокл).

Плоче камене вуне KR T се полажу

једна до друге притискањем плоче
на прет ходно залепљену плочу. На-
редни ред се поставља смакну то у
односу на прет ходни за половину
ду жине плоче. Равност спољашњих
површина све време проверавамо
летвом одговарајуће ду жине. Углове
код прозора и врата морамо обаве-
зно извести целом плочом, да бисмо
спречили евентуално пуцање у угло-
вима.
4. Причвршћивање плоча камене
вуне типловима – механичко при-
чвршћивање
Препоручује се употреба полие-
тиленских типлова са челичним виј-
ком и већом површином належуће
главе.
Правилан начин причвршћивања
плоча је са 8 фасадних типлова на
m2 (на једну плочу по 5 комада: 4 у
2. Наношење малтера за лепље- не плоче. Покривање лепком износи угловима и 1 на средини плоче) уз
ње око 50% површине плоче. У спојеве напомену да је на угловима објек та
Полимер-цементни лепак нано- између плоча не сме доспети лепак потребно 8 – 14ком/m2.
симо на плоче линијски по обиму и 3. Лепљење плоча камене вуне 5. Постављање угаоних профила
тачкасто по уну трашњости површи- за основну конструкцију са мрежицом
Потребно је ојачати све углове
КОЈЕ СУ КОРИСТИ ОД ЕНЕРГЕТСКИ ЕФИКАСНЕ ГРАДЊЕ? објек та као и углове око прозора и
врата постављањем угаоних профи-
• финансијска уштеда на смањеним рачунима за грејање, хлађење и елек- ла са прилепљеном рабиц мрежи-
тричну енергију цом.
• угодније и квалитетније становање, као и дужи животни век зграде 6. Наношење малтера за армира-
• допринос заштити животне средине и смањењу емисије штетних гасова, ње и глетовање са утисну том ар-
као и глобалним климатским променама матурном мрежицом
У 1 и 2 слој свеже нанетог поли-

20 ГРАЂЕВИНАР
 фасаде који је дефинисан пројект-
ном документацијом.
За завршни слој фасаде препору-
чује се, као јако погодан, силиконски
декоративни малтер. Такође се мо-
же користити силикатни и минерал-
ни декоративни малтер.

Анђелина Томаноски, дипл.инг.

грађ.

мер-цементног малтера, ко-

ји се равномерно наноси на Правилник о условима и техничким нормативима за пројек товање стамбених зграда
површину плоче, утискујемо и станова, члан 236. тч. 14 и Правилник о техничким нормативима за заштиту високих
алкално постојану арматур- објеката од пожара, члан 14:
ну мрежицу од стаклених Носећи и ојачани спољни зидови морају бити од негоривог материјала и отпорни
влакана са обавезним пре- према пожару најмање 1,5h.
клопом (мин 10cm). Ради Изолациони материјал на спољним странама зидова из става 1. овог члана може би-
спречавања пуцања фасаде ти и горив под условом да је налепљен на зид и анкерован тако да не отпада у случају
на угловима отвора наноси- пожара и да је са спољне стране обложен негоривим материјалом који је отпоран
мо додатну траку арматурне према пожару најмање 1h.
мрежице под углом од 45ºC Изолациони материјал у зидовима из става 1. овог члана може бити горив ако је обло-
у односу на предметни угао га са уну трашње стране тих зидова отпорна према пожару најмање 1,5h, а ако је поста-
димензија 20x50cm. Затим вљен са уну трашње стране тих зидова, изолациони материјал мора бити негорив.
следи наношење ИИ слоја
полимер-цементног мал- карактеристика стандард јединица мере Knauf Rock T
тера тако да нам је поло- Коефицијент топлотне
JUS U.A2.020 W/mK 0,037
жај арматурне мрежице у проводљивости λ
средини или спољној тре-
Специфична топлота Cp - J/kgK 840
ћини полимер-цементног
малтера. Негоривост JUS ISO 1182 негорив материјал
7. Наношење под логе и
Фактор отпора дифузији
завршног слоја фасаде JUS U.J5.024 - 1,3
водене паре μ
На осушени малтер, пре-
ма упутству произвођача, Деламинација σA JUS U.M9.015 kPa 10
наносимо одговарајућу
подлогу за завршни слој Напон при 10% сабијању JUS U.M9.015 kPa 30

ГРАЂЕВИНАР 21
Домаће теме АВАЛСКИ ТОРАЊ

Наша Ајфелова кула

Драгана Милисављевић
Дуго најављивани и са великом радошћу очекивани епилог
акције „Подигнимо Авалски торањ” добио је своје контуре кра-
јем минуле године, када је и званично почела обнова овог
симбола Београда. Од када је срушен, 29.априла 1999. у НАТО
бомбардовању, помен Авалског торња у највећем броју Бео-
грађана изазива жалост због губитка нечег свог, драгог, лепог,
националног, врло личног… И као што рече премијер Кошту-
ница на дан почетка његове обнове: ’’Враћајући се у Београд,
сви смо га тражили погледом и лутали без њега’’...

П
риче о Авалском у велики поду хват обнове храбри човек са изузетним предлогом да се покрене ак-
торњу од у век су ТВ торња. ду хом и мотивиса ношћу ција за поновну изградњу
биле прожете по- наста вља да ље, анимирају- Авалског торња и послао
носом. 1965. године ка да је УМЕТНИЦИ СЕ ПРВИ ћи све око себе и на кон три га та да шњем ру ководству
изгра ђен био је пра во архи- ОДАЗВАЛИ године му котрпног ра да РТС-а. Одговора није било.
тектонско чудо. Чак га је и доживља ва остварење свог На кон октобарских дога ђа-
Асоција ција за торњеве у На почетку, неке инсти- сна. Али, кренимо од почет- ња и промене у упра ви на-
Паризу прогласила једин- ту ције којима се обратио ка... Још те несрећне 1999. ционалне телевизије, исти
ственом гра ђевином у све- са овом идејом нису има ле године, на кон бомбардова- предлог послао је новом ру-
ту. Био је висок 202,87 мета- слу ха, сматрајући то ве- ња господин Бата Милато- ководству. Овај пут добио је
ра и једини торањ у свету са ликим за логајем, али овај вић на писао је чла нак са одговор да је акција изван-
пресеком у облику једна ко-
стра ничног троу гла, са по-
јача ним угловима кру жног
пресека. Пројектова ли су
га архитекте Угљеша Богу-
новић и Слободан Ја њић,
а пројектант конструкције
био је ака демик инг. Милан
Крстић.
Тридесет четири године
одолевао је зубу времена,
а онда је насилно сру шен.
Један од на ших многоброј-
них су гра ђа на са почетка
ове приче, који су Авалски
торањ доживља ва ли врло
лично, неотуђиво, блиско,
је и ду гогодишњи новинар
РТС-а господин Милош
Бата Милатовић. Али за
разлику од оста лих који
су са мо ти хо патили, он је
узео ствар у своје ру ке и
ка ко сам ка же „пома ло сти-
дљиво, пионирски” кренуо

24 ГРАЂЕВИНАР
 АВАЛСКИ ТОРАЊ

редна, јединствена, али да,

на жа лост, не веру ју у њен
успех. Ни то није обесхра-
брило господина Милато-
вића. Уз помоћ господина
Бранка Срдића, директора
Ју тарњег програ ма РТС-а
покренуо је иницијативу
продаје уметничких дела,
претежно слика уметника
који су подржа ли ову за ми-
сао. Да кле уметничка дела
су се прода ва ла аукцијски,
сва ког петка у „Ју тарњем
програ му”, у емисији је го-
стовао и уметник чије је
дело посреди, а цео при ход
ишао је у фонд за обнову
Авалског торња. То је била
и еду кативна емисија, јер
се пара лелно са продајом
уметничког дела говорило

о ствара ла штву аутора. Им-
позантно је колико се вели-
ких имена из света на ше
уметности од почетка укљу-
чило у ову акцију: Оља
Ива њицки, Мића Трна вац,
Дра ган Стојков, ака демик
Томица Рафимовски и мно-
ги дру ги. Та ко је почело.
МНОГИ ПОНУДИЛИ
ПОМОЋ
У жељи да се што више
људи из ра зних сфера дру-
штвеног живота укљу чи у
овај пројекат, господин Ми-
латовић се при хватио ис-
тра живачког новинарства
па је интервју исао су гра ђа-
не, од прода ва ца на ули-
ци, преко интелектуа- Александар Тија нић су гра ђа на подста као је го-
ла ца до представника иде још да ље, сматра- сподина Милатовића да се
политичких партија јући да „бомбардова- обрати Удру жењу новина-
на тему „Да ли вам ње није за вршено док ра Србије и његовом пред-
недостаје Авалски то- се не за врши Авалски седнику господину Нину
рањ?”. Одговори су би- торањ”. Од тог истра- Брајевићу и предложи фор-
ли јединствени-неоп- жива ња јавног мне- мира ње одбора за помоћ
ходно је изгра дити га ња-све је кренуло Авалском торњу. У удру-
поново! Милорад Па- на пред. Много људи жењу је на ишао на широм
вић га је на звао „ра- се за интересова ло отворена врата па је та ко
ном на ду ши Београ- и понудило помоћ, цела акција добила своје се-
да”, Оља Ива њицки многе личности јав- диште и своје правце дело-
„на шом Ајфеловом ног живота су се ва ња. Да кле, формира ни су
кулом”, Игор Бојо- укљу чиле и акци- одбори на чијем су челу би-
вић „светиоником ја се проширила. ли еминентни представни-
Београ да”, Љуби- Тај изненадно ци гру па. Испред Одбора
воје Ршу мовић велики од- ака демских сликара ста ли
„на шим прозо- зив су Оља Ива њицки и Бран-
ром у свет”, а ко Миљуш који су за
ову сврху поклони-
ли своја дела, али и

ГРАЂЕВИНАР 25
Домаће теме АВАЛСКИ ТОРАЊ

анимира ли своје
колеге, па је цео
пројекат постао бо-
гатији за нека свет-
ска имена као нпр.
Вла да Величковић,
Бранка Шефер…

УКЉУЧИЛИ СЕ
ПРИВРЕДНИЦИ И
СПОРТИСТИ

На челу Одбора
за музичке уметни-
ке на ла зили су се
композитор Кор-
нелије Бата Ковач
и Дра гољуб Ђу ри-
чић, а њима су се
прикљу чили још
Жељко Јоксимо-
вић, Јелена Тома-
шевић, Екстра Не-
на, гру пе „Рибља
чорба”, „Пети елемент”…
На текст Љубивоја Ршу мо-
вића ова гру па музичара
снимила је песму „Са Ава ле
пла ве” која је поста ла своје-
врсна химна акције. Одбор
књижевника формира ли су
Љубивоје Ршу мовић и Ми-
лован Витезовић. Испред
Одбора привредника ста ли
су господин Срећко Њем-
чевић, генерални директор
„Икарбуса” и господин Бра-
нислав Ба ћевић генерални
директор „Транспортшпе-
да”. Носиоци ове акције у
Одбору за спорт су тенисе-
ри Ана Ива новић и Новак
Ђоковић. Уз помоћ гра да
Београ да и гра доначелника
Нена да Богда новића, они
су у ха ли „Пионир” орга ни-
зова ли тениски меч којем
је присуствова ло шест хи-
ља да гледа ла ца. Не треба
на помињати да је цео при-
ход упла ћен за подиза ње
торња. У међу времену је на
место директора На ционал-
не телевизије дошао госпо-
дин Александар Тија нић,
који је оберучке при хватио
сарадњу и начињен је спо-
ра зум између Удру жења но-
винара Србије и РТС-а о за-
једничком вођењу акције.
По оснива њу одбора, госпо-
дин Милатовић се обратио
Вла ди Србије, конкретно
Министру за ка питалне ин-
вестиције господину Вели-
миру Илићу са молбом да
упра во он буде председник
Одбора за изградњу Авал-
ског торња, који би био
сачињен од представника
градске вла де, представни-
ка Вла де Србије, представ-
ника Телевизије Бео-
град и представника
Удру жења новинара.
Одбор ра ди и да ље, а
за претходне три годи-
не одржао је око педе-
сет саста на ка.

CIP ПРОЈЕКТАНТ

Бу џет за цео поду хват

процењен је на око 7.5
милиона евра. У току
трогодишње ху ма ни-
тарне акције РТС и
Удру жење новинара
прику пили су милион
евра, а град Београд
још један милион евра.
Вла да Србије обезбеди-
ла је три милиона евра.
Пред ходно је за рашчи-

26 ГРАЂЕВИНАР

шћа ва ње ру шевина Мини-
старство за ка питалне инве-
стиције издвојило 450.000
евра. И та ко се крајем 2006.
кренуло са изградњом.
Изузетну помоћ акција је
добила од Саобра ћајног ин-
ститу та CIP и његовог гене-
ралног директора, господи-
РАЧУН ЗА ДОНАТОРЕ
Ако и ви желите да дате свој допринос обнови Авалског торња, у „Raiffeisen
banci“ отворен је наменски динарски текући рачун: 265-1040310000181-97.
Сврха плаћања: донација за изградњу Авалског торња. Шифра плаћања: за
правна лица 287, за физичка лица 187.
на Милу тина Игњатовића.
Овај институт пројектант
је новог Авалског торња
који је визуелно потпу но
исти, али са потпу но новом
тех нологијом и статиком.
Примена нових прописа
довела је до великих раз-
лика у погледу статичких
Домаће теме
захтева. Три ноге Старог
Авалског торња зглобно су
биле ослоњене на темељне
блокове који су били укопа-
ни у стену 1.4 метра. Нови
торањ има темеље дубоке 7
метара. Та кође, постоји ве-
лика разлика у степену за-
штите од земљотреса. Нови
торањ је пројектован према
ва жећим сеизмичким про-
писима и отпоран је на јаче
земљотресе него пред ход-
ни, посебно имајући у виду
да је пред ходни пројекто-
ван пре 1963. године, ка да
је за конска регулату ва у
овој области у на шој земљи
била веома скромна.
Ра дове на Ава ли изводи
ГП „Ратко Митровић” Деди-
ње, а надзор над извођењем
ра дова врши Саобра ћајни
Институт CIP. Предвиђено
је да се цео посао оба ви за
20 месеци. „Подиза ње” тор-
ња протеже се на готово цео
овај период, одмах на кон за-
вршетка земља них ра дова,
док се ра дови у окру жењу
на објектима у оквиру ком-
плекса (приступна рампа,
емисиона са ла, енергетски
блок, простор испод пла-
тоа, прила зне саобра ћајни-
це, паркинзи и ма нипула-
тивне површине) изводе
пара лелно.
НЕДОСТАЈЕ ЈОШ
СРЕДСТАВА
И без обзира на то што
ра дови на изградњи изван-
редно теку, ово није крај
приче. Још увек нису при-
ку пљена сва средства да би
се пројекат извео до краја.
Преоста ла су ма ску пља се
на разне начине. Један од
њих је на градна игра која
ће ускоро почети. У пошта-
ма целе Србије прода ва ће
се срећке или лозови који
ће уједно бити ула знице за
обила зак Авалског торња.
Учесници на градне игре
биће у прилици да освоје
вредне на гра де, два ста на
у Београ ду, два аутомоби-
ла и две хиља де утешних
на гра да. На телевизији се
може видети спот Телеко-
ма Србије којим се гра ђа ни
позивају да СМС пору ка ма
дају своје прилоге… Остаје
нам да се на да мо да ће све
тећи по пла ну, да ће новац
бити прику пљен и да ћемо,
за око годину и по да на, по-
ново бити у прилици да се
попнемо на видиковац тор-
ња и попијемо кафу у ресто-
ра ну на врху. С погледом на
Шу ма дију!
ГРАЂЕВИНАР 27
Представљамо
Каљење стакла
У
савременој архитек тури стакло
проналази све већу примену. У
зависности од позиције и од на-
чина како се везује са подконструкци-
јом, димензионише се и одлучује ко-
ја врста стакла се уграђује. Основна
предпоставка приликом избора ста-
кла је да оно задовољи сигурносне
критеријуме. Зато се најчешће при-
мењују сигурносна стакла. Код нас су
позната ламинирана (вишеслојна) и
каљена стакла. У серији текстова у ко-
јима Вас упознајемо са предузећем
Конкав Конвекс из Београда, овај пут
ће бити речи о сигурносном каље-
ном стаклу.
Осавремењавајући производњу и
у жељи да се што више приближи сво-
јим потрошачима Конкав Конвекс је
ушао у нову инвестицију, у линију за
каљење стакла. Максималне димен-
зије стакла које могу да се кале су
2100x3600 mm, а дебљине 4-19 mm.
Могуће је да се кале све врсте стака-
ла, па тако и стакла са специјалним
премазима, рефлек тујућа и ниско
емисиона.
Сада нешто о процесу каљење и
разлозима зашто калити стакло и ко-
је су његове предности.
Каљење стакла је термички процес
обраде стакла. Стакло се комплетно
обрађује пре каљења, сече се, бруси и
буши. У току процеса каљења стакло
се загрева до температуре око 700 °C
и онда се нагло хлади вазду хом. Тада
се у стаклу јављају уну трашњи напо-
ни који повећавају чврстоћу стакла,
28 ГРАЂЕВИНАР
бина каљено ста-
кло налази све
већу примену у
ентеријеру, због
константног кон-
так та са људима,
и у екстеријеру,
на фасадама, због
великих промена
температура и
временских при-
лика.
Ако желите најсигурније ставићете
каљено стакло.
Ненад Михаиловић
тако да оно постаје отпорно на увија-
ња, стезања и до пет пу та је јаче од
обичног, некаљеног стакла.
Каљено стакло се користи најче-
шће за врата, излоге, преграде, огра-
де, надстрешнице, стаклене кровове,
фасаде, а своју примену има и у про-
изводњи беле технике, аутомобил-
ској индустрији итд.
Каљено стакло може додатно да се
ламинира са каљеним или некаље-
ним стаклом, што додатно повећава
сигурност.
Konkav Konveks d.o.o.
У случају пуцања, каљено стакло Ул. Браће Крсмановић б.б.
се распада на хиљаде малих колада, 11000 Београд, Србија
тупих ивица, што смањује могућност Тел: 011/2686-061; 2686-242
повреде на минимум. e-mail: kkonveks@verat.net
Због изражених сигурносних осо- www.konkav-konvex.co.yu
Домаће теме 33. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ

SEEBBE SOUTH EAST EUROPE

BELGRADE BUILDING EXPO
Као што наслов говори, од ове године највећи привредни до-
гађај у области грађевинарства за подручје целе југоисточ-
не Европе – добива своје име. Београдски сајам грађевинар-
ства од ове године се зове „Seebbe“. Прошле године отворен
је специјализован сајт сајма грађевинарства, одвојен од сајта
Београдског сајма, о чему сте могли читати у нашем првом
броју. Од сада и специјализовани сајт има назив „seebbe“, од-
носно www.seebbe.com.

Драгана Милисављевић То су заиста импозантне цифре јер од

1996. године када је Сајам грађевинар-
ства одвојен од Сајма технике четири

Д
а би што више посетилаца при-
вукли на ову манифестацију,
али и да би посетиоцима из
иностранства омогућили да сазнају
нешто више о граду, управа сајма је
одлучила да на сајт „seebbe“ убаци
сегменте са сајта Туристичке организа-
ције Београда, где се могу добити неке
информације за лакше сналажење у
граду.
Сајам ће бити одржан од 11.04. до
15.04.2007.године, уобичајено три
радна и два дана викенда. Очекује
се велики број излагача,чак већи не-
го прошле године. Да се подсетимо
статистике прошлогодишњег сајма:
под симпатичним радним називом
„Природа градње“ Сајам грађевинар-
ства 2006. окупио је 1043 излагача из
тридесетдве земље света. На 56.000
квадратних метара бру то простора
продефиловало је 70.000 посетилаца.
пу та се повећао број излагача, број
страних излагача се повећао шест пу-
та, а ангажовани изложбени простор-
три пу та. И даље се мука мучи са недо-
статком изложбеног простора који би
због броја заинтересованих излагача
морао бити још већи. Због свих наве-
дених чинилаца није ни чудо што је Бе-
оградски сајам грађевинарства постао
највећи привредни догађај у региону
и шире. То није случајно и ако се има
у виду чињеница да велики број стра-
них фирми улаже у грађевинарство у
нашој земљи, махом преко својих до-
маћих партнера, као и то да је велики
број страних фирми заинтересован за
разне привредне инвестиције. А, као
што знамо, грађевинарство је покре-
тач привреде.
Са госпођом Мирјаном Јовано-
вић,шефом пословнице Београдског
сајма разговарамо о припремама за

Новости на Београдском сајму

Питали смо госпођу Мирјану Јовановић да ли се за протеклу годину дана
нешто променило у изгледу простора у којем ће се излагати.Добили смо
одговор да су значајне промене извршене у халама 1 и 14. У хали 1 проме-
њено је стакло на комплетној другој галерији. Сада је она обложена затам-
њеним термоизолационим стаклом па је уну тра много пријатније. У хали
14 сређени су улази, главни код рампе и бочни поред Саве, као и степени-
це. Окречени су тоалети, а у халама 14 и 5 урађени су нови плафони. Паса-
рела је добила нови подни прекривач.
А сасвим сигурно највећи поду хват изведен је на хали 3. која је комплетно
климатизована! То је наша прва климатизована хала, потпуно спремна и
за манифестације током лета. Наравно постоје тенденције да ово не буде
изузетак него да се климатизација уведе у све хале сајма.
ГРАЂЕВИНАРСТВА
овогодишњи, 33-и по реду сајам гра-
ђевинарства или SEEBBE како бисмо
што пре усвојили његов нови светски
назив. Очекује се, дакле, већи број из-
лагача него прошле године. У том сми-
слу обезбеђен је додатни простор на
галерији хале 14, која ће овај пут бити
потпуно искориштена. Због недостат-
ка простора, а превеликог броја инте-
ресената, одлучено је да се расположи-
ви простор „уситни“, односно да се из-
лагачима понуде мањи простори како
би велики број њих могао да учествује
у овој престижној манифестацији.
Што се кампање тиче, посетиоци
ће на улазу добијати водич који је већ
одштампан у више од 100.000 примера-
ка. Он ће се делити на аеродромима у
целој Србији, аутобуским и железнич-
ким станицама, у хотелима, добијаће
их све фирме са којима сајам сарађује,
што у нашој земљи, што у иностран-
ству. Биће обезбеђен бесплатан пар-
кинг за све посетиоце као и бесплатан
превоз до сајма, с’обзиром на то да ће
се паркинг плацеви налазити код Аде
Циганлије и код Сава центра.
Наравно, претпостављате да је и за
то разлог-велики број излагача и екс-
поната на отвореном простору око
хала, тако да нема довољно места за
паркирање возила. Цене улазница још
увек нису одређене, мада је извесно
да ће бити врло приступачне. Посети-
оцима ће бити на располагању стална
улазница, за све дане сајма, која ће
свакако бити и најповољнија,као и по-
јединачне дневне карте. Од новитета
бележимо неке интересантне као на
пример да ће на обали Саве, код ресто-
рана „Шест топола“ бити издвојен про-
стор за демонстрирање грађевинских
машина. Ту ће заинтересовани моћи
Домаће теме
да виде како одређена машина функ-
ционише на градилишту.
Још један куриозитет, својеврсна
атракција овогодишњег сајма биће ку-
ћа од 100 квадратних метара, коју ће
за пет дана на пасарели испред хале 3
подићи компанија „Xella“ (бивша „Ko-
lubara beton“ Вреоци) и то од такозва-
них „yтонг“ блокова.
Све већи број експоната конкури-
шу за награде „Нова визура“ и „Посеб-
но признање“. Да подсетимо ради се
о конкурсима за најновија техничко-
технолошка достигнућа у појединим
робним групама. Госпођа Јовановић
наглашава да сајам за то и служи да
прикаже најновија достигнућа, а наш
сајам има ту предност да се сви свет-
ски трендови и иновације у области
грађевинарства, материјала, врло бр-
зо после светских сајмова могу видети
и код нас.
И ове године предвиђено је одр-
жавање пет националних изложби:
Италије, Грчке, Турске, Хрватске и
Словеније. У тој групи требала се на-
ћи и Бугарска, али није било довољно
места. Поред ових изложби очекују се
и појединачни наступи страних фир-
ми које излажу преко својих партне-
ра-домаћих фирми. И даље се претпо-
ставља да ће највећи број посетилаца
бити људи „од струке“, дакле грђевин-
ски инжењери, техничари, архитекте,
инвеститори...
Још увек се не зна ко ће отворити
овогодишњи „Seebbe“. Прошле године
то је учинио Министар за капиталне
инвестиције, господин Велимир Илић.
Због немогућности да се већ почетком
године предвиди распоред обавеза у
априлу, још увек се не зна ко ће бити
овогодишњи промотер. Ко год то био
сигурни смо да ће овогодишњи Сајам
грађевинарства бити изванредно орга-
низован и оправдати репу тацију ове
манифестације.
ГРАЂЕВИНАР 33
Православље ХРАМ СВЕТИ САВА

Изградња храма
на Врачару
Почетак градње - 1936.
Ропство српских земаља под Турци-
ма трајало је пет векова. Славна др-
жава Немањића престала је да посто-
ји, али је Српска православна црква
остала, са својом вечитом вером у
Христа, са својим манастирима, фре-
скама, рукописима - са српским наро-
дом. Највећу увреду српском народу
турски завојевачи су учинили 1595.
године, када су тело Светог Саве, које
је почивало у манастиру Милешеви
(у који је пренесено 1237.године из
Трнова у Бугарској где је умро 1235.
годне), донели у Београд и спалили
на Врачару.

Први Храм Св.Саве из

1895 године (привремена
црквица) подигнута на
месту на коме се данас
гради Храм

конкурс за израду пројекта. У тексту

Т
ри стотине година после овог
гнусног чина, у Београду се
1895.године - тек неку децени-
ју по дефинитивном ослобођењу од
турске окупације - оснива Друштво
за подизање храма Светог Саве на
Врачару, са циљем да се храм подигне
на месту на којем су спаљене његове
мошти. Друштво су основали стоти-
ну најугледнијих грађана тадашњег
Београда, на челу са митрополитом
Михајлом. Друштво је донело Прави-
ла, чији први члан гласи: Друштво за
подизање храма Светог Саве оснива
се са задатком да оствари давнашњу
жељу васколиког Српства подизањем
велилепног Храма на Врачару, као ме-
сту на којем су спаљене свете мошти
Божјег угодника и првог српског архи-
епископа и просветитеља.
Године 1905. расписује се јавни
конкурса се захтева да црква треба да
буде монументална и да је у српско-
византијском стилу, да има величину
2.000-2.500 квадратних метара, да бу-
де предвиђен систем грејања, и да има
одвојен звоник. На конкурс је приспе-
ло пет радова, који су током 1906.годи-
не прослеђени у Петроград на оцену
Комисији коју је именовала Импера-
торска академија уметности у Петро-
граду. Комисија је констатовала да “с’
погледом на важност храма, не може
препоручити ни један од поднесених
пројеката за остварење”. До избијања нови југословенски конкурс. Основни
рата са Бугарском 1912. године, и затим услови конкурса били су да грађевина
током I Светског рата 1914-1918, нису буде у осавремењеном српско-визан-
могла бити тражена нова решења. По- тијском стилу, да буде пројектована за
сле окончања рата и ослобођења, об- 6.000 верника и на површини од 3.000
новљено је 1919.г. Друштво, и основан м2. Приспела су 22 пројекта и мада пр-
нови Одбор на челу са патријархом ва и трећа награда нису додељене, кон-
Димитријем. Године 1926, расписан је курс је сматран по броју и квалитету

36 ГРАЂЕВИНАР

учесника, успелим. Као најуспешнији
рад, награђен је другом наградом про-
јекат професора архитекте Богдана Не-
сторовића. Године 1930. Одбор за из-
градњу храма, на челу са патријархом
Варнавом, донео је одлуку да се изра-
да пројекта повери архитекти Несто-
ровићу, као и архитекти Александру
Дероку, чији рад је на конкурсу добио
високи откуп и који је био врсни по-
знавалац средњевековне уметности.
Градња храма почиње 1935. године. Го-
дине 1939. на дан Спаљивања мошти-
ју Светог Саве (10.маја), положио је
патријарх Гаврило повељу. Пројекат
дадоше архитекти г. Богдан Несторо-
вић и Александар Дероко, уз сарадњу
инжењера г. Војислава Зађине. Изводи
предузеће Расина. Од почетка грађе-
винских радова 1935. године, до немач-
ке окупације Србије, изведени су теме-
љи Храма и подигну ти зидови висине
7 и 11 метара. Бомбардовањем Београ-
да 6. априла 1941.године, и уласком Ју-
гославије у рат, прекидају се сви радо-
ви на Храму. Одвођењем патријарха
Гаврила у немачки логор Дахау, уни-
штавањем организације градилишта
и канцеларија предузећа “Расина”, усе-
љавањем ауто-парка немачке војске у
простор уну тар зидова Храма и пљач-
ком имовине Друштва, замире свака
помисао о градњи Храма. По завршет-
ку рата, 1944. године, простор Храма
служи партизанским и совјетским
јединицама такође за возни парк. Ка-
снијих година, простор користе разна
предузећа као магацин. Године 1945.
нова комунистичка власт врши секве-
стрирање целог Светосавског платоа,
са зидинама Храма, малом црквом
Светог Саве и парохијском зградом.
Услед нових прилика, Друштво за по-
дизање храма Светог Саве престаје да
постоји, и као такво до данашњег дана
није обновљено.
Наставак градње - 1985.
Доласком на чело Српске православне
цркве 1958. године, патријарх Герман
обнавља идеју о наставку градње Хра-
ма. Његова мудрост и дугогодишња
упорност уродили су плодом. Тек по-
сле 88 поновљених молби - и исто то-
лико одбијања, 1984. године постигну-
та је сагласност у Републици (19. јуна)
и у граду Београду (14. септембра) за
наставак градње, уз свесрдно залага-
ње председника Председништва Ср-
бије Душана Чкребића. Септембра
месеца исте године, патријарх Герман
именује професора архитекту Бранка
Пешића за архитекту наставка пројек-
та и организације градње Храма. За по-
слове на пројектовању, ангажован је
Пројектни биро Студио из Београда, а
за организацију градилишта изабрано
је Грађевинско предузеће “Рад”, такође
из Београда.
После готово пола века, у недељу
12. маја 1985. у о чишћеном простору
уну тар зидина Храма у којем је подиг-
нут велики олтарски подијум са раза-
петим небом, служена је свечана Ли-
тургија. Начелствовао је патријарх Гер-
ман, уз саслужење двадесет епископа
и бројног свештенства, а певао је хор
Православље
од 300 певача. У уну трашњости
зидина Храма било је око 12.000
верника, док је у порти било око
80.000 људи. На крају свете Ли-
тургије, Његова Светост патри-
јарх Герман је одржао беседу.
До августа 1986. г. када су на-
стављени грађевински радови
обављени су сви припремни ра-
12. август 1985. године
претставља први званични радни
дан наставка градње прекинуте
1941. године. Патријарх Герман,
протомајстор арх. Бранко
Пешић, Владика Стефан, отац М.
Јанковић, инж. Љубомир Орловић са сарадницима у
обиласку градилишта Храма
дови (градилишна ограда, допрема и
монтажа кранова, изградња управне
бараке, менза, радионице) завршен
велики број пројеката и тендерска до-
кументација.
До краја 1989.г. изведени су
следећи радови:
• санирани су и оспособљени
сви темељи и зидови од цигле
изграђени пре Другог светског
рата;
• подигнуте су галерије;
• четири звоника са куполама;
• четири полукуполе (конхе) и
мала конха олтара;
• четири велика лука (по 400 тона);
• централна купола (4000 тона)
са покривачем од бакарног лима
и великим позлаћеним крстом (4
тоне) висине 12 метара и
• пандантифи
Обнова градње 2000.
Обнављање радова у
априлу 2000.г означено
је: постављањем
табле на којој су
уписана имена аутора
пројекта градње до
1941г.; аутори пројекта
наставка градње од
1985; извођачи радова и
градитељи донатори у 2000. години....
ГРАЂЕВИНАР 37
НА ВРАЧАРУ
• Испод пода храма изграђене су
крипта и ризница Светог Саве, и
гробна црква Св. кнеза и мученика
Лазара, укупне површине око 1.800
м2.
• Храм је обложен белим мермером
и гранитом.
• Живописање Храма и крипте пред-
виђа се у техници мозаика.
• Храм има своју порту која је део
Светосавског платоа.
• Храм Светог Саве има доминантни
положај у силуети Београда и сагле-
дава се из свих прилаза Београду.
Технологија
Градња Храма изазвала је велику па-
жњу домаће и светске јавности, посеб-
но стручне, због тежине и посебних
метода савремене технике који су на
њему примењени. Реализовани су
технички поду хвати новим, најсавре-
менијим решењима у градњи овако
великих објеката. Методом “клизања”
бетона (клизајуће опреме) изведени
су зидови звоника до 40 метара, који
ће носити велику куполу. Други вели-
ки поду хват била је монтажа главних
и дилатационих лукова тешких по 400
тона, монтажа методом “извлачења”
на висину од 40 метара, брзином од
1.5 м/час.
Милутин Марјановић,
главни инжењер
технологије грађења
Као највећи поду хват, остварено је
подизање централне куполе, тешке
4.000 тона, методом “потискивања”.
Православље
Купола је комплетно реализована на
земљи са изведеним покривачким ра-
довима бакром и са крстом висине 12
метара, започета у новембру 1988, а
склопљена фебруара 1989. године. На
висину од 40 метара подигну та је по-
моћу 16 хидрауличних дизалица, спе-
цијално за ову прилику израђених у
Првој петолетки у Трстенику. Компју-
терски сензорски систем пратио је по-
нашање куполе током дизања са струч-
њацима из Институ та Кирило Савић.
Купола је поди-
зана у мају и ју-
ну 1989. године.
Вертикални ход
је био у просеку
2 метра, односно
за 20 радних да-
на по 2 сата днев-
но подигну та је
купола.
Подизање куполе посматрао је огро-
ман број посетилаца који се повећавао
из дана у дан. Преко 2.000 инжењера
из земље и света пратило је овај поду-
ГРАЂЕВИНАР 39
Православље
хват, а 5 светских телевизијских ста-
ница га је снимало. Подизање куполе
је завршено уочи Видовдана, 26. јуна
1989. када је одржана величанствена
Литургија, први пут под сводом купо-
ле, са дотад најбројнијим хором од 500
певача, чији су се гласови заорили са
галерије.
Светосавски Трг
На врачарском платоу се налазе Храм
Светог Саве, Парохијски дом Храма,
Народна библиотека и место за буду-
ћу зграду Патријаршије
СПЦ. Између њих је сме-
штен најпространији и
једини зелени градски трг
- Трг Светог Саве. Храм се,
попут Дечана, Хиландара,
Студенице и других знаме-
нитих српских светиња уз-
диже из зеленила, израста
из земље ка небу.
Није могуће замисли-
ти завршен Храм са неуређеном око-
лином, те је пројектовано и уређење
простора испред и око цркве, при-
ступних улица и паркирање. Носилац
пројекта, ЈП Дирекција за грађевин-
ско земљиште и изградњу Београда,
сносила је све трошкове радова, а за
изградњу Парохијског дома велики
донатори су предузећа “Вујић Ваље-
во”, “Тоза Марковић” из Кикинде, фа-
брике цемента из Косјерића, Новог
40 ГРАЂЕВИНАР
ИЗГРАДЊА ХРАМА
• изградња фонтане
• изградња три јавне лесме
• изградња два дечија игралишта
• изградња три јавне телефонске
говорнице
• на уређењу Крушедолске улице
• на одводњавању целог комплекса
• изградња хидрантске мреже за
наводњавање зелених површина
(преко 5.000 м2 цеви)
• постављено је преко 300
светлећих тела
• декоративна расвета споменика
Св. Сави и вожду Карађорђу
Поповца и Беочина, која • уграђено преко 17.000 м3 бетона и
су поклонила сав грађевин- 35.000 кг арматуре
ски материјал. Стручни • израда и постављање урбаног
тим архитеката, инжењера мобилијара (корпе за отпатке,
хортикултуре, грађевине клупе, стубићи, рамови за
и електротехнике, који је бицикле, итд.).
пројектовао уређење Трга
Светог Саве, чине архитек-
та Ђорђе Бобић, проф. др
Владимир Мацура, г-ђа
Ђурђица Иванчевић, г. Хра-
нислав Милановић, Михајло Мишић
и Срђан Шкулић. Аутор пројекта но-
вог Парохијског дома је проф. Матеја
Ненадовић.
У оквиру изградње и уређења
комплекса изведени су радови:
• на озелењавању Укупна површина комплекса је
• на поплочавању бетонских стаза 59.039 м2, од чега је под зеленилом ви-
• на изградњи јавног санитарног ше од 34.400 м2, а површина од 24.639
објекта површине 250 м2 м2 је под пешачким стазама и тргови-
ма.
На овој површини засађено је 155
комада лишћарских стабала, 920 ко-
мада четинарских садница, 1000 ком.
листопадног и зимзеленог шибља, 200
м живе ограде, 800 комада ружа, 2.500
ком. сезонског цвећа, 800 комада шим-
шира и бербериса, 15.000 м2 травнатог
бусена. Око порте Храма је подигну та
жива ограда са сталном висином - по-
глед на Храм није ометен овом огра-
дом.
Урађена је комплетна инфраструк-
тура: водовод, канализација, поста-
вљање хидрантске мреже, јавно осве-
тљење и пратеће електроинсталације,
оптички каблови за телевизијске пре-
носе свих великих догађања у храму
Св. Саве.
На преломној тачки кретања глав-
ном алејом, када она скреће ка глав-
ном улазу Храма, постављена је фонта-
НА ВРАЧАРУ
на и чесма. Њено дно је тако
уређено да у данима када не
буде воде, оно може да се
користи као пешачка повр-
шина.
Простор између стаза на
Тргу је намењен окупљању
у време свечаних дана али и
свакодневној доколици. Ту
се истиче централни део тр-
га: површина између будуће
Патријаршије и Народне би-
блиотеке, чијим средиштем
доминира широка главна
алеја. Између Парохијског
дома и мале цркве Св. Саве је уређен
мањи трг, примерен величини ових
зграда, интимнији и скромнији. Исто
важи и за угаону нишу коју са стране
Храма формира зграда Народне би-
блиотеке.
27. јануар 2007. године
Обележен дан светог Саве
Молитвом за милост живота, здравље,
мир и спасење, за српског патријарха,
цео православни род и за све српске
ђаке и професоре, у Храму је свечаном
литургијом обележен дан највећег срп-
ског просветитеља и оснивача српске
цркве и државе – светог Саве.
У пратњи хора Храма св. Саве на
Врачару, литургију су служили свеште-
ници свих београдских цркава, уз при-
суство великог броја верника. После
литургије и традиционалног сечења
колача, најбољим вероучитељима из
14 српских епархија, као и ученицима
који су се посебно истакли у праћењу
верске наставе, поклоне и посебне за-
Православље
хвалнице уручио је старешина Храма
св. Саве на Врачару – презвитер др Лу-
ка Новаковић.
Литургији су присуствовали, апо-
столски Нунциј г. Еуђенио Сбарбаро,
београдски надбискуп Станислав Хо-
чевар, протонеимар Храма проф. др
Војислав Миловановић, министри
просвете и вера Слободан Вуксано-
вић и Милан Радуловић, монаси мана-
стира Хиландар, Жиче и Студенице,
чланови Друштва за подизање Храма
св. Саве на Врачару, и многи други
угледни гости.
ГРАЂЕВИНАР 41
Занимљивости ОБЛАКОДЕРИ

Највише европске зграде

Кад се мисли о највишим зградама обично се замишљају модер-
ни уски солитери у стаклу. У Европи ствар стоји мало другачије.
Највише зграде у Европи налазе се у Русији и Немачкој и док су
Припремила
немачки солитери типичније издужене грађевине, руске згра-
Сања Стојановић де које парају небо су класичнијег стила.

Франкфуртски модерни Ова згра да је специфич-

“Сајамски торањ” у
врхови на и по томе што једина у
Франкфурту
Немачкој има свој посебан

М ессетурм или „Сајам-

ски торањ“, јер се на-
ла зи на тлу франкфуртског
сајма, дизајн је Хелму та Јах-
на. До 1997. године згра да
је била највиша у Европи, а
затим је за мењена торњем
комерцијалне банке, та ко-
ђе у Франкфурту, која је по-
сле за мењена московским
Тријумф па ласом. Ова по-
словна згра да је висока 257
поштански код (60308).
Тора ње користи бројне
геометријске облике у свом
дизајну. Главни четвртасти
облик претвара се у цилин-
дар, да би се за вршио пира-
мидом високом 36 метара.
Пира мида на са мом врху
солитера који Немци често
на зивају „Оловка“ због свог
облика, јесте оно што не-
бодер чини дру гачијим од
оста лих.
Највиши торањ Немачке
и дру ги у Европи, са мо је
два метра виши од Мессе-
турма.

Комерцијална
банка

метара и има
63 спрата.
Изградња
солитера је по- У Франкфурту је 1997. го- се изгра ди. Посебна па жња
ста вила свет- дине изгра ђена Кула комер- је посвећена природном
ски рекорд за цијалне банке, висока 259 осветљењу и циркула цији
најдужеконти- метара, са 56 спратова, где ва зду ха.
ну ира но изли- се на 121.000 ква драта про- Атријум је троу гласте
ва ње бетона. стире искљу чиво пословни основе и иде кроз центар
90 ка миона је простор. Дизајнира ли су је згра де. Згра да је ноћу освте-
излива ло бе- Фостер & Партнери, а било љена жу тим светлом које
тон 78 сати! је потребно три године да је дизајнирао Томас Енде.

ГРАЂЕВИНАР 43
ОБЛАКОДЕРИ
Сигнално светло на врху
торња увећа ва му виси-
ну до 300.1 метра.
За разлику од већине
солитера тог типа, овај
нема осматрачницу. На
врх је могуће ићи са мо уз
посебну дозволу особља.
Елеганција руских
вишеспратница
Некад на зиван 8. Торањ
јер личи на „Седам сеста-
ра“ које су гра ђене у вре-
ме Ста љина 50.-их, 264.1
метар висока згра да, са
57 спратова и 1.000 лук-
сузних апартма на на кон
две године изградње уз-
дигла се над Москвом и
од 2003. године држи ре-
корд највише европске
згра де. „Тријумф па лас“
је специфична највиша
згра да по томе што је
44 ГРАЂЕВИНАР
Тријумфална
палата у Москви
искљу чиво стамбеног
типа.
Дру га згра да по виси-
ни у Москви и четврта
на европској листи соли-
тера јесте „Ломоносов“,
московски државни уни-
верзитет, висок 240 мета-
ра, са 38 спратова.
Иначе и највиша гра ђе-
вина Европе се на ла зи у
Москви. Ра ди се о Остан-
кино ра дио и телевизиј-
ском торњу високом 540
метара.
Изградња торња је
почела 1963. године и до-
вршена је 1967. Био је нај-
виша гра ђевина на свету
чита ву дека ду, а онда је
надма шен ка надским
ЦН торњем.
Титуле највиших гра-
ђевина међу тим све се
брже смењу ју.
Company profile
ТРАДИЦИЈА СУТРАШЊИЦЕ
Само део проширеног произ-
водног програма KARBONA
чине:
ГЛЕТ МАСЕ
• Polifix – за фино изравнавање
• Gletstar – за фино изравнава-
ње у дебљем слоју
• Polifix T – течна маса за фино
изравнавање унутрашњих зидо-
ва
• Polifix VF – за изравнавање фа-
сада
ГРАЂЕВИНСКИ ЛЕПКОВИ
• Siprokol – лепак за керамику за
спољну и унутрашњу употребу
• Siprokol specijal – лепак за сти-
ропор
• Siprokol rabitz – за изравнавају-
ћи слој DEMIT ситема
• Siporeksol – лепак за гасбетон
• Siprokol Flex – Флексибилни
лепак за гранитне, мермерне и
синтероване плоче, лепљење
плочица на плочицу...
ГРАЂЕВИНСКЕ БОЈЕ
• Polikolor – дисперзија за уну-
трашње зидове
• Poliklor Gold – концентрована
дисперзија за унутрашње зидове
• Polikolor Star – перива диспер-
зија за унутрашње зидове
• Poliflor fasadni – дисперзија за
спољашње зидове
• Poliflor steel – микроармирана
боја за спољашње зидове
ДЕКОРАТИВНИ МАЛТЕРИ
• Karboplast – Акрилни зариба-
ни малтер
• Karboplast Full – Акрилни пуни
малтер
• Karbosil – Силиконски зариба-
ни малтер
• Karbosil Full – Силиконски
пуни малтер
Старији познаваоци грађевинских
материјала за завршне радове у
грађевинарству сигурно се сећају
робне марке POLIKOLOR, некада си-
нонима дисперзије за унутрашњу
употребу. На задовољство свих мај-
стора који су некада користили овај
популарни бренд и на задовољство
управе предузећа KARBON компле-
тан програм POLIKOLOR дисперзи-
ја поново је актуелан.
KARBON је настао пре 26 година у
Аранђеловцу у близини планине
Венчац и истоименог рудника, са та-
да скромним производним капаци-
тетима и производњом само једног
али висококвалитетног материјала
за фино изравнавање зидних повр-
шина у ентеријерима.
Данас, са уведеном аутоматизаци-
јом у технолошком процесу и широ-
ком лепезом производа, инсталиса-
ни капацитет достиже 50.000 тона
прашкастих и 5000 тона течних про-
Представниство у Београду
Karbon d.o.o
Булевар Михајла Пупина 10д/3
Нови Београд
т/ф 011/311-90-42, 011/313-01-74
извода. Комплетно обновљен и
осавремењен, производни по-
гон пресељен је у Тополу.
Са потпуно новим имиџом,
визуелно измењеним амбалажа-
ма, KARBON планира још интен-
зивније улагање у производњу,
технологију и маркетинг, како
би на што квалитетнији начин
изашао у сусрет свим потреба-
ма купаца.
Поред добро препозна-
тљивих робних марки које су
чиниле окосницу предузећа
KARBON, изравнавајуће масе
POLIFIX, грађевинског лепка SI-
PROKOL и минералних малтера,
асортиман производа од ове го-
дине обухвата палету од 42 про-
извода подељена програмски
на прашкасти, течни и програм
декоративних малтера. Потпуно
оплемењене и технолошки усаврше-
не рецептуре гарантују висок квали-
тет производа.
У складу са постављеним циље-
вима, предузеће се определило за
одговоран и партнерски приступ
друштвеној средини и појединцу,
што му без сумње отвара велике
могућности у будућности. Овом при-
ликом позивамо све нове и потенци-
јале партнере да нам се придруже у
расту и развоју једне потпуно нове
производње.
Од ове године предузеће KARBON
отворило је своје своје представни-
штво и у Београду за све који желе
да позову, питају и посаветују се.
Технички тим предузећа KARBON
стоји на располагању приликом ода-
бира оптималног решења, давању
одговора на питања која се јављају
током рада и одговарајуће обуке
радних екипа.
Топола
Karbon d.o.o
Карађорђева 126
т/ф 034/705-000, 034/813-598
ГРАЂЕВИНАР 45
46 ГРАЂЕВИНАР
Занимљивости КУЛА HEARST

Најзеленија зграда на свету

Columbus Circle крај у New York-у, био је дом корпорације
Hearst, већ 80 година. Norman Foster је глава пројекта нове
централне куле од 46 спратова, висине 182 метра, која се
Припремила
диже изнад историјске шестоспратне Art-Deco Hearst згра-
Сања Стојановић де, из 1928. године.

H
earst је први изгра-
ђени солитер који
ће имати златни
статус гру пе LEED (Leader-
ship in Energy and Environ-
mental Design). Пре Hearst
куле, многи су сумња ли да
би једна пословна згра да у
New York-у, могла да зара ди
зва нични “зелени статус”.
Hearst, учинивши то могу-
ћим, на пра вио је скицу за
будуће гра ђевинске поду-
хвате, поста ва љајући више
стандарде за “еколошки

of America кула, која треба тат, око 85 % оригиналне 20 % од уобичајене послов-

брижну” изградњу. Та ко је
покренут, још један проје-
кат солитера, са златним
LEED сертификатом – 7
World Trade Center (који ће
доћи на место, “Кула бли-
зна киња”, сру шених фатал-
ног деветог септембра), а
очеку је се да ће нова Bank
да се за врши 2008. године,
освојити платинасти серти-
фикат!
Изградњом Hearst куле,
остварена је значајна добро-
бит у сма њива њу за га ђива-
ња, као и уштеди виталних
извора воде и стру је.
ПОТПУНО НОВИ ДИЗАЈН
Брига о околини је почела
још пре изградње. Кад се ра-
дило на уништа ва њу прво-
битне структу ре, са ку пља-
ни су и одваја ни материја ли
за рециклира ње. Као резул-
структу ре је рециклира но
за будућу употребу.
Изабран је иновативни
“диа грид” систем, који ства-
ра серију четвороспратних
троу глова на фаса ди згра-
де. Нису коришћене хори-
зонталне греде, што је по
први пут у згра ди cеверно-
америчких канцеларија.
Осим што га тај дизајн чи-
ни естетски упечатљивим,
обезбедио је и су периорну
структурну ефикасност.
Елиминаса на је потреба за
око 2000 тона челика, чиме
је постигну та уштеда за око
не згра де.
Изабран је и иновативни
тип ста кла којим је обло-
жена споља шњост згра де.
Ста кло има специјални
“low-Е” (спектрално селек-
тивни) премаз који омогу-
ћа ва да просторије уну тра
буду осветљене природно,
док се невидљиво соларно
зрачење, које иза зива за гре-
ва ње, не пропу шта.
Инста лира ни су и све-
тлосни сензори, који ће
контролисати количину
вештачке светлости сва ког
спрата, за висно од природ-

ГРАЂЕВИНАР 47
КУЛА HEARST

ног светла у сва ком датом

часу. У скоријим студија ма
пока за ло се да оптимиза ци-
ја природне светлости има
значајан учинак и позитив-
не ефекте на здра вље, ква-
литет живота и продуктив-
ност радника.
Hearst ће користити и
тех нологију која ће мерити
ниво активности. У време
паузе за ру чак, ка да неки
радници одла зе и не кори-
сте компју тере, сензори
ће то детектовати и прила-
годити систем у скла ду са
тим.

УШТЕДА ЕНЕРГИЈЕ

Ови сензори ће омогућити

да се светла и компју тери
угасе, кад је просторија пра-
зна. Hearst са држи и ефи-
касни систем за грева ња и
расхла ђива ња, који ће ко-
ристити спољни ва здух за
хла ђење и вентила цју три
четвртине године. Употре-
ба Energy Star опреме, која
брине о за штити околине,
као и оста лих елемената за
уштеду енергије, очеку је се
да поспеше енергетску ефи-
касност за 22 % у поређењу
са стандардном пословном
згра дом. Ово је нарочито
добродошла инова ција у
New York-у, где убрза ни
раст потрошње електричне
енергије, прети да надма-
ши локалне за ли хе.
Hearst та кође користи
пионирске тра диције да би
сачу вао и ефикасније кори-
стио воду. На пример, кров
Hearst-а, дизајниран је та ко
да са ку пља кишницу, што
ће сма њити количину воде,
која одла зи у одводни си-
стем гра да, за 25 посто.
Кишница ће се онда ску-
пљати у резервоару лоци-
ра ном у подру му згра де.
Кишница ће се користити
да за мени воду, која испа-
ри у канцеларијским кли-
ма уређајима. Та кође, биће
одвођена и у специјални
систем пумпи за за лива ње
биљки и дрвећа уну тар и
ван згра де. Очеку је се да
прику пљена кишница обез-
беди око половине цeлокуп-
них потреба за водом.
БРИГА О ЕКОЛОГИЈИ
Прику пљена вода ће се ко-
ристити и за “Icefall”, тро-
спратну водену скулпту-
ру-водопад, у централном
атрију му згра де. Осим што
слу жи као невeроватна
декора ција, Icefall, који је
највећи водени извор одр-
живости, има ће функцију
да ва ња вла жности или рас-
хла ђива ња, по потреби.
Фокус Hearst-а на “зеле-
ну” изградњу не стаје по
за вршетку гра ђења згра де.
За пра во, Hearst је при по-
ста вља њу пројекта учинио
бригу о окру жењу централ-
ним фактором у одлу чива-
њу о сва ком дета љу. Кула је
изгра ђена са минималним
бројем уну тра шњих зидо-
ва, да би се максимално
искористила природна све-
тлост, а постојећи зидови
су према за ни фарба ма, ма-
лог испара ва ња. Ума њена
је употреба било ка квих
токсичних супстанци.
Радне ста нице и канцела-
рије опремљене су столови-
ма, столица ма и оста лим
на мештајем, које не са др-
жи формалдехид. Подови
и плафони су обра ђива ни
рециклира ним материја ли-
ма, са сврхом еколошког
очу ва ња. The Hearst Cor-
poration је ду го била инте-
грални део New York-а и
витални допринос страсти
метрополиса за смелим и
иновативним гра ђевина ма.
Са својом архитектонском
дистинкцијом, модерном
тех нологијом и одрживо-
шћу, кула Hearst центра ле
поста ла је оличење пионир-
ске тра диције Hearst-а.

48 ГРАЂЕВИНАР
ГРАЂЕВИНАР 49
Занимљивости
Плени лепотом
и оставља без даха
У
ниверзитет је био првобитно
смештен у „Основну Медицин-
ску Радњу“ на Црвеном тргу.
За време Катарине Велике је преме-
штен у савремену неокласицистичну
зграду, на другој страни улице „Махо-
вина“. Главна зграда је конструисана
између 1782. и 1793. године у „Нео-
Паладиновом“ стилу по дизајну Ма-
твеја Казакова, а обновио ју је после
Наполеонове инвазије Русије Доме-
нико Гаљарди. У 20. веку, у периоду
после другог светског рата, Стаљин је
наредио изградњу седам великих ви-
сеспратних, неокласицистичних кула
МОСКОВСКИ УНИВЕРЗИТЕТ
широм целог града. Једна од њих је и
садашња зграда Московског Универзи-
тета. Главну зграду је дизајнирао Лав
Владимирович Рундев. Пројекат је раз-
рађен са групом архитеката. Земљани
радови почели су 1948. године, а цере-
монија постављања камена темељца
одиграла се 12. априла 1949. године. У
изградњи је учествовало неколико хи-
љада затвореника.
Висина зграде је 182 метра, а са
шпицастим стожером, конусног обли-
ка, висина износи 236 метара. У време
када је грађена, била је највиша згра-
да у свету, изван Њујорка, а остала
је највиша у Европи до 1988. године.
Централни део има 36 спратова. Овде
су смештени ректорат, опште универ-
зитетске службе и организације, омла-
дински савет, механичко-математич-
ки, географски, геолошки факултети,
лабораторије, библиотеке. У згради
има 33 километара ходника и око 5000
соба. Звезда на врху куле је велика као
једна соба и платформа за посматра-
ње, а тешка је 12 тона.
Фасада зграде је сва у орнаментима
са великим сатовима, барометрима и
термометрима, статуама, исклесаним
сноповима пшенице. Испред фасаде је
ГРАЂЕВИНАР 51
ЛОМОНОСОВ

тераса на којој се налазе статуе мушких

и женских студената, чији су погледи
оптимистично и самоуверено упрти у
будућност. Неколико других зграда и
спортских објеката су касније придода-
ти студентском граду, укључујући и је-
дини специјализовани бејзбол стадион
у Русији.
Изграђен је и пространи нови обје-
кат за библиотеку, која је по броју књи-
га, друга у Русији. Универзитет такође
има и неколико спаваоница на југозапа-
ду Москве, изван студентског града.
Колико зграда Московског Држав-
ног Универзитета има вазну улогу у
образовању младих људи и њиховом
оспособљавању за живот, толико она
својом величином и лепотом плени и
посматрача оставља без даха. То се не
може доживети гледањем слика и фо-
тографија, то се мора видети уживо,
посетом Москве. Зато данас вероватно
не постоји туриста који је дошао у Мо-
скву, а да није видео Московски Држав-
ни Универзитет.

52 ГРАЂЕВИНАР
Занимљивости
Познати тржни центар
у Москви
Припремила
Маријана Адамов
Ј едан од највећих тржних
центара у Европи, нала-
зи се у Русији. Већини љу-
ди познат је под називиом
ГУМ (у оригиналу Государ-
ственный Универсальный
Магазин), што у преводу
на српски језик значи Др-
жавна Универзална Радња.
Овај назив је био уобичајен
за главну робну кућу у мно-
гим градовима бившег Со-
вјетског Савеза.
До 1953. године, ГУМ
је био познат под називом
Горњи трговачки редови.
Направљени су 1893. по
пројекту архитекте Алек-
сандра Н. Померанцева и
инжењера Владимира Г. Шу-
хова. Гигантски трговачки
комплекс ГУМ-а је толико
велики по површини, да
заузима цео један кварт, а
главна фасада му излази на
Црвени Трг. Зграда трапезо-
идног облика представља
интересантну комбинацију
елемената руске средњеве-
ковне архитектуре, челич-
ног рама и стакленог крова,
сличног стила као велика
Викторијанска железнич-
ка станица у Лондону. Ди-
зајн стакленог крова чини
зграду јединственом. Кров,
пречника 14 метара, изгледа
лаган, али је уствари чврста
конструкција направљена
од 50 000 комада метала, те-
жине око 819 тона. Осветље-
ност је обезбеђена великим
бројем прозора, од стакла и
гвожђа, постављених у об-
лику лука, који садрже око
20 000 прозорских стакала.
Уну трашња галерија је симе-
трична.
До периода руске рево-
луције 1917. у згради је би-
ло око 1200 радњи. После
револуције ГУМ је нацио-
нализован и наставио је са
радом као робна кућа, док
га Стаљин није претворио у
пословни простор 1928. го-
дине за комитет који је био
ГУМ
надлежан за његов први Пе-
тогодишњи план.
1932. године, после самоу-
биства Стаљинове жене На-
дежде, ГУМ је искоришћен
за излагање њеног тела. На
крају ере Совјетског Савеза,
ГУМ је најпре делимично, а
потом и потпуно приватизо-
ван, променивши одређен
број власника. На крају је
завршио у „рукама“ ланца
маркета. У мају 2005. 50.25%
акција је продато Bosco do
Ciliegi, руском дистрибу те-
ру луксузне робе. Приватни
тржни центар преименован
је на тај начин, да га је и да-
ље било могуће звати скра-
ћеницом ГУМ, али је реч
ГРАЂЕВИНАР 53
ГУМ

државни (Государ-
ственный), заме-
њен речју Главни
(Главный). Тако да
је данас ГУМ скра-
ћеница од Главный
Ун и в е р с а л ь н ы й
Магазин.

Гум је и данас отворен, и

представља популарну тури-
стичку атракцију за посети-
оце Москве. У њему се нала-
зи око 200 радњи са скупом
робом познатих светских
дизајнера. Већи део те робе
је недоступан просечном
грађанину Русије, тако да су
купци углавном странци са
дубоким џепом. Ипак, ова
грађевина као и многе у Мо-
скви представља импозант-
но дело руске архитектуре.

54 ГРАЂЕВИНАР
ГРАЂЕВИНАР 55
Занимљивости НОВИ ИЗГЛЕД КИНЕ

Изградњом у сусрет
Олимпијским играма
Када публика, 2008. године, буде гледала Олимпијске игре у Пекин-
гу, осим што ће видети ко је најбољи у спортским категоријама, не-
ће моћи да не опази и значајан број иновативних грађевина Кине.
Ускоро, Кина ће бити земља са највећим аеродромом, првим свет-
ским потпуно одрживим градом и највишим отвореним обсервато-
ријумом, да набројимо само неке од нових грађевина. Највећи и
најусавршенији аеродром у Пекингу се гради толико брзо, да ће,
Припремила за свега 4 године, имати отворену аеродромску структуру већу од
Сања Стојановић свих терминала лондонског Heathrow аеродрома заједно!

Д еценијама, након
што су комунисти
дошли на власт
1949. године, у Кини је би-
ло мало изградње, али од
раних 90.-их, Шангај и оста-
ли кинески градови, све су
надокнадили. Ове године
изградња доживљава врху-
нац. Врхунске архитекте и
грађевински инжењери су
упослени у стварању нових
чуда, која треба да се поја-
ве пре него што се упали
Олимпијска бакља. У Кини
се данас граде мини градо-
ви са вештачким језерима и
нови богаташи су спремни
да плате милионске суме за
луксузне станове у облако-
дерима, као што је Skyline
Mansion. Једна од тематских
целина Олимпијских игара,
„Зелена Олимпијада“ пред-
ставља изузетна улагања да
се унапраде еколошки усло-
ви Пекинга и да се промо- и најатрактивније грађеви- години, Шангај ће изгради- у свету. Следећих десет
вишу принципи одрживог не имају Пекинг и Шангај, ти „куле“ са више простора структура, које варирају од
развоја, који се заснива на најнасељенији градови Ки- за живот и рад, него што је резиденцијалних, до инфра-
заштити околине, очувању не. Шангај већ има 4000 не- у свим пословним зградама структурних, свака на свој
природних извора и еколо- бодера, што је готово дупло New York-a! начин, превазилазе досада-
шког баланса. више од Њујорка, а планира Кина је постала позор- шње границе архитектуре и
Иако се гради и у мањим се изградња још хиљаду, до ница неких од најсмелијих градитељства.
градовима, највећу пажњу краја деценије. Само у овој грађевинских пројеката

ГРАЂЕВИНАР 57
Занимљивости НОВИ ИЗГЛЕД КИНЕ

Међународни аеродром, Пекинг

Shanghai World
Foster & Partners. У изградњи; завршетак, кра-
јем 2007.
Financial Center,
Shanghai
Аеродром у Пекингу биће највећи и најусавршенији
аеродром, не само у технолошком смислу, већ и у сми- Kohn Pedersen Fox
слу бриге о путницима, оперативној ефикасности и одр-
Architects. У изград-
живости. Аеродинамични кров и облик змаја, славиће
летење, али и евоцира- њи; завршетак пред-
ти традиционалне ки- виђен 2008.
неске боје и симболе.
Ародром је дизајни- 101 спрат висок солитер,
ран као максимално Shanghaи World Financial
флексибилан, да би Center, на кратко ће бити
се прилагодио непре- највиши на свету, по свом
двивљивој природи завршетку, 2008. године.
авијације. Стаклени Један од највећих изазова
кров ће бити и помоћ високе изградње је оства-
при оријентацији, та- рити структуру која може
ко што ће са њега, као да издржи јаке ветрове.
навигациона олакши- Иновативна солуција са
ца, бити емитоване намером, да се смањи при-
различите нијансе жу- тисак ветра, јесте додава-
те и црвене боје, да би се путницима помогло да разли- ње правоугаоног прореза
кују секције огромног простора, али, такође, служиће на врху зграде. Не само да
и као извор дневне светлости. Аеродром ће садржати отворени простор пома-
знатне концепте одрживог дизајна, као што је стаклени же смањивању савијања
кров на југо-источној оси који ће максимално користи- зграде, већ ће послужити
ти сунчеву топлоту, до контролног система окружења и као највиши отворени
који ће смањити испуштање угљеника. врх за опсервацију. Страх
Beijing International Airport, креација Foster & Partners, од висине стиже на нове
моћи ће, у почетку, да прими 43 милиона путника, а до висине!
2015. године, 55 милиона!

Мост Donghai, Шангај / Острво Yangshan

China Zhongtie Major Bridge Engineering Group, Shanghai # 2 Engineering Co., Shanghai
Urban Construction Group. Званично отворен децембра, 2005.
Кључна фаза у изградњи највеће дубоко-морске луке,
завршена је кад је први прекоморски мост у Кини, 32
км дуг, Donghai Bridge, са шест трака, званично отво-
рен, 2005. године, у децембру.
Простирући се преко Источно-кинеског мора, струк-
тура, повезује Shanghai и Yangshan острво, које треба
да постане прва кинеска лука слободне трговне (и нај-
већа лука контејнерских бродова на свету) по свом
завршетку, 2010. Да би обезбедио безбеднију вожњу у
време тајфуна и високих таласа, који знају да погоде ре-
гију, мост је дизајниран у С-облику. Међу тим, најдужи
мост у Кини, неће задуго носити титулу најдужег, јер
ће већ 2008. три километра дужи, оближњи Hangzhou
Bay Transoceanиc Bridge, преузети тај суперлатив.

58 ГРАЂЕВИНАР
Занимљивости НОВИ ИЗГЛЕД КИНЕ

Central Chinese Television

CCTV, Пекинг

OMA/Ole Scheeren и Rem Koolhaas.

У изградњи; очекивани завршетак
2008.

Дизајн новог Central Chinese Television (CCTV)

центра срушио је кодове пекиншке изградње и
захтевао специјално одобрење за своју реализа-
цију. Стандардни системи за инжењерску гра-
витацију и бочна носивост нису примењени
у изградњи CCTV-a, који је формиран од два
савијена торња, сваки накривљен под углом од
90 степени на врху и дну, да би остварили кон-
тинуирану кривину. Инжењерско решење је
било креирање структурне цеви дијагоналног
држања. Атипичан формом нови CCTV торањ
даје простора за размишљање, како све соли-
тер може да изгледа.
Linked Hybrid, Пекинг
Steven Holl Architects;. Почетак - децем-
бра 2005. очекивани завршетак 2008.
Linked Hybrid, који ће бити дом 2,500 људи у 700
апартмана је модел одрживе резиденцијалне изград-
ње. Структура ће садржати један од највећих свет-
ских геотермалних система за грејање и хлађење,
који ће стабилизовати температуру уну тар комплек-
са осам зграда, свих спојених на 20. спрату, „прсте-
ном“ просторија услужних делатности као што су
кафеи и перионице. Кроз двојне цеви пумпа се вода
100 метара испод земље, која циркулише течност
међу бетонске подове зграде. Резултат: систем цир-
кулације воде служи као џиновски радијатор зими
и расхладни систем лети. Нема бојлера, нити клима
уређаја. Апартмани садрже и рециклирање воде
– процес који је тек почео у пекиншким мањим згра-
дама – филтрирање потрошене воде из ку хињских
судопера и лавабоа назад у тоалет.

National Grand Theater, Пекинг

Paul Andreu and ADP. У изградњи; завршетак 2008.

Лоциран близу Тијанмен трга, Национално позориште, од стакла

и титанијума, изгледа као да плови изнад вештачког језера. Позо-
риште је смештено између живих улица града и старих зграда Пе-
кинга. Француски архитекта Paul Andreu познат је по иновативним
формама и сама зграда позоришта ће бити спектакл, баш као и дела
које ће се изводити у њему. Опера ће моћи да прими 2461 особу, кон-
цертна сала има 2017 места, а позориште 1040.
Ноћу, полупровидна површина структуре, пролазницима ће омогу-
ћити да баце поглед на дешавања једног од три аудиторијума.

ГРАЂЕВИНАР 59
Занимљивости
National Swimming Center, Пекинг
PTW and Ove Arup. У изградњи; завршетак се
очекује 2008.
Упечатљива спољашњост National Swimming Центра, који
се гради за Олимпијаду 2008. са надимком „Водена коцка“,
начињен је од плоча лаке врсте тефлона, који трансформи-
ше објекат у енергетски-ефикасно окружење, попут стакле-
не баште. Соларна енергија ће бити коришћена за грејање
базена, који су дизајнирани, да поново користе двоструко-
филтрирану, проточну воду базена, која је обично одбаче-
на као отпад. Сувишна кишница ће, такође, бити прику-
пљана и чувана у подземним резервоарима и коришћена
за пуњење базена. Комплексни инжењерски систем накри-
вљених челичних оквира, који формира структуру попут
мехурасте опне, уникатно је креиран, да се омогући да обје-
кат претрпи готово све сеизмолошке поремећаје.
У овом броју, представили смо вам девет изузетних гра-
ђевинских поду хвата у Кини, а у наредном броју, чека
вас и „десето кинеско чудо“, чија јединственост не може
да се представи у једном параграфу. И кад публика стиг-
не на Олимпијске игре, 2008. да ли ће им Пекинг личити
на град у ком се живи или ће се чинити као позорница на-
предних грађевинских објеката? Да ли ће остати нешто тра-
60 ГРАЂЕВИНАР
НОВИ ИЗГЛЕД КИНЕ
диционално кинеско у Кини? Извесно је да ће у Кини, у
наредним годинама наставити да се изводе авангарадни и
експериментални грађевински поду хвати, којим ће најмно-
гољуднија земља одржати централно место у савременој
архитектури и грађевинарству. Кина не само што својим
новим грађевинама улази на модерну сцену грађевинар-
ства, већ она и (ре)дефинише реч „модерно“.
Dongtan Eco City, Dongtan
Shanghai Industrial Investment Corp.
У фази планирања, прва фаза изграднње
треба да буде завршена 2010.
Развијен од стране Shanghai Industrial Investment
Corp., Dongtan Eco City, приближно, величине Man-
hattan-a, биће први светски потпуно одржив космо-
политски рад, кад се заврши 2040. Попут Manhattan-
a, налази се на острву, трећем по величини у Кини.
Смештен на реци Јангце, Донгтан је близу хаотичног
Шангаја. До 2010. када се одржава Shanghai Expo, би-
ће завршена прва фаза изградње града и моћи ће да
насели 50,000 људи. Инфарструктура пу тева ће пове-
зати, некад фармерску земљу, са Шангајем.
У овом броју, представили смо вам девет изузетних гра-
ђевинских поду хвата у Кини, а у наредном броју, чека
вас и „десето кинеско чудо“, чија јединственост не може
да се представи у једном параграфу. И кад публика стиг-
не на Олимпијске игре, 2008. да ли ће им Пекинг личити
на град у ком се живи или ће се чинити као позорница на-
предних грађевинских објеката? Да ли ће остати нешто тра-
диционално кинеско у Кини? Извесно је да ће у Кини, у
наредним годинама наставити да се изводе авангарадни и
експериментални грађевински поду хвати, којим ће најмно-
гољуднија земља одржати централно место у савременој ар-
хитектури и грађевинарству. Кина не само што својим но-
вим грађевинама улази на модерну сцену грађевинарства,
већ она и (ре)дефинише реч „модерно“.
Занимљивости НОВИ ИЗГЛЕД КИНЕ

Olympic Stadium, Пекинг

Herzog & de Meuron. У изградњи; завршетак 2008. године

Спортски стадиони дуго су пратили
истрајни дизајн једног од првобит-
них чуда света – римског Колосеума.
Herzog & de Meuron’s Национални
стадион у Пекингу је покушај осми-
шљавања класичног стадиона који
би био еколошки прилагођенији вре-
мену. Швајцарска фирма је хтела да
обезбеди природну вентилацију за
структуру од 91000 седишта. Да би то
остварили, креирали су простор који
би могао да функционише без сасвим
затворене структуре, а да ипак обезбе-
ди константно склониште за публику
и спортисте. Инспирација је потра-
жена у природи. Споља, стадион под-
сећа на птичје гнездо, конструисано
од деликатно састављених гранчица.
Сваки простор уну тар стадиона, од
тоалета, до ресторана, грађен је као
посебна јединица, уну тар спољне ре-
шеткасте конструкције, што омогућа-
ва да се цео комплекс прекрије отворе-
ном мрежом, која обезбеђује природ-
но циркулисање вазду ха.
Такође, инкрорпориран у конструкци-
је, јесте и слој полупровидне мембра-
не који попуњава рупе у мрежастом
екстериору.

ГРАЂЕВИНАР 61
Драги читаоци,
Обавештавамо вас да је у припреми ексклузивни часопис, јединствен на овим
просторима, који ће обрађивати теме од значаја за савременог пословног човека:
-Функционални пословни простор
-Пословни бонтон
-Мода и кодекс пословног облачења
-Организација посла
-Опремање канцеларије и др.
Циљ нам је да вам приближимо идеју европског схватања бизниса и помогнемо вам да
радите у окружењу које подсећа на атмосферу у којој своје идеје реализују најуспешније
фирме света.

Овај часопис је уједно и прилика да фирме са српског подручја представе своје

производе и услуге и на директан начин их понуде фирмама и појединцима које желе да раде
и стварају у амбијенту који мотивише.
Редакција часописа OFFICE
Занимљивости ПАРЛАМЕНТ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ

ДРЖАВНА ДУМА
Када се каже „Бела Кућа“, прва асоцијација већине нас је резиденција и
радно место председника Сједињених Америцких Држава у Вашингтону.
Међутим за већину Руса прва мисао се односи на њихов парламент-Ду-
му! Бела кућа представља зграду владе Руске Федерације у Москви. Са
Припремила једне стране се налази на обали реке Москве, док са друге стране излази
Маријана Адамов
на трг Слободне Русије.

И зградња Беле куће

почела је 1965. а завр-
сена 1979. године, по про-
јекту двојице архитеката
Д. Цецуљина и П. Стелера
са групом аутора, као Кућа
Совјета РСФСР. За њено
пројектовање били су иско-
ришћени најранији радови
Д. Цецуљина, пре свега про-
јекат зграде „Аерофлота“.
СЕДМОСПРАТНА ЗГРАДА
Композиција зграде је про-
порционално симетрична,
састављена од три преци-
зно подељена дела: на моћ-
ној, масивној основи са гра-
нитном облогом, рампама и
монументалним парадним
степеницама које воде од
обале реке Москве према
главном улазу, постављена
је широка, седмоспратна
зграда - стилобат са бочним
крилима и кула од двадесет
стубова са заобљеним угло-
вима, и горнијм техничким
спратом. На малој кули сме-
штен је бронзани, позлаће-
ни грб Русије (до догађаја
1993. године, тамо се нала-
зио сат, који је остављен
из времена прве тенковске
паљбе на зграду, а касније је
демонтиран). На врху куле
постављен је јарбол са др-
жавном заставом Руске Фе-
дерације. Спољашња обло-
га на зидовима направљена
је од белог мермера.
У делу ентеријера зграде,
употребљен је мермер у ра-
зним бојама и други декора-
тивни камен. Главна свеча-
на дворана заузима центар
седмоспратне засебне згра-
де. Све свечане просторије
зграде, окрену те су према
обали. Територија око Беле
Куће (на којој се налази парк
и паркинг владиних аутомо-
била), одвојена је масивном
кованом оградом. Упоредо
са Белом кућом налази се
историјско-архитектонски
споменик „Грбави мост“.
Општа
површина
зграде Владе
РускеФедера-
ције износи
172.7 хиљада
m2. У њој се
налазе рад-
ни кабинети
и 27 сала за
од р ж а в а њ е
састанака и
пријема. По-
стоји (по неким подацима)
подземно склониште са из-
лазом у метро. Бела кућа
је веома страдала током ок-
тобарских дешавања 1993.
године. Тада је од стране
војске, која је била верна
председнику Русије Борису
Јељцину, изведена војна опе-
рација због нереда у Белој
кући, коју су заузеле приста-
лице распустеног Врховног
Совјета Русије. После ових
догађаја Бела кућа је подврг-
ну та потпуној реконструк-
цији, која је завршена 1994.
године.
БОМБАРДОВАНА 19993.
Након дешавања 1993. годи-
не, Бела кућа је била ограђе-
на високом оградом, што је
учинило немогућим спро-
вођење масовних акција у
њеној непосредној близи-
ни. Ипак то није спречило
протесте, који су се од тада
дуго времена одржавали на
„Грбавом мосту“. Недалеко
од Беле куће, у парку Павла
Морозова, поред стадиона,
постоји место, на коме се ко-
мунисти и присталице рас-
пустеног Врховног Совјета
често окупљају, да би одали
пошту погинулима и дели-
ли пропагандни материјал.
Без обзира на све то сто се
дешавало са зградом руске
Думе, она и даље предста-
вља једну од најважнијих
грађевина у Москви, како
у смислу важности функ-
ционисања државе, тако и
у архитектонском смислу.
Због свега тога, она је један
од препознатљивих симбо-
ла, како Москве, тако и целе
Русије.

ГРАЂЕВИНАР 65