1

Насловни лист семинарског рада

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА
БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД

Атанасовски Тијана и Божић Валентина

БЕОГРАД, 2022.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
 2

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА
БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД

Назив теме :

Александар Јоксимовић

Наставник/стручни сарадник: Студенти:

Проф. др Александра Настасић Тијана Атанасовски 2022/10230

Валентина Божић 2022/10359

Квалитет семинарског рада

Презентација семинарског рада
Одбрана семинарског рада
Укупна оцена семинарског рада
ОСНОВНЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Одељење за дизајн

Студијски програм: Модни дизајн производа од коже

Предмет: Развој производа

Београд, 2022.
 3

САДРЖАЈ

1. УВОД.............................................................................................................................
2. ГЛАВНИ ТЕКСТ.........................................................................................................
2.1. Како је све почело.......................................................................................................
2.2. Од школске униформе до високе моде ....................................................................
2.3. Модна колекција Симонида......................................................................................
2.4. Колекције искројене од народних веровања ..........................................................
2.5. Модна колекција Проклета Јерина...........................................................................
2.6. Креације за прву даму СФРЈ ...................................................................................
2.7. Одбијање Диора .......................................................................................................
2.8. Несвакидашњи хоби ................................................................................................
2.9. ....................................................................................................................................
2.10. ....................................................................................................................................
3. ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................
4. ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................
5. ПРИЛОГ.....................................................................................................................

1. УВОД
 4

Александар Јоксимовић: Краљ маказа. Добитник високих признања код нас и у

свету,издвојио се оригиналношћу, трагом који иза себе оставља, који као и
скромношћу која га карактерише. Никада није наметао свој стил нити свој начин
размишљања, а они који знају шта вреди и траје – препознали су га још одавно.
Интервјуе нерадо даје и стално истиче да он није више важан и да је све већ
речено. Зато је интервјуа тако мало, а доказа велике каријере тако много.
Његове моделе носиле су многе славне личности код нас и у свету, а креирао је
и за Јованку Броз.

Слика 1: https://www.adanja-polak.com/emisije/ekskluzivno/kako-sam-odbio-diora-
aleksandar-joksimovic-17-februar-2019/

2. ГЛАВНИ ТЕКСТ
 5

2.1. Како је све почело

Инспирацију за своја дела проналази у традицији, а своје корене вуче са простора

Косова. Александар је рођен у Приштини 1933. године у трговачкој породици и са
десетак година се сели у Крагујевац где завршава основну школу и гиманзију. Његов
блистави пут креирања започиње уписом на Вишу школу за примењену уметност у
Новом Саду.

Две године проводи на смеру сценографија а потом прелази на смер текстил где
прави темеље за конструктивну обраду текстила по којој ће га цео свет памтити.
Једини је био који је добио диплому са одличним успехом.
1959. године Завод за унапређење домаћинства расписао је такмичење за стручњака
у сектору облачења. Јоксимовић је под шифром ,,313” послао своје радове.

У комисији је била Милица Бабић- Андрић, реномирани костимограф и супруга нашег

нобеловца Иве Андрића. Петнаестог радног дана Јоксимовићеви модели су већ били
изложени на изложби ,, Породица и домаћинство”која се 1960. године одржавала у
оквиру Загребачког велесајма. Александар је добио све три награде: златну, сребрну и
бронзану.

Дуго је после тога радио радна одела за различите службе и домаћинствa. Александар
је имао пет сестара и све су заједно са мајком стално нешто спремале, везле, плеле, а
он их је гледао и дивио се, тако је и заволео фолклорне мотиве. Једнога дана у
Београду се отворио ,,Национални салон” као део завода у којем је већ радио . Али у
исто време му је стигао и позив из ,,Центротекстила”. Шта му је друго остало него да
са пуно ентузијазма и уз помоћ својих сарадника прихвати та два паралелна посла.

Прве колекције модела није имала посебно име. Али како се све мора крстити неким
именом, тада би се за ту прву могло рећи да се увала ,, Шест република”. Сви модели су
били украшени народним везовима које су копирали са оригиналних костима
изложених у етнографском музеју и – сви су одмах били откупљени. Није то био само
новчани пун погодак, него почетак према данашњем Јоксимовићу. Уз помоћ тог новца
основао је курс за плетиље и везиље у којем му је велику помоћ пружала кустос Зорка
Марковић, срећна што ће се поново оживети стари обрти.
 6

Слика 2: http://www.seecult.org/vest/modni-crtezi-aleksandra-joksimovica
 7

2.1. Карактеристике реклама

Најважније карактеристике оглашавања су:

o Улагање у оглашавање је веома важно за компаније, јер зависи од тога да ли ће

њихов производ бити познат.
o Не треба је мешати са маркетингом. Оглашавање су радње које спроводи
маркетинг.
o Мора се планирати. Неће све технике и стратегије оглашавања једнако добро
функционисати за све производе и / или компаније.
o Уско је повезан са дизајном.
o То је дисциплина са високом креативном компонентом.
o Његов главни циљ је убедити или убедити потрошача.
o Она нема само комерцијалну функцију. Неке непрофитне институције такође
користе стратегије оглашавања да би повећале обим своје мисије.
o Може бити дигитално или лицем у лице. Или другим речима, на мрежи или ван
ње.

Оглашавачи се најчешће труде да повећају интересовање за рекламирани производ

његовим брендирањем.
Једна од најважнијих карактеристика рекламе је начин на који она стиже до потрошача
рекламираног производа или услуге. У ову сврху се користе: телевизија, радио, новине,
часописи, видео-игре,интернет,билборди,поштанске
пошиљке, дистрибуција летака и други начини.
Поред предузећа која рекламирају своје комерцијалне производе и услуге, наручиоци
реклама могу бити: политичке партије, интересне групе, верске организације и државне
и јавне установе. Рекламе најчешће осмишљавају рекламне агенције.
Године 2007. процењени трошкови рекламирања на целом свету износили су 385
милијарди долара, од чега више од 150 милијарди долара само у САД.

2.2. Особине средстава за оглашавање

Важно је нагласити да средство оглашавања има следеће особине: наручилац је платио

надокнаду за његово коришћење, комуникација није личног карактера и преноси
поруку до великог броја потенцијалних туриста. Иако су препоруке најефикаснији
промотивни инструмент (word of mouth оглашавање), ипак се и класична улагања у
оглашавање појављују као фактор на који потенцијална туристичка тражња реагује и
уважава упућене препоруке.

2.3. Избор медија

Осим поруке веома је битан и избор медија, односно медијски план. Сваки од медија
има и своје предности и мане тако да је потребно направити комбинацију медија који
ће се међусобно допуњавати. Избор медија зависи од:
 8

 циљева кампање
 карактеристика производа и тржишта
 карактеристика поруке и апела

2.4. Типови реклама

У јавном животу

 Политичка
 Економска
 Социјална
 Спортска
 Културна

Слика 4: https://culturalpolitics.net/
По врсти рекламног средства

 Штампана реклама
 Реклама у електронској форми
o Радио реклама
o Телевизијска реклама
o Интернет реклама
 Реклама на месту продаје
 Реклама на изложби или сајму
 Биоскопска реклама
 Реклама на паковању или амбалажи
 9

2.5. Врсте оглашавања

Главне врсте оглашавања које можемо истаћи су следеће:

o Оглашавање путем интернета.

o Штампано оглашавање.
o Усмено.
o Оглашавање у радио медијуму.
o Телевизијско оглашавање.
o Билборди.
o Телемаркетинг.

Иако се највише улаже у дигитално оглашавање или оглашавање на мрежи, имајте на

уму да морате добро проучити случај сваке компаније или предузећа. Будући да постоје
предузећа у којима оглашавање путем Интернета не генерише значајан утицај на
продају. С друге стране, треба имати на уму да оглашавање не тежи увек директном
утицају на продају. Понекад брендови, компаније или институције користе оглашавање
да би пренели слику или одређене вредности.

2.6. Циљеви оглашавања

Циљ оглашавања је да истакне снаге производа како би код потрошача створио осећај
потребе, заинтересованости за његову куповину или једноставно његову меморију.
Другим речима, треба уочити функцију рекламирања, која ствара утицај.

Према његовом циљу можемо разликовати две врсте оглашавања:

o Позив на акцију: Његов циљ је наговорити људе да купе производ или услугу

или да купац предузме било коју радњу која их приближава овој куповини.
o Брендирање: То је процес стварања бренда. Односи се на све маркетиншке
стратегије које се користе за изградњу идентитета предузећа.

Да би се постигли циљеви постављени овом дефиницијом, комуникација се мора

вршити помоћу медија и других информационих канала који су све бројнији и
разноврснији због експоненцијалног дигиталног раста који доживљавамо.

Путем Интернета дошло је до значајне промене у начину спровођења рекламних

кампања, упоредо са традиционалним радом агенција или уговорима о оглашавању. И у
складу са тим, развили су се и рекламни медији.

2.7. Технике оглашавања

Оглашавање обухвата више техника за проучавање и анализу понашања људи, на

психолошком или социолошком нивоу. Резултати добијени њима корисни су приликом
 10

спровођења истраживања тржишта и креирања ефикасних рекламних порука за сваку

врсту циљне публике.

Очигледно је да постоје многе врсте могућих акција приликом извођења или

организовања кампање, попут директног маркетинга, промоција, оглашавања или
спонзорисања догађаја међу осталим механизмима.

2.8. Интернет маркетинг

Интернет маркетинг уопштено представља коришцење претраживања и презентовања

на Интернету у циљу стицања профита. Презентовање на интернету представља
рекламу која има битне разлике у свим сегментима рекламирања у односу на
стандардно рекламирање.

Интернет је створио виртуално и глобално тржиште ослободено граница времена и

простора. Допринео је и промени форме маркетинга, од традиционалног (масовног) са
“просецним потрошацем” и њему прилагоденим инструментима маркетинга у
маркетинг микс, у правцу индивидуализираног, прилагоденог (цустомизед), циљног
(оне то оне) маркетинга. Нова форма маркетинга усмерена је на индивидуализираног
интернет потрошаца путем непосредне интеракције.. Уместо масовног маркетинга на
интернету настаје маркетинг масе индивидуа, а оглашавање се трансформише у избор
информација.

Ново подруцје маркетинга са истом суштином су појмови онлине маркетинг, интернет

маркетинг, маркетинг на интернету. Најцешце се дефинише као задовољење потреба и
захтева потрошаца за информацијама, производима или услугама, уз адекватну
финансијску надокнаду. Претпоставка успешне примене онлине маркетинга је знање о
основама система и процеса маркетинга или цесто сад вец названог традиционалног
маркетинга. То подразумева знања из подруцја маркетинг истраживања, планирања и
развоја производа, дистрибуције и промоције као активности маркетинга и о
инструментима маркетинга. Дакле, принципи и методи онлине маркетинга потицу од
традиционалног маркетинга а основна разлика резултира у интерактивности. Наиме,
субјекти на страни потрошње и понуде реализују двосмерно комуницирање. Продавац
било када и било где може да стигне до потрошаца: на радном месту, код куце и сл, као
што и потрошац има далеко веце могуцности за контактирање продавца.
 11

Слика 4: https://holistic-digital.com/

2.9. Бесплатни начини оглашавања

 Направите сајт. Ово је основно јер ако немате сајт, ви једва да постојите на
интернету.
 СЕО оптимизација сајта
 Отворите Фејсбук страницу
 Направите четбот, који ће публици која се пријави на њега слати занимљиве
садржаје, слике, информације, линкове ка вашем сајту , причати причу о вашем
производу и загревати публику за њега и наравно рекламирати га бесплатно.
 Отворите Инстаграм профил
 Контактирајте инфлуенсере
 Отворите блог
 Гостујте на неком блогу или сајту
 Yоу тубе маркетинг
 Линкедин маркетинг, бесплатне технике оглашавања
 Бесплатни сајтови за инетернет оглашавање
 Реферал програм начин на који би људи који вас препоруче и доведу вам нове
купце
 Емаил маркетинг
 Тестимониали
 онлине форумима
 говор на конференцијама
 Нетњоркинг или умрежавање
 12

Одлично се међусобно комбинују. Рецимо, имате сајт, на њему пословни блог, Yоу
тубе канал који ће видеом да допуни писани текст на блогу, Фацебоок страницу на којој
ћете делити и текстове са блога и фотографије и видео садржај, Инстаграм налог који је
повазан са Фејсбуком.
Линк ка вашем сајту или Фацебоок страници остављате на другим сајтовима када
гостујете, или на форумима, групама чији сте члан.

3. ЗАКЉУЧАК

Иако се рекламирање сматра неопходним пратиоцем економског раста, оно има свој
негативан утицај на друштво.Нежељени комерцијални имејлови (познати као спем) су
постали толико учестали да представљају велики проблем за кориснике имејл услуга,
као и финансијско оптерећење за интернет провајдере.Рекламирање врши инвазију на
све јавне просторе, укључујући школе, што неки сматрају обликом експлоатације деце.
Поред тога, у рекламама се често користе психолошки притисци попут стварања
осећаја неадекватности или ниже вредности код потенцијалног потрошача. Овај
притисак може да има негативан утицај на психичко стање појединца.

Критика рекламе је блиско повезана са критиком медија. Она се може односити на

аудио-визуелни аспекат (експлоатација јавних површина и ресурса у сврху рекламе),
еколошки утицај (загађење, увећање амбалаже у сврху рекламе), утицај на политику
(зависност политике од рекламирања у медијима, ограничавање слободе говора),
финансијски ефекат (цена рекламирања), етичке дилеме (подсвесни утицаји на психу,
удари на личну приватност, дискриминација социјалних група, питање поштења) или
на мешавину ових приступа критици.
 13

4. ЛИТЕРАТУРА

1. https://sr.economy-pedia.com/11040339-advertising
2. https://www.s8studio.net/reklamiranje-na-internetu/
3. https://mariopilar.com/17-nacina-za-besplatno-oglasavanje-na-internetu/
4. https://sr.wikipedia.org/wiki
5. http://www.ciljnimarketing.rs/online-marketing-kampanje
6. https://www.virtualna-tvornica.com/nativno-oglasavanje/
 14

5. ПРИЛОГ

Прилог 1: https://www.virtualna-tvornica.com/ (9.01.2023).........................................4

Прилог 2: https://assets.website-files.com/ (9.01.2023).................................................6
Прилог 3: https://kellybrady.com/ (9.01.2023)..............................................................7
Прилог 4: https://culturalpolitics.net/ (9.01.2023).........................................................9
Прилог 5: https://holistic-digital.com/ (9.01.2023)......................................................11