ТЕМА АКТУЕЛНО

Путеви Србије Заштита на раду

03 Месец
СЕПТЕМБАР 2006.
Цена 150 дин

ЈАДРАНСКИ САЈАМ
28. Сајам грађевинарства у Будви

ЗАШТИТА НА РАДУ
у грађевинарству
Реч уредника

Ивана Станковић

Издавач: “PLANTEC” d.о.о.

Борска 41ј,
11090 Београд, Србија
тел./факс: 011/ 3056 516

Драги читаоци,
E-mail: office@plantec.co.yu
Директор:
Иван Сретеновић
Главни и одговорни уредник:
Бранко Петковић

Са истим еланом настављамо у истра- Ликовно-графички уредник:

Зоран Станковић - Хогар
јавању наше борбе за позиционирање Директор маркетинга:
Сања Јашовић
информисања о грађевинарству. sanja.j@plantec.co.yu

Лектор:
Времена су тешка, изискују велике на- Ивана Станковић

поре и упорност и на овом пољу. Ипак, Новинари и сарадници:

Драгана Милићевић
успели смо да вам понудимо овај трећи , Милијана Миликшић,
Наташа Весковић, Сања
број нашег и вашег “Грађевинара” који Стојановић, Томислав
Тољевић, Марко Шуговић,
и даље прати и обрађује актуелне теме Владимир Борковић, дипл.
инж.арх. Бранко Бојовић,
значајне како за стручњаке у овој обла- дипл.инж.арх. Драган Бобић
Техничко уређење и

сти тако и за све друге поборнике ове компјутерски прелом:

PLANTEC - Графички студио
grafika@plantec.co.yu
значајне привредне гране. Штампа:
,,Но-Качи”д.о.о.
Надамо се да ћете уживати у нашем
CIP - Каталогизација у
часопису, а ми ћемо се и даље трудити публикацији Народна
библиотека Србије, Београд
да оправдамо ваше поверење. 624
ГРАЂЕВИНАР : српско
грађевинарство у трећем
миленијуму / главни уредник
С поштовањем Бранко Петковић. Издавач:

Ваш ,,Грађевинар”
Plantec d.o.o.
Месечно
ISSN 1452-5303 = Грађевинар
(Београд)
COBISS.SR-ID 130817292

4 ГРАЂЕВИНАР
 7
СА ДРЖ А Ј

Домаће теме
Италијани и Мађари
долазе на Јадран 7-9 12
Све ближе Европи 12-17
Успешни послови
Име успеха – CINI 20-21 30
Наша тема
Послодавци се морају
понашати одговорно 23-26
Представљамо 23
Традиција – стари занати 28
34 45
Домаће теме
Битумен потиснуо катран 30-33
Православље
Подигнимо “Ступове” 34-37

Занимљивости
Ново лице атинске арене 38-40
Традиција
Кућа – веза са природом 42-43
Занимљивости
“Нулта тачка” 38
се помера са нуле 45-46
Седам чуда модерног света 49-50

42
49
Домаће теме 28. Сајам грађевинарства у Будви

Италијани и Мађари
долазе на Јадран
М. Миликшић

Л
ето пролази, тури-
стичка сезона је при
крају, али је у Будви
и даље живо. Ове године
отвара се 28. Сајам грађе-
винарства и у павиљони-
ма објек та бројни домаћи
и страни излагачи пред-
ставиће своје новитете из
ове области. Грађевина-
ри, и сви заинтересовани
посетиоци, који прате Ја-
дрански сајам у Будви већ
скоро три деценије, имаће
прилику да од 26. до 30. сеп-
тембра виде материјале,
машине и алате, све што је
потребно за пројек товање,
изградњу, али и опремање
објеката и ентеријера. Како
је најављено из управе Ја-
дранског сајма, ове године овога пу та биће обогаће- богатију понуду сајму, већ
биће представљени произ- но и присуством већег и сведочи о све већој попу-
води и услуге који чине гра- броја нових излагача, који ларности Јадранског сајма
ђевинарство као целину. ранијих година нису би- грађевине у Будви.
Традиционално јадранско ли учесници. Ово не само Тако ће ове године на
окупљање грађевинара што даје већу динамику и штандовима своје произво-
де излагати и представни-
ци грађевинских фирми из
Италије и Мађарске, који су
већ најавили своје посете.
На сајму ће бити пред-
стављени познати домаћи
и светски брендови директ- ће, осим у халама, предста-
но, или пу тем представни- вити своја достигнућа и на
ка. простору базара, а предви-
Због великог интересо- ђено је и отварање додат-
вања које прати будвански ног изложбеног монтажног
Сајам грађевине, излагачи простора.

ГРАЂЕВИНАР 7
Домаће теме
Организациони одбор
сајма, чији су чланови еми-
нентни стручњаци из обла-
сти грађевинарства, на
челу са деканом Архитек-
тонског факултета у Под-
горици, проф. др Гораном
Радовићем, ове године
најављује и посебно богат
пратећи програм 28. Сајма
8 ГРАЂЕВИНАР
не присуствују и отварању
изложбе VIII Бијенале шпан-
ске архитектуре, која је,
у организацији Министар-
ства за стамбена питања
Шпаније, институ та Серван-
тес и Шпанског културног
центра, већ обишла трина-
ест културних центара ши-
ром света.
Из пратећег програма
ове године посебно се из-
дваја презентација фирме
„ЕТГ Инжењеринг”, која ће
представити данску фирму
„Грундфос” и немачку ком-
представиће се и млади панију „Рехау“. „Грундфос”
грађевинари, студенти Ар- је познат по својим пумпа-
хитек тонског факултета у ма за отпадне воде и систе-
Подгорици. Посетиоци ће мима за коришћење гео
имати прилику да ове годи- и алтернативне енергије,
грађевинарства у Будви.
Тако ће у Модерној гале-
рији у Старом граду бити
одржане три изложбе.
Архитек та Ивица Младе-
новић отвориће поставку
VIII Београдски тријенале
светске архитек туре, чији
је и аутор. Традиционал-
ном изложбом радова
 28. Сајам грађевинарства у Будви

Погодности и за излагаче и за новинаре

Током трајања манифестације представници грађевинарских фирми и меди-
ја уживаће у посебним условима предвиђеним за њихове ак тивности. Тако
је управа Јадранског сајма овом приликом за грађевинаре и новинаре обез-
бедила савремено опремљен Прес центар, изузетно повољне услове авион-
ског превоза у сарадњи са Montenegro Airlines-ом, простор за презентације
и изложбе и друге пратеће садржаје неопходне за успешан наступ на 28.
Сајму грађевине у Будви.

док се „Рехау“ бави систе-

мима шах това.
Стручни садржај биће
употпуњен и предавањем
представника никшићке
фирме „Зигма“, о значају ге-
отехничких истраживања,
као и швајцарске компани-
је „Сика“, на тему „Карбон-
ска влакна у замени арми-
раног бетона – значајан но-
витет у грађевинарству“.
У циљу подстицања ква-
литета сајамске презента-
ције, представници Јадран-
ског сајма уручиће и ове
године „Експо трофеј“ при-
знања за најуспешнији мар-
кетиншки наступ излагача.

ГРАЂЕВИНАР 9
Домаће теме ЈП “ПУТЕВИ СРБИЈЕ”

Све смо ближе

Европи!
Путну мрежу Републике Србије чини 17 000 километа-
ра државних путева првог и другог реда (бивших маги-
стралних и регионалних путева) чија се вредност про-
Приредио: цењује на око 13 милијарди долара и 23 780 километа-
Драгана Милићевић ра локалних путева.

Д румски саобра ћај у

на шој земљи пред-
ста вља основни вид
саобра ћаја. Копненим пу-
тевима превози се око 90%
путника и 80% терета. То ни-
је једини разлог што одржа-
ва ње путне мреже у Србији
има значај много већи него
у већини дру гих европских
зема ља. На име, путним
правцима кроз Србију омо-
гућено је успоста вља ње нај-
кра ћих и најефикаснијих
веза за падне и централне
са ју жном и ју гоисточном
Европом, што на шој земљи
пру жа изузетне погодно-
сти и предности у односу
на суседне земље. Да би се
те предности искористиле
на пра ви начин, као и да би
се омогућило безбедно и не-
смета но одвија ње друмског
саобра ћаја, неоп ходна је
ква литетна за штита посто- на коришћење, одржа ва ње, ма гистралних и регионал- гу, али првенствено о чове-
јећих као и изградња нових за штиту, експлоата цију, из- них пу тева) чија се вред- ку, његовој безбедности и
пу тева. градњу и реконструкцију, ност процењу је на око 13 удобности.
Упра во то чини једну од развој и упра вља ње држав- милијарди долара и 23 780
најва жнијих оба веза Јавног ним пу тевима. километара локалних пу те- ИСТОРИЈАТ
пред узећа „Пу теви Србије“. Путну мрежу Републике ва. Водећи рачу на о мрежи
Поред тога овај гигант оба- Србије чини 17 000 киломе- пу тева Републике Србије Од дру гог светског рата до
вља стручне послове и све тара државних пу тева пр- ЈП „Пу теви Србије“ брине 1962.године пу тевима Ср-
активности које се односе вог и дру гог реда (бивших о на шем на ционалном бла- бије су упра вља ли државни

12 ГРАЂЕВИНАР
орга ни, то јест ди-
рекције за пу теве.
Нова развојна ета-
па у овој области по-
чиње 1998.године
ка да дирекција за
пу теве постаје по-
себна републичка
орга низа ција. Она
је са да одговорна
за одржа ва ње, за-
штиту, коришћење
и упра вља ње ма ги-
стралним и регио-
налним пу тевима
Републике Србије.
Од ове године Репу-
бличка дирекција
за пу теве постаје
Јавно пред узеће
„Пу теви Србије“,
али и да ље са за да-
цимаодпрворазред-
ног на ционалног
значаја у области
очу ва ња, изградње
и уна пређива ња
путне мреже. Осим
тога за датак овог
пред узећа је и на-
плата пу тарине, да-
ва ње дозвола за ван-
габаритни превоз,
одређива ње услова
и да ва ње са гласно-
сти за поста вља ње
натписа, као и град-
њу прикљу ча ка и
кому налних инста-
ла ција на пу ту или
у његовом појасу.
ЈП „Пу теви Србије“ има
десет оделења и два одсека-
регионалне центре Исток
и За пад. Недавно је форми-
ра но и оделење за за штиту
животне средине. У овом
пред узећу за послено је пре-
ко хиља ду радника, а најве-
ћи број њих је у Оделењу за
на плату пу тарине. Седиште
овог оделења је у Београ ду,
а испоста ве се на ла зе у Ни-
шу, Новом Са ду и Ру ми,
док се пу тарина на пла ћу је
на 35 на платних ста ница.
Сектор Центар, та кође са
седиштем у Београ ду, по-
крива средишну Србију, а у
оквиру њега су оделења за
аутопу теве, пу теве првог и
дру гог реда (ма гистралне и
регионалне), план и развој,
финансије, опште послове,
информа циони систем, и
за на плату пу тарине. У Но-
вом Са ду је седиште Секто-
ра Север.
ПУ ТЕВИ
Србија је земља са средњом
густином наста њености и
добро развијеном мрежом
пу тева чија се вредност
процењу је на 13 милијарди
америчких долара.Струч-
ња ци ЈП „Пу теви Србије“
настоје да јој сва ке године
повећају вредност сва ко-
дневном бригом. Међу тим,
ду ги низ година није довољ-
но ула га но у одржа ва ње и
реконструкцију пу тева. По-
следњих пет година чине се
огромни на пори да се ситу-
а ција побољша, али за то
је потребно доста времена
и новца да се пропу штено
на докна ди.Укупна ду жина
путне мреже Србије је 40
845 километара, а чине је
5 525 км ма гистрал-
них, 11 540 км реги-
оналних и 23 780
км локалних (оп-
штинских) пу тева.
На овој мрежи је
422 км аутопу тева
и 212.5 км полуау то-
пу тева, и на њима
се на пла ћу је пу та-
рина.
На ши ма ги-
стрални пу теви се
покла пају са прав-
цима европских
саобра ћајница које
повезу ју за падне и
централне делове
Старог континента
са ју жним и ју го-
источним. Па не-
вропски коридор
10 Прола зи кроз Ср-
бију, својим кра ци-
ма ка Ма ђарској и
Бу гарској. И поред
свих проблема са
којима се ЈП „Пу те-
ви Србије“ сусреће,
општа је оцена да
су на ши пу теви из
године у годину све
ква литетнији, што
знатно доприноси
побољша њу укуп-
не безбедности у са-
обра ћају.
ТУНЕЛИ
На пу тевима у
Србији изгра ђено је 78 ту-
нела, укупне ду жине 10
053 метра. Један ту нел је
на аутопу ту, 71 је на ма ги-
стралним правцима и 6 је
на регионалним саобра ћај-
ница ма.Најду жи је ту нел
Шарган, на правцу од Крем-
не ка Вишегра ду (775 м),
а највећа концентра ција
ових објеката је на Ђердап-
ској ма гистра ли и има их
25. Крета ње возила кроз ту-
неле у кривини је отежа но
јер нису осветљени. За са да
су осветљена са мо три ту не-
ла у Србији: Стрмен и Гржа
ГРАЂЕВИНАР 13
Домаће теме
на пу ту Пара ћин-Зајечар, и
Шарлах на ула зу у Пирот.
Ра ди побољша ња услова
за саобра ћај кроз ту неле,
нарочито оних у кривини,
поста вљене су „ мачије очи
“у осовини коловоза, а у сви-
ма су опорци окречени у бе-
ло. Доста новца се одваја за
одржа ва ње ту нела, а већи
за хвати могу да се очеку ју
тек кад економска ситуа ци-
ја у земљи буде боља.
МОСТОВИ
На територији Србије (без
Косова и Метохије) има
2638 мостова, укупне повр-
шине око 800 000 км, а њи-
хова неа мортизова на вред-
ност процењу је се на око
милијарду америчких дола-
ра. На аутопу тевима је 215
мостова, на ма гистралним
правцима 996, док их је на
14 ГРАЂЕВИНАР
регионалним саобра ћајни-
ца ма 1427. Различите су ста-
рости и најра зличитијих
облика и начина градње.
ЈП “ПУТЕВИ СРБИЈЕ”
Има их од дрвета, ка мена,
бетона, прена прегну тог бе-
тона и челика, а различи-
тих су статичких система и
распона. Ду ги су од пет до
2 212 метара (колико је ду га-
чак мост преко Ду на ва код
Бешке). Једа наест великих
мостова повезу ју оба ле две
на ше највеће реке и то шест
преко Ду на ва и пет преко
Са ве.
Одржа ва ње ова ко вели-
ког броја мостова изузетно
је компликова но јер редов-
но морају да се контроли-
шу темељи, стубови, носе-
ћи елементи, лежишта и си-
стеми за одводња ва ње. Ме-
ђу тим, треба на гласити да
често изостаје општа бри-
га о овим ва жним путним
објектима. Речит пример
је неконтролиса но ва ђење
шљунка из Ју жне Мора ве
чиме се њено дно спустило
за неколико метара. Због
тога стубови мостова почи-
њу да „ висе“, што је допри-
нело да се сру ши неколико
конструкција, па се мора ло
непла нира но интервениса-
ти, а то, наравно, ума њу је
средства на мењена за дру ге
ра дове.
Услед ду гогодишњег не-
довољног ула га ња у одржа-
ва ње и реконструкцију мо-
стова, тренутно ста ње није
за довоља вајуће, иако је у
прет ходном периоду са ни-
ра но више од 300 мостова.
Обимнији ра дови тек
предстоје, а међу приори-
тетним инвестиција ма су
мостови преко Са ве и Ду на-
ва у Београ ду и мост у Но-
вом Са ду.
ОБНОВА И ГРАДЊА
У неколико прет ходних
година уложена су знатна
средства за рехабилита ци-
ју, реконструкцију, и из-
градњу путне мреже. То је
још увек ма ње од стварних
потреба али огромним за ла-
га њем ЈП „Пу теви Србије“
даје свој максимум проду-
жа вајући што више сезону
редовног одржа ва ња и из-
градње. 2004. године обно-
вљено је 439 км коловоза
на најва жнијим саобра ћај-
ница ма.
Пу тари су обновили 42
деонице, а најва жније су
на коридору 10, између гра-
нице са Хрватском и Бео-
гра да, затим на Ибарској
ма гистра ли, па од Панчева
до Вршца и од Појата до
Врњачке Ба ње, од петље за
Пожаревац ка Ћу прији и
Грделичкој клису ри. Што
се градње тиче, бројни не-
имари били су анга жова-
ни на осам веома ва жних
деоница, а оне ће и те ка ко
побољшати проток возила
и безбедност у саобра ћају.
ГРАЂЕВИНАР 15
Домаће теме ЈП “ПУТЕВИ СРБИЈЕ”

Ра дило се на Новосадском
пу ту од Батајнице до моста
код Бешке, а на обила зни-
ци око Београ да је за врше-
на деоница од Доба нова ца
до Остру жнице ,,мост пре-
ко Са ве“ и ту нел Липак.
Изгра ђен је и један коловоз
аутопу та од Печењевца до
Грабовнице, затим деонице
Комрен-Просек, Београд-
Панчево, Суботица-„Југ“ и
прузи Суботица – Београд
на укршта њу са ма гистрал-
ним пу тем са ниран је мост
2005. године у Војводини је
асфалтира но скоро 170 км
пу тева. Поред тога рехаби-
литован је највећи број мо-
стова у историји пу тарства
за једну годину-оба вљене
су интервенције на 65 мо-
стова , а 60 је рехабилитова-
но, што значи да је 10% од
људством, та ко да у сва ком
тренутку обезбеде прохо-
дан и безбедан саобра ћај.
Путни правци у Србији су
према свом значају сврста-
ни три приоритета. Пу теви
првог приоритета обу хвата-
ју 25.9% целокупне мреже,
саобра ћајнице дру гог при-
оритета 33.5 процената, а
трећег 40.6%.
Зимска слу жба на пу те-
зиме потроши пет пу та ви-
ше средста ва него на већим
ду жина ма, али у крајевима
где нема ветра. Отуда мери-
ло за расподелу финансиј-
ских средста ва за зимску
слу жбу није са мо ду жина
пу тева. Од сезоне зимске
слу жбе 2004-2005.године
се за расподелу средста ва
узима у обзир и податак о
висини, ветровима и оби-

Нови Сад-Бешка, а проши- укупног броја угрожених вима траје од 15. новембра му па да вина, а на основу
рен је и гра нични прелаз Ба- мостова доведено у добро до 31. марта следеће годи- ана лизе временских прили-
тровци. На делу аутопу та ста ње. Успешно је са нира- не. У том периоду се у 145 ка из претходних година.
кроз Београд од аеродрома но и 250 клизишта. путних ба за распореди око
у Сурчину до хотела „На ци- 1750 људи и 440 ка миона са ЗАШТИТА
онал“ поста вљено је осве- ОДРЖАВАЊЕ раоницима, плу говима и
тљење и тиме знатно олак- посипачима, као и још 230 Пра вилна и пра вовремена
ша но крета ње возила на ЈП „Пу теви Србије“ повера- тешких гра ђевинских ма- за штита пу тева директно
овој оптерећеној деоници. ва одржа ва ње ма гистрал- шина за укла ња ње дебелих утиче на повећа ње степена
Изгра ђене су обила знице них и регионалних пу тева слојева снега, ка квих иначе безбедног одвија ња саобра-
око Сомбора и Зрења нина, специја лизова ним пред у- има на на шим пу тевима у ћаја и знатно сма њу је тро-
пролаз кроз Жабаљ, и веза зећима за ове послове и то планинским пределима и шкове експлоата ције и одр-
ма гистралног и регионал- на основу годишњег про- где ду вају ја ки ветрови. жа ва ња. Зато ЈП „Пу теви
ног пу та код Житишта, (по гра ма и према регионалној У току једне зиме се за Србије“ посвећу је посебну
новом За кону о пу тевима - подели. Ове саобра ћајнице посипа ње коловоза потро- па жњу овој проблематици
јавног пу та првог и дру гог и путне објекте на њима ши око 50 000 тона соли и о чему говори и податак да
реда, али због јасноће кори- одржа ва 22 пред узећа са три пу та више ка мене ри- стручња ци овог пред узећа
стимо старе на зиве), а на својом меха низа цијом и зле. Ма шине су анга жова- годишње реше од 1500 до
не у току једне зимске сезо- 2000 захтева за оба вља ње
САРАДЊА СА СВЕТОМ не око 1.2 милиона часова. вангабаритног превоза и
Ула га ња за одржа ва ње пу- молби за градњу прикљу ча-
Међународну ак тивност ЈП „Пу теви Србије“ карак- тева у зимском периоду за- ка на пу ту, поста вља ње нат-
терише сарадња са међународним финансијским висе од надморске висине, писа и инста ла ција, као и
институцијама од којих је најзначајнија сарадња са од тога да ли има ветрова и низ дру гих аката из њи хове
Европском инвестиционом банком, Европском бан- на веја ва ња коловоза. У Ср- над лежности. Осим тога у
ком за обнову и развој и Светском банком. бији има деоница где се на редовне активности струч-
кратким потезима у току ња ка за за штиту пу тева је

16 ГРАЂЕВИНАР
Домаће теме ЈП “ПУТЕВИ СРБИЈЕ”

и низ дру гих послова као ВРАЋЕН ДУГ ВОЈВОЂАНСКИМ ПУТАРИМА

што су пра ћење и откла ња-
ње та козва них „црних тача-
ка“, изда ва ње услова за из-
градњу и повезива ње обје-
ката у зони саобра ћајнице,
прона ла жење одговарајуће
трасе за ванредни превоз и
још много тога...
Превоз терета који пре-
корачу је неку од прописа-
них димензија-ширину, ви-
У ЈП „ПУ ТЕВИ СРБИЈЕ“ поносни су на три историјска резултата постигну та крајем
прошле године: враћен је стари дуг војвођанским пу тарима (треба нагласити
да се ради о дуговима насталим у време владавине Слободана Милошевића, за
аутопут Е-75 Хоргош-Фекетић, а износио је14,1милиона евра), усвојен је Закон о
пу тевима и оборени су сви рекорди у обнови и изградњи пу тева.
уводи се на кна да за пу те- њи хово повећа ње, пре све- Са вет имену је Вла да
ве из ма лопродајне цене га из бу џета и сопствених Србије, а његови чла нови
погонског горива и све до при хода. И коначно...први усвајају програм ра дова,

сину, укупну тежину, или
осовински притисак-може
се обавити са мо по добија-
њу дозволе. Коловозе оште-
ћу ју највише они терети
који имају већи осовински
притисак од дозвољеног.Та-
да се поја вљу ју проблеми -
да ли та возила могу да иду
преко мостова. Деша ва ло
се да су мостови мора ли
да се ојачају. Већа ширина
терета од прописа не успо-
ра ва саобра ћај, а ка да су
висине веће од 4.5 метра од-
ређу ју се трасе без мостова
изнад коловоза.
ФИНАНСИРАЊЕ
Јавни пу теви се после дру-
гог светског рата искљу-
чиво финансирају из др-
жавног бу џета, а од 1956.
године се уводе прве на-
кна де непосредним кори-
сницима. Од 1962.године
1992.године је чинила 80 %
редовних при хода. Од 1992.
пу теви се финансирају де-
лом из републичког бу џе-
та. Иначе, основни видови
финансира ња пу тева су:
- при ходи из бу џе та
- сопствени при ходи
- кредити
- пу тарина (посебна на-
кна да за коришћење ауто-
пу тева) је највећи сопстве-
ни при ход ЈП „Пу теви Ср-
бије“.
Пра ћењем прегледа при-
хода у пред ходних неколи-
ко година може се видети
да су усвојена бу џетска
средства (нпр. 2004. годи-
не) ма ња од остварених у
прет ходним година ма док
сопствени при ходи и кре-
дити бележе пораст. Вели-
ко учешће кредита упућу је
на то да су средства за пу-
теве недовољна и због тога
треба тра жити начине за
пут после 1992.године доне-
сен је за кон о пу тевима где
се поново из акцизе на го-
рива издваја део на мењен
за пу теве.
ЈАВНОСТ У РАДУ
ЈП „Пу теви Србије“ пошту-
је За кон о државној упра-
ви, којим је регулиса на
сарадња са дру гим држав-
ним и локалним орга нима,
гра ђа нима, пред узећима
и дру гим орга низа ција ма.
Јавност у ра ду се оствару је
преко Са вета, Стручног са-
вета, АМС Србије, медија
и кроз бројне контакте са
народним посланицима, на-
челницима окру га и пред-
седницима општина.
За сва ки посао се обја-
вљу је тендер и на основу
приспелих понуда се бира
најповољнији извођач ра-
дова.
од лу чу ју о инвестиција ма,
доносе ра зна акта и утвр-
ђу ју висину на кна де за ко-
ришћење пу тева. Стручни
са вет је консултативно и
са ветодавно тело чији су
чла нови професори фа кул-
тета гра ђевинске и саобра-
ћајне стру ке. На основу
извештаја који дола зе из
целе Србије, АМС Србије
сва кодневно оба вешта ва
јавност о ста њу на ших пу-
тева. Основни сегменти
Слу жбе помоћи и инфор-
ма ција су Информативни
центар АМСС и Слу жба
тех ничке помоћи на пу ту.
Пу тем штампе и телевизи-
је јавност се информише о
ста њу на пу тевима, ра дови-
ма који су у току или су у
пла ну за извођење, финан-
сира њу пу тева, проблеми-
ма и предлозима за њи хово
реша ва ње, итд.

ГРАЂЕВИНАР 17
Успешни послови КОМПАНИЈА „CINI“ ИЗ ЧАЧКА

Име успеха - CINI

У средишњем делу централне Србије у Моравичком окру гу, из-
међу општина Горњи Милановац на северу и Лу чана на ју гоза-
паду, налази се Чачак, град за који многи ка жу да је један од
јачих привредних центара у Србији. Вероватно ће томе доприне-
ти људи који већ деценијама ула жу у нове идеје и развој савреме-
не производње за коју и неке западне земље показу ју интересо-
вање. Тим поводом смо посетили јединог српског произвођача
алуминијумских радијатора који је ушао у тридесету јубиларну
годину пословања. Наравно реч je о „CINI“-ју из Чачка.
Од оснивања
фирме давне 1977.
године, дефиниса-
на пословна ори-
јентација – развој,
освајање и произ-
водња., снажно је
подржана у проте-
клих тридесет годи-
на постојања. Тако
је и настала девиза
предузећа УВЕК НЕ-
ШТО НОВО, нови
производи се „из-

Г
осподин Слободан Спасовић, бацују“ сваке године као резултат су изводњи су: термотехнички уређаји
дипломирани инжењер техно- редовног праћења потреба тржишта, за загревање стамбених и послов-
логије, власник и генерални ди- тако да је сам производ већ нашао них просторија (елек трични грејачи
рек тор овог успешног предузећа, от- купца. У току тих година, освојена и алуминијумски радијатори), уређа-
крио нам је тајну како остати водећи је лепеза сопствених производа, пр- ји за угоститељство и домаћинство
у својој области након бурних година венствено из области термотехнике. (пећнице, мини-ку хиње). Свима су
које су нас задесиле крајем прошлог Најзначајнији програми који се већ већ познати неки од производа који
века па све до данас. више година налазе у серијској про- упорно одолевају времену као што
је хит производ МЕК 2000 (уређај на-
БЕЗ КОНКУРЕНЦИЈЕ КОД НАС мењен за загревање различитих си-
стема, лако се уграђује у све врсте
цевних, ливених, челичних, алумини-
Фирма „CINI“ у Србији готово да и нема конкуренцију у својој делатности,
јумских и панелних радијатора.) , ре-
управо због високе технологије и квалитета производа који поседује, фир-
шо на алкохолно гориво за потребе
ма парира и страном производу, али како господин Спасовић наглашава
војске у току агресије 1999 год., који
- непознавање веома битне материје за квалитетан избор на тендерима и
је „порастао“ у Амиго, цивилну вари-
„надуване“ кампање страних произвођача додатно отежавају пробијање
јанта војног решоа. Круна успеха је
домаћег производа на тржиште. Редовно упућујући апел властима г. Спасо-
овладавање технологијом за произ-
вић наглашава да поред тендерске повољности од 20% за домаћи произ-
водњу алуминијумских радијатора
вод, институције који се финансирају из државног буџета, морале би да да-
што представља спој пресованих
ју предност домаћем производу, јер тиме директно утичу на производњу
алуминијумских профила и лепљења
и на развој српских предузећа. Поред јаке стране конкуренције, домаћи
која је преузета из војне индустрије
произвођачи итекако имају чиме да парирају страном производу, а произ-
у којој се већ деценијама користи.
води фирме „CINI“ су водећи на овим просторима.
Господин Спасовић нам је нагласио

20 ГРАЂЕВИНАР

зашто је ова технологија далеко ис-
пред технологије ливења. Ти разлози
су :
1. Порозност код пресованих матери-
јала је 0, а код ливених значајна, зави-
сно од технологије. Такође је матери-
јал жилавији што се огледа кроз већу
отпорност на лом. „CINI“ радијатори
су направљени од легуре AlMgSi 0,5
која се уједно назива „антикорозив-
на легура“ и у односу на друге легуре
од којих се лију радијатори има бољу
отпорност на корозију.
2. Дебљина зидова код ливених ра-
дијатора мора да буде значајно већа
да би радијатор трпео притисак и да
би био непорозан. Дакле већа тежи-
на ребра је управо мана кад су стро-
ги грађевински
услови у питању.
„CINI“ радијатор
има више од 30%
већу ефикасност
у односу на пону-
ђене на тржишту.
3. Ребра „CINI“ ра-
дијатора спојена
су међусобним
инертним епоксидним материјалом
који је апсолутни диелек трик, тако
да је могућност елек трохемијске ко-
розије искључена.
4. „CINI“ радијатори се ипоручују као
компактна целина, а не по ребру што
је огромна предност, почевши од
већ урађеног атеста на притисак па
до брзе и лаке уградње, што уједно
елиминише ризик од неправилно из-
веденог споја као и трошак монтаже.
5. Технологија израде „CINI“ радијато-
ра је успостављена уз помоћ експера-
та Војнотехничког институ та и патен-
тирано је у земљи и иностранству.
Технологија лепљења идентична је
оној којом се спајају бојеве главе на
ракетама што говори о поузданости
те методе. Гаранција коју ЦИНИ даје
за њихове Al радијаторе је 12 година.
У прилог квалитету и високој тех-
нологији „CINI“ радијатора, говори и
податак о њиховом пласману и ван
граница Србије. Наиме, фирма SUN-
REAL RADIATOR из Истанбула (Турска),
већ производи Al радијаторе, техно-
КОМПАНИЈА „CINI“ ИЗ ЧАЧКА
ширем смислу. Још једном
су успели да препознају
потребе тржишта и осми-
сле јако прак тичну, функ-
ционалну мини ку хињу, на
само пола квадратног ме-
тра. Дизајнирана је са пуно
укуса и конципирана да у
целини одговара свим зах-
тевима широког спек тра
корисника, уз пуно уважа-
вање безбедносних и егроном-
ских аспеката. Несумњиво нуди
мобилност и велику уштеду.
Доказ квалитета огледа се и
у бројним домаћим и иностра-
ним признањима и то управо
за линију Al радијатора. Награ-
ђен је сребрном медаљом на
9. међународној изложби инду-
стријске својине и иновације
– АРХИМЕД 2006. у Москви, а
логија је као ли- награда је додељена за конструкцију
ценца продата и начин спајања Al радијатора, као и
фирми ALPROF златном медаљом, на Сајму технике
из Алма Ате (Ка- у Београду, за тефлонски елек трич-
захстан), где је ни грејач и још многа друга призна-
већ покрену та ња, од којих ћемо издвојити нека,
серијска произ- попут посебног признања, на 26. Ме-
водња. На под- ђународном сајму грађевинарства у
ручју Србије Београду, за изложена врхунска тех-
све веће грађе- ничко-технолошка решења, за мини
винске фирме ку хињу тип „PICCOLO“, као и плакету
били су купци на 44. Међународном сајму технике,
„CINI“-јевих производа јер су погод- за дизајн исте.
ности сарадње веома повољни усло- Планови су им везани за руско тр-
ви, укључујући могућност и компен- жиште и тренутно су у преговорима
зације кад су извођачи грађевинских да лиценцу за своју технологију про-
радова у питању. дају или заједнички покрену произ-
Поред алуминијумских радијато- водњу и пласман производа на више
ра, у свој произвидни програм, фир- локација на територији целе Русије.
ма „CINI“, уврстила је и мини ку хињу Разлог што постоји велико страно
„PICCOLO“, која је настала као про- интересовање за „CINI“ технологију
извод идеје, да величина простора је зато што поседује квалитет, повољ-
није мерило успеха, али су за успех ност и доноси велику уштеду у про-
потребна рационална решења – у нај- изводњи.
ГРАЂЕВИНАР 21
Наша тема
Послодавци се морају
понашати одговорно
Приредио:
Драгана Милићевић
З
а штита на ра ду се сма-
тра саставним делом
орга низа ције ра да
и радног процеса, а њено
остварива ње првенствено
регулише За кон о за штити
на ра ду (од новембра про-
шле године За кон о безбед-
ности и здра вљу на ра ду), а
затим Пра вилник о за шти-
ти на ра ду при извођењу
гра ђевинских радова,колек-
тивни уговори (грански и
појединачни), као и За кон
о пла нира њу и изградњи.
А да ли су сви за послени у
овој делатности упознати
са тим? Недопустиво је да
се градња објеката и изво-
ђење гра ђевинских ра дова
врши уз људске жртве, а да
се непред узима ње мера без-
бедности и за-
штите на ра-
ду правда си-
ромаштвом
грађевин-
ских пред узе-
ћа и тешким
еко ном ским
положајем
земље. У том
смислу Син-
ЗАШТИТА НА РАДУ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
Све чешћа трагична дешавања на градилиштима широм Срби-
је указују да је грађевинарство једна од најризичнијих делатно-
сти и да заштита на раду као и безбедност радника мора бити
тема број један којом ће се у наредном пери-
оду бавити све значајне институције и поје-
динци у овој области почев од Синдиката,
преко послодаваца па до надлежних др-
жавних органа: Владе Републике Срби-
је, министарстава и инспекција.
ука зати на опасно-
сти које „вребају“
на ра ду и за штиту
од њих.
Осим тога кроз
ову књижицу
могу се упозна-
ти са пра вима и
оба веза ма: посло-
да ва ца, за после-
них,представника
синдиката,држав-
дикат радника гра ђеви- них орга на (инспекција
нарства и ИГМ Србије и ра да,гра ђевинска инспек-
Гра ђевинска дирекција ција) као и оба веза ма свих
Србије,уз стручну сарадњу учесника у поступку гра-
Министарства за рад, за по- ђења (инвеститора, извођа-
шља ва ње и социјалну по- ча, нару чила ца, надзорних
литику изда ли су брошу ру орга на). Иако овај водич
која ће свим за посленим у са симболичним именом
овој области на веома при- „Гра димо сигурније“посто-
сту пачан и сликовит начин ји већ више од две године,
за што су несреће на гра ди-
лиштима широм земље то-
лико учеста ле?
У жељи да добијемо од-
говор на то пита ње а и по-
могнемо да јавност што ви-
ше са зна о овом проблему
обратили смо се Синдикату
радника гра ђевинарства и
ИГМ. Изузетно срдачно до-
чека ли су нас председник
Ду шко Ву ковић и секретар
ове орга низа ције Дра га на
Платиша.
Према пода цима Ми-
нистарства ра да,за по-
шља ва ња и социјалне
политике највећи број
смртних повреда на ра-
ду догодио се упра во у
гра ђевинарству. Који
су главни узроци за то?
- Мора мо на са-
мом почетку овог
разговора да ка же-
мо да је приоритет
у ра ду овог синди-
ката велики број
повреда на ра ду, и
појединачних и ко-
лективних, нарочи-
то са смртним исхо-
дом. С тим у вези,
ГРАЂЕВИНАР 23
 Наша тема ЗАШТИТА НА РАДУ

марта ове године, донета

је посебна резолу ција о
безбедности и за штити
здра вља у гра ђевинар-
ству.
Најчешћи узроци по-
вреда у овој делатности
су неоспособљеност рад-
ника за безбедан рад, не-
сигу ран начин ра да на
висини, непримењива-
ње мера безбедности на убрајају се у високоризич-
ра ду, некоришћење пропи- не. Са мим тим и припрема
са них средста ва и опреме за рад подра зу мева веома
личне за штите...Гра ђеви- одговоран приступ пробле-
нарство је изузетно ризич- му, а ту настају невоље...Ин-
на делатност, а неки ра до- спекцијски и синдикални
ви, као они који се изводе надзори пока за ли су да ве-
на висини изнад три метра лики број послода ва ца не

Изводи из брошуре
Ради заштите и безбедности на раду,
запослени је дужан да:
1. ради са пуном пажњом ради безбедности свог живота и
здравља, као и живота и здравља осталих запослених;
2. се придржава утврђених мера заштите на раду;
3. наменски користи средства и опрему личне заштите,па-
жљиво рукује са њима и одржава их у исправном стању;
4. се пре почетка рада упозна са прописима и мерама зашти-
те у вези са радом и са организовањем и спровођењем за-
штите на раду у предузећу;
5. се подвргне провери оспособљености за безбедан рад;
6. обави лекарски преглед на који га упу ти послодавац;
7. обавести одговорног радника о кваровима или другим не-
достацима који би могли угрозитибезбедност на раду;
8. за време рада не конзумира алкохол или друга средства
зависности, као и да не пуши на местима где то није дозво-
љено;
9. се на зах тев послодавца подвргне провери алко-теста.

Запослени има право:

1. на одговарајућа средства и опрему лич-

не заштите у складу са колек тивним угово-
ром;
2. да одбије да ради када сматра да му пре-
ти непосредна опасност по живот и здра-
вље;
3. да одбије да ради на грађевинској механи-
зацији која нема прописане заштитне направе и на
неисправним средствима за рад;
4. да се обраћа органима предузећа,инспекцијским органи-
ма и органима синдиката,у случају угрожавања живота и
здравља;
5. да ради на пословима који неће штетно утицати на њего-
во здравље и на којима су спроведене мере заштите на ра-
ду;

24 ГРАЂЕВИНАР
У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

ша љу раднике на оба везне

здравствене прегледе, та ко
да многи немају неоп ходну
здравствену доку мента ци-
ју о способности за посао
који оба вљају. Затим, вели-
ки број радника на гра ди-
лиштима не прође курс од-
носно обу ку за рад који су
послодавци оба везни да им
обезбеде. На ша је процена,
с’обзиром на ста ње у овој
области,да послодавци не
прија вљу ју раднике,та ко
да велики број њих ра ди
на црно.То подра зу мева и
недовољну еду ка цију, неис-
куство, нарочито мла дих
радника ...
Један од веома великих
проблема са којима се су-
оча ва мо је чињеница да
послодавци штеде на сред-
ствима за личну за штиту,
што значи да не обезбеђу ју
радника неоп ходном опре-
мом: за штитним оделом,
за штитним ципела ма, шле-
мом, сигурносним појасеви-
ма (опасачима), наочарима
итд...Гра дилишта морају
бити видно обележена аде-
кватним озна ка ма и упозо-
рењима,што се та кође зао-
била зи. Чињеница је да ела-
борат о безбедности који се
доста вља инспекцији ра да
и гра ђевинској инспекцији
приликом прија вљива ња
гра дилишта многи посло-
давци не ура де или ура де
шаблонски(препишу). Све
су ово разлози због којих
дола зи до повреда на ра ду.
Шта синдикат чини по
овом пита њу? Ка кве ме-
ре пред узимате да бисте
сма њили број повреда
на ра ду?
Синдикат је уочио
све ове непра вилности и
пред узима мо одређене ак-
тивности у том правцу.
Захтева мо појачан надзор
на гра дилиштима широм
Србије у области безбедно-
сти и здра вља радника, јер
сматра мо да са мо сталном
контролом и ука зива њем
на све недостатке можемо
побољшати ситуа цију у
тој области. Да кле надзор
из којег проистиче контро-
ла, а из које произла зе по-

6. да зах тева повредну листу уколико се повреди на раду
или на пу ту приликом доласка или одласка са посла;
7. да се оспособљава за рад, теоријски и прак тично, у току
радног времена, на терет послодавца
Основне обавезе послодавца за обезбеђење
безбедних услова рада и заштите здравља су:
1. да оспособљава раднике за безбедан рад (те-
оријски и прак тично)пре првог распоређивања
на радно место и при увођењу нових технологија
извођења радова, у оквиру радног времена и на
терет сопствених средстава;
2. да раднике упућује на прет ходни лекарски пре-
глед пре распоређивања на радно место са по-
себним условима рада као и периодично у току
рада;
3. да радника упознаје са опасностима и штетностима на
радном месту на које се распоређује као и са мерама зашти-
те на раду које мора примењивати, а за рад на местима на
којима постоји повећана могућност повређивања или поја-
ве штетности по здравље радника да упутства даје у писа-
ном облику ;
4. да елаборат о уређењу градилишта и пријаву о почетку
радова достави надлежној инспекцији рада осам дана пре
почетка радова у свим случајевима изградње
или реконструкције неког објек та када радови
трају ду же од седам дана;
5. да оруђа за рад редовно прегледа и
проверава њихову исправност;
6. да колек тивним уговором утврди критери-
јуме за радна места са посебним условима ра-
да у погледу повећаног ризика на здравље рад-
ника, специфичности радног места и технолошког
процеса (под дејством штетних зрачења, рад на високој
или ниској температури, рад на висини, рад под водом, туне-
лима, каменоломима и др.)
7. да формира слу жбу која обавља стручне послове заштите
на раду,која ће свакодневно обилазити радна места и прове-
равати да ли су обезбеђене мере заштите на раду;
8. да у случају повреде на раду раднику одмах изда пропи-
сану исправу о повреди на раду (повредну листу), а у случа-
ју сваке смртне,колек тивне и тешке повреде на раду, као и
појави која би могла да угрози
безбедност радника одмах, а
најкасније у року од 24 часа,
извести надлежну инспекцију
рада;
9. да колек тивним уговором
утврди која опрема и средства
личне заштите припадају рад-
нику и да раднику иста обезбе-
ди и изда на употребу;
10. да забрани рад и удаљи са
градилишта раднике и лица која су под дејством алкохола и
других средстава зависности;
11. да забрани рад раднику који није оспособљен за безбе-
дан рад;
12. да забрани рад раднику који се не придржава прописа-
них мера и упутстава датих од стране непосредног руково-
диоца, као и када не користи прописана лична заштитна
средства;
13. да забрани рад раднику који се није подвргао лекар-
ском прегледу, или је лекарским прегледом утврђено да
не испуњава услове у погледу здравствене способно-
сти;
14. да на градилишту пре почетка радова обезбе-
ди:просторије, уређаје и инсталације неопходне
за обављање хигијенско-санитарних потреба рад-
ника;
15. да обезбеди одговарајући смештај запосленима
уколико из места рада не могу свакодневно да дола-
зе у место становања;
Послодавац је обавезан да писана обавештења и упозоре-
ња о поштовању мера заштите на раду истиче на видним и
радницима доступним местима.

ГРАЂЕВИНАР 25
Наша тема
следице за све који се не
придржа вају прописа них
одредби. Практичан корак
који смо пред узели у том
правцу је и кампа ња коју
већ три године воде пред-
ставници синдиката, зајед-
но са инспекцијом за рад и
инспекцијом за безбедност
на ра ду, да на основу доби-
јених информа ција насу ми-
це обила зимо гра дилишта,
тра жећи на увид дозволе за
рад, прија ве радника, угово-
ре о ра ду, помену ти елабо-
рат о безбедности...сву до-
ку мента цију коју послода-
вац мора да поседу је према
за конским нормативима.
И ту се поја вљу је проблем:
у на шој земљи тренутно по-
стоји су више гра дилишта у
односу на недовољан број
инспектора. Поку ша ва мо
то да решимо обу ком синди-
калних активиста који би у
тој области вршили надзор
и да ва ли одређене су гести-
је и предлоге инспекцији
ра да. Ми преузима мо од-
говорност за ово ста ње јер
је у пита њу људски живот,
али сматра мо да и радник
мора да преузме одговор-
ност својом личном ин-
26 ГРАЂЕВИНАР
ЗАШТИТА НА РАДУ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
Међународни сајам заштите
и безбедности
Од 12-15.септембра у Београду је одржан 35.Међуна-
родни сајам заштите и безбедности.Учешће на овом
сајму узело је 80 фирми из земље и иностранства. Ор-
ганизован је на потпуно нов начин, по принципу „но-
ви концепт сајма заштите-нови концепт заштите и
формиса ношћу. Синдикат
спасавања грађана у ванредним ситуацијама“, што му
радника гра ђевинарства
обезбеђује квалитетну пословну посету- Б2Б контакт,
и ИГМ је одштампао 40
својствен специјализованим сајмовима овог типа.
000 брошу ра које раднику
Пратећи програм био је веома богат и разноврстан.
ука зу ју на његова пра ва и
Свакодневно су одржавана предавања и округли сто
оба везе у процесу ра да, ор-
на тему стања и тенденција развоја организације си-
га низу јемо семинаре и ску-
стема заштите и спасавања од елементарних непого-
пове на којима еду ку јемо
да, техничко-технолошких несрећа, дејства опасних
раднике и оба вешта ва мо
материја, осталих стања опасности и друго.
их о свим новина ма, а стал-
Синдикат радника грађевинарства и индустрије гра-
на активност синдиката је
ђевинског материјала (ИГМ) је репрезентативан син-
дикат на гранском нивоу (што значи да је у
њега учлањено, на нивоу једне делатности,
више од 10% укупног броја запослених у тој
делатности).
Званична статистика говори да је у грађеви-
нарству запослено 110 000 људи, од чега је
њих 40 000 учлањено у ову организацију.
Иначе,Синдикат радника грађевинарства и
ИГМ припада Савезу самосталних синдиката
Србије.
да се нормативи
Грански синдикат је члан Интернационале за грађеви-
мењају и прила го-
нарство и дрво – BWI -(BUILDING WOOD INTERNACIO-
ђа вају европским
NAL) која окупља преко 130 земаља света.
стандардима.
Да ли је јавност довољ-
Представник синдиката има право и обавезу да:
но оба вештена о овој
проблематици ?
1. приступи свим радним местима код послодавца ра-
То је још једна, веома ва-
ди увида да ли су обезбеђене мере
жна делатност овог синди-
заштите на раду, а посебно на градилишту;
ката: захтев да се јавност
2. истиче обавештења за чланове синдиката којима
информише о узроцима не-
их упозорава на обавезу ношења
згода, да ли су пред узете и
средстава личне заштите;
које кривичне мере,да ли је
3. обавести одговорног радника о кваровима или
поднета кривична прија ва,
другим недостацима који би могли угрозити безбед-
да ли је неко кривично одго-
ност на раду;
варао, да ли је неко осуђен...
4. зах тева заштиту права радника од надлежне ин-
Циљ нам је да тра гични
спекције рада;
слу чајеви повреда на ра ду
5. се обрати грађевинском инспек тору ради контро-
не оста ну на нивоу пу ке ин-
ле безбедности учесника у послу и других лица на
форма ције...(„ десило се то
градилишту и ради предузимања одређених мера;
и то…“) него да имају и свој
6. зах тева од послодавца да се формира одбор зашти-
епилог, ка ко би се за иста
те на раду као саветодавно тело;
придао адекватан значај
7. зах тева пријем и разговор код послодавца у вези
овом великом проблему.
примене мера заштите на раду и безбедности здра-
Фотографије преузете
вља запослених;
са сајта www.galaxycom.co.yu
8. зах тева помоћ виших органа синдиката поводом
напред наведених питања.
Представљамо
Традиција-стари занати
Почетком прошлог века у Србији, скоро да није постојала угледна кућа, а да није би-
ла украшена капијом или верандом од кованог гвожђа. Некада је то био статусни
симбол, а сада симбол укуса, престижа, трајности и аутентичности.
У
пркос технолошком напрет-
ку, за ковано уметничко гво-
жђе, време као да је стало. И
даље се обрађује на стари и несум-
ниво најбољи начин, уз употребу
најједноставнијих алата: разних
врста чекића, ковачке ватре, на-
ковња. Сваки предмет начињен
овом старом методом чини га уни-
катом, пру жајући му непоновљи-
ву, јединствену форму.
Све је почело од дана када је
г. Пузовић Александар, одлучио да
у своје традиционално умеће пра-
вљења буради унесе нешто ново уз
помоћ идеја и маште сина Зорана
Пузовића и помоћ унука Марка и Сте-
фана. Заједнички су спровели у дело
жељу да бурад окивају на један посе-
бан начин, поштујући традицију. Тако
је и основана ковачка радионица за
израду кованог уметничког гвожђа
„Ковинг“ у Ваљеву. Након кратког пе-
риода после оснивања, проширили
28 ГРАЂЕВИНАР
су производни програм тако да су по-
стали врсни мајстори у изради капи-
ја, ограда, украсних решетки за про-
зоре, степеништа, намештаја ( трпеза-
ријски, баштански), расвете ( лустери
, лампе, свећњаци, бакље) и разних
других украса од кованог гвожђа.
Господин Зоран Пузовић, власник
„Ковинг“-а, је велики уметник, са по-
себном надареношћу и непресушном
маштом, која му помаже да увек осми-
сли нешто ново, јединствено и непо-
новљиво, тако да су сви његови
производи уникатни. Успео је да
дизајнира и осмисли како да кроз
етно производе „провуче“ нит ко-
ваног гвожђа. Златне руке мајсто-
ра „Ковинга“ успеју да споје лепо-
ту дрвета и гвожђа и дају му један
посебан етно печат. Његове веште
руке за цртеж, уз помоћ мајстора
Боре, Драгана, Рала и многих дру-
гих који су прошли кроз радиони-
цу за овај кратак период, донеле
су много ра-
дости онима
који су купо-
вали њихове
производе, а
њима причи-
нили велико
за до вољ ство
добро оба-
вљеног посла.
Задовољне
муштерије су свакако најбољи пока-
затељ успеха.
Добитници су златне
медаље на Међународ-
ном сајму грађевине и
амбијента у Новом Саду
2005. и 2006. год. Награ-
де су добили за квали-
тет, дизајн и аутентич-
ност производа.
Жеља г. Зорана, да
ковачка радионица „Ко-
винг“ постигне успех је
већ остварена, али како
и сам истиче планови и
циљеви су им да то сво-
је умеће кроз етно наме-
штај посебног дизајна
пласира и на инострано
тржиште. У томе им је
свакако потребна по-
моћ, како је и сам г. Зо-
ран нагласио: „Не могу
све сами“.
Домаће теме ХИДРОИЗОЛАЦИЈА ОД А ДО Ш

Битумен потиснуо катран

Како би заштитили своје куће и друге објекте од атмосферских, про-
цедних и подземних вода и влаге, у давној прошлости људи су кори-
стили органске материје, глину, катран, креч, угаљ и битумен. При-
мена течног асфалта у покривању објеката почиње још у 16. веку,
али тек два века касније почиње да се шири у развијеним земљама
М. Миликшић Европе, Немачкој, Италији, Француској и Холандији.

О
д хидроизола ционих матери-
ја ла, угаљ и тар на ила зе на
своју примену тек са разво-
јем са времене хемијске индустрије,
иако је биту мен потиснуо катран, пр-
венствено због штетног утицаја тара
по здра вље. Оба материја ла користе
се у сврху хидроизола ције, нераствор-
љива су у води и поседу ју висока ад-
хезиона својства. Ипак, њи хове струк-
ту ре се умногоме разлику ју. Док се
катран састоји од ароматичних хи-
дрокарбоната, биту мен је комплексна
смеса тешких угљоводоника. Са држи
много виши проценат молекуларних
парафина, нафтних хидрокарбоната
и њи хових деривата, а ма лу вредност
азота, водоника и сумпора. Не може
се поделити на појединачне елемен-
те, већ се дели на аслфалтни (тешки
угљоводоници) и сладни биту мен (ла-
ки угљоводоници). Отпоран је на раз-
бла жене киселине и неорганске ба зе,
растворе соли и алкохола, али не и на
концентриса не, поготово оксидиса не
киселине. Масноће га оштећу ју, али
кисеоник у комбина цији са изворима
топлоте слабо утиче на његову повр-
шину.
Дестилова ни биту мен, добијен де-
стила цијом нафте, користи се као ве-
зивно средство у изградњи пу тева,
али није погодан на кровове јер се то-

30 ГРАЂЕВИНАР
Домаће теме
пи на температу ри од 50 степени Цел-
зијуса, а на нули постаје крт. Његова
термална стабилност може се повећа-
ти изменом са ме структу ре биту мена
посредством кисеоника. Уду ва ва њем
топлог ва зду ха кроз топљени биту-
мен добија се та козва ни оксидиса ни
биту мен. Његова стабилност је пове-
ћа на од пет до 70 степени Целзијуса,
због чега је погодан за поста вља ње на
кровове и ширу употребу. Оксидиса-
ни биту мен, пома ло гу мен и термо-
пластичан на собној температу ри,
да нас је основни материјал за покри-
ва ње у свету. Користи се на кровови-
ма да за лепи слојеве тра диционалних
биту менских покривача. Своју глав-
ну примену оксидиса ни биту мен на-
ила зи при учвршћива њу изола-
ционих плоча на кров.
Битуменски покривачи
Биту менски покривачи слу же
као ојача ње приликом покрива-
ња површине тра диционалним
биту менским покривачем, ка да
се ра зличити типови слојева
овог материја ла поста вљају ви-
шеслојно. Првобитно су то би-
ли покривачи од па пира, ју те и
па му ка између слојева оксидиса ног
биту мена, који су хидроизола ционом
слу ју да ва ли меха ничка својства. Ме-
ђу тим, ови покривачи апсобу ју воду,
а тешкоћа њи хових импрегниса ња на
гра дилишту довела је до развоја инду-
стрије биту менских покривача.
Биту менизира ни па пир, на пра-
вљен од па пирног филца импрегни-
ра ног врућим, дестилова ним биту ме-
ном, први је и најпознатији покривач
од овог материја ла. Овај црн, апсор-
бирају ци па пир може да апсорбу је
30% вла ге, што је умногоме развило
процес та козва ног поновног покри-
ва ња. Овим поступком филц па пира
се поново умаче у врући, оксидиса ни
биту мен, и овај двостру ки слој спре-
ча ва да љу апсорпцију вла ге. Ова по-
вршина покрива се да ље са песком
или талком ка ко не би дошло до при-
аја ња ролне приликом па кова ња. По-
четком `60-тих година прошлог века
филц од ста клених вла ка на за менио
је па пирни. Ста клени слој није подло-
жан труљењу, отпоран је на топлоту,
димензионално је стабилнији и поро-
ХИДРОИЗОЛАЦИЈА ОД А ДО Ш
знији, али и кртији од па пирног. Ста-
кло је потиснуло и биту менизира не
плоче од ју те, које су, поста вљене на
ма лим површина ма на крову има ле
већу меха ничку отпорност од па пир-
ног слоја, али су неотпорне на микро-
орга низме.
Ста клена влак на не зах тевају им-
прегна цију са дестилова ним биту ме-
ном и нормално се прекривају окси-
диса ним. Што се тиче поста вља ња
за вршне површине биту менских
плоча, откривено је да прекрива ње
горње стра не покривача шкриљцима
кера мике обезбеђу је ду жу за штиту и
побољша ва спољњи изглед. Пракса
поста вља ња три или четири слоја би-
ту менског па пира од 300 до 1.200г/м2
постепено је за мењена поста вља њем
покривача у два-три слоја, тежине
3.000 до 4.000г/м2. Покрива ње повр-
шина ма њим бројем чвршћих слојева
сма њило је број опера ција током по-
ста вља ња и са мим тим и трошкове ра-
да. Тра диционални биту менски сло-
јеви у неким земља ма за мењени су
полимербиту менским мембра на ма,
док се у дру гима производе ра зличи-
ти материја ли.
Да љи развој довео је до поја ве не-
плетеног полиестера, а оксидиса ни
биту мен често се модифику је поли-
мерима, чак и при поста вља њу по-
кривача са за греја ним оксидиса ним
биту меном. Да нас се користе и алу-
минијумски покривачи који изоли-
рају вла гу поста вља њем парне бра не.
За штићени су металном фолијом,
због спољног ефекта. Амерички и ка-
надски произвођа ци пра ве та козва не
шиндре, биту менске табле ојача не па-
пиром или ста кленим влакнима, пре-
кривене оксидиса ним биту меном, са
горње стра не за штићене обојеним ми-
нералним шкриљцима и исечене на
ма ње кома де. Прику ца не
на спојевима на дрвеним
крововима ове плочице,
стандардних мера 90x30
сантиметара, стварају не-
прекидан низ хидроизола-
ције.
Течни асфалт
Овај материјал стар је је више стотина
година. Сам асфалт чини кречни или
песковити ка мен импрегниран биту-
менским фосилима, а најбогатија на-
ла зишта на ла зе се у ју жној Ита лији и
Француској. Асфалтни мастикс, чије
погаче слу же као сировина за ливени
асфалт, са држи око 15% биту мена до-
бијеног топљењем асфалтних стена,
чиме се добија та козва ни природни
мастикс. Уколико стена није довољно
богат извор, ако је мастикс добијен од
кречних стена помеша них са природ-
ним, из Тринида да и Селенизе, или
биту меном добијеним из нафте, онда
се на зива синтетичким.
Течни асфалт добија се применом
једног или више слојева асфалтног
мастикса и биту мена у комбина цији
са дрвеним према зом на температу ри
од 240 степени Целзијуса. Овај водоот-
порни слој дебео је 12 до 25 милимета-
ра. Течни асфалт може се на пра вити
на гра дилишту меша њем асфалтног
и здробљеног
ка мена и биту ме-
на. Ипак, више
се користе пога-
че асфалтног ма-
стиксарастопље-
не у котловима
са биту меном.
Уколико се додају песак и здробљени
ка мен, овај материјал постаје отпоран
на га жење после хла ђења, та ко да су
тротоари, индустријски подови или
терасе и поплоча ни и изолова ни од
вла ге. При хидроизола цији мостова
или пу тева течни асфалт за штићу је
се бу ту менозном меша вином.
Полимери
Полимери постоје у природи и на ла-
зе се у слоновачи, роговима и многим
биљним смола ма и класификова ни
су према свом пореклу. Сачињени су
од ма кромолекула, саста вљених од
ГРАЂЕВИНАР 31
Домаће теме
ла на ца ма лих
молекула. За ви-
сно од тога да
ли су у ланцу јед-
на ке молекуле,
или су у пита њу
две или три ра-
зличите врсте,
разлику ју се мо-
номери, кополи-
мери и тер-поли-
мери. Мономери
су природно у
течном облику,
али ка да уђу у хе-
мијску реакцију
полимериза ције
постају чврст материјал. Та ко је ети-
лен мономер ба за за полимер полие-
тилен који се користи за пра вљење
пластичних кеса.
Многе ма ле молекуле могу претво-
рити у полимере који добијају ра зли-
чита својства. Полимери се деле у по-
родице, већ према својим физичким
и меха ничким карактеристика ма.
Та ко има мо еластомере, синтетичке
гу ме и слично, који су у ствари поли-
мери који мењају облик под прити-
ском и његовим укла ња њем вра ћају
првобитни изглед. Полимери који за-
држе нов облик на кон изла га ња при-
тиском су пластицчни материја ли,
односно пластомери. Ка да се топе на
топлоти, очвршћа вају приликом хла-
ђења и могу се поново топити онда
су термопластични, и терморегули-
шући ако се не топе већ очвршћу ју
приликом изла га ња топлоти. Сум-
пор учвршћу је неке еластомере. Овај
процес на зива се вулка низа ција. Вул-
ка низу ју ци агенси стварају везу изме-
ђу ла на ца полимера, чиме материјал
постаје чврст и еластичан. Међу тим,
32 ГРАЂЕВИНАР
да нас су еластомери са уну тра шњим
гу меним особина ма толико развије-
ни да им вулка низа ција уопште није
ни потребна, а због својих физичких
и меха ничких карактеристика могу
бити дефиниса ни и као пластични
и гу мени материја ли. Полимери се у
хидроизола цији користе у ојача ним и
неојача ним хомогеним синтетичким
слојевима, течним мембра на ма и у
комбина цији са биту меном у поли-
мербиту менским мембра на ма.
Синтетички покривачи
Ове водоотпорне мембра не, са или
без ојача ња, поста вљају се у једном
слоју и заснова не су на пластомерима
и еластомерима. Та ње су од биту мен-
ских хидроизола ционих мембра на,
дебљине обицно до 1,5 милиметара,
а могу се спојити на ра зличите начи-
не, на пример варењем топлим ва зду-
хом или лепљивом тра ком. Синтетич-
ке тра ке први пут су употребљене у
Берлину 1938. године, али је да нас у
свету њи хова употреба ма ња од би-
ту менских деривата. Ови покрива ци
најцесе се поплоча вају или посипају
шљунком јер не приа њају на под логу.
При поста вља њу на кровове ко-
ристе се полиетилен ниске и високе
густине (ПЕ и ХДПЕ), хлориса ни по-
лиетилен (ЦПЕ), кополимер етилен
пропилен (ЕПМ), кополимер етилен
и биту мен (ЕЦБ), терполимер етилен
пропилен диен (ЕПДМ) и дру ги типо-
ви синтетицчких тра ка. У Европи се
најчешће користи пластифицира ни
ПВЦ синтетицки покривач, а у САД
ЕПДМ покривачи. ПВЦ се, током
ХИДРОИЗОЛАЦИЈА
развоја, почео произ-
водити са ојача њем
ра ди димензионалне
стабилност. Користи
се и при извођењу хи-
драуличних ра дова и
у поста вља њу на уну-
тра шње делова ту нела,
због своје ла коће и ве-
ликих димензија.
Течне мембране
Прве примене на ла зимо
у према зива њу биту ме-
низира ним емулзија ма,
стабилизова них бенто-
нитом или специјалним врста ма гли-
не. Ово је та козва ни хладни асфалт,
јер су материја ли одмах били спрем-
ни за употребу, без за грева ња, али им
јешкодила киша, док би се су шили,
та ко да је време примене било од из-
узетног зна цаја. Уколико се биту мен-
ски према зи на носе зими, нераствор-
љиви су у додиру са растварачима јер
се емулзије згу шња вају на ниским
температу ра ма. За штићени су слоје-
вима најта њих плоча од ста кленог
влакна или ју те. За свако
на ношење користи се
око килограм, кило-
грам и по према-
за, а пре разли-
ва ња следећег
слоја потребно
је претходни де-
лимично осу шити.
Обично се поста вљају минимум три
слоја према за и два слоја ојача ња.
Овај метод је најпогоднији за ко-
се кровове које је тешко покрити
класичним топлим биту меном, као
и за сводове. На ношење према за пр-
ска њем заснива се на емулзији ком-
бинова ној са ста кленим влакнима и
“убрзива цима” који сма њу ју време
стврдња ва ња и су шења материје. За
хидроизола цију обично се користе
поли хоропрениц, ацетовинил, моно,
двокомпонентне поли у ретанске и
трикомпонентне полиестерске смоле.
Акрилне смоле у растварачима успе-
ле су, у односу на дру ге, на тржишту,
због својих перформанси и ниске це-
не. Користе се на бетонских под лога-
ма, за обла га ње или покрива ње са ло-
нитних плоча и као за штитни слој за
ОД А ДО Ш
поли у ретанску пену, као
и онда ка да су тра дици-
онално покрива ње или
коришћење прера ђених
мембра на неподесни за извођење.
Полимербитуменске мембране
Од `60-тих година прошлог века хеми-
ја полимера убрза но се развија ла, а от-
крићем стереоспецифичних ката лиза-
тора, нобеловца професора Нате који
је развио полимериза цију пропилена,
поста ло је могуће створити ла нац мо-
лекула полимера, који је претходно
био спојен са мо на непра вилан начин.
Овај ла нац има већу меха ничку и то-
плотну отпорност и на зива се Изо-
тактик (ИПП), док се неу ређен ла нац
полимера зове Атактик (АПП). Изо-
тактични полипропилен са витљи-
вији је и еластичнији од атактичног,
на лику је гу ми и може се растегну ти
цак 600%. У почетку, тех нологија сте-
реоспецифичне полимериза ције била
је око 90% успешна у формира њу изо-
тактичних полимера, а преоста лих
10%, на пример атактичних полипро-
пилена користило се као супстрат у
биту менским модификаторима.
Међу тим, са времена тех нологија је
толико узна предова ла да и приватне
фабрике производе неке атактичне
полимере, који преоста ну од изотак-
тичних, као и атактичке полипропи-
лене. Модифика ција биту мена при-
меном АПП развила се оног тренутка
ка да је дошло до потребе за великим
количина ма што јефтинијих според-
них производа. Природна гу ма и син-
тетичке полимер латекс модифика ци-
је на биту мену за пу теве, због ниске
отпорности на топлоту и разлога еко-
номске природе, нису се користиле
за покрива ње кровова. АПП биту мен-
ска меша вина пока зу је високу отпор-
ност на топлоту. Док оксидиса ни би-
ту мен омекша ва на 85, ова меша вина
је отпорна до 150 степени Целзијуса.
Ово је довело до производње биту-
менског покрива-
ча са ста кленим
филцом, који се
није размекша-
вао на сунцу као оксидиса ни биту-
мен поста вљен преко ста клених вла-
ка на. Испочетка су се ове ролне кори-
стиле са мо на избоченим деловима
кровова, а производњом слоја танког
свега три милиметра за покрива ње
чита ве површине крова – уместо три
слоја биту менског па пира са четири
према за са да се поста вља са мо један,
танки слој. Та кође, мембра не су се
тра диционално посипа ле финим тал-
ком, ка ко не би дошло до слепљива ња
приликом рола ња, заједно са листом
полиетилена који се укла њао пре ва-
рења. Развојем тех нологије више није
било потребно користити ка за не са
отопљеним оксидиса ним биту меном,
што је увелике сма њило материјал и
опрему која се користи на гра дили-
шту. Мембра не у АПП биту мену да-
нас се популарно на зивају оплате.
ГРАЂЕВИНАР 33
Православље МАНАСТИР “ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ” У РАСУ

Подигнимо
“Ступове”
Манастир Светог Ђорђа у Расу спада међу најзначајнија света
места у историји српског народа. Још у средњем веку је стекао
назив “Ђурђеви Ступови”, по ступовима, кулама (грчки - pirg,
латински - turris) које су красиле манастирску цркву. Манастир је основао родоначел-
ник династије Немањића, Стефан Немања, у другој половини XII века.

П
рема ка зива њу ње-
говог биографа
и сина, потоњег
српског кра ља Стефа на пр-
вовенча ног, Нема ња се за
време свог заточеништва у
једној пећини за ветовао да
ће изгра дити храм и посве-
тити га св. Ђорђу, коме се
током живота молитвеним
речима више пу та усрдно
обра ћао за помоћ. Пошто
је преузео врховну власт
у српским земља ма (1166),
Нема ња је отпочео градњу
ма настира. Црква је за вр-
шена 1171. године, ка ко све-
дочи ктиторски за пис на
за падном порта лу хра ма.
Нешто касније, око 1175. го-
дине, црква је и ослика на,
а ма настир је одмах стекао
велики углед као прва вла-
дарска за ду жбина династи-
је Нема њића.
Иако је Стефан Нема ња
још као обласни господар
гра дио цркве и манстире
(Св. Никола, Цв. Богоро-
дица у Топило и дру ги),
ма настир Светог Ђорђа у
Расу прдста вља прекретни-
цу у вла дарској идеологији
Нема њића. Ма настир Св.
Ђорђа у Расу, на изузет-
ном положају неда леко од
катедралног хра ма ра шке
епископије, на старим ду-
ховним темељима, заснива
хришћанску мисао о срп-
ској државности. Мисао о
потпу ном скла ду вере и др-
жа ве угра дио је Стефан Не-
ма ња у темељне вредности
српског дру штва. Игу ман
ма настира Св. Ђорђа зау-
зимао је истакну то место у
животу цркве. Као први ме-
ђу угледнима учествовао је
у избору игу ма на ма насти-
ра Студенице, а сам ма на-
стир је спа дао у “кра љевске
манстире” у XIII веку. Под
његовим сводовима стицао
је и ма ли Растко Нема њић
прва ду ховна искуства.
Оснивачка повеља није
очу ва на. Током XIII века
ма настир је играо за па же-
ну улогу у животу земље.
Изгра ђен је на крунским
поседима династије Нема-
љића и распола гао је знат-
ним властелинством. Пре-
ма опису има ња из XVII
века околна села Војниће,
Мишчиће, Врбола зи, Видо-
во и нека дру га спа да ла су
у метох ма настира.
За време своје вла да ви- да са коња неда леко од гра-
не, а затим до краја живота, да Јелача, краљ Дра гу тин се
о уна пређењу ма настирске одрекао престола у корист
заједнице старао се краљ свог брата кра ља Стефа на
Дра гу тин који је догра- Милу тина. На чу веном са-
дио ма настирску цркву и бору у Дежа ви (1282), под
осликао њену припрату. окриљем ма настира Св.
Ула зну кулу ма настирског Ђорђа, извршена је примо-
комплекса претворио је у предаја власти у присуству
ка пелу и, ка ко изгледа, на- највиших представника цр-
менио јој функцију гробне кве и властеле. Тај ва жан
цркве. После несрећног па- историјски трену так, по же-

34 ГРАЂЕВИНАР
МАНАСТИР “ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ” У РАСУ
љи са мог кра ља Дра гу тина,
овековечен је у ка пели ма на-
стира Св. Ђорђа у склопу је-
динственог циклуса држав-
них сабора Србије. Идеја о
држа ви и највишој власти
у земљи, о престолу и вери
преда ка, уметничком ру-
ком сликара још једном је
на шла свој израз кроз при-
каз четири сабора - сабора
Стефа на Нема ње, сабора ко-
јим је устоличен краљ Сте-
фан Урош I, сабора на коме
је сам краљ Дра гу тин преу-
зео власт и најзад, сабора у
Дежеви. Мисао о наследној
монархији и династији утка-
на је и у ктиторску компози-
цију првих Нема њића (тзв.
хоризонтално стабло дина-
стије), на челу са Стефа ном
Нема њом, Св. Симеоном. У
ка пели је прика зан и краљ
Дра гу тин са моделом цр-
кве у ру ци. По изричитој
жељи овог вла дара, који
је пред смрт примио мона-
шки чин и име Теоктист, он
је из “сремске земље”, у ко-
јој је живео, пренет у ма на-
стир Св. Ђорђа и ту са хра-
њен (1316). Сећа ње на овог
вла дара и његов допринос
процвату ма настира, оста-
ли су у успомени потоњих
Православље
нара штаја. На зива ли су га
не са мо дру гим ктитором,
већ понекад и оснивачем
ма настира.
Турским осваја њем Ср-
бије изменио се свет у коме
су Ђурђеви Сту пови има-
ли ва жну улогу. Рат и си-
рома штво, избеглиштво и
насиље сводили су живот
мона шке заједнице на пре-
живља ва ње, а и то је било
угрожено крајем XVII ве-
ка. Једно време је ма настир
за пустео (1689.), затим су
ватра и ру ка насилника те-
шко оштетили цркву и ма-
настирски комплекс, а мно-
ги стари српски ру кописи
су стра да ли. Ма настир Св.
Ђорђа ушао је у XIX век као
ру шевина коју су ратови
још више ра зара ли. Ка мен
сла вен за ду жбине угра ђи-
ван је у оближње тврђа ве
освајача.
Учени европски пу топи-
сци XIX и XX века, Ф. КА-
ниц, А.Ф. Гиљфердинг, Г.
Мије и дру ги, за дивљени
вредностима овог споме-
ника, својим извештајима
и описима спасли су део
његове историје. У дру гој
половини XX века почели
су систематски ра дови на
истра жива њу и делимич-
ној обнови ма настирског
комплекса. међу тим пра ви
смисао за ду жбини Стефа-
на Нема ње може да врати
са мо ду ховна обнова ма на-
стира.
Ака демик Јованка Ка лић
(из монографије “Манастир
Светог Георгија у Расу”)
ГРАЂЕВИНАР 35
Православље МАНАСТИР “ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ” У РАСУ

Заду жбина српских краљева и владара

П одсетимо се да је овај манастир

у Расу заду жбина Стефана Нема-
ње и једна од најстаријих српских све-
тиња. Својом старином и значајем,
ду ховном, културном и историјском
вредношћу мана-
стир представља
један од стубова
и ослонаца срп-
ског народа кроз
векове.
Ова заду жбина
српских краљева
и владара је током
своје осам векова
дуге историје ви-
ше пу та разарана.
Литургијска звона би била могућа без верног
зазвонила су по- народа, државних институ-
следњи пут 1689. ција и многих друштвених
године, када су и приватних предузећа.
монаси избегнувши у Великој сеоби Сви они су били заједнича-
Срба испред турског насиља, напу- ри овог великог ду ховног и
стили манастир. материјалног поду хвата.
Након три века у рушевинама и ви- рашко - призренског Артемија недав- Манастиру Ђурђеви Ступови у Ра-
ше деценија рестаурације и конзер- но дошло у Ђурђеве Ступове је уз по- су је потребна ваша помоћ. Изград-
вирања, манастир је тек последњих моћ Божију и помоћ Његовог угодни- њом конака су створени услови да се
година поново засијао ду ховном, ка Светог Георгија успело да обнови започне најтежи и најбогоудгоднији
литургијском светлошћу. Ново брат- манастирски конак и васпостави оп- део великог посла - обнова једне од
ство које је по благослову владике штежиће у овој светињи. Обнова не најстаријих и најзначајних српских
цркава - цркве Светог
Георгија која се налази у
манастирском комплек-
су. Овај велики поду хват
не може бити изведен
без помоћи у молитвама,
љубави, знању, вештини,
материјалу, новцу...
Градећи Ђурђеве
Ступове градимо себе.
Помажући обнову ове
велике светиње помаже-
мо обнову својих срца.
Учинимо да се срца на-
ша опет загреју на живој
светлости ове светиње
- помозимо изградњу ма-
настира.
Молитвени поздрав!
Мир, радост, благо-
слов и свако добро жели
вам, са врха Србије,

Братство манастира
Ђурђеви Ступови у Расу

36 ГРАЂЕВИНАР

Друштво пријатеља
манастира Ђурђеви
ступови у Расу
Што се мисионарске акције тиче,
она носи назив “Подигнимо Ступо-
ве” и представља заједничке ак тив-
ности који се предузимају у циљу
како обнове манастира Ђурђеви
ступови у Расу, тако и ду ховног про-
светљења Српског народа. У акцији
учествују бројне државне, културне
и научне институције, велика и ма-
ла предузећа, спортисти, музичари,
уметници и многи други. Сви зајед-
но окупљени су око великог поду-
хвата који зах тева помоћ у молитва-
ма, љубави, раду, новцу... Подржава-
јући било коју од ак тивности које
се спроводе у оквиру акције “Подги-
нимо ступове” Ви помажете обнову
најстарије српске светиње.
Новчана средства која буду при-
купљена акцијом “Подигнимо Сту-
пове” намењена су изградњи и ре-
конструкцији централног објек та у
манастирском комплеску – цркве
Светог Георгија и манастира.
Позивамо сав српски народ да
као у доба светих Немањића када
је цела Србија са својим владарима
Православље
учествовала у изградњи и обнови,
да тако буде и сад.
Мисионарско - приложничка ак-
ција за обнову Манастира Ђурђе-
ви ступови у Расу се наставља под
слоганом “ПОДИГНИМО СТУПОВЕ
- Како је дивно Господе када храм
Васкрсава”
Прилоге за обнову манастира
Ђурђеви Ступови у Расу можете
уплатити на следећи рачун:
(Динарски жиро рачун:) Војвођан-
ска банка филијала Нови Пазар
Бр. рачуна: 355-1053093-42
Назнака: Обнова манастира Ђурђе-
ви Ступови у Расу
Кoмерцијална банка
Бр. рачуна: 205-63308-90 и преко
мобилног телефона 064-737.
Неки делови материјала преузети су
са званичних интернет презентација и
најискреније се захваљујемо: Друштву
пријатеља манастира Ђурђеви ступови
у Расу - www.podignimostupove.com
www.djurdjevistupovi.org.yu
ГРАЂЕВИНАР 37
Занимљивости НЕКИ НОВИ СТАДИОНИ

Ново лице атинске арене

Свет у последње време доживљава бум у изградњи спортских
стадиона. Овде ћемо вам представити један реновирани стади-
Припремила: он из прошлости, један који припада садашњости и технолошки
Сања Стојановић најзанимљивији, иако већ функционалан, стадион будућности.

Н ајвећи број ди-

сциплина Лет-
њих олимпијских
а то је нешто што је веома ва жно
имајући у виду летње метеороло-
шке услове у Атини.
игара 2004. одржа-
них у Атини, био Минхенски стадион високе
је лоциран у “Атин- тенологије
ском олимпијском
спортском комплек- Припреме за Светско првенство
су”. Пројекат рено- у фудба лу 2006. биле су повод за
вира ња и доградње уна пређење немачких ста диона
центра преузео је у скла ду са захтевима и тех ноло-
славни шпански ар- шким достигнућима 21.ог века.
хитекта Сантиа го Мин хенска Алианз арена је гра ђе-
Ка латра ва. вински дра гуљ међу немачким и
Најпознатији део ра дова, “дра гуљ висину од 80м. На њих су окачени ка- светским ста дионима.
на кру ни” ка ко су га зва ли, је нови блови који носе поликарбонатске па- Bildunterschrift:Инфраструкту ра је
кров Олимпијског ста диона, који ће неле крова. Њи хова укупна тежина највећим делом била у ру ка ма Симен-
сигурно остати за штитни знак Олим- износи 16000т и наткривају површи- са, који је опремио ста дион користећи
пијских Игара 2004. Делови овог кро- ну од 10000м2. То значи да је укупно експерте из свих области, од за штите
ва стигли су из Ита лије током лета 95% седишта покривено, док је ра није окру жења, до кому ника ције и инфор-
2003. године. Два гигантска лу ка има- било тек 35%. Специјални слој па нела ма ционе тех нологије. Сименс је одго-
ју укупни распон од 304м и највећу рефлекту је 60% сунчеве светлости, воран за поста вљене ка мере за надгле-
да ње, као и за осветљење
и озву чење ста диона. Ви-
ше од 25,000 флу ресцент-
них лампи је поста вљено
на челичну решеткасту
структу ру да би се про-
извео за дивљу јући све-
тлосни ефекат. Компју-
теризован аудио систем
је једна ко импресиван и
омогућа ва озву чење 258
метара ду гог, 227м широ-
ког и 50м високог ста дио-
на без еха. Ста дион који
прима скоро 70 000 по-
сетила ца има иноватив-
ни телевизијски систем
опремљен са више од 80
ка мера за надгледа ње,
које су толико уса врше-
не да се зу мом може по-
стићи чита ње програ ма
који фан има у ру ка ма.

38 ГРАЂЕВИНАР
Занимљивости
Скоро да може да се за вири и у џепо-
ве публике! Наравно, инста лира на је
и врхунска безбедносна тех нологија
за ту сврху, да осигу ра да нико не уне-
се било шта од опасних и нежељених
предмета на ста дион.
Мрежа сензора прати све, од пар-
кинг простора до пожарних аларма.
Сензори су поста вљени и у јасту ке на
на ду ва ва ње, који окру жу ју ста дион.
Јасту ци од транспарентне пластике
су осветљени белом, црвеном или пла-
вом бојом, за висно од тога ко игра и
могу бити прила гођени и непогод-
ним временским условима, као што
су киша и снег.
Кинески стадион чека
олимпијске игре
Гуангдонг Олyмпиц Ста ди ум у Гу-
ангзоу, Кини, допринеће одржа ва њу
летњих Олимпијских игара 2008. го-
дине. Као и код многих нових ста ди-
она, архитекту ра Гуангдонг ста диона
тежи ка инова ција ма. Ка па цитетом
40 ГРАЂЕВИНАР
од 80.000 седишта, Гуангдонг олим-
пијски ста дион је централно зда ње
комплекса површине 930.000 ква драт-
них метара, који укљу чу је хотел и
окру жу јуће атлетске са држаје. Поред
атлетских дисциплина, Гуангдонг
Ста дион ће угостити фудбалска так-
мичења, концерте и изложбе.
У скла ду са кинеском архитектон-
ском тра дицијом, место са држи мно-
гобројне симболе потекле из локалне
култу ре. Зеленило Гуангзоу-а и њего-
ва умиру јућа клима да ли су му на ди-
мак “Цветни град”. Развијајући цвет-
ну тему, архитекти су уву кли стубове
уну тра ка ко би ста диону да ли облик
седеће ку гле, поја ву која расте споља,
од тла до изваја не горње ивице - личе-
ћи на латице цвета.
Да нас отворени ста диони скоро
увек имају неку врсту покривача, кро-
ва. Људи преску по пла ћају карте да
би били изложени елементарним не-
погода ма. Гуангзоу је с једне стра не
на реци Перл по чијој фигу ри је раз-
вијена линија крова који покрива ве-
ћину места за седење.
Сва ка од две тра ке крова је је 75 м
ду гачка и 16 м широка. Обе су ослоње-
не ду жином једне стра не са 21 паром
бетонских пилона. Делећи се на сре-
дини, ове кровне форме се органски
та ласају и кривудају.
Традиција
Кућа – веза са природом
Т
ра диционална срп-
ска кућа је пра вљена
од материја ла који
се на ла зио у окружењу. То-
ком зиме она је топло уто-
чиште, а лети пријатан за-
клон од врућина. У њој вас
зором буди петао. Током
да на окру жени сте зву цима
из шта ла и торова. Кратак
звук пљуска кофе у бу нару
ће вам увек привући по-
42 ГРАЂЕВИНАР
СРПСКО ГРАДИТЕЉСТВО
Према предању наших старих некада се грађа за кућу секла у
ноћи пуног месеца, како не би проклијали а место се одређива-
ло стављањем камена на земљу да преноћи. Ако се следећег
јутра под каменом пронађу ситни инсекти, домаћин је могао да
отпочне са изградњом куће.
глед ка том делу дворишта,
где око дрвља ника спокој-
но кљу цају кокошке.
Стари обичај је и да се
приликом поста вља ња ка-
мена темељца и изградње
ку це заса ди дрво које сим-
болише чу вара огњишта и
тра диције породице. Кућа
је огледа ло природе дома-
ћина, његових ћуди и слика
његовог порекла, угледа и
поноса, али и његовог дубо-
ког постова ња природе.
Где су да нас пра ве срп-
ске куће и где су њи хови до-
ма ћини?
Пример једног очу ва ног
дома ћинског комплекса је
да нас музеј и споменик кул-
ту ре. Шетњом кроз Старо
село у Сирогојну на Злати-
бору, могуће је са гледати
слику нека да шњег живота
на овом простору и оства-
рене складне везе између
човека и природе.
Највећи део музејског
комплекса који се прости-
ре на 4,5 хектара чине два
здру жена дома ћинства са
аутентичним покућством
и предметима. Уз куће и
згра де-вајате су ма ле баште
са миришља вим цветним
врста ма-цубера, босиока и
милоду на.
Током године, у време
пра зника, овај простор је
место оку пља ња најстари-
јих зитеља Села. Многоброј-
ним посетиоцима пру жа се
прилика и дужег боравка
у некој од седам конзерви-
са них брвнара. Та кође, по-
следњих година, у Музеју
“Старо село” у Сирогојну
орга низу ју се семинари,
летње ра дионице и међу на-
родни кампови.
Један сасвим дру гачији
доживљај српског дома ћин-
ства пру жа етно комплекс
са кривен у брдима Источне
Србије. У оквиру да нас за-
стићеног простора - Парка
природе Стара Пла нина - је
комплекс од шест дома ћин-
ста ва породице Минић. Он
је настајао од дру ге полови-
не XIX века па све до три-
десетих година XX века.
Иа ко је већина житеља на-
пустила овај заселак, у селу
Балта Бериловац комплекс
и да нас живи.
Сва дома ћинства су
окрену та ка пу ту. Кућа за-
узима централно место у
дворишту, док се економ-
ски део, воћњак и ба шта
протежу све до реке. У
оквиру дома ћинства су и
плевња, односно шта ла,
воденица, ва љарица, ву но-
влачара и летња ку хиња
со отвореним огњиштем и
ка за ном од талпи (даса ка).
Карактеристична веранда
са лучним отворима место
је где се током летњих ноћи
често преспа ва. Овај бисер
народне архитекту ре пола-
ко и мирно живи, чу вајући
и пошту јући своје природ-
но окру жење.
У застићеним простори-
ма као што је Стара Пла-
нина, а који у Србији зау-
зимају око 6 % територије,
изградња и измене основне
на мене неког гра ђевинског
објекта захтевају изра ду по-
себних студија утицаја на
околину, а на основу услова
које доноси За вод за за шти-
ту природе Србије. Ти усло-
ви подра зу мевају очу ва ње
флористичког саста ва, за-
бра ну ложења на угаљ, а
поста вља се и захтев да са-
времена опрема куће, која
би урба ном човеку пружи-
ла висок комфор, не ремети
природну равнотежу. Сли-
ку да на шњег села су током
векова гра дили ра зличити
утицаји, ка ко природни,
та ко и дру штвени. Послед-
њих деценија два десетог
века, међу тим, у сеоској
архитекту ри је дошло до по-
ја ве неа декватних решења
као што су мону менталне
сеоске куће, обла га ње фаса-
де кера мичким плочица ма
и дру га која углавном ко-
ристе материја ле неспеци-
фичне за поднебље где се
гра ди.
Тра диционални српски
дома ћин је нестао оног тре-
нутка ка да је почео до губи
смисао за однос са приро-
дом. Ако је два десети век
обележен као период раски-
да са тра дицијом, обележен
губитком везе са древним
гра дитељством, са склад-
ним односом гра дитељства
и природе, та кође и као вре-
ме неконтролиса не експло-
ата ције природних ресурса
и испу шта ња отровних ма-
терија ла, што је условило
поја ву еколошких пробле-
ма, бројни међу народни
договори и дога ђаји с кра-
ја века нам дају на ду да ће
будућност бити обележена
тра га њем за изгубљеном
везом са природом и тра ди-
цијом.
Извор “jat review”
ГРАЂЕВИНАР 43
Занимљивости НОВА ТРИ ТОРЊА

“Нулта тачка”
се помера са нуле
Светски трговачки центар у Њујорку није био било какава грађевина. Био
је оличење капитализма, круна Западног света и нације која је до тог мо-
мента себе сматрала несавладивом. Куле близнакиње су се срушиле једна
Припремила: за другом у року од пола сата показујући којом брзином непобедивост
Сања Стојановић супер силе може бити пољуљана и(ли) срушена…

Ч
етири да на пред пе-
тогодишњицу тра-
гедије од 11. септем-
бра, предста вљен је финал-
ни пројекат три куле које
ће се на ћи на месту нека да-
шњег Светског трговинског
центра у Њу јорку.
Пла нира на је изградња
пет солитера, а већ су поче-
ли ра дови на конструкцији
централне згра де, та козва-
не “Куле слободе”, која ће
се прва подићи са “Нулте
тачке” (2011. године) до ви-
сине од 541 метра (предви-
ђена висина од 1776 стопа са својим врхом у облику
је симболично подсећа ње дија манта, ноћу осветље-
на значајан моменат у аме- ним, бити дра гуљ на њу јо-
ричкој историји - годину јоршком небу. Седамдесет
потписива ња Повеље неза- једноспратна згра да омо-
висности). гућиће па норамске види-
Видиковац ће се на ла зи- ке од 360 степени на свим
ти на висини од 410 метара, спратовима са пословним
што је нека да била висина простором, док ће четврта
“Близна киња”, а чита ва кон- по висини кула бити мини-
струкција, у тра дицији еле- ма листичког стила и мења-
гантних згра да Крајслер и ће боју за висно од дневне
Емпајер Стејт, слу жиће као светлости.
индикатор на небу за мемо- Нима ло изнена ђу јуће
ријални центар посвећен није да је посебна па жња
жртва ма тра гедије који ће посвећена пита њима без-
се на ла зити у њеном под- бедности, која ће бити из-
ножју. Нова три торња ће над захтева прописа них
се сма њивати по висини у За коном о изградњи гра да
односу на “Кулу слободе”, Њу јорка, а читав пројекат
у спира ли око споменика. води рачу на и о еколошким
Чу вени Норман Фостер је пита њима. Осим што ће шина и фонта на, примени- токсичне супстанце, да би
дизајнирао највишу од три околни простор бити уре- ће се и нове тех нологије и штетни утицај на околину
згра де (78 спратова) која ће ђен са доста зелених повр- материја ли који не са држе био минима лан. Небодери

ГРАЂЕВИНАР 45
Занимљивости НОВА ТРИ ТОРЊА

ће бити изузетно
штедљиви по пи-
та њу потрошње
воде и електричне
енергије, а на са-
мом гра дилишту
биће омогућено
рециклира ње от-
па да. Прописа ни
стандарди ра да
су та кви да се оче-
ку је да куле доби-
ју најма ње “злат-
ни статус”, према
к ри те ри ј у м и ма
LEED (Leadership
in Energy and Envi-
ronmental Design)
програ ма америч-
ког “Са вета за зе-
лену изградњу”
(Green Building Council). слободе” и оста ле гра ђеви- сти, али ка ко у “слободној
Сва три торња према са- не комплекса новог трго- земљи”, та ко и у свим дру-
да шњем пла ну треба да бу- винског центара подсећати гим деловима света.
ду довршена до 2012. годи- гра ђа не Америке да слобо-
не. На дајмо се да ће “Кула да јесте од кључне ва жно-

46 ГРАЂЕВИНАР
Занимљивости
Седам чуда
модерног света
Као почаст највећим грађевинским делима 20. века америчко удружење
Припремила: грађевинских инжењера изабрало је 7 највећа градитељских достигнућа
Сања Стојановић претходног века, а ми ћемо их вам представити.
Итаипу брана
Осам километара широка брана
којој је за изградњу било потребно
колико је требало за 5 Хувер брана,
Итапу брана се протеже бразилско
парагвајском границом преко реке
Парана.
Главна брана висока колико и соли-
тер од 65 спратова састављена је
од шупљих сегмената бетона, док
су остали делови пуњени земљом
и каменом. Коришћено је гвожђа и
челика довољно да се изгради 300
Ајфелових кула.
Још једно чудо Итаипу бране је
елек трана дуга 800 метара, пола
под водом и садржи 18 хидроелек-
тричних генератора. Око 160 тона
воде у секунди улази у сваки тур-
бин, генеришући 12,600 мега вати
енергије– што је довољно да снаб-
де готово целу Калифорнију! Готово
трећину потреба за елек тричном
енергијом југа Бразила обезбеђује
ова елек трана, док у Парагвају по-
крива 72% укупне потрошње елек-
тричне енергије.
ГРАДИТЕЉСТВО
Си-ен Торањ Пројекат заштите од
Популарни торањ у Торонту Северног мора
Си-ен, 550 метара висок, до на- Јединствен у свету, овај огромни
јављене изградње солитера у и комплексни систем омогућава
Уједињеним Арапским Емира- постојање Холандије! Састоји од
тима, висине око 800 метара, два кључна
држаће висински архитек тон- корака који
ски примат у свету. су Холанђа-
Три пу та је виши од познатог ни предузе-
торња у Сијетлу, а тренутно се ли да би се
сигнали 16 медија Торонта пре- заштитили
носе са његовог врха. од мора. Пр-
во је изграђе-
на брана од
1927. до 1932. године, а затим је
спроведен такозвани Делта про-
јекат који треба да контрлише
подручје где настаје делта река.
Круна свега је 3,2 км дуга барије-
ра капија које су смештене изме-
ђу масивних бетонских насипа.
Капије падају само када вода пре-
ти. Ово је пример људске способ-
ности да се бори са природом.
Панамски канал
Панамски канал изграђен је 1914.
године, у нају жем делу Централне
Америке који спаја Атлантски океан
с Тихим океаном. Дуг је 81,6 км. На
нају жем месту је широк 91,5 м, а на
најширем 350 м. Дубина износи 13,7
мeтaра.
Након завршетка требало је решити
проблем поплава у сезони монсуна. Грађевнско решење била је брана
која је створила у то време највеће вештачко језеро на свету.
ГРАЂЕВИНАР 49
 Емпајр стејт билдинг
Емпајр стејт билдинг званично је отворен првог
маја 1931, као највиша зграда на свету и ту титулу
је задржао све до 1971. године.
Данас је Емпајр стејт билдинг
девети по висини у свету, а у
Америци, други, одмах после
Сеарс Тоwер-а у Чикагу.
Већ у изградњи, Емпајр стејт
билдинг је постао главна атрак- Мост Голден гејт
ција града. Саграђен је у рекорд-
Скоро 70 година након изградње Голден гејт мост остаје
ном року, од само 13 месеци.
највиши висећи као и најчувенији мост који ако нисте
Зграда је била изузетно снажне
видели уживо, свакако сте имали прилике да видите у
конструкције па је лако опора-
многим филмовима.
вљена након што је у њу 1945.
Одмах је било јасно да ће бити веома тешко подићи
године ударио бомбардер.
мост због силине ветра и мора. Висећи мостови сами по
Емпајр стејт билдинг најпозна-
себи одушевљавају. Мост садржи довољно ужади да њи-
тија зграда на свету поставио
ма три пу та обмота земљу!
је стандард по ком се суди свим
Греда на којој се налази коловоз виси на читавом низу
другим солитерима.
двоструке ужади, али се својом чврстином одупире уда-
рима ветра. Ужад су чврсто везана за високе стубове са
којих се спуштају ланчаници правцем који је утврђен
Ченл тунел строгим математичким прорачунима. Изузетна отпор-
ност на истезање коју ужад имају благодарећи огром-
50 км дуг Ченл тунел испунио је вековне снове по- ном броју челичних жица од којих су направљена, омо-
везивања Британије са остатком Европе. Ченл је гућила је изградњу моста невероватно смеле конструк-
више од тунела и инфраструк тура и невероватна ције и ду жине.
машинерија смештени су под водом. Кроз тунел И естетски резултат ове “Златне капије” црвене боје је
пролази брзи воз који спаја Француску и Енглеску. задивљујући.

50 ГРАЂЕВИНАР