STALNA IMOVINA

Prof. dr JOVICA LAZI

Predavanje Iv

Tema: STALNA IMOVINA

Cilj obrade teme: Imovina, koja se knjigovodstveno evidentira na levoj strani Bilansa stanja u okviru aktive. Sadraj predavanja: Razlikujte osnovne oblike Stalne imovine. Razumete pojam: Nematerijalnih ulaganja i nauite sutinu patenta, koncesija, gudwill-a itd. Razgraniite vidove Dugoronih finansijskih plasmana. Nauite pojam i podelu Osnovnih sredstava. Razlikujete nabavnu vrednost od fakturne i sadanje. Nauite sutinu Ispravke vrednosti osnovnih sredstava. Savladate postupak osnovnih knjienja:

Primena principa rastude likvidnosti za stalnu imovinu

Prema principu rastude likvidnosti, u bilans stanja se unose najpre imovinski delovi koji su dugorono vezani za poslovanje preduzeda. To su pozicije Stalne imovine, koju ine Nematerijalna ulaganja, Dugoroni finansijski plasmani i Osnovna sredstva.

 Stalna sredstva su dugorono vezana za preduzede i njegovo poslovanje. Dele se na: Nematerijalna ulaganja Dugorone finansijske plasmane Osnovna sredstva (Nekretnine, postrojenja i oprema).

Nematerijalna ulaganja
neopipljiva sredstva (bez fizike supstance), koja imaju odreenu novanu vrednost i koja se nalaze u pravnom vlasnitvu preduzeda: kompjuterski softver patenti autorska prava goodwill (razlika trine i knjigovodstvene vrednosti preduzeda)

Goodwill
U bilansima se prikazuje samo kupovinom steen goodwill kupovinom drugog preduzeda po ceni vedoj od knjigovodstvene vrednosti Racio trine
prema knjigovodstvenoj vrednosti =

trina vrednost knjigovods tvena vrednost

Primer Koka-Kole i Filip Morisa Poetkom 1980-tih kompanija je ulagala u filmsku industriju, proizvodnju vina, kafe itd., odnosno u poslove u kojima nije imala komparativne prednosti. Tokom 1980-tih, ova kompanija je prodale sve poslovne jedinice koje nisu bile povezane sa osnovnim poslom i taj novac iskoristila za penetraciju trita irom sveta, kupovinom ueda u kapitalu fabrika koje su se bavile flairanjem pida.

nastavak
Rezultati su bili izvanredni, to pokazuje racio trine prema knjigovodstvenoj vrednosti, koji je 1984. godine iznosio 2,94, a 1997. godine 22,01. Uprava Coca-Cole na vreme je shvatila da se vrednost za akcionare moe uvedati jedino bavljenjem poslom koji najbolje ume da radi proizvodnjom i marketingom bezalkoholnih pida.

Grafikon 2.3-2: Stope prinosa na ukupna sredstva kompanije Philip Morris po pojedinim segmentima poslovanja (1980-1997)

Dugoroni finansijski plasmani

dugoroni krediti ueda u kapitalu drugih preduzeda dugorone hartije od vrednosti

Osnovna sredstva
Koriste se due od jednog obraunskog perioda - godine. Najvanija osnovna sredstva su: Zemljite i ume Graevinski objekti Postrojenja, oprema i maine itd.

Vrednovanje osnovnih sredstva

Osnovna sredstva se prilikom kupovine vrednuju po nabavnoj vrednosti koju ine: 1. Fakturna vrednost (prema raunu)+ 2. Zavisni trokovi nabavke (prevoz, montaa itd.)= 3. Nabavna vrednost

Faktori zastarevanja O.S.

Vreme Upotreba Tehnoloki napredak

Amortizacija o.s.
Postupno smanjenje (otpisivanje) vrednosti osnovnog sredstva naziva se amortizacija. Obuhvata se preko rauna Ispravka vrednosti osnovnih sredstava (IVOS), koji predstavlja korektivan raun osnovnih sredstava. Dok su u funkciji, osnovna sredstva se uvek vrednuju po nabavnoj vrednosti (NV), a njihova sadanja vrednost se dobija na slededi nain: 1. Nabavna vrednost 2. IVOS = 3. Sadanja vrednost

Nabavka i izgradnja osnovnih sredstava

Kupovina novih osnovnih sredstava Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava Izgradnja objekata Poklon

1.VEK TRAJANJA DUI OD GODINU DANA; 2. NABAVLJENA DA SE KORISTE U POSLOVANJU; 3. NE SLUE ZA PONOVNU PRODAJU KUPCIMA.

Nematerijalna ulaganja su neopipljivi delovi imovine, kao to su autorska prava, softver itd. Dugoroni plasmani objanjeni su dugoroni krediti i kupljene dugorone hartije od vrednosti. Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) su najvanije i najee najvrednije pozicije Bilansa stanja svakog preduzea. To su oni delovi imovine koji imaju veu novanu vrednost i koriste se due od godinu dana (zgrade, zemljita, maine , oprema ...)

STALNA IMOVINA

NEMATERIJALNA

MATERIJALNA

FINANCIJSKA IMOVINA
- udeli u povezanim poduzeima - ulaganja u vrednosne papire - depozit (ulog kod firme) - kaucije

DUGORONA POTRAIVANJA
- potraivanja za upisani ali neuplaeni kapital - potraivanja od povezanih poduzea - potraivanja od prodaje na dugoroni kredit

-istraivanje i razvoj -osnivaka ulaganja -koncesije -patenti (licencije) -zatitni znak -ulaganje na

- nekretnine (zemljita i graevinski objekti) - postrojenja - oprema - ostala stalna / dugotrajna materijalna

tuoj imovini
- dati avansi

imovina
- materijalna imovina u pripremi - dati avansi

BILANS STANJA

KLASIFIKACIJA STALNIH SREDSTAVA I ODGOVARAJUIH RASHODA

BILANS USPEHA

Materijalna sredstva: stalna sredstva koja imaju fiziku supstancu

ZEMLJITE-ne tereti rashode jer ima neogranieni vek trajanja AMORTIZACIJA

Prirodni resursi: zemljite? Rudnici ume ... Nematerijalna sredstva: patenti, Autorska prava...

ISCRPLJIVANJE

AMORTIZACIJA

Ulaganja

PROVERA OBEZVREENOSTI

KOMPANIJE

FINANSIRANJE DUGORONIH SREDSTAVA AKCIJE,

OBVEZNICE, MENICE

NAELO SUELJAVANJA
Koliko od ukupne NV treba alocirati na rashode u tekuem raunovodstvenom periodu? Koliko od ukupne NV treba da ostane u Bilansu stanja kao sredstvo koje e stvarati ekonomske koristi u buduim periodima?

IZDATAK

Kapitalni izdatak

Tekui izdatak

Knjie se na raunima sredstava

Knjie se na raunima rashoda

IZDATAK svaki izlaz novanih sredstava (gotovine) iz firme. ULAGANJA svako plasiranje novanih sredstava

Trokovi nabavke Za gotovinu (NV=Nc+tt+to+ti+to) Zaduenje Rashodi?

zemljite

Nc+Naknade agentima za nekretnine+naknade advokatima+trokovi pripreme Zemljita za gradnju (isuivanje, ruenje stare zgrade..)

zgrade

Nv=Nc+t popravke+t ostali

oprema

Nv=Fc-popusti+tt+to+akcize i carine+t instaliranja...

Nabavka osnovnih sredstava

Novih osnovnih sredstava

Novih osnovnih sredstava sa montaom

Nabavili smo novo osnovno sredstvo za 3.000 . ZTN po fakturi su 500. a. Nabavili smo OS za 4.500. ZTN po fakturi su 400. OS je dato u montau! b. Trokovi montae po fakturi su 100, c. OS je dato u funkciju!

Nabavka polovnih osnovnih sredstava

Potrebne su informacije, pored: NV, OV, SV i KV Situacija: KV=SV KV<SV, uveavamo OV; KV>SV, umanjujemo OV Dobijanje osnovnih sredstava na poklon

Polovna OS: 1.Dokumentacija o NV; 2. Visini otpisa (amortizaciji OS); Na osnovu ega mi raunamo SV

Nabavili smo OS ija je NV=10.000, OV=8.000, a KV=2.000.!

a. Dobili smo na poklon OS ija je NV 10.000 a OV 70%.

Likvidacija osnovnih sredstava

Rashodovanje potpuno dotrajalih osnovnih sredstava

Rashodovanje delimino dotrajalih osnovnih sredstava

NV=OV, tj, SV=0

NV razliita od OV, tj, SV postoji pa otvaramo rn vanredni rashod

Rashodovano je potpuno dostrajalo OS ija je NV=1.500.

Rashodovali smo delimino dotrajalo OS, ija je NV=2.000, a OV=1.500.

Poklanjanje osnovnih sredstava

Prodaja osnovnih sredstava

-za iznos SV smanjuje se kapital (akcijski) -iznos cp se knjii na rn kupci, za NV se smanjuje rn OS, dok se OV knjii na IVOS. SITUACIJA: 1. cp<SV-vanredni prihod! 2. cp>SV-vanredni rashod!

Poklonili smo OS ija je NV=1.000, a OV=800. Prodali smo OS ija je NV=10.000, OV=8.000, a cp=1.800!

AMORTIZACIJA
-alokacija NV materijalnog stalnog sredstva u toku njegovog procenjenog veka upotrebe-ogranien vek korienja (izuzev zemljita) -ekonomsko troenje (vek),
-fiziko troenje (vek)

-ne podrazumijeva fiziko unitavanje sredstava, ve alokaciju NV! -nije proces vrednovanja!
Funkcionalni sistem obrauna amortizacije Vremenski sistem obrauna amortizacije
-linearna; -degresivna; -progresivna.

A=NV/procenjeni Q u celom Vt; amq=a*mogui Q u ovoj godini!

LINEARNA -direktan nain, amq=NV/n -indirektan nain, amq=NV*a, a=100%/n

DEGRESIVNA -amq=NV*stopa

Imovina se knjigovodstveno evidentira na levoj strani Bilansa stanja u okviru aktive Prema principu rastude likvidnosti, u Bilans stanja se unose najpre imovinski delovi koji su dugorono vezani za poslovanje preduzeda. To su pozicije stalne imovine, koju ine Nematerijalna ulaganja, Dugoroni finansijski plasmani i osnovna sredstva.

Nematerijalna ulaganja su neopipljivi delovi imovine, kao to su autorska prava, softver itd.
Od Dugoronih plasmana objanjenja su data dugoroni krediti i kupljene dugorone hartije od vrednosti. Osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja i oprema) su najvanije i najede najvrednije pozicije Bilansa stanja svakog preduzeda. To su oni delovi imovine koji imaju vedu novanu vrednost i koriste se due od godinu dana.

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA OSNOVNIH SREDSTAVA

1. GLAVNA KNJIGA (sintetika evidencija) 2. POMONE KNJIGE (analitika evidencija)

3. KNJIGA INVENTARA

inventarni i nomenklaturni broj naziv osnovnog sredstva i dobavljaa broj i datum dokumenta o opremi datum stavljanja u upotrebu, procenjeni vek nabavna vrednost, datum otuenja (prodaje...)

KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA PO STALNIM POSLOVNIM SREDSTVIMA

Knjigovodstvena evidencija, u svom zaokruenom pradenju kretanja svih sredstava, izvora sredstava. prihoda, rashoda i finansijskog rezultata, obuhvata i prati sve promene nastale u vezi sa osnovnim sredstvima. Sve promene na osnovnim sredstvima moemo podeliti u dve grupe: - promene koje dovode do njihovog povedanja I - promene koje dovode do njihovog smanjenja.

Pribavljanje osnovnih sredstava moe biti:

Prijem osnovnih sredstava bez nakanade, na poklon. Izdvajaju se dva raunovodstvena termana dravnih dodeljivanja: 1. pristup kapitalu, prema kome dravna dodeljivanja treba da povedaju sopstveni kapital preduzeda, 2. prihodni pristup, prema kome se dodeljivanje preuzima kao prihod tokom jednog ili vie obraunskih perioda. Kupovina osnovnih sredstava Izgradnja osnovnih sredstava Viak osnovnih sredstava za rad

OTUENJE OSNOVNIH SREDSTAVA MOE BITI:

Otuenje osnovnih sredstava prenosom bez naknade Prodaja osnovnih sredstava Rashodovanje osnovnih sredstava, i ostali naini (nastali manjkovi ili nastale tete na OS) Osnovna sredstava van upotrebe Otpisivanje osnovnih sredstava Revalorizacija osnovnih sredstava

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Naini pribavljanja osnovnih sredstava: kupovina iz vlastitih izvora kupovina iz pozajmljenih izvora (kredit, lizing, ...) izgradnja (uz angaovanja izvoaa ili u vlastitoj reiji) kroz razmenu za druga sredstva putem donacija (uslovnih ili bezuslovnih)

Osnovna sredstva
Podela osnovnih sredstava sa aspekta odnosa prema procesu proizvodnje: 1. Osnovna sredstva u pripremi 2. Osnovna sredstva u upotrebi / funkciji 3. Osnovna sredstva van upotrebe / funkcije

Ulaganja u osnovna sredstva

Osnovna sredstva se mogu nabaviti: Pribavljanjem ili kupovinom novih ili polovnih osnovnih sredstava i Izgradnjom osnovnih sredstava

Pribavljanke ili kupovina osnovnih sredstava

Kupovina novih osnovnih sredstava Kupovina upotrebljavanih osnovnih sredstava Kupovina zajednikih osnovnih sredstava

Poslovne promene u tekudem mesecu

Primer: Kupili smo 5. (pet) automarskih pumpi po fakturi broj 15. za din. 600.000. Pumpe treba montirati. Izvreno je montiranje automatskih pumpi i trokovi montae po fakturi broj 16. iznose din. 50.000. Pumpe su predate u upotrebu.

Knjenje poslovnih promena Dnevnik

RB

Datu m

nt D P

OPIS
Osnovna sredstva u pripremi - Dobavljai u zemlji -za fakturnu vrednost pumpi, prema fakturi br. 15. dobavljaOsnovna sredstva u pripremi - Dobavljai u zemlji -za montau pumpi po fakturi br

IZNOS Duguje Potrauje

600.00 0
600.000

50.000 50.000

NASTAVAK

IZNOS RB

Datu m

nt D P

OPIS
Osnovna sredstva (u upotrebi) Osnovna sredstva u pripremi -za pumpe predate u upotrebu-

Duguje

Potrauje

3.

650.000 650.000

Glavna knjiga

D Osnovna sredstva u pripremi P

Dobavljai u zemlji

DOsnovna sredstva (u upotrebi) P

Objanjenje knjienja
Promena 1. Kupovinom automatskih punpi povedavaju se osnovna sredstva u pripremi (duguju), jer je punpu potrebno montirati pre stavljanja u upotrebu.

Kako nismo isplatili fakturu za nabavljene punpe, povedavaju se obaveze prema dobavljaima za osnovna sredstva (potrauju) Promena 2. Za iznos trokova montae povedavaju se osnovna sredstva u pripremi (duguju). Istovremeno se povedavaju i obaveze prema dobavljaima (potrauju). Promena 3. Predajom punpi, povedavaju se osnovna sredstva u upotrebi (duguju) a smanjuju se (gase) osnovna sredstva u pripremi (potrauju).

Izgradnja osnovnih sredstava

Izgradnja osnovnih sredstava od strane izvoaa radova Izgradnja osnovnih sredstava u sopstvenoj reiji Izgradnja zajednikih osnovnih sredstava

IZGRADNJA
Primer: Poslovne promene u tekudem mesecu 1. Za izgradnju prodavnice, banka nam je odobrila investicioni kredit u iznosu od din. 12.000.000. Iz odobrenog kredita isplatili smo izvoau radova na ime avansa din. 3.000.000. 2. Primili smo prvu privremenu situaciju na din. 7.000.000. 3. Isplatili smo prvu privremenu situaciju iz odobrenog kredita uz odbitak i obraun prethodno datog avansa. 4. Primili smo drugu privremenu situaciju na din. 8.800.000. 5. Primili smo konanu situaciju na din. 11.000.000. Izvrili smo isplatu konane situacije zajedno sa drugom privremenom situacijom iz odobrenog kredita. 6. Prodavnica je zavrena, tehniki primljena i data u upotrebu.

Knjenje poslovnih promena Dnevnik PRIMER

RB 1 Datum Konto D P OPIS Avansi za osnovna sredstva - Dugoroni kredit za os. sred. -Za isplatu avansaGraevinski objekti u izgradnji - Dobavljai u zemlji -za prvu privremenu situacijuDobavljai u zemlji - Avansi za osnovna sredstva - Dugoroni kredit za os. Sred. -za prvu privremenu situacijuIZNOS

Duguje
3.000.000

Potrauje
3.000.000

7.000.000

7.000.000
7.000.000 3.000.000 4.000.000

Knjenje poslovnih promena Dnevnik NASTAVAK

RB Datu m

IZNOS
Konto D P OPIS Duguje Potrauje

Graevinski objekti u izgradnji Dobavljai u zemlji -za drugu privremenu situacijuGraevinski objekti u izgradnji - Dobavljai u zemlji -za konanu situacijuDobavljai u zemlji - Dugoroni kredit za os. Sred. -za isplatu II priv. situacije sa konanom situacijom___________ Osnovna sredstva (u upotrebi) - Graevinski objekti u izgrad. Za zavr.prodav. i datu u upotrebu

1.800.000
1.800.000 2.200.000 2.200.000 4.000.000 4.000.000 _________ 11.000.000 _________ 11.000.000

5a

__ 6

____

_____

Objanjenje knjienja
Promena 1. Odobravanje dugoronog kredita za osnovna sredstva nije dovelo do promene stanja sredstava i izvora sredstava i nije predmet knjienja. Promena nastaje tek u momentu koridenja odobrenog kredita. U naem sluaju to je isplata dobavlaa na ime avansa. Tom prilokom dolazi do povedanja potraivanja od dobavljaa za osnovna sredstva (avansi za os.sred. duguju). Istovremeno povedavaju se i nae obaveze po osnovu dugoronog kredita (potraivanje).

nastavak
Promena 2. Primanjem prve priv. situacije koja predstavlja parcijalnu Fakturu, povedavaju se osnovna sredstva u pripremi (duguju). Situacija nije ispladena pa se povedavaju obaveze prema dobavljaima za osn. sredstva (potrauju). Promena 3. Isplatom prve priv.situacije dolazi do smanjenja Obaveza prema dobavlaima za osn.sredstva (duguju). S druge strane, izvreno je knjienje gaenja datog avansa za osn. sredstva (potrauju) dok je preostali deo obaveze izmiren iz kredita, ime se povedavaju obaveze po osnovu kredita za osn. sredstva (potrauje).

Promena 4. Isto kao i promena broj 2. Promena 5. Kod primanja konane situacije povedavaju se ocnovna sredstva u pripremi (duguje), ali samo za razliku od vrednosti ved proknjienih privremenih situacija do iznosa konane situacije.

Za isti iznos povedavaju se obaveze prema dobavljaima za osnovna sredstva (potrauje). Promena 5a. Isplatom konane situacije smanjuju se obaveze dobavljaima za osnovna sredstva (duguje) ali je istovremeno dolo do poveanja obaveza po sosnovu kredita za osn.sredstva (potrauju)Iznos za isplatu dobijen je sabiranjem iznosa druge privremene situacije sa razlikom neispladenog dela konane situacije.

 Promena 6. Tehnikim prijemom prodavnice i predajom na koridenje povedavaju se osnovna sredstva u upotrebi za nabavnu vrednost (duguje) a smanjuje se (gasi) osnovna sredstva u pripremi (potrauju).

Besplatan prijem
1. Od preduzeda Baja Velika Plana primili smo bez naknade jedno skladite ija je vrednost komisijski procenjena na din. 4.500.000. Na pomenutom skladitu je potrebno izvriti ugradnju sigurnosnih ureaja. 2. Preduzede Elektroservis Novi Sad izvrilo je ugradnju sigurnosnih ureaja u skladitu i ispostavilo fakturu broj 1. na din. 500.000. 3. Skladite je komisijski primljeno i predato na koridenje.

Knjenje poslovnih promena Dnevnik PRIMER

RB

Datu m

nt D P

OPIS
Osnovna sredstva u pripremi Akcionarski kapital -za primljeno skladite bez naknade-

IZNOS
Duguje Potrauje

4.500.000 4.500.000

Osnovna sredstva u pripremi Dobavljai u zemlji -po fakturi broj 1.Osnovna sredstva u upotrebi Osnovna sredstva u pripremi -za drugu privremenu situaciju-

500.000
500.000 5.000.000 5.000.000

Glavna knjiga

Objanjenje knjienja
Promena 1. Primanje osnovnog sredstva (skladipta) bez naknade ima za posledicu povedanje osnovnih sredstava u pripremi (duguje). Istovremeno dolo je do povedanja izvora sopstvenih sredstava Akcionarskog kapitala (potrauje), jer je skladite primljeno bez naknada, uz ugradnju sigurnosnih ureaja. Promena 2. Ugradnjom sigurnosnih ureaja dolo je do povedanja vrednosti osnovnih sredstava u pripremi (duguje). Kako faktura broj 1. nije pladena povedane su obaveze prema dobavljaima (potrauje). Promena 3. Predaja skladita na upotrebu dovodi do smanjenja (gaenja) osnovnih sredstava u pripremi (potrauju) i istovremenog povedanja osnovnih sredstava u upotrebi ili funkciji (duguju).

Rashodovanje osnovnih sredstava

Poslovne promene u tekudem mesecu Stanje na raunima glavne knjige je sledede: Osnovna sredstva din. 3.800.000. Sredstva rezervi 100.000. Ispravka vrednosti osnovnih sredstava (IVOS) 1.500.000, Akconarski kapital 2.300.000. Rezervni fond 100.000.
1. Iskljuili smo iz upotrebe jedan viljukar koji je potpuno otpisan i ija je nabavna vrednost iznosila din. 900.000. 2. Rashodovali smo viljukar koji je stavljen van fukcije (upotrebe) u promeni 1. 3. Staro gvoe od rashodovanog viljukara procenjeno je na din. 90.000. 4. Rashodovali smo jednu elinu kasu ija je nabavna vrednost iznosila din. 600.000. a otpisana din. 430.000. vrednost starog gvoa je procenjena na din. 100.000. Neotpisani a nepokriveni deo vrednosti kase pokriti iz rezervnog fonda. 5. Izvriti prenos odgovarajudih sredstava u vezi pokrivanja neotpisanog dela eline kase. 6. Prodalismo staro gvoe od rashodovanih osnovnih sredstava otpadu po fakturi broj 17. za din. 250.000.

Knjenje poslovnih promena Dnevnik PRIMER

RB

Datum

Konto D P

OPIS
Osnovna sredstva van upotrebe Ispr. vrednosti osn. sredst. u upot. Osnovna sredstva Ispravka vrednosti os.sr.van up. -za prenos na os.sr.van upotrebeIspravka vrednosti os. sr. van up. Osnovna sredstva van upotrebe -za rashodovanje.Zalihe investicionog materijala Akcionarski kapital -za procenjenu vrednost starog gvo

IZNOS Duguje Potrauje

900.000 900.000 900.000 900.000 900.000 900.000

90.000 90.000

Knjenje poslovnih promena u Dnevnik nastavak

RB

Datu m

Konto D P

OPIS
Zalihe investicionog materijala Ispr. vrednosti osn. sredst. u upo. Rezervni fond Osnovna sredstva -za rashodovanje iro ili tekui raun Sredstva rezervi -za prenos sredstava Kupci (za rashod osn. sr.) Zalihe investicionog materijal Akcionarski kapital -po fakturi broj 17.-

IZNOS Duguje Potrauje

100.000 430.000 70.000

600.000

70.000 70.000 250.000 190.000 60.000

Glavna knjiga

Objanjenje knjienja
Promena 1. Iskljuenjem viljukara iz upotrebe smanjuju se osnovba sredstva u upotrebi (potrauje) a povedavaju osnovna sredstva van upotrebe(duguju). U isto vreme smanjuje se IVOS u upotrebi (duguje), a povedava IVOS van upotrebe (potrauje). Promena 1. Rashodovanjem viljukara van upotrebe smanjena su osn. sredstva van upotrebe (potrauju). Za isti iznos (jer je viljukar potpuno otpisan) smanjili smo IVOS van upotrebe (duguje). Promena 1. Za iznos procenjene vrednosti starog gvoa povedavaju se zalihe investicionog materijala (duguju). S druge strane, ove zalihe predstavljaju sopstvena poslovna sredstva Preduzeda, ostvarena rashodovanjem osnovnog sredstva i Knjie se u korist akcionarskog (sopstvenog) kapitala (potrauje)

Nastavak
Promena 4. Rashodovanjem eline kase smanjila su se osnov- na sredstva u upotrebi (potrauju) Takoe je dolo i do smanjenja IVOS u upotrebi (duguju). Za iznos procenjene vrednosti starog gvoa povedavaju se yalihe investicionog materijala (duguju). Pokrivanje neotpisanog dela eline kase dovelo je do smanjenja rez.fon.(duguje). Promena 5. Prenoenjem sredstva po osnovu pokrivanja neotpisanog dela eline kase iz promene 4. smanjuju se sredstva rezervi (potrauju) i povedavaju sredstva na Tekudi raunu (duguju) Promena 6. Prodaja starog gvoa dovela je do povedanja potraivanja od kupca za osnovna sredstva (duguju) i do smanjenja (gaenja) zaliha investicionog materijala (potrauju). Razlika Ostvarena ovom prodajom knjii se u korist akcoskog kapitala, odnosno dovodi do povedanja (potrauje).

Prodaja osnovnih sredstava Primer

Stanje na raunima glavne knjige je sledede:
Osnovna srestva u upotrebi din. 1.100.000. IVOS u upotrebi 500.00. Tekudi raun 700.000. Akcionarski kapital 1.300.000.

Poslovne promene u tekudem mesecu 1. Prodali smo jedan kamion po fakturi broj 18. za din. 210.000. nabavna vrednost prodatog kamiona iznosila je din. 500.000. a otpisana din. 250.000. Neotpisani a nepokriveni deo osnovnog sredstva nadoknaditi iz poslovnog prihoda. 2. Po fakturi broj 19. prodali smo jednu kamionsku prikolicu za din. 150.000. Nabavna vrednost prodate prikolice iznosila je din. 310.000. a otpisana din. 190.000.

Knjenje poslovnih promena Dnevnik PRIMER

RB

Datum

Konto D P

OPIS
Kupci za osnovna sredstva Ispr. vred.osn. sred. u upotrebi Vanredni rashodi Osnovna sredstva u upotr. -po fakturi broj 18.Kupci za osnovna sredstva Ispr. vred.osn. sred. u upotrebi Osnovna sredstva u upotr. Kapitalni dobitak - po fakturi broj 19.

IZNOS Duguje Potrauje

210.000 250.000 40.000 500.000 150.000 190.000 310.000 30.000

Glavna knjiga

Objanjenje knjienja
Promena 1. Proda kamiona dovela je do smanjenja osnovnih sredstava u upotrebi (potrauju) i smanjenja Ispravke vrednosti osnovnih sredstava u potrebi(duguju) Za iznos prodajne vrednosti povedana su potraivanja od kupca za osnovna sredstva (duguju). Nadoknada neotpisanog a nepokrivenog dela vrednosti osnovnih sredstava iz poslovnog prihoda, dovodi do povedanja vanrednih rashoda (duguju). Promena 2. Isto kao promena 1. samoto je prilikom ove prodaje fakturisani iznos vedi od sadanje vrednosti Osnovnog sredstva pa se ostvarena razlika knjii u korist Poslonih prihoda (ili kapitala) to (potrauje).

Ustupanje bez naknade

Akcionarski kapital 3.800.000. Dugoroni kredit (za OS) 400.000.

Poslovne promene u tekudem mesecu 1. Ustupili smo bez naknade jedno skladite ija je nabavna vrednost Iznosila din. 3.000.000., a otpisana din.1.600.000. 2. Preduzedu Dunav iz Novog Sada ustupili smo bez naknade jednu garau ija je nabavna vrednost iznosila dinara 800.000. a otpisana din. 400.000. Tom prilikom preduzede Dunav je preuzedo otplatu dugoronog kredita za garau u iznosu od din. 200.000.

Knjenje poslovnih promena Dnevniku i Glavnoj knjizi PRIMER

RB

Datum

Konto D P

OPIS
Ispr. vred.osn. sred. u upotrebi Akcionarski kapital Osnovna sredstva u upotrebi -po fakturi broj 18.Ispr. vred.osn. sred. u upotrebi Dugoroni kredit za osn. sredstva Akcionarski kapital Osnovna sredstva u upotrebi -Za ustupanje bez naknade uz obavezepreuzimanja dugoronog kredita za osnovna sredstva.

IZNOS Duguje Potrauje

1.600.000 1.400.000 3.000.000 400.000 200.000 200.000 800.000

Glavna knjiga

Objanjenje knjienja
Promena 1. Ustupanjem bez naknade dolo je do smanjenja osnovnih sredstava u upotrebi (potrauju) i do smanjenja ispravki vrednosti osnovnih sredstava u upotrebi (duguju). Istovremeno za neotpisani deo skladita smanjeni su izvori sopstvenih poslovnih sredstava, odnosno sopstveni kapital (duguje). Promena 2. Isto kao promena 1. samo to prilikom ovog ustupanja bez naknade imamo i preuzimanje obaveza po kreditu za osnovna sredstva od strane Preduzeda Dunav. Preuzimanjem kredita dolo je do smanjenja obaveza po kreditu za osnovna sredstva (duguje).

Otpis osnovnih sredstava

Osnovna sredstva nabavna vrednost Ispravka vrednosti OS otpisana vrednost

Nabavna vrednost = otpisana vrednost + sadanja vrednost

ULAGANJA
ta s podrazumeva pod pojmom ulaganja? D li plaanje obaveza znai ulaganje? D li uplata uloga od strane vlasnika ulaganje? U ta se sve mogu ulagati slobodna sredstva?

Kako se klasifikuju ulaganja?

Kakva su to dugorona ulaganja? Kakva su to kratkorona ulaganja?

DUGORONA ULAGANJA
030 Uea u kapitalu povezanih pravnih lica
031 Uea u kapitalu drugih pravnih lica 032 Dugoroni krediti pov. pravnim licima

033 Dugoroni krediti u zemlji

034 Dugoroni krediti u inostranstvu 035 Dugorone hartije od vrednosti

036 Otkupljene sopstvene akcije

039 Ostali dugoroni plasmani

KRATKORONA ULAGANJA
230 Kratkoroni plasmani u povezana pravna lica 231 Kratkoroni krediti u zemlji 232 Kratkoroni krediti u inostranstvu 233 Deo dugoronog kredita koji dospeva do 1 god.

234 Hartije od vrednosti namenjene prodaji

235 Depo raun hartija od vrednosti kod banke 236 Menice

239 Ostali kratkoroni plasmani

KUPOVINA AKCIJA
Primer: Preduzee kupilo 1.000 obinih akcija akcionarskog drutva B nominalne vrednosti 10,00 din. po akciji za 12.000 din.
RB

Datu m

Konto D P

IZNOS

OPIS

Duguje

Potraivanje

0310 - Uea u kapitalu 0319 - Isp. vred. uea u kapitalu 2410 Tekui raun -za kupovinu 10.000 obinih akcija preduzeu B

10.000 2.000 12.000

PRODAJA AKCIJA
Ako pretpostavimo da su prodate akcije iz prethodnog primera, po ceni od 13,00 din. po akciji, knjienje sledee:
RB

Datu m

nt D P

IZNOS

OPIS

Duguje

Potrauje

2410 - Tekui raun 0319 - Ispr. vrednosti uea 0310 - Uea u kapitalu 6710 - Dobici od prodaje akcija -za prodaju 10.000 obinih akcija preduzea B

13.000
2.000 10.000 1.000

PRODAJA AKCIJE

Ako pretpostavimo da su prodate akcije iz prethodnog primera, po ceni od 11,00 din. po akciji, knjenje sledee:
RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS Duguje Potrauje

2410 - Tekui raun 0319 - Ispravka vrednosti uea 5720 - Gubici od prodaje akcija 0310 - Uea u kapitalu -za prodaju 10.000 obinih akcija preduzea B

11.000 1.000 2.000 10.000

NAPLATA POTRAIVANJA MENICOM

Primer:
Trgovako preduzee je potraivanje po osnovu prodate robe u vrednosti od 10.000 din. 15.01. naplatilo menicom iji rok dospea 3 meseca, kamata 6% godinje.
RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS Duguje Potrauje

15.01 2360 Trasirane menice . 201 - Kupci u zemlji 2368 - Kamate sadrane u menici -za naplatu potraivanja preuzimanjem menice-

10.150 10.000 150

NAPLATA ESKONT MENICE

Menica (prethodni primer) poslata na naplatu u poslovnu banku 31.01. Prema izvodu poslovne banke br. 35 od 15.02. menini iznos naplaen.
RB

Datum

nt D P

OPIS

IZNOS
Duguje Potrauje

31.01.

15.02.

2364 Menice date na naplatu 2360 - Trasirane menice -za menicu datu na napl241 Tekui raun 2368 Kamate sadrane u menici 2364 - Menice date na naplatu 6612 - Prihodi od kamata po HOV -za eskont menice-

10.150
10.150 10.100 150

10.150 100

ULAGANJA U FINANSIJSKI LIZING KAPITALNI ZAKUP

Pojam finansijskog lizinga zakupa MRS 17 Lizing Tekui (operativni) i finansijski zakup Kakve su prednosti finansijskog lizinga?

Raunovodstveni obuhvat tekueg zakupa

Ukratko specifinostima raunovodstvenog tretmana finansijskog zakupa

ULAGANJA U NEKRETNINE
MRS 40 Ulaganja u nekretnine Postoje li u vaeem Kontnom okviru konta za evidentiranje ovih ulaganja? Po emu su ona specifina? Pojednostavljeni primeri: ulaganja od strane vlasnika nekretnina ulaganja od strane zakupca nekretnina

OSNOVNA SREDSTVA
020 Zemljita (MRS 16) 021 ume (mrs 41)

022 Graevinski objekti (MRS 16)

023 Oprema (MRS 16) 024 Alat i inventar (MRS 16)

025 Viegodinji zasadi (MRS 41)

026 Osnovno stado (MRS 41) 027 Ostala osnovna sredstva 028 Osnovna sredstva u pripremi 029 Avansi za osnovna sredstva

NABAVNA VREDNOST OSNOVNIH SREDSTAVA

Nabavna vrednost (istorijski troak) kao osnovni koncept vrednovanja imovine;

ta ini nabavna vrednost (osnovnih sredstava)?

Pojam i smisao ispravke vrednosti; Imaju li sva osnovna sredstva ispravku vrednosti? Praenje nabavne i ispravke vrednosti osnovnih sredstava u knjigovodstvu (osnovni i korektivni rauni) Prikaz nabavne i ispravke vrednosti u bilansu stanja

KUPOVINA OSNOVNIH SREDSTAVA IZ VLASTITIH IZVORA

Proizvodno preduzee je kupilo mainu za proizvod- nju hladnovaljanog lima. Fakturna vrednost maine je 50.000. Trokovi dopreme 1.000, a trokovi montae 5.000. Knjiiti nabavku!
RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS Duguje Potrauje

0282 Oprema u pripremi 432 - Dobavljai u zemlji -za fakturnu vrednost maine, prema fakturi dobavlja-

50.000 50.000

0282 Oprema u pripremi 432 Dobavljai u zemlji -za prevoz maine-

1.000
1.000

NASTAVAK

RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS Duguje Potrauje

0282 Oprema u pripremi 432 - Dobavljai u zemlji -za montau maine0230 Oprema 0282 - Oprema u pripremi -za stavljanje maine u upotrebu-

5.000 5.000 56.000 56.000

KUPOVINA UPOTREBLJAVANIH OSNOVNIH SREDSTAVA

Od preduzea A d.o.o. kupljen je koriteni kamion. Nabavna vrednost kamiona je 50.000, ispravka vrednosti 20.000. U skladu sa Ugovorom o kupoprodaji kamiona, kupac je od prodavca preuzeo obavezu otplate dugoronog kredita u visini od 40.000.

RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS Duguje Potrauje

023 Oprema 0239 Ispravka vrednosti ili opreme 413 Dugoroni krediti u zemlji ili

60.000 20.000 40.000

NASTAVAK
RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS Duguje Potrauje

023 Oprema 0239 - Ispravka vrednosti opreme 413 - Dugoroni krediti u zemlji

50.000 10.000 40.000

U emu je sutinska razlika izmeu dva prikazana pristupa? Kako je utvrena nabavna vrednost kamiona? Koliko ona iznosi? Od ega bi mogao da zavisi izbor izmeu prikazanih pristupa?

IZGRADNJA GRAEVINSKIH OBJEKATA

Izgradnja graevinskih objekata od strane angaovanih izvoaa radova graevinskih firmi
Izgradnja u vlastitoj reiji

U oba sluaja finansiranje izgadnje se moe vriti iskljuivo vlastitim sredstvima ili iz kreditnih sredstava ili kombinacijom oba naina.
Krediti mogu biti namenski ili nenamenski. U emu je razlika?

IZGRADNJU VRE ANGAOVANI IZVOAI PRIMER

RB

Datu m

nt D P 0281 432 0281 432

OPIS
Graevinski objekti u izgradnji Dobavljai u zemlji -za prvu privremenu situacijuGraevinski objekti u izgradnji Dobavljai u zemlji -za drugu privremenu situacijuGraevinski objekti u izgradnji Dobavljai u zemlji -za konanu situaciju-

IZNOS

Duguje

Potrauje

28.02 . 31.03 .

100.000 100.000 200.000

200.000

30.04 .

0281 432

100.000 100.000

NASTAVAK
RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS Duguje Potrauje

15.05 022 Graevinski objekti . 0281 Graev. objekti u izgradnji -za aktiviranje gr. objekata-

400.000
400.000

NAPOMENA: Na svakoj situaciji (privremenoj a posebno konanoj) navode se: vrednost ugovorenih radova, vrednost ukupno izvedenih graevinskih radova do odreenog momenta, te vrednost izvedenih radova po konkretnoj situaciji. Naravno, po svakoj konkretnoj situaciji (koju izvoa izdaje obino krajem meseca), knjie se samo oni radovi koji dotada nisu proknjieni.

PLAANJE OBAVEZA IZVOAIMA

Direktno sa Tekui rauna:
RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS
Duguje Potrauje

432 - Dobavljai u zemlji 241 - Tekui raun -za plaanje obaveza izvoau-

400.000 400.000

Iz avansa za osnovna sredstva:

R B

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS Duguje
. 100.000 . 100.000

Potrauje

432 Dobavljai u zemlji 029 - Avansi za osnovna sredstva -za plaanje obaveza izvoau-

RAUNI 029 I 242

Specifinost rauna 029 Avansi za osnovna sredstva u kontekstu kriterijuma tekue stalno koji se, prema MRS 1 Priprema i prezentacija finansijskih izvetaja, koristi za klasifikaciju pozicija aktive bilansa stanja.

emu slui raun 2420 Novana sredstva za investice na izdvojenom raunu i koliko je realna njegova primena u trinom okruenju?

NAMENSKI KREDITI
Ako banka preduzeu odobri namenski kredit, na primer kredit iz koga e se finansirati izradnja graevinskog objekta, treba razlikovati: situaciju u kojoj je kredit doznaen na Tekui raun preduzea
od situacije u kojoj je kredit odobren ali se novac nalazi kod banke, odnosno preduzee ga postepeno koristi, pravdajui svaki povueni dio kredita konkretnom dokumentacijom iz koje se vidi da je obaveza prema izvoau zaista nastala

AKO PREDUZEE DOBILO NOVAC NA RASPOLAGANJE

RB

Datu m

nt D P

IZNOS

OPIS

Duguje

Potrauje

241Tekui raun 413 - Dugoroni krediti u zemlji ili 421 - Kratkoroni krediti u zemlji -za odobreni namenski kredit432 Dobavljai u zemlji 241 - Tekui raun -za plaanje obaveza izvoau radova-

XXX XXX XXX

XXX

XXX

AKO SE ODOBRENA KREDITNA SREDSTVA NALAZE KOD BANKE

RB

Datu m

nt D P 809 819

OPIS
Ostala vanbilansna sredstva Izvori ost. vanbilansnih sredstava -za odobreni namenski kreditDobavljai u zemlji Dugoroni krediti u zemlji ili Kratkoroni krediti u zemlji -za plaanje obaveza izvoau radova-

IZNOS Duguje Potrauje

XXX XXX

432 413 421

XXX

XXX XXX

DEONICE ILI AKCIJE

MRS 20 Raunovodstvo donacija
Kapitalni i prihodovni pristup raunovodstvu donacija.

Primer: DOO dobilo donaciju u kompjuterskoj opremi ija je vrednost 15.000 EUR.
RB

Datu m

nt D P

OPIS

IZNOS

Duguje

Potrauje

023 Oprema 409 - Ostala dugorona rezervisanja -za donaciju u opremi-

15.000 15.000

DODATNI CILJEVI IZUAVANJA

IZGRADNjA GRAEVINSKIH OBJEKATA U VLASTITOJ REIJI RAUNOVODSTVENI TRETMAN KAMATE NA NAMENSKE ILI NENAMENSKE KREDITE (MRS 23 TROKOVI POZAJMLjIVANjA) RAUNOVODSTVO ZAJEDNIKIH ULAGANjA

Amortizacija stalnih sredstava

Prof. dr Jovica Lazid

Stalna sredstva su sredstva koja se koriste dui vremenski period a najmanje godinu dana kao posrednici izmeu rada i predmeta rada u procesu reprodukcije.

Stalna sredstva celom upotrebnom supstancom uestvuju u procesu rada, a samo alikvotni dio svoje vrednosti prenose na gotove proizvode ili usluge u obliku amortizacije. Ona se, dakle, ne troe, u punom iznosu, u jednom procesu reprodukcije; njihovo troenje i reprodukovanje odvija se postepeno kroz vie sukcesivnih procesa reprodukcije.

Stalna sredstva prema Standardima moemo klasifikovati na: - stalna sredstava u obliku stvari, - stalna sredstva u obliku prava i dugoronih razgranienja

Pod amortizacijom podrazumijevamo postepeno prenoenje vrijednosti stalnih sredstava na gotove proizvode ili usluge. Gledano sa ekonomskog stanovita, amortizacija je vrijednosni izraz troenja stalnih sredstava. Amortizacijom se obezbjeuje integritet stalnih sredstava i kontinuitet reprodukcije sredstava. Zadaci amortizacije su:

 da odrazi troenje stalnih sredstava i smanjivanje njihove vrijednosti; slui kao sredstvo za odreivanje dela vrednosti stalnih sredstava koji je preao na P/U; slui kao sredstvo da se osigura mogudnost obnavljanja, odnosno zamjene dotrajalih stalnih sredstava.

 OSNOVICA

Obino amortizacija predstavlja kalkulativni, procenjeni iznos troenja stalnih sredstava.

OSNOVICA za obraun amortizacije moe biti: - nabavna vrednost stalnih sredstava, - revalorizovana vrednost stalnih sredstava, - reprodukciona vrednost stalnih sredstava.

Potrebno je poznavati i stopu amortizacije. Stalna sredstva u toku svog veka koridenja prenela su cijelu vrijednost, tj. 100% svoju vrednost na proizvode. Prenoenje vrednosti stalnih sredstava raunski se izraava kao stopa amortizacije, a to je procenat istroenosti stalnog sredstva. Ona se izraunava na bazi veka trajanja stalnog sredstva i obratno, ako znamo stopu, moe se izraunati vek trajanja sredstav.

PRIMER: Vek trajanja stalnog sredstva je 6 godina. Izraunati stopu amortizacije?

Stopa amortizacije (% a) = 100 / Vek trajanja (n)

%a = 100/6 = 16, 67% Vek trajanja (n) = 100 / % a Ako je stopa amortizacije 16,67%, onda vek trajanja stalnog sredstva je: Vek trajanja (n) = 100 / % a = 100 / 16,67 = 5,99 6,00 godina

Kada se stalna sredstva

upotrebljavaju u dve smene, onda se stopa amortizacije povedava za 25%, a ako rade u tri smne, onda se stopa povedava za 50%. U teoriji i praksi postoje sljededi sistemi obrauna amortizacije stalnih sredstava, i to: 1. vremenski sistem, 2. funkcionalni sistem, 3. kombinovani sistem.

Vremenski sistem amortizacije ...kao bazu za obraun amortizacije uzima vreme, tj. vek trajanja stalnih sredstava. Kod ovog sistema razlikujemo sledede metode obrauna: a) metod ravnomerne ili konstantne amortizacije, b) metod progresivne amortizacije, c) metod degresivne amortizacije.

a)

metod ravnomerne ili konstantne amortizacije

Sutina ove metode je da je amortizacija ravnomerno rasporeena u konstantne veliine, uz jednake stope amortizacije na period trajnja stalnog sredstva. PREDNOSTI ove metode ogledaju se u jednostavnom izraunavanju amortizacionih iznosa koji su linearni u celom amortizacionom periodu, kao i mogudnost planiranja i jednostvanog voenja evidencije. NEDOSTACI ove metode su njena linearnost, obzirom da se stalna sredstva ne troe linearno, jer njihova sposobnost i funkcionalnost nije uvek ista.

b) metod progresivne amortizacije ...podrazumeva da iznos amortizacije u periodu koridenja stalnog sredstava progresivno raste. Preduzede, obino, donosi odluku da obraunava stalna sredstva po ovoj metodi kada je tek formirano ili tek nabavljeno novo stalno sredstvo. Naime, poto su sredstva nova, radnici nisu dovoljno upudeni u nain koridenja tih sredstava, sredstva se ne koriste punim kapacitetom iz nedovoljne razraenosti ili neusklaenosti postojedih kapaciteta ili sredstva se nedovoljno koriste jer preduzede nije dovoljno osvojilo trite, pa ih u tom periodu treba manje amortizovati.

Kod ove metode razlikujemo obraun amortizacije: pomodu razliite stope na istu osnovu obraun amortizacije metodom delova

c) metod degresivne amortizacije Prema ovoj metodi obrauna amortizacije, u prvim godinama koridenja stalnog sredstva amortizacija je najveda, a svake naredne godine, njen iznos se smanjuje, tj. ima degresiju. Razlozi za ovakvo kretanje amortizacije su suprotni progresivnom kretanju amortizacije. Pristalice ove metode smatraju da su u poetku veka koridenja stalna sredstva najsposobnija, da daju najvede efekte, pa u tom periodu treba da se najvie i amortizuju. Kasnije, maine su esto na opravci i ne rade, pa treba smanjivati amortizaciju u tim periodima.

Kod ove metode, stope amortizacije opadaju i ne smeju biti manje od propisanih stopa u Nomenklaturi sredstava za amortizaciju. Smanjivanjem stopa amortizacije, ali u toku veka trajanja stalno sredstvo se amortizuje u celini.

2. Funkcionalni sistem amortizacije

...za osnovu uzima uinak (obavljeni zadatak ili izvrenu funkciju koju je ostvarilo stalno sredstvo. Primenom funkcionalnog sistema obraunata amortizacija se pribliava stvarno prenetoj vrednosti stalnog sredstva na nove proizvode, a to doprinosi i realnom utvrivanju dobiti u preduzedu. Otpisivanje se vri srazmerno upotrebi sredstva. Ovaj sistem se primenjuje za stalna sredstva kod koj je mogude utvrditi zavisnost izmeu troenja i intenziteta upotrebe, np kamioni, lokomotive, avionski motori, rudarski radovi, patenti, licence ...

3. Kombinovani sistem amortizacije

...je takav sistem kod koga se pri obraunu kombinuju metode vremenske i funkcionalne amortizacije. Cilj primene ovog sistema je da se to realnije obrauna amortizacija stalnih sredstava.

AMORTIZACIJA
TA SE OZNAAVA POJMOM AMORTIZACIJA?

KOJA SREDSTVA SE AMORTIZUJU?

ZBOG EGA SE VRI AMORTIZACIJA? KOJA SREDSTVA S N AMORTIZUJU? KAKO SE KNJIE OBRAUNATI TROKOVI AMORTIZACIJE? TA PREDSTAVLJA AMORTIZACIONU OSNOVICU? TA JE TO REZIDUALNA VREDNOST? TA JE TO EKONOMSKI VEK A TA KORISNI VEK NEKOG SREDSTVA?

METODE AMORTIZACIJE
1. METODA VREMENSKOG OTPISA
LINEARNI PRAVOLINIJSKI OTPIS DEGRESIVNI OTPIS

ARITMETIKO DEGRESIVNI OTPIS (DIGITALNI OTPIS; SUMA BROJA GODINA)

GEOMETRIJSKO DEGRESIVNI OTPIS (ISTA OSNOVICA A OPADAJUA STOPA) METODA OPADAJUEG SALDA 2. METODA FUNKCIONALNOG OTPISA

PRAVOLINIJSKI OTPIS
Nabavna vrednost kamiona je 50.000 . procenjeni korisni vek je 5 godina. procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 . Obraun amortizacije pravolinijskom metodom izgleda kao u tabeli:

Godina

NV

IV

SV

1
2 3 4

50.000
50.000 50.000 50.000

9.000
9.000 9.000 9.000

41.000
32.000 23.000 14.000

20%
20% 20% 20%

50.000

9.000

5.000

20%

Godinji iznos amortizacije = = (50.000 5.000) / 5 = 9.000

FUNKCIONALNI OTPIS
Nabavna vrednost kamiona je 50.000 . procenjeno je da moe prei ukupno 50.000 . procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 . Pretpostavljeni obraun amortizacije funkcionalnom metodom izgleda kao u tabeli:

Kilometri

NV 50.000

IV 4.500

SV

5.000

45.500 10%

10.000
3.000 6.000

50.000
50.000 50.000

9.000
2.700 5.400

36.500 20%
33.800 6% 28.400 12%

IZNOS amortizacije po jednom kilometru = = (45.000 : 50.000) = 0,90 /

DIGITALNI OTPIS
Nabavna vrednost kamiona je 50.000 . Procenjeni korisni vek je 5 godina. Procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 . Obraun amortizacije metodom digitalnog otpisa izgleda kao u tabeli:

Godina 1 2 3 4 5

NV 50.000 50.000 50.000 50.000 50.000

IV 15.000 12.000 9.000 6.000 3.000

SV 35.000 23.000 14.000 8.000 5.000

% 33,33 26,67 20,00 13,33 6,67

Iznos degresije =

= 2 x (45.000 / 5 (5 +1)) = 3.000

DIGITALNI OTPIS
Nabavna vrednost kamiona je 50.000 . Procenjeni korisni vek je 5 godina. Procenjena rezidualna vrednost iznosi 5.000 . Obraun amortizacije metodom digitalnog otpisa izgleda kao u tabeli:

Godina 1 2 3 4 5

NV 50.000 50.000 50.000 50.000 50.000

Koeficijent 5/15 4/15 3/15 2/15 1/15

IV 15.000 12.000 9.000 6.000 3.000

SV 35.000 23.000 14.000 8.000 5.000

Iznos degresije = = 45.000 / 15 = 3.000

ISTA OSNOVICA A OPADAJUA STOPA

U prethodnom primeru, ako se eli da stopa amortizacije iz godine u godinu pada, npr. z p 5%, padaju stopa se moe izraunati na sledei nain:

1. godina = x + 20% 2. godina = x + 15% 3. godina = x + 10%

Stopa = 30% Stopa = 25% Stopa = 20%

4. godina = x + 5%
5. godina = x + 0% 5x + 50% = 100% x = 10%

Stopa = 15%
Stopa = 10%

OBRAUN AMORTIZACIJE
Godina 1 2 3 4 5 NV 50.000 50.000 50.000 50.000 50.000 % 30% 25% 20% 15% 10% IV 13.500 11.250 9.000 6.750 4.500 SV 36.500 25.250 16.250 9.500 5.000

!!! Stope se i u ovom sluaju primenjuju na amortizacionu osnovicu koja se dobije kad se od nabavne oduzme rezidualna vrednost (45.000).

Prema voj metodi tpisa, ista stopa se primenjuje na saldo, tj. sadanju knjigovodstvenu vrednost sredstava (koja se, prirodno, smanjuje iz godine u godinu).Obino se uzima dvostruka linearna stopa:
(100% / procenjeni korisni vek x 2). U posmatranom primeru, stopa iznosi 40%

METODA OPADAJUEG SALDA

(100 / 5 x 2)
U zadnjoj godini otpisa iznos amortizacije ini vrednost koju jo treba oduzeti da bi se sadanja vrednost svela na rezidualnu. Rezidualna vrednost, neto iznos koji neko preduzee oekuje da dobije za neko sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja nakon odbitka trokova koji se oekuju pri otuenju sredstva.

OBRAUN MORTIZACIJE
Godina 1 2 NV 50.000 50.000 % 40% 40% IV 20.000 12.000 SV 30.000 18.000

3
4 5

50.000
50.000

40%
40%

7.200
4.320 1.480

10.800
6.480 5.000

50.000 23%

!!! U PRVOJ GODINI, DVOSTRUKA LINEARNA STOPA JE PRIMENJENA NA NABAVNU VREDNOST, TO NIJE BIO SLUAJ KOD PRETHODNO PRIKAZANIH METODA.

KNJIENJE AMORTIZACIJE
Knjienje obraunatog troka amortizacije osnovnih sredstava stalnih materijalnih sredstava (grupe konta

02) vri se stavom:

D 540 Trokovi amortizacije

P 0239 IV opreme
P 0229 IV graevinskih objekata P 0249 IV alata i inventara

P 0259 IV viegodinjih zasada

P 0269 IV Osnovnog stada zavisno od toga o kom osnovnom sredstvu se radi.

AMORTIZACIJA NEMATERIJALNIH SREDSTAVA

Nematerijalna sredstva (grupa konta 01) obuhvata konta se odnose na sredstva imaju ogranieni vek upotrebe zbog ega se, takoe, amortizuju.
Za obraun amortizacije obino pravolinijskog linearnog otpisa. se koristi metoda

Trokovima amortizacije nematerijalnih sredstava zaduuje se konto 540 a odobravaju adekvatna konta ispravke (0119, 0139, itd.) ta je gudvil (goodwill) i da li ga treba amortizovati (MRS 38)?

TROKOVI ISCRPLJIVANJA
Trokovi iscrpljivanja se pojmovno veu za amortizaciju prirodnih bogastava.
Primer: amortizacija rudnika obraun trokova iscrpljivanja vri se na osnovu procenjene koliine rude. AM / kg = NV rudnika / koliina Godinja amortizacija = / kg x eksploatisana koliina rude D 540 Trokovi amortizacij P 0139 Ispravka vrednosti koncesija

TREBA UOITI NA KOM KONTU (RAUNU) KNJIENA NABAVNA VREDNOST RUDNIKA !!!

JE

PORESKI TRETMAN TROKOVA AMORTIZACIJE

Poreskim propisima (Zakono porezu na dobit) se, pored ostalog, definie poreski tretman trokova amortizacije.
Prema Zakonu iz 1992. u poreskom bilansu se priznavala amortizacija do iznosa obraunatog na osnovu propisanih stopa amortizacije. Prema Zakonu iz 2001. god. trokovi amortizacije se priznaju u iznosima obraunatim u skladu sa raunovodstvenim propisima. ta to znai u kontekstu razliitih mogunosti vezanih za izbor metode amortizacije? Kako se problem u vezi sa poreskim tretmanom trokova amortizacije reava u okviru MRS 12 Porez na dobit?

PRIKAZ NA KONTIMA
0230 Oprema PS) 100.000 0239 IV opreme 1) 10.000 2) 10.000 3) 10.000

540 Trokovi amortizacije 1) 10.000

2) 10.000
3) 10.000

Pitanja:
1. Kupovina akcija nekog preduzeda sa ciljem dugotrajnog uticaja na njegovo poslovanja bilansira se kao pozicija_________________. 2. Zgrada, oprema i zemljite se bilansiraju kao_______________. 3.Faktori koji utiu na smanjenje vrednosti osnovnih sredstava su: _____________________________ _____________________________ _____________________________

4. Zbir fakturne vrednosti i zavisnih trokova nabavke osnovnog sredstva ine njegovu______________vrednost. 5.Smanjenje vrednosti osnovnog sredstva obuhvata se, indirektno, preko rauna_______________________________. 6. Razlika izmeu nabavne i otpisane (amortizovane) vrednosti osnovnog sredstva (IVOS) predstavlja ________________ vrednost o.s. 7. Trokovi prevoza, montae, carina itd. Se nazivaju___________________. 8.Isplate unapred, pre poetka radova (ili isporuenih proizvoda i izvrenih usluga) usluga se nazivaju______________. 9.Fakture koje podnosi izvoa radova naruiocu i koje predstavljaju obraun radova na nezavrenom graevinskom objektu do odreenog trenutka se nazivaju _______________________. 10. Od osnovnih sredstava, jedino koje protokom vremenom ne gubi svoju vrednost i koje se ne otpisuje je__________________.
Odgovori: 1. ueda; 2. osnovna sredstva; 3. proticanje vremena, upotreba i tehnoloki napredak; 4. nabavnu; 5. Ispravka vrednosti osnovnog sredstva; 6. sadanju; 7. zavisni trokovi nabavke; 8. avansi 9. privremene situacije (obrauni). 10. zemljite.

 Pitanja na kraju svakog predavanja