INDUSTRIJSKI MOTORI MEHANIKE (FIZIKE) OSOBINE I KARAKTERISTIKE OKRUENJA

USLOVI OKRUENJA
Dve glavne kategorije uslova okruenja:
oni koji zavise od geografskih uslova (temperatura, nadmorska visina i vremenske prilike (npr. grmljavina ) one koje je stvorio ovek (efekti sistema elektrinog napajanja ukljuujui greke u sistemu, skokove i padovi napona i efekti promene snage )

Temperatura
Jedan od kljunih faktora koji odreuje kvalitet elektrinog motora je i porast temperature pri punom optereenju. Dopustivi temperaturni porast za razliite klase izolacionog materjala odreeni su standardima. I NEMA i IEC kao osnovnu temperaturu ambijenta uzimaju 40C. ivotni vek motora jednak je duini ivotnog veka izolacije namotaja (zanemarujui troenje leajeva etkica, podloki ili komutatora koji se mogu zameniti relativno jeftino). Svaki rad maine utie na poveanje temperature i zato se stanju izolacionog materjala mora posvetiti posebna panja. Ako je motor instaliran u okruenju ija je temperatura iznad procenjene temperature tog motora, dozvoljeni porast temperature se mora smanjiti kako bi se njena maksimalna apsolutna vrednost odrala na nivou koji je predvien dizajnom motora. Ovo je kljuna stvar o kojoj razmiljaju svi korisnici, tako da se o visokim temperaturama ambijenta mora razgovarati sa dobavljaem u cilju obezbeenja dugovenosti motora.

 Porat temperature motora je rezultat gubitka izazvanih konverzacijom energije (iz elektrine u mehaniku), to se moe izraziti sledeom jednainom: Pgubitaka = Pelektrino - Pmehaniko U praksi, ovo nisu gubici motora ve njegove efikasnost stepen korisnog dejstva () koji se rauna kao: = (Pmehaniko x 100) / Pelektrino Rezultujui gubici energije ostaju u motoru a vei deo se rasipa u okolnu atmosferu preko ventilacije, to zavisi od toplotnog kapaciteta motora i porasta temperature. Pri konstantnom optereenju stabilno stanje se postie kada je koliina toplote nastala usled gubitka maine jednaka toploti koja se otputa. Pri konstantnom radu ovakvo ravnoteno stanje se kod industrijskih motora najee dostie posle 3 do 5 sati.

 Rezultujui temperaturni porast namotaja i drugih delova motora predstavlja razliku izmeu temperature odreenog dela motora i temperature rashladnog medijuma (hladnjaka, ambijenta). Ona se moe odrediti iz poveanja otpornosti namotaja: = [(RW - RK) / RK] x (235 + tcold - tcoolant) Gde je: porast temperature namotaja (C), tcold je temperatura hladnog namotaja (C), tcoolant je temperatura hladnjaka (C), RW je otpornost namotaja motora pri radnoj temperaturi () i RK je otpornost hladnog namotaja motora (). Empirijski je utvreno da se ivotni vek izolatora namotaja smanjuje za oko 50% na svakih 10C. Treba zapaziti da temperatura kuita ne predstavlja kriterijum niti kvaliteta motora niti porasta temperature namotaja. Izuzetno hladan motor moe imati vee gubitke i vee temperature namotaja nego ekstremno vru motor.

Nadmorska visina
S obzirom na injenicu da se gustina vazduha smanjuje sa poveanjem nadmorske visine, neophodno je dopustiti odreeno smanjenje rashladnog kapaciteta vazduha kada motori rade na nadmorskim visinama koje su vee od predvienih. Motori su u normalnim okolnostima predvieni da rade na maksimalnim nadmorskim visinama od 1000 metara. Neki proizvoai su predvideli rad njihovih maina nesmanjenom snagom u odreenim kombinacijama temperature sredine i nadmorske visine, npr 40C/1000m ili 30C/2000m ili 20C/3000m. Trebalo bi zapamtiti i to da iako je spoljna temperatura na veim nadmorskim visinama obino niska, motori e verovatno biti instalirani unutar neke prostorije gde je temperatura prostorije vea. IEC preporuuje da se doputeni porast temperature na nadmorskim visinama veim od 1000m smanjuje za po 1% na svakih 100m. Nadmorska visina na kojoj motor treba da radi je veoma vana i treba je specifirati prilikom kupovine motora.

Sistem snabdevanja energijom

Namotaji svake elektrine maine moraju biti namenjeni da rade na izvoru na koji e biti vezani. Nadalje, neophodno je koordinirati zatitu motora i njegovih kablova unutar sistema. Ogranienje koje se esto postavlja svakom korisniku sistema napajanja je maksimalna struja, odnosno kVA koji se mogu povui prilikom pokretanja. Ovo ogranienje moe navesti korisnika da razmotri alternative direktnom on-line pokretanju (DOL) kao to je, u nameri da se povea fleksibilnost, zvezda - trougao startovanje, elektronski mekani start ili invertor promenljive frekvencije. Pri razmatranju ogranienja u napajanju prilikom startovanja vano je i uzeti u obzir impendansu napajanja kako bi se osiguralo dovoljno napajanje na prikljucima maine u clju omoguavanja prevazilaenje koeficijenta optereenja.

Varijacija napona sistema

U standardu IEC 60034-1 stoji da motori moraju biti u stanju da ostvaruju predvieni izlaz pri naponima napajanja koji su izmeu 95% i 105% svoje nominalne vrednosti. NEMA MG1 opisuje sluajeve kada napojanje varira izmeu 90% i 110% svoje nominalne vrednosti. Kae se da rad u ovakvim uslovima na due vreme moe ubrzati propadanje izolacije motora.

Neravnotea napona napajanja

Neravnotea napona u procentima se moe izraziti kao:

procenat naponske neravnotee =

max. odstupanje napona od proseka x 100 prosean napon

Na primer, pri napajanjima od 400V, 408V i 392V, prosek je 400V, maksimalno odstupanje od proseka je 8V a procenat neravnotee iznosi [100x(8/400)]=2%.

Naponska neravnotea moe dovesti do ozbiljnog pregrevanja AC motora. Vano je, na svim izvorima gde naponska neravnotea moe predstavljati problem, obezbediti zatitne ureaje koji e iskljuiti motor ako neravnotea pree 3%. Opadajua kriva koju daje NEMA u MG1 trebala bi biti primenjena na motore koji rade na nebalansiranom naponu. Ovaj standard takoe preporuuje da motori ne bi smeli da rade na izvorima ija je naponska neravnotea vea od 5%. Opadajua kriva data je na slici.

MOTORI SPECIJALNE NAMENE

Motor-reduktori (geared motors)
Standardni industrijski motori su esto nepodesni za rad pri niskim brzinama. Za ovakve primene pogodni su motori-reduktori. Oni se sastoje od motora visoke brzine i zupastog reduktora sklopljenih u jedinstvenu celinu. Ojaani zupci toka zupanika trpe velika naprezanja i osiguravaju dug ivotni vek sklopa. Motor-reduktori imaju iroku primenu kod pojedinih maina kao to su dizalice, liftovi, konstukcione maine, poljoprivredne maine itd, kao i maine u industrijskim pogonima.

Konice koioni motori

Mehanike konice se esto koriste u spoju sa motorima umesto, ili zajedno sa, strujnim kolima za prekid. Ovi sklopovi se sastoje od motora i konice sklopljenih u celinu. Bitno je primetiti da se konica moe koristiti da zaustavi motor i njegovo optereenje ili samo da ga primiri. Konica koja primiruje motor e biti brzo unitena ako se koristi za zaustavljanje motora pri optereenju. Da bi se nainio pravi izbor konice neophodne su sledee informacije u vezi sa njenom primenom:
vrsta optereenja i vrsta rada motorske jedinice uestalost koenja po satu ukupna inercija (motora, konice, zupanika i optereenja) koja se odnosi na brzinu motora moment optereenja kao funkcija brzine da li optereenje ima koei ili ubrzavajui efekat vreme koenja i moment koenja

Konice se mogu dizajnirati da budu bezbedne u sluaju otkaza u sluaju prekida napajanja koenje se automatski aktivira.

Momentni motori
Momentni motori su razvijeni iz osnovnih trofaznih asinhronih kaveznih motora. Oni nisu projektovani radi tane vrednosti izlaza (brzine) ve zbog maksimalnog momenta, koji su u stanju da ostvare u mirnom stanju i/ili niskim brzinama(kada se snabdevaju iz izvora sa fiksnom frekvencijom). Njihova kriva obrta i brzine data je na slici.

MOTORI ZA RIZINE SREDINE

Proizvodni procesi u mnogim industrijskim sektorima po prirodi svog okruenja mogu se opisati kao rizini, gde se eksplozivne meavine gasvazduh mogu javiti u opasnim koncetracijama. U odnosu na rizik od eksplozije odluka o izboru otvorene ili zatvorene radne lokacije prema odgovarajuim propisima i specifikacijama lei u celosti na korisniku, ili u sluaju sumnje na kompetentnoj inspekcijskoj slubi. Treba shvatiti da je stepen rizika promenljiv i da je to dovelo do nastanka koncepta klasifikacije radnih oblasti i razvoja tehnika dizajna koje osiguravaju bezbedan rad elektrinih ureaja u odreenim rizinim zonama. U Evropi postoje usklaeni standardi koje proizvodi CENELEC (Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici). U Severnoj Americi predvodnici su Underwriters Laboratories (UL) i CSA; meutim nomenklatura je razliita od Evrope.

CENELEC
Sedam metoda zatite koje je objavio CENELEC su:
EN 50 014 general EN 50 015 (Ex)o EN 50 016 (Ex)p EN 50 017 (Ex)q EN 50 018 (Ex)d EN 50 019 (Ex)e EN 50 014 (Ex)i

Iako je unutar standarda dat opsean vodi za opremu za zatitu od eksplozije, informacije koje je potrebno razmotriti svrstavaju se u 4 kategorije.

Tip zatite aparatura u odnosu na zonsku klasifikaciju rizinih oblasti

Potrebni stepen zatite zavisi od prisutnosti zapaljivih zagaivaa, gasova ili isparenja i dozvoljene duine trajanja njihovog prisustva u atmosferi, to je definisano tabelom
Zona1 Zona2 Zona3 zona u kojoj je eksplozivna smea gas-vazduh stalno prisutna, ili je prisutna u dugom vremenskom periodu zona u kojoj se eksplozivna smea gas-vazduh moe pojaviti pri normalnom radu zona u kojoj eksplozivna smea gas-vazduh nije verovatna pri normalnom radu, i ako se i pojavi bie prisutna veoma kratko

Klasifikacije u odnosu na temperaturu aparature u odnosu na temperaturu zapaljivosti posmatranih gasova i isparenja
Elektrina aparatura se mora izabrati tako da se osigura da njena maksimalna povrinska temperatura bude nia od temperature zapaljivosti odreenog gasa. EN 50034 daje temperaturnu klasifikaciju opreme koja se moe videti u tabeli
T1 T2 T3 T4 T5 T6 Maksimalna mogua temperatura ( C ) 450 300 200 135 100 85

 Ova klasifikacija se treba posmatrati zajedno sa temperaturama zapaljivosti datim u tabeli

Primer jedinjenja Aceton Butan Vodoniksulfid Dietil etar Ugljenik disulfid Temperature paljenja(C) 535 365 270 170 100 Odgovarajua oprema s obzirom na temperaturnu klasifikaciju T1 T2 T3 T4 T5 T6 T2 T3 T4 T5 T6 T3 T4 T4 T5 T5 T5 T6 T6 T6

Podgrupe aparatura (ako su primenljive) u odnosu na relevantne karakteristike prisutnih gasova i isparenja
Elektrina aparatura zatiena od eksplozije deli se u dve glavne grupe:
grupa I grupa II za primenu u rudarstvu za nerudarsku primenu

Za neke tipove zatite neophodno je drugu grupu izdeliti na podgrupe u skladu sa osobinama gasova, isparenja ili tenosti, poto aparatura proverena i testirana, za recimo smeu pentana i vazduha nee biti bezbedna za mnogo laku smeu vodonika i vazduha. To dovodi do podele na podgrupe koje se oznaavaju npr IIA,IIB i IIC.

Pogodnost korienja aparature u preporuenom okruenju

Eksplozivno zatienu aparaturu pogodnu za odreenu zonu lako je identifikovati pomou tabele.
Zona 0 1 2 Tip zatite (Ex)ia (Ex)s posabno potvrena neki od gore pomenutih (Ex)d; (Ex)ib; (Ex)p; (Ex)e; (Ex)s; neki od gore pomenutih (Ex)N; ili (Ex)n; (Ex)o; (Ex)q;

(Ex)o natopljeni uljem

Sva aparatura ili deo aparature potopljen je u ulje kako bi se spreila zapaljivost

(Ex)p pod pritiskom

Poto je nepraktino proizvoditi velike motore otporne na eksploziju, esto se za primenu u zoni 1 koriste motori pod pritiskom. Ovi motori su proizvedeni pod normalnim industrijskim standardima, izuzev to se posebna panja obraa na esto zatvaranje svih pominih poklopaca i poklopaca osovine. Motori moraju biti potpuno zatvoreni. Hlaenje se mora vriti direktnim razmenjivanjem toplote vazduh vazduh ili vazduh voda. Pre pokretanja motora on se mora oistiti sa najmanje pet puta veom zapreminom istog vazduha nego to je njegova zapremina kako bi se uklonili svi zapaljivi prisutni gasovi.

(Ex)q sa prakastim punjenjem

Ovaj vid zatite je nespecifian kod rotacionih maina.

(Ex)d otpornim na eksploziju

Svi delovi motora kod kojih mogu nastati varnice smeteni su u vatrostalno kuite. Poklopci, otvori za kablove, zaptivci itd napravljeni su sa ogranienim zazorima i velikim razmacima izmeu zazora kako bi se spreilo zapaljenje eksplozivne atmosfere. Tokom rada eksplozivne smee retko prodiru u unutranjost kuita. U sluaju nastanka interne eksplozije, spreeno je njeno irenje na spoljnu atmosferu.

 (Ex)e poboljana bezbednost

Ovaj izraz se koristi za motore bez komutatora ili kliznih prstenova, koji tokom normalnog rada ne stvaraju varnice. Ovaj tip motora se moe koristiti uz neke u oblastima zone1, i oblastima zone2. Zahteva se da se povrinske temperature u svim moguim sluajevima i rada i otkaza odre ispod temperature zapaljivosti specifinog gasa. Da bi se izbegla opasnost nastanka paljenja u sluaju otkaza, za zatitu motora od pregrevanja se mogu koristiti razni zatitni ureaji kao to su krune konice sa odgovarajuim temperaturnim karakteristikama. Najgori mogui sluaj koji moe nastati bez trajnog oteenja motora je stanje zaustavljanja (kritine brzine). Veina motora je kritina po pitanju rotora, temperatura rotora se poveava mnogo bre nego temperatura statora pri zaustavljanju. Povrinska temperatura provodnika rotora je kritini i ograniavajui faktor ovog tipa motora. Karakteristika te (Ex)e motora je vana i mora biti navedena na ploici sa nazivom motora. Ona se definie kao vreme koje je potrebno da se namotaj, provodei najveu realno moguu struju, zagreje od temperature koju ima u radnim uslovima do svoje granine temperature. To vreme ne sme biti krae od 5 sekundi.

 (Ex)s specijalna zatita

Ovaj koncept zatite dozvoljava testiranje opreme koja nije u skladu sa specifinim zakonima uspostavljenih vidova zatite.

(Ex)N i (Ex)n
Aparatura koja u oznaci nosi veliko slovo-N koristi se u Velikoj Britaniji, dok se ona sa malim slovom-n, sa slinim konceptom, predlae po Evropskom standardu. Ne varniei motori, pogodni za korienje u oblastima zone2, koriste se u Velikoj Britaniji po BS 5000:Deo 16. Nijedan deo motora tokom normalnog rada ne sme premaiti temperaturu od 200C, ali sme prilikom startovanja.

KRAJ