INTERNACIONALNI UNIVERZITET NOVI PAZAR DEPARTMAN NIS PRAVNI FAKULTET SMER KRIMINALISTIKA

TEMA: KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA

SEMINARSKI RAD

KANDIDAT: Sandra Nesic Br.indeksa:2-1782

MENTOR: Prof. Dr.Miodrag Jovic

NIS,2012.

SADRAJ
UVOD.............................................................................................................3 1.Pojam profesionalnog kriminaliteta..........................................................3 KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA.......................................4 2.1.Pojam kriminaliteta belog okovratnika..................................................4 2.2.Obeleja kriminaliteta belog okovratnika.6 2.3.Beli okovratnici.....................................................................................7 KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U SRBIJI...................8 BORBA PROTIV KRIMINALITETA BELOG OKOVRATNIKA U SRBIJI..........................................................................................................9 LITERATURA............................................................................................10

UVOD

1.1. Pojam profesionalnog kriminaliteta

Profesionalni kriminalitet se sastoji u vrenju razliitih vrsta krivinih dela, najee imovinskih u vidu stalnog zanimanja, koje slui kao izvor stalne ili povremene, osnovne ili uzgredne zarade, prihoda. Profesionalno mogu da se vre kradje, prevare, falsifikati, da se organizuje prostitucija, trguje opojnim drogama i slino. Krivina dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vre se brzo, veto i spretno uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja, zbog ega je teko otkriti profesionalnog kriminalca. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novanih dobiti i mogu da se specijalizuju za vrenje samo odredjenih krivinih dela. Kod profesionalnih kriminalca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponaaju bez oseaja grie savesti. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih slubi, iz priznatih zanimanj. Najee, ranije u mladosti oni nisu bili delikventi i nemaju postepenu kriminalnu karijeru. Odlikuje ih visoka profesionalnost, usavrenost metoda, dinaminost i prolagodjavanje. Prema Reklesu postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije: 1.sitni prestupnici, koji vre krivina dela bez primene nasilja. To su deparoi, koje karakterie vetina i prisebnost prilikom vrenja krivinih dela. 2.profesionalci, varalice, koji krivina dela vre putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalakih tehnika. 3.teki kriminalci, odlikuje ih primena nasilja, koriste oruje kada nemaju drugog naina da ostvare kriminalne akcije. Profesionalni kriminalitet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet belog okovratnika i kao organizovani kriminalitet.1

KriminologijaM. Milutinovi

KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA

2.1. Pojam kriminaliteta belog okovratnika
Kao poseban oblik profesionalnog kriminaliteta, kriminalitet belog okovratnika prvi je definisao i opisao ameriki kriminolog Edvin Saderland. Saderland je definisao ovaj oblik kriminaliteta kao zloine izvrene od lica sa visokim, prestinim i drutvenim statusom u okviru zanimanja koje obavljaju, a kriminalca odredio kao svako lice sa visokim socio-ekonomskim statusom koje kri zakone kojima se uredjuje njihova profesionalna aktivnost. Iz ove definicije se zakljuuje da su izvrioci kriminaliteta belog okovratnika poslovni ljudi, inovnici i lica koja imaju poseban drutveni status, vlast uticaj i mo. Ova vrsta kriminaliteta definie se ire kao kriminalitet koji se vri zloubotrebom legalnog zanimanja. Pri tome se pravi razlika kriminaliteta u vezi sa zanimanjem i organizacionog kriminaliteta. Kriminalac belog okovratnika obuhvata prevare u oblasti poslovnih operacija, na berzama, sumnjive transakcije, nametenu ilegalnu trgovinu, transakcije valutom i menicama, lanim raunima, prevarama u osiguranju, malverzacije u vezi sa utajom poraza, direktne i indirektne oblike korupcije i slino. Ovaj oblik kriminaliteta je posebno drutveno opasan zbog toga to se neotkrivanjem i nekanjavanjem izvrilaca vredja drutveni moral. Takodje ovaj oblik kriminaliteta stvara jeu drutvenu dezorganizaciju. Izvrioci ovog oblika profesionalnog kriminaliteta nisu asocijalne osobe, koje se kao kod klasinih kriminaliteta slue nasiljem. To su ugledni lanovi drutva. Zapaeni su u svim institucijama lokalnih samouprava, oblasti prava i medicine.2 Saderlandu se, na neki nain, pridruuje i Lari Sigel3 koji organizovani kriminalitet i kriminalitet belog okovratnika svrstava u u istu grupu, pri emu, jedinu razliku vidi u tome to se kod kriminaliteta "belog okovratnika" radi o protivpravnoj delatnosti pojedinaca i institucija koji su u posao uli da bi profit sticali legitimnim poslovanjem, dok organizovani kriminalitet podrazumeva nelegalne aktivnosti subjekata iji je cilj od poetka bio dobit pribavljena na neligitiman nain. Zajednika taka im je, uz ostalo, nastojanje da narue principe slobodnog trinog poslovanja. Slino razmilja i Mark Haler. Obe ove vrste kriminaliteta podvodi pod kategoriju "ilegalne poslovne delatnosti" kao zajedniki naziv za prodaju nedozvoljenih dobara i usluga muterijama koje znaju da su ta dobra i usluge ilegalni. Block, pak, istie da savremeni "organizovani kriminalci" esto vre dela koja spadaju i u kriminalitet "belog okovratnika", dok "kriminalci sa belom kragnom" esto deluju kao reketai.4 U pogledu odredjenja medjunarodnih krivinih dela INTERPOL, u dela kriminala belog okovratnika svrstava sledea dela: 1.prevare
2 3

Kriminologija, S. Konstantinovi Vili, M. Kosti, V. Nikoli Ristanovi Organizovani kriminalitet, Dj. Ignjatovi 4 Organizovani kriminalitet, Dj. Ignjatovi

2.dela kompijuterskog kriminaliteta 3.pranje novca.5 Kriminalitet belog okovratnika opisuje se obino kao karijera veoma talentovanog oveka, ona ima svoj poseban sjaj, zbog ega se oni smatraju prvorazrednim zloincima u svetu kriminala (kriminalcima sa stilom), koje karakterie visoka profesionalnost, usavrenost metoda, dinaminost, prilagoavanje. Superiornost ovih kriminalaca proizlazi iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje i kanjavanje. itav niz mentalnih i fizikih osobina i kvaliteta neophodan je da bi se uspeno i profesionalno obavila neka kriminalna aktivnost. Nevolja poinje onda kada se tim (nadprosenim) kvalitetima da afirmativni etiki kontekst, ime se tim ljudima otvara mogunost da eventualno dosegnu i do pozicije drutvenog heroja. Ovaj oblik kriminala se teko otkriva i karakterie ga visoka tamna brojka.6

5
6

Konvencija i dopunski protokoliutvrdjeni u Palermu od 12. do 15. decembra 2000. Srbija i (anti)heroji, O. Pavievi

2.2. Obeleja kriminaliteta belog okovratnika

Osnovna obeleja kriminala belog okovratnika jesu sledea: 1.vre ga lica sa prestinim drutvenim statusom u okviru zanimanja koja obavljaju, a kriminalac sa belim okovratnikom je svako lice sa visokim socioekonomskim statusom koje kri zakone kojima se odreuje njihova profesionalna aktivnost; 2.pojavljuje se u delatnostima vezanim za bankarsko osiguranje, trgovinu, eleznicu, dravne institucije, inspekcijske ili poreske slube, policijske i carinske slube, medicinu; obuhvata prevare u poslovnim operacijama, berzama, sumnjive transakcije nametenim ilegalnim trgovinama, transakcije valutom i menicama, lanim raunima, prevarama u osiguranju, malverzacije u vezi sa utajom poreza, korupciju; 3. koriste se drutvena mo i ugled i privilegije za sticanje ogromnih materijalnih dobara, a drutvu se nanosi ogromna teta (merena desetinama milijardi dolara godinje u razvijenim zemljama).7 Ono to je najopasnije kod ovog oblika kriminala jeste to dovodi kako do velikih materijalnih gubitaka, tako i do naruavanja zdravlja, povreivanja, pa i smrti velikog broja ljudi budui da pored prevara sa cenama, lanog prikazivanja prihoda, pranja novca i multinacionalnog podmiivanja, obuhvata i krenje propisa o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti, ekolokih propisa, itd. Faktika abolicija od hapenja i krivinog progona je relativno visoko zastupljena ne samo zbog odsustva svesti o stepenu drutvene opasnosti ovih dela,ve daleko vie zbog injenice da su izvrioci ugledni poslovni ljudi sa visokim korupcionakim potencijalom. Meutim, time se iz same drutvene elite emituju signali da je malverzacija opravdana i korisna.8 Za razliku od konvencionalnog kriminala koji ima neznatan efekat na drutvene institucije, ovaj oblik kriminala jaa drutvenu dezorganizaciju. Njegovi izvrioci, priznati lanovi drutva, retko bivaju gonjeni zbog faktikog imuniteta koji kao ugledni poslovni ljudi uivaju. Najznaajnija dva oblika kriminaliteta belog okovratnika su: 1.korupcija javna ovlaenja se koriste za lino bogaenje, ali su mogua i u vezi sa ovlaenjima koja nisu javna, 2.kompijuterski kriminalitet gde se kao objekat ili sredstvo izvrenja dela javlja raunarski sistem.

2.3. Beli okovratnici

7
8

Organizovani kriminal, Biljana Simeunovi-Pati, Olivera Pavievi KriminologijaM. Milutinovi

Ekonomske, tehnoloke i demografske promene uslovile su poveanje procenata uea ena u kriminalitetu nelog okovratnika. U klasinoj kriminolokoj literaturi o kriminalitetu belog okovratnika gotovo da nije bilo teorijskog i empirijskog interesovanja za odnos izmedju pola i kriminaliteta belog okovratnika. Tek kaa su se pojavili radovi o kriminalitetu ena, poelo je da se navodi i uee ena u ovom obliku kriminaliteta. Ipak ovo interesovanje bilo je vie vezano za uporedjivanje ranijih i novih statistikih podataka. Pozicija ena vezana je za posredne i pomone uloge one su savetnice, pomonice, zamenice direktora i mnogo sporije dolaze do poloaja vezanih za finansijsku kontrolu, finansijsko poslovanje ili menadment. Zbog ovako odredjene profesionalne i drutveno opasni od onih koji se vezuju za mukarce na znatno odgovornim poloajima. 9 Na pojavu belih okovratnika ukazuje injenica da su u pritvor do 2009 godine dospele osobe koje se godinama bave kriminogenom delatnou, a pritom uivaju ako ne u svim sluajevima vrhunski drutveni ugled (sudije, direktori i sl.), ono barem potovanje dobrog domaina ili dobro situiranog uspenog ortaka, dovela je do ove dve pojedinane i line sociopsiholoke drame, ali i egzemplara drutvene izofrenije koja je u naem drutvu prisutna decenijama. Drutveni ambijent koji poiva na sutinskom tolerisanju, pozitivnom vrednovanju i drutvenom nagraivanju kriminala, korupcije i njihovih materijalnih i drutvenih efekata omoguio je ovim ljudima da u potpunosti u sebi i oko sebe spoje nespojive stvari, a to je kriminal kao izvor dobrog, bogatog i ugodnog ivota, i drutvenu afirmaciju i potovanje u svom drutvenom okruenju. Njihova, tragedija poiva na srastanju kriminaliteta i profesije kao jedinom nainu da se postigne neto i bude neko. Verovatno da ti ljudi, koji su godinama razarali i ugled i dobrobit ustanova u kojima su radili, a i ire drutvene zajednice, ve dugo nemaju svest o sebi kao negativcima, ve su sebe doivljavali kao najvee pregaoce i uzorne lanove drutvaDrutveni ambijent u kojem su ovi ljudi uspeno ive bavei se dugogodinjim nesumnjivim malverzacijama njima nije slao nikakve signale da tako neto i nije ba na mestu. Kriminal belog okovratnika, jeste fenomen koji karakterie dinaminost, prilagodljivost promenama u privrednom, finansijskom poslovanju i on obino doivljava porast u vreme radikalnih ekonomskih reformi kada se menjaju tradicionalni mehanizmi delovanja i uvode novi oblici, ali nedostaje odgovarajua pravna regulativa. Ovaj oblik kriminala se, po pravilu, teko otkriva i karakterie ga visoka tamna brojka. Ono to je, meutim, najopasnije kod ovog oblika kriminala jeste to to dovodi ne samo do velikih materijalnih gubitaka ve i do naruavanja zdravlja, povreivanja, pa i smrti velikog broja ljudi budui da, pored prevara sa cenama, lanog prikazivanja prihoda, pranja novca i multinacionalnog podmiivanja, obuhvata i krenje propisa o kvalitetu i zdravstvenoj ispravnosti, ekolokih propisa, itd. No, pre svega, neotkrivanjem i nekanjavanjem krivaca povreuje se i naruava drutveni moral.10

10

Organizovani kriminal, B.Simeunovi-Pati, O.Pavievi Zatvor kao kraj karijere, O. Pavievi

KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA U SRBIJI

Predstava o kriminalu u Srbiji tokom poslednje decenije XX veka bila je u dobroj meri obmanjujua, emu su doprinele razliite okolnosti na koje treba skrenuti panju. Tamna brojka kriminala (masa neotkrivenih krivinih dela i uinilaca, odnosno krivinih dela iji uinioci nisu krivino gonjeni) pokazivala je tendencije ka veoma visokoj vrednosti. Tome je doprinosila i inae selektivna politika krivinog progona, podreena politikoj samovolji monika. Slab uinak posebno je bio prisutan kod otkrivanja uinilaca krivinih dela, to je, pored ostalog, bilo posledica i toga to je policija poetkom 90-ih transformisana u pravcu pruanja vee zatite vladajuoj eliti nego interesima graanaMeutim, vie od svega, sliku o stanju kriminaliteta iskrivljavala je neprimerena kriminalistika politika u onom delu koji se odnosi na kontrolu alarmantno rasprostranjenih pojava u vezi sa privrednim kriminalom i zloupotrebama u slubi.11 Kriminal koji je Srbiju toga doba najdublje ju je potresao. Devizne i robne rezerve, primarna emisija i bankarski krediti, dravni budet i dravna imovina, sve se to nalo u rukama ljudima na raznim poloajima. I to u trenutku kada su krah komunizma i raspad Federacije zamaglili uobiajena pravila ponaanja i uinili da sve izgleda kao da je dozvoljeno. A sa ratom, hiperinflacijom, meunarodnom zabranom trgovine sa Srbijom, ustrojstvo bogaenja zloupotrebama bilo je do kraja razradjeno. Tzv. politika policija je nekim prestupnicima (kao svojim saradnicima) poveravala delikatne poslove, nudei im u zamenu mogunost da dou na visoke drutvene poloaje ili prigrabe ekstremnu ekonomsku mo. Snaenje organizovanog kriminala i nagli porast kriminala belog okovratnika u celini u novonastalim uslovima u Srbiji ima nekoliko karakteristinih primera. Poeci privatizacije praktino su predstavljali ozakonjeni vid otimaine ogromnih vrednosti od strane povlaenog menaderskog lobija i politikoekonomske elite. Socijalna raslojavanja koja su u drugoj polovini 80-ih postala znatna, poetkom 90-ih poprimaju ekstremne razmere. Mnogi od uglednih poslovnih ljudi, koji su se munjevito obogatili i odmah po izlasku iz drutvenih preduzea stali na elo sopstvenih, i formalno ulaze u politiku kako bi dodatno osigurali pozicije za to bolju zatitu i dalju realizaciju linih interesa. 12

11 12

Srbija i (anti)heroji, O. Pavievi Srbija i (anti)heroji, O. Pavievi

BORBA PROTIV KRIMINALITETA BELOG OKOVRATNIKA U SRBIJI

U cilju suzbijanja i kaznjavanja kriminala belog okovratnika, konstituisan je specijalni sud sa seditem u Beogradu. Postupak pred njim pokree specijalni tuilac. Specijalni tuilac nije jedna osoba ve tim koji je sposoban da se upusti u borbu protiv organizovanog kriminala. Ideja o ustanovljavanju specijalnog tuioca, je rezultat podele dunosti u okviru dravnog tuilatva. Najbitnije je da se borba protiv organizovanog kriminala. Dakle, to nije nikakva kampanja ve jedan promiljen zakonski postupak. Postoje i protivnici formiranja posebne institucije. Oni to obrazlau injenicom da je dravno tuilatvo, samo po sebi, ve organizaciono pripremljeno za borbu protiv mafije i da ga je potrebno samo malo kadrovski ojaati. U svakom sluaju devedeset odsto posla specijalnog tuioca bie neka vrsta knjigovodstvenog razmatranja i prouavanja raznih vidova kriminala. Posebno e predmet interesovanja biti kriminal "belih okovratnika", odnosno spreavanje novih oblika krivinih dela kao to su pranje novca ili kriminal nastao zajedno sa napretkom tehnologije (kompjuteri, poslovni sistemi...). Naravno da i ubistva mogu biti vezana za organizovani kriminial ali tu je potrebno utvrditi da li pojedinani akti imaju veze sa grupama ili uticajnim pojedincima. U okviru specijalnog suda postoji i odeljenje nadleno za obavetenja, pa se predvidja da e o svakom postignutom rezultatu postignutom u cilju suzbijanja kriminala biti upoznata javnost.13

13

Specijalni tuilac protiv organizovanog kriminala, M. Janjakovi

LITERATURA
Kriminologija, S. Konstanovi Vili, M. Kosti, Vesna Nikoli Ristanovi KriminologijaM. Milutinovi Organizovani kriminalitet, Dj. Ignjatovi Konvencija i dopunski protokoliutvrdjeni u Palermu od 12. do 15. decembra 2000. Srbija i (anti)heroji, O. Pavievi Organizovani kriminal, B. Simeunovi-Pati, O. Pavievi Zatvor kao kraj karijere, O. Pavievi Specijalni tuilac protiv organizovanog kriminala, M. Janjakovi

10