SVETI JOVAN ANGAJSKI I SANFRANCISKI BESEDE

U POETKU BEE RE, I RE BEE U BOGA, I RE BEE BOG BOG JE OGANj CRKVA JE TELO HRISTOVO ZA TA SE HRISTOS MOLIO U GETSIMANSKOM VRTU? ZBOG EGA JE BIO POMILOVAN RAZBOJNIK RAZBORITI? DOITE, LjUDI, TRIIPOSTASNOM BOANSTVU POKLONIMO SE BESEDA O DVE GOZBE O TALANTIMA I IKONOPISU ZATO SE S MOLITVAMA IVOTVORNOM KRSTU ZDRUUJU MOLITVE ZA CAREVE HOE LI OIVETI KOSTI LjUDSKE? EKAM VASKRSENjE MRTVIH I IVOT BUDUEG VEKA

sadraj U POETKU BEE RE, I RE BEE U BOGA, I RE BEE BOG Na Liturgiji na dan Svetloga Vaskrsa ita se poetak Jevanelja po Jovanu o Boanskoj Rei. Kada sve ispunjava Svetlost Vaskrsenja Hristovog i nebesa se sjedinjuju sa zemljom u slavljenju Pobednika nad smru, Jevanelje nam saoptava ko je On: "U poetku (po starom prevodu - od iskona) bjee Rije. " O Rei se govorilo jo u Starom Zavetu: "Rijeju Gospodnjom nebesa se stvorie, i Duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova" (Ps. 33, 6), "Posla Rije Svoju i iscijeli ih" (Ps. 106, 20). Posebno ivopisno i upeatljivo o monom delovanju Rijei Boije je reeno u knjizi Premudrosti Solomonove. Pa ipak, starozavetni ljudi su pod Reju Boijom podrazumevali samo projavljivanje volje i delovanja Boijeg. A sada Jovan donosi blagu vest da Re Boija jeste Sam Sin Boiji Jedinorodni, Drugo Lice Svete Trojice. Zato se Sin Boiji isto tako naziva Reju? Zato to kroz Njega Otac izraava Svoju volju. Re Boija nije ono to je re ljudska. ovek reju izraava svoje misli i elje. Ali re koju ovek kae utiava se i iezava. elja koja se njome izraava ponekad se ispunjava, a esto ostaje neispunjena. Re Boija vena je i svemogua. Ona je uvek u Bogu. Re ljudska jest snaga koja mu slui. Re Boija jeste Drugo Lice Svete Trojice. Ona je Sama Bog. Bog Re jeste Sin Boiji i voli Oca i sve dobrovoljno tvori po volji Njegovoj. Preciznije - oni imaju istu volju. Bog Otac voli Sina Svoga i sve stvara kroz Njega. Nita Otac ne naini nezavisno od Sina. "Sve kroz njega postade. " Sve je kroz Njega poelo da postoji i bez Njega nita ne doe u postojanje, to postoji: "Sve kroz Njega postade, i bez Njega nita ne postade to je postalo" (Jn. 1, 3). (Kao to je reeno u 2. lanu Simvola Vere. ) Kada se u knjizi Postanja kae da prilikom stvaranja sveta Bog "ree neka bude svjetlost, ree neka bude suho /zemlja/", onda to znai da je Bog poeleo da stvori svetlost, zemlju i ostalo, i da je Re, Sin Njegov, to izvrila. Re Boija daje ivot. On je izvor ivota: "U Njemu bjee ivot i ivot bjee svjetlost ljudima. " Re Boija jeste Svetlost, kroz Njega se objavljuje Bog Otac i saoptava Svoju boansku volju: "Bjee svjetlost istinita koja obasjava svakoga ovjeka koji dolazi na svijet" (Jn. 1, 9). Ovu Svetlost ne moe da sakrije nikakva tama: "I svjetlost svijetli u tami i tama je ne obuze. " Mrak greha je zavladao oveanstvom posle prvorodnog greha, ali nije mogao da sakrije Boansku Svetlost. U skladu sa voljom Oevom, Sin Boiji je osvetao svet, siavi na zemlju i ovaplotivi se. "I Rije postade telo i nastani se meu nama" (Jn. 1, 14). Od Boga bejae poslat Jovan Pretea da Mu pripremi put u srca ljudska. On je propovedao o Hristu i pozivao da se veruje u Njega, jer je On Sin Boiji. Davno pre toga preko Mojsija je bio dat Zakon. Ali Zakon, ograniavajui zlo, nije mogao da spase ljude. Izvravajui Zakon na spoljanji nain, ljudi su ostali puni

zla u sebi. Zato svet nije prepoznao Svoga Tvorca to je doao na zemlju, Sina Boijeg: "U svijetu bjee, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna; svojima doe i svoji ga ne primie" (Jn. 10-11). Potovaoci Zakona nisu prihvatili Re ovaploenu, jer im nepodnoljiva bee Svetlost Njegova. Ali Izvor ivota, Koga oni smrti predadoe, siavi u ad uniti ga, tamu rastera Svojom Boanskom Svetlou. Vaskrsnuvi iz mrtvih, Hristos otvori dveri Carstva Slave Svoje svima koji u Njega veruju. Oni koji poverovae u ovaploenog Sina Boijeg primie Ga u duu svoju i srcem postaju deca Boija. Blagodat Boija duhovno ih preporaa, ulazei u njih i dajui snagu da ljube Istinu i tvore volju Gospodnju. "A onima koji Ga primie dade vlast da budu eda Boija, onima koji vjeruju u Ime Njegovo" (Jn. 12). Oni koje blagodat preporodi, ako do kraja zemnog ivota u njoj ostanu i nastave da idu putem to ga pokaza Hristos, Svetlost istinska, postaju dostojni da prime od Njega novi dar: oni e veno zadovoljstvo imati u Carstvu Oca Nebeskog posmatrajui Slavu Sina Njegovog Jedinorodnog, Slavu koja prevazilazi sve na svetu, i oseae pri tome radost i blaenstvo neopisivo. Ista veita Re Boija, koja stvori svet, spase i preporodi za novi, radosni ivot rod ljudski svojim Ovaploenjem i Vaskrsenjem. Svetlo Vaskrsenje je pobeda Boga Rei, dan pobede njegove nad paklom i smru, poetak ivota novog i veselja venog, to nam ih pokloni. Rei sabespoetnoj Ocu i Duhu, od Djeve roenoj radi spasenja naeg, zapojmo, verni, i poklonimo se, jer nas udostoji da se u ploti na Krst uznese, i smrt podnese, i da umrle vaskrsne slavnim Svojim Vaskrsenjem. Jedinorodni Sine i Rei Boija, Koji si besmrtan, smru smrt pobedio, Jedan jesi od Svete Trojice, po slavi ravan Ocu i Svetome Duhu, spasi nas. sadraj BOG JE OGANj Bog je sveprodirui oganj. Kada se predmet primakne vatri, on se menja: ili izgori, ili se okali. Tako ovek, pribliavajui se Bogu ili propada ili se spasava. Oganj je uvek oganj. Ali u dodiru sa njim nastaje i pepeo, i elik, u zavisnosti od toga ta ga dodiruje. Tako se dogaa i sa ovekom i sve zavisi od toga ta e on doneti do Boanskog ognja - u kakvom stanju e on pristupiti Bogu. Ako se ponaa poput gvoa, onda e snaga gvoa postati elina. Ako se rastopi do krhkosti slame izgoree. Svaki ovek e, pre ili kasnije, neminovno pristupiti Bogu i teko njemu ako se ne pripremi za taj susret. Tolstoj se nepaljivo, samouvereno pribliio Bogu, a ne u strahu Boijem, priestio se nedostojno i postao je otpadnik od Boga. Nastupie trenutak kada emo doi u dodir sa silom Boijom, eleli mi to ili ne.

Lopata je u ruci Boijoj. Lopatom se razvejava zrno i slama, i ovu poslednju nosi vetar, a zrno pada pred noge Domaina i prikupljaju ga u itnicu, a slama se ostavlja ili spaljuje. Neminovan je susret sa Gospodom i treba se spremati za taj susret. Gresi nai - to je slama koja e izgoreti prilikom tog susreta. Treba sami unapred da o sebi sudimo i da se sami, pripremajui se za taj susret, odvojimo od slame, da spalimo slamu grehova pokajanjem. Ili e samo oni biti spaljeni ili e zajedno sa njima izgoreti i sam ovek, koji se prepusti grehu. Potrebno je znati za Strani Sud i odnositi se prema tome danu i dogaaju kako sleduje. Treba oistiti duu svoju, treba se moliti. Prema tom dogaaju se treba odnositi jasno i svesno, a ne kao ivotinja, koja okree glavu da ne bi videla opasnost. sadraj CRKVA JE TELO HRISTOVO "I On (Hristos) je glava tijela Crkve" (Kol. 1, 18) "koja je tijelo njegovo, punoa Onoga koji sve ispunjava u svemu" (Efes. 1, 23). Vie puta u Svetom Pismu Crkva se naziva Telom Hristovim. "Sada se radujem svojim stradanjima za vas... za tijelo njegovo, koje je Crkva" (Kol. 1, 24), pie o sebi apostol Pavle. Apostoli, proroci, jevanelisti, pastiri i uitelji, kae upravo on, dati su od Hrista "za djelo sluenja, za sazidanje tijela Hristova"(Efes. 4:11-12). U isto vreme u Telo i Krv Hristovu preobraavaju se hleb i vino kroz Boansku Liturgiju i vernici se njima prieuju. Tako je odredio Sam Hristos, koji je priestio Svoje apostole na Tajnoj Veeri uz rei "uzmite, jedite, ovo je tijelo moje; pijte iz nje svi, jer ovo je krv moja Novoga zavjeta" (Mat. 26, 26-28). A kako istovremeno Telo Hristovo jesu i Crkva i Svete Tajne? Vernici su i sami udovi Tela Hristovog - Crkve i prieuju se Telom Hristovim kroz Svete Tajne? I u jednoj i u drugoj situaciji naziv "Telo Hristovo" ne koristi se u prenosnom, nego u najdoslovnijem znaenju ove rei. Mi verujemo da Svete Tajne, zadravajui oblik hleba i vina, jesu istinsko Telo i istinska Krv Hristova. Isto tako verujemo i ispovedamo da je Hristos Sin Boga ivoGa, doavi u svet da spase grene, postao pravi ovek i da je plot Njegova, koju primi od Djeve Marije, bila prava ljudska plot; da je telom i duom Hristos bio istinski ovek, u svemu slian ostalima, osim greha, ostajui u isto vreme istinski Bog. Boanska priroda se nije umanjila i izmenila kod Sina Boijeg prilikom Njegovog ovaploenja, kao to se tada nije izmenila ni ljudska priroda, nego je u potpunosti zadrala sve svoje ljudske osobine. Nepromenljivo i nesliveno, zauvek, "neodvojivo i nerazluivo" sjedinili su se u Jednoj Linosti Gospoda Isusa Hrista Boanstvo i oveanstvo. Ooveio se Sin Boiji da bi ljude uinio priasnicima Boanske prirode (2. Pet. 1, 4), da bi oveka koji pade u greh i smrt oslobodio od njih i uinio besmrtnim.

Sjedinjujui se sa Hristom, mi prihvatamo Boansku blagodat, koja daje ljudskoj prirodi snagu za pobedu nad grehom i smru. Gospod Isus Hristos je Svojim uenjem pokazao ljudima put pobede nad grehom i darovao im ivot veni, inei ih, Vaskrsenjem Svojim, uesnicima venog Carstva Njegovog. Da bi prihvatili od Njega tu boansku blagodat, neophodan je najprisniji odnos sa Njim. Privlaei sve Sebi Boanskom ljubavlju i sjedinjujui ih sa Sobom, Gospod meusobno sjedini one koji ga zavolee i koji mu prioe, sjedinivi ih u Jedinstvenu Crkvu. Crkva je jedinstvo u Hristu, najtenje sjedinjavanje sa Hristom svih koji iskreno veruju u Njega i vole Ga i sjedinjavanje svih njih kroz Hrista. Crkva je sainjena od njenog zemaljskog i nebeskog dela. Sin Boiji je doao na zemlju i ovaplotio se da bi uzneo oveka na nebo, ponovo ga uinio stanovnikom raja, vrativi mu prvobitno stanje bezgrenosti i istote, i sjedinio ga sa Sobom. To se deava delovanjem blagodati Boije, koja se daje kroz Crkvu, ali zahteva i napor samog oveka. Bog spasava Svoju palu tvorevinu Svojom ljubavlju prema Njoj, ali je neophodna i ljubav oveka prema Svome Tvorcu, bez koje se on ne moe spasiti. Teei Bogu i pridruujui mu se svojom smernom ljubavlju, ljudska dua dobija snagu koja je oiava od grehova i ojaava za borbu protiv greha do potpune pobede. U toj borbi uestvuje i telo, koje je sada prebivalite i orue greha, ali je predodreeno da bude orue istine i sasud svetosti. Bog je stvorio oveka udahnuvi bogopodobni dah u oduhovljeno telo koje On najpre naini od zemlje. Telo je trebalo da bude orue Bogu poslunog duha. Kroz njega duh ljudski sebe projavljuje u materijalnom svetu. Duh preko tela i njegovih pojedinih delova pokazuje svoje osobine i kvalitete, koje mu je Bog dao, kao Svojoj slici, zbog ega i telo, kao projavljivanje slike Boije jeste i naziva se "po liku Boijem stvorena naa lepota" (stihira na opelu). Kada su prvostvoreni ljudi duhom otpali od Svoga Tvorca, telo, koje je do tada pokorno duhu preko due primalo njegove zapovesti, prestalo je da mu se potinjava i nastojalo je da gospodari nad njim. Umesto Zakona Boijeg u oveku je poeo da vlada zakon ploti. Greh, koji je odsekao oveka od izvora ivota - Boga, rascepio je isto tako i samog oveka. Narueno je jedinstvo njegovog duha, due i tela, smrt je ula u njega. Dua, koja se nije napajala sokovima ivota, nije mogla da ih prenosi telu. Telo je postalo propadljivo, patnja je postala usud duha. Hristos je doao na zemlju da ponovo vaspostavi ikonu (oveka, prim. prir.) i da mu vrati jedinstvo sa Onim, ija je on slika. Sjedinjujui ga sa Sobom, Bog obnavlja oveka u prvobitnoj dobroti/krasoti, u svoj njenoj punoti. Pruajui blagodat i osveenje duhu, Hristos isto tako oiuje, ojaava, isceljuje i osveuje duu i telo. "A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime" (1. Kor. 6, 17). A telo oveka koji se sjedinio sa Gospodom treba da bude orue Gospodnje, da slui ispunjavanju Njegove volje i da postane deo Tela Hristovog. Za potpuno osveenje oveka telo sluge Gospodnjeg mora se sjediniti sa Telom Hristovim i to se dogaa u Tajni Svetog Priea. Istinsko Telo i istinska Krv Hristova koje primamo postaju deo velikoga Tela Hristovog.

Naravno, za jedinstvo sa Hristom nije dovoljno samo sjedinjavanje naeg tela sa Telom Hristovim. Kuanje Tela Hristovog postaje blagotvorno kada duhom teimo Njemu i sjedinjujemo se sa Njim. Prihvatanje Tela Hristovog, uz okretanje duhovno od Njega, nalik je na pristupanje Hristu onih koji su Ga tukli, i vreali i raspeli. Njihovo pristupanje Hristu ne poslui im na spasenje i iscelenje, nego na osudu. A oni koji se prieuju sa strahom Boijim, ljubavlju i spremnou da se rtvuju radi sluenja Njemu, tesno se sjedinjuju sa Njim i postaju orue Njegove Boanske volje. "Koji jede moje tijelo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu", ree Gospod (Jn. 6, 56). Sjedinjujui se sa Vaskrslim Gospodom i kroz Njega sa itavom Venopostojeom Trojicom, ovek iz Nje crpe snagu za veni ivot i sam postaje besmrtan. "Kao to mene posla ivi Otac, i kao to Ja ivim zbog Oca, i onaj koji jede mene i on e ivjeti zbog Mene" (Jn. 6, 57). Svi koji veruju u Hrista i sa Njim se sjedinjuju predavanjem Njemu i prihvatanjem Blagodati Boije zajedno ine Crkvu Hristovu, ija je Glava Sam Hristos, a oni koji u Nju stupaju su Njeni udovi. Hristos, nevidljiv za telesno oko, projavljuje Sebe na zemlji oigledno kroz Svoju Crkvu, kao to nevidljivi duh ljudski projavljuje sebe kroz telo. Crkva jeste Telo Hristovo, kako zbog toga to su delovi njeni sjedinjeni sa Hristom kroz Njegove Boanske Tajne, tako i zbog toga to kroz Nju Hristos deluje u svetu. Mi se prieujemo Telom i Krvlju Hristovim (u Svetim Tajnama), da bismo sami bili udovi Tela Hristovog (Crkve). To se ne dogaa odmah. Potpuno prebivanje u Crkvi ve je stanje pobede nad grehom i savrenog oienja od njega. Sve greno u odreenoj meri nas udaljuje iz Crkve i od Crkve; eto zato se nad svakim koji se kaje u molitvi prilikom ispovesti izgovara "izmiri, prisajedini ga svetoj Tvojoj Crkvi". Hrianin se kroz pokajanje oiuje, najtenje se povezuje sa Hristom u prieivanju Svetim Tajnama, ali potom ga opet popada praina greha i udaljava ga od Hrista i Crkve, zbog ega su ponovo potrebni pokajanje i prieivanje. Sve dok se ne okona ovekov ivot zemni, do samog izlaska due iz tela, nastavlja se u njemu borba izmeu greha i istine. Ma koliko uzvieno, duhovno ili moralno stanje neko postigao, mogue je da postepeno ili pak, naglo, duboko propadne u bezdan greha. Zato je svakome neophodno prieivanje Svetim Telom i Krvlju Hristovom, koje ojaava nae optenje sa Njim i oroava ivonosnim strujama Blagodati Svetoga Duha, koji teku po Telu Crkve. Koliko je vano prieivanje Svetim Tajnama pokazuje itije prepodobnog Onufrija Velikog, kome su, kao i drugima isposnicima koji su prebivali u toj pustinji, aneli donosili Sveto Priee; prepodobne Marije Egipatske, ija je poslednja elja, posle mnogo godina isposnikog ivota, bila da primi Svete Tajne; prepodobnog Savatija Solovjeckog i mnotva drugih. Pa ne ree uzalud Gospod: "Zaista, zaista vam kaem, ako ne jedete tijelo Sina ovjeijega i ne pijete krvi Njegove, nemate ivota u sebi" (Jn. 6, 53).

Prieivanje Telom i Krvlju Hristovom je primanje u sebe vaskrslog Hrista, pobednika nad smru, Koji daruje, onima koji su sa Njim, pobedu nad grehom i smru. uvajui u sebi blagodatni dar Priea, imamo zalog i zaetak venog blaenog ivota due i tela. Do samog "Dana Hristovog", Njegovog drugog dolaska i Suda itavom svetu, nastavljae se borba greha sa istinom, kako u svakom pojedincu, tako i u itavom oveanstvu. Crkva zemaljska okuplja sve koji se preporodie kroz Krtenje, koji ponee krst borbe protiv greha i krenue za onim to utemelji podvig te borbe - Hristom. Boanska Evharistija, prinoenje beskrvne rtve i priee njome, osveuje i ojaava njene uesnike, ini one koji kuaju Telo i Krv Hristovu istinskim udovima Tela Njegove Crkve. Ali tek u smrti ovek se odreuje, da li je ostao zaista deo Tela Hristovog do svoga poslednjeg uzdaha ili je pak u njemu trijumfovao greh i prognao blagodat koju dobi u Svetim Tajnama i koja ga je povezivala sa Hristom. Koji se upokoji u blagodati kao lan Crkve zemaljske, iz zemaljske Crkve prelazi u nebesku, a onaj koji otpadne od zemaljske nee ui u nebesku, jer zemni deo Crkve je put u nebesku. to se vie ovek nalazi pod delovanjem blagodati Priea i to je tenje sjedinjen sa Hristom, to e vie uivati u optenju sa Hristom i u Njegovom buduem Carstvu. A poto greh u ljudskoj dui nastavlja da deluje do smrti i ovekovo telo je izloeno njegovim posledicama, nosei u sebi semena bolesti i smrti, od kojih e se osloboditi tek kada se raspadne po upokojenju oveka i obnovi se ve kao slobodno od njih u Optem vaskrsenju. A koji se sjedini duhom i telom sa Hristom u ovome ivotu, duhom i telom bie sa Njim i u ivotu koji e doi. Blagodatni zraci ivotvornih Tajni Tela i Krvi Hristove izvor su nae vene radosti u optenju sa Hristom Vaskrslim i osvedoenju o Slavi Njegovoj. Upravo te posledice greha, koji jo nije konano prognan iz roda ljudskog, deluju ne samo u pojedincima nego se kroz njih projavljuju i u zemaljskoj aktivnosti itavih delova Crkve. Stalno se pojavljuju jeresi, raskoli, nesuglasice, koje odvajaju deo vernika. Nerazumevanje izmeu pomesnih crkava ili njihovih delova od davnina je brinulo Crkvu i stalno se u bogosluenju uju molitve da se ono prekine. "Molimo Crkvama jednomislije", "Crkvama jedinstvo" (vaskr. kanon Troji. gl. 8), "Zaustavi razdore u Crkvi" (sluba Arhanel. 8. novembra, 26. marta, 13. jula) i sline molitve tokom vekova upuuje Pravoslavna Crkva. ak u Veliku Subotu, pred platanicom, Crkva poziva: "Preneporona ista Djevo, koja ivot rodi, obuzdaj sablazni crkvene i mir donesi kao blaga" (kraj 2. statije). Tek kad se Hristos pojavi na oblacima, pogaen e biti kua i nestae sve sablazni i iskuenja. Tada e se zavriti borba izmeu dobra i zla, izmeu ivota i smrti, i Crkva zemaljska e se uliti u Crkvu pobedonosnu, u kojoj e "biti Bog sve u svemu" (1. Kor. 15, 28). U buduem Carstvu Hristovom vie nee biti potrebe za prieivanjem Telom i Krvlju Hristovom, jer e svi koji su dostojni biti u najbliskijem optenju sa Njim i

naslaivae se svetlou veitom ivotvorne Trojice, oseajui blaenstvo koje se ne moe reima iskazati niti shvatiti naim slabim umom. Zato se posle prieivanja Svetim Tajnama Hristovim iza Liturgije, u oltaru uvek upuuje molitva, koja se peva u vaskrnje dane: "O, Pasho velika i najsvetija, Hriste! O, Mudrosti i Rei Boija i Silo! Udostoj nas da se jo prisnije prieujemo Tobom u neveernjem danu Carstva Tvoga. " sadraj ZATO SE HRISTOS MOLIO U GETSIMANSKOM VRTU? Gospod, obavivi sa Svojim Uenicima Tajnu Veeru i davi im Svoje pouke, poao s njima na Maslinovu Goru (Mt. 26, 30, Mk. 14, 26, Lk. 22, 39). Putem je On nastavio da kazuje Svoje poslednje pouke, nakon kojih Se obratio Nebeskom Ocu s molitvom za Svoje uenike i za one koji poveruju rei njihovoj (Jn. 17). Preavi Kedronski potok, Gospod je sa uenicima uao u Getsimanski vrt, gde Se i pre s njima sastajao (Mt. 26, 36, Mk. 14, 32, Jn. 18, 1-2). Ovde je On ostavio Svoje uenike, osim Petra, Jakova i Jovana, rekavi im da sednu, dok On ode da Se pomoli. A Sam je sa Petrom, Jakovom i Jovanom otiao malo dalje. Hteo je da Se to vie usami, znajui sve to se mora zbiti, On je poeo da Se alosti, uasava i tuguje (Mt. 26, 37, Mk. 24, 27) i rekao je onima koji su bili s Njim: "alosna je dua Moja do smrti, ostanite ovdje i bdite sa Mnom". I otiavi malo dalje, pao je licem Svojim na zemlju i molio Se. Dvaput je Gospod prekidao Svoju molitvu - dolazio je Petru i sinovima Zavedejevim. Avaj! Oni su bili tu, ali nisu bdili san ih je savladao. Zalud ih Boanstveni Uitelj ubeivao da bdiju i mole se, da ne padnu u napast. "Duh je sran, ali je telo slabo" (Mt. 26, 41; Mk. 14, 38). Uenici bi opet zaspali, im bi Spasitelj odlazio od njih da bi nastavio Svoju molitvu, koja se okonala tek onda kad se pribliio as predavanja Sina oveijeg u ruke grenika. Molitvena napregnutost Isusova dostigla je najvii stepen oblio Ga je krvavi znoj koji je kapao na zemlju (Lk. 22, 44). Za ta se tako plameno molio Isus? Za ta je molio Oca, tri puta padajui licem Svojim na zemlju - "Ava Oe Moj, sve je mogue Tebi, prenesi au ovu mimo Mene, ali opet ne kako Ja hou nego kako Ti, ne Moja volja da bude, nego Tvoja. - Oe Moj, a ako ne moe da me mimoie ova aa da je ne pijem, neka bude volja Tvoja". Gospod Isus Hristos bio je Bogoovek. Boanska i ljudska priroda, ne slivi se i ne izmenivi se, "nerazdeljivo i nerazluno" (dogmat Halkidonskog sabora) sjedinili su se u Njemu u jednoj Linosti. U skladu s dve prirode, Gospod je imao i dve volje. Kao Bog, Gospod Isus Hristos je bio jednosutan Bogu Ocu i imao je sa Njim i sa Svetim Duhom jednu volju. Ali kao savreni ovek, koji se sastoji od due i tela, Gospod je imao i ljudska oseanja i volju. Ljudska volja Njegova u potpunosti se potinjavala Boanskoj. Gospod je potinio svoju oveansku volju Boanskoj - hteo je jedino da ispuni volju svog Nebeskog Oca (Jn. 5, 30), duhovna Mu je hrana bila - da tvori volju Onoga koji Ga je poslao i da izvri delo Njegovo (Jn. 4, 34). A trebalo je obaviti delo ni sa im neuporedivo, pred kojim e

zadrhtati ak i bezoseajna, due liena, priroda. Trebalo je oveka iskupiti od greha i smrti, vaspostaviti jedinstvo oveka sa Bogom. Trebalo je da bezgreni Spasitelj uzme sav ljudski greh, da bi On, ne imajui linih grehova, osetio teinu greha celog oveanstva i tako uzjadikovao zbog njega kako moe samo savrena svetost, koja jasno osea ak i najmanje odstupanje od zapovesti i volje Boije. Trebalo je da Onaj, u Kome je ipostasno bilo sjedinjeno Boanstvo i oveanstvo, Svojim svetim, bezgrenim oveanstvom okusi sav uas udaljavanja oveka od njegovog Tvorca, raskida grehovnog roda ljudskog sa izvorom svetosti i svetlosti - Bogom'. U tom momentu morala se lino projaviti dubina pada oveanstva, jer e ovek, koji nije hteo da se u raju pokorava Bogu i koji je posluao onoga koji je Boga klevetao - avola, sada ustati sa Svoga Boanstvenog Spasitelja, oklevetae Ga, i proglasivi Ga nedostojnim da ivi na zemlji, obesie Ga na drvo izmeu zemlje i neba, ime e Ga podvesti pod prokletstvo. Bogom darovanog zakona (Zak. pon 21, 22-23). Trebalo je da bezgreni Pravednik, odbaen od grenog sveta, za koji je i od koga je stradao, oprosti oveanstvu taj zloin i obrati se Nebeskom Ocu s molitvom da i boanstvena Pravda oprosti oveanstvu koje je zaslepeo avo to odbacivanje sopstvenog Tvorca i Spasitelja. Takva sveta molitva nije mogla ne biti usliena, takva sila ljubavi morala je sjediniti izvor ljubavi, Boga, s onima koji makar sada osete tu ljubav i, shvativi koliko su se do sad ljudski putevi udaljili od puteva Boijih, snano i odluno ree da se, kroz Spasitelja koji je na Sebe primio ljudsku prirodu, vrate Bogu Ocu. I doao je, evo, as, kad sve to treba da se zbude. Kroz nekoliko sati na krst propeti Sin oveiji sve e privui Sebi svojim samoportvovanjem. Pod pritiskom Njegove ljubavi nee moi da odole ogrehovljena srca ljudska. Ljubav Bogoovekova razbie kamen ljudskih srdaca. Oni e osetiti svoju neistotu i tamu, svoju nitavnost, i samo uporni bogomrsci nee poeleti da se prosvetle svetlou Bojeg velianstva i milosra. Svi pak koji se ne odvrate od Onog koji ih priziva, ozareni svetlou ljubavi Bogoovekove, osetie svoju udaljenost od Tvorca koji ih voli i poelee da se sjedine s Njim. I desie se, nevidivo, najvea tajna - oveanstvo e se obratiti svom Stvoritelju, a milosrdni Gospod e s radou primiti one koji e se od klevetnika avola vraati svom Prvoliku. Razruila se pregrada neprijateljstva. "Milost i istina sretoe se, pravda i mir celivae se", - pravda se javila s nebesa, jer je od zemlje na krstu zablistala vaploena Istina - Nastupio je as kad je sve to moralo da se ispuni. Svet jo nije ni slutio velianstvenost nastupajueg dana. Pred pogledom Bogoovekovim otkriveno je bilo sve to treba da se zbude. On je Sebe dobrovoljno rtvovao radi spasenja ljudskog roda. I sada je doao da se poslednji put u samoi pomoli Svom Nebeskom Ocu. Ovde e On prineti tu rtvu, koja e spasiti rod ljudski, - dobrovoljno e dati Sebe na stradanja, predae Sebe pod vlast tame. Pa ipak, ta rtva nee biti spasonosna ako On bude oseao samo Svoja lina stradanja - On mora biti ranjen onim grehovnim ranama od kojih strada oveanstvo. Svi gresi, poev od Adamovog prestupa do onih koji e se zbivati onda kad zagrmi poslednja truba - svi veliki i mali gresi ljudski javili su se pred njegovim duhovnim pogledom. Kao Bogu, Njemu su oni svagda bili poznati, -

"sve je pred njim otkriveno", - ali sada svu teinu i mrskost njihovu osea i Njegova ljudska priroda. On strada onako kako sami grenici ne stradaju, poto oni svojim ogrubelim srcem ni ne oseaju koliko greh pogani oveka i udaljava ga od njegovog Tvorca. Stradanje Njegovo jo je jae s obzirom da On vidi tu ogrubelnost i osurovelost srdaca, da su ljudi "oslepeli srca svoja, da ne vide, i ne ele da uju uima svojim i da se obrate, da bi ih On iscelio". On vidi da se sav svet odvraa od Boga Koji mu je doao u ljudskom obliju. Ide as i ve je nastao (Jn. 16, 31) kada e se razbeati ak i oni koji su Ga do malopre uveravali u svoju spremnost da za Njega poloe svoje ivote. Sam e na krstu visiti Bogoovek, zasut kiom poruga naroda koji e doi da gleda takav prizor. Samo nekoliko dua Mu je ostalo verno, ali i one svojom nemom tugom i bespomonou uveava]u stradanja ljubveobilnog srca Djevinog Sina. Niotkuda pomoi... Istina, ni u tim trenucima On nije sam, jer Otac je sa Njim svagda (Jn. 8, 29, 10, 30). Ali, da bi osetio svu teinu posledica greha, Sin Boiji e dobrovoljno dopustiti svojoj oveanskoj prirodi da oseti i uas razdvojenosti od Boga. Taj stravini tren bie nepodnosiv za sveto, bezgreno bie. Silni krik otee se iz usta Njegovih: "Boe Moj, Boe Moj, zato Si me ostavio? " I predviajui taj tren sveta dua se puni uasnuem i uzbuenou. Jo pre, kad su Isusu doli Jelini da bi Ga videli, On je Svojoj oveanskoj prirodi dopustio da oseti pribliavanje tog strahotnog asa. Kad su mu dole "ovce iz drugog tora", Bogoovek je video da je ve blizu as kad e Mu, na krst podignutom, prii. Zadrhtala je oveanska priroda, smutila se dua Njegova. Ali Isus je znao da je bez stradanja nemogue spasenje ljudi, da e bez stradanja Njegova zemaljska delatnost ostaviti isto tako malo traga kao i zrno koje je dugo lealo na povrini tla, sve dok ga sunce nije osuilo. Zato se On tada odmah obratio Ocu, da Otac ne dozvoli da ljudske slabosti ne ovladaju svim mislima i eljama Njegove oveanske prirode: "Sada je alosna dua Moja, i ta da kaem: Oe, spasi Me od asa ovoga. Ali zbog ovog asa sam i doao". I, obodrivi Se seanjem na to zbog ega je On doao na zemlju, Hristos Se moli da se ispuni volja Boja - spasenje ljudskog roda: "Oe, proslavi ime Tvoje" -proslavi ga na zemlji, meu ljudima, pokai Sebe ne samo kao Tvorca, nego i kao Spasitelja (Sv. Vasilije Veliki, "Protiv Evnomija", knj. 4). "I proslavio sam, i opet u proslaviti" - uo se glas s neba, javivi da nastupa vreme ispunjenja od veka skrivene Boje Tajne (Kol. 1 , 26; Ef. 1, 9; 3, 9). I evo, sada, to je ve nastupilo. Ako je i pre drhtala i uzbuivala se ljudska priroda Hristova pri misli o onom ta dolazi, ta ona sad osea, kad Se On u oekivanju Svojih neprijatelja i izdajnika poslednji put nasamo moli Bogu? Gospod je znao da e svaka Njegova molitva biti usliena (Jn. 11, 42), znao je da e, ako zamoli oca da Ga izbavi od muenja i smrti - On poslati vie od dvanaest legiona angela (Mt. 26, 53), da Ga odbrane. Ali, zar je On za to doao? Zar za to da bi se u poslednjem asu odrekao od ispunjenja onoga to je Sam On predjavio u Svetom Pismu? Pa ipak, duh je bodar, ali je telo slabo. Duhom gori (Rm. 12, 11) i sada Isus, elei samo jedno - da ispuni volju Boju. Ali po samoj prirodi svojoj oveansko jestestvo se gnua stradanja i smrti ("Tano izloenje pravoslavne vere", knjiga

III, glave 18, 20, 23, 24; Blaeni Teofilakt; Jovanova "Lestvica", Beseda esta, "0 pamenju smrti"). Dobrovoljno je Sin Boji primio tu nemonu prirodu. On sam Sebe predaje na smrt radi spasenja sveta. I On pobeuje, mada osea strah smrtni kako se pribliava i gnuanje prema stradanjima ("Lestvica", tamo; Blaeni Avgustin; "Tano izloenje pravoslavne vere", knjiga 3, 24). Sada e ta stradanja biti naroito uasna, ne toliko sama po sebi, koliko zbog toga to je do dna potresena dua Bogoovekova. Za Njega je neizrecivo teko da na Sebe primi ljudski greh. Taj greh davi Isusa, ini prestojea stradanja nepodnosivim. Hristos zna da e, kad stradanja budu na vrhuncu, On biti sasvim sam. Ne samo da meu ljudima niko ne moe da ih olaka "ekah nekog da se saali i ne naoh ga, i pogledah i ne bi pomonika, i pomislih - i niko me ne zastupi" (Ps. 68, 21; Is. 63, 5) - nego e Mu ak, da bi potpuno oseti teinu grehova, biti doputeno da oseti i teinu razdvojenosti od Nebeskog Oca. I u tom trenutku njegova ljudska volja moe da poeli da izbegne stradanja Da ne bude! Neka se nijednog trena Njegova ljudska volja ne razmimoie sa Boanskom. Za to i moli Bogoovek Svog Nebeskog Oca Ako je mogue da oveanstvo vaspostavi svoje jedinstvo sa Bogom bez novog strahotnog prestupa protiv Sina Bojeg (Sv Vasilije Veliki, "Protiv Evnomija", knj. 4) bolje bi bilo da ne bude tog asa. Ali, ako samo tako oveanstvo moe biti ponovo privueno svom Tvorcu, neka se i u tom sluaju ispuni blagovoljenije volje Boje. Neka bude volja Njegova, i neka oveanska priroda Isusova ak i u najuasnijim trenucima ne poeli nita, osim jednog ispunjenja volje Boje, savravanja Bojeg domostrojiteljstva. Upravo o tome Se i molio Hristos u Getsimanskom vrtu, "sa silnim vapajem i sa suzama u dane tela Svoga prinosio molitve i moljenja Onome koji Ga moe spasiti od smrti", po rei Svetog Pavla. On je prineo molitve i moljenja Onome Koji Ga moe spasiti od smrti, ali se nije molio za izbavljenje od smrti. Kao da je ovako govorio Gospod Isus Hristos Svom Boanstvenom Ocu: "Ava, Oe Moj, Oe Onoga Koga Si poslao da u jedno sabere narod Izrailjski i rasejanu decu Boiju - narode neznaboake, da bi iz dvoje sazdao jednog novog oveka, i posredstvom Krsta ih pomirio sa tobom. Sve je mogue Tebi, mogue je sve to odgovara Tvojim bezgraninim savrenstvima. Ti zna da je ljudskoj prirodi svojstveno da se gnua stradanja, da ovek hoe svagda da "vidi dane dobre" Ali onaj koji Tebe ljubi svim srcem, svom duom svojom i svim razumom svojim, eli samo ono to je ugodno Tvojoj volji, dobroj i savrenoj. Ja, Koji sam na zemlju doao radi ispunjenja Tvoje premudre volje i radi toga uzeo udeo u telu i krvi, primivi ljudsku prirodu sa svim njenim nemoima, osim grehovnih, takoe bih eleo da izbegnem stradanja, ali samo pod jednim uslovom - da to bude po Tvojoj svetoj volji. Ako je mogue da delo domostroja bude obavljeno bez novog stranog zloina od strane ljudi, ako je mogue da ne oseam ta duevna stradanja kojima e se kroz nekoliko asova pridruiti uasna stradanja ljudskog tela, ako je to mogue - izbavi Me onda od ispitanja i iskuenja koja su ve nastupila i koja tek predstoje. Izbavi Me od neophodnosti da osetim posledice Adamovog prestupa. Ali, ovu molbu Mi namee nemo Moje ljudske prirode, a neka bude tako kako je ugodno tebi, neka se ispuni volja ne nemone ljudske prirode, nego Na zajedniki, predveni svet

Oe Moj! Ako je po premudrom domostroju nuno da Ja tu rtvu prinesem, Ja Se toga ne odriem. Ali molim samo za jedno: da bude volja Tvoja. Da bude volja Tvoja svagda i u svemu. Kako je na nebu Moja, Tvog Jedinorodnog Sina, i Tvoja volja jedno, neka Moja oveanska volja ovde, na zemlji, ni Jednog trena ne poeli neto protivno naoj zajednikoj volji. Neka se ispuni ono to smo reili pre stvaranja sveta, neka se zbude spasenje ljudskoga roda. Neka se iskupe od avolskog ropstva sinovi oveiji, neka se iskupe najskupljom cenom stradanjem i samoportvovanjem Bogooveka. I neka sva teina ljudskih grehova, koju ja primam na Sebe, ni sa tim vezane duevne i telesne muke ne uzmognu da pokolebaju moju ljudsku volju koja eli to - da se ispuni Tvoja sveta volja. Da sa radou ispunim Tvoju volju, da bude volja tvoja". "O ai dobrovoljnih spasonosnih stradanja Gospod se pomolio, kao o nedobrovoljnoj" (nedeljna sluba 5 glasa, 8 pesma kanona), pokazavi time dva htenja dvaju priroda, i molei Boga Oca da ljudska volja Njegova ne bude pokolebana pokoravajui se volji Boijoj ("Tano izloenje pravoslavne vere", knjiga 3, 24). S nebesa Mu se javio angeo i krepio (Lk. 22, 43). Njegovu ljudsku prirodu, a savritelj podviga, samoportvovani Isus, molio Se jo priljenije, oblivajui Se krvavim znojem. I zbog Svoje pobonosti, zbog Svoje svagdanje pokornosti volji Oevoj uslien je bio Sin oveiji. Ukrepljen i obodren ustao je Isus sa molitve ('Tano izloenje pravoslavne vere", knjiga 3, 24). On je znao da se Njegova oveanska priroda nee pokolebati, da e Se uskoro sa Njega skinuti breme ljudskih grehova, i da e svojim posluanjem Bogu Ocu On Njemu privesti zabludelu prirodu ljudsku. On je doao uenicima i rekao: "Jo spavate i poivate. Evo se pribliio as, i Sin ovjeiji predaje Se u ruke grjenika. Ustanite, hajdemo! Evo se pribliio izdajnik Moj. Molite se, da ne padnete u iskuenje. " Izlazei u susret onima koji su Mu doli, Gospod je Sebe dobrovoljno predao u ruke njihove. A kad je Petar, elei da zatiti svog Uitelja, udario noem slugu prvosvetenikog i odsekao mu uho, Gospod je iscelio slugu, a Petra opomenuo da On Samoga Sebe predaje: "Vrati no svoj na mjesto njegovo, jer svi koji se mae za no, od noa e poginuti. Ili misli da ne mogu umoliti Oca Svoga da mi poalje vie od dvanaest legiona angela? Kako bi se, dakle, ispunila Pisma da ovako treba da bude? " I dobrovoljno ispivi do dna svu au duevnih i telesnih stradanja, Hristos je proslavio Boga na zemlji - ispunio delo po veliini ne manje od stvaranja sveta. On je vaspostavio palu ljudsku prirodu, primirio Boanstvo i oveanstvo, i uinio ljude zajedniarima Boanske prirode (2. Petr. 1, 4). Uinivi delo "koje Mu je Otac dao da ispuni", Hristos Se i po oveanstvu Svome proslavio onom slavom koju je, kao Bog, imao "pre postanja sveta" (Jn. 17, 5) i seo oveanstvom Svojim s desne strane Boga oca, ekajui da neprijatelji Njegovi budu poloeni pod noge Njegove (Jevr. 10, 13). Postavi za sve one koji su Mu posluni Uzronik venog spasenja (Jevr. 5. 9), Hristos i po uzlasku na nebesa prebiva "u dve prirode nesliveno poznavan" (Bogorodiin dogm, esti glas), "dve volje u dvema prirodama imajui vo vjeki" (Vaskrnji kanon, glas pet, tropar osme pesme), no proslavljeno telo sad ne moe da strada i nema potrebu ni u emu, a u skladu s tim njegova ljudska volja ni u emu se ne moe razilaziti sa boanskom. S tim telom Hristos e doi u

poslednji dan da "sudi ivima i mrtvima", kada e kao Car, ne samo po Boanstvu, no i po oveanstvu Svome, sa svim Svojim venim Carstvom pokoriti Bogu Ocu, da "bude Bog sve u svemu" (1. Kor. 15, 28). sadraj ZBOG EGA JE BIO POMILOVAN RAZBOJNIK RAZBORITI? "A jedan od objeenih zloinaca huljae na njega govorei: Ako si ti Hristos, spasi sebe i nas! A drugi odgovorivi ukoravae ga govorei: Zar se ti ne boji Boga, kada si i sam osuen tako? A mi smo pravedno osueni, jer primamo po svojim djelima kao to smo zasluili; a on nikakva zla ne uini. I ree Isusu: Sjeti me se, Gospode, kada doe u Carstvu svome. I ree mu Isus: Zaista ti kaem, danas e biti sa mnom u raju" (Lk. 23, 39-43). Tako pripoveda sveti jevanelista Luka o duboko pounom i dirljivom dogaaju, o Hristovom obraenju i pomilovanju razbojnika koji je visio pored Njega na krstu na Golgoti. ime je razbojnik zasluio takvu milost? ta je izazvalo tako brz i odluan odgovor Gospoda? U adu su se jo nalazili svi starozavetni pravednici, ukljuujui Jovana Preteu. U ad se spremao da sie Sam Gospod, istina ne zbog toga da tamo pati, nego da bi otuda izveo zatoenike. Jo nikome Gospod nije obeao da e ga uzneti u Carstvo Nebesko, ak je i apostolima obeao da e ih uzeti u Svoje boravite tek kada ih pripremi. Pa zbog ega razbojnik pre svih zasluuje milost, zato se njemu tako brzo otvaraju rajska vrata? Usredsredimo se na duevno stanje razbojnika i na situaciju oko njega. itav ivot je proveo u pljakama i zloinima. Ali oigledno u njemu nije umrla savest i u dubini due je ostalo neto dobro. Predanje ak kae da je on bio upravo onaj razbojnik koji se u vreme Hristovog bekstva u Egipat saalio nad divnim detencetom i nije dozvolio svojim drugovima da Ga ubiju kada su zajedno napali na svetu porodicu koja je beala u Egipat. Da se nije prisetio lika toga Mladenca, kada se zagledao u lice Onoga Koji je kraj njega visio na krstu? Ali bilo tako ili ne, u svakom sluaju pogled razbojnika na Hrista je probudio savest u njemu. Sada je visio zajedno sa Pravednikom, zajedno sa "Najljepim izmeu sinova ljudskih" (Ps. 45, 2), Koji tada "prezren bjee i odbaen izmeu ljudi", poto nije imao "ni oblija ni ljepote" (Isai. 52, 23). Gledajui Ga razbojnik kao da se trgao iz dubokog sna. Postala mu je jasna razlika izmeu Njega i sebe samog. Ovaj je nesumnjivi Pravednik, koji oprata ak i Svojim muiteljima i moli se za njih Bogu, koga naziva Ocem Svojim. A on je ubio mnogo rtava, prolio je krv ljudi koji mu ne uinie nikakvo zlo. Gledajui Onoga koji je visio na krstu, on je kao u ogledalu video svoj moralni pad. Sve najbolje to je bilo skriveno u njemu, probudilo se i trailo izlaz. On je postao svestan svojih grehova, shvatio je da ga je do tunog kraja dovela samo njegova sopstvena krivica i nije imao koga da krivi. Zato je ogoreno raspoloenje protiv izvrilaca kazne, koje je obuzelo razbojnika koji je bio raspet sa druge strane Hrista, a u poetku i njega samog (Mt. 27, 44), u njemu zamenilo

oseanje smernosti i skruenosti. On je osetio strah od budueg suda Boijeg nad njim. Greh mu je postao odvratan i straan. U dui on vie nije bio razbojnik. U njemu se probudilo ovekoljublje i milosre. Sa strahom za sudbinu svoje due u njemu se podudarila odvratnost prema izrugivanju nad nevinim Patnikom. Nesumnjivo je i ranije sluao o velikom Uitelju i udotvorcu iz Nazareta. Ono to se dogaalo u Judeji i u Galileji je bilo predmet mnogih razgovora i tumaenja u itavoj zemlji. Ranije nije obraao panju na ono to je sluao o Njemu. Sada, naavi se zajedno s Njim i u jednakom poloaju, on je poeo da shvata moralnu veliinu Njegove linosti. Blagost, svepratanje i molitva Hristova su zapanjili razbojnika. On je srcem shvatio da pored njega nije obian ovek. Tako se Bogu kao Svome Ocu u smrtnom asu mogao obraati samo onaj ko je zaista bio svestan sebe kao Sina Boijeg. Ne kolebati se u svom uenju o ljubavi i sveoptem pratanju, podnosei svu niskost ljudske klevete i pakosti onih kojima je inio dobroinstva, mogao je samo onaj ko je bio najtenje povezan sa izvorom Ljubavi ili je bio On Sam. Razbojnik se setio svega udesnog to je sluao o Onome Koji je sada bio raspet sa njim i toplo oseanje vere se rodilo u njegovom srcu. Da, On je sigurno bio Sin Boiji, koji se ovaplotio na zemlji, ali je neprekidno ostao u optenju sa Ocem Svojim, Sin Boiji, koga zemlja nije prihvatila i koji se vraao na nebo, Sin Boiji koji moe da oprata ljudima! U njemu se rodila nada da e izbei osudu na posmrtnom sudu. Ako Isus moli Oca Svoga za one koji Ga raspinju, nee odbaciti ni onoga koji je sa Njim raspet. Treba se obratiti Njemu, da bi ga On koji sada deli njegovu sudbinu gorkih patnji, prihvatio i u Svome blaenstvu. Istina, obraanje Isusu reima ljubavi i sauea doekae podsmeh gomile koja je oko njih, koja mahnita i huli na Njega. Priznati Ga za pravednika i Sina Boijeg, znai skrenuti na sebe panju i gnev judejskih stareina. Iako oni ne mogu da mu nanesu vie telesne patnje nego to je on ve podnosi, kako e biti teko oseati oko sebe samo mrnju, kako e mu patnje postati teke kada i njemu pone da se ruga besposleni narod koji ovde galami! Uostalom, ta je sada za njega gnev zemaljskih vlasti, ta mu sada znae podsmesi ljudski? Ma koliko je teko biti odbaen od ljudi na pragu smrti, jo je tee biti odbaen od Boga. On ide na sud Boiji i samo Boga treba da se boji. Mora u poslednjim trenucima ivota uraditi ono za ta je jo sposoban, da bi stekao blagonaklonost Boiju. Neka svojim reima on makar malo olaka Hristu patnje, neka se makar jednom od onih koji hule probudi savest i neka prestane da Ga rui. Hristos, koji je obeao da e nagraditi za au vode koja se dade u ime Njegovo, nee ni njega zbog toga ostaviti bez nagrade. Neka oni koji Hrista poniavaju i njega ponize sa Njim! To e ga jo blie povezati sa Hristom. Sa Hristom e deliti usud ovde, a Hristos ga zaboraviti nee ni u slavi Svojoj! I evo, u huku glasnih podsmeha, poruga i psovki, on je poeo da savetuje svoga druga, koji je visio levo od Hrista da prestane da mu se ruga. "Zar se ti ne boji Boga, kada si i sam osuen tako? A mi smo pravedno osueni, jer primamo po svojim djelima kao to smo zasluili; a on nikakva zla ne uini. " A potom se sa

njegovih usta zauo smerni glas: "Pomeni me, Gospode, kada doe u Carstvu svome. " To je bio vapaj biveg razbojnika, a sada novog uenika Hristovog, koji poverova u Hrista onda kada Ga raniji uenici napustie. "Razbojnik blagoslovi, a ja se odrekoh" (sjedalen, glas 5), jecae posle tuno sv. apostol Petar. U to vreme u Gospoda posumnjae i svi ostali apostoli. ak i sv. Jovan Bogoslov, koji je nerazdvojno pratio svoga Uitelja i stajao kod Krsta na Golgoti, iako je nastavio da bude veran Isusu koji ga ljubljae, ne imadijae tada savrenu veru u Boanstvenost svoga Uitelja: tek posle Vaskrsenja, uavi u prazan grob, u kome su leali pokrovi i ubrus koji obavijahu mrtvo Telo Hristovo, on "vidje i vjerova" da je Hristos vaistinu vaskrsao i da je Sin Boiji. Apostoli su se pokolebali u svojoj veri u Isusa, kao u Mesiju, zato to su oni oekivali i eleli da u Njemu vide Cara zemaljskog, u ijem e Carstvu oni moi da sede "desno i levo" od Gospoda. Razbojnik je shvatio da carstvo ponienog i sramnoj smrti preputenog Isusa iz Nazareta "nije od ovoga svijeta". Ali upravo to carstvo razbojnik je sada i traio. Zatvarala su se za njim vrata zemnoga ivota, otvarala se venost. Sveo je raune sa zemaljskim ivotom, sada je mislio na ivot veni. I na pragu venosti razumeo je tatinu slave zemaljske i carstava zemaljskih. On je postao svestan da se veliina sastoji u pravednosti i u pravednom Isusu koga su nevinog muili on je ugledao Cara pravde. Ne trai on od Njega slavu u carstvu zemaljskom, nego spasenje due svoje. Vera razbojnikova, koja se rodi iz divljenja Hristovoj moralnoj veliini, pokazala se jaom nego vera apostola, koji su bili opinjeni uzvienou Hristovog uenja, ali su jo uvek vie verovali u Njega zbog uda i znamenja koja je tvorio. Sada se nije dogodilo udesno izbavljenje Hristovo od neprijatelja njegovih i pokolebala se vera apostola. Ali trpljenje, sveopte pratanje i vera u to da ga uje Otac Njegov Nebeski tako su jasno pokazali pravednost Isusovu, Njegovu moralnu uzvienost da se, poto je zbog nje poverovao u Hrista, nije mogao pokolebati onaj koji je traio duhovni i moralni preporod. A upravo je za tim i udeo razbojnik koji postade svestan svog dubokog pada. On nije traio od Hrista da bude u Carstvu Njegovom "levo ili desno od Njega", nego je svestan svoje nedostojnosti, smerno molio samo "da ga pomene u Carstvu svome", da mu da makar najneznatnije mesto. On je otvoreno pred svima ispovedao Raspetog Hrista kao Gospoda i molio Ga da mu se smiluje. Smerna vera u Hrista uini ga ispovednikom. Po volji svojoj on bee ak muenik, jer, poto se ne uplai da prizna za svoga Gospoda od svih odbaenog "Cara Judejskog", na Koga bee usmerena sva mrnja bezbrojnog naroda koji se okupi tih dana u Jerusalim iz svih krajeva sveta na praznik Pashe i zajedno sa svojim stareinama i svetenicima huljae na Hrista, sigurno se ne bi uplaio ni da strada za Njega.

Tako je iskreno pokajanje razbojnika rodilo smernost i istovremeno se pokazalo kao pouzdan temelj tako vrste vere kakvu u to vreme nisu stekli najblii Hristovi Uenici. Razbojnik koji poverovao pokazao je takav podvig za kakav tada nije bio sposoban nijedan od njih. "Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznau i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima", rekao je Gospod Isus Hristos. Razbojnik je ispovedao Hrista, ispovedao Ga je pred mnogobrojnim narodom koji Mu se rugao, ispovedao Ga je tada kada se niko nije usudio da to uini i kada su ak i malobrojni uenici i ene, to Mu ostadoe verni, samo gorkim suzama svedoili o svojoj ljubavi prema Njemu. Razbojnik je uinio to to su nekada uinila tri mladia u Vavilonu, odbivi da se klanjaju zlatnom liku koji je postavio Navuhodonosor na polju Duri i kome se klanjahu "svi narodi, plemena i jezici" (Dan. 3, 7). Poverovao je razbojnik u Gospoda koji strada, "ispovijeda Boga skrivenog", pre svih je poznao Njega i silu vaskrsenja Njegova i udeo u Njegovim stradanjima, saobraavajui se smrti Njegovoj (Filip. 3, 10), pre svih je shvatio u emu je "Carstvo to nije od ovoga svijeta", razumeo "ta je istina" (Jn. 18, 36-38). On je prvi razumeo ta je Carstvo Hristovo, pa zato prvi u njega i ulazi. On je prvi ugledao "Isusa Hrista i to raspetoga" (1. Kor. 2, 2), prvi je propovedao "Hrista raspetoga, Judejcima sablazan, a Jelinima ludost; onima pak pozvanima, i Judejcima i Jelinima, Hrista, Boiju silu i Boiju premudrost" (1. Kor. 1, 23-24). Zato on prvi i osea na sebi silu i mudrost Boiju, silu samilosne i preporoujue ljubavi Hristove, prvi "zau zvuk sile Krstove, kao da se njime raj otvara" (4. pesma kanona Vaznesenja). Potpuno pokajanje zbog svojih grehova i zloina, iskrena smernost, vrsta vera u Raspetog Gospoda Isusa Hrista Koji se predade stradanju i ispovedanje Njega onda kada itav svet bjee protiv Njega - eto od ega se splete venac koji ovena glavu biveg razbojnika kao pobednika i podvinika, eto od ega je iskovan klju to mu otvori dveri rajske. Mnogi gree i nadaju se u pokajanje pre smrti, navodei primer razboritog razbojnika. Ali da li je neko sposoban za slian podvig? "Pomilova Gospod razbojnika u poslednji as, da niko oajavao ne bi. Ali samo njega, da se niko previe ne pouzdava u Njegovo milosre" (Bla. Avgustin). "Takav je kraj njegov! A kakav e na biti ne znamo i nije nam poznato kakvom smru umreemo: da li e doi iznenada ili uz bilo kakvu najavu? " (prep. Teodor Studit, "Pouka povodom iznenadne smrti brata". ) Da li emo uspeti da se tada u trenu moralno preobrazimo i uzvisimo duhovno poput "pratioca Hristovog, koji glas mali izusti i veliku veru zadobi? Da nas ne ugrabi smrt iznenadna, ostavivi nam nade izneverene u pokajanje pred smrt? " (beseda sv. Kirila Aleksandrijskog "O Stranom Sudu", objavljena u Velikom asoslovu). Zato: "Grenie, ne odlai pokajanje zbog grehova da oni ne bi sa tobom u drugi ivot preli i opteretili te teretom neizmernim" (Bla. Avgustin, "Iliotropion" sv. Jovana Tobolskog, knjiga 4, glava 5).

Primer razbojnika razboritog neka nas podstakne da ne odgaamo pokajanje, nego "da se razapnemo sa Hristom" i da se "kajemo blago" da bismo i mi na sebi osetili "sapatnitva milost" (molitva Simeona Novog Bogoslova). "A koji... raspesmo tijelo sa strastima i eljama" (Gal. 5, 24) staraemo se za najskorije puno unutarnje svoje popravljanje, preputajui se potpuno volji Boijoj i molei od Hrista milost i blagodat. "Pokajanje razbojnikovo, Jedini ovekoljupe, Hriste Boe na, podaj i nama koji ti s verom sluimo, i molimo Ti se: Pomeni i nas u Carstvu svome" (Blaene vakrsni 4. glasa). "Kao razbojnika razboritog, u trenu jednom to se raJa udostoji, Gospode, i mene drvetom krsnim prosvetli i spasi me. " sadraj DOITE, LjUDI, TRIIPOSTASNOM BOANSTVU POKLONIMO SE Bog je Sveta Trojica. Trojica Jedinosutna i nerazdelna. Jedinosutna, tj. isto sutastvo, ista priroda. Trojica nerazdelna: nikada se nije odvajao Sin od Oca ili Duh Sveti od Oca ili od Sina i nikada se ne deli. Otac, Sin i Sveti Duh nisu tri boga, nego jedan Bog, jer Im je ista priroda, ali i ne samo zato. I ljudi imaju istu prirodu, istu sutinu. Ali za ljude nije mogue rei da su dva ili tri oveka - isti ovek, ma koliko oni bili meusobno bliski i jedinstveni. Ljudi imaju ne samo posebna tela nego i svaki ima i svoju volju, svoj ukus, svoja raspoloenja. Ma koliko ljudi ponekad liili i telesno i po karakteru, ipak se ne deava da im je sve zajedniko, da je sve podjednako. A kod Tri lica Svete Trojice sve je zajedniko. Bezgranina ljubav Oca prema Sinu, Sina prema Ocu i ista ljubav izmeu Njih i Svetog Duha ini zajednikom Njihovu volju i sva Njihova dela. Oni imaju istu /jednu/ volju, sve Oni izvravaju zajedno. Od ega se odvraa Duh Sveti, odvraa se i Otac. ta Sin voli, vole i Otac i Duh Sveti. Sve se od Svete Trojice dogaa zajedno. Za stvaranje sveta u Bibliji je reeno: "I ree Bog: neka bude svjetlost. I bi svjetlost. " ta znai "ree", tj. rekao je? To znai da je Bog Otac stvarao Svojom Reju, onom Reju o kojoj govori Jevanelje: "U poetku bjee Rije, i Rije bjee u Boga i Rije bjee Bog" i koja je Jedinorodni Sin Boiji. Sve je tvorio Bog Otac Svojom Reju, drukije kazano, sve je izvravao kroz Sina Svojega. Nita ne tvori Otac bez Sina, kao to ni Sin nita ne tvori bez Oca. Ocu i Sinu uvek sadejstvuje Sveti Duh. O stvaranju sveta u Bibliji je reeno: "I Duh Boiji dizae se nad vodom. " "Dizao se" nad tvorevinom, ne naprosto stajao nad njom - re za koju nema potpuno odgovarajueg izraza u staroslovenskom jeziku u jevrejskom originalu znai "pokrivati, zagrevati", kao kad nosilja, leei na jajima, njih oivotvoruje svojom toplinom i iz njih se izleu iva bia. "Rijeju Gospodnjom nebesa se stvorie i Duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova" (Ps. 33, 6). Sve to postoji naini Bog Otac kroz Sina, i u postojanje je privedeno Duhom Svetim. Ili drugaije reeno: sve, to je poeleo i hteo Otac, odmah se ispunilo i ispunjava od Sina i oduhotvoruje Svetim Duhom. Tako je bio stvoren svet, tako se sve dogodilo u promisli Boijoj o svetu i oveanstvu.

Da bi spasao oveka koji kroz prvobitni greh otpade od Boga i postade smrtan, po predvenom Savetu Svete Trojice pokoravajui se volji Oca Sin Boiji sie na zemlju, rodi se delovanjem Svetoga Duha od Prisnodjeve Marije, objavi ljudima Istinitog Boga Oca i Njegovu Boansku volju, poui ih istinskom potovanju Boga, postradavi zbog grehova naih, sie u ad i, oslobodivi odatle due umrlih, vaskrsnu iz mrtvih. Jo pre stradanja Svoga obeao je Hristos Svojim apostolima, koje izabra meu uenicima Svojim, da e im dati vlast da vezuju i razreuju - da ljudima oprataju grehove ili da im ih zadravaju. Ovaj blagodatni dar posle Svoga Vaskrsenja nije dao bilo kome od apostola posebno, nego svima njima zajedno: On je stvorio Crkvu Svoju, uvara te blagodati, sjedinio u njoj sve koji Ga vole i u Njega veruju. Obeavi apostolima da e im dati silu vinju, - poto im posla Duha Svetoga, izvrivi sve radi ega je doao na zemlju, Gospod Isus Hristos se vaznese na nebo, zadobivi i po oveanstvu onu ast i slavu, koju i pre stvaranja sveta imadijae kao Sin Boiji. Poto se spusti na uenike Hristove, kako je obeano, Duh Sveti utvrdi ih u veri Hristovoj i blagodau Svojom izli na njih darove Boije. On ih ojaa radi propovedanja i izvravanja Hristovog uenja u ivotu, radi organizacije Crkve koju Hristos sazda i Sveti Duh uini delatnom. Crkvom, iji se temelj nalazi na zemlji i glava joj je Sin Boiji to sedi s desne strane Oca, tajanstveno upravlja Duh Sveti. Ona unutarnje ujedinjuje decu svoju i sjedinjuje ih sa Bogom. Blagodatni darovi Boiji, preko Crkve, izlivaju se na one koji nastoje da idu putevima Hristovim, osveuju i jaaju sve dobro u njima, oiuju od greha i neisti svake, inei ih sposobnima da budu prebivalita sjaja slave i sila Boijih. Kroz Crkvu oveanstvo postaje priesnik Boanske prirode, stupa u najbliskiji odnos sa Svetom Trojicom. Osveuje se i sa Bogom opti ne samo dua nego i telo ljudsko u prieivanju Telom i Krvlju Hristovom, kroz Koga se sjedinjuje sa itavom Svetom Trojicom. Blagodau Boijom, uz uee sopstvene volje i napora, ovek postaje nova tvar, sudeonik venoga Carstva Boijeg. Za to Carstvo Boije to e doi priprema se i priroda, radi predstojeeg oienja ognjem od posledica grehova ljudskih i prokletstva koje je na njoj. Ona dobija nagovetaje osveenja silaskom Svetoga Duha na nju prilikom bogojavljenskog osveenja vode i mnogih drugih crkvenih slubi, da bi potom postala nova zemlja i novo nebo. To e se dogoditi kada se navri vreme koje Bog Otac odredi i Sin Boiji u slavi doe da sudi svetu. Tada e oni koji su ljubili Boga i sjedinili se sa Njim zablistati od zraka Boanske Svetlosti i veno e se naslaivati nestvorenom svetlou Trijedinog Boanstva, Jedinosutne, ivotvorne i Nerazdeljive Trojice. Ba Njoj (Trojici), Bogu, Tvorcu i Spasitelju naemu neka je slava, ast i poklonjenje u vekove vekova: "Doite, ljudi, poklonimo se triipostasnom boanstvu, Sinu i Ocu, sa Svetim Duhom: jer Otac pre veka rodi Sina, koji je od venosti i iste asti i Duh Sveti se sa Sinom proslavi: jedna sila, jedno sutastvo, jedno Boanstvo. A njemu se svi

poklanjamo govorei: Sveti Boe, koji Sinom sve tvori, sadejstvom Duha Svetog; Sveti Krepki, Kroz kojega Oca poznasmo i Duh Sveti u svet doe; Sveti Besmrtni, Due Utehe, koji od Oca izlazi i u Sinu poiva: Trojice Sveta, slava Tebi. " sadraj BESEDA O DVE GOZBE U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Danas duhovno gledamo dve gozbe, o kojima nam govore dananje jevaneoske propovedi. Jednu gozbu, opisanu u prii, priprema car pun blagonaklonosti i milosti. Pa ipak, oni koji su na nju pozvani ne dooe kada je gozba bila spremljena. Oni su vie drali do toga da se bave, ko trgovinom, a ko svojim domaim poslovima; a neki, uhvativi glasnike, izruie i ak ubie neke. Razgnevljeni car, poto strogo kazni krivce, ponovo posla sluge svoje - da pozovu na gozbu svakoga koga sretnu. I okupi se zvanica mnogo i kada car prie da ih pogleda, ugleda jednoga neobuena u praznino ruho. Car ga zapita zato nije odeven kako prilii, a onaj utae, pokazavi time prezir prema caru i nepostojanje elje da uestvuje u svetkovini, zbog ega bjee izbaen napolje. Tako je na tu gozbu bilo mnogo zvanih, ali je malo bilo izabranih, koji uestvovae na veeri. Druga gozba nije alegorijska, nego je stvarna. To je gozba bezbonoga Iroda. Kao to se zna, na nju niko od zvanica nije odbio da doe, svi. su bili sveano obueni i uivali su do mile volje. Ona se odvijala u pijanstvu, obesti koju nije obuzdavao stid ni savest i zavrila se najveim zloinom, ubistvom Jovana Krstitelja. Ove dve gozbe su slike dva naina ivota, dve vrste uivanja. Prva je slika duhovne gozbe, duhovnog zadovoljstva. Nju priprema Gospod. Ova gozba je Crkva Hristova. Mi smo pozvani na tu gozbu kada nas pozivaju na uee u bogosluenjima, posebno u Boanskoj Liturgiji i kroz prieivanje Boanstvenim Telom i Krvlju Hristovom, na injenje dobra, smotrenost i razboritost. Ne odazivamo se pozivu na tu gozbu kada ne idemo na crkvene slube, kada umesto dobra inimo zlo, kada pretpostavljamo svakodnevne brige i zadovoljstva boanskom ivotu. Mi ne dolazimo u svadbenoj odei kada unosimo tue, greno raspoloenje u taj ivot. Svako od nas mnogo puta u toku dana je pozvan na ovu gozbu i odbija poziv svaki put kada plotsko i greno pretpostavlja duhovnom i boanskom. Na Irodovu gozbu takoe smo pozvani mnogo puta u istom danu. Mi esto ne primeujemo odmah da nas zlo kua. Greh uvek poinje od malog. Irod je ak u poetku sa uivanjem sluao Jovana Krstitelja, on je intimno bio svestan grenosti svoga postupka, ali se nije borio protiv greha i stigao je do ubistva najveeg pravednika. Mi odlazimo na Irodovu poganu gozbu svaki put kada umesto dobra biramo zlo, plotska, grena zadovoljstva, nemilosrdnost, nebrigu za svoju duu i tako dalje.

Poevi od maloga, ve se teko zaustaviti i ako se kasnije na vreme ne osvesti i ne bude strog prema sebi, moe se stii do najveih grehova i zloina koji donose vene muke. I sada u svakome od nas Jovan Krstitelj poziva: "Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo Nebesko. " Pokajte se, da biste uivali u svetlim, venim prebivalitima gozbe Jagnjeta, koje je zaklano radi grehova itavog sveta i da ne biste sa avolom delili pir zlobe i muenja u tartaru i mraku paklenom. sadraj O TALANTIMA I IKONOPISU Gospod izgovori priu o tome kako gospodar razdeli talante slugama svojim u skladu sa sposobnostima svakoga od njih. Poto proe neko vreme on zatrai od njih odgovor i nagradi one koji su zaradili isto onoliko koliko su dobili. Ali onoga koji nita nije radio i koji donese samo talant koji je dobio, gospodar podvrgnu strogoj kazni. Taj je gospodar Gospod Bog, talanti su Njegovi darovi, a sluge su ljudi. Gospod daje darove duhovne, daje pojedincima, daje i itavim narodima. Pre dolaska Hristovog, rei Boije bile su poverene Izrailju. Kada se Izrailj pokolebao u veri, kada je poela da propada Judeja, objavio je prorok Varuh, uenik proroka Jeremije: "Ovo je knjiga zapovijesti Boijih i zakon koji traje vjeito. Svi koji se nje dre ivjee, a koji je napuste umrijee. Okreni se, Jakove, uzmi je, idi po sjaju svjetlosti njene. Ne predaj drugome slavu tvoju i to je tebi korisno narodu stranom. Sreni smo to znamo ta je Bogu milo" (Varuh 4, 14). Pa ipak, Izrailj se nije odrao u zavetu Boijem i, odbacivi Sina Boijeg, otpao je od Boga. Gospod je osnovao Svoju novozavetnu Crkvu u koju su uli mnogi bivi paganski narodi. Poseban uvar Pravoslavlja, posle pobede hrianstva nad paganstvom, postala je Vizantija, u kojoj su Vaseljenski Sabori i Sveti Oci Crkve utvrdili precizno izlaganje dogmata vere i pravoslavno uenje. A posle pada Vizantije, pravoslavnu veru najbolje uvae narod ruski, koji je do toga doba ve potpuno primi u sebe. Narodni ivot i dravni zakoni, obiaji, sve je imalo u svom temelju veru pravoslavnu ili je bilo u skladu sa njom. Jedno od olienja pravoslavne vere su nai hramovi i njima je prekrivena itava zemlja ruska. Sam hram ve je prikazivanje nevidljive vaseljenske Crkve o kojoj u Simvolu Vere govorimo: "U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. " Zbog toga se nai hramovi i zovu crkve. Kupola koja se uzdie iznad crkve nam pokazuje tenju ka nebu i podsea nas na svod nebeski, ispod koga se vaznosi naa molitva Bogu. Ona nas podsea na nebo nevidljivo, na vinje carstvo Boije. Hramovi se ukraavaju ikonama. Ikone nisu jednostavno prikazi neke linosti ili dogaaja. Ikona je simvol nevidljivog. Ako nam je vidljiv spoljanji lik Hrista, Njegovih ugodnika, onda ikona mora da izobrazi i njihov unutarnji Lik - njihovu svetost. ak i svetovni prikazi nam esto doaravaju ovu ili onu ideju. Uzmimo, na primer, poznati spomenik Petra Velikog u Petrogradu, gde je on prikazan na konju koji je visoko uzdigao svog jahaa, to prikazuje koliko je on uzvisio Rusiju u mnogim aspektima. Mnogi drugi spomenici prikazuju ovu ili onu ideju. Ako je

tako u svetovnoj umetnosti, tim pre isto tako mora biti u duhovnoj umetnosti, gde se prikazuje vie, nebesko, duhovno. Ikona nije portret; portret prikazuje samo zemaljski lik oveka, a ikona prikazuje i njegovo unutarnje stanje. ak i ako se prikazuje samo spoljanji lik /forma/, u razliitim momentima svi prikazi e biti razliiti. Preblaeni mitropolit Anastasije je priao da je, dok je bio student duhovne Akademije, sa drugim svojim vrnjacima bio u Krontatu na bogosluenjima pravednog oca Jovana. I kada je otac Jovan zavravao Liturgiju lik mu bejae obasjan svetlom, kao u Mojsija kada je silazio sa Gore sinajske. Posle nekog vremena otac Jovan ih je primao kod sebe u keliji i izgledao je kao obian ovek. Pa i Sam Gospod na Isus Hristos pokaza nam jednom Svoju slavu Boansku na brdu Tavoru, a u ostalo vreme on je izgledao kao obian ovek i ljudi su se udili odakle Njemu takva mo i uda. Ikona mora da prikae ne samo spoljanje nego i unutarnji ivot, svetost i bliskost nebu. Najee se to prikazuje u licu i njegovom pogledu, a u skladu sa tim se mora slikati i ostali deo ikone. Na prikazivanje stanja duha koji je skriven ispod ploti i usmeravana je sva panja naih pravoslavnih ikonopisaca. to je bolje to polazilo za rukom, to je bolja bila ikona. esto je pri tome dolazilo do nesavrenog prikazivanja ovih ili onih delova tela, ne zato to su to ikonopisci inili svesno, ve zato to im ostvarivanje najvanijeg cilja nije uvek dozvoljavalo da obrate dovoljno panje na sporedne strane. Uostalom, ak i kada bi se pravile obine fotografije, posebno neoekivane, sigurno bi se na mnogima dobili neprirodni poloaji ljudskih tela, koje mi obino ne primeujemo. Nemogue je naslikati ikonu samo prikazavi spoljanji oblik tela, ve se na njoj moraju odraavati nevidljivi podvizi i mora blistati slava nebeska. To najpotpunije moe da uini onaj ko sam ivi duhovnim ivotom i kome su razumljivi i bliski ivoti svetitelja. Zato su nai stari ikonopisci uvek to inili i pripremali su se za to postom i molitvom. Mnogim tako naslikanim ikonama Gospod je dao udotvornu mo. Naravno, svaka ikona se posle osveenja mora potovati i prema njoj se ne treba odnositi sa omalovaavanjem i bez potovanja, zbog ega emo se uzdrati od rasprave o ikonama koje se ve nalaze u hramovima, ali uvek moramo da teimo boljem i, to je najvanije, da ne obraamo toliko panju na spoljanju lepotu ikona, koliko na njihovu duhovnost. A ikone koje oigledno ne zadovoljavaju zahteve pravoslavnog ikonopisa ne treba postavljati u hramove i ak ponekad ni u domove. Ikonu ne mogu da slikaju svi koji poseduju vetinu i sposobnost za slikanje. esto raspoloenje onoga koji slika ikonu i elja da poslui Bogu ima vei znaaj nego sama slikarska /umetnika/ vetina. Posle Petra Velikog u Rusiju je, zajedno sa onim dobrim to je doneto sa Zapada, dospelo i mnogo novog, pravoslavnom duhu stranog uticaja, kome je podlegao znaajan deo obrazovane ruske klase, unosei u svoja dela mnoge nekorisne, loe novine. To se delimino odrazilo i na ikonopis. Umesto podraavanja staroruskim ikonopiscima, zavladalo je ugledanje na, Pravoslavlju tue, zapadne umetnike. Pravoslavlju tui duh se odomaio u Rusiji i postepeno ju je razorio.

Nama su sada namenjene rei proroka: "Ne predaj drugome slavu tvoju i to je tebi korisno narodu stranom. " Kako u ivotu, tako i u crkvenim obiajima moramo se vratiti onim vrstim i jasnim temeljima, na kojima je graena i poivala Rusija. Njihov odraz je i na ikonopis. Ne treba slikati ikone za nae hramove strane duhu Pravoslavlja. Netano misle oni koji tvrde da se pravoslavne ikone obavezno moraju slikati tamnim bojama i sa neprirodnim poloajem tela. Stare ikone su slikane jarkim svetlim bojama i vremenom su postale tamne, od vremena i praine mnogih vekova. Ali istovremeno se treba podsetiti da su zaista mnogi svetitelji bili tamnoputi, provodei svoj ivot u vrelim pustinjama i da su tela kod mnogih zaista bila izmuena dugogodinjim podvizima. Oni su se proslavljali ne zemaljskom nego nebeskom lepotom. Neka nam pomognu svojim molitvama da hramovi nai budu odraz slave nebeske, a da se pastva naa sjedini u traenju carstva Boijeg i, kako svojim hramovima, tako i ivotom svojim da propoveda istinu Pravoslavlja. sadraj ZATO SE S MOLITVAMA IVOTVORNOM KRSTU ZDRUUJU MOLITVE ZA CAREVE Krst Gospodnji, kao orue naeg spasenja, hriani su poeli da potuju u apostolsko doba. U vreme progona, potovanje je moglo da bude samo tajno. Hristos raspeti Judejima je bio sablazan a paganima bezumlje. Zato hriani potovanje krsta nisu pokazivali otvoreno, kako ga ne bi izlagali porugama. Krsno znamenje su skrivali, ili su ga predstavljali tako, da pagani nisu mogli da pogode da crte na skriveni nain izobraava krst. Godine 312. car Konstantin Veliki je za vreme pohoda na Rim video na nebu izobraenje krsta sa natpisom "NIKA", tj. "pobeuj". Nainivi znamenje krsta za vojsku, Konstantin je stupio u borbu, pobedio neprijatelja i zauzeo Rim. Kao spomen te pobede, zapovedio je da se u Rimu postavi njegov spomenik sa krstom u ruci i natpisom: "Ovim spasonosnim znamenjem Rim oslobodih od tiranina. " Uskoro posle ovoga, Milanski edikt je proglasio hriansku veru dozvoljenom. Sam car Konstantin pokazivao je primer potovanja krsta, zapovedivi da ga sa krstom predstavljaju ak i na novcu. Njegovo potovanje Svetog Krsta osnaila su jo dva vienja tokom narednih pohoda. Po elji cara Konstantina, njegova mati - sveta carica Jelena, preduzela je put u Jerusalim i tamo pronala Sveti i ivotvorni Krst. Deo Krsta je donela u Carigrad, a vizantijski carevi su ga, kreui u pohode, uzimali sa sobom uzdajui se u pomo Boiju. Eto zbog ega su u divnim pesmopojima kojima je proslavljan Sveti Krst, njemu blagodarili za pomo koju su preko njega dobijali pravoslavni carevi. Uz to, Pravoslavna Crkva je, ispunjavajui uputstva ap. Pavla o molitvama za careve, ak i paganske ukoliko su zatitnici poretka a ne gonitelji vere, svagda uznosila molitve Bogu da bi krsna sila bila na pomo carevima koji se u krst uzdaju. Slube Svetom Krstu sredom i petkom, kada se pominju stradanja Hristova, kao i za druge praznike ivotvornog Krsta, pune su takvih molitava. U

njima se kae: "Krst je sila careva", "tobom se najverniji carevi nai hvale, jer silom tvojom Ismailane silno kaznie", "pobedu blagovernim carevima nad neprijateljima daruj, i krstom Tvojim sauvaj ljude Tvoje", "asno drvo koje carevima daje pobedu nad varvarima"... Slube krstu obiluju ovakvim iskazima. Znaajno je primetiti da su mnoge od ovih slubi pisali Sveti Oci koji su sami mnogo postradali od careva ikonoboraca; ipak nisu prestajali da se mole za njih, vrsto verujui da e posle zlih biti i pobonih careva. Te molitve nisu menjali ni pravoslavni Grci ni Juni Sloveni nalazei se pod turskom vlau, ili pod vlau tuih, stranih vlastodraca, makar oni bili i inoverni. Kakav je smisao molitava za careve u molitvama Svetom Krstu, ako neki pravoslavni narod nema svog pravoslavnog cara? Prvo - pravoslavni narodi ne moraju da se mole samo za svoje gospodare, nego, kao udovi jednog tela - Crkve, takoe i za druge pravoslavne gospodare. Srbi, Grci, Bugari i Rumuni su se u turskom ropstvu molili za tada jedinog pravoslavnog Ruskog Cara. Dunost je Rusa da se mole ne samo za svoje nego i za njihove vladare, naroito zato to su u njihovim zemljama ruske izbeglice uivale zatitu tih vladara. Drugo - uznosei molitve za careve mi se ne molimo samo za sadanje pravoslavne careve, nego i za budue, jer e, po tumaenju svetog Jovana Zlatousta, pravoslavni gospodari imati vlast do dolaska antihrista, spreavajui irenje zla. Eto zato Pravoslavna Crkva ne prestaje da se moli: "Pobedu blagovernim carevima nad neprijateljima daruj. " Ove se rei nalaze u molitvi ivotvornom Krstu koja se naroito esto koristi, poto je tropar, tj. svojevrsna himna dana posveenih Svetom Krstu. U Rusiji i u nekim drugim pravoslavnim zemljama u tu su molitvu stavljali i ime Cara koji je na vlasti, ali osnovni njen sadraj je uvek ostajao nepromenjiv i nepatvoren tekst, onaj koji su napisali Sveti Oci: "Spasi Gospode ljude Tvoje i blagoslovi naslee Tvoje, pobedu blagovernom caru nad protivnicima daruj i Krstom Tvojim sauvaj narod Tvoj. " sadraj HOE LI OIVETI KOSTI LjUDSKE? Ne bee kraja jadu i tyzi starih Judejaca kada je razoren bio Jerusalim i kada oni sami bejahu odvedeni u Vavilonsko ropstvo. "Gdje su milosti Tvoje iz starine, kojima si se Davidu zakleo? " (Ps. 89, 3) - vapili su oni. "Ali sada si nas podvrgao i posramio... neprijatelji nas nai haraju i po narodima rasijao si nas" (Ps. 44, 914). Ali kada je izgledalo da nema nade u spasenje, prorok Jezekilj koji je takoe bio u zarobljenitvu imao je divnu viziju. "Ruka Gospodnja doe nada me", kazuje on o tome. Nevidljiva Desnica Gospodnja postavi ga usred polja punog kostiju ljudskih. I pitae ga Gospod: "Sine ovjeji, hoe li oivjeti ove kosti? " "Gospode, Gospode Ti zna", odgovara prorok. Tada glas Gospodnji zapoveda proroku da kae kostima da e Gospod metnuti u njih duh poto ih obue u ile, plot i kou. I kada izree prorok re Gospodnju, nasta glas i zatrese se zemlja i poee kosti da se pribiraju svaka ka svojoj kosti, i na njima se pojavie ile i pokaza se meso

i navue se koa, tako da se sve polje ispuni telima ljudskim, ali duha jo ne bee u njima. Ponovo prorok zau Gospoda i po zapovesti Njegovoj prorie re Gospodnju i sa etiri strane sleu due, ulazi duh ivota u tela, oni ustaju i polje se ispunjava velikom masom ljudi. I ree Gospod: "Sine ovjeji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle govore: proe nadanje nae, propadosmo... Ja u otvoriti grobove vae, i izveu vas iz grobova vaih narode moj, i metnuu duh svoj u vas da oivite i naseliu vas u vaoj zemlji". Tako pokaza Gospod Bog Jezekilju da su pouzdani zaveti Njegovi i da se ono to izgleda nemogue ljudskom umu dogaa silom Boijom. Ova vizija je znaila da e se Izrailj, oslobodivi se iz zarobljenitva, vratiti u svoju zemlju, a u viem znaenju je upozoravala na ulazak duhovnog izrailja u veno nebesko Carstvo Hristovo. U isto vreme tu se unapred objavljivalo i opte vaskrsenje svih umrlih koji e doi. Zato se ovo Jezekiljevo prorotvo ita na jutrenju Velike Subote, kada smru svojom Hristos, poto je razorio vrata smrti otvara grobove svih umrlih. Vera u vaskrsenje je kamen temeljac nae vere. "Ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao. A ako Hristos nije ustao, onda je prazna propovijed naa, pa prazna i vjera naa" (1. Kor. 15, 13-14). Ako nema vaskrsenja lano je itavo hriansko uenje. Eto zato se toliko protiv vere u vaskrsenje bore neprijatelji hrianstva i isto toliko tvrdi veru u vaskrsenje Crkva Hristova. esto se podizahu visoko talasi neverovanja, ali se odbijahu pred novim znamenjem koje je objavljivalo stvarnost vaskrsenja, Boijeg oivotvorenja onih koji su proglaeni mrtvima. Za vladavine cara Teodosija Mlaeg, bila je poela da se veoma iri sumnja u vaskrsenje mrtvih, tako da su se ak i u Crkvi o tome odvijali sporovi. I ba u to vreme se dogodio divan dogaaj, ija je verodostojnost potvrena nizom istorijskih zapisa. Jo sredinom III veka, za vladavine cara Dekija (249-251), po njegovom nalogu u peinu pokraj grada Efesa je kamenjem zazidano sedmoro deaka. Sin gradonaelnika Efesa, Maksimilijan i est njegovih prijatelja - Jamblih, Dionisije, Jovan, Antonin, Martinijan i Eksakostudijan su ispovedali hrianstvo i odbili su da prinesu rtvu idolima. Iskoristivi potom vreme koje im je ostavljeno za razmiljanje i privremeni odlazak cara, oni su napustili Efes i sakrili se u jednoj peini u okolnim planinama. Kada se Dekije vratio, poto je saznao za to naredio je da se zazida ulaz u peinu da bi momii u nedostatku hrane i dovoda vazduha tamo bili ivi sahranjeni. Dok je nareenje Dekija izvravano, dva potajna hrianina, Teodor i Rufin, zapisali su taj dogaaj na olovnim ploama koje su sakrili meu kamenje kod ulaza u peinu. Deaci koji su se nalazili u peini svejedno, nisu znali ta se dogodilo. Napokon su oni, poto su saznali da je Dekije stigao u grad i od srca se pomolili Bogu, zaspali neobino vrstim snom koji je trajao oko 172 godine. Oni su se probudili tek za vladavine Teodosija Mlaeg, ba kada su se vodile rasprave o vaskrsenju. U to doba tadanji vlasnik tog zemljita je pronaao kamenje koje je zagraivalo ulaz u peinu, i upotrebio ga je za izgradnju uopte ne sumnjajui da se u peini

nalaze deaci na koje su ve odavno svi zaboravili. Probueni momii su mislili da su prespavali jednu no, jer nisu u peini primetili nikakve promene i sami se uopte nisu izmenili. Jedan od njih, najmlai, Jamblih, koji je ranije iao u grad po hranu, pomolivi se sa prijateljima Bogu, ponovo je krenuo u Efes da sazna da li ih trae i da kupi hranu. Bio je zapanjen promenom, videi, kako je njemu izgledalo, crkve koje jo jue nisu postojale i uvi kako se slobodno izgovara ime Hristovo. Mislei da je grekom dospeo u drugi grad, odluio je da ipak tu kupi hleba, ali kada je za traeni hleb dao novac, trgovac ga je paljivo posmatrao i zapitao ga gde je naao zakopano blago. Uzalud je Jamblih uveravao da on nije pronaao skriveno blago i da je novac dobio od roditelja, poeo je da se okuplja narod i da se domilja, gde li je on pronaao starinski novac. Jamblih je izgovorio imena svojih roditelja i prijatelja, niko ih nije poznavao i, konano je od okupljenih uo da se zaista nalazi u Efesu, ali da cara Dekija ve odavno nema, ve vlada hristoljubivi Teodosije. Za dolazak su uli gradonaelnik i episkop i radi provere Jamblihovih rei zajedno s njim su otili do peine, gde su pronali est ostalih momia, a kod ulaza u peinu su pronali olovne ploe i iz njih saznali kada i kako su se deaci nali u peini. O svemu tome gradonaelnik je hitno obavestio cara koji je lino stigao u Efes i razgovarao sa deacima. Za vreme jednog od razgovora oni su oborili glave i zaspali venim snom. Car je eleo da ih prenese u prestonicu, Ali deaci koji su mu se javili u snu, naloili su mu da ih sahrani u peini, gde su oni ve mnogo godina spavali divnim snom. To je bilo ispunjeno i dugo godina njihove moti su poivale u toj peini - ruski poklonik iz X veka Antonije opisuje kako im se poklonio. Ovo udesno buenje deaka tada je bilo prihvaeno kao prototip i potvrda vaskrsenja. Na sve strane se proirila vest o tome - to pominje nekoliko savremenika - istoriara, o tome se govorio na III Vaseljenskom Saboru koji je uskoro bio odran u tome gradu. Ovo zadivljujue udo je tada uvrstilo veru u vaskrsenje. Oigledno se projavila sila Boija, koja je tokom mnogo godina sauvala od truljenja tela i odeu deaka. Tako e Gospod, kao to ih podie iz sna, sakupiti kosti i mrtve podii, prema viziji proroka Jezekilja. Ovo prorotvo, koje predvia ne samo vaskrsenje mrtvih nego i ouvanje od propasti naroda koji uva zakon Boiji, ispunilo se isto tako oigledno nad zemljom ruskom. Poetkom XVII veka, posle propasti dinastije, nastupile su u Rusiji teke godine. Ruska zemlja ostade bez vlasti, razdirana unutranjim nemirima, bila je izloena napadima okolnih naroda, koji su osvojili mnoge ruske oblasti i ak srce Rusije Moskvu. Rusi postadoe maloduni, izgubie nadu da e Rusko Carstvo opstati, mnogi su traili milostinju kod tuih gospodara, drugi su prilazili raznim samozvancima i lopovima koji su se izdavali za carevie. Kada je izgledalo da Rusije vie nema, kada su se jo samo malobrojni, nadali da e se ona spasti, razlegao se iz podzemnih odaja udskog manastira poslednji poziv Patrijarha Germogena koji je tamo ubijen. Njegova poslanica sa porukom arhimandrita Trojice-Sergijevog manastira Dionisija i crkvenjaka Avramija Palicina je stigla do Ninjeg-Novgoroda. U njoj su Rusi pozivani da ustanu u zatitu moskovskih Svetinja i Doma Majke Boije.

Poslanica je dirnula srca, i graanin Kozma Minjin se iz crkvene porte obratio sugraanima sa vatrenim pozivom da se sve da za Otadbinu. Odmah su krenuli prilozi, poeli su da se prikupljaju dobrovoljci. Na elo dobrovoljaca su pozvali proslavljenog vojvodu Dimitrija Mihailovia Poarskog, koji se tek oporavio od rana. Ali svesni slabosti ljudskih snaga Rusi su se prepustili pokroviteljstvu Vojvode Najuzvienijeg i kao najveu dragocenost su za vojsku iz Kazanja uzeli onu udotvornu ikonu Majke Boije, koju je tamo nekada iz zemlje izvadio Sveti Patrijarh Germogen, dok je jo bio prezviter Jermolaj. Krenuli su ruski dobrovoljci, ne uzdajui se u svoje slabe snage, nego u svemoguu pomo Boiju. I zaista se dogodilo ono to sve do tada nisu mogli da urade nikakvi napori. U kratkom roku osloboenja je Moskva i na dananji dan seanja na sedam efeskih mladia ruski dobrovoljci su u sveanoj litiji uli u Kremlj, odakle im je u susret dolazila druga litija sa vladimirskom ikonom Majke Boije, koja je ostala u osvojenom gradu. Oiena je ruska zemlja od neprijatelja i samozvanaca, obnovljeno je Rusko Carstvo na iji je presto doao mladi Mihail Fjodorovi Romanov. Vaskrsla je Rusija, isceljene su rane i ona je krenula iz slave u slavu. Kazanjska ikona Majke Boije, uz koju je osloboena Moskva, i sa njom itava zemlja ruska, postala je najvea svetinja itavog ruskog naroda. Njene kopije, koje su postavljene najpre u prvoprestonom gradu Moskvi, a potom i u novom carskom gradu Svetog Petra, takoe se proslavie mnotvom udotvorenja. Kazanjske ikone Bogorodica nalazile su se u svakom gradu, selu i skoro u svakom domu, a praznik kazanjske ikone slavio se u itavoj Rusiji kao veliki praznik . Sada je ponovo do temelja uzdrmana Zemlja Ruska, visoko se uzdiu talasi bezbonitva. Jad obuzima srca i u nevoljama ruski ljudi su poput roblja Izrailjskog spremni da zavape: "posahnue kosti nae i proe nadanje nae, propadosmo". Ali seanje na sedam deaka to ustadoe iz sna, sa sretenjem kazanjske ikone Majke Boije svedoe o svemoguoj desnici Boijoj, a rei proroka Jezekilja iz dubine vekova grme glasom Gospodnjim: " Evo, ja u otvoriti grobove vae, i izveu vas iz grobova vaih, narode moj... i naseliu vas u zemlji vaoj i poznaete da ja govorim i inim - govori Gospod! (Jezekilj 37, 1214). sadraj EKAM VASKRSENjE MRTVIH I IVOT BUDUEG VEKA Neutena i beskrajna bi morala biti naa tuga za nama bliskima kada umiru, kad nam Gospod ne bi poklonio ivot veni. Besmislen bi na ivot bio ako bi se zavravao smru. Kakva je korist onda od vrline, od dobrih dela? U pravu su onda oni koji govore "jeemo i piemo, jer emo sutra umreti". Ali ovek je stvoren za besmrtnost, a Svojim Vaskrsenjem Hristos otvori dveri Carstva Nebeskog, venog blaenstva onima koji u Njega verovahu i ivljahu pravedno. Na zemaljski ivot je priprema za onaj budui i naom smru zavrava se ta priprema. "oveku sleduje da jednom umre, a potom sud. " Naputa ovek tada sve svoje zemaljske brige, telo se raspada, da bi ponovo ustalo pri optem vaskrsenju. Ali dua njegova nastavlja da ivi i ni na tren ne prekida svoje

postojanje. Kroz mnoga javljanja mrtvih mogue nam je da delimino znamo ta se dogaa sa duom kad ona iz tela izlazi. Kada se prekine njeno gledanje oima telesnim, tada se otkriva njeno gledanje duhovno. Ono kod onih koji umiru esto poinje jo pre upokojenja i oni, videi one koji su oko njih i ak razgovarajui sa njima, vide ono to drugi ne vide. A kada izae iz tela, dua se obrete meu drugim duhovima, dobrim i zlim. Ona obino tei onima koji su joj duhovno bliskiji, a ako je, dok se nalazila u telu, ona bila pod uticajem nekih, ostaje zavisna od njih i po izlasku i tela, ma koliko neprijatni joj bili kada ih sretne. Tokom dva dana dua koristi izvesnu slobodu, moe da poseuje mesta na zemlji koja su joj draga, a treeg dana kree u druge prostore. Pri tome ona prolazi kroz mnotvo zlih duhova koji joj staju na put i okrivljuju je za razliite grehe, na koje su je oni sami naveli. Prema otkrivenjima, postoji dvadeset takvih prepreka, takozvanih mitarstava; na svakom od njih se iskuava ova ili ona vrsta greha; proavi kroz jedno, dua dospeva u drugo i tek kada uspeno savlada sva iskuenja dua moe da nastavi svoj put, a da ne bude odmah baena u pakao. Koliko su uasni ti zlodusi i njihova iskuenja pokazuje to to je Sama Bogorodica, kad joj je arhanel Gavrilo najavio skori kraj, molila Sina Svoga da je izbavi od tih zloduha i to se, ispunjavajui Njenu molbu Sam Gospod Isus Hristos pojavio sa Neba da prihvati duu Svoje Preiste Majke i vaznese je na nebo. Straan je trei dan za duu preminulog i zato su joj tada posebno potrebne molitve za nju. Sreno proavi iskuenja i poklonivi se Bogu, dua tokom narednih trideset sedam dana poseuje nebeska naselja i bezdane paklene, ne znajui jo gde e se nai i tek etrdesetog dana odreuje joj se mesto do Vaskrsenja mrtvih. Neke due se nalaze u stanju naslaivanja buduom radou i blaenstvom, a druge u strahu od muka venih, koje e konano nastupiti posle Stranoga Suda. Do tada su jo mogue promene u stanju dua, posebno kroz prinoenje za njih Beskrvne rtve (pominjanje na Liturgiji), a takoe i kroz druge molitve. Koliko je pri tome vano pominjanje na Liturgiji pokazuje sledei dogaaj. Pred otkrivanje motiju sv. Teodosija ernigovskog (1896. god. ), svetenik koji je obavljao presvlaenje motiju je, poto se umorio, zadremao sedei kraj motiju i ugledao je pred sobom svetitelja koji mu je rekao: "Zahvaljujem ti to si se oko mene potrudio. Jo te molim, kada bude vrio Liturgiju, pomeni roditelje moje" - i izgovorio je njihova imena (jerej Nikita i Marija). "Kako ti, svetitelj, od mene molitve trai, kada si sam kraj prestola nebeskog i ljudima prua milost Boiju" - pitao je svetenik. "Da, to je tano - odgovorio je sv. Teodosije, - ali prinoenje na Liturgiji, jae je od moje molitve. " Zato su korisna pokojnicima i opela i kune molitve za upokojene, i dobra dela koja se ine njima u spomen kao, na primer, milostinja, darovi crkvama, ali im je posebno korisno pominjanje na Boanskoj Liturgiji. Bilo je mnogo javljanja upokojenih i drugih dogaaja koji potvruju koliko je blagotvorno spominjanje pokojnika. Mnogi koji su umrli kajui se, ali nisu uspeli da to pokau za ivota, oslobodili su muka i dobili su upokojenje. U Crkvi se uvek upuuju molitve za upokojenje preminulih i ak na dan silaska Svetog Duha, u molitvama koje se obavljaju na kolenima, na veernjoj slubi postoji posebna molitva za "one to su

pakla zatonici". A svako od nas ko eli da pokae svoju ljubav prema preminulima i da im prui stvarnu pomo, najbolje to moe da uradi kroz molitvu za njih, posebno njihovim spominjanjem na Liturgiji, kada se estice koje se uzimaju za ive i za mrtve stavljaju u Krv Gospodnju uz rei "Oisti, Gospode, grehe ovde pomenutih Tvojom Krvlju preistom, molitvama svetitelja Tvojih". Nita vie i bolje ne moemo da uinimo za mrtve nego da se molimo za njih, dajui im pomen na Liturgiji. To im je uvek potrebno, a posebno u onih etrdeset dana, u kojima dua preminulog prolazi svoj put do venog boravita. Telo tada nita ne osea, ne vidi blinje koji su se okupili, ne mirie mu cvea miris blagi, ne uje govore nadgrobne. Ali osea dua molitve to se za nju upuuju, postajui zahvalna i duhovno bliska onima koji ih tvore. Roaci i blinji preminulih! inite za njih ono to im je potrebno i to je u vaoj moi. Ne troite sredstva na spoljanje ukraavanje kovega i groba, nego na pomo onima kojima je potrebna, u spomen na bliske pokojnike, na crkve, gde se za njih upuuju molitve. Ukaite milost preminulom, pobrinite se za duu njegovu. Sve nas oekuje taj put; kako emo tada eleti da nas pomenu u molitvama svojim! Budimo i sami milosrdni prema pokojnicima. im se neko upokoji, odmah zovite ili obavestite svetenika da proita "molitvu po izlasku due", koja je odreena da se ita nad svima pravoslavnima odmah po njihovom kraju. Postarajte se da se, ako postoji mogunost, opelo izvri u crkvi i da se pre opela nad pokojnikom ita Psaltir. Opelo ne mora biti raskono, ali se mora obaviti u potpunosti, bez skraivanja; nemojte tada misliti o sebi i svojim pogodnostima, nego o preminulom, od koga se zauvek opratate. Ako je istovremeno u crkvi nekoliko pokojnika, nemojte se protiviti tome da ih zajedno opoju. Bolje neka opoju dvoje ili vie pokojnika zajedno i jo e usrdnija biti molitva svih njihovih blinjih koji su se okupili, nego da opelo bude za svakog pojedinano i da se, u nedostatku snage i vremena, skrauje sluba, kada je svaka re molitve za preminuloga kao kap vode ednome. Obavezno se odmah pobrinite da se obavi "sorokoust", tj. svakodnevni pomen na Liturgiji tokom etrdeset dana. Obino se u crkvama, u kojima se odvija svakodnevna sluba, preminuli koji su tamo opojani pominju tokom etrdeset dana i vie. A ako je opelo u crkvi gde nema svakodnevne slube, blinji moraju sami da se pobrinu i da zakau "sorokoust" tamo gde postoji svakodnevna sluba. Dobro je takoe davati na pomen u manastire i u Jerusalim, gde je neprekidna molitva na svetim mestima. Ali se "sorokoust" mora poeti odmah posle smrti, kada je dui posebno potrebna molitvena pomo i zato se pominjanje poinje u najbliem mestu u kome postoji svakodnevna sluba. Brinuemo se o onima koji na drugi svet odlaze pre nas, da bismo za njih uinili sve to moemo, seajui se da su "blaeni milostivi, jer e biti pomilovani".