Kralj

06.
septembar
1. Spomen udesa sv. Arhangela Mihaila. U Frigiji bee jedno mesto zvano Honi (pogruenje)
nedaleko od Jerapolja; i u tom mestu izvor vode udotvorne. Kada apostol sv. Jovan Bogoslov sa
Filipom propovedae Jevanelje u Jerapolju, on pogleda na ono mesto i proree, da e se na tom
mestu otvoriti izvor udotvorne vode, od koje e mnogi dobiti isceljenje, i da e to mesto posetiti
veliki Arhistratig Boji Mihail. Uskoro za tim ispuni se ovo proroanstvo, otvori se izvor vode, koji
se prou na sve strane zbog svoje udesne sile. Neki neznaboac u Laodikiji imae ker nemu, i zbog
toga bee u velikoj alosti. No u snu mu se javi Arhangel Mihail, i uputi ga da vodi ker svoju na taj
izvor, pa e ozdraviti. Otac odmah poslua, odvede ker svoju i zatee na vodi toj mnogo naroda,
koji doe da trai spasenja sebi od raznih muka. To behu sve hriani. Tada taj ovek upita, kako
treba iskati iscelenje, a hriani mu rekoe: u ime Oca i Sina i Svetoga Duha treba moliti Arhangela
Mihaila". ovek se onaj tako i pomoli, i ker svoju napoji onom vodom, i devojka poe govoriti.
Tada se onaj neznaboac krsti zajedno sa erkom i celim domom svojim, i sagradi kod izvora onoga
crkvu u ime Arhangela Mihaila. Docnije se na tom mestu nastani jedan deak, po imenu Arhip, i
podvizavae se tu tvrdim podvigom posta i molitve. Neznaboci mu injahu mnoge pakosti, jer im
ne bee po volji, to od hrianske svetinje tolika sila ishoae i narod mnogi k sebi privlaae. Pa u
zlobi svojoj navratie oblinju reku, da potopi i crkvu i izvor. No po molitvi Arhipovoj javi se sv.
Arhangel i otvori u steni kraj crkve jednu rasulinu, u koju se pogruzi navraena reka. Tako se spase
ono mesto, i nazva se Honi pogruenje jer se reka pogruzi u otvorenu provaliju. Sv. Arhip
podvizavae se tu do 70. godine svoje i upokoji se mirno u Gospodu.
2. Sv. mu. Romil i 11000 vojnika. Kada car Trojan ratovae na Istoku, naredi jednom da se prebroje
hriani u vojsci njegovoj. I nae se, da bee u carevoj vojsci 11000 hriana.. Tada naredi car, da se
svi otpuste iz vojske i poalju u Jermeniju. Sv. Romil bee naalnik doma carevog. On izae pred
cara i ukori ga zbog tog postupka objavljujui i sebe kao hrianina. Car naredi, te Romilu odsekoe
glavu. A od onih izgnanih vojnika 10000 njih bie na krst raspeti, a ostali umoreni drugim mukama.
3. Sv. Evdoksije. Vojvoda u rimskoj vojsci. Postradao za Hrista u vreme Dioklecijana. Sueni i
mueni od naalnika Miletinskog u Jermeniji. Sa njim postradae i njegovi prijatelji: Zinon i
Makarije, i jo 1104 vojnika, koje Evdoksije bee obratio u hrianstvo. Po smrti javio se svojoj eni.
I ena njegova, Vasilisa, odra veru Hristovu do smrti, i upokoji se mirno.
4. Prep. David. Ovaj bee razbojniki voa oko Hermopolja u Misiru i tek u starijim godinama doe
k sebi, pokaja se i zamonai. Javio mu se arhangel Gavril i dao mu silu udotvornu. Upokojio se
mirno u VI stoleu, poto se mnogim i dugim podvigom udostojio carstva Bojega.
(itija Svetih za danas)
Arhistratig Boji
Mihail vojvoda,
Maenosni sluga
Svevinjeg Gospoda,
Pred Gospodom stoji
S nebeskim silama,
S angelima silnim
I svetim duama.
Najvei vojvoda
Najveega Cara,
Gde doe, pobedi,
I udesa stvara.
Satana se njega
Ko plamena boji,
Jer vojvoda Boji
Za istinu stoji,
Za istinu stoji
I pravdu uzdie;
Kao pogled hitar
Svud na vreme stie.
Vojvoda svetlosti:
On progoni skverne,
I krilima svojim
Ograuje verne.
RASUIVANjE
Mnoge varvarske obiaje hrianstvo je iskorenilo iz drutva ljudskog. No neki od tih obiaja,
pohvalni s gledita neznaboakog a stidni s gledita hrianskog, tinjaju jo i dan danas kao potajni
gnoj iz prividno zaleene rane. Jedan od tih obiaja jeste otimanje i tajno odvoenje devojaka. Sv.
Vasilije strogo pie o tom nekom svom sveteniku povodom jednog takvog sluaja: upotrebi sva
usilja da tu devojku gde nae oduzme i povrati roditeljima, a odvoditelja lii optenja u
molitvama, i oglasi odluenim takoe i one koji su mu u tom pomagali, prema mome ranijem
uputstvu svakoga od njih sa celim domom njegovim lii tri godine optenja u molitvama. A ono
selo, koje je primilo odvedenu (devojku), skrivalo je, i ak silom zadravalo, odlui takoe od
optenja u molitvama ne izuzimajui nikoga da bi se tako svi nauili, da odvodnika, kao zmiju ili
drugog kakvog zvera i opteg neprijatelja, gone od sebe, a ukazuju zatitu uvreenim."
SOZERCANjE
Da sozercavam primer Davidove samouzdrljivosti (II Sam. 23), i to:
1. kako u borbi s Filistejima David oedni i upita, ko bi mu doneo vode iz izvora u Vitlejemu, koga
Filisteji drahu;
2. kako tri junaka prodree kroz neprijatelje i donesoe vode caru;
3. kako David ne hte piti nego prosu vodu na zemlju govorei: nije li to krv ovijeh ljudi, koji ne
marei za ivot svoj idoe?
BESEDA
o dva roenja
to je roeno od tijela, tijelo
je; a to je roeno od Duha, duh je (Jov. 3, 6).
Ove rei, brao, nisu rei ni proroka ni apostola nego rei samoga Gospoda, izreene preistim
ustima Gospodnjim. I kao to je u svakoj rei Gospodnjoj sila i spasenje, tako je i u ovim reima
Njegovim sila i spasenje. Zato treba sa strahom i panjom da ispitujemo rei ove i da ih na na ivot
primenjujemo. Ovim reima Gospod hoe da istakne prevashodstvo duha nad telom. Kao to se telo
raa od tela, tako duh treba da se rodi od Duha. Roenje duha naeg od Duha Bojeg, po blagodati
Bojoj a ne po bitnosti, to i jeste novo roenje, o kome Gospod govorae Nikodimu, knezu
Jevrejskom. Nikodim ne razumede ove rei Hristove, kao i danas to ih ne razumeju svi oni, kod
kojih je telo uzelo maha nad duhom. Ljudi, kod kojih je telo preovladalo nad duhom, sve misle i
sude po telu; dok ljudi, kod kojih je preovladao duh nad telom, sve misle i sude po duhu. Oni koji
sve misle i sude telesno, ine i svoj duh telesnim; dok oni koji sve misle i sude duhovno, ine i svoje
telo duhovnim. Kao kad bi neko menjao zlato i sve pretvarao u papirni novac takvi su oni prvi, koji
i ono to je besmrtno u njima pretvaraju u smrtno; dok su oni drugi kao neko ko bi svoj papirni
novac menjao i pretvarao u zlato; jer oni ne samo ne upropauju ono to je besmrtno u njima, nego i
ono to je smrtno pretvaraju u besmrtno. Jevreji su tumaili zakon i proroke telesno, zato nisu
razumeli Gospoda Hrista, nego Gospoda slave raspee. Dok oni, koji, ozareni blagodau Duha
Bojeg, razumee Gospoda Hrista, protumaie i zakon i proroke duhovno. I ne samo zakon i
proroke, nego i svu stvorenu prirodu, i sav ivot svoj na zemlji. Ako je, brao, nae telo po nudi
roeno od tela, neprirodno je da se i na duh raa od tela Neka se duh na rodi od Duha Bojega i
onda emo biti prirodni i po telu i po duhu. To je ona via i bezgrena priroda, koju je imao Adam u
Raju pre greha. Nije mogue i nije nuno, da se nae telo ponovo rodi od tela, ali je i mogue, i
neophodno, i nikad nije dockan da se na duh ponovo rodi, da se rodi od Duha Bojega.
O Gospode Isuse Hriste, Jedinordni Sine Boji, pomozi nam, da se pre skonanja preporodimo
Duhom Bojim, da duh na u istini bude roen od Duha.
Tebi slava i hvala vavek.
Amin.
07. septembar
1. Sv. mu. Sozont. Rodom iz Likaonije sv. Sozont bee pastir ovaca i drae se u svemu zakona
Bojega, i pouavae vrsnike i drugove svoje veri blagoestivoj. Prema nekom vienju on saznade,
da mu valja mueniki postradati za Hrista. U to vreme bee veliko gonjenje hriana u oblinjem
gradu Pompeopolju od strane nekoga Maksimijana igemona Kilikijskog. A u gradu bee idol neki
zlatni, kome se neznaboci klanjahu. Sozont ostavi svoje ovce, ode u grad, ue u hram
neznaboaki, pa odlomi ruku od zlatnoga idola, razdrobi je i razdade siromasima. Nasta velika
uzbuna u gradu zbog toga, i neznaboci poee traiti krivca. Da ne bi neko drugi postradao zbog
njegovog dela Sozont se uputi igemonu i objavi sebe kao hrianina i uinioca onoga dela.
Muitelji ga najpre tukoe, a po tom obesie o drvo i strugae gvozdenim etkama, a kada ve bee
na izdisaju stavie ga na oganj, gde Sozont sveti predade svoju svetu duu Bogu. Postradao oko
304. god. Moti njegove udodejstvovahu, i nad njima bee podignut hram vo imja sv. Sozonta.
2. Sv. apostoli Evod i Onisifor. Behu ovi apostoli od Sedamdesetorice. Evoda spominje sv. Ignjatije
Bogonosac u svojoj poslanici Antiohijanima s velikom pohvalom. Evod bee uenik apostola Petra
i naslednik njegov u zvanju episkopa Antiohijskog. Petar apostol, i nastavnik njegov, postavi ga za
episkopa Antiohijskog. Napisao je Evod delo o sv. Bogorodici, u kome je izloio, kako je sv. Deva
Marija uvedena u hram budui 3 godine od roenja; kako je u hramu ostala 11 godina; kako je
uavi u 15. godinu predata bila sv. Josifu na uvanje, i kako je rodila Gospoda u 15. godini.
Napisao je i drugo jedno delo pod naslovom Svetilo". Ali oba ova dela upropaena su u vreme
gonjenja hriana. Ubijen je za Hrista u vreme bavljenja cara Vespazijana u Antiohiji. Sv. Onisifora
spominje apostol Pavle (II Tim. 1, 1618) kao svog iskrenog prijatelja i pomonika. Postrada za
Hrista u Kolofonu, gde je i episkopom bio. Veli se, da je vezan bio za divlje konje i rastrgnut. I tako
ovi verni vojnici Hristovi esno posluie na zemlji i preselie se u radost Gospoda svojega.
3. Sv. mu. Evpsihije. Sin senatora Dionisija. estoko muen za Hrista, bijen i strugan, pa
polumrtav baen u tamnicu. Javio mu se angel Boji i iscelio ga. Puten iz tamnice on razdade sve
svoje imanje neto siromasima a neto klevetnicima svojim. Ponovo uhvaen i strugan dok ne
predade duu Bogu. Iz njegovih rana poteklo mleko i voda mesto krvi. Postradao u vreme cara
Adrijana.
4. Sv. Jovan arhiep. Novgorodski. Najpre svetenik a potom, od 1163. god, episkop u Novgorodu.
Sazidao 7 crkava za svoga ivota. Imao vienje sv. Bogorodice, i neobinu silu nad demonima,
koje je ak i na slubu sebi prinuivao. udesno sauvao Novgorod od napada 72 kneza. Stradao
od iskuenja avolskih, no silom krsta i molitve sve savladao. U starosti povukao se u manastir,
primio shimnu i mirno se upokojio u Gospodu 7. sept. 1185. god.
(itija Svetih za danas)
Mladi Sozont, junak pravoverni,
pravo stoji pred licem neverni',
pravo stoji, nieg se ne boji;
Um udubljen u Boga drae,
Umom krepkim u nebu stajae,
Muitelj ga stavljae na muku
to idolu zlatnu slomi ruku.
Slomih mu je, Sozont odgovara,
Te da vidim, da l' e da me kara,
Al' idolu obe ruke mrtve,
Zaludu mu prinosite rtve,
Mrtvi idol ne ree ni rei
Nit me silom u lomljenju sprei.
Mrtav uti, jer ne ima duha,
Ni razuma, ni vida ni sluha.
Ruku uzeh ne da je ukradem
Nego bednim na hleb da razdadem;
Neznaboci, za vae spasenje
Ja razdelih to mrtvo kamenje,
Ne bi li vam dua olakala,
ivog Hrista za Boga priznala.
Sozont klee, Bogu se pomoli,
Za istinu krvcu svoju proli,
Sozont divni, junak nemadmani.
Sile Boje izvor preizdani.
RASUIVANjE
Pobeda nad gnevom jedna je od najveih pobeda Hristovog vojnika. Mi se obino gnevimo ili na
one koje elimo da povratimo od greha, ili na klevetnike svoje. Ali zaboravljamo pri tom, da je
gnev smrtni greh, i da elei druge da spasemo sebe gubimo, po reima sv. Makarija. Gnev protiv
neprijatelja obino je skopan s drugim jednim opakim oseanjem, na ime osvetoljubljem. Sv.
Evpsihije toliko je bio pobedio strast gneva u sebi, da je pred smrt od svog velikog imanja jedan
deo dao siromasima a drugi deo svojim klevetnicima, zbog kojih je muen i ubijen. On je smatrao
svoje klevetnike za svoje dobrotvore. Sv. Zlatoust pie: obreimo krila gnevu, i zlo se nee dii
visoko. Gnev je, veli, bolest opaka, koja moe pogubiti due nae... Gnev je strani oganj, to sve
prodire... Kad bi razgnevljen ovek mogao videti sebe u trenutku gneva svoga, to on ne bi vie
potrebovao nikakvih drugih saveta (da se ne gnevi) zato to nita nema neprijatnije od lica
razdraenog." Avva Amon je za sebe ispovedio: ja sam proveo 14 godina u Skitu molei Boga i
dan i no, da mi daruje pobedu nad gnevom."
SOZERCANjE
Da sozercavam Solomonovo potovanje majke svoje (I Car. 2), i to:
1. kako majka careva ue k svome sinu da ga neto moli;
2. kako car ustade, srete svoju majku i pokloni se pred njom;
3. kada sede car na svoj presto, on majku svoju stavi s desne strane sebi.
BESEDA
o jelu duhovnom
Jelo je moje da izvrim volju onoga
koji me je poslao (Jov. 4, 34).
Evo ljubavi! Evo pouke! Evo smirenja! Evo primera! Kao to se u dobrom hlebu nalazi sve to
treba naem telu, tako se u svakoj rei Gospoda Hrista nalazi sve to je potrebno dui naoj.
Boansko jedinstvo prirode Oca i Sina izraeno je u ljubavi Oca prema Sinu i Sina prema Ocu.
Onaj ko ljubi, taj i slua. Ako eli saznati, kolika je ljubav Tvoja prema Bogu, izmeri tvoju
poslunost prema volji Bojoj, i odmah e saznati. Nemanje poslunosti pouzdan je znak nemanja
ljubavi. Onaj koji ljubi, sa slau izvruje volju ljubljenoga. Sin Boji toliko ljubi Oca Svog, da
smatra najslaim jelom izvrenje volje Oeve. ta je volja Oeva? Spasenje ljudi. Gospod Sin Boji
oseao je neutoljivu glad za izvrenjem te volje Oeve. I kad je koga spasao On se oseao
nahranjen najslaim jelom. Vidite, kako je uzviena duhovnost Hristova! Uenici Njegovi behu
doneli Njemu jela iz varoi, i ponudie Ga da jede: Ravi, jedi! U tom asu On bee zaposlen Svojim
glavnim poslom spasavanjem dua ljudskih. Tu je ena Samarjanka, gotova da usvoji nauku
spasenja; tu na pomolu i ceo grad Sihar, ve priblien carstvu Bojem; tu je njiva velika i etva
spasenja gotova. To je za Hrista jelo, slae od svih telesnih jela i poslastica ovoga sveta. Telo je
maina, u kojoj se vozi car ovek. Kada car vri svoj carski posao; kada otkupljuje carevie iz
ropstva, maina mora da stoji po strani i ne smeta poslu carevome. Car se sav ustremio na to, da
spase svoje ljubljene carevie; i to je njegovo jelo, njegovo pie, njegova plata, njegovo jedino
zadovoljstvo i dostojanstvo.
O brao moja, kad bi vi znali, koliko Hristos Gospod i danas gladuje za naim spasenjem! Zar da
mu ne damo jelo da jede koje On najvie voli? Ko nam je vei gost, blii srodnik, iskreniji prijatelj
od Njega? Pa kad daleko manje goste, i udaljenije srodnike, i neiskrenije prijatelje gostimo onim
jelom, za koje znamo da ga oni vole, kako da ne ugostimo Gospoda naeg jelom Njemu jedino
ugodnim? Prihvatimo nae sopstveno spasenje, koje nam On nudi. To je Njemu najmilije jelo. Od
svakog drugog jela On okree glavu.
O Gospode Isuse, nenasiti ovekoljube, pomiluj nas i spasi.
Tebi slava i hvala vavek.
Amin.
Sveta Brigita (1303. Uppsala, vedska 23. srpnja 1373. Rim) je svetica rimokatolike Crkve,
mistiarka, utemeljiteljica Otkupiteljeva reda (brigitinskog) asnih sestara, crkvena nauiteljica,
najpoznatija svetica sjevernih naroda Europe, knjievnica. Najpoznatija je po Petnaest molitava
sv.Brigite te po Sedam molitava svete Brigite.
Brigita se rodila kao kerka ugledne vedske obitelji u Finstadu kod Uppsale. Sa deset godina
sluala je jednu propovijed o muci Isusovoj, koja je na nju silno djelovala i pod njezinim je
dojmom,ostala cijeloga ivota. Prvu no nakon te propovijedi ukazao joj se raspeti Gospodin Isus i
pozvao je na trajno razmatranje svoje muke. Ona se tome pozivu odazvala, pogotovo kad je godinu
dana kasnije izgubila dragu majku. Do svoje udaje ve u 14. godini,ivjela je kroz tri godine kod
svoje tetke, odvojena od oca i svoje obitelji, to joj je bilo veoma teko. U takvom stanju sve vie
se sjedinjavala s Kristom, pa je iz toga upoznala povezanost izmeu grijeha i ponienja u ovjeku s
jedne te pomirenja i milosti u Kristu s druge strane.
Udavi se po oevoj volji veoma mlada za Ulfa Gudmarssona, rodila mu je osmero djece, postavi
uzornom suprugom i majkom.Imala je sreu da je i njezin mu bio dobar ovjek, po naravi blag te
bogobojazan. On je uz nju u svakom pogledu lijepo napredovao. Brigita je svoju djecu veoma
dobro odgojila. U jednom vienju rekla joj je Blaena Gospa: Nastoj oko toga da tvoja djeca
postanu i moja! Ona je tu preporuku savreno ispunila tako da je u jednom spisu zavrijedila ovu
pohvalu: Brigita je imala etvero muke i etvero enske djece, i sve ih je imala svete. Njena ki
Katarina proglaena je svetom.
Brigita je bila srce i dua brojne obitelji, velike kue s brojnom sluinadi te bogatog imanja. Na
sve je stigla, za sve se brinula, ali je nala vremena i za molitvu i omiljelo razmatranje Kristove
muke. Da se to vie suoblii s Kristom patnikom, inila je velike pokore, mnogo postila, a osobito
strogo u korizmi. Uz to je vrila i mnoga djela milosra za siromane, bolesne, patnike, pale
djevojke.
Nakon muevljeve smrti Brigita je sve vie ulazila u javni ivot Crkve i Europe svoga vremena.
Vie puta je meu posvaenim kraljevima izvrila mirotovornu posredniku ulogu, zauzimala se za
povratak papa iz Avignona u Rim, za poboljanje udorednoga ivota biskup i sveenik. Doavi
u Rim, ondje je godinama stanovala u jednoj kui na Piazza Farnese. Tada se mnogo brinula za
hodoasnike to su dolazili u Rim s europskog Sjevera. Brinula se ne samo za njihov smjetaj, ve
jo vie da im sveenici u njihovu jeziku pruaju vjerske usluge, osobito propovijedanjem i
ispovijedanjem.
Svetica se trajno bavila milju o osnutku Otkupiteljeva reda. Poticaj za to dolazio joj je od samoga
Spasitelja. Tu e zamisao ostvariti njezina kerka Katarina te uz odobrenje pape Urbana V. u
Vadsteni osnovati slavni samostan od dva dijela: za mukarce i za ene.
Godine 1372. Brigita je pola na hodoae u Svetu zemlju. U svibnju je stigla pred Jaffu gdje se
brod nasukao, ali se nijednom putniku nije nita dogodilo. U Jeruzalem je prispjela 13. svibnja.
Ondje se nastanila u franjevakom svratitu za hodoasnike. U Isusovoj je domovini ostala etiri i
pol mjeseca. Imala je u programu pohoditi mjesta Isusova roenja, krtenja, muke i smrti. Nalazei
se u bazilici Svetoga groba i molei se, vidjela je u duhu cijelu Isusovu muku. Posjetila je i
Betlehem, mjesto Isusova roenja. Kad je bila u blizini Getsemanija na grobu Majke Boje,
primila je objave o Marijinu ivotu i njezinu slavnom uznesenju na nebo. Druge manje objave
primila je u dvorani Posljednje veere, na Maslinskoj gori i na Jordanu.
U Svetoj zemlji kao majka doivjela je veliku radost i utjehu jer su franjevci samostana na brdu
Sionu njezina sina Birgera posvetili za viteza Svetoga groba.
Uz Svetog Franju Asikoga Sveta Brigita se ubraja meu najglasovitije srednjovjekovne
hodoasnike Svete zemlje. Ta je svetica u katolikom svijetu postala slavna jo i po svojim spisima
koji su sakupljeni u jedan svezak i nose naslov Objave. Oni su trajni mistiki i literarni spomenik
po kojima je svetica ula u povijest kao Boji apostol i prorok, kao vidjelica i mistiarka
Sjevera.
Objave sv. Brigite strunjaci smatraju pravim knjievnim i mistinim remek-djelom, jer su pisane
ivim, slikovitim, koji puta i dramatskim stilom. To je djelo puno poezije pa je kadro oarati i
najprofinjenije knjievne sladokusce. Pisano je latinskim jezikom, ne dodue klasinim, ali unato
tome dostojanstvenim. U Objavama kao ideje vodilje dolaze do izraaja misli o Bojem
gospodstvu, njegovoj pravednosti, ali s kojom je uvijek povezano njegovo preobilno milosre.
Objave izraavaju na osebujan nain velike srednjovjekovne pobonosti, osobito onu prema
Kristovu ovjetvu i Presvetoj Djevici. Sv. Brigita velia Marijino bezgrjeno zaee. Od svetaca
slavi sv. Josipa i one svete kojih je svetita kao pobona hodoasnica pohodila, osobito ono sv.
Jakova u Compostelli. Mnogo govori i o anelima, osobito o uvarima.
Spomendan joj je 23. srpnja.
Zatitnica je Europe, vedske i udovica.
Petnaest molitava svete Brigite o Muci Spasiteljevoj, to ih je na Gospodin Isus Krist objavio
svetoj Brigiti vedskoj (14.VI.1303.-23.VII.1373.) u crkvi sv. Pavla u Rimu. Te molitve
predstavljaju osobitu pobonost prema Muci naega Gospodina. Tu je pobonost odobrila Sveta
kongregacija za irenje vjere (De Propaganda fide) i papa Klement XII. (1730-1740). O tim je
objavama papa Benedikt XIV. Napisao: Objave sv. Brigite, bez sumnje, ne zasluuju onu vjeru
kao to je zasluuju vjerske istine. Ali bi ih bilo nerazborito zabaciti, jer poivaju na dovoljnim
razlozima da im se pobono vjeruje. Napomena: Ove se molitve mogu upotrijebiti i za Krini put.
[uredi] Predgovor
Sv. je Brigita dugo eljela znati broj udaraca to ih je na Gospodin primio u svojoj Muci. Jednog
joj se dana On ukaza i ree: Ja sam primio na svom Tijelu pet tisua etiri stotine i osamdeset
udaraca. Ako ih hoe astiti kakvom pobonou, onda moli petnaest puta Oe na... i petnaest
puta Zdravo Marijo... s ovim molitvama (to ih ju je On sam nauio) za vrijeme cijele godine.
Kada se ta godina zavri, onda e time biti pozdravljena svaka moja Rana. Gospodin je dodao da
e svaki koji bude molio te molitve godinu dana osloboditi petnaest dua svoje loze iz istilita,
petnaest pravednika te iste loze bit e utvreno i sauvano u milosti i obratit e se petnaest
grenika te iste loze.
Osoba, koja bude molila te molitve, imat e prve stupnjeve savrenstva. Petnaest dana prije
njezine smrti dat u joj svoje Predragocjeno Tijelo da po njemu bude osloboena od vjene gladi;
dat u joj piti svoju Predragocjenu Krv da ne bude vjeno eala. Petnaest dana prije svoje smrti,
ona e se s gorinom pokajati za sve svoje grijehe koje e potpuno spoznati. Pred nju u staviti
znak svoga jakog pobjednikog Kria da joj bude u pomoi i za obranu protiv zasjeda njezinih
neprijatelja.
Prije njezine smrti doi u sa svojom predragom i ljubljenom Majkom i dobrohotno u primiti
njezinu duu i voditi je u vjenu radost i ondje u joj dati poseban gutljaj s izvora moga Boanstva,
ega neu dati drugima, koji ne mole tih mojih molitava.
Valja znati da e i onome koji bi 30 godina ivio u smrtnom grijehu, a koji bi pobono molio ili
odluio moliti te molitve, Gospodin oprostiti sve njegove grijehe, obraniti ga od nagle smrti,
osloboditi njegovu duu od vjenih muka, a dobit e sve ono to bude molio od Boga i od Presvete
Djevice. Ako je uvijek ivio po svojoj volji, a imao bi sutra umrijeti, njegov e se ivot produiti.
Tko moli te molitve dobiva svaki puta djelomian oprost i bit e mu osigurano da bude primljen i
pridruen najviem zboru anela, a tko ih bude nauio drugoga moliti, njegova radost i zasluga
nee nikada nestati, nego e biti stalna i trajat e uvijek. Ondje gdje se mole ili se budu molile te
molitve GOSPODIN JE PRISUTAN sa svojom milou.
Sve su te povlastice obeane sv. Brigiti s jednog raspela naega Raspetoga Gospodina uz uvjet da
ona moli te molitve svaki dan, a te su povlastice obeane i svima onima koji ih budu pobono
molili godinu dana. To se raspelo jo i danas asti u crkvi sv. Pavla u Rimu.
[uredi] Odobrenje Pia IX.
Te su molitve s obeanjima objavljene u jednoj knjizi, tiskanoj u Toulouseu godine 1740., a izdao
ih je o. Andrien Parvilliers, DI. apostolski misionar u Sv. Zemlji, s odobrenjem i preporukom da ih
iri.
Roditelji i uitelji, koji naue djecu da ih mole, najmanje jednu godinu, osigurat e im time da ona
bude sauvana od svake teke nesree koja bi im mogla prouzroiti da izgube koje od svojih pet
osjetila, ma kako dugo ivjeli, a i druge povlastice. Kada se utvrdi da se te povlastice ostvaruju bez
ikakve iznimke, svi e bez sumnje htjeti osigurati ih i za sebe.
Papa Pijo IX. poznavao je te molitve s njihovim predgovorom. On ih je odobrio 31.V.1862. i
priznao ih istinitima i korisnima za due. Ta je odluka Pija IX. potvrena time to su se ta obeanja
ostvarila na svim osobama koje su molile te molitve, a i po mnogim vrhunaravnim injenicama
kojima je Gospodin htio pokazati da one doista dolaze od Njega.
[uredi] Napomene
Ove je molitve godine 1969. izdalo na francuskom jeziku nakladno poduzee Editions du Parvis
Bulle, Suisse, pod naslovom Les quinze Oraisons de Sainte Brigitte. Isto je poduzee izdalo te
molitve i na njemakom jeziku pod naslovom Das Leiden Christi. Fnfzehn Gebete der heiligen
Brigitta. I u Njemakoj tiskano je tih petnaest molitava s doputenjem crkvenih vlasti u
Regensburgu od 24. VIII 1956.
[uredi] Molitve
I. MOLITVA: ISUSOVA MUKA NA MASLINSKOJ GORI I TRNOVA KRUNA
Oe na, Zdravo Marijo
Isuse Kriste, vjena slasti za sve one koji Te ljube, radosti to nadilazi svaku drugu radost i svaku
elju, spasenje i ufanje svih grenika! Ti si pokazao da nema veega zadovoljstva od toga da
bude meu ljudima tako da si u punini vremena uzeo i ljudsku narav iz ljubavi prema njima. Sjeti
se svih patnja to si ih pretrpio od asa svojega zaea, a osobito za svoje svete Muke kako je to
bilo odlueno i odreeno po Bojem naumu u vjenosti.
Gospodine, sjeti se svoje posljednje Veere sa svojim uenicima kada si im oprao noge, dao im
svoje sveto Tijelo i predragocjenu Krv, prorekao im svoju skoru Muku, a uz to ih i blago tjeio.
Spomeni se alosti i gorine to si ih osjetio u svojoj dui, kako si to i sam posvjedoio kada si
rekao: alosna je moja dua do smrti! Isuse dragi, sjeti se strahovanja, tjeskoba i boli to si ih
pretrpio u svojemu njenom Tijelu prije svoje Muke na Kriu, kako si se oznojio krvavim znojem
za svoje trokratne molitve, kako Te poljupcem izdao Tvoj uenik Juda i uhvatio Te Tvoj narod
kojeg si Ti izabrao i uzvisio; kako su Te optuili lani svjedoci i nepravedno sudila tri suca u
cvijetu Tvoje mladosti, a u sveano vrijeme Pashe!
Mili Spasitelju, sjeti se kako si bio lien svoje vlastite odjee i za ruglo bio odjeven, najprije od
Heroda kao luak u bijelu haljinu, a zatim od vojnika, na pogrdu, i u crvenu haljinu; kako su Ti
smrdljivom krpom pokrili oi i Tvoje Sveto Lice; kako su te ukali, krunili Ti glavu trnovom
krunom; stavili Ti u ruku trsku i njome Te tukli po glavi; kako su Te privezali uza stup i rastrgali
Te udarcima bieva i jo Te obasuli pogrdama i uvredama! Presveti Otkupitelju, po zaslugama svih
svojih patnji i boli to si ih pretrpio prije svoje Muke na Kriu, podijeli mi prije moje smrti milost
da se savreno pokajem, da se iskreno i potpuno ispovjedim, da uinim dostojnu zadovoljtinu i da
zadobijem oprotenje svih svojih grijeha! Amen!
II. MOLITVA: POGRIVANJE ISUSA
Isuse, savrena slobodo anela, rajska naslado, sjeti se strane alosti to si je pretrpio kad su Te
okruili Tvoji neprijatelji kao bijesni lavovi i vrijeali Te nebrojenim uvredama, pljuvali Ti u sveto
Lice, ukali ga i natjecali se tko e Tebe vie muiti drugim neuvenim zlostavljanjima. Spasitelju
moj, po zaslugama tih svojih boli, pogrda i uvreda molim Te da me oslobodi od svih mojih
neprijatelja, vidljivih i nevidljivih i da mi dade milost da pod Tvojom zatitom doem do savrene
punine vjenoga spasenja! Amen!
III. MOLITVA: ISUSOVO RAZAPINJANJE NA KRIU
Isuse, neizmjerni i neogranieni Stvoritelju neba i zemlje koji sve obuhvaa i sve dri u svojoj
vlasti, sjeti se pregorke boli to si je pretrpio kad su Ti idovi uz Kri privezali Tvoje svete, njene
ruke i noge i probili ih debelim, tupim avlima; a kada ih nije zadovoljio Tvoj poloaj, da
uzmognu ugoditi svojem bjesnilu, rairili su Tvoje Rane, zadavali Ti bol na bol, istegnuli Te na
Kriu zlobnom okrutnou, vukli Te na sve strane i iaili Tvoje udove! Ljubljeni Otkupitelju,
usrdno Te molim da mi po zaslugama tih svojih presvetih boli na Kriu, punih ljubavi za nas, ulije
strah i ljubav prema sebi! Amen!
IV. MOLITVA: ISUSOVA MOLITVA ZA SVOJE MUITELJE
Isuse, nebeski lijenie, na Kri podignut da svojim ranama izlijei nae rane, sjeti se boli i
ozljeda to si ih pretrpio na svim svojim udovima od kojih ni jedno nije ostalo na svojemu mjestu
tako da nije bilo boli sline Tvojoj boli! Od pete do vrha glave ni jedan dio Tvojega Tijela nije bio
bez muka. Ali uza sve to trpljenje Ti nisi propustio moliti svojega Oca za svoje neprijatelje: Oe,
oprosti im jer ne znaju to ine! Po tom svojem velikom milosru i po zaslugama tih svojih boli
daj nam milost da spomen na Tvoju pregorku muku probudi u nama savreno pokajanje da
zadobijemo oprotenje svih svojih grijeha! Amen!
V. MOLITVA: ISUSOVO MILOSRE ZA RASKAJANE GRENIKE
Isuse, ogledalo vjenoga sjaja, sjeti se kako si u svjetlu svojega Boanstva promatrao
predodreenje onih to e se spasiti po zaslugama Tvoje svete Muke, ali si istodobno outio i
alost i gorko alio propast i oaj velikoga mnotva onih nesretnih grenika to e biti osueni
zbog svojih grijeha! Po tomu bezdanu svoje suuti i milosra, a osobito po dobroti to si je
pokazao prema raskajanom razbojniku kada si mu rekao: Jo danas e biti sa mnom u raju,
molim Te, blagi Isuse, smiluj se i meni u asu moje smrti! Amen!
VI. MOLITVA: ISUSOVA OPORUKA NA KRIU
Isuse, preljubazni i ivo ueni Kralju, sjeti se boli to si je pretrpio kada su Te svukli do gola, kao
bijednika, pribili Te i uzdigli na Kri! Svi su Te Tvoji roaci i prijatelji ostavili na Kriu, osim
Tvoje ljubljene Majke koja je vjerno ostajala uz Tebe u Tvojoj smrtnoj borbi. Nju si predao svome
vjernom ueniku rekavi svojoj presvetoj Majci Mariji: eno, evo Ti sina!, a svetom Ivanu:
Evo ti Majke! Spasitelju dobri, molim Te da se po mau boli to je tada probo duu Tvoje
presvete, prealosne Majke smiluje meni u svim mojim alostima i nevoljama, tjelesnim i
duevnim i da bude uza me u svim kunjama, a osobito u asu moje smrti! Amen!
VII. MOLITVA: ISUSOVA E
Isuse, neiscrpivi izvore milosra, s dubokim osjeajem ljubavi rekao si na Kriu: edan sam! To
je bila Tvoja e za spasenjem ljudskoga roda. Premili Spasitelju, raspali naa srca eljom da
teimo za savrenstvom u svim svojim djelima! Potpuno ugasi u nama tjelesnu poudu i ar
svjetovnih elja! Amen!
VIII. MOLITVA: ISUSOV NAPITAK NA KRIU
Isuse, slasti srdaca i naslado duhova, po gorini ui i octa to si ih kuao na Kriu iz ljubavi
prema nama, daj nama milost da dostojno primamo Tvoje Presveto Tijelo i Tvoju Predragocjenu
Krv za ivota i u asu svoje smrti da budu lijek i utjeha naim duama! Amen!
IX. MOLITVA: ISUSOV TJESKOBNI VAPAJ NA KRIU
Isuse, svemogui Kralju, najvia duhovna radosti, sjeti se boli to si je pretrpio kada si uronjen u
gorinu bliske smrti, napadan i vrijean od idova, glasno zavapio da si ostavljen od svojega Oca
pa si mu se potuio: Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio? Spasitelju moj, usrdno Te molim
da me po zaslugama te Svoje smrtne tjeskobe ne ostavi u gorkim bolima moje smrti! Amen!
X. MOLITVA: ISUSOVE VELIKE RANE NA KRIU
Isuse, poetnie i posljednji cilju svih stvari, ivotvorna silo, sjeti se kako si uronio u bezdan boli
od pete do glave te po zaslugama svojih velikih rana naui me da s iskrenom ljubavlju vrim Tvoje
zapovijedi kojih je put irok i lagan onima koji Te ljube! Amen!
XI. MOLITVA: ISUSOVE DUBOKE RANE NA KRIU
Isuse, duboki bezdane milosra, molim Te po zaslugama Tvojih rana, to su prodrle do sri Tvojih
kostiju i Tvoje utrobe, izvuci iz grijeha mene bijednika svega ogrezla u opainama i sakrij me pred
svojim rasrenim Licem u svoje rane dok ne mine Tvoja srdba i pravedna zlovolja! Amen!
XII. MOLITVA: ISUSOVE KRVAVE RANE NA KRIU
Isuse, ogledalo istine, peate jedinstva, svezo ljubavi, sjeti se mnogih rana kojima si bio izranjen
od glave do pete, sav rastrgan i crven od prolivene Predragocjene Krvi. O velike boli to si je
pretrpio iz ljubavi prema nama na svomu itavom nevinom Tijelu! Blagi Isuse, to si za nas jo
mogao uiniti, a da toga nisi ve i uinio? Spasitelju predragi, usrdno Te molim utisni svojom
Predragocjenom Krvlju sve svoje rane u moje srce da u njima neprestano itam Tvoje boli i Tvoju
ljubav! Daj da se vjerno spominjem Tvoje Muke i da se tako u mojoj dui obnavlja plod Tvojih
patnja i da se svakog dana sve vie umnoi moja ljubav prema Tebi, sve dok ne stignem k Tebi,
dobri Spasitelju, koji si riznica svih dobara i radosti za koje Te molim da mi ih dade u vjenom
ivotu! Amen!
XIII. MOLITVA: ISUSOVA SMRTNA TJESKOBA NA KRIU
Isuse, jaki lave, besmrtni i nepobjedivi Kralju, sjeti se boli to si je pretrpio dok su se sve Tvoje
sile i Srca i Tijela potpuno iscrpile pa si onda priklonio glavu i rekao: Svreno je! Po zaslugama
te Tvoje tjeskobe i boli, molim Te, Gospodine Isuse, smiluj mi se u posljednjem asu moga ivota
kada moja dua bude u tjeskobi i duh moj uznemiren! Amen!
XIV. MOLITVA: ISUSOVA SMRT NA KRIU
Isuse, jedinoroeni Sine Oev, odsjeve i sliko Njegove Biti, sjeti se kako si se ukratko i ponizno
preporuio svome Ocu kada si Mu rekao: Oe moj, u Tvoje ruke predajem duh svoj! Tijelo Ti je
bilo ranama rastrgano, Srce slomljeno i Ti si izdahnuo pun milosra za nas, samo da nas otkupi.
Kralju svetaca po zaslugama Tvoje predragocjene smrti ojaaj me i pomozi mi da se oduprem
zlom duhu tijela i krvi da umrem svijetu i ivim samo Tebi. Molim Te, primi u asu smrti moju
hodoasniku i prognanu duu koja se vraa k Tebi! Amen!
XV. MOLITVA: ISUSOVO POSLJEDNJE SVEPROLIE KRVI
Isuse, pravi plodni trse, sjeti se kako si obilno i velikoduno prolio svu svoju Krv iz svoga svetoga
Tijela kao groe pod tijeskom! Od udarca vojnikova koplja potekla je iz Tvojega probodenog
Srca Krv i Voda tako da u njemu nije ostala ni jedna jedina kap. Bio si uzdignut na Kriu kao
kitica mirte. Njeno Ti je Tijelo uvenulo, sokovi su Tvoje utrobe presahnuli, sr se Tvojih kostiju
osuila. Po zaslugama te Tvoje gorke Muke i po Tvojoj prolivenoj Predragocjenoj Krvi molim Te,
dobri Isuse, primi moju duu kada budem u svojoj smrtnoj borbi! Amen!
ZAKLJUNA MOLITVA
Moj blagi i vjerni Isuse, raspeti Otkupitelju, rani moje srce da mi pokajnike suze boli i ljubavi
budu hranom dan i no! Svega me obrati k Sebi da Ti moje srce bude vjeitim stanom, da Ti se
moje vladanje svidi i da Ti kraj mojega ivota toliko omili da me poslije moje smrti primi u nebo
da Te zauvijek slavim sa svim svetima! Amen!
Pomolimo se! Gospodine Boe, koji si blaenoj Brigiti objavio po svom Sinu nebeske tajne, daj
nama, svojim slugama, po njezinu pobonom zagovoru, da se veselo radujemo pri objavi Tvoje
vjene slave! Po istom Kristu Gospodinu naemu! Amen!
Sveta Brigito, moli za nas!
Zdravo Marijo
Sedam molitava svete
Brigite
Milan
Ponedjeljak, 18 Kolovoz 2008
Izvadak iz spisa sv.Brigite s Imprimaturom od L.Muscari, Vicarius Generalis-Hydrunti, 07.01.1918.
Hrvatski prijevods s odobrenjem Nadbiskupskog duhovnog stola u Zagrebu, 24.8.1976.
O molitvama
Isus je objavio sv.Brigiti da je za vrijeme svoje Muke dobio gotovo 6000 udaraca i da je za nas prolio vie
od 30 000 kapljica svoje Presvete Krvi dodajui: "Znaj da u udjeliti slijedeih pet milosti svakome tko bude
svaki dan asto moju Presvetu Krv kroz 12 godina, molei 7 Oenaa i 7 Zdravo Marija s molitvama koje ti
objavljujem!" Isus dalje svetici nabraja obeane milosti: "Osoba koja bude molila ove molitve:
1. Nee ii u istilite
2. U Nebu e biti pridruena muenicima kao da je prolila svoju krv za vjeru
3. Onaj koji moli ove molitve moe izabrati tri osobe iz svoje obitelji ili rodbine i Ja u ih po ovim
molitvama dovesti i odrati u stanju posvetne Milosti.
4. Nitko iz obitelji osobe koja izmoli ove molitve nee u slijedee 4 generacije propasti u Paklu
5. Osoba e mjesec dana ranije imati spoznaju o svojoj smrti."
Ako osoba koja odlui moliti ove molitve umre prije isteka 12 godina, Isus je obeao sv.Brigiti da e u tom
sluaju primiti nakanu osobe kao da je izmolila sve molitve i udijeliti joj sve obeane milosti. Isto tako ako
netko iz nehotinog zaborava ili zbog opravdanih razloga ne bi izmolio molitve jedan ili vie dana, moe ih
nadoknaditi molei ih drugi dan dva ili onoliko puta koliko ih je dana propustio moliti.
Pobonosti objavljene sv. Brigiti odobrila je Sveta kongregacija za irenje vjere (De propaganda fide) i papa
Klement XII. (1730.-1740.), a nalaze se u knjiici "Objava" sv.Brigite. I papa Ivan Pavao II. u apostolskom
pismu od 8.rujna 1991., prigodom 6 stoljea kanonizacije sv. Brigite, pohvalno govori o toj svetici.
Molitva
UVODNA MOLITVA
Gospodine Isuse, elim uputiti Ocu ovu tvoju molitvu, sjedinjujui se s ljubavlju s kojom si je Ti posvetio u
svome Srcu. Prenesi je sa mojih usana u svoje Srce. Usavri je i dopuni na savren nain, tako da moe
iskazati Presvetom Trojstvu svu ast i radost koje si Mu ti iskazao molei je na zemlji. Neka ast i radost
promu tvoju svetu Ljudsku Narav na proslavu tvojih svetih Rana i tvoje svete Krvi koja je iz njih potekla.
PRVA MOLITVA
ISUSOVO OBREZANJE
Vjeni Oe, po preistim rukama Marijinim i po Boanskom Srcu Isusovu prikazujem Ti prve rane, prve
boli i prvu krv koju je On prolio kao naknadu i zadovoljtinu za moje grijehe iz mladosti i grijehe svih ljudi,
te kao zatitu protiv prvih smrtnih grijeha, osobito mojih srodnika po krvi.
Oe na, Zdravo Marijo...
DRUGA MOLITVA
ISUSOVA MUKA U GETSEMANSKOM VRTU
Vjeni Oe, po preistim rukama Marijinim i po Boanskom Srcu Isusovu prikazujem Ti uasne muke Srca
Isusova u Getsemanskom vrtu, i prikazujem Ti svaku kaplju krvavog znoja kao naknadu i zadovoljtinu za
sve grijehe moga srca i grijehe svih ljudi, kao zatitu protiv tih grijeha i za irenje ljubavi prema Bogu i
blinjemu.
TREA MOLITVA
BIEVANJE ISUSOVO
Vjeni Oe, po preistim rukama Marijinim i po Boanskom Srcu Isusovu prikazujem Ti tisue udaraca,
strane boli i Predragocijenu Krv Isusovu, koju je prolio za vrijeme bievanja, kao naknadu i zadovoljtinu
za moje tjelesne grijehe i grijehe svih ljudi, kao zatitu protiv tih grijeha i za ouvanje nevinosti, posebno
mojih srodnika po krvi.
ETVRTA MOLITVA
KRUNJENJE TRNOVOM KRUNOM
Vjeni Oe, po preistim rukama Marijinim i po Boanskom Srcu Isusovu prikazujem Ti Rane, boli i
Predragocijenu Krv, koja je istekla iz Isusove glave kad je bio okrunjen trnovom krunom, kao naknadu i
zadovoljtinu za sve grijehe moga duha i grijehe svih ljudi, kao zastitu protiv tih grijeha i za ostvarenje
Bojeg Kraljevstva na zemlji.
PETA MOLITVA
ISUSOV KRINI PUT
Vjeni Oe, po preistim rukama Marijinim i po Boanskom Srcu Isusovu prikazujem Ti boli i trpljenja koja
je Isus proivio nosei Kri na Kalvariju. Na poseban Ti nain prikazujem njegovu Presvetu Ranu na
ramenu i Predragocijenu Krv koja je iz nje istekla, kao naknadu i zadovoljtinu za moje grijehe pobune i
odbacivanja kria, te grijehe svih ljudi, za grijeh mrmljanja i odbijanja tvojih svetih planova, za sve druge
grijehe govora i jezika, kao zatitu protiv tih grijeha, te za pravu ljubav prema svetome kriu.
ESTA MOLITVA
ISUSOVO RAZAPINJANJE
Vjeni Oe, po preistim rukama Marijinim i po Boanskom Srcu Isusovu prikazujem Ti tvoga Sina
pribijena i uzdignuta na Kriu, njegove Rane na rukama i nogama, te Presvetu Krv koja je iz njih istekla,
njegovo krajnje siromatvo i savrenu poslunost, njegove strane boli Tijela i Due, Predragocijenu Smrt i
nekrvno obnavljanje njegove rtve u svim svetim Misama slavljenima na Zemlji. Prikazujem Ti sve ovo kao
naknadu i zadovoljtinu za moje grijehe i grijehe svih ljudi za bolesnike, umirue, sveenike, laike, za
nakane svetoga oca Pape, za obnovu kranskih obitelji, za jedinstvo u vjeri, nau domovinu, jedinstvo svih
naroda u Kristu i u svetoj Crkvi, te za one koji su izvan nje.
SEDMA MOLITVA
RANA PRESVETOG SRCA ISUSOVA
Vjeni Oe, udostoj se primiti Krv i Vodu to potekoe iz Presvetog Srca Isusova i beskrajne zasluge koje iz
njega proizlaze, za potrebe svete Crkve, te kao naknadu i zadovoljtinu za grijehe svih ljudi. Molim Te, budi
nam blag i milosrdan. Krv Kristova, zadnji sadraju Presvetog srca Isusova, oisti me i oisti svu moju brau
od svakoga grijeha! Vodo iz Presvetog Srca Isusova, oslobodi me od svake zasluene kazne za moje grijehe
i ugasi istilinu vatru za mene i za sve due u istilitu! Amen.
Oe na, Zdravo Marijo, Slava Ocu... Svim duama u istilitu i svima koji e danas umrijeti, pokoj vjeni
daruj Gospodine i svjetlost vjena svjetlila njima. Poivali u miru! Amen!
Mitropolit crnogorsko-primorski poklonio svoja sabrana djela katolikom sveteniku koji je na
specijalizaciji u Zagrebu
Uvecaj!
U katoliki upni ured Svetoga Roka u Donjoj Lastvi stigla je neuobiajna poiljka - komplet od
15 tomova sabranih dijela mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovia.
Upravitelj upe, don Dejan Turza, za potrebe svoje strune specijalizacije na Katolikom
bogoslovnom fakultetu (KBF) u Zagrebu, obratio se Pravoslavnoj mitropoliji Crnogorsko
primorskoj da mu ustupi potrebnu literaturu.
Iitavajui pravoslavnu teologiju uoio sam da u biblioteci KBF-a u Zagrebu nedostaju znaajna
djela visokopreosveenog dr Amfilohija Radovia, koji je, uz dr Irineja Bulovia, zasigurno
najueniji ivui teolog Srpske pravoslavne crkve, kazao je don Dejan Turza.
Sekretar Mitropolije crnogorsko-primorske, protoprezbiter Obren Jovanovi je stoga don Turzi
predao Amfilohijeva sabrana djela, a upravniku biblioteke KBF u Zagrebu, u popratnom pismu, uz
pozdrave u Hristovoj ljubavi, poruio:
Imajui u vidu saradnju pravoslavnih i katolikih teologa bogoslovnih fakulteta iz Ljubljane,
Zagreba i Beograda, koja je uspostavljena sedme i osme decenije XX vijeka, u kojoj je znamenito
mjesto imao mitropolit Amfilohije, dostavljamo za biblioteku KBF-a do sada izalih 15 tomova
sabranih djela mitropolita crnogorsko-primorskog, dr Amfilohija Radovia. Projektovano je da taj
korpus sadri 40 tomova. Nadamo se da e tomovi koje Vam dostavljamo, kao i oni koji e biti
objavljeni, a koje emo Vam poslati, biti od intelektualne i duhovne koristi itaocima.
NITA OD SMAKA SVIJETA
NASA demantovala proroanstvo Maja
Don Jeomans (Yeomans), ef programa za praenje objekata u blizini nae planete, objasnio je da
se majanski kalendar ne zavrava 21. decembra 2012. godine, nego da taj datum oznaava samo
kraj jednog ciklusa i poetak novog.
"To je kao na 31. decembar. Na kalendar se tu zavrava, ali novi poinje 1. januara", rekao je
Jomans.
On je pokuao da ublai bojazan od kataklizme koju e, prema vjerovanju, izazvati planeta Nibiru,
koja e doi iz dubokog svemira i sudariti se sa Zemljom.
"Ta ogromna planeta ve bi trebalo da se kree ka Zemlji, ali kada bi to bilo tano, odavno bismo
je vidjeli. A ako je kojim sluajem nevidljiva, vidjeli bismo gravitacione efekte koje ta planata vri
na druge planete. Hiljade astronoma koji svakodnevno posmatraju nebo nisu to vidjeli", izjavio je
naunik NASA-e.
On je dodao da ne postoje nikakve anse da NASA krije nekakvu tajnu o ovoj temi, poto je
nemogue da teorija zavjere obuhvati hiljade astronoma iz itavog svijeta, koji godinama
posmatraju nebo.
Jeomans je dalje prokomentarisao vjerovanje da e se planete Sunevog sistema 21. decembra
poravnati i da e to biti uvod u kataklizmu.
"Prije svega, u decembru 2012. godine nema nikakvog poravnjavanja planeta, a ak i ako bi ga
bilo, to ne bi imalo plimni efekat na Zemlji. Jedina dva tijela koja mogu da izazovu plimu na
Zemlji su Mjesec, koji je veoma blizu, i Sunce, koje je masivno i, takoe, veoma blizu. Ostale
planete vre zanemariv uticaj na Zemlju", rekao je ovaj naunik.
Jeomans je odbacio i navode da e se 21. decembra Zemljina osa okrenuti na suprotnu stranu.
"Rotaciona osa ne moe da se promijeni zato to nju stabilizuje Mjeseeva orbita oko Zemlje",
rekao je strunjak NASA-e.
On je dodao da magnetno polje Zemlje mijenja svakih pola miliona godina, ali da nema dokaza da
e se to dogoditi u decembru.
"ak i ako se to desi, za proces je potrebno nekoliko hiljada godina. Ako se to dogodi, na Zemlji
nee biti nikakvih problema, osim to emo morati da ponovo podesimo kompase", rekao je
Jeomans.

,
,
,
.

. ,
1976. .
: http://www.poetabg.com.
,
, .
, ,
:

5/1, 11030
011 25 45 872 062 25 25 98
redakcija@poetabg.co
dzeletovic@open.telekom.rs

.
. ,
. ,-,
, , -
-.
.
,
.
, . 1462. ,
, , , .
.
, ,
(, , ).
. 1510. .
1560. ,
,
.
16.
,
. 1565. , 1572.
.
, 1579. :
.[1]
1595. .
.
- 1573. .
, . 17.
. : 1510, 1560. 1573.
500 600 ,
.
.
1610. , ,
, :
,
, .
1623-1624.
.
, .
, . ,
, , .
, .
x, .
. .
, , 4.02. 1633.
,
. ,
. .

.
. 1637. : ()
, 20 ,
,
.

.[2]

1640. . , ,
. ,
,
. ,
, ,
.
, :
, |, .
, ,
, ,
, .
,
, .
x, .
: , , , ,
,
, , , , , , , , ,
, , , , .
.)[3]
1690. .
1689. , ,

. , , .[4]
____________________________________________________________________________________________________
[1]
(ARCHIVIO DELLA SACRA CONGREGAZIONE DE PROPAGANDA FIDEROMA SCRITURE ORIGINALI RIFERITE NELLE CONGREGAZIONI GENERALI, VOL,
264, f, 43r-48R, 225R-230R).
[2]
(PISMO PAPSKOG NUNCIJA IZ BE^A, ASV, SS, NUNZIATURA DI VEBEZIA, VOL. 134,
BE^, 25. FEBRUARA 1690. ).
[3]
( , , . 1973.)
[4]
(ARCHIVIO DELLA SACRA CONGREGGAZIONE DE PROPAGANDA FIDE -ROMA,
VISIZE E COLLEGI, VOL. 1. F. 66R- 82R.)
(2)
( , )
.
18.
.
1708. ,
. , , ,
, , ,
, . ,
, .

, , 31 ,
.[5]
1717. ,
.
.
:
, ;
; ,
. .[6]
1717.

.
, ,
.
1737. .
.
,
.
(1768- 1774), -
. (1791)
. , ,
.
, 1804.
, , ,
, ( 70 )
.

.[7]
1830. ,
.
- ,
,
,
.
( )
[5] ( -,
1987.).
[6](. , 1687-1739. .)
[7] ( . ,
, ,
1991. ).
(3)
( , )
, (1853-1856.)
:
.

. ,
.
1843. : :
, . [8]
,
, ,
. 1864.
, , ,
.
, , : ,
, , , , ,
, .[9]

. 1866.
.
, ,
. . .[10]

. 1876- 1883. ,
500 .[11]
19. ,
,
.
, .
,
, 1889. .
19.
,
, , :
1882. . :
- , ,

, .
,
. 19.
- X -
, .
- , .[12]
- 1876-1878. ( )
.
27. .

. , ,

. ,
. :
.
, , .

, ,
, .[13]
,
.
, ,
. ,
, , , .
1852. , ,
, :
, , , , ,
, ; ,
, , .[14]
, 1856.
:
-
. .
1856. 1912. .
, - 1878. ,
, ,
.
, , , ,
,
.[15]
.
, , .
,
, .
_____________________________________________________________________
[8]
( , , ,
)
[9]
( 1852- 1912., , , 1988.).
[10]
(. ^, , , 1931)
[11]
( , , , , 1983. )
[12]
( 1812-1912,
, , 1987. )
[13]
( , , . 6, 7,
1928. ).
[14]
( , , 1852.)
[15] ( )
(4)
( , )
.
, , .
,
, .
( 19 )
. , , .
,
,
.
1898-1899.
, ,
, -
. .
, , .

-
.
, ,
19. ,
1878. .

.
1889-1899.
60.000 . , ,
, - ,
,
,, , , , ;
, . [16]

. 1897,
.
, , , , ,
.
1900- 1901.
:
, , , , ,
, , , ; ,
.[17]
30. 1902.,
- : ,
.
1902. , :
, .
1904. . ,
:
, . [18]

. :
121, 34, 17, 37, 21, 112,
62, 74, 9, 18, 31,
, 16, 19
.
, .

.
, ,
,
14 .
,
: , , , ,, ,
, .[19]
.
1904. 31. 1905. ,
28. 1293.
1904- . 31, 19, 4, 5,
2, 15, 18, 9 45. 1905. . :
71, 19, 16, , 4, 61, 17,
8, 11 76. [20]
500-600
- 28. 1904. . [21]
1905.
, ,
x, . :
.
. ,
, 50-60 , .
.
. .

. [22]
:
.
, , .
.[23]
,
. . [24]
.
, , ,
, .
. [25]
1905. 37
. .

.
, 1683-1699.
.
1690. .
, , ,
.
1739..
1912.

.
1713. , ,
, ,
, 800
. ,
.
. 1743.
500 : ,
, , .
_______________________________________________________________________________________
[16]
(AS-MID PO-I-34-1897.)
(AS-MID-PP-F-1901.)
[18]
(AS-PP- BR. 441 20. MAJ 1904.)
[19]
( . , 18. ,
, 1938. 16).
[20]
( , , 1906, 589 . 313)
[21]
( 1904, 104). ( )
[22]
( 1905 26 2 6 1905. . 2410).
[23]
( )
[24]
( , 1905. 26 4 6 1905 . 2459)
[25]
( , 1905. . 30. 1905. . 2867, 26.)
- 1.
, - , .
[17]
,
,
. , -
.
1914.
. X. 16- 11 12
. , 47.
.
.
. X. 28- .
27- .
. X. 78- ( )
.
. X. 28- . , . X, ,
. ( )
. . X. .
78- ;
. . X.
.
, , 17. . , 2. , 2. .
. .
.
1- ( 13. . 1914., 0 208):
10 3- . .
2- 3- ,
. .
, 1917.
, , 50 , 13. 14. ( )
. ,
- . , ,
.
.
.
. . , ./24. 1914.,
.

2. , 1. , 13. , , 9./22.
:
7. 8. , .
, , ,
.
. .
. , .
. :
. , , .
, , , . ,
, , .

, ,
. . ,
. . ,
, , , .
, , . ,
. .
, :
, ! , . , ,
. . ,
, , .
, , .
( 1. ) 12/25. ,
, , 53 , :
. , ,
.
3. , 1. 13. II ,
17/30.
. .
. .
. , .
. .
.
20. I , 13/26. :
, ,
: , , ( ) , .
.
. .
. .
; .
, .
, , , , .

, ,
.
30. ( ) : ?
. .
. :
.
. , .
. ,
. .
: , , ? ,
( ).

, ,
. , . .
, .
, : !
. ,
, .
. ,
!
.
, .
, , ,
. .
. , ,
, . 1 1/2 .
, , , .
. .
, , ,
. ,
: ( , ).
, .
. . .
, , . -
.
, , . .
, .
, , , , .
. . ,
, .
.
, , ,
.
. .
, , .
, .
. , , . ,
, .

, , , .
, , , .
, , .
, . , ,
. , , , ,
.
, . .
.
, , .
.
: , , , .
. .
. .
. , : !
. ,
. ; ,
. .
(, ) , . :
. ,
, .
,
! ,
. , .
, , 4. . ,
, .
, 16. . ,
. .

( - . . . ,
1916; . 1848.)
- 2.

. , ,
. .

. . . X.
28- , 60
.
. .
.
, , , ..
.
? , , , .
. , ,
. .
.. . 120.
. ,
, . , ,
; :
, ; , ;
, ; , ; ,
; : ,
; , ; , ;
, ; , .
, .
. , , .
, 24 6 ,
. - ,
. , .,
100 . , ,
; . ,
. , ,
, ,
. , ,
, , , , . 500
, .
. , ,
. , , .
.
100 ,
, .
,
. .
.
17 , .
, ,
, .
, , .
, 20 .
, , ,
. ,
. ,
, .
, . , ,
. ,
, .
,
, .
: 11.000 ,
; : , .
,
, .
. 1. ,
, , . ,
.
, 20 , 3 2 .
109 . ,
, .
.
, , .
,
. ,
, . .
, ,
, , :
! ,
, .
, .
- ,
,
. , .
,
, , , .
,
. , .
. , ,
, , ,
.
, -
. ,
.
, .
.
: ; .
. , ,
, .
, 4 5
. .
, .
. , , ,
. ,
, . ,
. , 1308
, . , 2280 .
, .
(
) ,
. .
, 3000
4000. , , .
.

, , .
.
1914.
.
, .
.
, ,
. ,
( ), .
, , -
. ,
.
, , , .
, , . ,
. .
, , , .
, , .
, . ,
. .
150.000 , . ,
, . .
. ,
, .
, (, ),
. . , ,
. , .
. , , ,
. 10.000
, . , , .
: ,
. . ! ,
, - ,
. ,
.
: , , (
).
. .
. , ,
, . .
. ,
.
, .
. , , .
,
. .
. , ,
.
, , . :
. ,
. , .
, , , ,
. , , ,
. ?
-
, .
, , , ,
.
, ,
. , , . ,
. - , ,
, .
. , -
, ,
. ,
. , , , .
, , , .
.
, .
, ,
, . -

. , .
,
. ,
( ) ,
. - ,
,
, , , .
, , ,
.
,
. ,
. ,
. , 1914. :
, !
, , ,
, ,
, . , -
,
. ; ,
, . ,
, : . . 9. .
. ,
,
, , ,
.
, , , ,
.
,
. ,
, , ,
. :
,
, ; . , , 3.
2. . , ,
, , ,
. , , : , ,
, ,
. ,
, . ,
. ,
, .

. , .
, . ,
, ,
; ; , ,
. . , ,
. ,
, : :
, , ! ,
, - ?
,
, .

.
. , 17 , , ,
, ,
, .
, ,
,
. . ,
.
,

.
.
,
1918. , .

.
- :
,
, ,

. , , !
,
, , ,
.
, ,
.
,
.
, ,
?

. . ,
, . , ,
.
.
. 16.
1840. . .
,
.
,
. ,
.
.
, , .
,
, , , , , ,
, .

,
.

. ,
, .
, , ,
.
1865.
. - 1876. 1878.
-- , - -- . ,
, ,
.
, , .
, , : . ,
() ,
.

.
: ,
,
, ,
, ,
.
. 1881. ,
,
120 .
: ,
, , ,
, , , .
, ,
, ,
,
.
. .
1870.
.
,
, ,
.
- .

,
:
, II,
, ,
, ,
: (), , , , , ,
, ,
, ,
.
, ,
.
. ,
,
, , ,
, , ,
, ,
, , ,
, ,
, , ,
, ,
, ,
, , .
,
1881. :
,
De Admin ,
, ,
, ,
,

, ,
, , , ,
, , ,
, . ,
, ,
,
.
,
. 1871. ,
, :
,
. , ,
,
1869, 1870. 1875. .
, , 1871. 1872. 1877. ,
() .
1872. 1873.
- ()
, 1881, ,
()
: , , , , -
.
.
, , , ,
, ,
. -
, ,
.
. 1897. . ,
,
.
, ,
.
:
. ,
,
, ,
, ,
, , , .
,
9 km - ,
, .
, XIV XV .
,
(1389. ) .
, .
, ,
, , , ,
.
, ,
.
XVII .
1643. 1673. . XVII
, 1788.
. ,
, ,
. 1788.
.
XIX , 1822. .
XX ,
, .
.
.
.
.
, , ;
,
.
;
(), ,
;
.

. , ,
.
.
: .
.
.
.
, , ,
.
: ,
. :
; , , ,
; ,
, .

, , ,
, , ,
.
,
. ,
313. .
, ,
.
, ,
, .

, ,
, , ,
. 212 , 54
. ( .
), , (
, )
.

.
, , ,

, .

,
, . ,
,
.
- ,
, . ,
.
.
,
.
, .
.
.
,
-
, .
, ,
.
,
, , .

.
,
, ,
. , .
. ( ) .
, IV.
-,
. ,

.
, ,
, , , 1190. .
, ,
.
. ( ) .

1. - ( -)
, .
,
. , ,
, . ,
.
, , .
! , .
.
2. , ,

1993 .
, ( 300 , ),
.
: !
.
,
,
. ,
.
,
. ,
. ,
,
, .
, .
, .
.
(
) (,
)
,
, ,
, , .
3.
, . ,
!
! .
,
.
,

, .
-, ,
! 1975.

, 1992.
.
.
4.
. 5
, .
, , .
() ,
.
, , , ,
, , , ,
, .
, ,
,
:
)
)
.

. ,
. (-, , . .) .
, ( )
. ,

.
, , .
( , ,
, ), ,
, ,
.
! .
, , , , , , ,
, . , ,
.
. , .
, , .
. : .
2-3 .
, . . .
,
, , .
, ,
,
.
. ,
,
.
5. . 85%
(
),
.
, .
, , , ,
, . ,
, .
, .
, , ,
, .
. , . ,
, - ,
,
.
19. , 21. .
,
, ?
-.
1000 , 3 , 20
. 200 ,
.
,
. ,
,
6. , ,
. . , !
.
. ,
(
), .
.
, . ,
,
. .
. ,

, .
7. . . . .
, . .
.
. .
, , .
. 3
. . .
! !
! ,
,
, .
. , ,
. , 6570
, 4045 .
2-3 .
.
. , ,
. .

1.

, .
:
.
60-70%
75-80%
.
2. , .
10 , 25 .
, : , , , ()
. 20 30
.
, , , , ,
, . ,

, 10. .
.
50
, . ,
, .
, .
:
:

22 17 . 119
81 .
, 554
447 .
:
1. (); .
2. , ( );
3. , ; .
4. (); .
5. , ; .
6. , ; .
7. , ; .
8. , (); .
9. , ;
10. , ; .
11. , . (); .
12. , ; .
13. , ; .
14. (); .
15. , ; .
16. , ; .
17. , ( ); .
18. , ( ); .
19. , ; .
20. , ; .
21. 22. , ; .
22 : 3, 2, 17.

1. , (); .
2. . , ; .
3. - 12- , ; .
4. 12- , ; .
5. 4- , ; .
6. , ; .
7. , ; .
8. . , ; .
9. , ; .
10. , ; .
11. , ; .
12. , ; .
13. . . , (); .
14. 15. , ; .
16. 17. : ; .
18. , ; .
19. , ; .
20. , ; .
21. 15- , ; .
22. 15- , ; .
23. , ; .
24. 25. , ; .
26. 28. , , ; .
29. , ; .
30. , ; .
31. , ; .
32. , ; .
33. , ; .
34. (. . ), ; .
35. . , ; .
36. , ; .
37. , ; .
38. , ; .
39. , ; .
40. , ; .
41. , ; .
42. , ; .
43 : 0, 8, 1, 34.

1. (), .
2. (. .-) ()
; .
3. , ; .
4. . , ; .
5. , ; .
6. , ; .
7. , ; .
8. , (); .
9. , ; .
10. , ; .
11. , ; .
12. , ; .
13. , ; .
14. , ; .

15. ; .
16. ; .
17. ; .
18. ; .
19. . ; .
20. ; .
21. ; .
22. ; .
23. ; .
24. ; .
25. ; .
26. ; .

27. ; .
28. ; .

29. ; ; .
30. : ; .
31. ; .
32. ; .
33. ; .
34. ; .
35. ; .
36. ; .
37. ; .
38. ; .
39. ; .
40. ; .
41. ; .
42. ; .
43. ; .
44. . ; .
45. ; .
46. ; .
47. ( ); .
48. ; .
49. ; .
50. ; .
51. ; .
52. -; .
53. ; .
54. ; .
55. ; .
56. ; .
57. ; .
58. ; .
59. , ; .
60. ; .
61. ; .
62. ; .
63. ; .
64. , ; .
64 , : 2, 2, 3, 2, 10, 45.

1. , (); .
2. : ; . ; .
3. , ; .
4. ; ; .
5. ( 1919 .
), ; .
6. , ; .
7. , ; .
8. , (); .
9. , ; .
10. , ; .
11. , ; .
12. , ; .
13. , , (); .
14. , (); .
15. , . ; .
16. , ; .
17 : 1, ( ), 1, 1, 1,
13.

1. ( ), ;
.
2. , -; .
3. , ; .
4. , . ; .
5. , (); .
6. , ; .
7. , ; .
8. , ; .
9. , ; .
10. , ; .
11. - , ; .
12. , ; .
13. 14. 15. , , , ; .
16. ; .

17. , ; .
18. , ; .
19. , ; .
20. , ; .
21. , ; .
22. , ; .
23. , ; .

24. ; .
25. . ; .
26. . ; .
27. . ; .
28. . ; .
29. . ; .
, 29 : 2, 2, 1, 24.

1. , . ; .
2. , ; .
3. , . ; .
4. , ; .
5. , (); .
6. , ; .
7. , ; .
8. , ; .
9. , ; .
10. , ; .
11. , ; .
12. , ; .

13. . ; .
14. , ; .
15. . ; .
16. . ; .
17. . ; .
18. . ; .
19. . ; .
, 19 : 0, 1, 18.

1. , ; .
2. , ; .
3. , ; .
4. . , ; .
5. , ; .
, 5 : 0, 1, 4.
.

1. , ; .
2. , ; .
3. , . ; .
4. , ; .
5. , ; .
6. , . ; .
7. ( ), . . ; .
8. , ; .
9. 2. , ; .

10. ; .
11. ; .
12. ; .
13. . ; .
14. ; .
15. ; .
16. ; .
17. ; .
18. ; .
19. ; .
20. . ; .
21. . . ; .
22. . . ; .
23. . . ; .
24. ; .
25. ; .
26. ; .
27. ; .
28. (); .
29. ; .
30. ; .
31. ; .
32. ; .
33. ; .
34. ; .
35. ; .
36. ; .
37. ; .
38. ; .
39. ; .
40. ; .
41. ; .

42. ; .
43. ; .

44. ; .
45. (); .
46. ; .
47. . ; .
48. ; .
49. ; .
50. ; .
51. 1. , ; .
52. , , .
52 : 2, 3, 1, 1, 2, 43.

1. , . (); .
2. , ; .
3. , . ; .
4. , ; .
5. , ; .
6. , . . ; .
, 6 : .

1. , . ; .
2. , , (); .
3. ; .
4. , . ; .
5. , ; .
6. , ; .
7. , ; .
8. , ; .
, 8 : 0, 1, 7.
.

1. , . . ; .
2. , ; .
, .
49
,

1993. .
, , 49 .

, , ?
! .
:
.
?
, ?
,
, ?
, ,
! !
, ,
, ak.
: 77
Posted: 29 Apr 2013
200 ,
,
. 41
, , , ,
, .
, 77 , 5 ( )
23 ( ) 1936,
, , ,
.
, , (2002-2004)
CEA (Commissariat lnergie
Atomique) Saclay
,
,
, , ,
.
e , ,
, e 2002,
.
.
, , , ,
- ,
. .
: , ,
,
.

, ,
, XVIII ,

, , .

.
, 1982. ,
, ,
.
, ,
,
, , , , ,
, a , ,
,
(1960)
, ,
. ,
,
, .
, :
, ; - ,
;
;
,
; ,
( )
; , , ,
; , ;
, , ,
;
, ; ,
,
; ( , ,
) ; ;
-;
, ,
; ,
, , ;
, , ,

. -
.
,
, ,
, , , ,
, Palais Royal, 5 1969,

o , ,
.

30. 2013.

.
1835
1835. : .
: 15.02.11.04. 1835.
142 . . ( 55
).
1838. :
1254 ,
.
: 18381869
,
66 . .
.
1869. : . ,

: 18691888 18941901
133 . ,
.
1888. : .
: 18881894 19031918 ( 1903)

204 .
.
.
1901. : .

: 19011903
107 .
.
1903. :
: 19031918
204 . 1888. ,
1903.
1921. :
, .
: 19211929
142 . . ,
.
1931. :
.
: 19311945
120 .
. . 1941.
.
1947. :
: 19471963
160 . .
. 1946. .
1950. .
1963. :

: 19631974
237 .
. .
1974. :

: 19741990
434 .
1974. . .
,
,
.
1990. :
: 19902006
136 . 1974.
. .
.
.
2006. :
8.11.2006.
205 . . 53,4
% . 103 .
: (
- )
Kraljev testament u raljama Mici Lou
Povratak kui kneza Pavla otvorio je i pitanje prenosa posmrtnih ostataka kralja Petra II
Karaorevia, to e samo po sebi otvoriti jo jedan nedovren sukob iz poiroke lepeze
dinastikog neistog vea
Mici Lou (Eva Marija Karaorevi) sa kraljem Petrom II pred njegovu smrt
Ne pada sneg da zaveje breg, ve da zver otkrije trag kae narodna poslovica. Tako i najnovija
svaa pripadnika dinastije Karaorevi nije posledica razliitih pristupa oko sahrane lanova
porodice kneza Pavla u kripti porodine crkve na Oplencu, ve starih sukoba i razmirica.
To je pokazao i poslednji sastanak odran poetkom nedelje na poziv patrijarha Irineja.
Dvoipoasovni skup ni najmanje nije proao u pomirljivom tonu, kako su preneli neki mediji, ve
u estokim tonovima, naroito izmeu Dragomira Acovia, lana Krunskog saveta i Dragana
Babia, direktora fondacije princeze Jelisavete Temelj srpstva, inae predstavnika zaraenih
dinastikih strana.
Kompromis, do koga se dolo, da moti kneeva Pavla i Nikole i kneginje Olge, ipak budu
sahranjene u kripti na Oplencu, ostvaren je pre svega zbog prisustva patrijarha Irineja.
Povratak kui kneza Pavla otvorio je i pitanje prenosa posmrtnih ostataka kralja Petra II
Karaorevia, to e samo po sebi otvoriti jo jedan nedovren sukob iz poiroke lepeze
dinastikog neistog vea.
Nagovetaji koji stiu sa Belog dvora govore da bi na prolee moglo da se oekuje da kraljeve
moti budu sahranjene u kripti na Oplencu. Meutim, otvaranje ovog pitanja otvorie i mnoge
probleme.
Kralj Petar ostavio je testament u kome je izriito naveo: Uprkos ma kakvim drugim eljama
moje porodice, moja je elja da budem sahranjen u manastiru slobodne Srpske pravoslavne crkve u
Libertvilu.
Izvrilac testamenta je gospoa Mici Lou, koja e se ubrzo posle kraljeve smrti udati za princa
Andreja i postati princeza Eva Marija Karaorevi. Porodica i Krunski savet, meutim, nikada
nisu prihvatili ni testament ni princezu Evu. I pored dva sudska spora, na kojima je potvreno da je
kraljev potpis na testamentu autentian, lanovi porodice tvrde da je testament falsifikovan.
Mnoga svedoenja koja su ostavili najistaknutiji politiki emigranti tog vremena govore u prilog
sumnjama da neto nije u redu sa testamentom.
Dugogodinji prvi ovek Slobodne (raskolnike) Srpske pravoslavne crkve mitropolit Irinej
Kovaevi je lino, u prisustvu autora teksta, potvrdio da je on organizovao otmicu lea kralja
Petra iz bolnice u Denveru. Otuda logino sledi pitanje ako je postojao testament zato je otmica
organizovana.
Kralj se 1963. godine, kada su poele svae i deobe, opredelio za raskolnike da bi vremenom
uvideo svoju zabludu i vratio se matici, ali njegov nestalan duh mu nije dao mira. Pred smrt se
ponovo opredelio za raskolnike. Svetenici rainjenog vladike Dionisija su Petrovom smru
pokuali da uare i pridobiju naklonost naroda.
U ovoj raboti oito im je mnogo pomagala Mici Lou, gospoa koja se nala pri ruci kralju kada je
uleteo u vode koje su ga nemilice potapale i kada nije imao snage da iz njih ispliva.
Kraljevi Tomislav je o tim danima ostavio zapis: Ja sam uvek stavljao do znanja, naroito kada
sam osetio da je Petar pri kraju ivota, da treba da bude sahranjen uz nau mamu u Engleskoj.
Za svaki sluaj poslao sam pismo kraljici Elizabeti u vrlo neutralnom tonu. Napisao sam sledee:
Bio sam kod brata i mislim da nee preiveti ovu bolest.
Imamo problem jer ne znamo gde da ga sahranimo. Kraljica je lino, svojom rukom odgovorila:
On mora da bude sahranjen pored vae mame. Ja sam naredila preko ministarstava za spoljnu i
unutranju politiku da se to omogui.
Jedini Karaorevi koji je prisustvovao kraljevoj sahrani bio je njegov mlai brat Andrej, a
ostatak porodice je sedam dana kasnije u Londonu odrao pomen. Govorio je i njegov sin, danas
prestolonaslednik Aleksandar. U jednom delu govora rekao je da ga jugoslovenska kruna uopte ne
zanima. Taj deo govora nije ostao nezapamen.
Spor oko testamenta i stav iz Belog dvora da Mici Lou nije osoba od koje treba traiti saglasnost
za kraljev povratak kui nee biti jedina prepreka.
Oko Patrijarije se uka i da patrijarh Irinej nije ba raspoloen za ovu operaciju. Prema ovim
izvorima, on smatra da bi kralja trebalo ostaviti u manastiru Sveti Sava u Libertvilu kako bi bio
stoer srpstva na severnoamerikom kontinentu.
S one strane kontinenta stiu glasovi da se ponovo u Americi javljaju neke raskolnike ideje. Jedna
grupa svetenika okupljenih oko manastira Sveti Sava u Libertvilu ima ideju da osnuje ameriku
pravoslavnu crkvu.
Oni na sve naine koe da se u Srbiju vrate posmrtni ostaci kralja Petra, poto je on jedini kralj
sahranjen na teritoriji Sjedinjenih Amerikih Drava.
Klju u rukama Mici Lou

Ko je Milica Anelkovi, nekadanja lepotica iz
Vrnjake Banje koja je sahranila dva brata
Karaorevia, kralja Petra i princa Andreja, i sada,
prema njihovim testamentima, treba da deli, ali i da nasledi
dobar deo njihove imovine
Vraanje imovine Karaoreviima bie vraki teak
posao. Posle konfiskacije 1947. godine, ona je sva razgrabljena,
rascepkana, otuena a dobrim delom i unitena. Dvorce, vile, kue,
ume, livade, panjake i rudnike kraljevske porodice koriste mnoge
firme i ustanove sadanje a i one bive Jugoslavije.
Dravi e biti teko tu imovinu da vrati vlasnicima a i samim brojnim naslednicima da je

meu sobom podele. U javnosti se, takorei, ne zna da klju za podelu dobrog dela imovine
Karaorevia dri u svojim rukama Milica Anelkovi, Mici Lou, sada princeza AnaMarija Karaorevi, iz Vrnjake Banje, koja danas ivi u Palm Springsu, u Kaliforniji.
Ko je Milica Anelkovi, Mici Lou, odnosno, princeza Ana-Marija, koja je sahranila dva
brata Karaorevia, kralja Petra i princa Andreja, i koja je od njih testamentom ovlaena
da podeli, odnosno da nasledi deo njihove imovine.
Milica Anelkovi je roena 1927. godine u Vrnjakoj Banji. Otac Milan bio je poznati
banjski pekar. Supruga Evica mu je pomagala u poslu. Pred rat su se razveli. Deca, Milica i sin
Milutin, ostali su sa majkom. Ona se posle udala za jednog banjskog kafediju. Otac Milan je
otiao u rat i bio zarobljen.
Lepotica iz Vrnjaca
Milica je, seaju se Vrnjaani, brzo izrasla u pravu lepoticu. Imala je, kau, dugu crnu
kosu, zelene oi, lepe duge noge i vitak stas. Zavrila je malu maturu. Bila je vrlo otresita i
vragolasta. Mnogi su samo zbog nje svraali u kafanu njenog ouha, gde mu je ona pomagala u
radu. Na ulici, na korzou, svi su se za njom okretali i eleli da se nau u njenom drutvu. I
metani, i gosti, pa i nemaki oficiri kojih je u Vrnjakoj Banji za vreme okupacije bilo dosta
jer se ovde nalazila nemaka komanda za jugoistok i sedite Abvera. Milici je godilo da joj se
mukarci dive, udvaraju, da ih zavodi.
Neki kau da je Milica 1944. godine otila na rad u Nemaku preko njihove organizacije
TOT. Ona tvrdi da je pobegla od komunista i da bi tamo pronala oca koji je bio u
zarobljenitvu. Posle kapitulacije Nemake zaposlila se kod Amerikanaca, u Unri, u sektoru za
transport. Uspela je da pronae i oca Milana i da ga ubedi da se ne vrati u Jugoslaviju. Rekla mu
je da namerava da se domogne Amerike, a kad se sredi, da i on doe pa da tamo otvore restoran.
I nekako je u tome uspela. U Americi se obrela 1950. godine, u Long Biu u Kaliforniji.
Zaposlila se kao knjigovoa u jednoj fabrici nametaja. Poto je zbog svoje lepote a i
snalaljivosti imala sreu da uvek bude u dobrom drutvu, jednom prilikom je pozvana na
zabavu tamonjeg Rotari kluba (meunarodna organizacija koja okuplja ugledne i bogate ljude
raznih profesija). Tako je mlada i lepa Vrnjaanka upoznala amerikog lekara kineskog porekla
Frenka Loua. On je bio lan toga kluba, poticao je iz uvene kineske porodice a i ujak mu je
dugo bio kineski ambasador u Americi. Prijateljstvo izmeu lepe Milice i kineskog lekara
preraslo je u ljubav, a ubrzo i u brak. Milica Anelkovi je 1953. godine postala - gospoa
Mici Lou. Suprug Frenk, koji je dotle imao svoju ordinaciju, ubrzo je otvorio bolnicu a supruga
Mici mu je vodila finansije i administrativne poslove. Dovela je i oca Milana iz Nemake i
pomogla mu da otvori kafanu. iveli su sreno i zadovoljno. Mici je Frenku rodila dva sina.
Obojica su danas lekari.
I kad je ono 1954. godine kralj Petar Drugi prvi put doao iz Evrope u Ameriku, u Los
Aneles, Mici Lou je arko peelela da ga upozna i da mu se nae na usluzi. A evo zbog
ega. NJen deda je bio u linoj telesnoj pratnji kralja Petra Prvog i regenta Aleksandra
Karaorevia, dok su se krajem 1915. godine sa vojskom povlaili preko Albanije.
Kraljev amanet
Posle rata je odlikovan Karaorevom zvezdom. I kad je kralj Aleksandar 1927. godine
doao u Vrnjaku Banju na leenje, posetio je porodicu svoga vernog vojnika. Milanu i Evici
se tek bila rodila erka Milica. Poto nije imala dugu kosu, kralj je pomislio da je muko,
pomilovao je po glavi i rekao: "I ti e sluiti kralju!" Odmah su mu rekli da je to devojica,
ali kralj se nije zbunio: "Svejedno, neka ipak slui kralju." Kad su roditelji to kasnije, kad je
porasla, ispriali Milici, ona je to shvatila kao neki amanet i pourila da upozna kralja Petra i da
mu, ako treba, pomogne. Otila je zajedno sa suprugom i bila predstavljena kralju. Ispriala mu
je onu dogodovtinu iz Vrnjake Banje. Tako su se sprijateljili. I otada Petar kad je dolazio u
Ameriku, nije vie odsedao u hotelu nego u kui kod Mici i doktora Frenka.
Kad se rastao sa kraljicom Aleksandrom, kralj Petar se iz Evrope, iz Pariza, preselio u
Ameriku, u Los Aneles. A onda se 1967. godine teko razboleo. Bio je na samrti zbog bolesti
bubrega i jetre. O njemu su se na svojoj klinici starali i leili ga Mici i njen suprug. Kralj je
zahvaljujui njima uspeo da prebrodi krizu.
Afera oko Petrove sahrane
Sredinom 1970. godine zdravlje kralja Petra se ponovo pogoralo. Smestili su ga u bolnicu u
Los Anelesu. Tada je, navodno, kralj Petar napisao testament u kome kae: "...Ovim
dobroinitelja Mici Lou, koja je bila moja prijateljica vie od petnaest godina, postavljam kao
izvrioca moje poslednje elje i testamenta. Ovlaujem da ovaj moj izvritelj moe da
proda, da u najam i stavi pod hipoteku ceo ili u delovima moj posed bilo na javnim ili privatnim
prodajama, sa ili bez najave, ali mora da bude potvreno sa svim onim to trai zakon." Na
kraju dodaje: "Moja elja je bez obzira na moju familiju da budem sahranjen u Sjedinjenim
Amerikim Dravama u Libertvilu, pravoslavnom srpskom manastiru u Ilinoisu."
Kralju Petru je bilo sve gore i gore. Nije pomogla ni transplantacija jetre. Umro je 7. oktobra
1970. godine. Porodica, supruga kraljica Aleksandra, sin princ Aleksandar i brat princ Tomislav,
traila je da kralj Petar bude sahranjen pored majke kraljice Marije na kraljevskom groblju u
Londonu. Mici Lou to nije dozvolila. Pokazala je Petrov testament. Porodica je tvrdila da je taj
testament, napisan 27. juna 1970. u bolnici u Los Anelesu, falsifikat jer je kralj tada bio vie u
komi nego pri svesti. Poveden je sudski spor pred sudom u Los Anelesu. Zbog suenja izbila je
afera o kojoj je pisala sva naa i svetska tampa jer je za to vreme telo kralja Petra stajalo
desetak dana u friideru, ekajui sudski rasplet. I, naravno, spor je dobila Mici Lou. Petar je
sahranjen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu.
Sahrani nije prisustvovao niko od lanova porodice. Oni su u jednoj pravoslavnoj crkvi u
Londonu odrali Petru pomen. Doao je samo njegov brat princ Andrej, koji je kao i Petar
pripadao tadanjoj raskolnikoj crkvi Srpske pravoslavne crkve sa seditem u Americi. I Mici
Lou, valjda zbog onog amaneta kralja Aleksandra Prvog da e sluiti monarhiji, sada je bacila
oko na princa Andreja i zavela ga. Ni princ nije ostao ravnoduan prema lepoj Mici. Vratio se u
Portugaliju gde je iveo, razveo se od druge ene Kire Lajningen, ostavio njihovo dvoje dece i
dvoje iz braka sa prvom enom Kristinom fon Hes i doao u Ameriku kod Mici Lou, koja se
takoe odmah razvela od dr Frenka Loua ostavivi i dva njihova sina. Princ Andrej i Mici Lou
otputovali su u London kod princa Tomislava da se tamo venaju. Tomislav ga je ukorio to se
eni enom koja je bila dugogodinja prijateljica njegovog brata kralja Petra. Ali nita nije
vredelo. Kad su odbili da ih venaju u tamonjoj pravoslavnoj crkvi, sklopili su graanski
brak. Mici Lou je sada postala princeza Ana-Marija Karaorevi.
Vratili su se u Kaliforniju i iveli sreno, zadovoljno i, kau, u velikoj ljubavi sve do one
majske noi 1991. godine kada je princ Andrej naen mrtav u svom "kadilaku" u garai svoje
firme, kompanije za promet nekretninama u kojoj je radio kao agent. Lekari su ustanovili da je
"smrt nastupila istog dana oko dva asa zbog trovanja gasovima". Uoi sahrane je saopteno
da je, ipak, prethodno doiveo srani udar, ali u sve to se i danas jo sumnja. Sahranjen je 15.
maja 1991. godine na Treem ikakom jezeru, udaljenom jedva osam kilometara od
manastira Sveti Sava u Libertvilu, u kome poiva njegov brat kralj Petar Drugi.
Udovica Ana-Marija Karaorevi ivi danas u svojoj kui u Palm Springsu, u
Kaliforniji. Bavi se, kau, prouavanjem nae istorije. Sada e, eto, morati da se pozabavi
testamentom kralja Petra Drugog. A i testamentom svog supruga princa Andreja koji joj je ostavio
deo imanja u nasledstvo. Nee joj biti lako. Imovina nije tako mala a naslednika ima dosta.
BOGOSAV MARJANOVI
Slovenija
U Sloveniji su posedovali dvorac na Bohinjskom jezeru sa umom i parkom, i Lovaki dvorac u
Kamnikoj Bistrici, dok je lovite ovog dvorca kralj Aleksandar bio zakupio na 30 godina.
Princ Pavle je imao dvor na Brdu kod Kranja, a kraljica Marija imanje u Donjoj i Gornjoj
Radovnji, letovalite u Maakali i vila Bled
Crna Gora
Karaorevii su, takoe, u Crnoj Gori imali ogromnu imovinu. Posedovali su plac na
Cetinju, sa rodnom kuom kralja Aleksandra. Zemljite u ataru Rijeke Crnojevia sa dvorcem
"Leskovac". Tu su bile i kuhinja, garaa, staklena bata, centrala, crkva, paviljon, jedna kua
na sprat i jo dve prizemne zgrade. Vlasnitvo kraljice Marije bio je dvorac u Miloeru i deo
ostrva Sveti Stefan.
Makedonija
U Makedoniji princ Tomislav Karaorevi bio je vlasnik velikog imanja u Demir Kapiji, sa
ukupno 2 700 hektara zemlje, sa stoarskom i ivinarskom farmom, ekonomskim zgradama,
mlinom, hidrocentralom i vilom.
DINASTIJA KARAOREVIA Kobna Mici Lou Tomislav Karaorevi je do kraja ivota
sumnjao u zvanino saoptenje o smrti svoga brata Andreja, ali i u samu istragu. Najmlai sin
kraljevskog para Aleksandra i Marije roen je na Vidovdan 1929. godine u dvoru Karaorevia,
na Bledu. Ime je dobio po krsnoj slavi, Svetom Andreju Prvozvanom. rtenje je obavljeno po
obredu Srpske pravoslavne crkve, a kumovao je princ Pavle Karaorevi.
Princ Andrej je prije Milice Anelkovi bio dva puta enjen: s njemakom princezom Kristinom
fon Hese i princezom Kirom Meliton od Lajningena (potomak ruske dinastije Romanov). Iz
drugog braka ima sinove Vladimira (1964) i Dimitrija (1965) i kerku Laviniju (1962).
Kralj Petar Drugi je svom najmlaem sinu obezbijedio kolovanje u Americi, koji je 20 godina,
prije smrti Andreja, zauvijek sklopio oi u obeanoj zemlji" i tu sahranjen, mimo svoje volje.
Mnogi su skloni tvrdnji da je za njih dvojicu bila fatalna Milica Anelkovi (iz Vrnjake Banje),
poznatija kao Eva Marija ili Mici Lou. Tomislav Karaorevi u svojim Memoarima", pie:
Posle Petrove smrti, Mici Lou je bila sve blia Andreju. O tome mi je on potanko pisao. Na kraju
mi je pitao za miljenje, da li da stupi s njom u brak. Smatrao sam da je Andreju taj brak
nepotreban, iz vie razloga. ak tetan. Pisao mi je najprije iz Lisabona 1972. godine. Pripremao
me je, kasnije sam to razumio, za svoju odluku da se oeni. Posle mi se javio iz vajcarske. Poslao
mi je razglednicu sa slikom bernardinca. Znao je da ovu pasminu (vrstu pasa) osobito volim...
Napisao je kratko: Posjetiu te uskoro s jednom dragom osobom", i pojavio se sa Mici Lou.
Princ Tomislav je neizmjerno volio svog mlaeg brata, ali nije elio da se mijea u njegov privatni
ivot, mada nije prestao da smatra da je taj brak za Andreja poguban. On je tom enidbom podario
Mici Lou tako eljenu titulu princeze, a raskolnikoj crkvi, kojoj je ona pripadala, omoguio da se
i dalje kiti imenom jednog Karaorevia, i tako produi agoniju raskola.
U svojim Memoarima" princ Tomislav sa aljenjem govori da je njegov brat Andrej bio veoma
vrst u odnosu prema raskolnicima. On je vjerovao da niko ne moe da zloupotrijebi njegovu
privrenost Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Bio je samosvojan. Govorio je: Nisam ja niija lutka".
Princ Tomislav pie: Kad je jedini od nas iz porodice bio na sahrani i godinjem parastosu Petru
Drugom u Livertvilu, tada su raskolnici pokuali da ga zloupotrijebe. Nijesu uspjeli. Pisao mi je
tada:
Takva muka me je uhvatila, kad sam vidio onu bandu od raskolnika... Zmije koje dobro znam,
naeg Petra su iskoristile do kraja, ak do groba. Pa su doli i kod mene da to isto pokuaju.
Princ Tomislav slutio da mu je brat ve upao u eljusti raskolinika. Ovo njegovo pismo, kao
odgovor vrbovanju, bio je vie vapaj oajnika, jer ko se nae u kandama Mici Lou, tome nema
spasa", konstatuje princ Tomislav.
Srpske zastave bile su sputene na pola koplja, smjenjivale su se poasne strae u crkvi Presvete
Bogorodice manastira Graanica u ikagu. U sreditu crkve bio je izloen koveg u kome je
danima leao mrtav Andrej Karaorevi.
U mimohodu, od ranog jutra, stotine ljudi: ameriki Srbi opratali su se od svog princa, s kojim ih
je spojila prognanika sudbina. Princ Andrej Karaorevi sahranjen je u Livertvilu, kao i njegov
brat kralj Petar, ali u raskolnikom hramu Graanica.
Tako je sudbina podijelila brau i u smrti. Dva goroba na osam kilometara udaljenosti. Kralj Petar
u porti manastira Srpske pravoslavne crkve, brat Andrej u Slobodnoj, raskolnikoj crkvi.
Prokletstvo porodine loze ili podijeljenog naroda?
Princ Tomislav u svojim Memoarima", posle smrti svoga brata Andreja, zapisuje: To je moja
lina tuga".
Nekoliko godina posle, princ Tomislav, zagledan u Oplenac, gdje e ubrzo i sam poivati, rei e i
ovo:
Mogli su ta dva groba da budu mjesto pomirenja napih ljudi u Americi".
Ali, mrtva usta ne govore. Pravo na odluku gdje e i kako Andrej biti sahranjen, donijela je Mici
Lou.
Opelo, pola na srpskom, pola na engleskom, sluio je vladika Irinej, mitropolit raskolnike crkve.
DINASTIJA KARAOREVIA Kralj u rukama raskolnika Srpska emigracija u Americi i
svetenstvo raskolnike crkve eljeli su da kralj Petar Drugi poiva tu gdje je volio sa ljudima da
boiuje", kako je znao rei na odlasku iz Engleske, gdje su ostali njegova majka i braa Tomislav
i Andrej.
Pokojni princ Tomislav Karaorevi u vie navrata je zaalio to mu braa, kralj Petar i princ
Andrej, poivaju u tuini. I on i princ Aleksandar imali su veliku elju da ih vrate u otadbinu i
sahrane u porodinoj grobnici. Nadao se da e i majci Mariji tu elju da ispuni. Meutim, ni drava
ni crkva nijesu mu pruili podrku.
U svojim Memoarima" princ Tomislav pie:
Vijest o Petrovoj smrti do nas Karaorevia dospjela je na neuobiajen nain. Oni koji su ga
oteli, a to su raskolnici, nijesu uljudno obavijestili nikoga od Karaorevia. Javio mi se njegov
jedinac Aleksandar, koji je tada bio u vojsci u Njemakoj. Kae da je njegov drug preko Bi-Bi-Sija
uo da mu je otac umro.
Naalost, vijest o smrti kralja Petra Drugog bila je tana, ali za Karaorevie tako potresna kad je
objavljeno da je ostavio testamentarnu elju da bude sahranjen u Libertvilu".
Princ Tomislav pie:
To su raskolnici, koji su ga kontrolisali preko Milice Anelkovi (Eve Marije), alijas Mici Lou,
napravili lani testament i njegovu navodnu elju. Oito, bilo im je potrebno da se kriju iza njega,
makar i mrtvog."
Princ Tomislav je stupio u vezu sa knezom Pavlom. I njemu je to sa testamentom bilo sumnjivo.
Princu Tomislavu je rekao da vajcarske novine (tada je Pavle bio u Lozani) donose vijesti o
zavjeri i ukazuju na podatak da su raskolnici krili smrt, drei mrtvog kralja Petra skoro tri dana.
To bi znailo da su kidnapovali njegovo beivotno tijelo, kako bi se promovisali i pravili svoju
paradu. Meutim, kneginja Olga je razotkrila raskolnike namjere rekavi da je testament, iju
kopiju nema niko od Karaorevia, falsifikat...
Princ Tomislav u svojim Memoarima" pie:
Mnogo sam se lomio da li da otputujem u Ameriku i prisustvujem sahrani. Nevolja je bila u tome
to je Petar jednom pristupio raskolnicima, mada mi znamo da se pokajao i vratio naoj crkvi, pa bi
pojava Karaorevia na sahrani bila tumaena da smo zarili no u lea Srpskoj pravoslavnoj
crkvi...
Njegov sin Aleksandar i ja eljeli smo da Petar bude sahranjen pored nae majke (kraljice Marije)
u Mauzoleju vindzorske tvrave. To pravo mu je, kao kralju i potomku engleske kraljice,
dolikovalo i pripadalo, a imali smo i saglasnost kraljice Elizabete."
Meutim, Mici Lou i raskolnici falsifikovali su Petrovu umrlicu: glasila je na ime drugog umrlog,
nekog Petra Petrovia. Falsifikovano je sve: datum, vrijeme i mjesto smrti.
Manastir svetog Save u Lebertvilu, amerika drava Ilinois, 14. novembra 1970. godine, raskolnici
sahranjuju kralja Petra Drugog. U pogrebnoj povorci od Karaorevia bio je samo njegov brat,
princ Andrej, to e, kasnije, po njega biti kobno. Od kralja se govorom oprata emigrant Dragia
Kaikovi:
Kralju na estiti, gospodaru, mili zemljae. Morao si u izgnanstvo, sudbina ti je trnov vijenac
namijenila. Nosio si ga hrabro, karaorevski. Ali ti se kunemo au i imenom da emo te
prenijeti na Oplenac. U slobodnu Srbiju, koju ti sudbina nije dodijelila da ponovo vidi".
U porti manastira u Libertvilu, gdje poiva kralj Petar II, iza oltara, sahranjen je Konstantin Foti,
kraljevski ambasador u Vaingtonu. Na ulazu u manastir je spomenik Drai Mihailoviu sa
posvetom ministru vojnom".
Andrej Karaorevi (60), najmlai sin kralja Aleksandra Ujedinitelja i kraljice Marije, tragino je
zavrio ivot 7. maja 1990. godine. Njegovo nepomino tijelo naeno je u njegovoj garai, u Palm
Springsu (Kalifornija). Do zvaninog saoptenja ta se sve zaista dogodilo, o smrti jugoslovenskog
princa, bilo je nekoliko verzija: da je uguen izduvnim gasovima automobila, da je izvrio
samoubistvo, da je ubijen... Neposredno pred sahranu saopteno je da je umro od infarkta!
To saoptenje dodatno je ustalasalo duhove i podiglo temperaturu do usijanja u srpskoj emigraciji
u Americi. Ubrzo nakon sahrane princ Tomisav Karaorevi e rei: Moj brat je skonao pod
udnim okolnostima".
DINASTIJA KARAOREVIA Kraljeva bolest Skinuo je cvikere, pomilovao me po glavi i
sjeo u automobil. Mahnuo mi je, a ja sam mu mahao sve dok automobil nije zamakao. Ubrzo su mi
rekli da je moj otac poginuo.
Prema zapisima princa Tomislava, malo se zna da je njegov otac bio teko bolestan. Majka mu je, i
sama iznenaena tom injenicom, kasnije priala da je imao rak i da su mu ljekari predvidjeli jo
est mjeseci ivota. Po kraljevom ubistvu, patoloki nalaz je potvrdio da je dijagnoza bila tana.
Princ Tomislav je mislio da se njegov otac nije plaio bolesti, ali je slutio da e njegov odlazak u
Marsej biti koban. Predosjeao je da se iv nee vratiti iz Francuske. Njegovo obezbjeenje je
bilo upozoreno da se sprema atentat. Uprkos tome, moj otac je otiao na taj put i nije htio ni
zatitni prsluk da obue"...
U susret smrti
Bio je utorak, 9. oktobar 1934. godine, tano 4 sata popodne kad je kralj napustio palubu razaraa i
nastavio motornim amcem do belgijskog keja. Sjeo u automobil sa otvorenim krovom, koji je u
posljednjem trenutku zamijenjen, jer je bio predvien blindirani i potpuno zatvoreni automobil.
Jo udnije je zato je iskljuena pratnja motorciklista iji je zadatak bio da tite bokove
automobila. Na kraju ubaena su dva konjanika, naoruana samo paradnim sabljama. Iza kraljevog
automobila nalazilo se vozilo u kojem su sjedjeli Jevti i Pijetri. U esnaest asova i 20 minuta
kraljeva pratnja izbila je na Berzamski trg. Iz mase je izaao jedan ovjek i na francuskom
gromoglasno viknuo: ivio kralj". Zatim je, skoio na desnu papuicu automobila i ispalio
nekoliko hitaca. Najblii dogaaju naao se pukovnik Piole, koji je s mukom okrenuo konja i
poeo sabljom sjei atentatora. Iako je pao na zemlju, atentator je nastavio da i dalje puca, ali se
zaula i pucnjava iz mase, to upuuje na zakljuak da je imao sauesnike. Kralj Aleksandar je
leao zgren i nepomian, na njemu se vidjelo nekoliko rupa od metaka. Francuski ministar
unutranjih poslova Luj Bartu je smrtno pogoen, metak mu je proao kroz desnu aku. Uspio je
da se izvue iz kola, ali je ipak iskrvario, prije nego to mu je ukazana pomo.
Utvreno je da su osumnjieni Kralj, Raji i Pospil bili sauesnici i osueni su na doivotnu robiju.
U daljem toku postupka, tri organizatora atentata, Ante Paveli, Perevi i Kvaternik ije
izruenje francuska vlada nije uspjela da obezbijedi, osuena su na smrtnu kaznu u odsustvu.
Treba napomenuti i da je 18. juna 1921. godine, po nalogu jugoslovenskih komunista, baena
bomba na kraljev automobil. Sreom, tom prilikom nije povrijeen. Isto tako, jedan drugi pokuaj
atentata zavrio se neuspjehom. Dogodilo se to 1933. godine u Zagrebu. Atentat je trebaslo da
izvri ustaa Petar Oreb, ali je odustao, poto mu Paveli nije na vrijeme dao novac dobijen od
Musolinija...
Nada u povratak
Kraljici Mariji Karaorevi bilo je dovoljno samo jedna decenija zajednikog ivota sa
jugoslovenskim kraljem Aleksandrom, da se uvjeri da je, na ovim prostorima, najpjevanija pjesma
vjenaja pamjat".
Nema nita stranije od ove istine" kazala je jo kraljica majka, kako su je zvali u Srbiji, koju je
smatrala svojom otadbinom. Njen sin princ Tomislav, sjeajui se kasnije ovog razgovora,
zakljuio je: Ima neto jo stranije: Kad ti vjenaju pamjat" pjevaju u tuini.
Jun 1961. godine, crkva Svetog Save u Londonu, koveg je u ovaj hram prenijet prije sahrane,
prekriven zastavama kraljevine Jugoslavije i Rumunije. Trojica kraljiinih sinova i unuk
Aleksandar stoje kraj njenog odra. Poasnu strau svojoj kraljici dre oficiri i vojnici Kraljevine
Jugoslavije, prognanici iz otadbine.
Koveg je polako sputen u grobnicu Frognora, kraj mauzoleja britanske kraljice Viktorije,
prababe Marije Karaorevi. Da li je ovakvu sudbinu ikada slutila jugoslovenska kraljica? Moda
nije, a moda i jeste? Zahvaljujui njenoj upornosti u Londonu je i podignuta crkva Svetog Save u
kojoj je je i drano opelo.
Posle ubistva supruga, kralja Aleksandra Ujedinitelja u Marseju 1934. godine, kraljica Marija
ponijela je veliki teret obaveza. ore Karaorevi, brat kralja Aleksandra u autobiografiji Istina
o mom ivotu" pie:
Ova, zaista rijetka ena i majka u meni je izazivala divljenje svojom skromnou. Sama je kupala
svoju decu i davala na krpljenje njihove cipele, dok bi o prazniku majki, Matericama, obuvala
mnoge sirotane. Zimi, godinama, ila je prestonikim ulicama u istom kaputu...
DINASTIJA KARAOREVIA Ni pedalj zemlje od oevine i djedovine U noi izmeu 28. i
29. maja 1903 oficiri zavjerenici ubili su kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Vojska je izvela
dravni udar, i proglasila kneevia Petra Karaorevia za Kralja Srbije, to je svojim izborom
potvrdila Narodna Skuptina 2. juna. Po dolasku na srpski presto, poslije 45 godina izgnanstva,
kralja Petra Prvog nije saekala ni stopa zemlje od oevine i djedovine, budui da je u vie navrata,
prvo od Turaka. A kasnije za vrijeme ajkove i Topolske bune, u vrijeme vladavine Obrenovia,
raskomadana i na dobo rasprodata. Ponavljajui sudbinu svog slavnog djede Karaora, i on se
kuio i batinio, poinjui bezmalo ni iz ega.
Umro je 16. avgusta 1921. godine u Beogradu, a sahranjen je u svojoj zadubini na Oplencu. Zbog
svojih zasluga u Balkanskim ratovima i u Prvom svjetskom ratu u srpskom narodu ostao je
zapamen kao kralj Petar I Oslobodilac.
Smrt u Marseju
Kralj Aleksandar Karaorevi, praunuk Voda Karaora i sin Kralja Petra i Zorke, keri
crnogorskog kralja Nikole Petrovia, rodio se na Cetinju, 17. decembra 1888. godine... Tek kad je
navrio 21 godinu proglaen je za prestolonaslednika...
Vijest da je jugoslovenski kralj Aleksandar Karaorevi pao kao rtva atentata, 9. oktobra 1934.
godine, u francuskom gradu Marseju, odjeknula je Evropom okantno. Kao to je poznato, Monarh
stare Jugoslavije stigao je u Francusku razaraem Dubrovnik". elio je da doputuje morem i prvo
posjeti Marsej, koji je 1916. veoma srdano primio hiljade srpskih vojnika, izbjeglica i aka.
Namjeravao je da poloi vijenac na spomenik ratnicima Solunskog fronta.Kraljica Marija, pri
polasku za Francusku, u poslednjem trenutku je odustala od putovanja brodom, zbog nemirnog
mora i otputovala je vozom. Kralju je trebalo da se pridrui u Parizu, nakon njegove posjete
Marseju. Traginu vijest primila je u vozu. Ali, ona je sve to predosjeala. Zbog kraljevog upornog
insistiranja da kraljica u Francusku putuje vozom, a ne brodom. Bila je prilino zabrinuta. Kao da
je kralj neto skrivao! Na putu do Dubrovnika" najprije su svratili u njihovu vilu u Miloeru.
Zatim su obili manastir Savinu (H. Novi), gdje su eljeli da zapale svijee Svetom Nikoli,
zatitniku moreplovaca...
Kaluer koji ih je doekao u manastiru, bio je zbunjen iznenadnom posjetom visokih gostiju... U
svojoj nespretnosti grekom je povukao pogrebna zvona umjesto sveanih. Manastirskom tiinom
razlegla se tuna i bolna zvonjava, od koje su svi zanijemili, sem kralja.Za kraljicu Mariju to je bio
lo znak, kao predskazanje. Kralj se pozdravio sa suprugom koja ga je molila da obue pancir, to
je on odbio.
Tomislavljevo predskazanje
Kada je Dubrovnik" isplovio, ona vie nita nije mogla da promijeni. Gledala je kralja sa obale i
nekako je sve unaprijed znala. Osim da njen suprug, a jugoslovenski kralj, Aleksandar, boluje od
raka.Srednji sin kralja Aleksandra princ Tomislav Karaorevi, u svojim memoarima je zapisao
da ponekad ima strah od snova, a taj strah su uvukao u njega poslije udnog sna koji je kao dijete
usnio na Bledu.
Bilo je to u septembru 1934. godine", zapisao je princ Tomislav. Jedne noi princ se probudio
plaui i vritei. Odmah se tu stvorila guvernanta Smatso. Nastojei da ga umiri, pitala ga je ta se
deava, ali je on netremice gledao kroz prozor. Sa tog naeg prozora se vidjelo jezero iznad kojeg
se dizala neka izmaglica. Umjesto objanjenja, rekao sam joj: Gledaj, tata ide u raj, u nebo,
gledaj!"...
Obuzet slikom koja mi je bila tako upeatljiva, ponavljao sam joj ta vidim. A kada se ona, uz
mene, zagledala kroz prozor, sav uzbuen sam dodao: Vidi, tata mi mae"! Pitala me je otkud
znam da je to moj tata. Odgovorio sam da prepoznajem njegove cvikere i tap, i da vidim kako mi
stalno mae. Desetak dana poslije tog mog sna, tata je ubijen u atentatu... Uoi samog njegovog
odlaska u Marsej, kao da sam znao da se sa tog putovanja nee vratiti. Moda sam, usled takvog
predosjeanja, i usnio san na Bledu.
Tomislav Karaorevi sjeao se i posljednjeg susreta sa ocem, poetkom jeseni 1934. etao je i
vidio da se otac sprema za put. Stajao je kod jednog buna, dvadesetak metara udaljenog od dvora,
i to posmatrao. Potom je otac sjeo u automobil. Poli su, a onda je ugledao sina i rekao oferu da
stane. Izaao je iz automobila, doao do mene i rekao: Tomi, krenuo sam za Francusku i
Englesku. Da li eli da ti neto donesem"? Bili smo tako vaspitani da nijesmo smjeli nita da
traimo... I ja sam mu odgovorio da ne elim nita... elim samo da se ti meni vrati. Vidio sam
suze u njegovim oima.
DINASTIJA KARAOREVIA Bro kneginje Olge Sadam godina kasnije, knezu Pavlu i
njegovoj porodici dozvoljen je pristup na tlo Evrope. Dozvolu su dobili 1948. Princ Tomislav u
svojim Memoarima" biljei:
Knez Pavle je bio razborit i u najteim trenucima svog ivota, pa i kad mu je stradao sin. Andrej i
ja smo bili na sahrani 20. aprila 1954. godine u Ajvaru kod Vindzora... Knez Pavle je bio dirnut
kad nas je vidio. Uvijek sam elio da ujem njegovo miljenje, naroito kada je trebalo donijeti
neku porodinu odluku..."
Dok je knez Pavle ivio u Parizu princ Tomislav je vie puta elio da razgovara sa njim o Trojnom
paktu. elio je od njega da uje ta je stvarno tada bilo. Zato je potpisao pakt? Odgovorio mu je:
Jednog dana ete sve o tome proitati".
I, zaista, Kolumbija univerzitet, kome je knez Pavle zavjetao svoja dokumenta i svjedoenja,
zahvaljujui princezi Jelisaveti, ustupio ih je dravnom arhivu Srbije. Naravno, dostupni su
javnosti. Istorija koju su pisali pobjednici kako su htjeli, sada ima i drugu stranu. Zatim, princeza
smatra da njeni roditelji i brat konano imaju pravo na vjeni mir u otadbini.
Momilo Jovanovi je 1939. godine zabiljeio u asopisu Zvono" da je knez Pavle vjeto, mimo
ratne politike", posle ubistva kralja Aleksandra vodio dravu, to nije nimalo bilo lako.
Kneginja Olga je bila zatitnik mnogih humanitarnih drutava i predsjednica Crvenog krsta.
Pomenuti asopis prenio je 1939. godine njene rijei: Nikada nam nije potrebnija zajednika
svijest da spoji due i srca naeg naroda, kao u danima teke nevolje. Moda nema molitve
pobonije od saosjeanja prema blinjem u vremenu patnje. Vjerujem da samo tada ovjek moe
razumjeti dublji smisao ivota".
A istoriar Nil Barfur pie da je sudbina, posle dugo patnje zbog progona, knezu Pavlu i Olgi
zadala jo jedan svirepi... udarac: dvadesetog aprila 1954. u Londonu je poginuo njihov sin
Nikola. Automobil koji je vozio skliznuo je sa puta u jarak pun vode. Onesvijeen na sjeditu,
mladi se udavio. Pavle i Olga, skrhani bolom za voljenim sinom, nikada se nijesu oporavili. Pavle
je nakon sahrane napisao Bernesonu: Ima stvari od kojih se ovjek nikada ne oporavi. Nastavlja
da ivi mehaniki, jer mora da ivi, ali za to nema vie ni svrhe, ni elje."
Princ Nikola sahranjen je u porti crkve Sv. Petra u Ajvaru kod Vindzora. Posle smrti kneza Pavla,
ekshumiran je i prenijet u Lozanu, i sahranjen uz oev grob. Tu im se 1997. godine pridruila i
kneginja Olga.
Interesantno je i ovo napomenuti. Uvijek kad se sjetim kneginje Olge, sjetim se i njene prie o
brou, koju mi je jednom ispriala", pie u svojim Memoarima" princ Tomislav Karaorevi.
To je bilo onda kada je tadanji predsjednik Tito sklopio vojni sporazum sa Grkom i Turskom da
ga Alijansa, ako zatreba, titi od Staljina. Tito je tim povodom doputovao u Atinu, grki dvor je
priredio veeru. Za stolom je bila i kneginja Olga. Njoj je grki kralj bio bliski roak.
Na gospoi koja je sjedjela do Tita, kneginja Olga je primijetila vrlo skupocjeni bro, jedinstveni
primjerak. Dotina gospoa je zapazila da kneginja Olga posmatra bro i, ponosna na njegovu
ljepotu, upitala je kneginju: Da li vam se dopada moj bro"?
Ne va", odgovorila je hladno kneginja Olga, to je moj bro". Ali, ovaj bro mi je poklonio
Tito", rekla je gospoa.
To ne znam, meutim taj bro je prije rata pripadao meni", objasnila joj je kneginja Olga.
Gospoa se, osjeajui se nelagodno, maila rukom da skine bro i vrati ga kneginji Olgi, ali je ona
velikoduno i na svoj dostojanstven i otmen nain odvratila gospou. Rekla je: Ne, molim vas, ne
treba. Vi ste taj bro dobili"...
Tih kritinih dana po svoje zdravlje, kralj Petar Drugi Karaorevi je govorio: Nita me vie ne
veseli, teko sam oboleo. Svi oko mene znaju da moram u postelju... I dua mi je bolesna, i
ponos... Izdaju kao i telo. Vidim dobro svoj kraj, nema mi moda ni mesec dana". Samo koji dan
kasnije, poetkom aprila 1970. godine u bolnici Don Vesli u Los Anelesu, pasti e u komu. Imao
je 47 godina, suprugu Aleksandru i sina Aleksandra.
Smrt mu je potpisala ivot u tuini, 3. novembra 1970. godine, i tog trenutka, dok se mrtvi
jugoslovenski kralj jo nije ni ohladio, poinje otimaina za njegove moti.
Tema: Koliko nas ko?ta dinastija
Sluaj iz apartmana 212

Nedavno je tokom svog gostovanja u Americi, pred zgranutim Srbima,
princ Aleksandar Karaorevi ispriao u jednom dahu svoje impresije
iz domovine: patrijarh je ludak, SPC je genocidna, ubice su na svakom
o?ku...Ali je predlo?io jedan optimistiki recept: ako on postane kralj
Srbije, svako ko se slu?io patriotizmom kao rabotom, ii e uza zid. I
sve u tom smislu. Ko je u stvari ovek koga ovde iz nekoga razloga
oslovljavaju kao Njegovo kraljevsko velianstvo ?
Nikola Vlahovi
Aleksandar II Karaorevi do?ao je u Srbiju prvi put sa porodicom 1991.

godine uz pomo SPO i ovda?njih dinastikih pristalica. Od tada do danas,
njegov status nikada nije razja?njen. Izvesno je da on danas ?ivi znatno bolje
nego ?to je ikada ?iveo. Kako mu je to po?lo za rukom i ko mu je sve
pomogao?
Kome Karaorevii slu?e i za?to?
Da li Srbija ima koristi od ove porodice ili ona koristi Srbiju? Na ova i druga
pitanja neko e nekada odgovoriti, a na neka od njih su svi odgovori mogui.
Kad se prvi put pojavio na tlu zemlje Srbije i kad su mu doneli simbolino
pare srpske zemlje, jedan busen trave u nekoj posudi, sagnuo se da je
poljubi. Onda je NJ.K.V. pustilo svoju plemenitu suzu. Kako i ne bi, jer ga je
ekalo ne?to emu se ni u najlep?im snovima nije nadao. Mada ga je otac
razba?tinio i ostavio mu zvanino samo 5000 dolara u nasledstvo, mada mu je
status prestolonaslednika vi?e nego sporan, to sve nije omelo administraciju
biv?e dr?avne zajednice Srbije i Crne Gore, da ga poasti odlukom kojom mu
se dodeljuje na kori?enje dvorski kompleks na Dedinju, pre dono?enja
Zakona o denacionalizaciji. Prava istina je sledea: Aleksandra, kao britanskog
oficira i mogueg prestolonaslednika u "posed" uvode britanske obave?tajne
slu?be posle Petog oktobra. A da se odluke tajnih slu?bi engleske kraljice ovde
sprovode bez pogovora, poznato je iz bliske pro?losti.
Imovina Karaorevia je oduzeta odlukom AVNOJ-a 2. avgusta 1947. godine,
a oduzimanje potvreno ukazom Predsedni?tva Narodne skup?tine FNRJ,
kojom je zabranjen povratak u domovinu svim lanovima ove porodice. Sam
Aleksandar II Karaorevi roen je u hotelu "Klerid?is" u Londonu, u sobi
apartmana 212, koji je zbog te okolnosti progla?en privremeno
jugoslovenskom teritorijom. Tokom svog ?kolovanja i odrastanja Aleksandar
II je potpuno vaspitavan u duhu frustrirane posleratne britanske omladine,
lino optereen injenicom da je njegov otac Petar II, alkoholiar ijom
ulogom i statusom nije mogao biti ponosan. Dodatni problem bie i injenica
?to ovaj nikada nije abdicirao, nikada nije predao krunu Aleksandru i nikada
nije nijednim aktom stavio do znanja da bi to moglo da se dogodi. Kad je
umro, u leto 1970. godine u Denveru ( SAD ), Aleksandar je jednostavno
postao prestolonaslednik pozivajui se na obiajno pravo porodice da najstariji
sin preuzima presto.
Ipak, delovi familije Karaorevi osporavaju Aleksandru pravo na presto, a
izvr?ilac testamenta dinastije nije niko drugi do uvena Mici Lou, naime, Milica
Anelkovi iz Vrnjake Banje, biv?a sekretarica Edvadrda Kardelja koja je
promenila ime, a prezime sauvala od svog prvog mu?a doktora Frenkija
Loua. Zahvaljujui njemu, odlazi u Ameriku iz Nemake u koju je oito do?la
"po zadatku". ?ivela je u Palm Springsu, gde e kasnije sresti Petra II
Karaorevia, sa kojim e biti nerazdvojna punih 15 godina. Nakon razvoda
od Frenkija Loua, ova ?ena fatalna po dinastiju Karaorevi, nee se odvajati
od Petra II. ak je i svog biv?eg mu?a anga?ovala da mu bude lekar. Na
sahrani Petra II, Mici Lou e upoznati princa Andreja Karaorevia, koji e
postati njen drugi mu?. I on je skonao pored Mici Lou pod nepoznatim
okolnostima. Naen je mrtav u svom "Kadilaku" nadomak Palm Springsa 7.
maja 1990. godine.
im se Aleksandar II Karaorevi 1991. godine pojavio u statusu

prestolonaslednika, Mici Lou je javnosti saop?tila da je pok. Petar II imenovao
nju za izvr?itelja testamenta! Kako u Srbiji pitanje takozvane restitucije jo?
nije re?eno, zaplet oko imovine Karaorevia tek poinje. Otcepljenjem Crne
Gore od privremenog dr?avnog provizorijuma sa Srbijom, otkrivene su
Aleksandrove aspiracije u pogledu vlasni?tva nad pokretnom i nepokretnom
imovinom.
Na spisku njegovih potra?ivanja u Crnoj Gori na?li su se hotel "Miloer",
Kraljiina i Kraljeva pla?a, park, i ak dvesta parcela od Svetog Stefana, preko
Miloera - do Budve. Tu su i zimska rezidencija Ljeskovac u Rijeci Crnojevia,
tu je zgrada Srpskog poslanstva na Cetinju. Miloerski kompleks danas je
vredan oko 5,6 miliona evra. Po aktuelnom zakonu Karaorevii nemaju
pravo na povraaj nabrojane imovine jer nisu graani Crne Gore. Zvanini
tumai ove stvari u Crnoj Gori smatraju da je sve steeno "uzurpacijom i
organizovanim dr?avnim prevratom" ( tvrdnja istoriara Blagote Mitria ).
Karaorevie inae ne smatraju pravnim naslednicima porodice Petrovi ( na
?ta se ovi pozivaju zbog roakih veza sa crnogorskom dinastijom ).
No, u Srbiji je druga pria. Iz potpuno nejasnih razloga, Aleksandar II dobio je
od dr?ave kompleks na Dedinju sa obezbeenjem i poslugom, uprkos
nedefinisanom statusu u kome se nalazi i uprkos injenici da povratak imovine
"obinim smrtnicima" nije jo? ni blizu, a veini je pod velikim znakom pitanja.
Aleksandru II niko ne preti da e mu imovinu isplatiti bezvrednim dr?avnim
obveznicama. Ali on sam osporava delovima porodice Karaorevi bilo kakvo
pravo na istu imovinu koju on vidi kao svoju.
U oktobru pro?le godine, Aleksandar II poziva sam sebe u goste kod
predsednika Hrvatske Stjepana Mesia. Mesi ne odbija ovoga gosta. Zvanian
deo sastanka je vi?e nego komian: problematini prestolonaslednik hvali se
Mesiu kako istra?ivanja javnog mnenja govore u njegovu korist, te da bi u
ovom trenutku preko 30 % naroda u Srbiji bilo za povratak kraljevine. Ali
nezvanini deo sastanka ticao se imovine Karaorevia u Hrvatskoj. Nj.K.V.
pro?ao je isto kao i u Crnoj Gori. Imovina koja se tamo nalazi, a vodila se na
ime ove dinastije, nee biti vraena ni pod kakvim okolnostima. Slino je
pro?ao i u Sloveniji, mada je dao vi?e udvarakih intervjua za tamo?nje
medije.
U Ustavu, koji je ionako donet te?kom mukom, jasno pi?e da je Srbija
republika. Nikakav kralj se tu ne pominje. Ali u rezidenciji na Dedinju on
aktivno deluje, ba? kao pravi prestolonaslednik. Va?ne linosti okupljaju se
kod njega, njegova supruga bavi se humanitarnim radom, a on povremeno
?alje poruke kako je kralj iznad politike. Sve lii na jedan bla?eni cirkus, kao
dobra turistika destinacija, ali nije...Ova zabava ko?ta poreske obveznike u
Srbiji. Njihovo "zbrinjavanje" je pozama?na stavka u bu?detu siroma?ne
zemlje. Koristi ni po dr?avu, ni po graane, nema ama ba? nikakve. A tamo se
zabavlja neko drugi.
Petar II Karaorevi opet u otadbini (1): Nenadano postao najmlai monarh Evrope
Kraljica Marija, supruga jugoslovenskog kralja Aleksandra, bila je na Bledu u danima kad
se oekivalo da se porodi. Nije to bio sasvim regularan poroaj, s obzirom na to da se
oekivao naslednik krune, deak koji bi trebalo da osigura stabilnost dinastije
Karaorevia i mlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Petar Drugi Karaorevi prima sauee oficira

Na Bledu je sve bilo pripravno za poroaj kraljice, ali se kralj Aleksandar napreac odluio da
Mariju prebaci u Beograd, navodno, zbog toga to mu je neko doapnuo da Srbima nikako ne bi
godilo da se kralj rodi van Srbije. Iako je transport ene u poodmakloj trudnoi bio i rizian potez,
kralj je bio nepopustljiv. Tako se i dogodilo da se poslednji jugoslovenski kralj rodi u prestonici 6.
septembra 1923. godine.
Kako to obino biva na evropskim dvorovima, budui kralj bio je odmah okruen guvernantama, a
kraljica Marija je insistirala da vaspitai deaka podiu po engleskim kraljevskim pravilima. Otac,
kralj Aleksandar se u to vreme bavio obnovom zemlje koja je bila razorena u Prvom svetskom
ratu, a i nova kraljevina je od prvih dana pokazala unutranje probleme, politike sile koje su od
prvog dana pretile razbijanjem drave.
Ipak, kralj Aleksandar je nalazio vremena da se pozabavi sinom kojeg je, opet po kraljevskoj
tradiciji usmeravao na vojnu karijeru, te je simbolino sina jo na krtenju u oktobru 1923. godine
upisao u redove Pete ete, Drugog bataljona, estog peadijskog puka koji je nosio njegovo ime.
elei da sinu, buduem kralju koji je i roen u novonastaloj dravi, polako krene da gradi kult
linosti, kralj Aleksandar je Petra prestolonaslednika postavio i za stareinu Jugoslovenskog
sokolskog saveza, a povodom sedmog roendana Petra Drugog, na vojnoj paradi na Banjici, kralj
Aleksandar je proslavljene srpske pukovske zastave zamenio jugoslovenskim.
Kraljevski par s tek roenim prestolonaslednikom

Mladi Petar nije, razume se, mogao imati regularno kolovanje. On je svoje obrazovanje poeo sa
est godina, kada se sa roditeljima preselio u novoizgraenu rezidenciju na Dedinju. Tamo je imao
posebnu uionicu i svog prvog linog uitelja, profesora Tihomira Kostia koji je svakodnevno iz
grada dolazio na Dedinje kako bi poduavao budueg kralja. Na kraju osnovnog kolovanja,
asovima prestolonaslednika prisustvovao je i kralj Aleksandar, te je lino ispitivao sina na
zavrnim ispitima.
Uverenje o nasledniku
Prema kraljevskim protokolima, poroaju kraljice Marije morali su da
prisustvuju predstavnici vlade i Skuptine koji su odmah poto je tim
lekara potpisao izvetaj da je u 02.55 sati roeno zdravo muko dete,
morali da stave potpis na "uverenje" da je kraljica rodila deaka. Posle
toga, irom drave je topovskim udarima slavljeno roenje
prestolonaslednika, a u dvor su poeli da stiu darovi. Mali Petar je krten
21. oktobra u Dvorskoj kapeli, u prisustvu princa Alberta kao zastupnika
kuma, britanskog kralja Dorda. Krtenje je vodio patrijarh srpski
Dimitrije, osvetanom vodom iz glavnih reka Jugoslavije.
Kada je dolo vreme da se krene na novi nivo kolovanja, kraljica Marija je elela da Petar
obrazovanje stekne u Engleskoj. Kralj Aleksandar je to prihvatio, mada nije bio srean zbog te
ideje, te nije proputao priliku da kae kako "ne eli da mu dete postane Englez". U tom sukobu
suprunika reenje je naeno u kompromisu, te je Petar upuen u Veliku Britaniju na tek godinu
dana kolovanja. Izbor je pao na pripremnu Sendrojd kolu u Kobemu, te je prestolonaslednik 18.
septembra 1934. godine krenuo sa svojim vaspitaem Sesilom Perotom u Englesku. Na put je
mladi prestolonaslednik krenuo automobilom, a otac, kralj Aleksandar ga je pratio u svojoj
limuzini sve do granice s Austrijom, pozdravivi se s njime uobiajeno srdano. U tom trenutku ni
kralj Aleksandar, niti mladi prestolonaslednik nisu ni slutili da e pozdrav na granici biti poslednji
trenutak u kojem se vide.
Petra su dobro prihvatili u Engleskoj. Prosleen je u elitno odeljenje za bolje uenike, ali je u
nastavi proveo samo 12 dana. Njegov ivot se zauvek promenio 9. oktobra 1934. godine. Tog jutra
ga je probudio vaspita i rekao mu da se mora odmah obui i spremiti za put.
Sahrana kralja Aleksandra: Petar Drugi pored majke i strica, kneza Pavla
Tek poto se rasanio i pripremio, mladi Petar je ispred sebe ugledao tadanjeg jugoslovenskog
ambasadora pri Ujedinjenom Kraljevstvu ora uria. Tek je ambasador odluio da deaku kae
ta se dogodilo:
"Dogodila se uasna stvar! Ubili su naeg kralja! Vi ste sada naa nova nada".
Petar Drugi Karaorevi je sa navrenih tek 11 godina postao najmlai monarh Evrope. On
sasvim sigurno nije mogao ni da pojmi okolnosti u njegovom ivotu, nasilnu smrt oca, a kamoli
teret prestola koji je sada bio na njemu.
U meuvremenu je i Jugoslavija bila u panici. Tuga za ubijenim kraljem i slutnja jo crnjih
vremena koja dolaze oseali su se na svakom koraku, u svim delovima zemlje. Odmah su
pokrenute velike pripreme za prenos tela kralja iz Marseja, ali kraljica Marija nije dopustila sinu
ubijenog kralja niti da putuje u Marsej na ceremoniju ispraaja tela, niti da vidi telo mrtvog oca.
U Beogradu je odmah organizovano vanredno zasedanje Narodne skuptine i Senata, kako je to
Ustavom i bilo propisano, te su se 11. oktobra, samo dva dana posle ubistva kralja Aleksandra,
novom kralju zakleli svi poslanici, ministri, senatori, lanovi trolanog namesnitva na elu s
knezom Pavlom Karaoreviem.
Dan kasnije, 12. oktobra u Beograd stie maloletni Petar u pratnji kraljice Marije i kneza Arsena,
oca Pavla Karaorevia. Na glavnoj eleznikoj stanici doekalo ih je mnogo naroda koji je tiho
pratio kraljevski koveg koji bio izloen u velikoj sali Starog dvora. S obe strane kovega stajali su
gardisti, pognutih glava i s oborenim pukama, nepomini kao kipovi, dok su se suze slivale niz
njihove obraze. U Jugoslaviji je odmah proglaena polugodinja alost, poev od 9. oktobra 1934.
pa sve dok 9. aprila 1935. godine.
Hici VMRO
Atentat u Marseju na kralja Aleksandra Prvog Karaorevia se odigrao u
utorak, 9. oktobra 1934. godine, prilikom njegove zvanine posete
Francuskoj, u Marseju, na trgu Berzamski, u 16.20 asova.
Atentator, Vlado ernozemski, poreklom Bugarin, pripadnik Unutranje

makedonske revolucionarne organizacije (skraeno VMRO), usmrtio je
kralja Aleksandra sa etiri metka, a jednim je lake ranio francuskog
ministra inostranih poslova Luja Bartua, koji je usled neadekvatne
medicinske pomoi iskrvario i umro.
Oko atentata su saraivali ustae i VMRO, koji nisu eleli da Hrvati i
Makedonci (koji su smatrani Bugarima) ive pod srpskom dominacijom,
posebno nakon zavoenja estojanuarske diktature i donoenja
oktroisanog ustava, ve su se zalagali za stvaranje nezavisnih drava
Makedonije i Hrvatske. U atentat su bile umeane i pojedine strane sile, u
prvom redu Musolinijeva Italija, koja je imala teritorijalne pretenzije ka
Jugoslaviji, odnosno njenoj Jadranskoj obali.
Slino kao to se Sarajevski atentat u Srbiji doivljava kao herojsko delo,
a na zapadu kao teroristiki in, tako se i Marsejski atentat u Srbiji
doivljava kao teroristiki in, a u Bugarskoj kao herojski.
Kao da je slutio svoju skoru sudbinu, kralj Aleksandar Prvi Karaorevi je 5. januara
1934. godine, dok je boravio na Bledu, sastavio svojeruni testament u kojem je naveo da, u
sluaju smrti kralja , namesnitvo predvodi njegov brat od strica, knez Pavle Karaorevi.
Trolano namesnitvo po kraljevoj elji vodio je knez Pavle Karaorevi

Inae, lanom 42. Ustava Kraljevine Jugoslavije je i predvieno da dravu u maloletnosti suverena
vodi namesnitvo, ali ko e to poimence biti odluuje sam kralj za ivota.
Tako je i Aleksandar Prvi, pored kneza Pavla kao namesnike naveo jo doktora Radenka
Stankovia, lekara kardiologa, osnivaa i profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu i ministra
prosvete u kraljevoj vladi. Za treeg namesnika je odreen Ivo Perovi, pomonik ministra
unutranjih dela, bivi veliki upan Splitske oblasti i ban Savske banovine.
Zaljubljenik u umetnost
Knez Pavle roen je u Petrogradu, u carskoj Rusiji, 27. aprila 1893.
godine, kao sin kneza Arsena, brata kralja Petra Prvog, strica kralja
Aleksandra i majke Aurore Demidov di San Donato. Pavlovi roditelji su se
razveli kad mu je bilo jedva tri godine. Knez Arsen je poslao svoga sina
kod brata sa molbom da o njemu vodi brigu i knez Petar, koji je tada iveo
u enevi i prihvatio je svoga sinovca kao svoje dete.
Kad je 1903. godine knez Petar postao kralj Srbije, kneevi Pavle je sa
deset godina produio kolovanje u Drugoj beogradskoj gimnaziji, gde je i
maturirao. Posle toga nastavio je kolovanje na Oksfordskom univerzitetu,
gde je studirao savremenu istoriju i umetnost. Studije na Oksfordu
nastavio je posle Prvog svetskog rata i zavrio 1921, sa diplomom
istoriara umetnosti.
Knez se zaljubio i zaprosio grku princezu Olgu, erku princa Nikole od
Grke i Danske i velike kneginje Jelene Vladimirovne, koja je vodila
poreklo od ruske carske porodice Romanov. Sveanost sklapanja braka
odrana je neposredno posle krtenje prestolonaslednika Petra, 21. oktobra
1923. godine.
Kako su to zakoni nalagali, tekst testamenta objavljen je u slubenom glasilu zajedno s protokolom
utanaenim na sednici vlade o prihvatanju poslednje volje kralja. Meutim, Aleksandrov testament
nije prihvaen bez trzavica u vladi. Istina, sve se dralo iza dobro zatvorenih vrata, kako u javnost
ne bi procurela sporenja, ali pojedini ministri nisu mogli da veruju kad su uli imena i burno se
protivili.
Kralj Aleksandar Prvi sa suprugom Marijom i sinovima Petrom, Andrejom i Tomislavom

Rasprava je bila na momente muna, a najogoreniji izborom imena namesnika navodno je bio
predsednik vlade Nikola Uzunovi koji je ak traio obaranje testamenta i predlagao da se potom
od Skuptine zatrai da iz svojih redova izabere tri kraljeva namesnika. U celu raspravu se umeao
knez Pavle protivei se ideji da se menja volja kralja, a stranu mu je drao i vazduhoplovni eneral
Petar ivkovi.
"To je poslednja volja kralja Aleksandra, koja se bezuslovno mora potovati. Mi nismo ovde
pozvani da dajemo savete, niti da kritikujemo poslednju volju kralja Aleksandra, nego smo se
sastali da ujemo i sasluamo testament, koji moramo izvriti", rekao je eneral ivkovi.
Ordonans salutira malom kralju Petru Drugom

Ispostavilo se da je predsedniku vlade Uzunoviu sporno samo ime namesnika Stankovia. Sam
knez Pavle je kasnije posvedoio da je Uzunovi tavie eleo da spali testament, ali ga je Pavle
razuverio u svrsishodnosti rekavi mu da postoji i drugi primerak koji se nalazi kod kraljice
Marije.
Okolnosti u kojima knez Pavle preuzima namesnitvo bile su teke, ali njegovo imenovanje niko
ozbiljno nije osporavao. U krugovima Karaorevia vladalo je uverenje da je on jedini sposoban
da vodi dravu, tim pre to se brat kralja Aleksandra, ore, nalazio u duevnoj bolnici, dok je
Pavlov otac, knez Arsen bio ve jako star.
U dvorskim krugovima se kao mogui namesnik pominjala i kraljica Marija, ali Aleksandar
nijednog trenutka to nije smatrao dobrim reenjem i insistirao je na svojim namesnikim
imenovanjima. U motivima kralja Aleksandra da odabere ba kneza Pavla za voenje namesnitva
nisu bili samo roaki, ve proizilaze i injenice da je Aleksandar bio jako blizak Pavlu, da je
najvie voleo da se sa njime drui, da uiva u kneevoj blagoj naravi, prefinjenom obrazovanju, a
esto su im drutvo pravili vajar i arhitekta Ivan Metrovi i pesnik Jovan Dui.
Lina oporuka kralja
Aleksandra
"Za privatno imanje maloletne
moje dece odreujem za
staratelja Nj. K. V. kneza
Pavla. Namesnicima (svima)
odrediti po 5o.ooo. din.
meseno - iz civiliste. Knez
Pavle pored toga i ostali
lanovi Kraljevskog doma,
primae doivotno apanae
koje su dosad primali - iz
civiliste. Odrediti Zeeviu

pristojnu penziju. Moj sprovod
da bude skroman - isto
vojniki - bez stranaca.
Aleksandar".
Odluku da napie testament kralj Aleksandar je doneo posle

neuspelog atentata na njega u Zagrebu 1933. godine. Tada su
pripadnici Ustakog pokreta Petar Oreb, Josip Begovi i Ivan
Hereni pokuali da dou glave kralju, ali nisu uspeli. Ipak, onaj u
Marseju je bio koban za jugoslovenskog kralja.
Posle sahrane oca, mladi kralj Petar Drugi vreme je provodio uglavnom dalje se kolujui na
dvoru. Ustajao je rano, a kolski dan s pauzama zavravao oko devet uvee. Redovno je putovao
na Oplenac gde mu je u kripti zadubine Karaorevia otac i sahranjen, a gotovo svakodnevno je
bio i kod kneza Pavla na ruku ili popodnevnom aju, a povremeno je putovao i u Miloer u Crnoj
Gori gde mu je boravila majka Marija koja je u to vreme zavravala letnjikovac. Drei se vrsto
svih uspomena na oca, mladi Petar je odluio da se i u dvoru preseli u oevu sobu, spavao u
njegovom krevetu. Odlazio bi svakog dana u radni kabinet oca, sedeo pomalo za velikim pisaim
stolom.
Testament kralja Aleksandra Prvog
Raeno 5. januara 1934. na Bledu
"Po slobodnoj volji i svome najboljem uverenju da ovim sluim najbolje
interesima moje mile Otadbine Kraljevine Jugoslavije, moga dragog
naroda kao i mog Kraljevskog doma. Ja, na osnovu lana 42. Ustava
Kraljevine Jugoslavije, odreujem da za sluaj da naslednik prestola iz
uzroka nabrojanih u l. 41. Ustava ne moe da vri kraljevsku vlast namesniku vlast vre:
1. Nj. K. V. knez Pavle Karaorevi
2. Dr Radenko Stankovi, senator i ministar prosvete
3. Dr Ivo Perovi, ban Savske banovine.
Kao zamenika kneza Pavla odreujem: Arm. enerala Vojislava Tomia,
komandanta Beograda.
Kao zamenika za dr Radenka Stankovia odreujem: Jovu Banjanina,
senatora. Kao zamenika dr Perovia odreujem: dr Zeca, senatora.
Ovaj akt napisao sam i potpisao svojeruno u dva originalna primerka od
kojih e jedan uvati Nj. V. kraljica, a drugi predsednik min. Saveta. Ova
dva primerka ovog akta kovertovana su i zapeaena su mojim peatom.
Aleksandar".
Pri dvoru na Dedinju, u posebnoj kuici, samo za njega otvorena je privatna kola. Direktor ove
kole i u isto vreme njegov guverner bio je profesor Jeremija ivanovi, koji je odredio i
nastavnike za pojedine predmete u ubrzanom sistemu kolovanja mladog kralja. Uio je francuski,
engleski i nemaki jezik, istoriju i druge predmete.
Zavrio je malu maturu u leto 1937. godine, a svetkovina povodom dodeljivanja diplome
upriliena je u Velikoj sali Starog dvora, 28. juna 1938. Ceremoniji su prisustvovali svi vieniji
uglednici Jugoslavije, ukljuujui i namesnike na elu s knezom Pavlom. Ipak, upadljivo je bilo
odsustvo kraljice Marije.
Kralj Aleksandar je nesporno imao veliko poverenje u brata od strica Pavla, ali je injenica
da Pavle u mnogo emu nije dobro razumeo unutranje politike prilike jer ga to i nije
interesovalo. On je voleo umetnost i njoj se gotovo u celosti posvetio, a kako je bio izrazito
stidljiv, povuen, on nije u narodu uivao neki poseban autoritet.
Kneginja Olga i knez Pavle sa mladim Petrom Drugim i princezom Jelisavetom u Belom dvoru
I sam dvor je pogreio to makar od imenovanja Pavla za namesnika nije krenuo da u javnosti
gradi autoritet Pavla, to e, kasnije se videlo, biti velika prepreka u razumevanju vrioca dunosti
vladara sa graanima.
Knez Pavle Karaorevi u Jugoslaviji nije imao nikakvu vanu ulogu u politikom ivotu, veoma
mnogo vremena je provodio na putovanjima po inostranstvu, vodio je Crveni krst i Aeroklub,
sakupljao slike za muzejsku kolekciju. Politika ga uopte nije interesovala i tek malo pre
preuzimanja dunosti proizveden je u in gardijskog potpukovnika, to svedoi i o tome koliko ga
ni vojna karijera nije zanimala. Pavle se toliko razlikovao od Aleksandra da je njegovo imenovanje
za mnoge bilo iznenaenje.
Aleksandar je bio ustar, dinamian ovek, svadljiv ako je potrebno, dok je Pavle bio tih,
nasmejan, povuen u sebe i nespreman da se sa bilo kime svaa, ili da povisi ton. Ipak, ministar
Dvora Milan Anti se Pavla seao i kao zlopamtila. Govorio je da je on vrlo dobro pamtio ta ko
govori i znao je da odreaguje, ali nikad naglo. Nikad vikom.
Skromni knez
Pavle Karaorevi je pre
imenovanja u namesnitvo
iveo sa porodicom dosta
skromno u jednoj vili na
Topideru, od apanae koju je
dobijao od dvora. esto je
putovao u inostranstvo i bio
gost na dvorovima mnogih
kraljevskih porodica s kojima
je bio u rodbinskim vezama.
Druei se i ivei sa
prinevima i kraljevima, kod
njega se prirodno javljala

Takve osobine su uinile da mnogi kneza Pavla doive kao
tenja da u svemu dostigne
nesigurnog vou, kao oveka kojem nedostaje i znanje i iskustvo,
njihov nivo i ivi njihovim
ali i unutranja snaga da iznese posao koji mu je poveren. Svojih
ivotima.
nedostataka bio je svestan i sam knez Pavle, pa je esto znao da se
poali svom prijatelji Ivanu Metroviu na druge namesnike koje nije mogao da podnese. Govorio
mu je i "kako bi najvie voleo da pobegne i sve ostavi, kako ga u Beogradu svi mrze, kako su
neiskreni, da mu se prosto sve zgadilo". Kada bi se naao u tekoj situaciji da reava sloene
meunarodne probleme, padao bi u depresiju i govorio kako bi voleo da nije iv.
U takvoj atmosferi je Pavla doekao i zahtev Hitlera da Jugoslavija prie Trojnom paktu sila
Osovine i ogroman otpor u Srbiji takvom inu. Znao je knez namesnik da vojska neto priprema.
tavie, Pavle je dobio otvoreno upozorenje voe puista, vazduhoplovnog enerala Simovia da
bi "avijacija u sluaju potpisivanja pakta mogla ak i da bombarduje Dedinje".
Poslednji pozdrav
General Simovi je kralja proglasio punoletnim

Odmah poto je potpisao ostavku, knez Pavle je otiao u Beli dvor i od
upravnika kompleksa traio da mu donese iz blagajne svu gotovinu, kao i
dokumentaciju o kupovini imanja na Brdu kod Kranja u Sloveniji.
U dvorskom kompleksu u tom trenutku bio je i kralj Petar Drugi. On je
odluio da prie stricu i pomogne mu u pakovanju, a zatim je primio na
sastanak i novog predsednika vlade, puistu enerala Simovia.
Mladi Petar je od Simovia samo zatraio da se njegova majka, kraljica
Marija odmah vrati u zemlju iz Londona, te da se knezu Pavlu nita ne
dogodi, kao i da mu se i dalje isplauje kraljevska dravna apanaa.
Simovi je bez rei sve prihvatio i tek u 22 sata kralj Petar Drugi pristaje
da potpie proklamaciju o preuzimanju trona, o prihvatanju ostavke
namesnika i imenovanja novih ministara koji su se ve zakleli kralju.
Vlada na sve to nije reagovala i knez Pavle je 26. marta, uvee, krenuo vozom na svoj uobiajeni
boravak na Brdo kod Kranja. Putovao je sam, bez kneginje Olge i dece, to navodi na misao da
nije slutio ta se moe dogoditi u Beogradu. Usledio je pu, izveden u noi 27. marta i puisti su za
samo jedan sat zauzeli glavne vladine institucije, uhapsili predsednika vlade Dragiu Cvetkovia i
ministre.
Knez Pavle Karaorevi

Maloletnog kralja Petra Drugog je o dogaajima protekle noi obavestio sobar 27. marta u est sati
ujutro. Uplaen i iznenaen, Petar ubrzo shvata da je praktino zarobljen u dvoru. Tada od njega
ministar vojni, eneral Petar Pei trai da gardijska jedinica koja je uvala dvorski kompleks prui
otpor i suprotstavi se puistima, te mladi kralj odlazi u tab Garde na Banjici gde su mu vojnici
izrazili lojalnost. Odmah su topovi okrenuti prema gradu.
U meuvremenu je u zgradi Ministarstva vojnog voa pua general Simovi proitao sastav novog
kabineta na ijem je elu bio, te je vlada odmah donela odluku kojom se mladi Petar Drugi
proglaava punoletnim, pet meseci pre nego to bi kralj zaista postao punoletan.
Prvi dokument te vlade bio je Kraljev proglas o stupanju na presto. Tekst proglasa, po svemu
sudei, izdiktirao je Slobodan Jovanovi, mada se o njegovo autorstvo otimaju Radoje Kneevi,
koji e kasnije biti imenovan za ministra Dvora, i eneral Simovi.
Kralj uoi preuzimanja trona

Tekst objave narodu na Dedinje su zajedno odneli major ivan Kneevi i major Lazar Janji s
namerom da nagovore Petra da ga potpie i proita na radiju tog jutra. Meutim, Garda nije
propustila izaslanike puista, te je dokument ostao nepotpisan, a nije bilo ni kraljevog govora na
radiju, dok major Kneevi nije eleo krvoprolie i odmah se vratio kod enerala Simovia.
Dolo je do improvizovanja, pa je oko devet sati tog jutra 27. marta kapetan Jakov Jovovi na
radiju proitao tekst proklamacije o kraljevom preuzimanju vlasti. Knez Pavle je odmah vraen s
puta u Beograd, gde je s namesnicima primoran na ostavku i iste veeri otpremljen u izgnanstvo u
Grku.
Kada je uvoen u kancelariju u kojoj je sedeo eneral Simovi, sad ve kao predsednik vlade,
Pavla su za podlakticu drali oficiri.
"Majore, zaboga! Za time zaista nema potrebe!", rekao je eneral Simovi.
"Neka, neka. Mislim sam da e biti i gore", uzvratio je Pavle.
Namesnici Stankovi i Perovi su ve bili u sali i sva trojica su postavljena prekoputa Simovia,
dok im je u konoj futroli stavljen dvorski memorandum na kojem je trebalo da potpiu ostavke.
Bez protesta su to sva trojica uinila i knez Pavle je odmah zatraio od predsednika vlade
Simovia da mu dozvoli dovoljno vremena da se spakuje. Pre odlaska iz zemlje kraljevskim
vozom koji je za te potrebe ve stajao spreman na eleznikoj stanici, Pavle je zamolio i da mu se
dopusti da jo jednom vidi mladog kralja.
eneral Simovi mu to odobrava.
I na Dedinju je raslo uznemirenje. Kralj Petar je uo proklamaciju, emitovanu u njegovo ime vie
puta preko radija, i shvatio da je prevrat ve izveden i da je vojska uzela stvar u svoje ruke. Zatim
mu je reeno da vojska polako opkoljava dvor na Dedinju.
Situacija se smirila odlukom Pavla da mirno odstupi i ne izda nareenje gardistima ili Dunavskoj
diviziji da krene u oruani obraun s puistima. Dan kasnije je sluena sveana liturgija u Sabornoj
crkvi, a novi ministri su pred patrijarhom podneli zakletvu kralju. Zatim je Petar Drugi obiao grad
i video na ulicama mnogo sveta koji klie njegovo ime.
Posle prevrata u kojem je svrgnuto Namesnitvo i jugoslovenska vlada, puisti su znali da e
Hitlerov odgovor biti napad, kako se i dogodilo 6. aprila 1941. Nacionalno heterogena
jugoslovenska vojska nije bila ni motivisana, ni obuena niti opremljena za borbu sa
stranom nemakom armijom i posle 11 dana armija je kapitulirala, a Jugoslavija praktino
nestala.
Petar II Karaorevi i knez Pavle

Zbunjen munjevitim dogaajima u istoriji, mladi kralj Petar Drugi sa Avale je mogao samo da
gleda kako gori prestoni Beograd. Od trenutka kada je dekretom proglaen punoletnim, mladi kralj
se interesovao kod generala da li je ve nareena mobilizacija, na ta mu eneral Duan Simovi
odgovara odrino jer "bi takav potez mogao da provocira Nemce i da ne treba pokazivati da
strahujemo od rata".
Njega niko objektivno ne moe kriviti za ono to se zemlji dogodilo, ak ni za to to je verovao
eneralu Simoviu koji ga je posle pua uveravao da Hitler nee napasti Jugoslaviju. Kao deak on
nije mogao da razume komplikovane politike odnose u Jugoslaviji, a jo manje sloene prilike u
meunarodnoj zajednici, niti nemo vojske za odbranu.
O iskustvu se svakako ne moe govoriti. Da stvar bude jo tea po njega, Petar nije imao ni na
koga da se osloni za savet. Njemu bliski knez Pavle je bio proteran iz zemlje, majka i braa Andrej
i Tomislav su takoe bili daleko. Kraljica Marija je tiho ivela u okolini Londona gde se
oporavljala posle bolesti.
Poruke Londona
Iz Londona su posredstvom Radio Londona stizale Jugoslovenima
optimistine vesti. Lino je eril isticao kako se divi "hrabrom otporu
neprijatelju, posebno kod Srba koje je znao kao verne saveznike iz Prvog
svetskog rata".
Ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Entoni Idn je 23. aprila
u Donjem domu zvanino izjavio da britanska vlada ima "vrstu nameru
da obnovi punu nezavisnost Jugoslavije. U meuvremenu, jugoslovenska
vlada moe raunati u najveoj moguoj meri na pomo vlade Njegovog
velianstva radi nastavljanja borbe protiv zajednkog neprijatelja".
Simovieva vlada ipak je naredila mobilizaciju 4. aprila 1941. godine, ali je tada ve bilo prekasno
i ubrzo je u strogoj tajnosti doneta odluka da vlada ide u Grku. Dok kod Simovia nije bilo dileme
da li je ta odluka ispravna, mladi Petar Drugi nije bio tako siguran. U nedostatku bliih savetnika,
on trai razgovor s patrijarhom Gavrilom Doiem kojeg pita smatra li mudrom odluku da on
napusti zemlju. Patrijarh se sloio da i kralj treba da ode.
Patrijarh Gavrilo
lanovi vlade su se tog prvog dana bombardovanja Beograda povukli na Avalu i odatle je kralj
Petar poslednji put posmatrao prestonicu, koja je gorela, dok se iz gradskih ruevina dizao prema
nebu visok stub dima.
U haotinom povlaenju vlada i ministri se prebacuju u Banju Koviljau, a deo ministara odlazi
vozom za Uice. Tu se konano vlada i doslovce raspada, jer je u Sevojnu potpredsednik vlade
Vladko Maek 7. aprila podneo ostavku i za svog zastupnika imenovao Juraja Krnjevia koji je
dotad slubovao u inostranstvu. Maek se odmah vraa u Zagreb gde posle proglaenja nezavisne
Hrvatske odlazi u zarobljenitvo ustaa.
Nemaka armija je 12. aprila po podne ule u Beograd. Vlada je iz Sevojna stigla na Pale kod
Sarajeva, gde je 13. aprila odrala svoju poslednju sednicu. U tom trenutku se konano slomio i
moral enerala Simovia koji kralju podnosi pisanu ostavku na poloaj naelnika Vrhovne
komande i za to mesto predlae enerala Danila Kalafatovia kojem je kao predsednik vlade dao
punomoje da potpie "primirje" s Nemcima, a sve kako bi se navodno dobilo na vremenu za
konsolidaciju vojske. Ali, kada je Kalafatovi stigao na razgovor s Nemcima, u ambasadi

ehoslovake u Beogradu, uo je samo da Nemci nemaju nameru da pregovaraju o bilo kakvom
primirju, ve da se od njega oekuje da potpie bezuslovnu kapitulaciju.
General Duan Simovi (1942.)

To se i dogodilo 17. aprila, a pored Kalafatovia potpis na kapitulaciju stavio je i bivi ministar
spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Markovi. Na osnovu ovog poniavajueg ina, 18. aprila
obustavljene su vojne operacije izmeu zaraenih strana na svim frontovima u zemlji to je
Simovi tumaio kao "kapitulaciju na bojnom polju, kao vojniki, a ne politiki akt".
Beograd april 1941.
Dok se zemlja vojno i politiki raspadala, treba rei, kralj nije imamo nikakvu vezu sa Vrhovnom
komandom, osim s eneralom Milanom Nediem. komandantom Grupa armija Jug, koja je u
dolini Strumice jo pruala otpor Nemcima.
U svom tom seljakanju s vladom iz jednog prinudnog smetaja u drugi, kralja Petra Drugog pratila
je andarmerija dvora kojom je komandovao Jezdimir Dangi. Kralj je s pratnjom stigao u Han
Pijesak 12. aprila, da bi potom otiao do manastira Ostrog gde se ponovo sree s patrijarhom
Gavrilom.
Kralj Petar s pratnjom je napustio Jugoslaviju 14. aprila 1941. godine, avionom s aerodroma u
Nikiu, a sledeeg dana krenuli su za njim i lanovi vlade. Prvo odredite bila im je Atina i tamo
su imali izuzetno srdaan doek uz poasti kakve pripadaju dravnicima. Grci su se prosto pravili
kao da Jugoslavija postoji, a ne da je raskomadana im su prve gusenice nemakih tenkova zaorale
okupiranu zemlju.
Pitanje naslednika i otkaz
Dok su Grci iveli u iluziji da Jugoslavija postoji, jednake iluzije
Pavlu
imala je i kraljevska vlada koja se ponaala kao da jo bilo ime
Kralj Petar Drugi je 17. maja osim sobom upravlja. Ministri su sebe smatrali jedinim pravno
1941. lino predsedavao
priznatim organom vlasti, kako je to istinski i bilo prema slovu
sednicom vlade na kojoj je
Ustava iz 1931. godine kojim je dozvoljeno kralju i ministrima da
doneta odluka o nasleu
budu i u inostranstvu i da upravljaju zemljom.
prestola. Ovo pitanje nije bilo
precizno definisano vaeim Premijer Duan Simovi i ministar inostranih dela su, praktino
Ustavom i kralj je dao predlog odmah po dolasku u Atinu, jurnuli u britansku ambasadu kako bi
da, dok on ne dobije potomke, Englezima objasnili zbog ega je jugoslovenska vojska doivela
pravo naslea prestola prelazi tako brzi poraz, a upravo taj njihov korak ukazuje i na to ko je
na njegovu brau, i to
zaista stajao iza pua 27. marta. Posle kratkog zadravanja u Atini,
Tomislava u prvom naslednom vlada se s kraljem seli u Kairo, a zatim kralj kree put Jerusalima.
redu i Andreja u drugom. Na Negde u to vreme Petar Drugi poinje da govori ministrima da
toj sednici vlade doneta je i
namerava da ode u Kanadu ili SAD kako bi bi tamo eventualno
odluka kojom se knez Pavle
prikupio zdravo jezgro jugoslovenske armije i pripremio ih za
iskljuuje iz Kraljevskog doma borbeni povratak u zemlju sa saveznicima.
i otada prestaje biti njegov
lan!
Od 19. aprila 1941, kralj Petar i vlada imali su svoje trajnije
stanite na Srednjem istoku. U Jerusalimu, koji je tada jo pod britanskom upravom, bio je
improvizovan kraljev dvor, dok su ministri bili smeteni u italijanskom manastiru maltekog reda,
Tantuiru, desetak kilometara od Jerusalima.
Sovjetski manevri
Jugoslavija je de fakto prestala da postoji, ali to nije zasmetalo Sovjetskom
Savezu da u to vreme bude prva svetska sila koja e prekinuti diplomatske
odnose s Jugoslavijom. Objanjenje Moskve je bilo da posle vojne
kapitulacije ta drava zapravo vie ne postoji. Zapravo je ovo bio
diplomatski napor Moskve uinjen pod pritiskom Berlina, a sve kako se ne
bi kvarili odnosi s Nemakom sa kojom je SSSR imao jo na snazi vaei
sporazum Ribentrop-Molotov.
Kako je ubrzo Hitler napao i Sovjete, vlada u Moskvi je odluila u julu
1941. godine da ponovo obnovi odnose sa Kraljevinom Jugoslavijom.
Pri jugoslovenskom dvoru u Londonu imenovan je stalni ruski poslanik
Bogomolov, a u Moskvu je poslat Stanoje Simi kao novi poslanik
Kraljevine Jugoslavije.
Kraljica Marija elela je to pre da se mladi kralj i vlada prebace u London, te je za tu stvar
urgirala u britanskoj vladi. Tek kada je vlada Vinstona erila dopustila prebacivanje,
vlada i kralj 25. maja 1941. godine donose odluku da se vlada prebaci u prestonicu Velike
Britanije. Kralj Petar Drugi sa jednim delom ministarskog kabineta stigao je u London 21.
juna gde je doekan najsrdanije mogue.
GOST U BELOJ KUI: Kralj Petar Drugi i predsednik Ruzvelt

Kralju je to godilo i na radiju 28. juna alje poruku Britancima da se "u zemlji ne osea kao
stranac, te da e za njega "britanski kralj Dord uvek biti 'Ujak Berti', kako mu se nezvanino i
obraao".
Petar je jo imao ambicija da veba za pilota u britanskom ratnom vazduhoplovstvu, u nadi da e
se kasnije pridruiti ratnom vazduhoplovstvu Jugoslavije, ali su ga od te ideje jednakom strau
odvratili i jugoslovenski ministri i britanski domaini.
Susret s Nikolom Teslom
Posle posete Bakingemskoj palati, kralj Petar je proveo vikend sa britanskom kraljevskom
porodicom u njihovom zamku Vindzor. Zatim je britanski premijer Vinston eril zvanino
posetio jugoslovensku ambasadu, a kralj Petar uzvratio je posetu erilu u Dauning stritu broj 10.
Pored ustavnih obaveza prema svojoj vladi, mladi kralj je imao ambicije da u Londonu nastavi
svoje prekinuto obrazovanje. O tome su se predstavnici jugoslovenske i britanske vlade morali
konsultovati i sa kraljicom Marijom. Ona je ivela na imanju u Grandsdenu, u Bedforskoj
grofoviji, gde je kupila jednostavnu kuu. U saradnji s britanskim vlastima i posle silnog
ubeivanja s kraljicom Marijom, odlueno je da kralj nastavi kolovanje na Kembridu poto
prethodno provede dva meseca na Vojnoj akademiji.
Napokon je vlada donela odluku da kralj Petar Drugi u narednoj kolskoj godini, onoj koja e se
zavriti 1942. pone da studira ekonomiju i meunarodno pravo na Kembridu. U internatu je
iveo kao i drugi studenti, bez posluge, autanata, a na raspolaganju za kretanje kampusom je imao
samo jedan bicikl. Razume se, britanska vlada je morala da ga ima na oku, pa su agenti s diskretne
udaljenosti gledali mladog kralja.
RANA ENIDBA: Venanje Petra Drugog i grke princeze Aleksandre

Vlada je u meuvremenu poela da priprema posetu kralja Sjedinjenim Dravama, a u to vreme je
bilo i vrlo ozbiljnih predloga da bi cela vlada zapravo trebalo da se preseli u SAD. Posle nekoliko
meseci priprema, kralj je posetio Vaington 24. juna 1942. i u Beloj kui ga je tada doekao
predsednik Frenklin Delano Ruzvelt. Kako i dolikuje dravnicima, kralj je doakan uz sve
pripadajue poasti, a protokol je u korist kralja prekren i kad je Ruzvelt zamolio mladia da
prenoi u Beloj kui, to nije bio obiaj od Amerikanaca.
"Vi ste u kritinom trenutku, zajedno sa Vaim narodom, izabrali put koji su oni uvek sledili, put
pravde i odbrane slobode. I tako ste stupili na stranu onih koji se bore za iste krajnje ciljeve, i to u
trenutku kada je ta strana bila u tekom poloaju, prinuena na povlaenje" rekao je Ruzvelt
mladom kralju.
Petar je dobio priliku i da se obrati Kongresu:
"Obrtom okrutne sudbine, ja nikada nisam bio u mogunosti da se obratim predstavnicima moga
naroda. Nekoliko dana od poetka moje vladavine ceo moj narod i institucije bili su izloeni
nemilosrdnom unitenju okrutnom invazijom. Stotine i hiljade naih ljudi ve je ubijeno u borbi ili
su hladnokrvno masakrirani. Mnogi od onih koji nisu ubijeni ili zarobljeni od Nemaca, Italijana,
Bugara i Maara, nastavili su da se bore pod nesavladivim vostvom mog prvog vojnika i vernog
prijatelja enerala Drae Mihailovia. Od tih utljivih ratnika iz dalekih gora ja donosim drugarske
pozdrave narodu Sjedinjenih Drava".
Venanje bez kraljice
Venanje kralja Petra Drugog i grke princeze Aleksandre obavljeno je
20. marta 1944. na skromnoj sveanosti u dvorskoj rezidenciji u hotelu
Klerid uz prisustvo dvadesetak vrlo uglednih zvanica, meu kojima su
bili engleski kralj Dord i premijer eril. Kraljica Marija se ogradila od
nepopularnog koraka svoga sina odbijajui da prisustvuje njegovom
venanju. Smatralo se da je, na taj nain, ostavila otvorena vrata "da se
kroz njih popne na presto" mlai sin Tomislav.
elja da vidi Nikolu Teslu
Tokom boravka u Njujorku, kralj je izrazio elju da mu se uprilii da vidi
velikog naunika Nikolu Teslu koji je iveo u tom gradu. Susret je i
organizovan 8. jula u hotelu Njujorker u kojem e Tesla idue godine i
umreti. O susretu svedoi i fotografija koju je nainio dvorski fotograf, a
posle sastanka kralj Petar odlazi u posetu Univerzitetu Kolumbija gde je
soba drugog srpskog naunika Mihajla Pupina pretvorena u mali muzej.
Plan za put u otadbinu
Kralj jednog dana u decembru 1942. dobija telegram iz Lisabona u kojem
ga oficiri vojske upozoravaju da mu nije pametno da misli o enidbi, ve
da iskoristi priliku da se vrati u zemlju.
"To je jedino to moe doneti preokret u nau korist uz pomo generala
Mihailovia".
Plan o odlasku u Jugoslaviju opisao je detaljno kralj u memoarima:
"Napravili smo plan da ratni materijal odnesemo u Jugoslaviju u jednom
ukradenom avionu. Bacili smo oko na jedan stari halifaks. Da bih se
spremao za ovaj podvig, trenirao sam koliko god sam ee mogao
prinudno sletanje sa tekim bombarderima.
U poslednjem trenutku, pred sam polazak, plan se morao izmeniti pod
nejasnim okolnostima, ali se veruje da je put spreila britanska tajna
sluba.
Sutina diplomatske ofanzive kralja u SAD je bila pomo koju je trebalo poslati vojnicima
Jugoslovenske vojske u otadbini pod komandom generaltabnog pukovnika Dragoljuba
Mihailovia koji je uspeo da u Srbiji prikupi ozbiljne snage od razbijene jugoslovenske vojske i
organizuje gerilske jedinice.
U posebnom pismu koje je poslao predsedniku SAD Ruzveltu, kralj Petar Drugi se poalio na
strane patnje srpskog naroda pod ustakim reimom Ante Pavelia. Ovaj potez kralja su posebno
teko primili lanovi vlade iz redova hrvatskog naroda, ali i hrvatska emigracija u SAD, pa tako,
recimo, organizacija Hrvatske bratske zajednice nije odgovorila na poziv kralja i njeni predstavnici
nisu doli na prijem koji je Petar Drugi priredio. Svoje nezadovoljstvo izrazili su i ministri
Krnjevi i utej iz Hrvatske seljake stanke Vladka Maeka i, u tom smislu, uputili su iz Londona
poruku banu Hrvatske Ivanu ubaiu.
Veliki prijem, u hotelu Valdorf Astorija, sa hiljadu zvanica, priredio je kralju i gradonaelnik
Njujorka La Gvardija. Obratio mu se na srpskom jeziku, poto je kao ameriki konzul ranije
slubovao u Trstu i otuda upoznao pomalo Jugoslaviju. Usledio je zatim kraljev put u Kanadu,
prijem kod predsednika kanadske vlade Makenzi Kinga, govor u Kongresu u Otavi, veliki prijem u
guvernerskom dvorcu za dve hiljade zvanica.
Pre puta u Vaington, 21. aprila 1942. kralj Petar Drugi je na jednom prijemu upoznao grku
princezu Aleksandru, kerku grke princeze Aspazije. Vrlo brzo su se zaljubili, princeza se seli u
Kembrid i kralj ve poinje da mata o enidbi. Nisu jo stigli ministri ni da se priberu, a kralj
Petar Drugi s doputenjem majke obraa grkom kralju oru s molbom da se vena s
Aleksandrom. Ministri su bili besni. Smatrali su da je runo da se kralj eni, dok mu narod u
otadbini gine, kad se zemlja raspala, to sve ostavlja sliku o suverenu koji nimalo ne saosea s
podanicima. Da ministri imaju pravo kralju panju skree i kraljica Marija.
Vlada na ijem je elu sada bio Slobodan Jovanovi je, u nastojanju da zaprei put kralju u enidbi
18. jula 1942. izdaje saoptenje u kojem se kae da se "pitanje braka kralja Petra nee postavljati
do kraja rata, dokle god njegov narod, izloen surovim stradanjima, ne povrati slobodu i
nezavisnost". Slobodan Jovanovi je, tavie, jednom prilikom rekao i da e "se peenje sluiti na
svadbi, za stolom postavljenom za dau stradalom narodu".
U prolee 1943. godine, pod uticajem devojine majke, princeze Aspazije, ponovo Petar poinje da
govori o enidbi. Britanci su imali razumevanje za kraljev argument da to ini "radi uvrenja
dinastije, u ovim burnim i tekim vremenima potrebno da on, kao kralj to pre dobije naslednika".
Bog i narod e suditi kralju - poruio je Draa Mihailovi kad je uo govor o ujedinjenju
vojske pod komunistima.
Promene politikih okolnosti dovele su u jednom trenutku do

odluke sila koje su se borile protiv Hitlera, da sve karte na jugoslovenskom frontu bace na
partizane Josipa Briza Tita, to je automatski znailo da se niz vodu puta sad ve eneral Draa
Mihailovi koji je proizveden u ministra vojnog. U tu svrhu je Petar Drugi morao da odri govor
na radiju u kojem je pozvao vojsku da se stavi pod komandu Tita.
Kraljev govor na radiju izazvao je razliite reakcije meu srpskim politiarima u emigraciji. Grupa
srpskih politiara oko Slobodana Jovanovia setila se u poslednjem trenutku da uputi zakasnelu
poruku Mihailoviu: da je kucnuo as da se ceo narod ima dii na oruje. Morate da izjavite da ste
spremni da obustavite bratoubilaku borbu i da ostavljate sve rasprave za posle rata.
Kraljevo obraanje narodu 12. septembra 1944. Mihailovi je primio dosta bolno. Nije imao
nerava da kraljev govor saslua, a kad su mu saoptili njegovu sadrinu, dugo je sedeo sam, bez
ikakve reakcije.
"Najtei i najstraniji udar naneo nam je kralj, ijim smo se imenom zaklinjali. Bog i narod neka
mu sude" pisao je kasnije Mihailovi.
Govor Petra Drugog je naljutio i Tita, iako mu je formalno iao u prilog. Naime, komunisti su
traili da tekst govora kralja napie vlada, odnosno Ivan ubai, a postojao je i itav niz uslova da
partizani stanu iza toga.
Draa Mihailovi
Tito je traio i da kralj nedvosmisleno naredi etnicima da se stave pod komandu komunista ili da,
ako to ne ele da uine, odmah budu demobilisani, da poloe oruje, te da e posle rata biti poslati
u izbeglike logore, a da im nikada nee biti doputeno da se vrate u Jugoslaviju. Tito je napravio i
mali "ustupak", pa je etnicima koji bi prili njegovoj vojsci dopustio da ratuju sa simbolima
kraljevske armije, kokardama i inovima.
Uveliko se u meunarodnim krugovima vodila debata o sudbini Jugoslavije, pa je tako sovjetski
lider Staljin u nekoliko navrata ponovio da on nema nita protiv kralja Petra, ali da je on
nedelotvoran voa, da ga Hrvati i Slovenci ne doivljavaju svojim kraljem. Na to je eril dodao
da je kralj premlad, da ima samo 21 godinu i da e se teko nositi sa izazovima poruene zemlje.
Ipak, pred kraj rata je Staljin vie potencijala video u kralju od samog erila, pa poruuje Titu da
monarhu treba dopustiti da se vrati u zemlju.
"Ne morate ga primiti za sva vremena. Privremeno, pa mu posle udarite, u zgodnom trenutku, no
u lea".
Tito nije hteo ni da uje, podseajui da je njegova borba i klasna, da su Karaorevii omraeni u
narodu, da su svi buroaski politiari izdajnici.
Princ Tomislav Karaorevi

Po svom povratku iz Moskve, eril je obavestio kralja Petra o rezultatima razgovora sa
Staljinom, predstavljajui ih kao veoma povoljne za Jugoslaviju. Spomenuo je kao najvanije da
pitanje monarhije nije reeno, ve je predloeno da se odluka donese na referendumu posle rata.
Na referendumu je doneta odluna odluka - Jugoslavija postaje republika, a kralju i svim
Karaoreviima se zabranjuje povratak u zemlju, oduzimaju im se graanska prava i imovina.
Knez Pavle Karaorevi je zbog podrke Trojnom paktu osuen u odsustvu za veleizdaju. Da bi
se poloaj monarhije to vie oteao, verovatno pod uticajem komunistike tajne slube, u vrhu
Srpske pravoslavne crkve dolazi do raskola. U javnosti je posebnu panju izazvala aktivnost princa
Tomislava Karaorevia, koji se svrstao u pobornike odravanja jedinstva SPC i sa sobom
povukao i prestolonaslednika Aleksandra.
U jesen 1965. princ Tomislav je pruio podrku episkopu Firmilijanu, prisustvujui na nekoliko
crkvenih skupova. Iako na tim skupovima nigde nije bilo rei protiv kralja Petra, suprotan stav
princa Tomislava od svoga brata, koji je tada podravao raskol, otvaralo je pitanje jedinstva u
Kraljevskom domu.
Kako bi se, koliko-toliko reio nesporazum izmeu brae, kralj Petar Drugi pie bratu Tomislavu
pismo 14. decembra 1965. godine u kojem izmeu ostalog navodi:
"Tragine odluke Svetog Arhijerejskog Sabora od maja 1963. godine ozbiljno su poremetile, ako
ne i potpuno prekinule nau bratsku saradnju na dravnim i narodnim poslovima, koju sam Ja
smatrao dragocenom.
Kraljev govor
Poziv kralja Petra II na pristupanje Narodnooslobodilakoj vojsci
Jugoslavije 12. septembra 1944:
"U ovim sudbonosnim i za Jugoslaviju velikim danima, kada pobedonosne
armije Sovjetskog Saveza stoje na naoj granici s jedne strane, a amerike

i britanske s druge strane, kada je dan nae slobode u punom svanuu,
pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedinite i pristupite
Narodnooslobodilakoj vojsci pod maralom Titom, ... tom naom
narodnom vojskom, koja je jednoduno priznata, podravana i pomagana
od naih velikih saveznika, Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i
Sjedinjenih Drava Amerike.
Svi oni, koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog
naroda i njegove budunosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, nee
uspeti da se oslobode izdajnikog iga, ni pred narodom ni pred istorijom.
Ovom mojom porukom vama, odluno osuujem zloupotrebu imena kralja
i autoriteta krune, kojom se pokuavala opravdati saradnja sa neprijateljem
i izazvati razdor meu borbenim narodom u najteim asovima njegove
istorije, koristei time samo neprijatelju.
Potucanje
Kralj Petar je iz Engleske preao u SAD sredinom ezdesetih, kada mu je
od strane ravnogoraca obeano da e dobiti dvor u Njujorku, u kome e
iveti kao monarh. Bob Vujovi, tadanji predsednik crkveno-kolske
optine u Njujorku, imao je ideju da kupi kuu na kojoj bi pisalo "Ovde
stanuje Kralj Petar II." Nita od tog obeanja nije bilo, jer su se i oko toga
ravnogorci i ljotievci posvaali, pa je kralj Petar bio prinuen da ide od
grada do grada i ivi od emigrantske milostinje. Imao je jednu firmu, ali
ona nije uspeno poslovala.
I za Tebe, kao i za druge dobronamerne i neobavetene emigrante, moglo je da se smatra, da ste u
toku prvih nekoliko meseci od napred spomenutih odluka bili u zabludi u tome da li je ili ne u
pitanju jedan novi manevar komunistikog reima u zemlji, da upotrebi Srpsku pravoslavnu crkvu
za razbijanje nacionalne emigracije i unitenje monarhije i privrenost naega naroda za nju, jer su
svi dosadanji pokuaji sa amnestijama i drugim trikovima ostali bezuspeni. Od momenta kada se
uvidelo da je to jedna sinhronizovana akcija komunistikog reima protiv nae SPC, nijedan
emigrant, a pogotovo Ti, dragi Tomislave, kao lan Kraljevskog doma, ne moe da se pravda
zabludom ili neznanjem, da posredi nije ista komunistika akcija."
Braa su izgladila odnose u leto 1967. godine kada je za vreme boravka u Njujorku princ Tomislav
telefonom pozvao brata. Razgovarali su dugo i prisno. Ipak, uskoro je usledio i pisani odgovor
princa Tomislava bratu, kralju Petru u kojem mu zamera na optubama koje nanose tetu dinastiji
Karaorevia. Bratu kralju je zamereno i to to je praktino preuzeo ulogu i pojavljuje se kao
"poglavar" jedne emigrantske crkvene organizacije, to je u suprotnosti vaeem Ustavu. Na kraju
princ Tomislav trai od svoga brata da ne objavljuje ovo njegovo pismo, jer e onda "Ti otkriti da
u Domu Karaorevia postoji spor. Onda e Ti, na likovanje dananjih komunistikih
jugoslovenskih vlastodraca, oteavati povraaj monarhije u Jugoslaviju i pomoi produivanje
komunistike vladavine."
Sporazumom Tito-ubai Saveznici su definitivno predali Jugoslaviju komunistima, iako je
raniji dogovor na relaciji britanskog i sovjetskog ministra spoljnih poslova Idn-Molotov bio
da podela interesnih sfera u Jugoslaviji bude 50 naprema 50.
Petar II Karaorevi sa sinom i suprugom

Ovo najbolje ilustruje anegdota u kojoj Entoni Idn zabrinuto objanjava erilu da e podrkom
Titu, u Jugoslaviji biti uveden komunizam. eril ga je upitao: "Da li vi planirate da ivite u
Jugoslaviji?"
"Ne", odgovorio je Idn.
"E, pa ne planiram ni ja, i stoga se to nas ne treba ticati" - zakljuio je eril.
Evo jo jednog primera koji ilustruje Englesku "pragmatinost". Nakon Majskog prevrata 1903. i
ubistva poslednjeg obrenovievskog vladara, engleska kraljevska kua je optuivala dinastiju
Karaorevi za taj zloin. Zato kraljevi Petar I i Aleksandar nikada nisu primljeni na engleski
dvor jer se to objanjavalo solidarnou sa jednom krunisanom glavom koja je ubijena. Meutim,
to nije spreavalo kraljicu Elizabetu Drugu (iji je otac kum kralja Petra Drugog) da primi marta
1953 (takoe i 1978. u Bakingemskoj palati) u Londonu Josipa Broza Tita, oveka koji je ukinuo
monarhiju u jednoj saveznikoj zemlji.
Podrali Tita i komuniste: Staljin i eril
Formalno 29. novembra 1945. monarhija je ukinuta bez referenduma,a ukazom Predsednitva
Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ, od 8. marta 1947. godine porodici Karaorevi je oduzeto
dravljanstvo i konfiskovana celokupna imovina. Kralj Petar Drugi je decenijama prikazivan kao
izdajnik koji je pobegao u inostranstvo sa "tonama" zlata. Jednopartijska istoriografija ga je
napadala, osporavala i klevetala itavih est decenija. Prava istina tek poslednje decenije izlazi na
videlo, a istorija e dati svoj konaan sud o poslednjem jugoslovenskom monarhu.
Tomislava za kralja
Prema nekim tvrdnjama, poetkom pedesetih godina prolog veka voena
je tajna i intenzivna kampanja da se princ Tomislav karaorevi dovede
na presto, te da je iza celog plana stajao Radoje Kneevi, bivi ministar
dvora koji je tad bio emigrant u Kanadi. Ureujui lokalni glasnik srpskih
emigranata, izmeu ostalog je doneo:
"U ilama kraljevia Tomislava struji krv neustraivog Karaora.
To je onda, navelo i kralja Petra, podstaknutog verovatno od svojih
pristalica, da u pismu svome bratu ukae, koliko bi borba oko prestola bila
tetna, navodei za to primer iz srpske istorije: Ja iskreno verujem da te ne
rukovode ambicije Vukana, sina Nemanjina. Meutim, oni koji Ti
sleduje, javno o tome govore, da su Ti tu ulogu odredili. Savetuje ga da
izvue pouku iz ovog razdoblja srpske istorije, da bi mogao sagledati kuda
te vode, ta ele da sa Tobom postignu nesavesni i nevaljali, koji Ti se
predstavljaju Tvojim i prijateljima naega Kraljevskog doma."
Samo jedan primer koji ilustruje neistinost kvalifikacija Petra Drugog - "Kralja bez zemlje".
ezdeset godina se prialo da je kralj pobegao iz zemlje sa basnoslovnom koliinom zlata. Istina je
sledea - Kraljevina Jugoslavija je marta 1941. imala 84,5 tona monetarnog zlata, od toga u zemlji
10,7 tona, a u inostranstvu 52,869 tona, a 20 tona je pred rasprodato u devize. Od 10,7 tona u
zemlji izneto je ukupno 674 kilograma, i to vlada 385 kilograma i generalitet 289 kilograma.
Zbogom monarhiji: Proglaenje FNRJ 29. novembra 1945. godine

Nakon osloboenja, tadanja FNRJ je dobila 49 tona zlata. Kada tom broju dodamo 15,649 tona
isplaenih Americi zbog nacionalizovanja imovine njenih dravljana 1948. i 20 tona prodatih u
devize, dolazimo do razlike od samo 100 kg zlata, koji su bili pokradeni prilikom transporta u
Crnoj Gori tokom Aprilskog rata. Treba istai i to da je novac za kasnije kraljevo leenje
prikupljan u krugovima naih ljudi u SAD jer je on do kraja ivota imao finansijskih potekoa.
Jugoslovenska podela
Sudbina kralja zapravo je zapeaena jo u oktobru 1944. jer u isto vreme kad su antifaistiki
pokreti bili spremni da preuzmu vlast, eril i Staljin dogovorili su se o posleratnoj podeli sfera
uticaja u jugoistonoj Evropi: Grka e pasti pod britansku kontrolu; ostale zemlje e, sa
izuzetkom Jugoslavije, za koju je nagodba bila 50 prema 50, biti preputene Sovjetskom Savezu.
Mnogi autori genezu stavova Saveznika prema zbivanjima u Jugoslaviji objanjavaju pre svega
politikim motivima. Oni su na kraju i igrali znaajnu ulogu. Meutim, u ovom periodu, od leta
1943. do leta 1944, jo je bila dominantna koncepcija da je osnovni cilj da se vojno porazi
Nemaka, da treba raditi sve to je mogue da joj se nanese to vea teta, dok je sve drugo od
sekundarnog znaaja. Politika teorija geneze saveznikog stava prema Jugoslaviji zasniva se
takoe na netanoj pretpostavci o zanemarljivo malom znaaju zbivanja u Jugoslaviji na rat kao
celinu.
Teheranska konferencija odrana je u glavnom gradu Irana od 29. novembra do 1. decembra 1943.
godine i na njoj su se sastali eril, Staljin i Ruzvelt, to jest "velika trojica".
Odbacivanje Drae
Od bitnijih zakljuaka ove konferencije treba istaknuti prvenstveno odluku da se partizanima u
Jugoslaviji prui potpuna podrka, kako vojna tako i politika, putem slanja velikog broja vojnih
komandosa u Jugoslaviju i slino. Takoe je odlueno da e se teiti obnovi nezavisnosti i opsegu
nekadanje Jugoslavije.
Sin britanski oficir
Po zavretku rata, komunistiki reim koji je preuzeo vlast u Beogradu, je
spreio povratak Kralja Petra u zemlju. On i kraljica Aleksandra iveli su
u izgnanstvu u raznim zemljama. Prestolonaslednik Aleksandar Drugi
rodio se 1945. godine, a kolovao se Le Rozeju u vajcarskoj, Kalverovoj
vojnoj akademiji u SAD, Gordonstaunu u kotskoj i Milfildu u Engleskoj.
Potom je stupio u britansku kraljevsku Vojnu akademiju. Godine 1966.
proizveden je u oficira Britanske armije gde je doao do ina kapetana.
Njegovo vojno slubovanje odvelo ga je na Bliski istok, Italiju i Zapadnu
Nemaku. Od kada je napustio vojnu slubu, prestolonaslednik
Aleksandar posvetio se poslovnoj karijeri.
Ova konferencija je poremetila i planove izbeglike vlade Kraljevine Jugoslavije na elu sa
Puriem u Londonu, koja je dotad i uivala deliminu podrku britanske vlade. Meutim, nakon
Teheranske konferencije, britanska vlada je otkazala podrku Drai Mihailoviu. eril je to
nastojao reiti sa kompromisom sa Titom, traei da Tito prihvati odbeglog jugoslovenskog kralja
Petra Drugog nazad u zemlju, a da e Britanija zauzvrat otkazati suradnju sa Mihailoviem.
Meutim, Tito na ovaj kompromis nije pristao, a Mihailovi je ipak izgubio podrku Londona.
Nakon ove konferencije doi e do znaajnije suradnje i dopisivanja izmeu Tita i erila, to e
na koncu rezultirati time da e pod britanskim pritiskom, predsednik izbeglike vlade u Londonu
biti smenjen a na njegovo mesto e biti imenovan Ivan ubai, koji e ostvariti delimino uspenu
saradnju sa Titom i potpisati dva sporazuma Tito-ubai.
Nije poznato da je kralj Petar Drugi od detinjstva bolovao esto. Svi njegovi zdravstveni
kartoni kazivali su da je mladi kralj savreno zdrav, to je i razumljivo s obzirom na njegovu
mladost. Prvi put se kraljeva bolest pominje 1965. godine kada je trebalo da mu bude
uruena Velika povelja slobode.
Prvi znaci da je kralj teko bolestan pojavili su se 1965. godine

Znaci su se pojavili i objavljeno je da kralj nee prisustvovati sveanosti "zbog bolesti". Godinu
dana kasnije u Libertvilu nije prisustvovao crkvenom saboru, ve je poslao svog izaslanika
Dragoljuba Vurdelja iz Trsta.
Ve je poelo da se uka da kralj vrlo ozbiljno nije dobro, ali je 1967. godine izgledalo kao da se
oporavio. Uestvovao je u manifestacijama crkve, 20. maja je bio na zavrnoj sveanosti
obeleavanja etvrt veka otkako je pukovnik Draa Mihailovi digao ravnogorce na ustanak.
Petar Drugi je u udruenju "Draa Mihailovi" odrao dugaak govor gde nije samo slavio Drau,
ve je i kritikovao pojedine hrvatske politiare, srpsku emigraciju i uopte ideje koje su ukazivale
na tenje stvaranja nacionalnih drava na tlu Jugoslavije. On je smatrao da tako vane odluke ne
smeju donositi politiari svako na svoju ruku, ve se mora konsultovati narod.
Pritisnut tekim okolnostima, od smrti oca, izgnanstva, rane enidbe i sukoba s majkom,
ukidanjem monarhije u Jugoslaviji i crkvenim raskolom u ijem je centru neminovno bio,
razumljivo je zato je kralj bio naruenog zdravlja. Vaan deo toga inio je neuredan ivot koji je
vodio i konano je oboleo od dijabetesa.
Opreni izvetaji
Kako je sve tano poelo u javnosti je vie puta osporavano, s obzirom na to da su ljudi iz
njegovog najblieg okruenja davali kontradiktorne informacije. Jedan od izvora bio je eneral
Todor Milievi koji je vodio kraljevu kancelariju, a drugi kraljica Aleksandra. Prema poznatim
podacima, poetkom jula 1967. godine kralj se vratio sa puta iz Njujorka i neko vreme sasvim
normalno obavljao svoje poslove.
U komi
Prema lekarskim izvetajima,
kralj je u jednom trenutku pao
u komu, ali se ne zna tano
kada. Tek u lekarskom

Britansku televizijsku ekipu primio je u svojoj kui 5. jula 1967,
izvetaju od 27. jula lekar
ali je istog dana kraljica Aleksandra izvestila efa njegove
konstatuje da je kralj Petar
kancelarije Milievia da se kralj ne osea dobro, a njegovo
"pre desetak dana izaao iz
zdravstveno stanje nazvala je "katastrofalnim". Kralj je puno pio i
kome, a svest mu se potpuno dijabetes, kao i ciroza jetre nastupili su kao posledica koja e ga
povratila". Ipak, lekari su i
stajati ivota.
dalje insistirali na potpunoj
izolaciji, miru i uskraivanju Ipak, dan kasnije, posle dugog odmora kralj kao da se oporavio, te
bilo kome da poseti obolelog je prema kazivanju enerala Milievia bio "veseo, normalan i
kralja. Izuzetak je, naravno,
vedrog duha". Meutim, ve 10. jula, tokom redovnog referisanja,
bila najua porodica.
kralj se poalio svom efu kancelarije da se nikako ne osea dobro.
Jo dva dana kasnije, ef kancelarije Milievi je primio poziv kraljice Aleksandre koja ga je
izvestila da je kralj veoma loe i da je prihvatio da ga otpreme u kliniku.
Kada je eneral Milievi zatraio da poseti kralja, kraljica Aleksandra je odbila da mu predoi
informaciju gde je ovaj smeten. "Ja sam kraljica i preuzimam sve poslove koje je kralj vodio", bio
je njen kratak odgovor.
Kralj Petar pred kraj ivota nije bio u dobrim odnosima s kraljicom Aleksandrom
"Ako je va suprug, on je i na kralj i moram da znam, jer sam odgovoran pred narodom. U
protivnom, ja u sazvati Krunski savet, kako je to Ustavom utvreno", odgovorio je eneral
Milievi, ali je Aleksandra bila nepopustljiva. Ipak se raulo da je kralj smeten u privatnoj
klinici za nervne bolesti "Sveti Luka" u Nici.
Tek posle ogromnog pritiska emigracije, naelnik klinike pristaje da objavi bilten o zdravstvenom
stanju kralja Petra Drugog Karaorevia, pa tako 15. jula navodi da je kralj u bolnicu primljen
radi tretmana od samo nekoliko dana, ali je ve 19. jula usledio novi izvetaj u kojem dr Pol Kos
navodi da je "stanje njegovog velianstva u poetku bilo krajnje ozbiljno, ali da je opasnost po
ivot prola". Ipak, kralj nije primao posete i lekari su insistirali na potpunoj izolaciji.
Dani su prolazili i 25. jula lekari jo tvrde da kralj nije u stanju da obavlja ni minimalne dunosti,
niti da prima posete, ve da mora ostati u potpunoj bolnikoj izolaciji. Ipak, Petar Drugi je
potpisao iz postelje dva pisma na francuskom jeziku. Prvo je bilo upueno eneralu Milieviu,
efu kancelarije kralja, a drugo dr Bariiu, savetniku kralja. U njima ih Petar Drugi obavetava da
ih razreava dotadanjih poloaja, optuujui ih pritom da su ga loe savetovali tokom crkvenog
raskola.
Dolazi do ozbiljnih sukoba kraljeve porodice i enerala Milievia, koji odbija da preda deo
dokumenata jer nije verovao da je kraljev potpis bio autentian, kao i da, ako je kralj bilo ta
potpisao, to uinio pri punoj svesti. Oajan zbog situacije, eneral Milievi se obraa i knezu
Pavlu za pomo obavetavajui ga da je kraljica Aleksandra kralja smestila u duevnu bolnicu
kako bi ona mogla da zavri neke poslove u svoju, a ne dravnu korist.
Saoptenje
Za to vreme, lekari objavljuju novi bilten o kraljevom zdravstvenom stanju. Konano, kralj se sam
pismom oglasio 10. avgusta elei da demantuje glasine o njegovom stanju i okolnostima pod
kojima ga je kraljica smestila u kliniku.
Bez roendanskog slavlja
"Po lekarskom savetu pristali smo 12. jula o. g. da za izvesno
Novi portparol kralja, advokat vreme stupimo na kliniku 'Sv. Luke' radi leenja eerne bolesti od
Bler iz Monte Karla, obavestio koje se podozrevalo da patim. Poetno leenje, kome smo bili
je javnost da kralj zbog leenja podvrgnuti, proizvelo je stanje besvesnosti, koje je nastupilo u
dijabetesa prvi put nee moi petak 14. jula, i iz koga smo se povratili idueg ponedeljka, 17.
da uestvuje u proslavi
jula. Posle toga, brigom dr Pola Kose, naeg lekara, nae stanje se
roendana, svog 44.
brzo popravilo, tako da je u sredu, 19. jula, na lekar mogao da
"Njegovi zemljaci moraju da objavi da je svaka ozbiljna opasnost otklonjena.
se zadovolje kraljevim i
kraljiinim fotografijama, koje U toku narednog perioda odmora i leenja, odluili smo da
e im biti poslate."
izvrimo izvesne odluke, koje smo bili doneli neko vreme pre
Kada se malo oporavio, kralj poetka nae bolesti. Mi elimo da potvrdimo da su te odluke
je doao u London i uoi
donete tek posle due ozbiljne procene svih injenica i da je naa
boinih praznika pozvao svu vrsta namera da ih odrimo u vanosti."
emigraciju na jedinstvo,
molei ih da sve svoje
Petar Drugi je bolnicu napustio 19. avgusta i odmah pozvao na
meusobne zaevice otklone razgovor svog sad ve biveg autanta enerala Milievia. Kada
pratanjem. Zatim je,
je ovaj uao u kraljev dom, pred njim se nala Aleksandra koja je
poetkom 1968. iznenada, bez viknula na enerala da mora odmah predati svu arhivu i tom
ikakvog objanjenja,
prilikom je udarila Milievia. Ovaj je uspeo da se suzdri, uao je
otputovao u Ameriku.
kod kralja i sa njim razgovarao jedva nekoliko minuta. Kasnije je
eneral Milievi ispriao da mu je kralj delovao potpuno odsutno i da mu je samo vrlo slabim
glasom rekao: "enerale, predajte arhivu."
Kralja je na samrtnoj postelji negovala Milic Anelkovi znana kao Mici Lou, supruga
lekara koji je operisao Petra Drugog.
JEDINA DO KRAJA BILA UZ KRALJA: Mici Lou i Petar Drugi

Uprkos pogoranju zdravlja, kralj je odluio da jo jednom proputuje Sjedinjenim Dravama
sreui se sa to je mogue vie sunarodnika. To, meutim, nije moglo dugo da traje i sad mu je
ve trebala stalna nega. U poetku je uz Petra Drugog bio doktor Uro Stefanovi i dr Frenk Lou
ija je supruga Mici Lou prihvatajui da lino bude kraljeva negovateljica postala veoma bliska s
monarhom. Verovao joj je bez rezerve.
U februaru 1970. obrazovan je i poseban Odbor za staranje o leenju kralja Petra, na ijem je elu
bio Petar Salata iz Los Anelesa, inae predsednik crkveno-kolske optine u jednom delu ovog
grada na zapadnoj amerikoj obali. Taj odbor je redovno izdavao biltene o stanju kraljevog
zdravlja, a ono je bilo sve loije.
Ubrzo u Los Aneles stiu prinevi Tomislav i Andrej Karaorevi koji nisu bili u dobrim
odnosima s neposrednim okruenjem kralja. Nisu eleli ni da im dvor plati putne trokove, niti
hotel. Ipak, sastali su se s predsednikom Odbora koji se brinuo o kralju Petrom Salatom i Mici
Lou. Tema tog mranog sastanka bila je sahrana kralja, tanije, odgovor na pitanje gde e poivati
poslednji kralj Jugoslavije. Isprva je verzija na stolu bila ona koja predvia da kralj bude prenet u
Vindzor, na groblje britanske kraljevske porodice na kojem je devet godina ranije sahranjena
kraljeva majka Marija.
ODBOR ZA BRIGU O KRALJU: Petar Salata (u sredini)

"Moe kroz dva sata, dva dana, dve nedelje, ili dva meseca da umre. Lekari se ude da je jo iv"
bio je utisak princa Tomislava Karaorevia posle posete SAD. Taj susret je ujedno bio i
poslednji put da su se videli kralj Petar i njegov mlai brat Tomislav.
Jedina osoba koja je zaista sve vreme bila uz kralja i negovala ga u njegovim poslednjim danima
bila je Mici Lou, Srpkinji Milici Anelkovi, poreklom iz Vrnjake Banje, koja se, doavi u Los
Aneles, udala za filipinskog lekara Frenka Loua, posle ega odluuje da amerikanizuje ime i
uzme muevljevo prezime.
Tek posle posete bratu i videvi Mici Lou s kakvom panjom se stara o njemu, princ Tomislav
Karaorevi je shvatio koliko je ta ena bitna u ivotu jugoslovenskog kralja. Po povratku u
London, odluio je da joj napie pismo kako bi se zahvalio.
Opta klinika u Denveru

"U tih nekoliko trenutaka osetio sam duboku i odanu ljubav, koju pokazujete prema mome bratu u
njegovim najteim asovima ivota. Niko nije pruio toliko mnogo Petru, kao to vi pruate njemu
u ovom trenutku, a takoe va suprug, pruajui mu svu svoju lekarsku pomo. Vi koji ste uinili
toliko dobro za Petra u ovo nekoliko poslednjih meseci, morate poznavati njega ak bolje od nas,
porodice, koji smo tako daleko i bez dodira".
Petar Drugi je rapidno propadao, ali jo nije gubio nadu u ozdravljenje. Prematali su ga s klinike
na kliniku iako mu je ve ponestajalo novca za tako skupe tretmane. Do sredine 1970. je od svog
advokata Ostina Smita traio da se isplati 27,000 dolara za bolnike trokove, ali novca ve nije
bilo jer ga je uzela kraljica Aleksandra.
Kolaps
Tokom prolea 1970. godine, kralj je bio smeten u bolnici "Don Vosli",
u Los Anelesu. Tada je Mici Lou obavestila princa Tomislava i
prestolonaslednika Aleksandra da se kralj nalazi u tekom zdravstvenom
stanju i oni su u aprilu doli da ga posete. Stigavi u Los Aneles odseli su
u hotelu i ekali vie dana da kralj izae iz kome.
Kraljica bez kraljevstva
Kraljica Aleksandra od Jugoslavije, majka princa Aleksandra
prestolonaslednika i supruga kralja Petra Drugog, nikada nije kroila na
tlo Jugoslavije, zemlje iji je bila monarh. Razvela se od kralja Petra
Drugog i umrla je u Ist Saseksu, u Velikoj Britaniji, 30. januara 1993.
godine. Sahranjena je u kraljevskoj grobnici u Atini.
Bez abdikacije
U novembru 1945. monarhija je ukinuta bez referenduma, a Jugoslavija se
preobrazila u republiku. Kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao iako se
tvrdilo da postoje dva sporna dokumenta, jedan od 27. aprila i drugi od 8.
juna 1945. koji ukazuju na abdikaciju, a to je navodno bio povod da se
republika proglasi 29. novembra. Josip Broz Tito je kralju Petru ukinuo
apanau u leto 1945. godine, ime je zadao prvi udarac njegovom inae
nepopularnom braku.
Usledio je sledei bilten Odbora za staranje o kraljevom zdravlju:
"Kralj je teko oboleo od ciroze jetre i bubrega, telesno je veoma iscrpljen, ali nije duevno
slomljen. Nj. V. kralj preko Odbora zahvaljuje svim organizacijama, listovima i pojedincima, koji
prate tok njegovog leenja i mole se Bogu za njegovo zdravlje."
Kralj Petar Drugi Karaorevi je preminuo u 47. godini ivota, 3. novembra 1970. godine, u
optoj bolnici u Denveru, u koju je bio primljen 7. oktobra, pod lanim imenom Petar Petrovi. U
formalnom izvetaju o smrti od 12. novembra 1970. godine navodi se da je kralj umro jer mu je
srce stalo kao posledica teke upale plua.
Uzroci koji su ga doveli u bezizlazno stanje su: oteenje mozga due od tri meseca, hronina
ciroza jetre dua od est meseci. Kao drugi znaajan i neposredan uzrok smrti navodi se neuspela
transplantacija jetre. Smrt je nastupila u 9 asova i 50 minuta pre podne, deset minuta po prestanku
rada srca. Lekarsku analizu potpisao je lekar Dems Anderson, a dokumentacija navodi i da je
obavljena autopsija.
Kralj Petar Drugi Karaorevi je jedini monarh koji je iveo, preminuo i sahranjen u
Sjedninjenim Amerikim Dravama. Bio je cenjen u Vaingtonu, rado vien gost amerikih
predsedenika kako tokom, tako i posle Drugog svetskog rata. Bio je est gost kod emigrantskih
uglednika, posebno kod etnikog vojvode Momila ujia, ali i u porodici biznismena Petra
Gajia i njegove ene Vere.
Jedna od najvrednijih stvari u privatnoj zbirci Vere i Petra Gajia bili su paso, pidama, lina
pisma, kao i tepih kralja Petra Drugog Karaorevia, koji su im ostali posle smrti monarha. Gajii
su leili kralja, negovali ga u svom domu i uvali njegove stvari. Njihova kua je proglaena za
Muzej u pustinji i procenjena na 90 miliona dolara. Neko je, posle smrti Vere Gaji, meutim,
uzeo paso kralja Petra Drugog Karaorevia i prodao ga lokalnim antikvarima. A samozvane
grke asne sestre su uzele ostale stvari i odnele ih u Milvoki.
U bolnici u Denveru kralja Petra Drugog negovali su negovali su i brat Andrej Karaorevi,
pukovnik Nikola Stepanovi, porodica Gaji i Mici Lou, supruga doktora Loua, koji ga je
operisao. Naalost, presaena jetra nije prihvaena i kralj Petar Drugi je preminuo. Bio je to tuan
kraj jugoslovenskog monarha, izgnanika koji je bio suoen s mrnjom komunista, ali i dela srpske
emigracije. Prema sopstvenoj elji sahranjen je u manastiru Sveti Sava u Libertivilu u Sjedinjenim
Dravama.
Prenoenje posmrtnih ostataka kralja Petara Drugog prolo je neobino tiho. Razlog tome
zvanino nije poznat, ali je u javnost dospela pria da su Karaorevii raunali na
nezadovoljstvo dela emigracije u Sjedinjenim Dravama.
Kralj Petar II Karaorevi sa svojim sinom prestolonaslednikom Aleksandrom

Sve je obavljeno brzo, diskretno.
Povodom spekulacija u javnosti, posebno u srpskom rasejanju, iz Kancelarije prestolonaslednika
Aleksandra Karaorevia je saopteno da su "ekshumacija i prenos posmrtnih ostataka kralja
Petra Drugog obavljeni u potpunosti u skladu sa zakonima drave Ilinois u SAD, uz savetovanje
advokata Tomasa J. Karaia iz ikaga, kao i da je njegov sin, kao jedini naslednik, imao valjano i
puno ovlaenje da pokrene i sprovede ovaj postupak".

U saoptenju se jo dodaje da su sa ekshumacijom i prenosom tela kralja Petra Drugog bili
upoznati i saglasni Eparhija srednjozapadnoamerika SPC i ambasadori SAD u Srbiji i Srbije u
Vaingtonu. Takoe se istie i da je "kralj Petar Drugi bio ef jedne od drava saveznica iz Drugog
svetskog rata, tako da e sve te drave imati priliku da poalju svoje zvanine kraljevske, dravne i
vojne predstavnike na kraljevu zvaninu sahranu na Oplencu".
Grob kralja Petra Drugog u manastiru Svetog Save u Libertivilu

Pitanje prenoenja kralja Petra Drugog na Oplenac pokrenuto je zapravo u jesen 2012. godina kada
je princeza Jelisaveta Karaorevi uspela da iz vajcarske prenese posmrtne ostatke svog oca,
kneza Pavla Karaorevia. Ali, kod kralja Petra je na izvestan nain aktivirana stara pria o tome
da on sam nije eleo da bude na pokopan na Oplencu, ve je izriito zahtevao da mu vena kua
bude u manastiru Sveti Sava u Libertivilu kod ikaga. Na ovoj tezi insistira Eva Marija
Karaorevi, nekada poznata kao Mici Lou, biva supruga lekara koji je i operisao kralja Petra, a
kasnije supruga princa Andreja Karaorevia.
Kralj Petar Drugi ostavio je testament u kome je izriito naveo: "Uprkos ma kakvim drugim
eljama moje porodice, moja je elja da budem sahranjen u manastiru slobodne Srpske
pravoslavne crkve u Libertivilu".
Izvrilac testamenta je gospoa Mici Lou, koja e se ubrzo posle kraljeve smrti udati za princa
Andreja i postati princeza Eva Marija Karaorevi. Porodica i Krunski savet, meutim, nikada
nisu prihvatili ni testament ni princezu Evu. I pored dva sudska spora, na kojima je potvreno da je
kraljev potpis na testamentu autentian, lanovi porodice tvrde da je testament falsifikovan.
Prenoenje kovega iz Libertivila

Prestolonaslednik Aleksandar Karaorevi je i u obraanju novinarima, a i u govoru u kapeli
nakon sluenja opela vie puta naglasio da je njegov otac kralj Petar uvek kada je bio sa njim
govorio o svojoj elji da se vrati kui. Za testament po kome je poivi kralj navodno traio da ni u
kojoj varijanti ne bude sahranjen u Srbiji, ve u manastiru Sveti Sava u Libertivilu on kae da nije
validan jer je sainjen nekoliko dana posle operacije koju je imao.
"Po amerikom zakonu, dokument koji se potpie 30 dana nakon vee operacije nije vaei.
Mnogi su radili protiv mog oca, to neu zaboraviti, ali im opratam", rekao je prestolonaslednik.
Mnoga svedoenja koja su ostavili najistaknutiji politiki emigranti tog vremena govore u prilog
sumnjama da neto nije u redu sa testamentom.
Princ Tomislav je o tim danima ostavio zapis: "Ja sam uvek stavljao do znanja, naroito kada sam
osetio da je Petar pri kraju ivota, da treba da bude sahranjen uz nau mamu u Engleskoj. Za svaki
sluaj poslao sam pismo kraljici Elizabeti u vrlo neutralnom tonu. Napisao sam sledee: 'Bio sam
kod brata i mislim da nee preiveti ovu bolest. Imamo problem jer ne znamo gde da ga
sahranimo'. Kraljica je lino, svojom rukom odgovorila: 'On mora da bude sahranjen pored vae
mame. Ja sam naredila preko ministarstava za spoljnu i unutranju politiku da se to omogui'."
Jedini Karaorevi koji je prisustvovao kraljevoj sahrani bio je njegov mlai brat Andrej, a
ostatak porodice je sedam dana kasnije u Londonu odrao pomen. Govorio je i njegov sin, danas
prestolonaslednik Aleksandar. U jednom delu govora rekao je da ga jugoslovenska kruna uopte ne
zanima i taj deo govora nije ostao nezapamen, mada to s aspekta potovanja volje kralja Petra
Drugog nije toliko vano.
Ko je Mici Lou?
Milica Anelkovi je roena 1927. godine u Vrnjakoj Banji. Otac Milan

bio je poznati banjski pekar. Supruga Evica mu je pomagala u poslu. Pred
rat su se razveli. Deca, Milica i sin Milutin, ostali su sa majkom. Ona se
posle udala za jednog banjskog kafediju. Otac Milan je otiao u rat i bio
zarobljen. Milica je, seaju se Vrnjaani, bila vrlo otresita i vragolasta.
Mnogi su samo zbog nje svraali u kafanu njenog ouha, gde mu je ona
pomagala u radu. Neki kau da je Milica 1944. godine otila na rad u
Nemaku preko njihove organizacije TOT. Ona tvrdi da je pobegla od
komunista i da bi tamo pronala oca koji je bio u zarobljenitvu.
Posle kapitulacije Nemake zaposlila se kod Amerikanaca, u Unri, u
sektoru za transport. Uspela je da pronae i oca Milana i da ga ubedi da se
ne vrati u Jugoslaviju. Rekla mu je da namerava da se domogne Amerike,
a kad se sredi, da i on doe pa da tamo otvore restoran. U Americi se
obrela 1950. godine, u Long Biu u Kaliforniji. Zaposlila se kao
knjigovoa u jednoj fabrici nametaja. Imala je sreu da uvek bude u
dobrom drutvu, jednom prilikom je pozvana na zabavu tamonjeg Rotari
kluba.
Tako je mlada Vrnjaanka upoznala amerikog lekara kineskog porekla
Frenka Loua. On je bio lan toga kluba, poticao je iz uvene kineske
porodice a i ujak mu je dugo bio kineski ambasador u Americi.
Prijateljstvo izmeu lepe Milice i kineskog lekara preraslo je u ljubav, a
ubrzo i u brak. Milica Anelkovi je 1953. godine postala - gospoa Mici
Lou. Suprug Frenk, koji je dotle imao svoju ordinaciju, ubrzo je otvorio
bolnicu a supruga Mici mu je vodila finansije i administrativne poslove.
Mici je Frenku rodila dva sina. Obojica su danas lekari.
I kad je ono 1954. godine kralj Petar Drugi prvi put doao iz Evrope u
Ameriku, u Los Aneles, Mici Lou je arko poelela da ga upozna i da mu
se nae na usluzi. Njen deda je bio u linoj telesnoj pratnji kralja Petra
Prvog i regenta Aleksandra Karaorevia. Posle smrti kralja Petra, Mici
Lou se udala za princa Andreja s kojim je ivela u Kaliforniji sve do
majske noi 1991. godine kada je princ Andrej naen mrtav u svom
kadilaku u garai svoje firme, kompanije za promet nekretninama u kojoj
je radio kao agent. Lekari su ustanovili da je "smrt nastupila istog dana
oko dva asa zbog trovanja gasovima".
Posmrtne ostatke Petra Drugog (1923-1970) na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla"
doekali su, uz dravne poasti, lanovi porodice, premijer Srbije Ivica Dai i zvaninici
Vojske Srbije. Nakon puta iz SAD, telo kralja Petra Drugog je predato na uvanje
andarmeriji i preneto u kapelu Svetog Andreja Prvozvanog na Dedinju, gde e biti do
sahrane, koja bi trebalo da se odri na Oplencu na prolee.
Opelo u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog

"Na plan je da on bude sahranjen sredinom maja na Oplencu. Radimo na tome da se u Srbiju vrate
i kraljice Marija i Aleksandar, a cilj je da se vrati i princ Andrej", rekao je prestolonaslednik
Aleksandar Karaorevi, sin poslednjeg srpskog kralja.
"Ovo je veoma emotivan dan za moju porodicu i mene i ovo je dan kada se ostvario san. Moj otac,
kralj Petar, je konano kod kue i uskoro e biti sa svojim precima na Oplencu", rekao je
Karaorevi.
Najvie dravne poasti

"Povratak u otadbinu je bila najvea elja mog oca, koji je iznad svega voleo svoju zemlju i svoj
narod. O tome je govorio esto, svaki put kada bismo nas dvojica bili zajedno. Danas se konano
vratio u Srbiju, u zemlju svojih predaka i svojih sunarodnika. Vratio se da bi nama pomogao da
razumemo sopstvenu istoriju, kao i da nauimo da je potujemo. Ovim inom vraamo sebi
identitet, jer kako govori i izreka - ko sebe ne potuje ni drugi ga nee potovati", rekao je princ
Aleksandar Karaorevi.
Koveg kralja postavljen je u kapeli svetog Andreja prvozvanog u okviru dedinjskog dvorskog
kompleksa, a bio je prekriven kraljevskom standartom sa simbolima Kraljevine Jugoslavije.
Srpski patrijarh Irinej sluio je liturgiju u Crkvi Svetog Andreja Prvozvanog. Na liturgiji je bilo
nekoliko stotina graana, kojima su se obratili premijer Ivica Dai i savetnik predsednika Oliver
Anti. Premijer Dai je kratko prokomentarisao nakon liturgije da je: "Ovo posao od izuzetnog
dravnog i nacionalnog znaaja", i da se na ovaj nain ispisuju stranice srpske istorije, odnosno da
Srbija tako kompletira svoju istoriju.
Dai je rekao da je povratak posmrtnih ostataka kralja Petra Drugog Karaorevia u Srbiju
doprinos preko potrebnom jedinstvu i ujedinjavanju srpskog naroda. Ukoliko u zemlju budu
vraeni posmrtni ostaci i ostalih znamenitih Srba, bie upotpunjena srpska istorija, rekao je
premijer Dai i istakao reenost Vlade Srbije i predsednika drave da omogue povratak tela
ostalih preminulih lanova porodice Karaorevi i drugih istorijski znaajnih linosti.
POTOMCI RIVALA SADA ZAJEDNO: Princ Aleksandar Karaorevi s premijerom Daiem i

patrijarhom Irinejom
"Zemlja koja zaboravlja svoju istoriju osuena je da je ponovo proivi. Srbija treba da bude jaka i
postojana, a ne moe da bude takva ako ne potuje samu sebe", rekao je Dai.
Bez kralja ne valja?
Posle vraanja posmrtnih
ostataka Petra Drugog
Karaorevia u Beograd,
ponovo je pokrenuta rasprava
o tome da li bi Srbija trebalo
da postane monarhija. Neki
smatraju da je obraanje
prestolonaslednika Aleksandra
Karaorevia na
Vidovdanskom saboru 1992.
godine razbilo je iluzije o
povratku srpske monarhije.
Dok jedni istiu da je
monarhija jedina alternativa
obnovi posrnulih temelja
drave Srbije i uz Srpsku
pravoslavnu crkvu jedini
faktor za uspostavljanje
jedinstva naroda, drugi
smatraju da je kruna politiki
prevaziena, a nije mali broj ni
onih koji naelno jesu za
kraljevinu, ali na mestu
monarha ne ele da vide
prestolonaslednika Aleksandra
Karaorevia. Prema
poslednjim istraivanjima, tek

oko 20 odsto graana Srbije
podrava uspostavljanje
kraljevine. Dragoljub Acovi,
lan Krunskog saveta, uveren
je da je ideja monarhije uvek
bila iva pa je to i sada.
Prema njegovim reima, savremena srpska istorija ne bi ni mogla

da bude napisana bez doprinosa koji su joj dali lanovi loze voda
Karaora. Srpski patrijarh Irinej izjavio je da Srbiji "nedostaju car
ili kralj" i paralamentarna monarhija u kojoj bi kralj bio ujedinitelj
naroda.
"Srbiji nedostaju car ili kralj, odnosno neki oblik parlamentarne
monarhije u kojoj bi kralj bio ujedinitelj naroda", rekao je patrijarh
novinarima, posle liturgije.
- Povratak monarhije zavisi,

pre svega, od politikih snaga i On je istakao da je Srbija sve postigla s kraljem i da bi
toga da li e imati snage da se parlamentarna monarhija za Srbiju bila korisna. Patrijarh je naveo
izbore za neto to je dravi
da je prenos posmrtnih ostataka kralja Petra Drugog Karaorevia
potrebno i korisno, a i njima veliki dogaaj u koji pre 10 godina niko nije verovao.
bi, na odreeni nain, pruilo
izlaz iz teke situacije - rekao "Pre 10 godina niko nije verovao da e se kralj Petar, kome su
je Acovi.
oduzeta sva prava, sveano vratiti u svoju zemlju. Ovo je rezultat
ispravljenog stanja i gledanja, jer drava Srbija zvanino doekuje kralja", rekao je Irinej.
lan Krunskog saveta Duan Babac izjavio je ranije da doek i nije trebalo da bude dogaaj prvog
ranga, ve e takav dogaaj biti krajem maja, kada se bude organizovala dravna sahrana na
Oplencu.
"Dananji prenos pre svega ima simbolian znaaj, i to u smislu pomirenja sa nama samima",
izjavio je Babac.
"Kralj Petar e se konano pridruiti svojim precima u Kraljevskom mauzoleju na Oplencu. Do tog
trenutka poivae u miru u kapeli pri kraljevskom dvoru na Dedinju u Beogradu. Povratak kralja
Petra Drugog u Srbiju veoma dirljiv dogaaj, od velikog istorijskog znaaja i veoma smo ponosni
to se kralj Petar Drugi konano vraa kui", rekao je ranije princ Aleksandar Karaorevi.
Ekshumacija i prenos posmrtnih ostataka kralja Petra Drugog Karaorevia obavljeni su u
potpunosti u skladu sa zakonima i pravilnicima drave Ilinois u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, gde je kralj Petar Drugi sahranjen 1970. godine, saopteno je iz Belog dvora.
- Ovim se potvruje da su sve procedure potrebne po zakonima drave Ilinois u celosti
ispotovane. Prema tim zakonima, prestolonaslednik Aleksandar, kao jedini naslednik prvog
naslednog reda kralja Petra Drugog, imao je valjano i puno ovlaenje da pokrene i sprovede
postupak ekshumacije i prenosa posmrtnih ostataka Kralja Petra Drugog, a shodno savetima
advokata Tomasa J. Karaia, iz ikaga - navodi se u saoptenju.
Kako se dodaje u saoptenju, prema vaeim zakonima u SAD, ovlaenja princeze Eve Marije
Karaorevi, kao izvrioca testamenta kralja Petra Drugog, prestala su u celosti u vreme kada je
ostavina zakljuena od dravnog suda 1980. godine. Eva Marija Karaorevi je tom odlukom u
potpunosti osloboena bilo koje dalje odgovornosti ili dunosti, dodaje se u saoptenju. U
saoptenju se kae i da je Eparhija srednjozapadnoamerika SPC, pod ijom se upravom nalazi i
groblje u Libertivilu u Ilinoisu gde je bio sahranjen kralj Petar Drugi obavetena o svim navedenim
aktivnostima, sa kojima se i sloila. Sa tim postupkom su, kako se dodaje, bili upoznati i
ambasador SAD u Srbiji, kao i ambasador Srbije u SAD.
- Namera je bila da se pri povratku ostataka kralja Petra Drugog oda poast pokojnom kralju, pri
dolasku u Srbiju i u Kraljevsku kapelu na Dedinju, pre nego to e biti prenet na konano odredite
u Kraljevski mauzolej na Oplencu - navodi se u saoptenju.
Kako se dodaje u saoptenju, doi e i do dugo odlagane dravne sahrane kralja Petra Drugog, uz
najvie dravne poasti, kasnije ove godine, a poto je kralj Petar Drugi bio ef jedne od drava
saveznica iz Drugog svetskog rata, sve te drave e imati priliku da poalju svoje predstavnike na
zvaninu sahranu.
Kada porodica Karaorevi obavi sve pripreme za prebacivanje kovega kralja Petra
Drugog u kriptu na Oplenac, verovatno posle prenoenja ostataka i njegove majke, kraljice
Marije, te supruge kraljice Aleksandre i brata princa Andreja, kralj e napokon nai svoj
mir. Za njega je rezervisano posebno mesto, u severnom kraku kripte na Oplencu.
Zadubina je izgraena u srpsko-vizantijskom stilu

Crkva Svetog ora na Oplencu predstavlja objekat autentine lepote i rafiniranog izgleda.
Graena kao hram i mauzolej vladarske porodice Karaorevi, ona dominira krajolikom u koji se
uklapa kako prefinjenim izgledom tako i materijalom od kog je sainjena, a ija belina u kontrastu
sa zelenilom uma oko nje i plavetnilom neba, predstavlja savreni sklad.
U kripti 39 grobnica
Zadubinska crkva Svetog ora, smele i neobine arhitekture, izgraena je u srpsko-vizantijskom
stilu. To je petokupolna graevina, sa velikom glavnom kupolom i etiri manje, koje su neto nie
i nalaze se na krajevima ravnokrakog krsta.
Ispod glavnog kubeta nalazi se masivni polijelej od bronze prenika 9 metara, teak 1.500
kilograma. Naopako postavljena kruna u polijeleju simbolizuje tugu srpskog naroda zbog propasti
srpskog carstva na Kosovu 1389. godine.
Ime crkve
Crkva je posveena Sv. oru.
Izbor mesta je bio logian jer
je Topola bila prva prestonica
za vreme ustanka; rodno mesto
Karaora je dvadesetak
kilometara udaljeno, isto kao i U Oplenakoj crkvi sabrane su kopije iz 60 srpskih manastira. U
Oraac u kome je doneta
mozaiku je uraeno 725 slikanih kompozicija (513 u hramu i 212 u
odluka o podizanju ustanka
kripti) na kojima se nalazi 1500 figura. Ukupna povrina mozaika
1804. a i mesto na kome je
je 3.500 kvadrata. Ugraeno je oko 40 miliona staklenih kockica,
ubijen (Radovanje) je u blizini. koje imaju 15.000 nijansi boja, a izraene su u Italiji i Nemakoj.
Tako i lik sveca na
polukrunom mozaiku iznad U kripti se nalazi 39 grobnica sa nadgrobnim ploama od
ulaza nesumnjivo podsea na deanskog oniksa. Na Oplencu je sahranjeno dvadeset dva lana
Karaora. Autor je Paja
dinastije: dva sarkofaga se nalaze u gornjem delu hrama, u
Jovanovi, a mozaik je izraen severnoj pevnici je sarkofag kralja Petra Prvog (1844 - 1921),
u Veneciji.
ktitora crkve, a u junoj sarkofag Karaora Petrovia (1762 1817), prvog vladara obnovljene Srbije i rodonaelnika dinastije Karaorevi, dok je u kripti
sahranjeno 20 lanova dinastije, meu kojima i dva vladara, knez Srbije Aleksandar Karaorevi
(1806 - 1885) i kralj Jugoslavije Aleksandar Prvi Karaorevi (1888 - 1934). Crkva i kripta
predstavljaju nerazdvojnu celinu, koja je znalaki ukomponovana.
U kripti na Oplencu ima 39 grobnica

Bogata filigranski raena ornamentika, savreno skladan mozaik, sa veto i planski odabranim
motivima, izuzetno lepe spoljanjosti i precizno odabranog mesta gde e se zidati, svojom
monumentalnou i lepotom, ova crkva predstavlja biser arhitekture i dekoracije toga vremena.
Neposredno po dolasku na presto Majskim prevratom 1903. Petar Prvi Karaorevi, unuk ora
Petrovia - Karaora, voe Prvog srpskog ustanka, je izabrao mesto za dinastiku zadubinu,
crkvu - mauzolej, na vrhu Malog Oplenca, iznad umadijske varoice Topole.
Zidovi mali za imena stradalih
Prvobitna zamisao kralja Petra
bila je da se na zidovima crkve
ureu imena svih vojnika i
oficira koji su pali u ratovima
1912. i 1913. godine. No, kako
je ubrzo po ovim ratovima,
dok crkva jo nije bila
Kraj Topole Karaore je imao kuu i imanje gde su ga zatekli

dani Prvog srpskog ustanka. A u Topoli je bila ustanika prstonica.
Karaore je 1808. nekom vrstom ustavnog akta od svojih
pristalica proglaen naslednim vodom, ime je stvorena dinastija
Karaorevia.
zavrena, usledio Prvi svetski

rat (1914-1918), u kojima je
Srbija izgubila oko 350.000
vojnika - ratnika, to se od ove
zamisli moralo odustati.
Reenje se nalo u ideji
Mesto podizanja kraljeve zadubine istovremeno treba da
izgradnje mozaika na
simbolizuje i kontinuitet vlasti dinastije, koji su Obrenovii
unutranjim zidovima. Ceo
prekidali, koju je uspostavio Karaore pokreui Srbiju na
ivopis je izraen u mozaiku.
osloboenje od turske vlasti i buruasku revoluciju.
Verno su reprodukavane
najlepe freske iz 60
Godine 1904. astronomski je odreen pravac istok-zapad,
srednjovekovnih crkava.
obavezan za pravoslavne crkve, a 1907. kupljeno zemljite, poloen kamen temeljac i raspisan
konkurs za arhitektonsko reenje. Izabranim arhitektonskim reenjem sa konkursa kralj i struna
javnost nisu bili zadovoljni pa je raspisan novi konkurs na kome je izabrano reenje mladog Koste
J. Jovanovia.
Izgradnja po ovom reenju koje je ispunilo zahteve i u pogledu monumentalnosti i u pogledu
odraavanja srpsko-vizantijskog stila, zapoeta je 1910. a ve 1912. stiglo se do mogunosti da
crkva bude osvetana. Poto je odlueno da se fasada obloi belim venakim mermerom, u blizini
je, na Venacu iznad Aranelovca, otvoren majdan. Venaki mermer postao je svetski uven.
Tri nedelje posle osvetanja crkve zapoeli su Balkanski ratovi (17. oktobra 1912.) a ubrzo i Prvi
svetski rat. Radovi su bili obustavljeni, a kralj Petar je umro 1921. ne doekavi da crkvu vidi
zavrenu.
Karaorev grob
Za vreme okupacije Srbije od strane Austrougarske nedovrena crkva je pretrpela oteenja.
Radove je nastavio kralj Aleksandar i po okonanju, 1930. crkva je po drugi put osvetana.
Od 1947. do 1991. crkva je bila kao spomenik kulture od izuzetne vanosti otvorena za posetioce.
Crkva je trei put osvetana 1991. od kada se u njoj ponovo obavljaju bogosluenja nedeljom i
crkvenim praznicima a i nadalje je otvorena za posetioce kao muzej.
Karaorev grob
Iznad portala, u krugu, izvajan je stari porodini Karaorev grb, sa ijih strana stoje dva
umadinca. Grb je uglavnom identian sa grbom Kraljevine Srbije iz 1882. godine. Unutranjost je
jo upeatljivija od monumentalnog i lepog spoljanjeg izgleda. Pod crkve raen je u Milanu,
izveden je od raznobojno poliranog mermera, po uzoru na crkvu Sv. Luke u Fokidi i crkvu u
Palermu.
Stubovi su od uvenog italijanskog mermera iz Karere. Kripta je ukopana ispod cele crkve i ona je
takoe ukraena mozainim ornamentima i kopijama fresaka. Kapela u kripti je od pekog oniksa.
U kripti se nalazi 39 grobnica sa nadgrobnim ploama od deanskog oniksa. Na Oplencu je
ukupno sahranjeno 19 lanova dinastije Karaorevi iz pet generacija.
Oplenaka crkva Sveti ore

Ispred crkve Sv. ora je nevelika prizemna kua koju zovu Petrova kua u kojoj je sada manja
postavka sa izloenim predmetima vezanim za Karaorevie. Pored crkve Sv. ora na samom
Oplencu ima jo nekoliko objekata vezanih za dinastiju Karaorevia, koji uz Karaorev grad
udaljen ne vie od 1,2 kilometara predstavljaju celinu.
U naosu su sahranjeni Karaore (na desnoj, junoj strani) i Petar Prvi, na severnoj strani. "Posle
etiri sahranjivanja na pet mesta (glava je bila i posebno sahranjena), 9. septembra 1930. godine,
Karaoreve kosti su prenete iz crkve Sv. Bogorodice u Karaorevom prestonom gradu u Topoli
u dinastiku zadubinu na Oplencu.
Uz zapadni zid june apside je kraljevski presto za kralja i kraljicu. Nainjen je od poliranog
zelenog mermera, sa naslonom ukraenim u zlatnom mozaiku i sedefu i, u sredini i dvoglavim
orlom. Nasloni za ruke su od deanskog mermera, a sedite poiva na izvajanim lavovima.
Oigledno je da opis govori o prestolu pre oteivanja, a Karaorev portret u mozaiku verovatno
pokriva mesto dvoglavog orla. Spomenik Karaoru je u njegovom rodnom selu Vievac,
dvadesetak kilometara od Oplenca.
KRAJ
2 . .
.
(. ).
.
, .
Sto se zlata tice, nije bilo potrebe da se prevozi na dan bezanja iz zemlje. Aleksadnar
Karadjordjevic je bio izmedju ostalog vlasnik dva rudnika zlata i sa Francuzima je prihod od
Borskog rudnika delio po pola. Postoji podatak da je samo do 1935 godine iz tog rudnika
izvadjeno 16 tona zlata i mnogo vise srebra. Dakle, njegovo privatno vlasnistvo u zlatu i novcu se
nije nalazilo u gore pomenutim spisima drzavne imovine. Samo u gotovini, njegovo licno
bogatstvo je procenjeno na sest miliona funti sterlinga po njegovoj pogibiji. Mnogi evropski listovi
su ga tridesetih godina opisivali kao najbogatijeg coveka Evrope. Naravno, uvek postoji
mogucnost da ja uveliko gresim pa se unapred izvinjavam.
SVE SVADJE CLANOVA DINASTIJE KARADJORDJEVIC
Narod kae: ko se svada, taj se voli. Ako je to tacno, onda medu clanovima dinastije Karadordevic
vlada velika ljubav. Malo, malo pa se zbog necega sporeckaju. Ali se i pomire. Svadaju se sami
medu sobom ili im drugi, mahom politicari, tajne slube, policija i politicki protivnici namerno i
veto ubace jabuku razdora. Bilo dok su iveli u izgnanstvu, bilo sada kada se polako vracaju kuci,
u zemlju.
Eto, nedavno je bila svada izmedu prestolonaslednika Aleksandra Karadordevica i njegove bliske
rodake, armantne kneginje Jelisavete Karadordevic (cerke kneza Pavla Karadordevica, koji je
posle pogibije kralja Aleksandra Prvog Karadordevica 1934. godine, kao namesnik, sve do Drugog
svetskog rata vladao Jugoslavijom) oko koricenja Belog dvora, u kojem je Jelisaveta rodena 1936.
ali, to se nasledstva imovine tice, Karadordevice ce, izgleda, uskoro "pomiriti" Milica
Andelkovic. Sada princeza Eva Marija Karadordevic, udovica kraljevica Andreja, najmladeg sina
kralja Aleksandra Prvog Karadordevica, koja ivi u Americi, u Palm Springsu.
Kneginja Jelisaveta Karadordevic, govoreci ovih dana o nedavnoj svadi sa svojim bliskim
rodakom prestolonaslednikom Aleksandrom Karadordevicem, da bi, kako kae, sprala ljagu sa
svoga oca (kneza Pavla, zbog potpisivanja Trojnog pakta sa Hitlerom zbog cega je cela porodica
1941. godine prognana u Afriku), stupila je u vezu sa poznatim agentom britanske tajne slube
Kauleom. "elela sam da dokaem", kae kneginja Jelisaveta, "da je Cercil finansirao puciste
generala Simovica i Mirkovica da 27. marta 1941. godine naprave prevrat i proteraju moga oca.
Kauel je bio veliki obavetajac, ekspert za Rusiju. Rekao mi je da zna da elim da prolost moga
oca bude cista i dao mi je dokumenta, dokaze iz britanskih arhiva. Cercil je slao hiljade funti u
Beograd.
Pred Drugi svetski rat negde 1938. godine kraljica Marija, udovica kralja Aleksandra I, sporeckala
se sa njegovim bratom od strica namesnikom knezom Pavlom koji je upravljao Jugoslavijom do
Petrovog punoletstva. Otila je u London kod sinova princa Tomislava i Andreja koji su se tamo
kolovali. Tamo ju je zatekao i rat i vie se nikada nije vratila u Jugoslaviju. Njima se posle
kapitulacije Jugoslavije aprila 1941. godine pridruio i Petar II koji je pre toga proglaen za kralja.
Vencanje bez majke
Do najteih i najvecih razmirica u porodici Karadordevic dolo je u emigraciji, u Londonu 1943.
godine. I to, na alost, izmedu majke i sina: kraljice Marije i kralja Petra Drugog. Kralj je odlucio
da se oeni bogatom grckom princezom Aleksandrom.
"Majka se tome energicno usprotivila", ispricao mi je svojevremeno kraljevic Tomislav
Karadordevic na Oplencu, gde je poslednjih godina iveo. "Rekla mu je da nije lepo da se eni dok
njegov narod stenje pod nemackom okupacijom i krvari. Petar je nije posluao.
Majka se zbog toga grdno naljutila na Petra. Sva ocajna, nije htela ni da prisustvuje vencanju. Na
svadbi smo bili samo brat Andrej i ja. Dugo s Petrom zbog toga nije govorila. Mislim da su se
pomirili tek kad se posle godinu dana rodio Petrov sin Aleksandar".
Ali, odmah posle Drugog svetskog rata, uprkos rodenju sina, izmedu kralja Petra i supruge kraljice
Aleksandre pocele su svakodnevne svade. Razocaran to ga je Cercil ostavio na cedilu, bez
prestola, i to ga je nagovorio da se javno odrekne generala Drae Mihailovica i prikloni Josipu
Brozu, Petar je poceo da pije i da se kocka po Londonu, Parizu, Monte Karlu, zapostavljajuci
suprugu i sina. Nisu se zvanicno razveli, ali su se ubrzo rastali. Sina su dali u vojnu kolu u
Engleskoj, a kraljica Aleksandra, koja nikada nije videla zemlju cija je kraljica bila, otila je da
ivi u Veneciji. Kralj Petar je jo izvesno vreme besciljno lutao, provodeci se po metropolama i
mondenskim letovalitima Evrope, okruen loim drutvom i savetnicima.
A, onda se prilicno oronulog zdravlja preselio u Ameriku, u okolinu Cikaga. Tamo ga je prihvatila
Milica Andelkovic iz Vrnjacke Banje, Mici Lou, udata za dr Franka Loua. U to vreme dolazi do
tragicnog raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Josip Broz Tito, boraveci u zvanicnoj poseti
Americi, u Njujorku je jedva izvukao ivu glavu. Naa emigracija priredila mu je nevidene
demonstracije, koje je predvodio Dionisije, tadanji episkop Americko-kanadske eparhije Srpske
pravoslavne crkve. Clanovi cetnicke organizacije Srpski pokret otpora "Otadbina", na celu sa
Nikolom Kavajom, pokuali su na sve moguce nacine da izvre atentat na Tita. Prodrli su cak do
sprata na kojem se nalazio Titov apartman, ali ih je Brozovo obezbedenje u poslednjem trenutku,
kada je teko ranjen jedan iz njegove pratnje, sprecilo da ostvare svoj plan.
Ljut zbog toga, Tito je po povratku u zemlju pozvao Momu Markovica, koji je u to vreme bio i
predsednik Savezne komisije za verska pitanja, i rekao mu: "Necu tamo da vie vidim onog popa!"
Naravno, mislio je na episkopa Dionisija.
"Karadorde bez brkova"
Na scenu je stupila Udba. Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve doveden je German i stavljeno
mu je u zadatak da racini vladiku Dionisija. To je i ucinjeno. Crkveni sud Srpske pravoslavne
crkve u Beogradu ga je racinio zbog tobonjeg raskalanog i nemoralnog ponaanja. Navodno,
jednoj miljenici vladika Dionisije od crkvenih para kupio je na poklon skupoceni automobil. Bilo
kako bilo, dolo je do tragicnog raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Srbi u dijaspori, odnosno u
Americi, osnovali su svoju Slobodnu srpsku pravoslavnu crkvu, potpuno nezavisnu od matice u
Beogradu, i za episkopa uspostavili Dionisija. Tako su u svetu postojale dve crkve raskolnicka i
ona koja je ostala verna Beogradu. Dolo je do tragicnih podela u naoj dijaspori. Po pripadnosti
crkvi, medu sobom su se podelile i zavadile citave porodice, braca, prijatelji pa i clanovi dinastije
Karadordevic.
Raskolnickoj crkvi se pridruio kralj Petar Drugi i njegov najmladi brat kraljevic Andrej, koji je sa
drugom suprugom i cetvoro dece (iz dva braka) iveo i radio u Portugalu. Verni crkvi u Beogradu
ostali su kraljica Aleksandra, prestolonaslednik Aleksandar i kraljevic Tomislav. Komunisticka
vlast u Jugoslaviji, pogotovu Brozova tajna policija koja je sve to zakuvala, zadovoljno je trljala
ruke. Srbi su se u dijaspori podelili i zavadili, pa eto i clanovi dinastije Karadordevic.

Kralj Petar je sedamdesetih godina teko bolestan pao u postelju. Lecili su ga i brinuli o njemu
njegova tada vec velika prijateljica (i miljenica) Mici Lou i njen suprug dr Frenk Lou. Prvo u
svojoj kuci, pa onda u svojoj bolnici u okolini Cikaga. Ali, nita nije pomoglo. Petar je bio vie u
agoniji nego pri svesti. Lekari su zakljucili da je, moda, jedini spas u presadivanju potpuno
propale jetre. Mici Lou ga je pod lanim imenom prebacila u Denver, u tamonji cuveni Centar za
presadivanje unutranjih organa. Petru je bila presadena jetra petnstogodinje devojcice koja je
prethodnog dana nastradala u saobracajnoj nesreci. Operacija je uspela, ali posle mesec dana su
nastale komplikacije i Petar je umro. Mici Lou ga je, opet tajno, prebacila u bolnicu svoga supruga
i dr Frenk je potpisao saoptenje da je Petar umro u njegovoj bolnici u Cikagu od zapaljenja pluca.
Ali, tek tada su nastali nevideni skandali i svada oko toga gde ce kralj biti sahranjen. Mici Lou i
raskolnici su hteli da ga sahrane u tada raskolnickom manastiru u Libertivilu kod Cikaga. Porodica
kraljica Aleksandra, sin princ Aleksandar, tada oficir engleske vojske na slubi u Zapadnoj
Nemackoj, i brat kraljevic Tomislav traili su da Petar bude sahranjen pored svoje majke kraljice
Marije na kraljevskom groblju u Londonu. Mici Lou i raskolnici nisu hteli ni da cuju. Mici Lou je
pokazala Petrov testament koji je, prema njenim recima, napisao pred smrt u bolnici, u kojem on,
izmedu ostalog, pie: "Bez obzira na elju moje porodice, elim da budem sahranjen u manastiru
Libertivilu kraj Cikaga".
Famozna Mici Lou
Porodica je podnela tubu sudu tvrdeci da je to falsifikat. Telo kralja Petra petnst dana je stajalo u
friideru u mrtvacnici u icekivanju odluke suda, koji je na kraju uvaio Petrovu poslednju elju i
on je sahranjen u manastiru u Libertivilu. Niko od porodice nije prisustvovao sahrani. Odrali su
mu toga dana pomen u pravoslavnoj crkvi u Londonu. Na sahranu je iz Portugala doao samo
Petrov najmladi brat kraljevic Andrej, koji se, takode, svojevremeno priklonio raskolnicima.
Famozna Mici Lou, posle sahrane svoga dugogodinjeg prijatelja, kau, bacila je oko na njegovog
naocitog mladeg brata kraljevica Andreja. Ni kraljevic nije ostao ravnoduan prema lepoj Srpkinji.
Vratio se u Portugal, bre-bolje se razveo, ostavio suprugu i cetvoro dece i otiao u Ameriku . Mici
Lou se takode razvela od dr Frenka sa kojim ima sina i cerku. Otili su u London kod Tomislava
da se tamo vencaju, ali su se braca posvadala. Tomislav je zamerio bratu to se eni dojuceranjom
velikom i dugogodinjom Petrovom miljenicom.
Andrej i Mici Lou odlaze besni iz bratovljeve kuce, ali u pravoslavnoj crkvi u Londonu, iz istih
razloga, odbili su da ih vencaju. Oni su onda sklopili gradanski brak. Mici Lou je promenila ime i
prezime. Od tada se zove kneginja Eva Marija Karadordevic. Vratili su se potom u Ameriku.
Krajem osamdesetih, Slobodan Miloevic, igrajuci na nacionalnu kartu, pocinje munjevito da
osvaja vlast, doputajuci vie demokratije, bolje reci srbovanja. Dolazi, maltene, do nacionalne
euforije. Javno se pevaju do tada zabranjene pesme, pa i one nacionalne o Drai i kralju. Slave se
vec zaboravljeni nacionalni praznici i sveci. Vrhunac svega je proslava 600 godina Kosovske
bitke, 1989, kada se na Gazi- Mestanu sjatilo vie od milion ljudi iz zemlje i sveta. Stvorena je
povoljna klima da prognani clanovi dinastije Karadordevic posete zemlju.
Prva se odvaila kneginja Jelisaveta Karadordevic, koju je slikarka Olja Ivanjicki nazvala
"Karadorde bez brkova" i koja, kau, "nogom otvara vrata ako joj se ne odgovori na kucanje".
Stigla je sa ostalim svetom na Gazi-Mestan. U poslednjem trenutku uspeo sam da je sretnem, ba
kad je ulazila u "Jugotursov" autobus na povratku za Beograd. Jedva sam je privoleo da mi kae
nekoliko recenica, jer je znala samo po koju srpsku rec i plaila se novinara. Rekla mi je da je u
Beogradu odsela u hotelu "Moskva" i da svaki dan ide u Institut za ucenje stranih jezika u
Gospodar-Jevremovoj ulici i pomno uci srpski. Naime, imala je svega pet godina kada je 1941.
bila prinudena da sa ocem knezom Pavlom, majkom kneginjom Olgom i starijim bratom knezom
Aleksandrom, napusti zemlju i ode u Afriku gde su ih Englezi prinudno smestili.
Tajna poseta Oplencu
Iako je Jelisaveta bila krta na recima, napisao sam prigodnu reportau "Princeza uci srpski". To je
bio prvi napis u naoj tampi o njoj, koji mi je otvorio vrata za dalje razgovore sa kneginjom.
Predloio sam da zajedno posetimo Oplenac. Oduevila se. Mislio sam da je to njen prvi dolazak
posle izgnanstva na ovo kultno mesto dinastije Karadordevic. Ali, kad smo tamo stigli, osoblje
Zadubine kralja Petra Prvog Karadordevica mi je reklo da se seca da je ova ena, za koju tada
nisu znali ko je, jednom prilikom vec bila tamo. Ula je, kau, na brzinu u crkvu i bre-bolje iz nje
izala briuci suze i odmah se automobilom vratila za Beograd.
Kneginja Jelisaveta mi je to potvrdila. Sa svojim tadanjim suprugom peruanskim premijerom
Manuelom Uljoljom, koji je doao u zvanicnu posetu Jugoslaviji, dola je i ona. Poelela je da
poseti Oplenac i grobove svojih predaka koji pocivaju u kripti Crkve svetog orda na Oplencu.
Tadanji predsednik Predsednitva SFRJ Sergej Krajger je dozvolio i ona je sa vozacem peruanske
ambasade skoknula do Topole. O boravku princeze Jelisavete na Oplencu objavio sam veliku
reportau. Tako sam se sa njom i sprijateljio i to prijateljstvo i danas traje. Vodio sam je, kasnije,
na Zlatibor i dva puta na Sabor trubaca u Guci.
U Jugoslaviji je iz Londona, 1989. godine, dola i Linda, mladana druga supruga kraljevica
Tomislava Karadordevica. Boravila je prvo na Cetinju i prisustvovala prenosu zemnih ostataka
kralja Nikole iz Italije u Crnu Goru, a onda je stigla na Oplenac. Posle toga dolazila je nekoliko
puta "da pripremi dolazak supruge kraljevica Tomislava", kako je govorila.
UVALI SMO PITOLJIMA MRTVOG KRALJA
Oct 21, 2010
Marko Lopuina | Svedoenje srpskih emigranata o smrti i sahrani kralja Petra Drugog
Karaorevia pre etiri decenije u Americi. Da Srbi bliski Beogradu ne bi posle smrti kralja
Petra Drugog u Denveru ukrali njegovo telo, FBI nam je dao pitolje i postavio poasnu strau da
uvamo pokojnog monarha sea se Mile Petrovi, emigrant iz Los Anelosa.
Poetkom novembra navraava se etiri decenije od smrti poslednjeg srpskog kralja Petra Drugog
Karaorevia. Kralj je roen u Beogradu 1923. godine, a umro je od posledica komplikacija
transplatacje jetre u Denveru treeg novembra 1970. godine. Petar Drugi je danas jedini monarh
koji je sahranjen u SAD.
Njegov ivot i smrt u Americi su, meutim, i danas pokriveni velom tajni, jer se mnogi u porodici
Karaorevi, a i javnosti pitaju kako je zapravo umro kralj Petar Drugi? Prialo se da je otrovan,
da je umoren na samrti i da je potom opljakan, pa se ne zna ni sudbina njegovog naslea.
Kralj Petar je iz Engleske preao u SAD sredinom ezdesetih kada mu je od strane Ravnogoraca,
iji je bio vrhovni komandant, obeano da e dobiti dvor u Njujorku, u kome e da ivi kao
monarh. Bob Vujovi, tadanji predsednik crkveno-kolske optine u Njujorku imao je ideju da
kupi kuu na kojoj bi pisalo Ovde stanuje Kralj Petar II. Nita od tog obeanja nije bilo, jer su se
i oko toga ravnogorci i ljotievci posvaali, pa je kralj Petar bio prinuen da ide od grada do grada
i ivi od emigrantske milostinje.
itav ivot Karaorevia bio je praen protivurenim deavanjima, provokativnim i neretko

sumnjivim svedoenjima, podelama i raskolima, porodinim, dvorskim, linim. Proteran je iz
Jugoslavije od strane komunista. Oenio se 1944. grkom princezom Aleksandrom i 1945. dobio
sina, princa Aleksandra i potom se razveo od kraljice.
- Porodica Karaorevi je jedna nesrena i siromana dinastija. Proganjana decenijama od
komunista kraljevska porodica nije nikada imala priliku da se ekonomski oporavi i stane na svoje
noge. Kralj Petar II je imao jednu firmu u Americi, koja je propala, pa je iveo od naslea kraljice
majke Marije. U vreme dok je iveo u Londonu sin prestolonaslednik Aleksandar je bio menader
osiguravajueg drutva i iveo u skromnom stanu sa suprugom Aleksandrom i trojicom sinova.
Princ Tomislav se u Engleskoj bavio uzgajanjem jabuka, a princ Andreja u Palm Springu
trgovinom osiguranjima i komjuterskim softverima. Prinevi su iveli kao obini graani i udo je
da su imali para da koluju decu i da im obezbede normalan ivot otkriva nam Borivoje
Karapandi, istoriar iz Klivlenda.
Karapandi upozorava i na injenicu da je kralj Petar Drugi prilikom raskola SPC bio as uz
federalce, as uz raskoljnike, da je princ Andrej bio raskoljnik, a princ Tomislav federalac.
- Kralj Petar II je u Americi, kao usamljen i nesrean ovek bio sklon alkoholu. Imao je probleme
sa jetrom, koju je trebalo operisati. O njemu su neko vreme u Kaliforniji brinuli gospoa Mici Lou
i njen bivi mu, Frenki Lou, koji je bio vrstan lekar. Oni su predloili da kralju bude presaena
jetra. Oko 18. februara 1970. godine kralj Petar II stupio je u bolnicu Sen Kler u Njujorku.
Bolovao je osam meseci. Zbog obolele jetre kralj je bio naduven, toliko se izmenio da je linio na
sasvim drugog oveka. Operacija presaivanja jetre u Denveru nije uspela i kralj je preminuo. Nije
tano da je otrovan ili umoren u postelji kae danas Mile Petrovi, kraljev poslednji uvar.
Ali, dok je kralj Petar II umirao u jesen 1970. godine u denverskoj bolnici, za njegovo telo su se
otimale dve srpske crkve u Americi i ena od koje je bio rastavljen, kraljica Aleksandra. Kako su
srpski emigrant doiveli kraljevu politiku i fiziku smrt, vidi se iz seanja amerikog biznismena
Petra Salate, koji je platio kraljevu sahranu, a koja se nalaze u FBI kao slubeni dokument drave
Amerike:
- To je bilo osam meseci u ivotu oveka koji je umirao, ali u svoje umiranje nije ni aska verovao
i koji se sve vreme hrabro borio, pravei planove o onome to e initi kad bude izaao iz bolnice.
Kralj je govorio o celom svom ivotu, ukljuivi i svoje detinjstvo. Nije se alio. Gledao je u
budunost, smiljao je fantastine planove. O njemu su lekari govorili kao o pravom kralju, s
obzirom na nain na koji se borio za svoj ivot zapisao je Petar Salata.
Princ Tomislav nije dozovolio sinu kraljeviu Aleksandru da vidi oca na samrtnoj postelji i na
sahrani. A princ Andrej bio bratu kralju Petru Drugom na sahrani u Libertivilu.
- Uz to Srbi bliski Beogradu, odnosno federalciu su posle smrti kralja Petra Drugog u Denveru
hteli njegovo telo da ukradu, da ga odnesu u London i tamo sahrane pored majke kraljice marije.
Da ti Srbi ne bi ukrali kraljevo telo iz crkve u Arkadiji, u Kaliforniji, gde je bilo izloeno pre
sahrane, FBI je nama raskoljnicima je dao pitolje i postavio poasnu strau da titimo pokojnog
monarha. Ja sam bio komandant te strae i uvar mrtvog kralja Petra Drugog otkriva nam Mile
Petrovi, emigrant iz Los Anelosa, koji pamti da je tada kraljeva prijateljica Mici Lo dola u
crnini sa velom da se oprosti od monarha, dok su federalci i prijkrajka vrebali priliku da ukradu
mrtvog Petra Drugog.
Naime, za ivota, kralj Petar II je zbog podele u crkvi bio u sukobu sa kraljicom Aleksandrom,
bratom Tomislavom i sinom Aleksandrom, koji su insistirali da bude sahranjen u Jugoslaviji.
- Poverio se prijateljici da je njegova poslednja elja sasvim drugaija pria danas emigrant Mile
Petrovi, poreklom iz Boljevca.
Ove rei potvruje i princeza Eva Marija Karaorevi, biva kraljeva prijateljica:
Kralj mi je vie puta jasno i izriito naglaavao da ne eli da bude sahranjen u Vindzoru, gde mu
poivaju majka i mnogi engleski roaci, jer tamo moji Srbi nee moi da dou i upale mi sveu na
grobu. Za posetu grobovima na privatnom posedu engleske kraljice mora da se dobije njena
posebna dozvola. To je kralj veoma dobro znao, zato je i traio da bude sahranjen meu svojim
Srbima u Libertivilu.
Kraljeva prijateljica Mici Lo je ila i na sahranu Petra Drugog Karaorevia u manastir Sveti
Sava u Libertivilu.
- Situacija je bila napeta, a svae su pretile da se sahrana kralja Petra pretvori u srpski
bratoubilaki rat. Kralj Petar nije eleo da bude sahranjen na Oplencu, u grobu dinastije
Karaorevi i pored oca Aleksandra. To danas trai njegov sin Aleksandar, ali to nije volja kralja
ve stvar politike kae princeza Eva Marija Karaorevi, koja je na sahrani upoznala princa
Andreja Karaorevia i kao udovica Mici Lo udala se za njega.
Episkop ameriki Irinej Kovaevi je pre 40 godina primio na sebe svu brigu oko sahrane. Na
sahrani kralja Petra Drugog u manastiru Sveti Sava u Libertivilu, bilo je vie od 30.000 Srba,
predstavnika amerike drave i vie od 400 amerikih pilota koje su spasli kraljevi etnici tokom
Drugog svetskog rata. Neodogvorni Srbi su, meutim, i taj sveti trenutak iskoristi za svoju korist.
- Kada je kralj umor i iz Kalifornije prebaen u ikago ovdanji ljudi su pokrali njegove stvari,
odela, pidame, knjige, ak i taj paso. A kada je kralj sahranjen u Libertivilu, pokradeno je
njegovo ordenje i kraljevska lenta. Znam ko je pokrao mrtvog kralja, ali imena tih ljudi neu da
kaem. Za kraljevsku krunu ne znam gde je. Sreom drugi paso je naen i sada je u vlasnitvu
srpske crkve rekla nam je u poverenju princeza Eva Marija.
Kako se i danas u samoj dinastiji Karaorevi, a i javnosti, traga za nasleem poslednjeg srpskog
kralja Petra Drugog, mnogi se trude da dou do njegove prijateljice i kasnije snaje princeze Eve
Marije da bi otkrili gde je
dinastiko zlato i naslee.
- Mnogi su traili to zlato kod mene, mislei da ja imam ifru od trezora u vajcarskoj, ali ja
kategorino tvrdim da zlato kralja Petar II ne postoji. O kralju su i izmislili priu da je abdicirao.
To se nikada nije dogodilo kategorina je princeza Eva Marija, koja je po kraljevom testamentu
jedinji njegov izvrilac.
Uz to, pprinceza Eva Marija je kao udovica princa Andreja naslednica treine svih imanja kralja
Aleksandra i vlasnica mnogih dobro uvanih tajni srpske dinastije. U njenom posedu su znaajna
dokumenata koji istoriju nae zemlje prikazuju na drugaiji nain. I pored iskazanog nepoverenje,
primetili smo da deo tih dokumenata stoji na stoiu.
Na nau molbu pokazala nam je paso koji je kralj Petar Drugi Karaorevi kao monarh izdao
sam sebi u Monaku 1960. godine. Drugi engleski paso je nestao, jer je ukraden prilikom sahrane
kralja. Princeza je ekala da stekne nae poverenje pa da nam pokae svoju tajnu arhivu.
- Imam testament kralja Petra Drugog, kojim sam ovlaena za izvrioca njegovog nasledstva, ali
sam od strane drugih lanova porodice onemoguena da ostvarim kraljevu poslednju volju.
Posedujem kraljeva pisma majci, brai, ali i amerikim predsednicima, sa kojima je dogovarao
spasavanje srpskih zarobljenika iz nemakih logora. Imam prvi i drugi deo dnevnika kraljice
Marije, koji je pisan zelenim mastilom na engleskom jeziku. Iz tih pisama se vidi kako su
Amerikanci i Englezi bili odluni da pomognu kralja i njegovu vojsku. Druga dokumenta, koja
svedoe da se Kraljevska vojska borila sa Romelom u Africi ne smem da ih pokazujem, jer oni
predstavljaju tajnu kraljevske porodice rekla nam je princeza, koja je odluila da sva dokumenta
pokloni Zadubini kralja Petra Prvog Karaorevia na Oplencu.
UMRO KAO PETAR OBRADOVI
- Kralj Petar II Karaorevi umro je 3. novembra 1970. godine. U denverskoj bolnici, kraj
njegove bolesnike postelje, nalazili smo se gospoa Lou i ja. Poto je izvrena autopsija, kraljevi
posmrtni ostaci vraeni su u Los Aneles. Umrlicu je izdalo jedno denversko pogrebno preduzee
koje nije raspolagalo potrebnim podacima o kralju i nazvalo ga je Petrom Obradoviem. Otuda i
mnoge netanosti u umrlici. O tome je druga strana u crkvenom sporu mnogo pisala i govorila
prebacujui naem odboru da nije dovoljno poznavao kralja i njegov ivot. Kraljeva smrt
objavljena je 4. novembra, zbog izvesnih mera predostronosti. Mi smo znali da je princ Tomislav
oekivao taj trenutak, da bi traili prenoenje kraljevih posmrtnih ostataka u London seao se
Petar Salata.
KRALJ SE VRAA KUI ?
Najmanje Karaorevia danas ivi u otadbini, samo etvoro, prestolonaslednik Aleksandar,
princeza Katarina, kneginja Jelisaveta i princeza Linda, udova princa Tomislava Karaorevia.
Pretsolonaslednik Aleksandar se trudi da posmrtne ostatke svog oca kralja Petra Drugog iz SAD,
ali i majke Akeksandre, bake Marije i strica Andeje prebaci u porodinu grobnicu na Oplencu.
- Moj je otac bio Kralj, i on treba da bude vraen u svoju zemlju i da bude sa svojim narodom i
pretcima! Nema boljeg mesta za poivanje od Oplenca. Neophodno je da srpska vlada donese
vrstu i mudru odluku da preuzme i sahrani Kralja, koji je bio nekadanji poglavar drave, dve
kraljice i jednoga princa. To nije projekat ili plan koji ima satnicu koja istie. Po meni bi uz
potrebno planiranje, saglasnost vlade i Crkve, dobro vreme bilo za vreme Crkvenog sabora. To bi
bio jedan astan korak unapred kae princ Aleksandra Karaorevi.
O tome je prestolonaslednik postigao saglasnost sa Vladom Srbije, ali u dravnoj kasi nema para
za ovakav istorijski poduhvat.
Karaorevii (12)
ZASLUENA POAST TOMISLAVU KARAOREVIU
Stasom, hodom i dranjem podseao je na slavne pretke
Pie: Rado Ljui
Tomislav je umro u Topoli (2000), gde je proveo poslednje godine ivota, posle strica ora
jedinog Karaorevia kojeg su podnosile jugoslovenske republikanske vlasti. Prisustvo velikog
broja grana na sahrani odalo mu je zasluenu poast, poslednjem Karaoreviu koji je stasom,
hodom i dranjem podseao na svoje slavne pretke. Bio je prepoznatljiv po ironinom humoru i
blagoj naravi, osobinama retkim kod lanova njegove ire porodice.
Andrej je roen na Bledu 1929. godine. Delio je sudbinu svoje brae kako u obrazovanju, tako i u
poslovima. kolovao se kao i Tomislav, bio farmer u Kentu i u Saseksu, a potom je radio razne
poslove u Londonu, Portugaliji i SAD. enio se tri puta, s Kristinom fon Hese (1956) dobio je ker
Mariju Tatjanu i sina Kristofera. Razveo se 1962. i sledee godine oenio se Kirom Melitom, koja
mu je dovela ker Laviniju i s kojom je imao sinove Vladimira i Dimitrija. Trea supruga bila mu
je Milica Anelkovi (Mici Lou) sa kojom nije imao porod. Umro je 1990. godine i sahranjen u
Grejs Lejku, predgrau ikaga.
Jelena Juinidi je vanbrana ker kralja Aleksandra, roena u Beogradu, krajem 1920. umrla 1998.
godine. Njenu majku arlot Kotijer prestolonaslednik Aleksandar upoznao je u Parizu uoi Prvog
svetskog rata. Ona je jedino vanbrano dete Karaorevia koje je priznavao Kraljevski dom.
Porodica Petra Drugog bila je najmalobrojnija. Petar Drugi nije bio srean ni kao vladar, ni kao
ovek. Zaljubio se i oenio grkom princezom Aleksandrom, erkom grkog kralja Aleksandra i
kraljice Aspazije, u vreme rata (1944), to se, s pravom, smatralo politikom nesmotrenou.
Venanje je obavljeno u intimnom krugu da bi se izbegao publicitet i ublaile posledice svadbenog
ina u jeku ratnih razaranja, a uz prisustvo majke, brae, lanova jugoslovenske vlade engleske
kraljice, vojvode i vojvotkinje od Kenta, ministra spoljnih poslova Engleske Entonija Idna,
norvekog kralja, holandske kraljice Kumovao je engleski kralj ore esti. Kraljica
Aleksandra roena je u Atini 1921. godine, nekoliko meseci posle oeve smrti. Niti su u braku bili
sreni, niti je brak dugo trajao. Rastali su se 1947. ali brak formalno nije bio raskinut. iveli su
udaljeni jedan od drugog; ona najradije u Veneciji. Umrla je 1993. godine u jednom starakom
domu u Engleskoj. Pri kraju ivota, bavila se pisanjem romansiranih biografija, koje je tampala u
vidu feljtona, od kojih vredi pomenuti njenu autobiografiju i biografiju princa Filipa.
Nijedno porodino pokolenje Karaorevia nije proivelo na miru svoj ivot u Srbiji. Porodica
Karaoreve beala je iz zemlje i pre i posle Ustanka, knez Aleksandrova je ivela u izgnanstvu i
pre i posle njegove vladavine Kneevinom, kralja Petra boravila je izvan otadbine do dinastijske
promene, kralja Aleksandra se nala u izbeglitvu sa izbijanjem Drugog svetskog rata, gde i danas
borave potomci kralja Petra Drugog. Nijedan prestolonaslednik nije imao normalan razvojni put sreno detinjstvo, osmiljeno obrazovanje, redovan dolazak na presto u zrelim godinama,
neophodnim za tako vanu obavezu kao to je vladarska. Porodina karakteristika svih
Karaorevia je dvojni ivot - delom u zemlji, delom u izbeglitvu.
Poslednja porodina generacija ivi samo izgnaniki ivot, povremeno poseuje Jugoslaviju i
oekuje da joj se dozvoli povratak u otadbinu i vrate graanska prava i imovina.
Neposredni potomci dinastije Karaorevi su lanovi porodice princa Aleksandra. On je roen
kao prestolonaslednik 17. jula 1945. godine u Londonu, u hotelu Glaridge, prethodno proglaenim
jugoslovenskom teritorijom. kolovao se u vajcarskoj i Engleskoj i, poput svojih predaka, sticao
je obrazovanje na vojnim akademijama u SAD i Engleskoj.
Od 1966. godine bio je u vojnoj slubi u Severnoj Irskoj, SR Nemakoj i u Africi. U britanskoj
uniformi stekao je in kapetana i ostao je u njoj do 1972. godine. Oenio se 1972. godine
brazilskom princezom Donom Marijom da Glorijom, unukom brazilskog cara Petra Drugog.
Venali su se u Sevilji, uz prisustvo brojnih zvanica; kumu, kraljicu Elizabetu, zastupala je
princeza Ana. Princ Aleksandar ima iz ovog braka tri sina - Petra, roenog 1980. i blizance Filipa i
Aleksandra (1982). Ve je postalo uobiajeno da se svi Karaorevii, poevi od njegovog oca,
razvode, pa je i ovaj brak okonan 1983. godine. Princ Aleksandar ponovo se oenio Grkinjom
Katarinom Bejtis (1985) a Marija se preudala za vojvodu od Segorbea. Aleksandar i Katarina ive
u Londonu i nemaju porod. Ona je prethodno bila udata za gospodina Endrjusa, sa kojim ima sina
Dejvida i ker Elison.
Sve dok Jugoslavija nije zapala u krizu krajem osamdesetih godina prestolonasledniku Aleksandru
nije bilo doputeno da dolazi u zemlju. Do danas boravio je u zemlji vie puta i obiao mnoga
mesta u Srbiji i izvan nje. Kao neposredni izdanak vladalake kue , branio je tekovinu svog dede,
Jugoslaviju ali kao i veina Srba, bezuspeno.Prestolonaslednik Aleksandar ivi u uverenju da e
Jugoslavija (ili Srbija) biti kraljevina, a on njen monarh. Za razliku od svojih daljih prethodnika,
on je zagovornik povratka na presto mirnim putem - referendumom.
Prestolonaslednik ima svoju Kancelariju, Krunski savet i Krunsko vee.
Aleksandar Karaorevi : Svi Karaorevii e poivati na Oplencu
BEOGRAD - Kraljevska porodica Karaorevi je nedavno slubeno na sajtu objavila da e se

dravna sahrana kralja Petra Drugog, kraljice Aleksandre i kraljice Marije, koji su iveli i
umrli u emigraciji, biti obavljena u nedelju, 26. maja u Crkvi Svetog ora na Oplencu.
Kako nam je reeno u Kraljevskom dvoru, prestolonaslednik Aleksandar Drugi upravo ulae
velike napore da u mauzoleju Kraljevske porodice sahrani oca, majku i baku, a potom i strica
Andreju.
"Njeno velianstvo kraljica Aleksandra bila je sahranjena na Kraljevskom groblju palate Tatoi u
blizini Atine, a Njeno velianstvo kraljica Marija na Kraljevskom groblju u Frogmoru pored
zamka Vindzor. Posmrtni ostaci majke i bake u aprilu stiu u Srbiju. Bie poloeni u kapeli
dvorskog kompleksa na Dedinju, gde se ve nalaze zemni ostaci mog oca Njegovog velianstva
kralja Petra Drugog. Zajednikom sahranom na Oplencu emo ispuniti zavetanje pradede Nj.
V. kralja Petra Prvog da svi Karaorevii poivaju na jednom mestu", rekao je
prestolonaslednik Aleksandar. Stareina porodice Karaorevi je roen 17. jula 1945. u Londonu,
u hotelu "Klaridis", gde su u egzilu iveli roditelji. Britanska vlada je proglasila hotelski
apartman broj 212 jugoslovenskom teritorijom. Kumovi na krtenju bili su kralj Dord VI i
njegova erka, tadanja princeza, sada britanska kraljica Elizabeta. Karaorevii su zahvaljujui
kraljici Elizabeti uspeli da preive emigraciju. U Englesku se prva sklonila kraljica Marija
Karaorevi, koja je posle tragedije u Marselju, kada je 9. oktobra 1934. ubijen kralj Aleksandar,
ivela u skromnom stanu u Londonu. "To su muna i teka vremena za nju - doba namesnitva,
uspona faizma, politikih intriga u Jugoslaviji, rata i veoma traumatinog progonstva u
London. Posetio sam baku mnogo puta u Londonu. Uvek je bila nena. Bilo mi je 16 godina kada
je umrla. Na sahrani su bili otac i majka, strievi, knez Pavle i kneginja Olga. ivo se seam
odlaska na privatno groblje u Vindzoru, gde je baka sahranjena pored svoje prabake, kraljice
Viktorije, i princa Alberta", pria prestolonaslednik. Princ Aleksandar se kolovao u vajcarskoj, u
Vojnoj akademiji Kalver u Indijani, Gordonston koli u kotskoj i Milfildu u Engleskoj. Upisao je
Kraljevsku vojnu akademiju Velike Britanije i stupio u britansku vojsku kao oficir. kolovao
ga je stric princ Tomislav, jer su se prinevi roditelji kralj Petar Drugi i kraljica Aleksandra rastali.
Prestolonaslednik se rado sea zajednikog ivota sa njima: "Dok sam bio dete, moji otac i majka
u poetku su iveli u Londonu, potom u Francuskoj, vajcarskoj, Italiji, Americi. Bio sam blizak i
sa majkom i ocem. Imali smo divan odnos uprkos potekoama, zbog nostalgije oca za svojom
zemljom. Sa radou mi je pokazivao dom na Dedinju i sav uzrujan mi je pokazivao sliku
Oplenca. O ocu su u zemlji izmiljali razne prie, i to ga je bolelo. Kralj Petar Drugi nikada nije
abdicirao i nikada nije sa sobom odneo nikakvo kraljevsko blago. Ni umetnika dela sa dvora.
Voleo bih da saznam gde se nalaze ta nestala umetnika dela", pita se Aleksandar.
Prestolonaslednik prvi put za javnost govori kako je iveo kada su se njegovi roditelji
ezdesetih godina rastali. "Moji roditelji se nikada nisu razveli. Bilo je razlika, ali su se uvek
vraali jedno drugom. Mnoge intrige i lane glasine su kolale. esto sam ih poseivao na mestima
gde su iveli. Bili smo, ipak, srena porodica". Smru oca u Denveru 1970. godine, princ je
postao novi srpski kralj. "Kao naslednik prestola odluio sam da ne koristim titulu kralja.
Verovao sam da bi to bilo besmisleno u egzilu. Istovremeno sam jasno rekao da se ne odriem
prava i titule, kao ni dinastijskih prava na krunu. I onda, kao i sada, najiskrenije sam verovao da
je jedini pravi put za Srbiju parlamentarna ustavna monarhija. Moja uloga kao kralja bila bi
da popravljam sliku o Srbiji u svetu. Svaka srpska vlada treba da zna da na mene moe da
rauna". Devedesetih umrla je i majka, kraljica Aleksandra, potomak grke kraljevske porodice i
sahranjena u Atini. "Bio sam jako potresen. Drago mi je da mogu da kaem da e moje majka
kraljica Aleksandra uskoro doi u Srbiju. Njen koveg e biti izloen pored mog oca u dvorskoj
kapeli", otkriva prestolonaslednik, koji od 2001. ivi u Kraljevskom dvoru na Dedinju. "U trenutku
kada sam se 2001. uselio u dvorski kompleks, bio sam prinuen da prodam imovinu u
Londonu kako bih obavio najneophodnije popravke i obezbedio odravanje. Do sredine 2004,
kada je dvorski kompleks ponovo vraen na dravni budet, porodica Karaorevi finansirala je
njegovo odravanje", kae Aleksandar Karaorevi. Prenos posmrtih ostataka srpskih monarha
mnogi u Srbiji doivljavaju kao okupljanje vlasti, crkve i dinastije. "Ispunjavam zavetanje
pradede. Oplenac je zaista specijalno i lepo mesto. Ima onih koji smatraju da je to veliki
korak ka nacionalnom i istorijskom pomirenju. Svi vani dogaaji iza sebe imaju veliki rad.
Povratak kui mog oca, majke, bake, moda i strica Andreje jedna je od takvih istorijskih stvari.
Zajedniko angaovanje vlasti, crkve i Kraljevskog doma je potpuno prirodno. elim da iskaem
zahvalnost za razumevanje, podrku i pomo predsednika Nikolia, kao i svih lanova

Dravnog odbora za prenos i sahranu preminulih lanova kraljevske porodice u Srbiju", rekao je
prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karaorevi.
NEDII I KARAOREVII SU U RODBINSKOJ VEZI
Intervju sa Milanom Nediem, koji ste objavili 13. septembra ove godine pokazuje i dokazuje da
na Glas nastavlja ureivakom linijom heroja novinarstva Kaarevia i Vlahovia. Ipak, njegova
seanja su malo izbledela, to je i razumljivo, pa bih dodao jednu ploicu u mozaiku uspomena na
jednu od najstarijih srpskih porodica.
Naime, prema knjizi Stanislava Krakova General Milan Nedi (Iskra, Minhen 1963, str. 12-14)
Nedii su se, ak i u ono vreme, po nekoliko puta enili i udavali, pa su Milanova braa i sestre, po
svojoj majci Peladiji, direktni potomci kneza Nikole Stanojevia iz Zeoka, o kome peva Sima
Milutinovi Sarajlija (Srbijanka).
Bosiljka, erka kneeva, roena je mati Peladije, Nedia majke. Bosiljkin brat Jeremija Stanojevi
bio je oenjen erkom prote Mateje Nenadovia, dok je knez Aleksandar Karaorevi bio oenjen
Persidom, erkom Jevrema Nenadovia, sinovca protinog. Od tada poinje srodstvo izmeu
Stanojevia - iji su potomci po enskoj liniji Nedii, LJotii i Fotii - i dinastije Karaorevia.
Kada je knez Nikola Stanojevi od Zeoka ubio jednog Turina krajem januara 1804. godine, a
poto su Turci ve poeli seu knezova, bio je to prvi akt revolta srpskog naroda, koji je, dve
nedelje kasnije, Karaore digao na ustanak u Oracu, rodnom mestu oca Nedievog, te su tako svi
njegovi preci, i po ocu i po majci, bili saborci Karaora.
Dakle, Nedii i Karaorevii su rod.
Moja majka Olga Nedi, udata Kosti, esto je o tome govorila, s ponosom i suzama u oima.
Iz pijeteta prema svojim precima, ja sam 1991. godine objavio knjigu Ratni govori Milana
Nedia (Grafopublik, Beograd) koja je rasprodata za mesec dana! Na predlog kneginje Radmile
Karaorevi, na Sretenje 1992. godine osnovali smo humanitarni fond Srpska majka, a na
Svetog Iliju iste godine i Kraljevski knjievni klub Karaorevi. U septembru 1992. godine
poeo je da izlazi list Moja Srbija u ijem zaglavlju stoje rei Milana . Nedia: Sve za Srbiju nita protiv nje!
Valja napomenuti da jedinu pravu genealogiju porodice Nedi ima in. LJubia orevi, a na
kojoj sam ja jedna granica. Takoe, najbolje pamenje ima tetka Naa (Nadeda), koja je kao
beba krajem Prvog svetskog rata postala izbeglica u naoj otadbini, a kasnije se udala za NastasaNacka Nedia. Koliko mi je poznato, ona ivi u Novom Sadu, kod erke. I ja sam, takoe, kao
izbeglica roen u Aleksincu, gde je moj deda Rada, Radosav Nedi, najstariji od etvorice brae,
penzioner, doveo deo nae velike familije, kako bismo preiveli Drugi svetski rat. Eto, neki od nas
su jo ivi.
SRPSKI VELIKANI
Aleksandar Karaorevi
Srpski kralj je sposobnost ratnog stratega i voe dokazao u balkanskim
Prestolonaslednik Aleksandar je mnogo itao. Interesovao se naroito za filozofiju, knjievnost i
sociologiju, dela iz oblasti politike i vojnih nauka.
Pripremajui se za postavljenje na srpski presto, okupio je oko sebe nekolicinu vodeih srpskih
oficira na elu s Dragutinom Dimitrijeviem Apisom. Zahvaljujui njihovom uticaju,
prestolonaslednik Aleksandar je umnogome izgradio i utvrdio svoje pozicije i ugled. Posle
izvesnog perioda saradnje i podrke, dolo je do velikog neslaganja izmeu prestolonaslednika i
Apisove grupacije. Tako je nastala Crna ruka, Apisova tajna organizacija koja je imala uticaja na
politika zbivanja, kao i u dogaajima i previranjima na srpskom prestolu.
Sposobnost ratnog stratega i voe dokazao je prestolonaslednik Aleksandar u balkanskim ratovima

(1912-1913), gde je imao veoma vanu ulogu komandanta Prve armije. Iako je kljunoj
Kumanovskoj bici ispred sebe imala snanog protivnika, gotovo glavninu turske vojske, prva
armija je uspela da u potpunosti savlada i potisne svog neprijatelja. Ova pobeda doprinela je da
naglo poraste ugled prestolonaslednika Aleksandra u narodu.
Poto su sukobi i raskoli na srpskoj politikoj sceni doiveli svoju kulminaciju u sukobima izmeu
Crne ruke i radikalske vlade Nikole Paia, kralj Petar je doneo odluku da se povue sa prestola.
Tako je ukazom od 24. juna 1914. godine prestolonaslednik Aleksandar preuzeo dunosti regenta.
Sa vojskom kroz solunsku golgotu
Regent Aleksandar je posle briljantih pobeda srpske vojske doiveo veliku slavu i potovanje.
Podelivi sudbinu sa svojom vojskom, proao je golgotu Solunskog fronta. Posle teke operacije u
Albaniji, evakuisan je na Krf, da bi poetkom 1916. godine otputovao u Pariz, a zatim London i
Rim, ne bi li od vodeih svetskih sila dobio podrku i pomo. To je bila i godina obrauna sa
tajnom Apisovom organizacijom Crna ruka. Sukob je podstaknut neuspelim pokuajem atentata
na prestolonaslednika 1916. godine kod Ostrave. Apis je osuen na smrt, neki su osueni na kaznu
zatvora, dok je veina oficira, pripadnika organizacije, penzionisana.
POLITIKA KAO SUDBINA
Roen je 17. decembra 1888. godine na Cetinju kao drugi sin kneza Petra i Zorke Karaorevi.
Prve godine ivota proveo je u rodnom gradu, zatim odlazi u enevu, gde zapoinje kolovanje,
koje nastavlja najpre u Beogradu, a potom i u Petrogradu. Poto je njegov brat ore abdicirao,
budui prestolonaslednik se posveuje politikim aktivnostima zapostavljajui svoje dalje
obrazovanje.
Probojem Solunskog fronta prestolonaslednik Aleksandar je unapreen u in generala. Bio je
aktivan uesnik u radu saveznikih snaga. Krajem novembra 1918. godine prihvata odluku
Podgorike skuptine o ujedinjenju Crne Gore i Srbije, a takoe 1. decembra iste godine i predlog
Narodnog vea SHS iz Zagreba o inicijativi za stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
Poto je kralj Petar umro, avgusta 1921. godine prestolonaslednik Aleksandar je krunisan
novembra iste godine. Naredne godine oenio se rumunskom princezom Marijom. Iz ovog braka
rodila su se njihova tri sina, Petar, Tomislav i Andrej.
Situacija u kojoj se kralj Aleksandar naao prvih godina upravljanja novonastalom dravom bila je
veoma teka i sloena. Probleme unutar Kraljevine reavao je Aleksandar stilom autokrate, a
politikom vrste ruke suprotstavio se komunizmu, kao i sve ekstremnijem hrvatskom
nacionalizmu.
Ustae organizuju atentat u Marseju
Nezadovoljni politikom i deljenjem kralja Aleksandra, njegovi neprijatelji, prvenstveno hrvatske
ustae na elu sa Antom Paveliem, zajedno s predstavnicima VMRO (a uz podrku srodnih struja
iz Italije, Bugarske, Austrije i Maarske) pripremali su atentat na srpskog vladara. Namera im je i
uspela. Kralj Aleksandar ubijen je u atentatu u Marseju, oktobra 1934. godine, prilikom zvanine
posete Francuskoj.
Knjigu Mile Milosavljevi Srpski velikani je objavila izdavaka kua JRJ iz Zemuna,
Dobanovaka 2, tel. 011/2190-286, 3163-804
SLOVO O KARAOREVIIMA
Istorija Karaorevia po mnogo emu predstavlja i istoriju srpskoga naroda
Od 1804. godine, Karaore je rodonaelnik, a od 1808. osniva dinastije Karaorevi. Na

slavskom dogovoru u Topoli, a potom i u Beogradu, "Sovjet narodni, svi komandanti, vojvode,
knezovi i sav narod" priznali su Gospodara Karaora Petrovia i njegovo zakono potomstvo za
prvog i vrhovnog srpskog predvoditelja". Dinastija Karaorevi dala je srpskom narodu i
jugoslovenskim narodima pet vladara: voda Karaora, kneza Aleksandra, kraljeve Petra Prvog,
Aleksandra Prvog i Petra Drugog. Oni su sedeli na srpskom prestolu 42 godine, a na
jugoslovenskom 27.
Vladari ovog doma su proseno nosili krunu po 13,5 godina. Karaorevii su tri puta nasilno
obarani s prestola. Karaore je morao da napusti Srbiju pred naletom Turaka (1813), knez
Aleksandar da se skloni od zdruene opozicije i obrenovievaca (1858), a kralj Petar Drugi da ode
iz Jugoslavije ne mogavi da odbrani zemlju od Hitlerove Nemake (1941).
Karaorevii su dugo vodili teak emigrantski ivot, od Besarabije do juga Afrike i Amerike.
Statistika kae da smo od daleke 1813. godine do danas preiveli vie od 120 izgnanikih godina,
skoro dvostruko vie nego to su bili na prestolu (68 godina).
Ko je jo iv i ko je ko u dinastiji Karaorevi danas? Poimo redom:
Otac princa Tomislava kralj Aleksandar Karaorevi imao je etvoro dece. erku Jelenu dobio je
sa arlotom Kotijar, vanbrano, ali ju je priznao. Sinove Petra, Andreja i Tomislava dobio je u
braku s kraljicom Marijom,
rumunskom princezom.
Kralj Petar Drugi Karaorevi je s kraljicom Aleksandrom, grkom princezom, imao samo sina
Aleksandra, koji je roen u Londonu. Princ - prestolonaslednik u prvom braku s princezom
Marijom de Glorijom iz brazilske carske kue dobio je sinove prineve Petra 1980. godine, a Filipa
i Aleksandra 1982. godine.
Najstariji od njih Petar Trei Karaorevi je princ - naslednik.
Princ Andrej Karaorevi, koji je roen 1928. a umro u Palm Springsu 1990. godine, imao je
petoro dece. Tatjana Marija Karaorevi, princeza, erka je princa Andreja i njegove prve ene
princeze Kristine Margarete od Hesena. Danas radi kao umetniki fotograf u Londonu.
Drugu princezu Mariju Laviniju Karaorevi, roenu 1961. u Londonu, princ Andrej je usvojio.
Ona je, inae, erka iz prvog braka druge Andrejeve supruge Kire Melite od Lejningena.
Sin Hristifor Karaorevi doao je na svet 1960. godine. Vrlo mlad je nastradao u saobraajnoj
nesrei. Nema groba, jer su njegovi posmrtni ostaci kremirani, a pepeo razasut po jednom
kotskom ostrvu.
Vladimir Karaorevi, princ, roen je 1964. godine u Londonu u drugom braku princa Andreja s
ve pomenutom princezom Kirom Melita Fedorom od Lejningena. ivi i radi u Londonu, gde se
nedavno oenio. Njegov brat Dimitrije Karaorevi, princ, roen je 1965. godine, takoe u
Londonu. Zaposlen je u londonskom metrou.
U treem braku s Milicom Anelkovi, odnosno Mici Lo, princ Andrej nije imao decu.
Princeza Milica roena je u Vrnjakoj Banji, odakle je krajem Drugog svetskog rata otila na rad u
Nemaku gde se udala za doktora Frenka Loa i postala Mici Lo i s njim otila za SAD. Udajom za
princa Andreja postala je princeza Ana Marija Karaorevi. Ona je najtajanstvenija srpska
princeza, jer se ne pojavljjuje u javnosti. Danas ivi u Palm Springsu.
Princ Tomislav Karaorevi dva puta se enio.
S vojvotkinjom Margaretom od Badena, direktnim potomkom nemake kraljevske loze, dobio je
1958. sina Nikolu a godinu
kasnije erku Katarinu.
Princ Nikola je oenjen princezom Ljiljanom, s kojom ima dve erke. ivi i radi u Frankfurtu u
Nemakoj. Princeza Katarina je danas udata za Dezmonda de Silvu i takoe ima dve erke.
Posle razvoda 1981. godine, princ Tomislav se oenio Lindom Meri Boni, koja mu je u Londonu
1984. rodila sina ora i 1985. godine sina Mihaila.
Kneevska loza Karaorevia vodi poreklo od kneza Aleksandra (vladao od 1842. do 1858.
godine) i njegovog mlaeg sina kneza Arsena, koji je roen 1859. a umro 1938. godine. Arsen nije
bio vladar, ali je njegov sin knez Pavle bio, posle ubistva kralja Aleksandra, namesnik Jugoslavije
od 1934. do 1941. godine. Knez Pavle je roen 1893. a umro je 1976. godine.
U braku s kneginjom Olgom, grkom princezom, imao je dva sina. Aleksandra, kneza, koji roen
1924. godine u Vajt Lodu i Nikolu Karaorevia koji je roen 1928. a poginuo u saobraajnoj
nesrei 1954. godine. Najmlae dete iz ovog braka je kneginja Jelisaveta, koja je roena u
Beogradu 1936. godine.
Naslednik kneza Pavla, namesnika, knez Aleksandar Karaorevi danas ivi u Parizu. enio se
dva puta. U prvom braku, sklopljenom 1955. godine s kneginjom Marijom Pija Jelenom od Savoje,
knez je dobio 1958. godine sinove Dimitrija i Mihaila, zatim 1963. sina Sergija i erku Jelenu.
Knez Dimitrije Nikola Pavle ore Marija Karaorevi, kako mu je puno ime, radi kao struni
konsultant u uvenoj aukcijskoj kui "Sotbi" u Londonu.
Knez Mihailo Umberto Antonije Petar Marija Karaorevi je trgovac nekretninama.
Knez Sergije Vladimir Emanuel Marija je profesionalni fotograf u Italiji.
Kneginja Jelena Olga Lidija Tamara Marija Karaorevi je modni kreator u Parizu. Udata je za
industrijalca Terija Gobera, s kojim ima dve erke.
Knez Aleksandar Karaorevi je u drugom braku s Barbarom Eleonorom iz Lihtentata, koji je
sklopljen u Parizu 1975. a 1995. crkveni na Oplencu, dobio sina Duana.
Knez Duan Pavle Karaorevi roen je 1977. godine u Sent Galenu, u vajcarskoj. Danas je
student u Parizu.
erka kneza Pavla, kneginja Jelisaveta Karaorevi, ivi u Njujorku. U prvom braku s Hauardom
Oksenbergom dobila je dve erke Katarinu i Kristinu. Obe su roene u Njujorku. Katarina, roena
1961. godine, poznata je amerika glumica, ima erku Indiru.
Kristina je godinu dana mlaa. Ostvarila je zavidnu spisateljsku karijeru. Udavala se, ali nema
decu. Kneginja Jelisaveta iz drugog braka s dr Nilom Balfurom ima sina Nikolasa.
(, 19. 1928 , 12. 2000)
, I .
19. , 1928. , , 1
, , (
), I (18881934)
(19001961), (18651927)
(18751938).
25. . ,
VI , , ,
.
. 1937. 1941,
Sandrayd School (Cobham, ), Oundle School 1941-1946, Clare
College 1946. 1947,
.
,

, II, , , .
, 1945. , II,
,
, ,
29. 1945. ( 8. 1947.

). II
,
,
.
, .
, .
1950. West Sussex. ,
80 , 17.000 .
7. 1957. (, ),
, (1958) (1959).

1982. , ,
, , (1984) (1985).
,

. , ,
,
, .
. .
, ' 60. ,
1992, ,
.
1990. ,
.
, 1992. ,
I ,

I.
,
, ,
, , .
, .
,
, 1995. ,
.
5 ,

24. , 1999. . ,
, , .
12. 2000. ,
, , ,
.
Poslednja ispovest princa Tomislava Karaorevia
lanovi dinastija su tuni ljudi
Oseaj usamljenosti napustio me je tek kada sam se vratio u Srbiju. Pet godina borbe protiv opake
bolesti
Ljudi najee ne znaju jednu tunu istinu da lanovi dinastija nemaju istinske prijatelje, ili da ih
imaju veoma malo. A i to je u velikoj nesrazmeri sa brojem ljudi kojima su okrueni. Za lanove
dinastija prijateljstvo moe biti i vrlo opasno jer lako mogu da potpadnu pod nesreni uticaj nekog
od prijatelja, bez obzira na njegovu iskrenost i odanost. Meutim, usamljenost moe biti jo i
pogubnija. E, taj oseaj nedostatka iskrenih prijatelja i samoe prestao sam da oseam od kad sam
se vratio u Srbiju, od kada sam doao ovde u Topolu da pokuam da zavrim ono to je sa
zadubinom zapoeo moj deda Petar Prvi Oslobodilac- govorio je princ Tomislav, dok smo se
nedavno pozdravljali na vratima Aleksandrove vile na Oplencu.
Ni jednog trenutka nije mi pala na pamet pomisao da je to na poslednji
susret.
U sredu, u 14 sati i 15 minuta dogovorio sam se sa Miunom Gavriloviem,
direktorom Zadubine kralja Petra Prvog, da u petak, na dananji dan, sa
slikarom Savom Rakoeviem, doem na Oplenac. Sava je doneo iz
ikaga dve rolne filma sa sahrane kralja Petra Drugog u manastiru Sveti
Sava u Libertvilu. Film je neposredno posle sahrane dobio od nekih
istaknutih politiara iz emigracije.
Princ se odavno radovao tom susretu i prilici da vidi bratovljevu sahranu,
na kojoj nije bio jer je u to vreme raskol u srpskoj crkvi u dijaspori bio na
vrhuncu. Njih dvojica su se, inae, znali sa Tomislavljevih putovanja po
Sjedinjenim Dravama i Kanadi.
Ba u vreme tog razgovora kraljevi Tomislav Karaorevi otiao je "iza one strane sunca".
Pridruio se slavnim precima koji su sebe ugradili u temelje srpstva i Srbije.
- Kako je princ - pitam Miuna Gavrilovia.
- Loe, vrlo loe - kae zabrinuto ovaj veliki pregalac.
A pre petnaestak dana, tu na Oplencu, Miun pria o neverovatnoj borbi princa Tomislava za
ivot. Unutranjom snagom uspeo je da demantuje lekare, da "nadivi" sve dijagnoze i lekarska
predvianja. Vie od pet godina vodio je bitku protiv raka na prostati. Lekari su ga otpisali jo pre
nekoliko godina
Jedno popodne, dok smo razgovarali, javljao se dr Kosti, ugledni strunjak i prinev prijatelj jo
iz detinjstva. Dok su telefonom razmenjivali misli, Tomislav mi je namigivao i dobacivao:
- Joj, to mrzim doktore
Naravno, princ se alio.
Sutradan je zvao doktor Petrovi sa Vojnomedicinske akademije:
- Gde je moj general, moj prijatelj, moj hirurg. Nikad se nisam bolje oseao, nikad nisam bio
zdraviji, fantastino se oseam- ushieno je govorio Tomislav.
Nisam mogao da odolim a da ga ne pitam kako ivi sa saznanjem da ima rak, ta mu daje snage
- Sama pomisao da nisam zavrio gomilu poslova oko Zadubine moga dede Petra Karaorevia,
oko ureenja Oplenca, ne dozvoljava mi da umrem. Eto, prole godine sam zavrio Memoare, i
kada su odtampani, shvatio sam da moram da nastavim da piem U meuvremenu sam u
Engleskoj otkrio mnogo dokumenata koja daju sasvim drugu sliku o naoj novijoj istoriji.
Neto docnije slino e mi ispriati i Miun Gavrilovi:
- Pun je inicijativa, stalno zapoinje nove poslove kao da je pred njim bar jo pola veka ivota.
Zadubina kralja Petra Prvog postala je njegova opsesija
Razgovori sa princom Tomislavom pretvorili su se u njegovu ispovest. Poslednji lekarski nalazi
bili su katastrofalni. Poele su metastaze na gotovo svim unutranjim organima. Znao sam da nema
snage da nastavi rad na Memoarima. Znao je i on, ali nije hteo da prizna, pa je zato insistirao da u
ovoj prii razjasni sve to je propustio u svojim seanjima. Razgovarali smo dva puta dnevno,
jednu punu sedmicu: ujutru od 10 do 12 i posle podne od 17 do 19 sati. Ponekad je pria tekla
spontano, skaui s teme na temu, a ponekad su sistematski obraivana pitanja koja su mnogo
ranije pripremljena.
Kada bismo govorili o kralju Aleksandru, kod Tomislava se odmah mogla uoiti blaga promena na
licu, pa moglo bi se rei i u glasu.
Njegov otar pogled odmah je postajao blai, a glas za nijansu tii i setniji.
Seao se svih detalja vezanih oko atentata na kralja u Marselju, pa ak i poslednjeg susreta i
razgovora sa ocem:
- Poetkom jeseni 1934. godine bio sam prilino usamljen. Petar je bio na kolovanju u Engleskoj,
a Andrej bolestan, pa sam potpuno sam lutao oko dvora. Bilo je jo toplo vreme. Nosio sam, seam
se dobro, kratke bele pantalone, majicu i bele cipele. Stajao sam kod jednog buna kada sam video
da se moj otac pakuje i sprema na put. Tek kada je uao u automobil, ugledao me i onda je rekao
oferu da ga saeka. Doao je do mene i rekao mi da ide u Francusku i Englesku i pitao me da li
elim da mi donese neki poklon. Odgovorio sam: "Hvala, ne" i dodao: "elim samo da mi se
vrati".
- Video sam mu suze u oima. Skinuo je naoare, protrljao oi i pomilovao me po glavi. Neki dan
posle toga ispriali su mi da je bila neka saobraajna nesrea i da je moj otac poginuo u
automobilu.
Zanimljivo je da se na gotovo svim slikama, porodinim i javnim, kralj Aleksandar nigde ne
smeje. Izuzetak je jedna fotografija na kojoj kralju u krilu sedi njegov srednji sin Tomislav.
Najznaajnija anegdota iz tog perioda opisuje dogaaj kada je jedna grupa hrvatskih politiara bila
u audijenciji kod kralja Aleksandra u Belom dvoru. U toku zvaninih i prilino temperamentnih
razgovora, odjednom su se otvorila vrata kraljevog kabineta i kroz njih je proleteo par papua.
Kralj je bio ubeen da je to Tomislav uradio. Nije prekinuo audijenciju, ali je usput rekao
Hrvatima: "Ja imam dva velika problema. Jedan ste vi Hrvati, a drugi je moj sin Tomislav". Inae,
sin Tomislav je bio predvien da bude hrvatski kraljevi i zbog toga je i dobio ime po poznatom
hrvatskom kralju.
Ispovest princa Tomislava Karaorevia
Otmica kralja Petra
Kraljevia Tomislava do poslednjeg trenutka muila je gria savesti to nije uspeo da u porodinu
grobnicu na Oplencu prebaci posmrtne ostatke majke i brae
- Od Karaora pa sve do danas nama kao da je sueno da svaka generacija Karaorevia podie
svoje ognjite i stie svoj imetak poinjui od poetka. Kada je moj deda Petar kao kralj doao u
Topolu, od svoje oevine, nekad vrlo solidne, nije zatekao gotovo nita. Ne znam ni za jedan slian
primer da je neki kralj u svojoj zemlji bio beskunik. Kralj Petar, Veliki Oslobodilac, kako ga je
istorija nazvala, i prvi kralj Jugoslavije umro je u iznajmljenoj vili na Topiderskom brdu iji je
vlasnik bio trgovac oka Pavlovi. Kakva sudbina, kakva ironija, on je i roen u iznajmljenoj kui
iji je vlasnik bio kapetan Mia Anastasijevi, priao je princ Tomislav.
esto se vraao na ovu temu. Ponekad i bez konkretnog povoda. Osealo se

da ga titi ta nepravda prema njemu i njegovim precima. Bezmalo da je
svako od njegovih predaka morao iz raznoraznih razloga da naputa
ognjite i potrai utoite u nekoj drugoj sredini.
Posebno ga je muilo to to su njegova najblia braa, kralj Petar Drugi i
Andrej, i majka kraljica Marija, sahranjeni na razliitim stranama sveta. Do
poslednjeg trenutka nadao se da e pronai reenje i da e ih vratiti u zemlju
i sahraniti u porodinoj grobnici na Oplencu.
- Kau da se ponovo u Americi javljaju neke raskolnike ideje. Jedna grupa
svetenika okupljenih oko manastira Sveti Sava u Libertvilu, koji je bio
stoer srpstva na severnoamerikom kontinentu, ima ideju da osnuje
ameriku pravoslavnu crkvu. I oni na sve naine koe da se u Srbiju vrate
posmrtni ostaci moje brae Petra i Andreje. Naroito Petra jer je on jedini kralj sahranjen na
teritoriji Sjedinjenih Amerikih Drava. U to se sigurno umeala i vlast iz Vaingtona jer i njima
prija da kau kako jedan bivi kralj poiva u njihovoj zemlji. Meutim, ima tamo jo mnogo ljudi
koji zagovaraju ideju da se "ne vraaju" u zemlju Petar i Andrej dok se u Srbiji ponovo ne
uspostavi monarhija. Morao sam da im odgovorim da e onda ekati jo 50 godina, i da ja nemam
nameru ba toliko da ivim ve da za ivota hou da u porodinu grobnicu prebacim brau.
Ove godine se navrava stogodinjica roenja kraljice Marije. To je bio divan povod da se u
zemlju vrate njeni posmrtni ostaci.
- Napisao sam pismo engleskoj kraljici i zamolio je da se zauzme i neto uradi oko prenosa motiju
moje majke. Brzo je usledio odgovor da ona nita ne moe da uradi, da u Britaniji nije bilo
ekshumacija vie od sto pedeset godina. Meutim, uspeo sam da saznam pravu istinu. Ceo ovaj
postupak je u stvari ukoila britanska vlada navodei kao razlog da ne ele da Miloeviev reim
pokupi lovorike i poene kod naroda ako kraljica bude sahranjena tamo gde joj je mesto, pored mog
oca kralja Aleksandra.
Princ Tomislav je bio vie nego srean kada je uo da postoji filmski zapis sa sahrane njegovog
brata, kralja Petra i da slikar Sava Rakoevi hoe da ga pokloni Zadubini na Oplencu. Radovao
se to je sauvan taj materijal. Govorio je da e odmah pozvati Raleta Zelenovia, direktora
Jugoslovenske kinoteke, da mu omogui da vidi kako je izgledala sahrana. On nije mogao da bude
prisutan jer su izbile mnoge peripetije oko Petrove sahrane.
- Iskrsle su mnoge peripetije oko Petrove sahrane. Raskolnici rainjenog vladike Dionisija, pod
rukovodstvom Irineja Kovaevia, bukvalno su kidnapovali Petrov le iz opte bolnice u Denveru.
Moj brat se 1963. godine, kada su u naim redovima poele svae i deobe, opredelio za raskolnike,
ali je vremenom uvideo svoju zabludu i vratio se Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Raskolnici su
odlaskom Petra pretrpeli veliki udar pa su njegovom smru pokuali da uare i pridobiju naklonost
naroda. Vladika Dionisije je zaposeo manastir Sveti Sava u Libertvilu i osmislio je paklen plan da
ukradu le kralja Petra i da ga sahrane u manastiru.
U ovoj prljavoj raboti mnogo im je pomagala Mici Lou. Ta gospoa se nala pri ruci mom bratu
kada je uleteo u vode koje su ga nemilice potapale i kada on nije imao snage da iz njih ispliva. Ona
je na sve naine pokuavala da mene i Aleksandra, mog sinovca, uvue u neke svoje kombinacije.
Ja sam joj uvek stavljao do znanja, naroito kada sam osetio da je Petar pri kraju ivota, da on
treba da bude sahranjen uz nau mamu u Engleskoj.
Za svaki sluaj poslao sam pismo kraljici Elizabeti u vrlo neutralnom tonu. Napisao sam sledee:
"Bio sam kod brata i mislim da nee preiveti ovu bolest. Imamo problem jer ne znamo gde da ga
sahranimo". Kraljica je lino, svojom rukom, odgovorila: "On mora da bude sahranjen pored vae
mame. Ja sam naredila preko Ministarstava za spoljnu i unutranju politiku da se to omogui."
Poslednja ispovest kraljevia Tomislava Karadjoredjevia
Falsifikat umrlice
Tokom prolea i jeseni 1970. godine zdravstveno stanje mog brata

se pogoravalo. Pored njega se tih dana nala Mici Lou, jedna naa
zemljakinja iz Vrnjake Banje, koja je pod lanim imenom ivela
u San Pedru kod Los Anelesa. Ona je, naime, bila ena sumnjive
prolosti, koja je zarad novca i zabave bila kurtizana nemakim
oficirima u toku Drugog svetskog rata.
Pri kraju rata i ona je pobegla s njima i stigla do Amerike,
upoznala jednog vrsnog lekara, Kineza i postala njegova supruga.
Iako je imala mnogo para, to nije zadovoljilo njene ambicije. Oito da se u njenoj glavi stvorila
kombinacija da postane kraljica. Moj brat Petar, u stanju u kome je bio, emotivno slomljen,
nagrien alkoholom, bio je prava prilika za tu vrstu ambicija.
Meutim, ni transplatacija jetre nije pomogla Petru i on je preminuo 3. novembra 1970. godine u
optoj bolnici u Denveru.
Ovu situaciju pokuali su da upotrebe raskolnici oko
Lani testament
vladike Dionisija i njegovog prvog saradnika Irineja
Raskolnici rainjenog vladike
Kovaevia. Oni su, da bi dobili na popularnosti kod
Dionisija u lani testament Petra
srpskog naroda u dijaspori, hteli da sahrane kralja u
Karaorevia ubacili su navodnu
manastiru Sveti Sava u Libertvilu, kod ikaga, koji je bio njegovu elju da bude sahranjen u
pod njihovom kontrolom. Ali, da bi doli do posmrtnih
manastiru Sveti Sava u Libertvilu i
ostataka poslednjeg srpskog kralja, raskolnici su
tako onemoguili porodicu da ga
falsifikovali njegovu umrlicu koja je glasila na drugo ime. sahrani pored kraljice Marije
Moj brat, kralj Petar Karaorevi, uveden je pod imenom
Petar Petrovi.
U umrlici dalje pie da je mukog pola i da je umro 3. novembra 1970. godine, da je bele rase, da
ima 47 godina, da je roen 6. septembra 1923. godine u Jugoslaviji, jugoslovenskog dravljanstva,
da nikad nije enjen, nema udovice, da je socijalno neosiguran, nepoznatog zanimanja, bez posla,
nema dece, da ivi u dravi Kalifornija, u Los Anelesu, s adresom 7705 N. 80-tih, Play Del Rey,
da je ime njegovog oca Aleksander Petrovi, ime majke nepoznato, i da je podatke o njemu dala
prijateljica Mici Lou, ija je adresa 7705 N. 80-tih , Playa Del Rey, Kalifornija 90291 - dakle ista
adresa na kojoj se vodio pokojnik. Uzrok smrti, po ovoj umrlici, bila je hronina ciroza jetre dua
od est meseci, hronino oteenje mozga due od tri meseca.
Smrt je konstatovana deset minuta po prestanku rada srca. Kao
drugi znaajan uzrok smrti navodi se transplatacija jetre. U umrlici
pie da je autopsija obavljena, ali se ne navode pojedinosti. U
denversku bolnicu primljen je 7. oktobra 1970. godine. Smrt je
nastupila u 9.50 pre podne. Umrlicu je potpisao dr Dejms T.
Anderson. Telo je uzeto, ali ne pie ko ga je uzeo, ni da li e da
bude shranjeno ili kremirano, ali je navedeno da je otpremljeno za
Libertvil. Iza svih ovih tvrdnji stoji Mrtvanica Kapitol, Firma
erman, Denver, Kolorado, iji je direktor u to vreme bio Lorens
Vilson
Naravno, Petrova smrt se nije mogla sakriti, ali je do nas u porodici stigla na vrlo neuobiajen
nain. Raskolnici rainjenog vladike Dionisija, koji su oteli telo pokojnog kralja, nisu o njegovoj
smrti obavestili nikog od Karaorevia. Oni su cirkularno pismo, obinom potom, poslali s
namerom da bude urueno sa zakanjenjem.
Meutim, mi smo to saznali iz agencijskih vesti, u kojima je, pored obavetenja o smrti, objavljena
i navodna kraljeva elja da bude sahranjen u Libertvilu.
Raskolnici su nekako uspeli da saznaju da e Petar da bude sahranjen u Vestminsterskoj opatiji,
pored nae majke kraljice Marije, pa su raskolnici preko ve pomenute Mici Lou smislili da napiu
lani testament kome je stajalo da je njegova izriita elja da bude sahranjen u manastiru Sveti
Sava u Libertvilu.
Meni je odmah ta navodna Petrova elja bila sumnjiva. Stupio sam odmah u kontakt s knezom
Pavlom. Od njega sam saznao da su gotovo sve vajcarske novine pisale da se radi o zaveri, da su
raskolnici krili smrt tri dana. Sve je upuivalo na veliku la i obmanu.
Kneginja Olga je vrlo trezveno rekla da testament, iju kopiju nema niko od Karaorevia, moe
biti samo falsifikat. Zato je valjalo proveriti da li je Petrov potpis na testamentu verodostojan i da li
su itljivi potpisi svedoka.
To su bili najtei dani za mene. Petar je bio moj brat, moj kralj. Lomio sam se da li da idem na
sahranu koju su vodili raskolnici i pravili demonstraciju i paradu svoje nadmoi. Kupio sam kartu,
dobio sam vizu i spremao sam se za put. Meutim, sud u ikagu je odbio da obezbedi
dostojanstvenu neutralnu sahranu. Smatrao sam da je Petar bio kralj svih Srba, a ne samo onih koji
su bili u raskolu. Ta sudska odluka bila je presudna da na sahranu ne ode niko iz porodice
Karaorevi, koji su bili uz Srpsku pravoslavnu crkvu i protiv raskola.
Na sahranu je otiao jedino moj mlai brat Andrej, to je, kasnije se ispostavilo, za njega bilo
kobno.
Poslednja ispovest kraljevia Tomislava Karaorevia
Andrej u raljama Mici Lou
Udajom za princa Andreja, Mici Lou je ostvarila svoj san da dobije titulu kneginje, a raskolnika
crkva je dobila mogunost da naredne dve decenije manipulie s imenom jednog Karaoreva
Kralj Petar Karaorevi, moj stariji brat, sahranjen je sredinom novembra 1970. godine u
Libretvilu, u manastiru Sveti Sava, bez uea Srpske pravoslavne crkve i prisustva kraljevskog
doma Karaorevia.
Raskolnici e ovu injenicu godinama maksimalno zloupotrebljavati. Najvie su zbog ovog
napadali mene, a posebno mog sinovca Aleksandra.
Karaorevii su sedam dana posle kraljeve sahrane, u Londonu, odrali pomen. Govor je odrao
njegov sin Aleksandar. Ali ni ovo nije prolo bez problema.
Moj sinovac je tada u jednom delu govora izjavio da jugoslovenska kruna uopte ne zanima. Taj
deo njegovog govora nije ostao neprimeen.
Za to vreme u Kaliforniji, Mici Lou je nastavila da kuje svoje planove izdajui se za izvrioca
poslednje volje moga brata. Taj navodni testament imala je samo ova dina gospoa i ona se na
njega pozivala kako je njoj odgovaralo.
Poto se na sahranu kralja Petra u Libertvilu pojavio samo princ Andrej, Mici Lou je sve svoje
planove usmerila k njemu.
Ona je pokuavala, prilikom ranijih obilazaka brata u Kaliforniji, da upeca mene u njenu mreu
tajnih planova. Kako joj to nije polo za rukom, okrenula se ka Andreju.
Andrej je tih dana, inae, bio u velikoj krizi - i emotivnoj i materijalnoj. Potpuno je bio
bankrotirao, a u porodici je imao
veliki problem sa suprugom koja je bila alkoholiarka. Kod njega su se stekli svi uslovi da ga Mici
Lou obrlati.
Posle Petrove sahrane, njih dvoje su postajali sve blii jedno drugom. Andrej o tome nije nita
krio. Redovno je pisao, do najsitnijih detalja o njihovoj vezi. I on i ona su znali da u ja biti
otvoren i veliki protivnik te veze, a podrazumeva se i braka.
Naroito je Mici Lou toga bila svesna. Ona je znala kako se ponaala prema meni i mom sinovcu
Aleksandru dok je kralj Petar bolovao. Zato je ona postepeno i polako inpregnirala Andreja i
ubeivala ga da je izmeu mene i nje samo trenutni nesporazum i da e ona, kad zvanino postane
snaja Karaorevia, pokazati svoje pravo humano lice.
U jednom pismu Andrej mi je citirao njene rei: "Meni je mnogo ao to me je Tomislav upoznao
pod onim uslovima za vreme Petrove bolesti. Srce moje, jad bi ti samo znao kako sam ih ja
maltretirala, i njega i Aleksandra . Oni za mene nisu nita predstavljali, moj svet, ivot, briga i sve
to sam imala bilo je na smrti. Ako Bog da, jednog dana, naroito Tomi, imae priliku da me
barem vidi prirodnu, pa onda neka bude ta bude, samo da me barem vidi onako kakva sam, pa
makar to bilo negativno ali istinito".
Andrej je oito doneo odluku da se s njom oeni samo je merkao priliku kako da mi to saopti.
Javio se jednom iz vajcarske da e me uskoro posetiti s jednom, njemu izuzetno dragom osobom.
Ta osoba je bila Mici Lou.
Nisam hteo da se izjanjavam javno povodom njegove namere da se eni. Odluku sam prepustio
Andreju. On je bio moj brat koga sam oduvek najvie i neizmerno voleo i nisam hteo da se
raziemo zbog njegove privatnosti.
A ona, Mici Lou, svojom udajom za Andreja ostvarila je tako dugo eljenu titulu princeze ili
kneginje.
Najvie u svemu tome uarili su raskolnici. Pruena im je mogunost da jo dve decenije
manipuliu imenom jednog od Karaorevia i da za toliko jo produe deobu meu svetenicima
i vernicima, meu srpskim narodom u rasejanju.
Skoro pune tri decenije trajao je sukob zbog raskola, tanije dvadeset i devet godina. Do pomirenja
je dolo na Sretenje 1992. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. est godina je prolo od tada, ali se
posledice dubokih zavada i dalje oseaju.
Sigurno je jedno: da nije dolo do tog pomirenja, to bi bio nenadoknadiv gubitak za Srpsku
pravoslavnu crkvu i za srpski narod uopte.
Meutim, opasnost od novih podela, svaa i deoba, nije prola. Kako ujem, a imao sam prilike da
se u to uverim i lino, prilikom mojih nekoliko boravaka poslednjih godina u Sjedinjenim
Dravama, neki vodei svetenici, koji su roeni u Americi, imaju bogohulne ideje da stvore
ameriku-pravoslavnu crkvu. Oni koriste trenutno stanje stvari u Vaingtonu i njihov odnos prema
srpskom problemu, i misle da e na tom talasu dobiti nekakvu samostalnu crkvu u dijaspori.
Kako se zapadni svet poslednjih godina ponaao prema nama, ne bi me iznenadilo da je i ova ideja
iznedrena u nekom podrumu neke obavetajne slube.
ta je princ Andrej radio u Moskvi
Mnogi krugovi iz politike emigracije povezivali su Andrejevu smrt sa njegovim boravkom u
Moskvi, gde je boravio istraujui ko je ubio njegovog oca
Mnogi krugovi iz politike emigracije povezivali su Andrejevu smrt s njegovim boravkom u
Moskvi. Bilo je glasina da je postao lan Munove sekte i da su oni finansirali prinev boravak u
ondanjoj sovjetskoj prestonici Mici Lou je posle smrti kralja Petra slala pozive mom sinovcu
Aleksandru da doe u Ameriku. Tvrdila je da e doi sve evropske vladike da ga kruniu za kralja.
To je bila jedna velika besmislica. Uspeo sam da ubedim Aleksandra da ne prihvati da bude kralj
zemlje koja ne postoji. Rekao sam mu tada da on moe da bude samo kralj u Beogradu i nigde
vie. I on je to razumeo i prihvatio.
Ne znam da li je Andrej bio srean sa Mici Lou. Ali taj brak bacio je veliku mrlju na nau porodicu
zbog prethodne veze koju je ona imala sa naim bratom Petrom. Andrej je u to vreme bio bez
dinara u depu. iveo je od pomoi koju je dobijao od udovice kralja Karla, kralja Umberta i od
jedne nae Beograanke Gordane Bajloni.
Gordana Bajloni je, inae, erka onog uvenog industrijalca po kome je i pijaca na Dorolu dobila
ime. Ona je izuzetno bogata ena. Malo je danas onih koji poseduju toliko bogatstvo. NJu sam
upoznao preko njene sestre LJiljane, koja je nedavno umrla od raka, neposredno posle Drugog
svetskog rata u Londonu. Tih prvih poratnih godina njih dve su odluile da idu da ive u Lisabon.
Kad god sam odlazio u Portugal one su me izuzetno doekivale.
Gordana Bajloni je bila i ostala veliki patriota, veiti zaljubljenik u Beograd, mada ga nije videla
vie od pola veka.
Imala je neki strah da doe u Jugoslaviju, valjda od ove vlasti, ta znamNikad nije htela da o
tome pria Meutim, nekoliko puta je insistirala da se raspitam da ona u Beogradu sazida neku
zadubinu. Da to njeno bogatstvo dobije neki smisao, da se uloi u neto korisno, da ne propadne,
jer ona je poslednja iz porodice Bajloni. Nikada se nije udavala, nije imala dece
Pre nekoliko godina kada je nika elektronska industrija dola u bezizlaznu situaciju, neki nai
politiari i privrednici, koji su uli za Gordanu Bajloni, pitali su me da ona otkupi ceo sistem. Ja
sam je odmah nazvao, ali ona nije htela, traila je da novac uloi u neku zadubinu, da korist osete
obini ljudi. Ali, kako to kod nas Srba biva do sad nije napravljen dogovor kakva bi to zadubina
bila
E, ta Gordana Bajloni pomagala je Andreja. On je imao petoro dece tri sina Vladimira, Dimitrija i
Hristofa, koji je poginuo u saobraajnoj nesrei, i dve erke Mariju Tatjanu i Laviniju. Ovu drugu
je usvojio u vreme kada je iveo u Lisabonu.
Meutim, on je bio ekstrovertan ovek, sve je prihvatao. Ja sam, dok smo bili mladi bio pomalo
ljubomoran na Andreja. On je bio neobina kombinacija povrnog i temeljitog oveka. Voleo je da
se ali, na balovima oko njega su uvek bile najlepe devojke.
Ali, nije mogao da ima stalni posao, nije mogao da se bavi biznisom. Nisu ga htele pare, kako bi
rekao na narod. Bio je otvoren, eksplozivan, sklon svai. Interesantno njegova ljutnja nikada nije
bila usmerena na mene ve na Petra.
Nije bio uopte diplomata. esto je na javnim mestima napadao patrijarha Germana i za njega
govorio da je " crveni avo koji nosi mantiju".
Ba nedavno sam uo da je bio povezan i sa nekom sektom, sa Munovom sektom. Taj isti izvor
tvrdi da je ta sekta platila put Andreju u Moskvu, krajem osamdesetih godina.
Ja sam razgovarao s njim o tom putu u, tada jo, sovjetsku prestonicu. On mi je rekao da ide da
proveri, preko nekih pouzdanih veza, ko je stajao iza atentata na naeg oca, kralja Aleksandra.
U emigraciji, docnije, posle njegove smrti, dosta se spekulisalo i tvrdilo da ga
je zapravo boravak u Moskvi i odveo u smrt. Naime, Andrej je u maju mesecu 1990. godine naen
mrtav u automobilu, u garai, u okviru kue u kojoj je iveo sa Mici Lou. Prvo se tvrdilo da je
zaspao u automobilu i da se otrovao od izduvnih gasova, zatim da je ubijen pa ostavljen u garau,
u upaljenom automobilu, bilo je ak i tvrdnji da je izvrio samoubistvo.
Zvanina lekarska ekspertiza je tvrdila da je uzrok smrti, pak srce koje nije izdralo i koje je
prestalo da funkcionie. U svakom sluaju ostala su mnoga nerazjanjena pitanja oko Andrejevog
kraja. NJegov sin Vladimir bio je kod njega u Kaliforniji samo etiri dana pre smrti i Andrej mu je
rekao da dolaze dani kada e ponovo biti sreni, kao nekad kada su svi iveli zajedno i kada nisu
imali finansijskih problema.
Kako je Milica postala Mici Lou
Mici Lou roena je u Vrnjakoj Banji kao Milica Anelkovi. S princem Andrejom imala je samo
graanski brak, jer im crkveni nikada nije dozvoljen
Brino staranje o kralju
Moj mlai brat roen je pred pono 28. juna 1929. godine, u kraljevskom dvoru na Bledu.
Najmlaem princu kum je bio knez Pavle na krtenju koje je obavljeno, isto u dvoru na Bledu, 15.
avgusta , te iste godine.
U prisustvu porodice i zvanica inodejstvovao je protojerej dvora Mihailo Popovi.
Andrej je, kao i ja , osnovno obrazovanje stekao u Beogradu , a zatim se kolovao u uglednim
privatnim engleskim kolama.
U Kembridu je stekao zvanje diplomiranog inenjera poljoprivrede.
Kada sam ja kupio farmu u Saseksu nagovorio sam Andreja da mi se pridrui i da u komiluku
uzme jedno pristojno imanje. Dok sam ja podizao plantau jabuka, Andrej je gajio stoku.
U avgustu 1956. godine oenio se princezom Kristinom, sa kojom je dobio erku Mariju Tatjanu i
sina Kristofera.
Godinu dana posle venanja prodaje farmu i odlazi da ivi u London. Tamo se ubrzo zapoljava u
jednom osiguravajuem preduzeu.
Sa Kristinom je bio u braku do maja 1962. Godine. Posle razvoda odluio je da napusti London i
odlazi u Kent gde je i kupio porodinu kuu. U Kentu je sreo princezu Kiru Melitu i relativno brzo
se oenio sa njom. Graanski brak su sklopili 1963. U matinom uredu u Kentu, a crkveni godinu
dana posle u Amorbahu, u Zapadnoj Nemakoj, u blizini Frankfurta.
S Kirom Melitom Andrej je dobio dva sina - Vladimira, koji se rodio 1964. i Dimitrija godinu dana
kasnije. Odmah posle enidbe, Andrej prodaje kuu u Kentu i ponovo prelazi u London da ivi.
Vratio se i na stari posao u Osiguravajuoj kompaniji.
Posle roenja drugog sina Dimitrija, rasprodao je sve to je imao u Engleskoj i otiao, s
porodicom, da ivi u Portugaliji. Tamo kupuje jedno malo imanje, ali njegov nemirni duh ne dri
ga dugo na jednom mestu. Kad je umro kralj Petar, odlazi na njegovu sahranu u Ameriku i tamo
podlee arima Mici Lou koja je uspela da ga ubedi da pree u Ameriku.
Princ Andrej prodaje imovinu u Portugaliji, ostavlja princezu Kiru Melitu i seli se kod Mici Lou i
ostaje s njom sve do 7. maja 1990. godine kada je naen mrtav u svom "kadilaku", u Palm
Springsu, kod Los Anelesa u Kaliforniji.
Shranjen je na srpskom groblju "Tri jezera", u okviru manastira "Nova Graanica", nekadanjem
seditu raskolnika, blizu ikaga.
Prva supruga mog mlaeg brata, princa Andreja, Kristina fon Hese, roena je u Frankfurtu i bliska
je roaka moje prve supruge Margarite, tako da smo nas dvojica u isto vreme bili i paenozi. Posle
razvoda princeza Katarina ostala je Engleskoj. Danas ivi u Londonu i udata je za Roberta Van
Ajka, koji slovi za vrhunskog restauratera slika.
Andrejeva druga supruga Kira Melita od Lejningena roena je 18. jula 1930. godine u Lejningenu.
Kad se Andrej venao s njom, usvojio je njenu erku Laviniju i dao joj je svoje prezime. Posle
razvoda Kira Melita se nije udavala. ivi i radi u Londonu.
Trea ena najmlaeg sina kralja Aleksandra, Milica Anelkovi roena je u Vrnjakoj Banji, 26.
avgusta 1927. godine, u porodici banjskog lekara Milana Anelkovia i domaice Evice. U
rodnom gradu zavrila je malu maturu (danas je to osam razreda osmogodinje kole). Neposredno
pred Drugi svetski rat njeni roditelji su se razveli pa je Milica sa majkom prela da ivi kod ouha,
poznatog banjskog kafedije.
U toku rata pomagala je majci i ouhu u kafani sve do odlaska u Nemaku. U Nemakoj upoznaje
amerikog lekara, kineskog porekla, Frenki Loua i ubrzo se udaje za njega uzima ime Mici Lou i
odlazi za Ameriku.
iveli su u Palm Springsu, gde je Frenki imao svoju kliniku,
i rodili dvoje dece - sina Frenka i erku Lori.
Posle razvoda braka sa doktorom Lou Mici je ula u svet biznisa. Poetni kapital joj je bio novac
od osiguranja. Ubrzo je otvorila i vlastitu banku u Los Anelesu.
Kada je kralj Petar doao u Sjedinjene drave, posle razlaza sa kraljicom Aleksandrom (njih dvoje
nisu iveli zajedno, ali se nikada nisu zvanino razveli), Mici Lou postaje njegova nerazdvojna
drubenica. Prijateljstvo izmeu mog brata i ove nae zemljakinje iz Vrnjake Banje trajae punih
petnaest godina, sve do njegove smrti.
Mici Lou se brino starala o njemu, naroito u vreme bolesti. I njen bivi mu, Frenki Lou, koji je
bio vrstan lekar, obasipao je ljudskom i profesionalnom panjom kralja Petra.
Andreja je srela na sahrani mog brata
Graanski brak su zakljuili 1972. godine u Londonu. Crkveni im nikada nije dozvoljen. Na
venanju ona je uzela novo ime - Eva Marija.
Vanbrana erka Kralja Aleksandra
arlot Kotijar, mlada studentkinja medicine i budui jugoslovenski kralj sreli su se u Parizu pred
Prvi svetski rat. NJihova erka Jelena roena je poslednjeg dana decembra 1920. godine u jednoj
od odaja amerikog konzulata u Beogradu
Bio je maj 1994. godine. Princ Tomislav je javio: doite na Oplenac. On se upravo vratio s puta po
Kanadi i Sjedinjenim Amerikim Dravama. Pomislio sam da se neto izuzetno znaajno desilo u
njegovim susretima s naim ljudima iz dijaspore
Sreli smo u kancelariji Miladina Gavrilovia, direktora Zadubine kralja Petra Prvog. Pored
domaina, bili su tu i Mile Kordi, u to vreme direktor i glavni i odgovorni urednik "Politike
Ekspres", Dragoljub Janojli, dopisnik tog lista iz Smederevske Palanke i fotoreporter Rade
Bonjak.
Princ je bio vidno umoran od puta, jo se nije aklimatizovao na srednjoevropsko vreme, a uz to i
vrlo neraspoloen. Dugo je priao o susretima s naim iseljenicima, o njihovoj nostalgiji i tekom
ivotu u dalekom svetu. Muilo ga je saznanje da veina naeg naroda na tom "silikonskom"
kontinentu ima finansijskih problema.
U jednom trenutku spomenuo je kako je o tome razgovarao i sa svojom sestrom. Neko od prisutnih
ga je upitao da li je to princeza Jelisaveta dola na Oplenac. Tomislav se, onako kako je to samo on
umeo, zagonetno nasmeio i mirno rekao:
"Ne, razgovarao sam s mojom sestrom Jelenom Juenidi.
Ona je vanbrana erka mog oca kralja Aleksandra".
Dok je izgovarao ove rei, paljivo je osmatrao naa zaprepaena lica. Ova porodina tajna bila je
jedna od retkih u porodici Karaorevi koja nije skandalozno otkrivena u javnosti. Za nju su, po
svemu sudei, znale samo osobe najodanije dvoru i kruni.
Prinevo raspoloenje se namah popravilo kada je poeo da govori o sestri. Shvatili smo da je
odabrao ovaj trenutak da otkrije dugo uvanu porodinu tajnu:
- Da imam sestru po ocu saznao sam za vreme Drugog svetskog rata. Za to ensko dete znala je i
moja majka. Ona je saznala od oca, ali nama nita nije govorila o tome. Uopte, o tome se meu
nama nije govorilo. To je znala samo nekolicina oevih najbliih prijatelja. Knez Pavle je bio
najupueniji u tu porodinu tajnu. On je neke detalje iz te ivotne epizode kralja Aleksandra
ispriao mom starijem bratu Petru.
Moj otac i Jelenina majka, arlot Kotijar, upoznali su se uoi Prvog svetskog rata u Parizu. Ona je
bila iz Bretanje, i zbog porodine tradicije, poto su joj otac i deda bili lekari, studirala je medicinu
na Sorboni. Najpre je upoznala kneza Pavla, a onda joj je on predstavio mog oca. Navodno je ovo
bila ljubav na prvi pogled, ali dravnike obaveze mog oca, tada prestolonaslednika, i ratne slutnje
razdvojile su ovo dvoje mladih.
Ali, kako to obino biva, sudbina je htela da arlot Kotijar, po zavretku rata, stigne u Srbiju kao
lekar u misiji Meunarodnog Crvenog krsta. I novi susret mladog regenta i lepe Bretanjke bio je
neizbean i ponovo je rasplamsao pritajena oseanja.
Poslednjeg dana 1920. godine roena je erka Jelena u jednoj od odaja amerikog konzulata. Na
krtenju je dobila ime Zorka, po naoj babi, erki crnogorskog kralja Nikole.
Kralj Aleksandar je vodio rauna o Jeleni i njenoj majci sve do traginog kraja u Marselju 1934.
godine. Od tada brigu o njima preuzeo je princ Pavle.
Kad god sam razmiljao o ovoj vezi, pitao sam se kako je ona mogla da traje pored politiara i
ondanjeg beogradskog dvorskog okruenja. Odgovor sam dobio mnogo godina kasnije od nekih
oevih prijatelja koji su mi ispriali da je kralj Aleksandar, prilikom povlaenja kroz Albaniju,
imao teku operaciju na prostati. Zbog toga je politiarima odgovaralo da provere da li budui kralj
moe da ima decu.
I te kobne 1934. godine, otac je trebao da svrati do Jelene i njene majke. Sestra e mi docnije
priati kako su ona i njena majka bile u oku kada su ule ta se desilo u Marselju.
Kad sam ezdesetih godina boravio u Hilandaru, gospodin ore S. Ro me je diskretno podsetio
na sestru Jelenu. Tad sam rekao sebi: ona je moja sestra i tu nema ta da se krije i tad sam joj se
javio telefonom. To je bio na prvi kontakt, ali je bio tako prisan kao da smo stari znanci. Ubrzo
smo se i videli. Bila je moj gost u Engleskoj, nekoliko meseci.
Jednom prilikom sam hteo da je iznenadim i da je u Atini posetim nenajavljen. Na ulazu u zgradu
presreo me je portir i odmah rekao: - Vi mora da ste brat gospoe Jelene Juenidi!
Eto, nas Karaorevie moete vrlo lako da prepoznate jer imamo karakteristine crte lica.
Jelena Juenidi ostala je te godine na Oplencu pune dve sedmice. Naalost, umrla je 19. januara
1998. godine.
I ranije dolazila je u Topolu, kriom, da u kripti crkve Svetog ora zapali sveu na oevom grob.
Poslednja ispovest kraljevia Tomislava Karaorevia(8)
SVAE, DEOBE, RASKIDI
Dolo je vreme kad brat nije razgovarao s bratom, kad su se kidala decenijska prijateljstva,
raspadala kumstva.
Nita u ovom veku nije potreslo Srpsku pravoslavnu crkvu kao raskol u emigraciji
Maj mesec 1963. godine bie upisan crnim slovima u istoriji srpske pravoslavne crkve i srpskog
naroda. Nita u ovom veku nije tako potreslo nau Crkvu kao raskol - kad su poele svae, deobe,
raskidi decenijskih prijateljstava, kumstva, roakih veza
Dolo je vreme kad brat nije razgovarao s bratom, kad se roene sestre nisu javljale jedna drugoj
iako su ivele u istoj ulici.
Srpska pravoslavna crkva je tih ezdesetih godina, posle velikih gubitaka u Drugom svetskom ratu
kad su ustae i okupatori likvidirali veliki broj svetenika i vladika, uspeno odolevala
komunistikom reimu koji je na sve naine pokuavao da je dokraji. Moram da napomenem da
su i partizani streljali mnoge crkvene linosti.
Tada je jedan broj svetenika naseo dobro smiljenom planu Titovih sledbenika da se crkveni
uticaj potpuno oslabi i ak da se ona potpuno uniti.
Vladika Dionisije, koji je zbog uea na demonstracijama u Vaingtonu u znak protesta protiv
Titovog boravka u Sjedinjenim Amerikim Dravama, bio je trn u oku vlastima u Beogradu.
Vladika je 11. maja 1963. godine bio suspendovan odlukom Svetog arhijerejskog sabora, a potom,
poto je odbio da da se pojavi pred komisijom u Beogradu, razreen je dunosti eparhijskog
arhijereja.
Umesto da kao uman ovek prihvati odluke Sinoda, i na taj nain smiri ve uzburkane strasti,
vladika Dionisije Milivojevi odluio je da se otrgne od matice Crkve u zemlji i formira svoju
takozvanu "Slobodnu srpsku pravoslavnu crkvu", odnosno da svoju eparhiju proglasi za
autonomnu.
Poela je deoba meu narodom i meu svetenicima, poele su odvojeno da se slave slave, poelo
je bezumlje
Meutim, ni to nije bilo dovoljno. U ovaj sukob, u raskol je trebalo uvui i dinastiju,
iskompromitovati je i unititi. Tako je poela borba Krune i Krsta. Da je od ovog velikog sukoba
korist imao samo reim u Beogradu, jedino nije video vladika Dionisije i grupa njegovih
saradnika.
Ta nevidljiva ruka, koja je vukla konce rascepa srpskog naroda u dijaspori, uspela je da u sve to
uvue i mog brata kralja Petra Drugog. NJegovo pojavljivanje s raskolnicima i njegova "Poruka"
srpskoj emigraciji da podri vladiku Dionisija izazvala je ogromnu zabunu.
To je bio poetak decenijskog moralnog, ljudskog i finansijskog iscrpljivanja, uvod u sudske
procese koji e trajati preko dvadeset godina i od kojih e koristi imati samo ameriki advokati i
amerika drava.
Dionisije, kome je Srpska pravoslavna crkva za sve to je uradio na rascepu nae emigracije,
oduzela episkopski i monaki in i vratila ga u red obinih ljudi s krtenim imenom Dragoljub, bio
je vrlo preduzimljiv ovek i vrlo vet u manipulisanju s ljudima. U mnogo emu je preduhitrio
Srpsku pravoslavnu crkvu. NJegov glavni cilj bio je da u raskol uvue celu dinastiju Karaorevi.
Kralja Petra je odmah doveo na tlo Severne Amerike i s njim je obiao sve raskolnike crkve.
Posle Petra na red je doao Andrej. NJega je krajem te iste godine Dionisije lino posetio. Na
sreu, tada se moj mlai brat dobro drao i tek e mnogo docnije pristupiti raskolnicima.
Raskolnicima je posebno smetalo to nisu mogli mene da uvuku u njihovu mreu. Stevan
Trivunac, predsednik Srpskog nacionalnog odbora u Parizu, tih dana je uputio pismo kralju Petru u
kome ga je direktno hukao na mene:
"Poseban stav prineva i njihovo opredeljenje za suprotnu starnu Vama predstavlja javno i
otvoreno cepanje dinastije. Ne zavaravajte se: ima ve dosta nesrenika koji ire glasine i vre
propagandu za nove pretendente na Va presto. Doe li do ireg odjeka ove pocepanosti u narodu,
bie kompromitovan ne samo presti no i opstanak monarhije".
U toku prve i druge godine raskola razgovori izmeu mene i mog brata Petra, prilikom retkih
susreta a i u prepisci, nisu dodirivali osetljive politike teme, pa tako nismo ni spominjali raskol
jedan drugom.
To je trajalo sve do 10. aprila 1965. godine. Tog dana Petar mi je poslao pismo u vrlo otrom tonu
povodom moje posete Sjedinjenim Amerikim Dravama. Saznao je, kae, da u biti gost vojvode
Momila ujia i time e se obelodaniti da postoji razdor u dinastiji i da je zbog toga prinuen da
mi zabrani da krenem na taj put.
DVA SRBINA, TRI CRKVE
Velika zabuna kod naeg naroda u rasejanju nastala je kad su raskolnici poeli da manipuliu
imenom kralja Petra II. U dobro osmiljen plan rainjenog vladike Dionisija jedino se nije
uklapalo ponaanje princa Tomislava
Sedite i sredite raskolnika je bilo u Americi u eparhiji vladike Dionisija. O podeljenosti naih
ljudi na tom kontinentu najbolje govori primer da u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u Kanadi
gotovo da nema grada u kome ive nai a da ne postoji , ponegde, ak i jedna pored druge,
raskolnika i "federalna" crkva. Inae, "federalcima" su nazvani lanovi crkvenokolskih optina
koji su ostali verni matici u Beogradu kad je neki "aljivdija" na zidu jedne njihove crkve u
ikagu napisao to ime. Tako je ona naa narodna izreka, dva Srbina - tri politike partije, na
najbolji nain zaivela meu emigracijom i iz politike se prenela na veru. Naalost, ta naa
karakterna crta postala je "zatitni znak" kad je re o dijaspori.
U Australiji i na Novom Zelandu rainjeni vladika Dionisije veto je i lukavo, izvitoperujui
injenice, uticao
na svetenike da ne priznaju "komunistikog" patrijarha Germana i njegove vladike. To mu i nije
bilo naroito teko jer su na tim prostorima veinu inili izgnanici - emigranti, provereni
antikomunisti, koji su se tu naselili
1948. i 1949. godine posle mukotrpnih potucanja po evropskim
sabirnim logorima.
Dionisije ih je upravo podseao na te dane, pre nego to su u
dalekom svetu svili nove domove, i otvoreno pretio da e oni koji
se opredele za "komunistikog" vladiku biti iskljueni iz Crkve.
U Evropi je bilo velike rasprave oko raskola ali je veina, s
izuzetkom desetak crkvenokolskih optina, na elu sa onom iz
Trsta, odnosno uvenim Dragoljubom Vurdeljom, ostala verna
patrijarhu i Sinodu u Beogradu.
Posebno su raskolnici uneli veliku zabunu meu nae ljude u celoj
emigraciji kad su se okitili imenom moga brata kralja Petra II.
U tom trenutku jedini sam ja iskakao iz dobro pripremljenog Dionisijevog plana i trebalo me je do
kraja kompromitovati i na osnovu porodinog pravilnika ekskomunicirati iz doma Karaorevia.
Na taj potez nisam morao dugo da ekam. Sredinom decembra, stiglo je pismo od mog brata Petra
koje sam sa zaprepaenjem morao nekoliko puta da proitam.
Izmeu ostalog, Petar je pisao:
"Verovao sam da si Ti, isto kao i Ja, svestan amaneta naega blaenopoiveg Oca, da treba da
ouvamo NJegovo ivotno delo, upravo da treba da ga obnovimo i preporodimo. Meu NJegove
amanete, uveren sam, da je On na prvo mesto stavljao, u duhu i tradiciji starih srpskih domaina,
nedeljivost Kraljevskog Doma, meusobnu povezanost, ljubav i lojalnost njegovih lanova, i
njihovu samodisciplinu bez koje se sve napred reeno ne bi moglo da postigne. Zato je On i
propisao "Porodini pravilnik za lanove Kraljevskog doma Kraljevine Jugoslavije".
Ne samo propisi ovog pravilnika, koji ne ostavljaju nikakvu mogunost za dvoumljenje i razliite
interpretacije, ve i osvetana monarhistika tradicija u tome je da se efu Kue u javnosti ne moe
i ne sme da protivurei. Prema tome, i onda, kad se gledite efa Kue i pojedinih lanova
Kraljevskog Doma razilaze, to razilaenje ne sme da izie iz kruga Kraljevskog Doma, ponajmanje
ono sme da postane predmet diskusije na ulici. U tom pogledu, meutim, Ti si, dragi Tomislave,
svojim postupanjima u toku minule dve godine teko povredio i propise spomenutoga Porodinog
Pravilnika i osnove monarhistike tradicije. Ona su naila na teku osudu i proteste osvedoenih
privrenika naega Kraljevskog Doma, pa sam zbog tih osuda i protesta i bio prisiljen da naloim
Kraljevskoj Kancelariji da izda jedno saoptenje, iju Ti kopiju ovde prilaem, ma da sam uveren
da Ti je isto ve s druge strane dostavljeno. Ovim pismom elim da ukaem na ogromnu tetu koju
si svojim istupanjima naneo naoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, pravednoj borbi naega naroda za
osloboenje od komunistikog jarma, Meni, Tebi i itavom Kraljevskom Domu. Istovremeno Te
najenerginije opominjem poslednji put da ovu Tvoju tetnu akciju na koju Te nagovaraju
nesavesni ljudi obustavi i, ako ne misli da Me sleduje, kako bi Ti bila dunost i po Porodinom
Pravilniku i po tradiciji Monarhije, onda da se ubudue dri po strani. A ako Ti to ne bude hteo
uiniti, Meni nee ostaviti nikakav drugi izbor, ve da kao ef Kraljevskog Doma primenim
sankcije iz njegova l. 20".
Petar mi je u ovom pismu ostavio ultimatum da u roku od dve nedelje prihvatim njegove odluke i
optuio da sam ja glavni i jedini krivac to je njegov sin princ Aleksandar ostao veran Srpskoj
pravoslavnoj crkvi. Na kraju pisma brat mi je poruio:
"No, ukoliko bi Ti to odbio ili ovo Moje pismo ostavio bez odgovora, Ti Mi ne bi ostavio nikakav
drugi izbor ve da pribegnem primeni sankcija iz porodinog Pravilnika. Suvino je da kaem da
bi i Meni samome to teko palo, ali Ja ne mogu i nemam prava da se ogluim o dunosti efa
Kraljevskog Doma."]
Poslednja ispovest kraljevia Tomislava(10)
KRALJEVI PROTIV KRALJA
Ve prvi pogled na tekst Porodinog pravilnika doma Karaorevia pokazuje da je on, dok je
kralj u izgnanstvu , neprimenljivI
Sadraj pisma koje sam dobio od brata kralja Petra Drugog bio je takav da sam morao odmah da
mu odgovorim i da ga podsetim da je krajnji trenutak da on razmisli o svojim postupcima i o svom
ponaanju. Evo ta sam doslovno napisao 28. decembra 1965. godine:
Od kako smo izgnani iz zemlje, ja nisam propustio priliku da ti pokaem ljubav i odanost kakvu
oseam prema Tebi kao starijem bratu, kao Stareini doma Karaorevia, kao svome Kralju. Za
celo to vreme, meutim, Tvoje dranje prema meni nije bilo bratsko.
Sad je, posle svega, dolo i Tvoje pismo od 14. decembra ove godine, na koje Ti moram poslati
odgovor kakav ono zasluuje. Tvoje pismo je uvredljivo prema meni u svakom pogledu, i po
sadrini i po tonu. U njemu se uputa u polemiku, na kakvu smo nauili u izvesnoj naoj
emigrantskoj tampi.
U njemu me optuuje da nanosim tete dinastiji Karaorevia, restauraciji monarhije u
Jugoslaviji, monarhijskom principu, naoj svetosavskoj crkvi i samoj naoj nadi sve ljubljenoj
otadbini, ba onda kad se narod u njoj bori protiv komunistike tiranije. Ti ide i dalje i baca na
mene jezivu sumnju da se spremam da postupim onako kako je nekada Vukan Nemanji postupio
prema svome mlaem bratu Stevanu.
to je jo tee, to Tvoje pismo dolazi odmah posle jednog, u tampi objavljenog "Saoptenja", u
kome si, pod potpisom svoga efa Kancelarije, sline optube protiv mene izneo ne samo pred
javnost emigrantsku i javnost zapadnih demokratija, nego ak i pred javnost komunistikih
zavojevaa Jugoslavije.
U svom pismu od 14. decembra, Ti mi preti da e prema meni primeniti sankcije iz "Pravilnika
doma Karaorevia". Ve prvi pogled na tekst tog "Pravilnika" dokazuje da je on, dok je Kralj u
izgnanstvu, neprimenljiv. Gde Ti je sad disciplinski Krunski savet, u kome su lanovi pored ostalih
Patrijarh, presednik Vlade, ministar pravde, predsednik Dravnog saveta i Kasacije?
Da li si u ovim prilikama u poloaju da odobrava lanovima kraljevskog doma, uz potpis
Patrijarha i predsednika Vlade, enidbu ili udaju ili da im odobrava putovanje po inostranstvu?
Kako izgleda danas Tvoje pravo da lanovima
Doma uskrati treinu apanae, onda kada su oba Tvoja brata prinuena da u znoju svoga lica
zarauju svoj svakidanji hleb?
Ali ovo Tvoje pismo otvara i jedno ire i dublje pitanje. Ti si u njemu uzeo ulogu poglavara Crkve,
kao to ini svuda i na svakom mestu, od kako je meu pravoslavnim Srbima u emigraciji nastao
crkveni spor. Ova Tvoja uloga je u otrom sukobu sa Ustavom koji je izdao na veliki otac. A kralj
ne stoji van i iznad Ustava.
On moe da zahteva poslunost samo dok se dri duha i slova Ustava. Ti se pojavljuje kao
poglavar jedne emigrantske crkvene organizacije, iako zna da deset miliona Srba, koji ive u
zemlji, nee da znaju za tu organizaciju i ostaju verni svojom Patrijariji, Crkvi svojih otaca, u
kojoj, u ovim mutnim vremenima, nalaze jedino utoite. Ti se pojavljuje kao poglavar jedne
pravoslavne crkvene organizacije, iako ne mnogo manje od polovine naih sugraana pripada
drugim veroispovestima.
Moe li Ti oekivati da e iko od Jugoslovena, katolika ili muslimana, hteti da se zaloi za
povratak monarhije u Jugoslaviji, ako zna da je jugoslovenski kralj reen da vri funkcije
poglavara jedne crkve koja nije njihova?
Poloaj kraljeva u izgnanstvu jeste osobito teak i delikatan. Oni nisu u mogunosti da vre ni one
dunosti koje im Ustav nalae.
Rezervisano i puno takta dranje rumunskog i bugarskog kralja pokazuje kako i izgnan kralj moe
sebi da pribavi respekt ne samo svojih sunarodnika, nego i itavog zapadnog javnog miljenja. To
njihovo dranje treba svim nama da slui za ugled.Tvoje pismo se zavrava pretenim
ultimatumom, u kome trai da Ti odgovorim na etiri take.
Na prve dve take moj odgovor je ve sadran u onome to sam napred rekao. to se tie Tvog
sina, on je, po Ustavu, punoletan, a i po prirodi ovek bistar i obdaren svojom voljom. Ja njega ne
vodim na crkvene manifestacije - na politike manifestacije ne idem ni ja - nego on ide poneki put
sa mnom po svojoj odluci i on sam trai i njegovih versko-crkvenih ubeenja nije moje da mu
nameem svoje savete - jasno je.
Nadam se da e ovo pismo primiti sa onim raspoloenjem s kojim sam ga ja pisao. U tom sluaju
ono bi moglo da znai poetak povraanja pravih bratskih odnosa izmeu nas, kakvih bi, da je
sree, trebalo da bude i kakve bi nam nai roditelji savetovali da su ivi.
Ako ovo pismo objavi, onda e Ti poneti na dui sve one grehote koje prebacuje meni, inei mi
krivo. Onda e Ti otkriti da u domu Karaorevia postoji spor. Onda e Ti, na likovanje
dananjih komunistikih jugoslovenskih vlastodraca, oteati povraaj monarhije u Jugoslaviji i
pomoi produavanje komunistike vladavine. Od mene ne moe oekivati da u ja i dalje bez

odgovora trpeti udare koje mi ovako nepravedno zadaje. Ali, sva odgovornost za dalje teke
posledice pae na Tebe.
Poslednja ispovest princa Tomislava Karaorevia
KRALJEVANJE U IZGNANSTVU
Pravilnik kraljevskog doma Karaorevia moe da se primenjuje samo kad je kralj na prestolu, a
svialo se to nekome ili ne, mi nemamo kralja od 29. novembra 1945. godine
Veto ubaena jabuka razdora u redove srpske emigracije nala je najplodnije tle u Americi, u
okviru eparhije vladike Dionisija, koji je zaigrao opaku igru protiv Srpske pravoslavne crkve. U to
njegovo kolo uvukao je mog brata kralja Petra Drugog.
Posle mog pisma kralju, nastalo je zatije u naim odnosima, a u kontaktima koji su usledili on to
nije spominjao kao da se nije ni dogodilo. Odmah sam posumnjao da je sve to bilo maslo nekih
ljudi iz raskola i da Petar najverovatnije o tome nita ne zna.
Mnogo kasnije, kad je jednom prilikom doao kod mene i kad sam mu spomenuo njegovo i moje
pismo, on me je zaprepaeno pogledao i rekao da o tome nita ne zna i da ta pisma nikada nije
video.
Meutim, potpis je sigurno bio njegov
Mesec dana posle mog odgovora Petru, u svetosavskom broju "Glasa kanadskih Srba" za 1966.
godinu, pojavio se tekst "Kraljevanje u izgnanstvu" Koste St. Pavlovia, koji je vrlo precizno
objasnio kakav je poloaj kralja u novim emigrantskim uslovima. Kosta St. Pavlovi (1905-1988)
bio je inae istaknuti diplomata u Kraljevini Jugoslaviji i ef kabineta Slobodana Jovanovia dok je
ovaj bio predsednik vlade u Londonu.
Ovaj tekst me je uverio da sam bio u pravu to sam Petru onako odgovorio i da sam ispravno
mislio. Naalost, taj tekst je i danas aktuelan, jer se mnogi pozivaju na "Pravilnik doma
Karaorevia" i zato ga treba publikovati da najira javnost stekne sliku kakvi su propisi u tom
pravilniku i kakve danas ingerencije ima prvi ovek kraljevskog doma.
Evo ta je Kosta St. Pavlovi napisao u "Glasu kanadskih Srba" u tekstu "Kraljevanje u
izgnanstvu": "Nedavno se u naoj izgnanikoj javnosti, pod potpisom enerala g. T. K. Milievia,
pojavilo jedno u najmanju ruku udno "Saoptenje" Kancelarije Nj. V. Kralja, u kome se poziva na
Porodini pravilnik za lanove kraljevskog doma Kraljevine Jugoslavije od 5. aprila 1930. (V.
"Glas" od 25. novembra 1965).
Pravilnik doma Karaorevia nije pravilnik privatno-pravne prirode. On je osnovan na Ustavu i
predvia kako kraljevu vlast nad lanovima kraljevskog doma, koja je ira nego vlast nad obinim
graanima, tako i potinjenost lanova kraljevskog doma, koja je je dublja od potinjenosti obinih
graana. Ta ira vlast i dublja potinjenost nisu privatno-pravne, ve javnopravne prirode. Krajnja
sankcija te ire vlasti jeste iskljuenje iz kraljevskog doma, a to iskljuenje povlai za sobom
krupne isto javnopravne posledice.
Primena Pravilnika ne zavisi iskljuivo od volje stareine da se koristi svojim pravima i od
gotovosti lanova da se pokoravaju njegovim odlukama, jer je radi primene izvesnih odredaba
Pravilnika potrebna i saradnja dravnih i crkvenih vlasti.
Pravilnik se, po naem miljenju, mogao primenjivati samo dok je Kralj bio na prestolu. A Kralj
vie nije na prestolu od 29. novembra 1945. godine, svialo nam se to ili ne. Da li je to svrgavanje
bilo zakonito ili nije, da li je promena reima bila posledica slobodno izraene volje veine naroda
ili nije, to je pitanje u koje ovde ne elimo da ulazimo.
injenica je da Kraljevina Jugoslavija vie ne postoji, da Dom Karaorevia, iako jo uvek
kraljevski, vie nije vladajui i da svi njegovi lanovi, izuzev kraljevia ora i njegove supruge,
ive u izgnanstvu pod zatitom zemalja u kojima su se nastanili. Kralj i kraljica supruga nastanjeni
su u Monaku. U Engleskoj se nalaze prestolonaslednik i kraljevii Tomislav i Andrej sa svojim
porodicama. Pola u Francuskoj a pola u Italiji ive knez Pavle i kneginja Olga. Knez Aleksandar sa
svojom porodicom boravi stalno u Francuskoj.
Da Kralj, koji se nalazi u izgnanstvu, ne moe da primenjuje Porodini pravilnik jasno proizlazi iz
samog slova Pravilnika.
l. 7. predvia da "nijedan lan Kraljevskog doma ne moe stupiti u brak bez prethodnog
pristanka i odobrenja Kraljeva". Ali danas taj pristanak i to odobrenje Kralj ne moe da daje, jer l.
8. utvruje da se "odobrenje Kraljevo za enidbu ili za udaju koga lana Kraljevskog doma izdaje
u obliku naroitog pisma, koje potpisuju patrijarh i predsednik vlade".
Niti bi Kralj hteo da se obraa patrijarhu Germanu niti bi mogao da se obrati Petru Stamboliu.
Pravilnik nabraja i est raznih kazni od kojih dve Kralj u izgnanstvu sigurno ne moe da izrie.
l. 20. pod v) predvia "oduzimanje jedne treine apanae za vreme od jednog do est meseci".
Kako Kralj nikom ne daje nikakvu apanau, to ovu disciplinsku meru ne moe ni da primenjuje.
Isti lan pod d) predvia "iskljuenje iz Kraljevskog doma", ali odmah pod ) odreuje da je "u
sluaju ovakve kazne neophodno sasluanje Dvorskog saveta". A l. 19. nabraja da "u Dvorski
savet ulaze, pod predsednitvom kraljevim, prestolonaslednik (ako je punoletan), lanovi
Kraljevskog doma koji su navrili 21 godinu, patrijarh, ministar predsednik, ministar pravde,
predsednik Dravnog saveta i predsednik Kasacionog suda". Jasno je da bez sasluanja Dvorskog
saveta Kralj ni ovu kaznu ne moe da izrie.
U Dvorski savet mogao bi da pozove prestolonaslednika (koji je punoletan), kraljevia Tomislava i
kneginju Margaritu, kraljevia Andreja i kneginju Kiru, kneza Pavla i kneginju Olgu i kneza
Aleksandra i kneginju Mariju-Piju, ali ne bi mogao ni kraljevia ora ni njegovu suprugu, ni
patrijarha Germana, ni predsednika Izvrnog vea Petra Stambolia, ni dravnog sekretara za
pravdu Arnolda Rajha, ni predsednika suda za zatitu ustavnosti Blaa Jovanovia, ni predsednika
Saveznog vrhovnog suda Iliju Doena. Prema tome, Kralj danas nije u mogunosti ni da izree ma
ije iskljuenje iz Kraljevskog doma.
Poslednja ispovovest princa omislava Karaorevia(12)
KRALJ BEZ ZEMLJE
Dom Karaorevia nije jedina Kraljevska kua koja vie nije na prestolu. Nije mu to ni prvina. U
istom su poloaju kraljevska kua Burbonaca, rumunska Hoendcolerna, francuska BurbonOrleana, bugarska Saks-Koburg i Got, austrijska Hapsburg-Lorena, italijanska Savoje i ruska
carska kua Romanov-Holtajn-Gotorp
Tekst Koste St.Pavlovia "Kraljevanje u izgnanstvu", iz svetosavskog broja "Glasa kanadskih
Srba" za 1966.godinu, ubedio me je da sam bio u pravu u pismu koje sam poslao mom bratu kralju
Petru Drugom. Sutina ovog teksta aktuelna je i danas.Evo kako glasi drugi deo teksta:
"U l. 29 govor je o "sporovima izmeu lanova Kraljevskog doma" i predvieno je da "sporovi
izmeu lanova Kraljevskog doma ne mogu ii na sud ()
Dvorski savet ima dunost da uini sve da se takav spor izravna. Ako se spor ne moe na taj nain
okonati naroito Izborni sud, sastavljen od tri sudije, od kojih predsednika odreuje Kralj, a po
jednog sudiju svaka parnina strana iz redova lanova Kraljevskog doma ili lanova Dvorskog
saveta, presuuje konano spor. Ona strana koja se presudi ne pokori ima biti kanjena kaznama
pod d) i ) l. 20. prema Kraljevom nagoenju".
A to znai: iskljuenjem iz Kraljevskog doma na krae ili due vreme. Videli smo ve, meutim,
da je za iskljuenje neophodno sasluanje Dvorskog saveta, koji Kralj danas ne moe da sazove. I
u izgnanstvu bi se mogao sastaviti Izborni sud, jer se njegovi lanovi mogu birati iz redova lanova
Kraljevskog doma, a ne moraju iz redova Dvroskog saveta. Presuda koju bi takav Izborni sud
doneo mogla bi samo teoretski da bude konana, jer ako joj se jedna strana ne bi htela da pokori,
protivu nje ne bi moglo da bude nikakve sankcije.
Iskljuenje kneza Pavla
l. 24. predvia da "kao stareina Kraljevskog doma Kralj Knez Pavle sa svojom porodicom bio
raspolae svima materijalnim sredstvima iz toga i izdaje
je lan Kraljevskog doma
sve naredbe koje su potrebne po ekonomskim i novanim Karaorevia do 17. maja 1941.
poslovima". Ovde se u Pravilniku potkrala jedna oigledna Tada je Kraljevska Vlada, na sednici
tamparska greka. Nije "i toga i izdaje", ve "stoga i
u prisustvu Kralje Petra, donela jednu
izdaje". ali poto Kralj danas ne "raspolae svima
"Ustavnu izmenu" kojom se knez
materijalnim sredstvima", to se ni ovaj lan ne moe u
Pavle i njegovo potomstvo iskljuuje
izgnanstvu primenjivati.
iz Kraljevskog doma.
Istina je da, po l. 25 "Kralju ostaje pravo da u ovom
Ovo je tekst te ustavne izmene, kako
Pravilniku prema prilikama ini izmene i dopune kad nae je objavljen u Slubenim novinama
za dobro", ali mu je u izgnanstvu i to pravo uskraeno, jer br. 1. od 19. avgusta 1941:
se promene mogu vriti samo "u sporazumu sa Dvorskim Izmena Ustava
svetom", koji, ponavljamo, Kralj ne moe da sazove."
Petar Drugi-po milosti Bojoj i volji
Jasno je, prema svemu izloenom, da su pojedine odredbe narodnoj - Kralj Jugoslavije
Pravilnika u izgnanstvu neprimenljive. Ali, stvarno to isto Na predlog Predsednika Ministarskog
vai i za sve ostale njegove odredbe, i za one koje bi, po
saveta, a po sasluanju Ministarskog
slovu Pravilnika, mogao da primenjuje sam Kralj, jer bi se saveta, na osnovu lana 116 Ustava,
i te odredbe mogle da primenjuju samo utoliko, ukoliko bi reili smo i reavamo:
onaj protiv koga bi bile upravljane dobrovoljno pristajao
lan 38 Ustava menja se i glasi:
da po njima postupa. Kralj jeste, "vrhovni stareina i
Kraljevski dom sainjavaju: kraljica,
zatitnik svima lanovima Kraljevskog doma", ali l. 3.
supruga Kraljeva; njegovi ivi pretci
izriito veli: Kralj Vladalac" a na Kralj i danas je Kralj ali i njegovi potomci u prvoj liniji sa
ne i vladalac.
suprugama i potomcima; mlaa braa
Ako se Pravilnik u izgnanstvu ne moe da primenjuje,
Kraljeva i njihovi potomci sa
ipak u njemu postoje izvesne odredbe koje bi svi lanovi
njihovim suprugama; sestre
Kraljevskog doma, od najstarijeg do najmlaeg, valjalo
vladajueg Kralja, kao i svi enski
najstroe da potuju. A to su l. 5, 9. i 10. U njima je re o potomci do njihove udaje.
"pravilima i obzirima asti, reda i primernog ponaanja,
Titule "Velianstva" i "Kraljevskog
dostojnih Doma kraljevskog" (l.5), o "urednom voenju Visoanstva" mogu nositi samo
kue ne dajui povoda nikakvim albama (l. 9) i o tome pomenuti lanovi kraljevskog doma.
da se nijedan lan Kraljevskog doma "ne moe zaduivati Odnosi i rang lanova Kraljevskog
preko mogunosti otplate" (l.10).
doma ureuju se pravilnikom koji
Predpostavimo za trenutak da se nije dogodilo ono to se propisuje Kralj.
dogodilo, da je Kralj na Dedinju i da moe u potpunosti da Pred. Br. 1011.-Ovu odluku potpisao
primenjuje Pravilnik. I tada bi ovakvo "Saoptenje" bilo
je kralj Petar i svi lanovi vlade.
krnjenje jednog od osnovnih naela Pravilnika.
Sve disciplinske kazne koje predvia l. 20. mogu da budu "poverljive ili javne", a pod javnosti
razume se "saoptenje disciplinske kazne svima lanovima Kraljevskog doma". Samo jedna kazna,
i to najtea - iskljuenje iz Kraljevskog doma - moe da bude "potpuno javna" i ona se onda "s
pobudama tampa u Slubenom listu" a ne rastura se javno i ne alje organima javnog mnenja.
Ali je nepojmljivo da se pretnja predaje javnosti, i to ne u smislu koji toj rei daje Pravilnik, ve
javnosti u punom smislu te rei.
Dom Karaorevia, uostalom, nije jedina kraljevska kua koja vie nije na prestolu. Nije mu to ni
prvina. U istom su poloaju panska kraljevska kua Burbonaca, rumunska Hoendcolerna,
francuska Burbon-Orleana, bugarska Saks-Koburg i Got, austrijska Hapsburg-Lorena, italijanska
Savoje i ruska carska kua Romanov-Holtajn-Gotorp, da pomenemo samo glavne.
U izgnanstvu su bugarski kralj Simeon Drugi, rumunski Mihaj Prvi i italijanski Umberto Drugi. U
izngnanstvu su i pretendenti na panski, austrijski i ruski presto. Jedino se pretendent na frncuski
presto nalazi u svojoj zemlji. Svima je njima jasno da na jedan nain kraljuju kraljevi koji sede na
svojim prestolima, a na drugi oni koji su i bez zemlje (to jedino nije sluaj grofa od Pariza), i bez
prestola, i bez dravljana.
Svi ubeeni monarhisti i dinastiari bie najsreniji onoga dana kada NJ.V. Kralj bude prestao da
daje povoda ovakvim lanicama i kad, Svojim dranjem i Svojim postupcima, bude ulivao
potovanje kako Svojim najodanijim prijateljima, me koje se sa svim dunim potovanjem
usuujem da ubrojim i sebe, tako i Svojim najljuim neprijtljima.
Poslednja ispovest princa Tomislava Karaorevia (13)
KRUNA BEZ PRESTOLA
Od prvih Nemanjia pa sve do Karaorevia, poslednje dinastije koja je vladala na ovim
prostorima, ostala je samo jedna kruna - od prestola ni traga
- Kad sam prvi put bio u Moskvi, pozivali su me da vidim izlobu na kojoj je bio izloen nakit
poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i carske familije. Domaini su bili vrlo
predusretljivi i omoguili su mi da izlobu posetim izvan radnog vremena kad nije bila guva.
Izlobeni prostor je bio u nekakvom podrumu, a obezbeenje je bilo toliko rigorozno da se ovek
oseao kao da u svakom trenutku neko na njega odnekud motri. Kustos mi je vrlo pedantno
prikazao carski nakit i objasnio do tanina sve o svakom dragom kamenu, iz kog rudnika u Rusiji
potie.
Ovi podaci su me jo jednom uverili koliko je to mona i bogata, ali istovremeno i zaputena
zemlja. Najdue smo se zadrali kod krune ruskog cara. Ali, tu je dolo do jedne neprijatne scene.
U ali sam upitao kustosa da li mogu da vidim kako e ta kruna stajati na mojoj glavi
Valjda su pomislili da u ja da ukradem krunu pa su aktivirali nekakav alarm i za tili as se oko
mene stvorilo obezbeenje. Na sreu je sve brzo razjanjeno, shvatili su da je u pitanju bila ala
Meutim, ako mi nije polo za rukom da "probam" carsku krunu mojih roaka Romanova, stvar je
sasvim drugaije bila kad je re o kruni mog dede kralja Petra Prvog Oslobodioca. Ali da ponem
redom:
-Ne moemo se poaliti da u dugoj i burnoj prolosti srpskog naroda nismo imali kraljeva i
nekoliko careva koji simbolizuju mo, snagu, dravnost, kontinuitet vlasti jednog naroda. Ipak, od
prvih Nemanjia i borbe za samostalnost srpske drave i crkve, koja je ostvarena zahvaljujui pre
svega uspenoj diplomatiji a ne samo ilavim borcima i "nebeskim" junacima, sve do poslednje
dinastije koja je vladala na ovim prostorima - kojoj i ja pripadam, dinastiji Karaorevi, ostala je
samo jedna kruna. Od prestola ni traga.
S mnogo ljubavi i istraivake i naune upornosti kopali su nai arheolozi pokuavajui da nau
srednjovekovne darove, sjaj i bogatstvo dvora kralja Milutina, na primer, o ijoj raskoi piu
vizantijski dostojanstvenici ne krijui svoje oduevljenje, iako su dolazili iz najbogatijeg od svih
bogatih dvorova toga doba u Vizantiji.
Dugi niz godina, bar u onom periodu kad su vladali srp i eki, dok sam iveo u izgnanstvu, nisam
znao ni da je i ta jedna, prava, kraljevska kruna sauvana do naih dana. Re je o kruni mog dede
kralja Petra Prvog Karaorevia koja se s ostalim kraljevskim insignijama nalazi u Istorijskom
muzeju Srbije u Beogradu.
Pored raskonog ogrtaa s hermelinom i krune, tu su i skiptar, dravni ar, peatno prstenje... Ove
znaajne istorijske vrednosti samo su jednom bile izloene za javnost i to dva dana u okviru
Izlobe o balkanskim ratovima u Paviljonu "Cvijeta Zuzori" u Beogradu.
Kustosi Istorijskog muzeja Srbije brzo su ih vratili u depoe ovog muzeja, jer je su shvatili da
postojee obezbeenje nije dovoljno ubedljivo za osiguranje jedinstvenih predmeta vezanih za taj
deo istorije naeg naroda.
KRUNA STIE PRVOM KLASOM
Kad je re o naoj jedinoj sauvanoj kruni, kruni moga dede Petra Prvog Karaorevia, ostaje da
se vidi da li emo je i dalje gledati kao istorijski eksponat ili e nam ona posluiti kao inspiracija
da vratimo monarhiju
Bio sam u prilici da vidim, pored kustosa ovog muzeja, istraivaa nae prolosti i retkih
znatieljnika, krunu kralja Petra s drugim simbolima kraljevskog dostojanstva, u Istorijskom
muzeju Srbije.
Susret s kraljevskim insignijama mog dede propratio sam duhovitim opaskama s prilino
izjednaenom dozom engleskog i balkanskog humora da bih na taj nain prikrio uzbuenje i jedno
neopisivo loe raspoloenje to te stvari vidim u tek poznim godinama
ivota.
Probajui peatni prsten voda Karaora, fingirao sam pokuaje
bezuspenog skidanja s prsta reima: "Izgleda da u morati da ga
ponesem!"
Odbio sam da stavim krunu na glavu, uz aljivi komentar da e neko od
prisutnih fotoreportera da snimi i poalje sliku mom sinovcu Aleksandru
u London. Kako bih se posle opravdao pred njim da zaista ne elim
presto
Razgledao sam kraljevske insignije svoga dede bez ikakve elje da ih
"ponesem kui", ali sam se detaljno raspitivao za nain izrade i materijal
od kojih su izraeni. Za mene su kruna i ostali predmeti kraljevskog
dostojanstva bili, ipak, samo vredni muzejski primerci nesumnjive
lepote i primerene raskoi za krunisanje mog pretka, kralja Petra Prvog
Karaorevia.
Tom prilikom sam saznao i kako je nastala ova kruna kao i sve ostale kraljevske sitnice,
neophodne za svako krunisanje.
Moj deda Petar Prvi Karaorevi vratio se u Beograd 11. juna 1903. godine u 59. godini ivota,
posle 45 godina odsustvovanja iz Srbije. Dedino krunisanje odloeno je za sledeu godinu da bi se
odralo za vreme proslave stogodinjice Prvog srpskog ustanka.
Osnovan je Glavni odbor za pripreme oko krunisanja njegovog velianstva kralja. Predsednik
Odbora bio je arhitekta Mihailo Valtrovi, a sekretar general dr Sava Gruji, predsednik
Ministarskog saveta i zastupnik ministra inostranih dela.
Posao oko izrade nacrta za insignije i ostale predmete neophodne za krunisanje poveren je Mihailu
Valtroviu ije je skice i sam kralj pored Ministarskog saveta blagovremeno usvojio. U Parizu je
pronaen majstor kome je poveren posao. Radionica brae Faliz prihvatila je da izradi naruene
predmete. Kope za plat radili su Andre i an Faliz, kao i umetniki ef radionice Leon Buon.
Zanimljivo je da oni nisu mogli da dou na krunisanje ali su dobili visoka odlikovanja preko naeg
poslanika u Parizu. Prilikom ugovaranja posla, Ministarstvo inostranih dela izriito je trailo da
cena celokupnog rada ne sme da bude vea od 20.000 franaka (dinara u zlatu). Konana suma,
isplaena brai Faliz, iznosila je 19.000 franaka, jer je sama firma ponudila popust od pet posto.
Sam Valtrovi, iako s dosta zakanjenja za izradu svih nacrta, dobio je sumu od 10.000 dinara.
Svi predmeti su zavreni 29. avgusta 1904. godine. Poslanik iz Pariza g. Vesni obavestio je
ministra Nikolu Paia da e ovi dragoceni predmeti da krenu za Beograd kroz dva dana "istonim
munjevitim vozom", ali moli da mu se odobri kupovina karte prve klase radi vee bezbednosti.
Istovremeno, dok se kruna radila u Parizu, u Beu i Beogradu izraivali su se ostali predmeti
predvieni za in krunisanja: plat, jastuci za insignije, dva jastuka za sedenje na prestolu, dva
jastuka za kleanje i zavesice za presto i baldahin porueni su u Beu kod firme Enest Krikl i
vajger.
Presto i stolicu za sedenje pre krunisanja, dve klupice za kleanje i baldahin radilo je Stolarsko
akcionarsko drutvo u Beogradu.
Program krunisanja objavljen je u "Politici" 1. avgusta 1904. u vidu plakata koji je posebno
tampan na francuskom jeziku u 50 primeraka, a sainjen je prema ceremonijalu krunisanja
rumunskog kralja Karola 1881. godine.
Svetkovine krunisanja trajale su od 7. do 10. septembra 1904.
Prvog dana obavljeno je osveenje insignija u Sabornoj crkvi u prisustvu mnogobrojnih zvanica.
Poto je potpisao Krunsku povelju, kralj je umesto da se odveze u Dvor, prema programu, ogrnut
platom projahao tadanjom Dubrovakom i Knez-Mihailovom ulicom preko Terazija do Dvora,
gde je primao estitanje.
Odavno je kruna bila znak pobede i odlije, zato je prihvaena i kao znak kraljevskog dostojanstva.
Kruna na glavi Bogorodice, prema ikonografiji zapadnog hrianstva, oznaava da je ona kraljica
neba. Kao oznaka nekog muenika kruna predstavlja i simbolizuje njegovu pobedu nad grehom i
smru, ali nikada ne predstavlja njegovo kraljevsko poreklo. Trnova kruna jedan je od znakova
Hristovih muka i razapinjanja.
Meutim, i do mnogih kraljevskih kruna dolazilo se uz mnogo muka, esto i uz prolivanje krvi.
Kada je re o naoj kruni, ostaje da vidimo da li emo samo da je posmatramo kao muzejski
eksponat ili e nam ona postati inspiracija da vratimo monarhiju.
Poslednja ispovest princa Tomislava Karaorevia ( 15)
Tajnu krije trei metak
Mnogo toga je posle marsejskog atentata na kralja Aleksandra zatakavano i zaklanjano
diplomatskim izjavama i zvaninim formulacijama, ali ne u interesu istrage i istine ve u interesu
onih koji su zloin isplanirali i naruili
Za neki mesec napunie se 66 godina od atentata na
jugoslovenskog kralja, a mnoge pojedinosti u vezi sa tim zloinom
jo su nerazjanjene. Sporno je gotovo sve, od naruioca i
izvrioca atentata, broja atentatora, i hitaca koji su on(i) ispalili na
kralja Jugoslavije, do neposrednog uzroka i brzine smrti.
Neki nai lekari iz Instituta za sudsku medicinu iz Beograda, na
elu sa profesorom dr Duanom Dunjiem, bavili su se, iz ugla
njihove specijalnosti, analizom rana koje je zadobio kralj prilikom
ubistva. Ali i pored temeljnog ispitivanja ostalo je i dalje dosta
nepoznanica koje podstiu nova pitanja i nedoumice.
Njih je posebno zanimalo da li je kralj mogao, posle ispaljenih hitaca, da izgovori onu uvenu
reenicu "uvajte mi Jugoslaviju". Bogoljub Jevti je ispriao da su to bile njegove poslednje rei.
Tano je da je to bila njegova osnovna misao, njegova politika ideja vodilja, ali ne verujem da je
moj otac te rei izgovorio pred smrt. Uostalom, moja mama je govorila da je Bogoljub Jevti bio
tek u etvrtom automobilu i da je nemogue da je on uspeo da doe do kralja i bude pored njega
dok izgovara poslednje rei.
Ograniavajui faktor, kada se govori o atentatu je injenica da obdukcija u ovom sluaju nije
izvrena, a zapisnik, kojim su lekari konstatovali kraljevu smrt, nije dovoljan ni za jednu
definitivnu tvrdnju.
Francuski lekari dr D. Olmer, profesor sa Medicinskog fakulteta u Marselju, i dr Gabrijel Berton,
hirurg iz istog grada napisali su u zapisniku da su "pristupili pregledu njegovog velianstva
Aleksandra 1, kralja Jugoslavije, koji je pre deset minuta bio rtva
atentata". "Kralj je mrtav".
Ovi lekari su konstatovali pet otvora rana od kuruma: jedan u
nivou sastava deltoidnog i velikog grudnog miia na desnoj
strani, drugi na dva centimetra iznad donjeg ugla leve lopatice,
trei pri bazi desne polovine grudnog koa, na oko etiri
centimetara od srednje linije, etvrti pri bazi leve strane grudnog
koa i peti na unutranjoj strani leve ruke, bez izlaznog otvora.
"Nema sumnje da je kralj umro od iskrvavljenja, koje je nastalo prolazom metka u predelu
grudnog koa sa ulaznim i izlaznim otvorima rane, kao i jednim jednim metkom koji je prostrelio
gornji deo trbuha" - zakljuili su francuski lekari. "Uzaludna bi bila, ak i trenutna, svaka hirurka
intervencija."
Do sada niko nije odgovorio, niti pokuao da odgovori na neka pitanja:
Gde je u tom trenutku bio kraljev lini lekar Bandelak de Parnente, koji je inae potpisao izvetaj o
konzerviranju tela pre prebacivanja u Jugoslaviju?
Koliko su francuski lekari bili sposobni da u tim uslovima razlikuju ulaznu od izlazne rane. I da li
su pravilno protumaili ranu na ruci.
Zato nije izvrena obdukcija, da li je izvreno vetaenje prilikom suenja, da li postoji zapisnik o
pregledu kraljevog tela pre konzervacije.
Svi ozbiljniji lekari sa kojima sam razgovarao o ovome pitaju se kako su francuski doktori mogli
da pregledaju kraljevo telo 10 minuta posle atentata. Kako su u optem meteu i guvi doli do
prefekture (policijske stanice) i kako su uspeli da u toj optoj panici izmere vreme tako precizno.
Gde je bila kraljeva pratnja?
Zato niko od naih nije taj pregled kontrolisao?
Zbog ega su francuski lekari napisali "uzaludna bi bila svaka, ak i trenutna hirurka
intervencija"?
Najosetljivije je pitanje zato je kralj Aleksandar prebaen u prefekturu, a ne u bolnicu, u koju je
odvezen Luj Bartu, francuski ministar spoljnih poslova. Francuski general koji je u ovom atentatu,
takoe, ranjen, prebaen je u vojnu bolnicu.
Svaka iole ozbiljnija analiza pokazuje da je period od trenutka atentata do pregleda i konstatacije
francuskih lekara da je kralj mrtav bio dui od deset minuta.
Kako nije uraena obdukcija, na osnovu opisa spoljnih povreda nije mogue pouzdano utvrditi
uzrok smrti.
Zato bi bilo neophodno izvriti ekshumaciju i obdukciju lea, na osnovu koje bi se rekonstruisali
kanali kretanja kuruma, a samim tim dobili bi se pouzdani podaci o uzroku smrti.
Za ekipu lekara sa beogradskog Instituta za sudsku medicinu posebno je zanimljiv metak koji je
pogodio unutranju stranu leve ruke. Ta rana moe da bude od jednog projektila koji je proao kroz
trbuh, a moda je re i o treem metku iz drugog oruja, to, takoe, nije iskljueno. Razjanjenje
te nedoumice odagnalo bi sve misterije oko ubistva mog oca.
U izvetajima francuskih lekara koji su konstatovali smrt, nema podataka da li su zrna od
projektila, koji su proli kroz telo, pronaena.
Rana na ruci nema izlaz, tako da je to zrno sigurno ostalo u njoj pa se verovatno nalazi u sanduku,
i zbog ovoga bi obdukcija bila zanimljiva.
U svakom sluaju, tota je preutano o ubistvu mog oca. Sudski postupak protiv atentatora je
obustavljen. Na fotografijama, snimljenim iz istog ugla i u isto vreme vidi se kako Bogoljub Jevti,
predsednik vlade, tri ka automobilu dok je ubica jo na papuici kraljevih kola, dok na drugoj
Jeftia nema. Retuiran je kasnije iz nepoznatih razloga.
Najsimptomatiniji podatak je da se rupe od metaka na koulji i uniformi ne poklapaju. Na koulji
postoji jedna vie
Kada sam mnogo godina posle atentata proitao lanak dr Ivana Subotia "O zaveri protiv ivota
kralja Aleksandra", bilo mi je udno zato se nije tragalo po njegovim navodima koje je on
naznaio. Ali sada mi je jasno
Mnogo toga je zatakavano i zaklanjano diplomatskim izjavama i zvaninim formulacijama, Ali ne
u interesu istrage i istine ve u interesu zloina i onih koji su zloin isplanirali i naruili.
Kralj vizionar
Uoi atentata u Marselju, kralj Aleksandar se dogovorio s Vlatkom Maekom da Hrvatska dobije
samostalnost u okviru Kraljevine Jugoslavije. Bilo je predvieno da ta teritorija obuhvati samo
Savsku banovinu, koja je bila mnogo manja od sadanje Hrvatske
Pavle je bio mason
Ubijen zbog Evrope
- esto sam sluao da je moj otac bio mason. Spominje se to i u
nekoliko knjiga. Ali, ja nisam uspeo da doem do bilo kakvih
dokaza i podataka koji potvruju tanost tih pretpostavki. uo sam
ak najdrastiniju verziju po kojoj je kralj Aleksandar izdao neki
masonski zavet i da su ga oni zbog toga likvidirali u Marselju
1934. godine. Moda je sve to tano, a moda je u pitanju samo
propaganda masonske ili antimasonske strane. Koliko ja mogu da
naslutim, u naoj porodici masoni su bili samo knez Pavle i njegov
sin Nikola.
Nema nikakve mistifikacije, ja nisam mason niti sam ikada bio u dilemi da se prikljuim jednoj
takvoj organizaciji. Ja sam pravoslavac i nisam eleo da budem lan nikakvog tajnog drutva.
Bojim se da se mnogo pogrenih stvari i mnogo mistifikacija vezuje oko imena mog oca. Mnogi
njegovi pozitivni, progresivni potezi i danas se prikrivaju. Ostale su ogromne posledice
komunistike propagande i "njihove istorijske istine" da je on bio tiranin, diktator i tamniar
junoslovenskih naroda.
Kralj Aleksandar je bio jedan moderan politiar za Evropu u vremenu u kome je iveo.
Postavi ujedinitelj Jugoslavije, svojim vizionarskim umom brzo je shvatio svu zamrenost politike
na Balkanu i dvojne arine pojedinih evropskih zemalja prema
ovom prostoru.
Bolest
Nazirala su se ve tada dva oprena svetska pola - demokratski Malo se, takoe, zna da je kralj
i faistiki. Komunizam je tek bio zaiveo u Rusiji. Mom ocu je Aleksandar teko oboleo, da je
bilo jasno da se crnokouljaima moe odupreti samo u savezu imao rak. Krajem leta 1933.
s drugim evropskim zemljama. On, koji je ujedinio june
godine lekari su mu predvideli
Slovene, hteo je da ujedini i Evropu. Njegova misija u
jo est meseci ivota. Kad je
Francuskoj trebalo je da bude zaetak onoga to se danas
krenuo za Marselj, bio je teak
deava, stvaranje Evropske unije. Oito da tada nisu bili zreli
samo 50 kilograma.
uslovi za to ujedinjenje i kralj Jugoslavije zbog toga je ubijen.
Mi esto zaboravljamo da su Srbi jedini u Evropi imali autohtonog kralja poniklog iz njegovog
naroda.
Predoavam kraljeviu primedbe mnogih istoriara da je njegov otac pogreio to je ujedinio june
Slovene 1918. godine.
- On je samo podrao i ostvario staru ideju, jo iz prolog veka, o ujedinjenju Slovena. Tu ideju
tada je podravala veina srpskih i hrvatskih intelektualaca. Toj ideji je teio i ameriki predsednik
Vudro Vilson i mnogi evropski politiari kako bi na taj nain razbili Austrougarsku monarhiju.
Meutim, bez obzira na sve nae trenutne emocije, na na gubitniki oseaj, moramo da imamo u
vidu da je moj otac stvarao Jugoslaviju zbog oaja traginih sudbina junoslovenskih naroda.
Kralj Aleksandar je dobro znao da deo hrvatskih politiara nije oduevljen idejom jugoslovenstva.
esto je govorio svojim bliskim prijateljima: "Znam, Hrvati ele da ive odvojeno ali pod neijim
tutorstvom."
Malo je poznato, ak i istoriarima, da je kralj Aleksandar uoi odlaska za Francusku uspeo da
napravi konstruktivan dogovor s Vlatkom Maekom da Hrvatska dobije iroku autonomiju, bolje
rei samostalnost, u okviru Kraljevine Jugoslavije.
Bilo je predvieno da teritorija te autonomne Hrvatske obuhvati samo Savsku banovinu, koja je
bila mnogo manja od teritorije koju su dobili 1939. godine ili i od sadanjih granica.
Meutim, atentat u Marselju spreio je realizaciju ovog dogovora.
Savremena istoriografija prihvatila je jedan podatak iz nae politike istorije zdravo za gotovo i
niko ne pokuava da pronikne u sutinu stvari. Re je o "estojanuarskoj diktaturi".
U svim udbenicima se govori da je kralj Aleksandar pribegao ukidanju parlamenta i uvoenju
vanrednog stanja zbog pucnjave u Narodnoj skuptini 20. juna 1928. godine, kad je Punia Rai
ubio Pavla Radia i uru Basarieka, a ranio Stjepana Radia i Ivana Pernara. Stjepan Radi e od
posledica ranjavanja preminuti 8. avgusta.
U pitanju je neto sasvim drugo. Posle nemilih scena u Narodnoj skuptini Jugoslavije i nekakvog
Kongresa Kominterne u Moskvi, rukovodstvo Komunistike partije Jugoslavije, na ijem se elu
tada nalazio izvesni Jovan Malii, koji je poznatiji po svom pseudonimskom prezimenu
Martinovi, donelo je odluku da digne ustanak i pozvalo je svoje lanstvo, pristalice i radniku
klasu da uzmu oruje u ruke i da srue reim.
Prvi su reagovali upravo hrvatski prvaci i traili od kralja da preduzme mere i da zatiti poredak.
Kraljev odgovor je bio uvoenje estojanuarske diktature.
Slovo o Karaoreviima
Istorija Karaorevia po mnogo emu predstavlja i istoriju srpskoga naroda
Od 1804. godine, Karaore je rodonaelnik, a od 1808. osniva dinastije Karaorevi. Na
slavskom dogovoru u Topoli, a potom i u Beogradu, "Sovjet narodni, svi komandanti, vojvode,
knezovi i sav narod" priznali su Gospodara Karaora Petrovia i njegovo zakono potomstvo za
prvog i vrhovnog srpskog predvoditelja". Dinastija Karaorevi dala je srpskom narodu i
jugoslovenskim narodima pet vladara: voda Karaora, kneza Aleksandra, kraljeve Petra Prvog,
Aleksandra Prvog i Petra Drugog. Oni su sedeli na srpskom prestolu 42 godine, a na
jugoslovenskom 27.
Vladari ovog doma su proseno nosili krunu po 13,5 godina. Karaorevii su tri puta nasilno
obarani s prestola. Karaore je morao da napusti Srbiju pred naletom Turaka (1813), knez
Aleksandar da se skloni od zdruene opozicije i obrenovievaca (1858), a kralj Petar Drugi da ode
iz Jugoslavije ne mogavi da odbrani zemlju od Hitlerove Nemake (1941).
Karaorevii su dugo vodili teak emigrantski ivot, od Besarabije do juga Afrike i Amerike.
Statistika kae da smo od daleke 1813. godine do danas preiveli vie od 120 izgnanikih godina,
skoro dvostruko vie nego to su bili na prestolu (68 godina).
Ko je jo iv i ko je ko u dinastiji Karaorevi danas? Poimo redom:
Otac princa Tomislava kralj Aleksandar Karaorevi imao je etvoro dece. erku Jelenu dobio je
sa arlotom Kotijar, vanbrano, ali ju je priznao. Sinove Petra, Andreja i Tomislava dobio je u
braku s kraljicom Marijom,
rumunskom princezom.
Kralj Petar Drugi Karaorevi je s kraljicom Aleksandrom, grkom princezom, imao samo sina
Aleksandra, koji je roen u Londonu. Princ - prestolonaslednik u prvom braku s princezom
Marijom de Glorijom iz brazilske carske kue dobio je sinove prineve Petra 1980. godine, a Filipa
i Aleksandra 1982. godine.
Najstariji od njih Petar Trei Karaorevi je princ - naslednik.
Princ Andrej Karaorevi, koji je roen 1928. a umro u Palm Springsu 1990. godine, imao je
petoro dece. Tatjana Marija Karaorevi, princeza, erka je princa Andreja i njegove prve ene
princeze Kristine Margarete od Hesena. Danas radi kao umetniki fotograf u Londonu.
Drugu princezu Mariju Laviniju Karaorevi, roenu 1961. u Londonu, princ Andrej je usvojio.
Ona je, inae, erka iz prvog braka druge Andrejeve supruge Kire Melite od Lejningena.
Sin Hristifor Karaorevi doao je na svet 1960. godine. Vrlo mlad je nastradao u saobraajnoj
nesrei. Nema groba, jer su njegovi posmrtni ostaci kremirani, a pepeo razasut po jednom
kotskom ostrvu.
Vladimir Karaorevi, princ, roen je 1964. godine u Londonu u drugom braku princa Andreja s
ve pomenutom princezom Kirom Melita Fedorom od Lejningena. ivi i radi u Londonu, gde se
nedavno oenio. Njegov brat Dimitrije Karaorevi, princ, roen je 1965. godine, takoe u
Londonu. Zaposlen je u londonskom metrou.
U treem braku s Milicom Anelkovi, odnosno Mici Lo, princ Andrej nije imao decu.
Princeza Milica roena je u Vrnjakoj Banji, odakle je krajem Drugog svetskog rata otila na rad u
Nemaku gde se udala za doktora Frenka Loa i postala Mici Lo i s njim otila za SAD. Udajom za
princa Andreja postala je princeza Ana Marija Karaorevi. Ona je najtajanstvenija srpska
princeza, jer se ne pojavljjuje u javnosti. Danas ivi u Palm Springsu.
Princ Tomislav Karaorevi dva puta se enio.
S vojvotkinjom Margaretom od Badena, direktnim potomkom nemake kraljevske loze, dobio je
1958. sina Nikolu a godinu
kasnije erku Katarinu.
Princ Nikola je oenjen princezom Ljiljanom, s kojom ima dve erke. ivi i radi u Frankfurtu u
Nemakoj. Princeza Katarina je danas udata za Dezmonda de Silvu i takoe ima dve erke.
Posle razvoda 1981. godine, princ Tomislav se oenio Lindom Meri Boni, koja mu je u Londonu
1984. rodila sina ora i 1985. godine sina Mihaila.
Kneevska loza Karaorevia vodi poreklo od kneza Aleksandra (vladao od 1842. do 1858.
godine) i njegovog mlaeg sina kneza Arsena, koji je roen 1859. a umro 1938. godine. Arsen nije
bio vladar, ali je njegov sin knez Pavle bio, posle ubistva kralja Aleksandra, namesnik Jugoslavije
od 1934. do 1941. godine. Knez Pavle je roen 1893. a umro je 1976. godine.
U braku s kneginjom Olgom, grkom princezom, imao je dva sina. Aleksandra, kneza, koji roen
1924. godine u Vajt Lodu i Nikolu Karaorevia koji je roen 1928. a poginuo u saobraajnoj
nesrei 1954. godine. Najmlae dete iz ovog braka je kneginja Jelisaveta, koja je roena u
Beogradu 1936. godine.
Naslednik kneza Pavla, namesnika, knez Aleksandar Karaorevi danas ivi u Parizu. enio se
dva puta. U prvom braku, sklopljenom 1955. godine s kneginjom Marijom Pija Jelenom od Savoje,
knez je dobio 1958. godine sinove Dimitrija i Mihaila, zatim 1963. sina Sergija i erku Jelenu.
Knez Dimitrije Nikola Pavle ore Marija Karaorevi, kako mu je puno ime, radi kao struni
konsultant u uvenoj aukcijskoj kui "Sotbi" u Londonu.
Knez Mihailo Umberto Antonije Petar Marija Karaorevi je trgovac nekretninama.
Knez Sergije Vladimir Emanuel Marija je profesionalni fotograf u Italiji.
Kneginja Jelena Olga Lidija Tamara Marija Karaorevi je modni kreator u Parizu. Udata je za
industrijalca Terija Gobera, s kojim ima dve erke.
Knez Aleksandar Karaorevi je u drugom braku s Barbarom Eleonorom iz Lihtentata, koji je
sklopljen u Parizu 1975. a 1995. crkveni na Oplencu, dobio sina Duana.
Knez Duan Pavle Karaorevi roen je 1977. godine u Sent Galenu, u vajcarskoj. Danas je
student u Parizu.
erka kneza Pavla, kneginja Jelisaveta Karaorevi, ivi u Njujorku. U prvom braku s Hauardom
Oksenbergom dobila je dve erke Katarinu i Kristinu. Obe su roene u Njujorku. Katarina, roena
1961. godine, poznata je amerika glumica, ima erku Indiru.
Kristina je godinu dana mlaa. Ostvarila je zavidnu spisateljsku karijeru. Udavala se, ali nema
decu. Kneginja Jelisaveta iz drugog braka s dr Nilom Balfurom ima sina Nikolasa.
PAMET KOJA HODA
Vladika Nikolaj je bio veoma razoaran naom vladom u Londonu za vreme Drugog svetskog rata.
Govorio je da to nije bila vlada, ve skup hohtaplera. Kritikovao je i kralja Petra to je lutao levodesno
Kraljevi je po mnogo emu posebna linost - otvoren, srdaan, duhovit. Na skupovima

predstavnika evropskih dinastija za njegovim stolom je bilo uvek je bilo najbunije i najveselije.
Normalno i najvie okupljenih - ispriao mi je jednom prilikom kolega i prijatelj Mile Nedeljkovi,
ovek koji je sa Tomislavom radio Memoare, i za koga nije bilo tajni iz njegovog ivota.
Te njegove osobine osetili su i novinari pa je na javnim skupovima uvek bio okruen poslenicima
sedme sile , a gotovo da nije bilo dana da neko od njih nije dolazio na Oplenac ili se javljao
telefonom.
Umeo je da na jedan specifian, gotovo skroman nain, "glanca sopstvenu bistu".
Kada sam ga jednom prilikom upitao da li je ipak previe prisutan u medijima jednostavno je
odgovorio:
"Reka se upoznaje plivanjem, a ovek razgovorima".
U naim razgovorima posebno su me interesovali njegovi utisci o velikim linostima, koje su po
mnogo emu obeleile ovaj vek, a koje je on sretao ili se pak druio sa njima.
Na moje veliko iznenaenje kraljevi je bio vrlo krt u iznoenju impresija o poznatim linostima.
Tek na moje insistiranje, u drugom ili treem pokuaju, poeo je da se otvara. Najvie je govorio o
vladici Nikolaju Velimiroviu, ali je uglavnom ponovio ono to je zapisao u Memoarima:
- Vladika Nikolaj je bio pamet koja hoda. On mi je otkrio u emu je iskonska iskonska dubina
vere, a posebno znaaj Svetog Save za na srpski narod. Ono o emu mi je on govorio nije to bila
politika, ve duhovna poduka i napajanje.
Bio je strano razoaran naom vladom u Londonu za vreme Drugog svetskog rata. Govorio je da
to nije bila vlada, ve skup hohtaplera. Kritikovao je i kralja Petra to je lutao levo desno
Upoznao sam ga kao starijeg oveka ali vrlo krepkog duha. Nije mnogo priao o sebi, ali je
njegova pojava ulivala neto posebno, velianstveno. Kad je ulazio u Kenterberijsku palatu, oseali
smo se kao da je meu nas kroio svetac
Mudrog vladiku Nikolaja Velimirovia sam doivljavao kao Boijeg izaslanika. Kako je vreme
proticalo, u to sam bio sve uvereniji. U njegovim mislima i porukama je bila neka zavetna dubina.
Kraljevi Tomislav bio je fasciniran i susretom s dr Milanom Gavriloviem, predratnim
diplomatom, politiarem, novinarom i lanom vlade u Londonu za vreme Drugog svetskog rata.
- Kada sam u junu 1966. godine sa suprugom Margaritom mesec dana boravio u Sjedinjenim
Amerikim Dravama i Kanadi, sticajem okolnosti sreo sam i neke ljude iz raskola ili bliskih
raskolu. Poseban utisak na mene je ostavio dr Milan Gavrilovi, bivi prvak Zemljoradnike
stranke, ambasador u Moskvi i lan vlade u vreme egzila u Londonu. On je bio jedan od retkih sa
kojim se moglo razumno razgovarati. ak verujem, da i pored visokog poloaja koji je imao u
Srpskoj narodnoj odbrani, koja je podravala raskol, da on u dui nije bio raskolnik.
Milan Gavrilovi je, inae, poloio je doktorat prava s odlinim u Parizu i stupio u diplomatsku
slubu. Posle uspeha kao otpravnik poslova u Atini uao je i u nau unutranju politiku, takoe sa
velikim uspehom. Bio je direktor "Politike" i podigao tira lista sa petnaest na sto hiljada
primeraka.
Kao voa zemljoradnike stranke, uneo je mnogo novina u politikom ivotu Jugoslavije i postao
je nezaobilazan faktor u akcijama udruene opozicije. Ali pored toga to je bio stranaki nastrojen
umeo jeda se uzdigne je iznad toga kada su bili u pitanju dravni interesi.
Milan Gavrilovi je produio na taj nain tradiciju Jovana Ristia, Stojana Novakovia, Milorada
Drakovia i Nikole Paia, koji su se potinjavali dravnim potrebama.
Poslednja ispovest kraljevia Tomislava (19)
PAIEVA MUDROST
Milan Gavrilovi kao ambasador u Moskvi poslao je jedan izvetaj za Beograd u kome je mnogo
pre Hruova i Solenjicina otkrio sve strahovlade Staljinovog reima
Kada sam 1966. godine sa suprugom Margaritom bio u poseti Americi i Kanadi, sreo sam
predratnog diplomatu i stranakog lidera Milana Gavrilovia. Gavrilovi, iako je pripadao raskolu,
pripadao je onom tipu ljudi s kojima moe da se razgovara i on je na mene ostavio snaan utisak.
Gavrilovi je posebno cenio je i hvalio Paievu mudrost. Ispriao mi je kako je Pai, poput
despota uraa Brankovia posle pada Carigrada, nije dve noi spavao kada je izbila ruska
revolucija i nestalo Carske Rusije, zatitnice Srbije. Govorio je, kad bi mogli da uemo nekako u
sferu engleskih interesa, kao na primer Grka. Nini koji je to znao dojurio je do njega za vreme
Mirovne konferencije u Parizu, na kraju Prvog svetskog rata, i saoptio mu da engleski delegat
Lord Sajmon eli da se hitno sastane sa njim. Nini se zaudio kada mu je Pai odgovorio da ga
izvini zbog bolesti. Kasnije mu je objasnio da bi, zbog Ataturkove revolucije, Englezi sigurno od
nas traili da pojaamo njihovu okupaciju Carigrada sa jednom naom divizijom. Potom bi traili i
drugu, to bi nas uvuklo u opasan meunarodni spor, tamo gde nemamo neposrednih interesa.
Na taj nain bi se zamerili Turcima, Rusima, Grcima, Bugarima, bez ikakve potrebe, a od Engleza
kad se budu izvlaili iz krize, koju bi i mi tako poveali, nikakvu blagodarnost za nae uee ne bi
dobili.
Kada je Knez Pavle obnovio diplomatske odnose sa Sovjetima, naimenovao je dr Milana
Gavrilovia za ambasadora u Moskvi. To je dosta kritikovano i smatrano da e on biti pristrasan u
tim odnosima kao ef Zemljoradnike stranke u kojoj je bilo naklonjenih Sovjetima. Meutim, vrlo
brzo poslao jedan strogo poverljivi izvetaj o stanju u Sovjetskoj Rusiji u kome je, mnogo pre
Hruovljevog govora i Solenjicinovih knjiga , opisana strahovlada Staljinovog reima.
Posebno me je zanimao odnos koji je kraljevi imao s knezom Pavlom Karaoreviem.
- Prvi kontakt s njim sam imao u aprilu 1954.godine kada je poginuo njegov mlai sin Nikola.On
je tada izrazio elju da vie i ee budemo u kontaktu. Ta elja je bila iskrena, pa i obostrana.
Knez je uvek bio otvoren i srdaan prema meni i na odnos je bio pun poverenja i i roake
bliskosti.
Knez Pavle nije bio politiar. On je vie bio naklonjen kulturi, umetnosti. Samo ona umetnika
dela najpoznatijih evropskih slikara koja je ostavio Narodnom muzeju je od neprocenljive su
vrednosti ne samo za na narod nego za civilizaciju uopte. On je bio veliki anglofil. Bio je i
mason. Jedva je ekao da moj brat Petar postane punoletan i da se on povue. Sanjao je da bude
profesor na Oksford univerzitetu
Nisam izdrao. Prekinuo sam kraljevia Tomislava pitanjem kako je knez Pavle, ako je bio veliki i
iskren anglofil, tako brzo uspeo da se priblii Hitlerovoj Nemakoj, pa i da potpie Trojni pakt?
- Pokuavao sam dosta puta da razgovaram sa njim na ovu temu. Ali, nikada mi nije dao otvoren
odgovor. Nikada. Govorio je:"Videete jednog dana". Trudio sam se da to vie budem sa njim, da
to vie razgovaramo. On je bio mekan ovek. Nije voleo da donosi odluke. I Hitler je bio besan na
takvo njegovo ponaanje. On je za kneza Pavla rekao sledee:
"Klizav je ko jegulja: kad god ovek pomisli da e od njega izvui neki vrsti dogovor, on se
sakrije iza svog parlamenta".
Ovaj citat i neki drugi dokumenti govore da je Pavle lavirao do poslednjeg trenutka ali da je
uplaen gomilanjem nemakih trupa na granice Rumunije i Bugarske prihvati da potpie Trojni
pakt. Dodue moje lino miljenje je da su ga i u tu avanturu uvukli Englezi , da su ga oni naterali
da potpie pakt da bi na taj nain izazvali nezadovoljstvo naroda i direktno Jugoslaviju uvukli u
rat. A to je inae bio engleski primarni interes.
Poslednja ispovest kraljevia Tomislava
KNEEVA OSTAVKA
Iza svih poteza Pavla Karaorevia stajali su eril i njegovi saradnici. Knez je eljno iekivao
da kralj Petar napuni osamnaest godina
Knez Pavle je vodio politiku koja se nikad nije ukrtala s interesima Britanije. Tokom svog
namesnitva, Pavle je uvek nastojao da bude u svakodnevnom kontaktu s britanskim poslanicima,
da redovno s njima veerava. Njegova potreba da ih obavetava o svemu to je znaajno nije bila
samo motivisana prijateljstvom srodnih dua, tako da sam gotovo siguran da su iza svih poteza
kneza - namesnika stajali eril i njegovi saradnici - kazivao je kraljevi Tomislav.
Po svim svedoenjima, a i mojim utiscima iz naih povremenih druenja, ostao je utisak da je
1941. godina bila godina koju je Pavle eljno iekivao kao poslednju godinu svog namesnitva.
Te godine, u septembru, moj brat Petar je punio 18 godina i ispunjavali su se uslovi da on preuzme
vlast u Jugoslaviji. Meutim, Pavle je imao malo vremena za razmiljanje o planovima za svoju
budunost posle isteka njegovog namesnitva.
On i njegovi ministri su dugo ignorisali pretee note koje je iz Berlina slao Ribentrop krajem 1940.
godine, ali nisu mogli da zanemare nemake trupe koje su ule u Rumuniju. Poznavaoci strategije
plaili su se da bi nemake snage mogle da se susretnu s Italijanima u Grkoj i da bi Jugoslavija
mogla da se nae opkoljena i praktino bez odbrane. Velika Britanija, bez obzira na potpunu
privrenost kneza Pavla, nije nau zemlju snabdevala orujem, a koketiranja Moskve ostala su
samo na nivou "namigivanja".
Da stvari budu jo gore, unutranje podele su rasle. Kako je to izgledalo ne moram potanko da
objanjavam jer nam se se potpuno istovetna stvar desila pola veka kasnije, odnosno devedesetih
godina, emu smo svi svedoci.
Sve je to, u to vreme, bio povod da moral kneza Pavla spadne na najniu taku, da on u oajanju
sroi svoju pismenu ostavku koju je napisao na besprekornom srpskom jeziku. To njegovo
odstupanje ovako je glasilo:
"Prolo je vie od est godina otkad su me tragini dogaaji oktobra 1934. godine stavili na elo
drave, svaljujui na plea teak teret. Sumnjam da se ikad vie desilo sudbonosnih godina u
istoriji sveta u tako kratkom periodu. Iz svih ovih tekoa i opasnih situacija Jugoslavija je izala
nepovreena. Moj glavni cilj uvek je bio da izgladim domaa neslaganja i ouvam mir na
granicama. inei to, uvek sam ulagao sve napore da sauvam dostojanstvo Jugoslavije.
Mislim da se u svetu, u svim zemljama bez izuzetka, na Jugoslaviju gleda kao na vrstu, zdravu i
nezavisnu dravu. Meutim, uvek sam nameravao da na ovom poloaju ostanem samo dok sam u
stanju da sluim svojoj zemlji. Naalost, doao sam do zakljuka da moje dalje prisustvo na elu
drave nije vie u njenom najboljem interesu. Ne elim da se uputam u rasprave, jer mislim da za
to nije pogodan trenutak. Mogu samo rei da nisam uspeo - moda zbog svojih pogreaka - da
nadahnem poverenjem one koji bi trebalo da budu moji najblii saradnici i od koji je bilo prirodno
da oekujem podrku. Verujem da budunost ove zemlje lei u bratstvu i razumevanju izmeu tri
naroda (Srba, Hrvata i Slovenaca), okupljenih u slozi oko svog kralja".
Pavle je je znao da pred njim stoje uasne odluke i udeo je da ga ta aa neukusnog pia mimoie.
Ali mu, naalost, nije bilo sueno. im su njegovi savetnici saznali da je napisao ostavku, okupili
su se oko njega da ga odgovore oko pripremljene namere. Knez Pavle je znao da je bilo teko
napustiti Petra u tom trenutku i gunajui je prihvatio pritisak okruenja.
Meutim, njegovo voenje politike u kojoj e Jugoslavija ostati neutralna palo je u vodu 12.
januara 1941. godine. Po instrukcijama ministarstva spoljnih poslova Britanije poslanik te drave u
Beogradu, gospodin Kembel, doao je kod kneza Pavla da ga obavesti kako je eril odluio da
sama neutralnost Jugoslavije nije vie dovoljna. Britanci su nameravali da u Grku poalju
mehanizovani korpus i predlagali su Beogradu stvaranje zajednikog balkanskog fronta.
Pavle, iako je bio proveren britanski ovek, ovaj predlog je uasno doiveo. Smatrao je da je plan
preuranjen, neodgovoran i osuen na propast. Iskrcavanje britanskih trupa u Grkoj izazvalo bi
Hitlera da izvri ofanzivu na Jugoslaviju - tvrdio je knez regent. Po Pavlovom miljenju Britanija
je od drave Srba, Hrvata i Slovenaca traila da izvri samoubistvo.
Knez Pavle je tada definitivno shvatio da je Jugoslaviji do poetka 1941. godine bilo doputeno da
ivi normalno i bez zlostavljanja. Ali, poto nije mogla da dobije nikakvu pomo od Britanije,
Francuske i Sjedinjenih Amerikih Drava, jugoslovenska vlada je bila prinuena da se s Berlinom

dogovara kako najbolje ume.
Poslednja ispovest kraljevia Tomislava (21)
RUKA KOJA JE KRSTILA GOSPODA
Kraljica Marija bila je veoma tuna i zabrinuta to kralj Petar 1941. godine, kad je naputao
zemlju, nije poneo relikviju svetog Jovana
Kad je kralj Petar stigao u London 1941. godine, prvo to ga je majka, kraljica Marija, upitala bilo
je ta je s velikom svetinjom, rukom svetog Jovana Krstitelja, koja je posle ruske nacionalne
katastrofe 1917. godine data na uvanje i u nadlenost njenom
muu kralju Aleksandru.
Taj dogaaj, koji je, ko zna, moda uticao na sudbinu cele
porodice, duboko se urezao u seanje kraljevia Tomislava:
- Posle stradanja carske porodice Romanov uvarka desne ruke
svetog Jovana Pretee postala je udovica, imperatorka Marija
Fjodorovna, supruga imperatora Aleksandra Treeg i majka svetog
cara muenika Nikolaja. Ona je uspela 1919. godine nekako da
izae s Krima iz nove sovjetske drave i da stigne preko Londona
do Danske. Kad je bila na sigurnom, odluila je u dogovoru s mitropolitom Antonijem
Hrapavickim da se ova svetinja preda kraljevskoj kui Karaorevia. Ruku svetog Jovana u
Beograd je doneo Bagration Timuras, njen tienik, i lino je predao mom ocu.
- U znak zahvalnosti kralj Aleksandar je predloio Timurasu da ostane da ivi kod nas i da izabere
ta eli da radi. On je izrazio elju da bude pitomac. Na to mu je moj otac rekao da ne moe da
bude pitomac ve da e dobiti neki in. Meutim, ovaj neobini Rus to nije eleo, insistirao je da
pone sve iz poetka i da zavri Vojnu akademiju. Tako je i bilo - bio je prvo pitomac, pa tek onda
oficir u kraljevoj gardi.
U poetku ruka je bila u dvorskoj crkvi starog dvora, odakle je, po zavretku crkve na Dedinju,
preneta tamo i uvana u crkvenoj riznici, a za vreme svakog praznika iznoena u kraljevsku
kapelu.
- Kad je mama ula da koveg u kome je bila relikvija nije ponet, bila je vrlo tuna i zabrinuta.
Plaila se da zbog izgubljene ruke na nau porodicu ne padne teko prokletstvo. I kasnije, naroito
pred smrt, znala je esto da se upita da li su sva porodina stradanja i turoban ivot u izgnanstvu
posledica ba toga to naa kraljevska kua nije sauvala ruku koja je krstila Isusa Hrista.
Kad su Vlada i kralj Petar poeli da se povlae pred najezdom nemake armije 1941. godine, ruka
svetog Jovana poneta je iz Beograda i sakrivena je, zajedno s jo nekim dragocenostima, u
manastiru Ostrog. Zato je kralj Petar nije i dalje poneo, nikada nije zvanino objanjeno.
Zamreni su bili istorijski putevi kojima je ova svetinja putovala kroz vekove od Jordana do
Carigrada, Malte, Rodosa, Peterburga, Sremskih Karlovaca, Beograda, Ostroga pa do Cetinja.
Ruku koja je nekada u Jordanu krstila i samog Isusa Hrista, prvi hriani su potovali kao veliku
svetinju. Sveti apostol i jevanelist Luka, obilazei s Hristovom propovedi razne gradove i naselja
i stigavi u samarianski grad Sevastiju, gde je bilo sahranjeno obezglavljeno telo svetog Jovana
Pretee, bio se uputio dalje u Antiohiju, voen eljom da ponese i moti velikog proroka,
predviajui da e kasnije one biti spaljene po zapovesti rimskog imperatora Julijana Otpadnika.
Meutim, tada se Sevastijci nisu hteli rastati sa ovim dragocenim blagom; ipak, svetom Luki su,
odvojivi je od motiju, dali naroito potovanu desnu ruku. Kada su Arapi ovladali Antiohijom,
kriom je preneta u Carigrad, za vreme careva Konstantina Porfirogeneta i Romana, gde je
smetena u crkvu carskog dvora, posveenu Bogorodici Farskoj. Tu je bila do 1484. godine, kad su
je radi bezbednosti vitezovi Jovanovog reda s Rodosa preneli na Maltu.
Kad je Napoleon zauzeo Maltu, jedini u celini sauvani deo motiju (s tri delia asne glave)
svetog Jovana Krstitelja, 1798. godine dospee u Rusiju, kao sveta relikvija malteanskog ordena
svetog Jovana Jerusalimskog, zahvaljujui ruskom imperatoru Pavlu Petroviu Romanovu, koji je
dobio zvanje velikog magistra ovog reda.
MILION FUNTI ZA LANU RUKU
Poto se nije znalo gde se nalazi ruka Svetog Jovana poele su da krue razne prie.Po jednoj do
ruke je stigao Gering i poklonio je Hitleru, a ovaj generalu koji je organizovao spasavanje
Musolinija
Konvent malteanskog ordena bio je smeten u Voroncovskom
dvorcu, u Sadovoj ulici, u Peterburgu (dananje Suvorovo
uilite), a svete relikvije, ubrajajui tu i desnu ruku svetog
Jovana, uvale su se u Rimokatolikoj crkvi svetog Jovana
Jerusalimskog (malteanska kapela) koja je bila sagraena pored
dvorca. U znak zahvalnosti za prihvatanje Reda pod svoje najvie
pokroviteljstvo, imperatoru Pavlu su, s najveim potovanjem,
svetinje bile sveano predate u vidu svojevrsnog duhovnodiplomatskog poklona 1799. godine.
Sveana ceremonija predaje relikvija bila je odrana u dvorskoj crkvi Gainskog dvorca omiljenoj vangradskoj rezidenciji velikog magistra. Ruski Sinod je proglasio i poseban praznik
povodom prenoenja, s malteanskog ostrva u Gainu, pareta drveta ivotodavnog krsta
Gospodnjeg, filermske ikone Majke Boje i desne ruke svetog proroka Pretee i krstitelja
Gospodnjeg Jovana. Taj dan se obeleavao 12. oktobra po starom kalendaru. Ovaj veoma
potovani gainski praznik bio je verovatno ustanovljen po analogiji sa slinim, u desetom veku
ustanovljenim, praznovanjem, takoe povodom prenoenja te iste svetinje - desne ruke svetog
Jovana Krstitelja iz Antiohije u Konstantinopolj, u predveerje Bogojavljenja Gospodnjeg 956.
godine.
U Rusiji su te iste, 1799. godine, po najvioj naredbi pravoslavne crkve, novodobijene svetinje bile
prenete u Peterburg, gde su s dubokim potovanjem bile smetene u veliki dvorski hram Svetog
Spasa, pored imperatorskog Zimskog dvorca. S praznikom je bila spojena i posebna sluba koja je
uskoro pala u zaborav.
Kad je 1801. godine umro imperator Pavel Petrovi, njegov naslednik imperator Aleksandar Prvi
odrekao se titule velikog magistra, a 1817. godine i potpuno ukinuo Jovanov red maltekih
vitezova u Rusiji. Na fonu tih politikih dogaaja zaboravilo se i na praznovanje u ast seanja na
prenoenje maltekih relikvija, ali se ipak i dalje obeleavalo u kalendarima.
Meutim, za vreme vladavine imperatora Nikolaja Pavlovia, kada je zavren s izgradnjom i
sveano osveen novi pavlovski gradski hram u Gainu (1852. godine) obnovljeno je praznovanje.
Svake godine, 11. oktobra po starom kalendaru, svetinje su bile prenoene iz Saborne crkve
Zimskog dvorca u Peterburgu u gainsku dvorsku crkvu, gde se odravalo sveano celonono
bdenje. Ujutro, na sam praznik, posle liturgije, litija sa svetinjom je ila u Pavlovski hram, gde se
odravao moleban (blagodarenje) a relikvije su ovde ostajale desetak dana, radi svenarodnog
poklonjenja, a zatim su se, posle litije po itavom gradu, vraale u Peterburg.
Kako se nije znalo gde se nalazi Svetiteljeva ruka, poele su da kolaju razne prie. Jednu sam uo
u paniji, po kojoj je do ruke doao lino Gering. On je navodno poklonio Hitleru, a ovaj generalu
koji organizovao spasavanje Musolinija. Posle toga je, nekim putem, zavrila u paniji.
Kad sam 1955. godine bio u Madridu, doli su neki ljudi i ponudili mi da otkupim ruku za milion
funti. To je u ono vreme bilo ogromno bogatstvo. Ne samo da nisam imao te pare, ve nisam imao
ni kome da se obratim za taj novac. Moda je i bolje to je bilo tako, jer da sam imao te pare, ja bih
ih dao za tu relikviju i omoguio falsifikatorima da dou do velike zarade.
Poslednja ispovest princa Tomislava
TAJNA UVANA POLA VEKA
U vreme kad je Titov reim bio na vrhuncu svog uspona, tajnim dogovorom cetinjskog muzeja i
crnogorske eparhije bile su predate manastiru na Cetinju neke neimenovane "crkvene stvari" koje
nisu bile interesantne za muzej
Dok su se po Evropi prepredale razne prie gde se nalazi ruka Svetog Jovana ova relikvija je sve
vreme bila u zemlji.
Po zavretku Drugog svetskog rata, jedan od kaluera iz Ostroga ispriao je novim komunistikim
vlastima ta se nalazi u manastiru. U najstrooj tajnosti kovei s rukom je prebaen u Cetinjski
muzej. Tek 1968. godine jedan od policajaca koji je uestvovao u toj akciji, noen griom savesti,
obavestio je igumana Marka, stareinu manastira, o tome gde se nalazi svetinja.
U to vreme Titov reim je bio na vrhuncu svog uspona te o vraanju relikvije crkvi nije bilo ni
govora. Meutim, tajnim dogovorom muzeja i crnogorske eparhije bile su predate manastiru na
Cetinju neke neimenovane "crkvene stvari" koje nisu bile interesantne za muzej.
ta se krilo pod nazivom "crkvene stvari" saznalo se
24. oktobra 1994. godine, na Arhijerejskom saboru srpske patrijarije.
Bitka za povratak ove relikvije nesluene vrednosti naoj porodici jo nije zavrena. Crkveni
velikodostojnici Rusije ostavili su ruku svetog Jovana na uvanje mom pokojnom ocu. On je
pripadao Drutvu svetog Jovana Krstitelja. Tom drutvu pripadam i ja, i razumljivo je to je ruci
sada mesto na Oplencu. Bio bih najsreniji ovek ako bih doiveo da je jednog dana vidim u crkvi
Svetog ora, zadubini mog dede kralja Petra Oslobodioca. Kada bi ruka koja je krstila Isusa
Hrista bila vraena nama, moda bi tada prestalo to nekakvo "prokletstvo" koje od marseljskog
atentata prati moju porodicu.
Za propast ruskog carstva vezana je i sudbina roene tetke kraljevia Tomislava Jelene koja je bila
ena velikog ruskog kneza Ivana Konstantinovia Romanova.
- Mu moje tetke Jelene, koju smo iz milote zvali Jaba, bio je blizak carev roak i nastradao je
kada su boljevici likvidirali porodicu Romanov. Tetka je uspela da se sa decom spase i izbegne iz
Rusije.
Postoji jedna pria koja je bila prisutna kod nas kui oko tog Jabinog povratka u Beograd.
Navodno, kada je Trocki proteran iz Rusije poetkom ovog veka, kada je moj deda ve bio na
prestolu, ni jedna evropska zemlja nije htela da ga primi osim Srbije. On je tada u Beogradu
boravio nekoliko meseci, obino je dane provodio u Radnikom domu na Slaviji. Kad je izbila
oktobarska revolucija on je u znak zahvalnosti kralju Petru Karaoreviu pomilovao njegovu
erku i nju i njenu decu dopratio do Maarske granice.
Takoe, govorilo se da je tetka Jelena imala dnevnik o tim danima u vreme revolucije ali on nikada
nije pronaen. A to je velika teta jer bi ti zapisi mnogo pomogli da se utvrdi prava istina kako je
stradala carska porodica Romanov.
Na pitanje kakva je bila dalja sudbina njegove tetke Jelene kada se vratila u zemlju kraljevi
Tomislav je odgovorio:
Tetka Jaba po povratku iz Rusije zadrala se par godina u Beogradu a onda je krenula u razna
puteestvija po Evropi. Ja sam je sreo dosta kasno. Bio sam ve zreo deak kada sam je prvi put
video. Bila je izuzetno lepa i armantna ena.
Kada sam odrastao postao sam dosta blizak s njenim sinom Vrsvoldom. Bili smo dosta slini i
imali smo iste stavove povodom mnogih dogaaja i pitanja.
Tetka Jelena se pri kraju ivota potpuno otuila od nas. Dugo nismo znali ni gde ivi. Uspeo sam
nekako da saznam gde je ali ona nije dozvoljavala nikakav kontakt. ivela je u siromatvu i njen
ponos nije joj dozvoljavao da je vidimo u bedi.
DAR NARODU I POTOMSTVU
U trenutku konfiskacije celokupna povrna zadubinskog bila je 141 hektar 50 ari i 40 metara
kvadratnih, u emu su vie od 73 hektara ume, 37 hektara vinograda, 13 hektara vonjaka, kao i
crkva Sv. ora, brojne stambene i ekonomske zgrade
Dugo beznadnu i izgnaniku gorku udnju da jednom negde na aru zemaljskom nae mesto na
kojem e mu preci na miru, bez skrnavljenja grobita, moi da poivaju, moj deda, kralj Petar je,
najzad, dolaskom na srpski presto 1903. godine, stekao priliku da to ostvari. Iste godine, u avgustu,
prilikom jednog od dolazaka u Topolu deda je doneo odluku i o mestu na kojem e podii
zadubinu. Poeo je da otkupljuje zemljite na Oplencu plaajui pri tom preduzimau, nekom
Aranelu Vasiljeviu iz Topole, za staranje oko pribavljanja tapija i jednom inenjeru za
premeravanje kupljenih parcela, na kojima je, objedinjenim, tek trebalo planirati celinu
zadubinskog imanja. Vrlo su brojne isplate ove vrste do 1907. godine, kada je poloen kamen
temeljac za crkvu. Hteo bih da istaknem i to da je za kupovinu ume na Oplencu od optine sela
Topole deda dobio jednodunu saglasnost svih 415 glasaa. Posedujem raune iz kojih se vidi da je
samo 1913. godine topolskoj optini platio za umu 24.930,90 dinara, a bourakoj optini 24.000
dinara za 13,45 hektara ume.
uma je, naporedo sa gradnjom crkve, raskrivana i kroz nju prosecani
putevi. Do 1915. godine u njoj je ve bilo, osim podignutih, vie zapoetih
ili privremenih prateih zgrada. Peat dananjem izgledu, razmetaju
pojedinih celina i njihovom unutranjem ustrojstvu i rasporedu na naem
imanju dao je zapravo moj otac Aleksandar 1925. godine kada je u ovoj
godini sa mojom majkom Marijom i bratom Petrom, proveo na Oplencu
vie od dva meseca.
Njegovo bdenje nad zadubinom, kao i njenim odranjem i unapreenjem,
ne samo da je bilo primerno, nego je u mnogom pogledu bilo presudno.
Uprkos prevelikih i dalekosenih dravniki poduhvata, kao i porodinih
obaveza, moj deda je bdeo nad izgradnjom svoje zadubine. Mislim da je
jedan dogaaj prelomno uticao da deda ubrza radove i konano uoblii
svoju zadubinu kao grobnu crkvu. O tome se u naoj porodici esto govorilo. Naime, krajem
decembra 1911. godine dedi su javili da su na bekom groblju na bestijalan nain oskrnavljene
humke njegovih roditelja, dakle, grobovi mog pradede kneza Aleksandara i prabake kneginje
Perside. Bio je to razlog da se poslovi i izgradnja zadubine ubrzaju, a onda iako ne dovrene, u
kriptu crkve, 28. decembra 1911. godine (11. januara 1912. po novom kalendaru) parastosom i
crkvenim obredom sahranjeni su posmrtni ostaci dedinih roditelja prenetih sa bekog groblja.
Grobnice su, takoe uz parastos, zatvorene 3. marta 1912. godine, emu je on takoe prisustvovao.
Podiui crkvu kao zadubinu (zaduniki pomen) lanovima nae porodice, emu je u prvom redu
namenjena, deda se protivio drugaijoj njenoj upotrebi. Zato je, uz puno potovanje namene koju je
on dao zadubini, do 1941. godine bio ustaljen red bogosluenja devet puta godinje.
Jedno od najlepih zadubinskih zdanja nazvano je Kraljeva vila smetena na sedlu izmeu Velikog
i Malog Oplenca. Reenje vile, koja se u autantskim belekama naziva "dvor za NJ. V.
Prestolonaslednika", uradio je 1915. godine arhitekta Aleksandar Jankovi. Utanaeno je da 15.
maja iste godine otpone gradnja. Radovi su poeli u reeni dan. Ali, ubrzo je, na poziv Stana u
Kragujevcu, moj deda napustio Topolu i prikljuio se vojsci koja je odstupala. Radovi su usled
okolnosti uzrokovanih ratom bili u zastoju vie od etiri godine. Tek 1923. godine moj otac
Aleksandar je zavrio ovu vilu. Po aprilskom slomu 1941. godine ovu vilu kao u ostalom, i sva
druga zdanja na Oplencu, zatekao je okupator sa celokupnim inventarom i najvei deo stvari iz ove
kue i drugih vila netragom je nestalo.
U trenutku konfiskacije celokupna povrna zadubinskog imanja (Dravno poljoprivredno dobro na
Oplencu, kako je u meuvremenu nazvano prim. a.) bila je 141 hektar 50 ari i 40 metara
kvadratnih, u emu su vie od 73 hektara ume, 37 hektara vinograda, 13 hektara vonjaka, kao i
crkva Sv. ora, brojne stambene i ekonomske zgrade, bolnica, elektrina centrala i kasarna u
gradu Topoli. Mnogo toga je prelazilo u ruke i nadlenost raznih vlasnika, pa je osamdesetih
godina zadubinska celina bila tuno razdeljena, nebrigom primetno zaputena i izloena
propadanju.
Inae, godinu i po dana trajalo je nalaenje forme kako da se ukine Zadubina. Stvar je preseena
Naredbom Vlade FNRJ 1947. godine, kojom je naloeno sudovima da se izvri konfiskacija naeg
imanja, jer nam je odlukom Prezidijuma Narodne skuptine FNRJ iste godine oduzeto
dravljanstvo i konfiskovana sva imovina.
Izmeu ostalih zaplena, oduzeta je i celokupna zadubina mog dede na Oplencu i u Topoli iako, kao
njegova zadubina, nije bila, niti sama zadubina to uopte moe da bude, vlasnitvo nekog
drugog, niti prei u nasledstvo ijednog Karaorevia. Do aprilskog sloma 1941. godine
Karaorevii su se starali preko Uprave Dvora o ovoj zadubini, naravno, bez pomisli da neko od
nas moe preuzeti ili joj namenu izmeniti, to se najbolje vidi i iz ostavinske rasprave o zaostavtini
mog oca Aleksandra 1938. godine.
Zadubinarstvo je kao civilizacijska tekovina ogledalo sadraja i sudbine kulture u kojoj nastaje.
Prave zadubine dugo ive, nadivuju ne samo, po prirodi stvari, svoje tvorce i utemeljivae, ve i
svoje ruitelje, pa i unititelje.
To potvruje i Zadubina mog dede kralja Petra Prvog Karaorevia. Na njegovu zadubinu se
nasrtalo i u ratu i u miru.Nadivela je dva svetska rata. Iako u oba opljakana i rasturana, videla je
lea svojim okupatorima. Preivela je, posle Drugog svetskog rata, i poluvekovni mir u kojem je
bila - ukinuta.
KRAJ
,
( ):
,
:

,
( ):
,
( ):
,
:
( ):
,
: - ( )
:

:

:

:

:

:

:

XX , ,
.
, , .
, , .
, ,
, .
, ,
.
,
: , , .
: , , ,
.
.
,
.

.
,
, .
.
, ,
.
18. , ,
.
, .
, ,
.
, .
, ,
.
, , ,
.
.
, , , :
, , , .
,
.
" ".
,
.
, .
,
- .
, .
, .
(1857-1929) .
, .

.
(1860-1945),
.
.
( ) .
23. 1880. 4. 1881.
.
, -
( ), 1914. .
,
.

, , ,
. ,
, ,
- .

.
.
,
.
,
" ".
,
.
, , ,
.
, .
,
:
" 45 . ,
,
. , , .
. , ,
. ,
, . ,

. ,
.
.
.
, ,

."
, , ,
, .
, , .
, ,
100 ,
, .
, "" , .
,
.
, .
, ,
.
.
, .
- .
. , .
, , , ,
. ,
:
- . , .
, .
.
, .
"" () .
" ".
.

.
:

.
,
.
"" .
, ,
.
, ,
, .
" ".
, ,
, .
.

.
" "
:
" , .
, .
.
, .
,
. ,
, , . ,
, , :
" . , ,
. ,
,
. ,
, , . ,
, , ."
, , ,
, .
- - , , ,
" ".
.
.
, "".
.
, ,
, .
" ( )".
.
,
.
.

.
, .
, .
, ,
.
, ,
:
- ,
. ,
.
, .
, ,
.
- .
, , .
.
:
- , .
, ,
.
" , , , .
, .
, ,
. , ,
! ,
. .
. . ,
. , ?
.
. , .
, ,
. ,
".
, ,
.
30 .
, .

11 .
.
, , .

.
, , , .
:
.
,
.
.
, XIX .
, .
,
.
.
,
.
,
,
.
, , .
, :
- .
,
.
.
, ,
, , ' ,
'.
" , " -
.
,
.
, , .
"" - - " , , ,
".
,
1888. .
,
.
.
.
,
20 .
, , :
, , , ., .
, , , .
, ,
, ,
.
,
: , , .
.
,
.
-, ,
.
, ,
.
, , .
, .
, , .
" ,
, ,
" - ,
.
, , 1892. .
, ,
1891/92. . , .
, .
, .
, .
, ,
.
, .
, , ,
.
, .
,
.
, , .
, , ,
- , .
, , .
.
- , . .
- - -
. , , .
- - - .
.
" " ,
1892. 1898. .
.
,
.
,
.

.
. ,
.
,
. , ,
,
.
.
,
,
1941. .
, ,
,
.
.
1898/99. .
, , ,
.
, ()
.
.
. ,
.
, , ,
.
.
.

.
,
, ,
" " - ,
:
" .
, , , , ., ,
, , .

. .
.
, :
- !
- , , ! - .
- , , ! - - .
, , ,
. .
. ,
.
, , , .
"" , :
- , . !"
.
, .
"".
, ,
"".
, , , ,
.
, ,
"", . ,
.
, ,
, .
.
, ,
.
, , , , , , ,
, , ...
, .
, , , ,
.

,
.
, ,
,
.
, ,
,
.
, ,
. .
, ,
,
.
. , ,
" ",
. , ,
, , , , ,
, ,

, , , .
.
- .
, .
"" ,

, .
, ,
, ,
, .
, ,
, .

.
,
,
.
,
.
, ,

, .
1902. ,
,
30 . , .
, .
, ,
, , 1902. .
, .
,
.
, .
, , .
, .
.

. .
, , ,
, . , .
.
, ,
.
.
. : ",
, ,
". ,
.
,
.
. , .
, .
.
.
.
,
.
,
, ,
, :
", , , ,
(). , ".
,
, ,
.
.
.
, ,
1. 1904. ,
, .
.
.
,
.
, , ,
. .
.
, , ,
, ,
. ,
, , ,
.
,
XIX ,
. .
, , ,
. .
.
, .
, ,
.
1903. .
, . ,
, , ,
, .
, , , ,
, .
"
".
: " ,
. ".
, , .
" " ,
.
.
,
.
, , .
, ,
, .
, :
- , , , ,
, , .

23. 1880. ( ).
, , .
, ,
, . .
.
,
, .
,
,
.
.

, , , ,
, .
, ,
,
. ,
, , ,
.
.
.
, - .
24. , , , ,
, , , , , .
,
.

.
,
,
, ,
.
, , ,
, .
,
.
, ,
, .
, ,
, , .
, 28. ,
,
. 1909.
, ,
, ( ).

, 1909,
6 .
(20. XII 1909).
, ,
, ,
, . ,
,
, ,
, .
.

.
, , , .
. , .
,
.
. ,
, : ,
- .
1912. ,
: , , ,
, .
,
,
.
,
.

.
, 1912. 1918. , .
,
. ,
, (
)
.

1915.
( 1919)
. , ,
: , , ,
.
1915.
( )
, , ,
,
. ,
(
) ,
.
, .

, , (12/25. 1919)
, , 1920, .
: ,
, . ,
,
, .
,
1934. ,
. ,
,
- .
.
.
.
, .
, ,
.

.

.
.
1930.
.
.
.
,
.
.
,
( 1937)
19.

. , ,
-,
, .

.
, , .
1941. ,

,
. ( , ,
, ,
1945. ,
).
14. 1944.
. ,
1944. . .
, ,
.
1946. , .
, ,
.
, .
, , ,
, .
,
, .
:
. , .
.
, . .
.
, 27. 1956.,
.

12. 1991. . ,
.

2003. .
, , 24. 2003. ,
- ,
, . .
8. 2004. . .
,
.
.

.

.
,
, .
:
, 1904.
- 1806-1814 1910.
, 1911.
, 1914.
, 1915.
1916.
, 1925.
, 1928.
, 1932.
: : , 1937.
, 1945.
: , 1949.
: , 1950.
, 1952.
; , 1952.
: , 1953.
: , 1953.

: , 1958.
, 1959.
:
1914., 1976.
, 1976.
, 1977.
, 1984.
, 1986.
, 1986.
, 1988.
, 1988.
, 1988.
: , 1988.
, 1991.
, 1991.
, 1993.
, 1994.
: , 1995.
, 1995.
, 1995.
; , 1995.
, 1995.
, 1996.
, 1997.
, 1997.
: , 1998.
, 1998.
, 1998.
, 1999.
, 1999.
, 1999.
, 2001.
, 2003.
; , 2003.

: - ( )
13.
1945. , .
.
, - .
, , 23. 24.
, .
, 14 , 24.
. 22
, .
, .
, , .
, .
, ,
.
,
-, -.

.
, .
, -
,
.
,
-.
1945. ,
, . ,
.
.
, ,
.
, 20. 1945.
, .
- -
, .
,
,
.
.
, , , .
, ,
1946. .
, , ;
.
1941.
.
,
.
,
, '' ''
, 1941. ,
.
, ,
1945. .
,
.
,
.
1941. ''''.
, , 20. ,
, , .
1945. .
'' '' ,
, .
1945. ,
.3 ,
,
, .

.
.
16. 1945.
, ,
. :
.
. , , 17.
1945.
.
.
, .
-
- .
,
. 22.
, :
,
. . . .
.
. - . ,
. ,
,
( - . ). ,
.
, . ,
. -
. , ,
. .
? , , ,
.
, ,
, : '' ''.
,
.
22. () ,
,
''''.
, 1946, .
, ,
.
, 1946. ,
,
.
.
, 24
.
, ,
, '' '',
.
'' '', ''
'', .
'''' , .
.
, .
'' ''.
, : '' ?'' , : '' ''.
'''', .
'''' '' '', ''
'', '' ''.
'''' , , ,
.
, :
" , , .
, .
, ".
: '' ?
?''
:
" , .
, . ,
. , ".
,
.
:
'', , , ,
''!.
1946. .
, '' '' ''
, '', '' ''
.
, '' 1945. ''.

16. 1945,
, .
,
1946. :
"
. "
'', .
. , ,
,

. ,
. , ,
. :
,
. .

. -
, , .

".
,
.
2. 1946.
.
'' `'',
6. .
-
-
.
2. :
" .
,
. .
, .
;
.
, .
.
.
.
.

, ''
''... .
, ,
,
. .

.
.
. :
.
.
, .

, .
, .

".

, 1946. .
: '''',
, - ,
.

, 1943.
( '' ''
, ).
,
, ,
. ,
.
, , 8. 1946.
, ,
: .

.
.
.
, .
.
, 9. , .
, :
1) : -
,
.
,
.
2) ,
.

, .
.
, .

, :
.
.

.

.
:
: ,
, -
, .
: , , ,
,
, .
, ,
, ,
.
, .
1946. ,
, , ,
.
, .
. ,
. .
, .
,
, : - ? - ; . ? - .
.
: - !
.
, ,
. .
.
.
. '' , , ?'' -
.
: '' , ''.
,
.
.
, 24. 1946. ,
: " ,
, , 13.
!
,
... ,
, ,
.
,
, ,
, '' '' ''60.000
'' ... ,

, ,
11 ,
1945. . ,
, ,
. ,
,
.
, : , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
".
''
'',
'' ,

''.
, , , -.
, 12. 1946. ,

. , ,
''
,
, , , ,
''.
'' '',
, ,
.
,
.
, ,
.
.
, '' '',
.
, .
, ,
,
.
,
. 1948.
, .
, ''''
, , '' ''.

,
.
- .
, , ''
''.
, .
, 1946.
'' '', ''
'', , , ''''.
, , ,
, .
1946. ,
, :
.
'''', 5. 17. 1962. .

(
, . . , 5. 1980. ).
, ,
,
1944. .
,
.
( , ,
).
13. 1945, ,
, ( , 1945.
).
, (,
).
, ( ),
, (
).
,
, '' ''.
, .

.
, ,
, .
, 29. 1945, .
, . ,
13. 1945, , .
, ,
.
,
.
, ,
, .

, '''':
, , ,
, ...
, ''''
.
.
, , 2000.
.
'' '',
.
''
'', 5. .
,
.
, - '''' 1962. .
1996. 1999, , '' ''

''''.
,
, .
1950, ,
, - .
, ,
.

'' `'' 16. 1946. ,
'' ''.
:

.
,
.
, ,
.
,
.
:
'' 1946. ,
. .
- ,
.

, ,
.
, ,
, . , 13. 1946.
.
.
.
- .
,
.
,
,
,
.
. , ,
,
, .

. ,
,
.

. ,
''.
,
,
.
, ,

.
,
.
,
.
.
,
, .
.
, .
,
. - (
1945. ), (
). ,
. .
, . ,
, ,
. -
.
. , 12 ,
. ,
.
, ,
- .
.
: '' ,
''.
,
( ).
, .
.
, ''
''.
,
, 1951. .
, (
1962. ).
, , ,
.

, .
, ,
.
(
), ,
.
''''.
:
,
.
, .
, , ,
. ,
.
, ,
, ,
, .
, ,
11 .
. , ,

.
,
, ,
...
, , ,
,
, , ,
.
; ,
.
.

, ,
.
.
, , ,
, ,
,
, .
, ,
. , ,
.
'''' , ,
, , ,
, .
.
,
.
, , , .
.
,
1946. .
- ''''
4. 1969.
.
, , ,
.
:
, , , ''''
. .
,
.
, ''
''.
,
, , .
,
.
1946. ,
.
,
'' ,
''.
,
:
.
,
.
-, .
, '' ''.
'' , '',
.
.
(
).
'' '' 1953.
.
:
13. 1946: ,

.28
? , , .
,
. , 15. 1944,

. , ,
''
''.
'' '',
'' '',
'''' .
'''' '' '',
'' ,
, ''.
,
.
,
, :
, ,
...
( ''
'', , 797-813)

,
20. 1863. ,
, , .
, ,
- .
, " ".
,
.
, : " , ".
, 1870. 1893. ,
.
,
, .
26. ( 14.
) 1893. , " ".
, 15. ,
.
,
.
:
, .
, , "",
.
, ,
.

, .
, .
1894, 1895. .
, 1905. ,
.
, ,
.
, .
,
. , , .
.
, , .
.
, .
.
, , .
,
.
1901. , ,
, , (
), .
, , .
, "
". .
, , .
, 1904.
( 1906. , ).
, , 1907. 1910.
, .
, 1. 1910. 43.
.
: .
, , .
, 1912. ,
.

, , 1975. .
, IV .
,
, .
,
. , .
,
.
IV
.
.
,
.
.
, 18. 1913. .
IV
" ", .
, .
1913, 2. 1. IV
.
1914. 43. ,
.
, ,
.
,
.
3. 1. III
, .
, 9.
, II .
,
:
24. 25. 7.
.
: .
,
,
.
:
.
,
14. , 26. ,
( )
, .
.
1915. III ,
. ,
.

3. 2. , 20. 1915, ,
,
.
, --.
. 1923. " "
:
20. 1915. 21. 1916. . . III
.
, - .

, .
, , ,
,
. ,
.
,
. ,
:
,
, .
III 9. 1916. ,
.
, 3. , ,
:
. .
.
, , ,
, ,
.
.

, , .
1918, 1919.
. " I" .
11. 1. 1919. ,
28. .
,
. 1919. 3. 1.
.
, ""
( ), 31. .
, , ,
.
, ,
, : " ".
15 , , 25. 1920, 28.
, , .
.
, , 11. ,
.
: 11.
III .
II , 14. , ,
V , 1. 1920. .
.
, - .
,
- .
, .
, , .
.
( , .)
, , , 1915. .
, ,
.
, (,
).
, 1916. , . (
.
1972. , .
, .)
, , .
, .
, , ,
.
.
: (1921), (1922;
) (1924) (1927).
.
1942. (
).

. , .
.
, , .
, , ,
.
.
1970. .
1945. ,
.
6. 1995. , .
,
, 1921. , , 7.
30. .
II .
23. ,
.
, 50 .
, 5. 1921. ,
, 24. 1922. I .
23.
. .
I ,
. 16. 1925. ,
, 17. .
, 24. 1926,
.28
: 160
.
23. , .
, , , :
, , ,
. , .
,
.
, .
,
.

, .
.
, , ,
.
, 1929. 1930. ,
.
.

.
, ,
.
, .
19. 1926.
.
, 1926.
. 19.
1927. .
, ,
, 3.
.
, ,
.
IV 25. 1928. , 17.
1933. : IV .
1930.
14. 1935,

. 28. , ,
.
" , ,
".
7. 1935. .
,
: "".
,
,
. "" ,
.
-.
, ,
" ".

. ,
, . ,
, .
, ,
,
, .
, , .
( , .
. ,
, 1935. . ,
.
; .)
, , ,
.
, , -.
, ,
.
- , , .33
.
: III
, ,
, , 1939.
, 6. 1935,
.
22. 1936. ,
. ,
.
, ,
, , ,
- , .
, ,
,
.
,
III
XX .
. ,
.
.
,
.
, .
.
`
1937.
.
" ".
, 1. 1937, :
III .
, 1938. , 39. ,
. ,
.
, 1939. , ,
.
, ,
.

.
,
, 30- , ,
.
, ,
.
, .
, (13.
1938).
, :
.

, ,
.
,
.
,
. . ,
,
. , ,
, .
.

, , .
,
.
, ,
, .
,
.
, ,
() .
(.
) .
,
, , ,
.
,
, .
.

.
, ,
, .
,
.
,
.
( ).
.
"
", "
".
, .
, .
,
, .
, ,
.
29. 1940, ,
, .
, , " ".
1940, . ,
,
.
, ,

.
, , .
.
,
.
, ,
.
, ,
:
.
. .
.
.
, .

. , ,
, ,
.
, , ,
, .
, , .
, .
, , .
.
1940.
.
, , ,
, " ".
, ,
, , , ,
, .

, .
.
, , ,
.
"" ,
.
,
, ,
.
,
, .
"
", .
: .
.
, .

, ,
, .
.
, , ,
. , .
, .
, .
, .
, , .

.
, , ,
.
: ,
, .
, .
.
, .
.
, .
, .
, .
, .
,
.
1921. ,
, , ,
.
, .
, .
.
24.
.
.
, ( ) ().
.
, "" "", .
,
5.000 .
, 5-6
.

.
,
.
.
,

.
:
.

,
, - .
: " ".
Slavne Srpkinje pogled u nezaborav
Kau da je pamcenje najcece kratkotrajno, a istoriju su doskora uglavnom pisali mukarci. Tek
odnedavno poneki istraivac pokuava da ukae na ulogu ena u drutvu, njihov poloaj kroz
istoriju, na rad i ivot izuzetnih a zaboravljenih ena koje su ostavile trag kako na domacoj, tako i
na svetskoj sceni, a poreklom su iz Srbije. Podsetimo se nekih, koje su bile stubovi porodice,
drave i naroda.
Carica Milica (1335 1405.)
Bila je prva ena diplomata. Kneginja ili, kako je opevana u narodnim pesmama, Carica Milica.
Potomak je Nemanjica, Jug Bogdanova kcer i supruga kneza Lazara. Nakon Kosovske bitke,
istakla odlucnim i mudrim vodenjem dravnih poslova umesto maloletnih sinova. U domacoj
istoriji, Kneginja Milica prva je ena koja je zajedno sa udovicom despota Ugljee, Jefimijom, bila
srpski diplomatski posrednik. Godine 1398. je kod sultana Bajazita odbranila svog sina Stefana
Lazarevica i izdejstvovala prenos motiju Svete Petke iz Vidana u Beograd. Nakon smrti Kneza
zamonaila se i dobila ime Jevgenija. SPC proglasila ju je sveticom. Ostavila je trag i u srpskoj
knjievnosti delima Molitva Matere i Udovstvu mojemu enik. Sahranjena je u svojoj
zadubini, manastiru Ljubostinji.
Milica Stojadinovic Srpkinja (1838-1878.)
Prva ena ratni izvetac i prevodilac. Bila je obrazovana i talentovana pesnikinja. Kao veliki
rodoljub, vodena jakim nacionalnim osecanjem, svom imenu dodala je i rec Srbkinja. Prevodila
je dela Balzaka, Getea, Frankla Bila je potovalac i saradnica na sakupljanju narodnih pesama
Vuka Karadica, a on njen zatitnik. Saradivala je sa mnogo listova i bila prva ena ratni izvetac.
Umrla je potpuno zaboravljena, u velikoj bedi i siromatvu.
Draga Ljocic (1855-1937.)
Prva ena lekar. U Cirihu je zapocela studije medicine. Studije naputa pocetkom Prvog SrpskoTurskog rata i dolazi u Srbiju da bi radila kao medicinska sestra. Po zavretku Drugog SrpskoTurskog rata, u enevi zavrava studije medicine. Postala je prva ena lekar u Srbiji i ucestvovala
je u svim ratovima koje je Srbija vodila u periodu od 1876. do 1915, kao i u povlacenju srpske
vojske na Krf. Odlikovana je visokim vojnim odlikovanjima. Bila je jedna od osnivaca
Materinskog udruenja i Kola srpskih sestara. Vatreni borac za ensku ravnopravnost, sa
zahtevima da ene dobiju pravo glasa.
Mileva Maric Ajntajn (1875-1948.)
Matematicarka. Prva Srpkinja koja je studirala na Visokoj politehnickoj koli u Cirihu. Bila je
darovita matematicarka, sa izrazitim talentom za muziku. Na studijima je upoznala i svog buduceg
supruga Alberta Ajntajna. Ostala je simbol mudre i pametne ene koja je ponosno koracala ispred
svog vremena.
Maga Magazinovic (1882-1927.)
Prva ena sa diplomom Filozofskog Fakulteta i prva srpska novinarka. Svakako jedna od
najznacajnijih ena svoga vremena, napredna, slobodoumna i obrazovana. enama u Srbiji
prokrcila je put u mnogim oblastima. Bila je prva ena novinar u tek osnovanom dnevnom listu
Politika. Baletsku umetnost usavravala je u Becu, a glumu je pohadala kod cuvenog Maksa
Rajnharta. Pripadala je umetnickim i intelektualnim krugovima koji su u Beograd utirali evropski
duhovni put.
Ksenija Atanasijevic (1894-1981.)
Najumnija ena Srbije i prva ena doktor nauka. Uz Isidoru Sekulic i Anicu Savic smatrana je
najucenijom enom u Srbiji. Bila je prvi doktor nauka na Beogradskom Univerzitetu. Studirala je
filozofiju. Citav krug profesora, koji su u glavnom anonimno delovali, organizovali su glasanje za
izbacivanje profesorke Atanasijevic sa Univerziteta. Cak 8 godina se bezuspeno borila i traila
pravdu i zatitu, da bi konacno 1931. umorna od borbe napisala molbu univerzitetu da je
prevremeno penzioniu. Za vreme Drugog svetskog rata odbila je da potpie apel Beogradskim
intelektualcima, iako je pre rata pisala protiv nacizma i branila Jevreje, pa je uhapena od strane
Gestapoa. Po zavretku rata, hapse je i nove vlasti takode. Iz zatvopa je izala liena gradanskih
prava i slomljena, a njene knjige stavljene su na listu zabranjenih. Nastavlja anonimno da radi i
priprema treci tom svog ivotnog dela Filozofski Fragmenti, ali taj rukopis nikada nije pronaden.
Na osnovu onoga to je pronadeno, smatra se da je Ksenija Atanasijevic tvorac originalnog i
celovitog filozofskog sistema u Srbiji.
()

.
", "
.

,
( ),
, ` .

,

.
,
, , -.

.
Jovan Jovanovi Zmaj:
, , ,
.
- !
, , ,
, ;
, ` - , .
,
.
- - .
: ?
: ?
, , ,
,
, ,
.
- ,
, ,
,
" ".
,
.
, ,
.
, ,
, , .
,
.
, , , ,
,
, ,
.

.
, ,
.
,
.
19.
.
(
) , , 17.
1864 .
, .
.
, .
.
,
.
.
, 1872. , ,
. 14 ,
( : , ).
,
.

.
,
.
" "
, ,
: " , , .
. !"
, :
" , , .
..."
, , .
,
.
,
" " 23. 1882. .
,
" ".
.
1903.
.
, , ,
.
6 1903.

.
.
.
.
1909. , 65.
" " .
" , ".
,

.
,
.
,
,

.
,
,
, ,
, !

,

.

,
,
, !

, , !

'
,
, !

, !

,
!
: ,
,
,
,
.
, ,
,
, .

.
, , , .
,
.
:
.

.
.
.
, ;
, .
,
,
.
,
, .
,
1879. .

.

.
;
.
.
.
,
, .
.
,
.
.

.

.

.
:

.

.
, , , a
.
1887.

.
.
,
.
, .
,

.
, .
,
-,
.
,

.

,
.
,

.
.
,
, .
:

.
, , .
,
, ,
.
,
.
,
.

.
1895.
, ,
.
, -
, .
,
.

, .
-, .
- , a 1896.
.
:

.
,
.
,
.

. , ,
.

.
,
.

.

.
400
.
.
, .

.

, ,
, , .
- , a
.
20. .

, .
,
.
, ,
.
.
:
1901. .
1929.
. .
, ,
,
,
.

.
,
,
.

.
, , 1889,

.
.

, , - ,
.
24 1884. 1924.
, -.
.
.
1895. ,
, ,
;
, , 1929. 1979. .
:
, Hoa ,
.
1919. .

.
.

.

.
, ,
, 19. 1919.

.
, ,
, .
.
1912. 1920.
.
: ,

.
,

.
, .
.
, ,
, ,

.
- :
1900.
, .
.
,
" ", .
, , ,
, .
,
, ,
, ,

" ".
, ,

.
, , ,
, ,
, , 8. 1922.
.
, ,
. ,
- .
, .
, , ,
, .
, 6
" ",
, : "
".
.
, , .
, : (),
(), ().
, a
, .
,
, , ,
"".
"" .

, 9. 1934. , .
, .
.
, :
" , ".
.
. .
, ,
.
,
.
, ,
.

, .
, ,
.
.
, ,
.
, ,
.
, ,
6.000.000 .
,
,
.

, ,
` `.
, ,
.

`
- `.
, ,
.
, , ,
.
,
, , .
.
, .
1938. 80 ,
.
,
.
, .
, ,
.
,
200.000 , , 200 .
1943. 7,5 ,
5,5 30.000 .
, ` .
`, .
.
, .
, .
"" 13. , .
.
, , ,
.
,
.
, .
, , .
, 17. 1941. ,
, -
.
,
.
.
, .
, , ,
.
, , ,
, .
, ,
22. 1961. , .
, 1. .
.
, 1950.
.
.
3. , ,
, .
, ,
.
"" .
6.000 , , ,
.
, , .
, .
,
.
:
, : ,
, , .
( )
.
10. 1856. , ,
.
, ,
: , .
.
, . ,
.
, , .

1862. .
.
, ,
.
, ,

.
- .
" "

.
, ,
.
.
:
" ,
.
. :
- .
- , ,
. "
, .
, 1875.
.
, ,
.

, .
, ,
.
, :
" ; ,

, ."
, , .

:
" ,
.
. perpetuum mobile, ."
1879. .
.
1880.
.
, ,
.
,
1882. .
,
.

, ,
,
.
, 1884. .
, .
,
1885.
"Tesla Arc Light Co".
, , ,

.
" " 16.
1888. , ,
.

.
1891. , .
1892. , .
.
"
"
.

.

.
1. . 1892. .
, ,
.
, ,
"".
,
, , ...
, ,
, .

, 1892. , .
.
, 22. 1882. ,

.
.
,

.
, " ", 1893.
.
.
.

1897.

.
" ",
.
, .. (John Pierpont Morgan),
, .
" "
.
, 1901. , .

, (Guglielmo Marconi).
,
.
, ,
.
1905. ,
.

.
.
1917. , ,
.
1919.
Electrical Experimenter.
, ,
.
" " " "
.
.

.

, .
, , , .
, ,
- .
, .
.
.

(Robert Underwood Johnson) (Richmond Pearson Hobson)
1937. .

.
, , (
) ,
.
. II
1942. ,
II .
,

.
, II

` `.
, .
, .
1943. , .

.

.
""
, , 7. 1943.
.
, 12. 2.000
, ,
, ..
, (Fiorello
LaGuardia) .
" "
, ,
, .
-
, , .
,
a 9. 1934. .
, , ,
.
,
, , ,
.

.
, c
, .
Kao ,
, , , .
.
, , ,
.
, .
, :
, a
, .

-
, 1912. ,
.

, o
.
.
(7/19. 1855. - 20. 1921. )
.
1876. 1918.
,
.
XVII XVIII
.
-
.
.
(. )
, - .
, ,
.
.
, .

, .
1868.
, ,
, .
,
.
20. 1874.
, 19. .

.
(1865-1966), 25.11. 1884.
.
:
, , 1941.
;
, , ,
, , 1941,
.
:
( 1885. , 1952. ;
, , ,
),
(1886-1977, )
(1889-1969).

; 3. XII 1922. .
:
;
; (
), , (
), ; , ,
, , , ;
( ),
, ( ), (
), ( , ),
( ), ( ),
( ),
( ), (
) .
1919.
. .
.
5. X 1933. .
.
1927. .
-
(1987).
1997. ,
1998. .
, .

: 1. 11.
1898. 26. 1. 1900.,
5. 10. 1900. 22. 6. 1902. 6.1 1903. 16. 3. 1904.

, .

.
( 1910).
,
1920.
: 16. 3. 1904. 4. 3. 1909.
, 1903.;
12.10. 1913. 1914.

,
, (1876. 1877 1878.
).
II
.

.
- 1885. 5.
.
1898. 1904. .

, ,
, 1909,
,
.

.

, ,

.

, .

,
.
.
, .
, ,
.
, ,
,
.
,
.
( )
,
.
,

, ,
.

. ,
1915, ,
.
,
.
1916.
.
1918.
1918.
20. 1921.
1969. ,
.

, ,
. . . . . .
. .
,

,

.

:
, ,
.
, , ?" - ?
.
, ,
,
.

, , ,
.
,

XIX XX .

2.
4. , ;
( ), ;
2. , ;
3. , ( 2.
).
5. , , ;
1. , (
2. 3. 4. ).
2. , (
3. 4. ).
3. , , (
4. ).
4. , , ;
2. ; , , -
.

2. , ;
2. , ;
, 2. , ;
4. , ;
, , 191213. .
1, , , 2. ;
2. , ;
2. , ;
2. ;
I , ;
, I ;

1. , ;
1. ; , , -
.
I , ( II
). .
1. ; , .
, ;
;
, ;
, ; .
19141918. , ;
, ; .
je 1804.
.
.
,
- .
: , , -
.
III 1793. 1794.
, ,
.

( , )
.
- , ,
,
-,
, .
1802.
, ,
.
, .

III.
1803. 12 ,
.
8 .
.

,
.
,
.
, , 4.
1804. , ,
, ,
.
, 1804. -
.
, 200
, .
, ,
, ,
- , - , .

, .
1804. ,
.

.
, ,
.

.
,
.
, .
.
, , , .

.
,
.
,
.
,
.

.
", " - ,
" () , ,
() , ` .
!!!"
, .
.
, ;
.

.
, -,
,
.
, .
,
.
,
.
" " - .
" ".

.
: - , -
, ,
( ) , ( ),
( ) , ...
: () , a
( ), .
: - , ...
: ( ), .
, , -
.
.

, :
: ( ), / ( ), (
), ( ),
, ...
: .
: , , ...
: , -,
, ...
, ` `, , .
2/14. 1804.
.
- .
5. 6.
.

(" 80
"),
.

, !!!
. , , ,
, .

, .
,
,
, ,
, ,
. , ,
, .
, ,
.
, 1999. ,

. ,
, , ,
. , ,

...
31/2012 29.
, , ,

. 81.892 72 , (
) ,
.
,
, , ,
,
.
""
www.politika.rs
Petar Karaorevi nije bio kralj Petar II
Jednostrani in srpskog patrijarha kojim je Petar uveden na jugoslovenski presto potpuno je
nelegitiman i nevaei
Autor: Dragan Stojkovi
Bavljenje temom sudbine porodice Karaorevi i pokuaj ustanovljenja njihove dinastije je
svakako legitimna tema koja nije samo istorijska, nego je jo uvek i aktuelna sa stanovita
izuavanja sociologa, politikologa, ekonomista, kulturologa... Ipak, ovi pristupi sa obaveznom
ozbiljnou u pogledu injenica su najmanje prisutni.
Kao i mnoge druge teme prisutne u naoj stvarnosti, i ova se tretira na estradni nain sa jasnim i
ogoljenim interesom da se zadovolji znatielja italaca na povran, palanaki nain melodramskih
pria iz ivota lanova ove porodice. Naalost, na to nije imun ni dnevni list Danas (subotanedelja 30-31. mart), od koga brojni njegovi itaoci to najmanje oekuju.
O svemu se moe raspravljati i diskutovati, ali se ipak treba drati bar nekih osnovnih injenica. Za
poetak svih razgovora, mora se utvrditi jedna polazna injenica. A to je da li je sin kralja
Aleksandra I, prestolonaslednik Petar, uopte bio kralj? Svi ovdanji mediji, tampani i
elektronski, svi ovdanji javni govornici politiari i istoriari, bez ikakvog razmiljanja i osnova
su preuzeli upotrebu kraljevske titule Petrove, a njegovog sina, Aleksandra, unuka kralja
Aleksandra I, tituliu kao prestolonaslednika.
Istorijske injenice koje se skrivaju od javnosti govore da prestolonaslednik Petar nije legitimno
stupio na presto, pa nema nikakvih osnova da se on u bilo kom javnom obliku (da ne govorimo o
udbenicima) naziva kralj Petar II. ta se skriva od javnosti? Po Aleksandrovom (oktroisanom)
ustavu iz 1931. godine, kralj i prestolonaslednik punoletni su kad navre 18 godina ivota ... (lan
35); a stupajui na presto kralj polae pred Narodnim predstavnitvom zakletvu (lan 39).
Po tom oktroisanom ustavu, koji je vaio i 1941. godine, dakle, prestolonaslednik Petar nije postao
ustavni kralj jer nije bio punoletan i nije poloio zakletvu pred Narodnim predstavnitvom. Vlada
koja je stvorena puem, a ne po ustavu, nije poloila zakletvu kralju, a njen predsednik, po Ustavu,
nije mogao biti aktivni oficir... U ovom kontekstu, jednostrani in srpskog patrijarha kojim je Petar
uveden na jugoslovenski presto potpuno je nelegitiman i nevaei.
Ovakvo falsifikovanje istorije, medijskim proglaavanjem sina kralja Aleksandra za kralja Petra II,
stvara novi biser iz istorije srpske mitologije poput onih, jedva raskrinkanih, mitova o Caru Lazaru,
Kraljeviu Marku, zlatnim viljukama itd. A u funkciji je prizemnih politikih i ideolokih potreba
u borbi za vlast.
Estradizacija teme dinastije Karaorevia, povodom povratka posmrtnih ostataka lanova
porodice, izuzetno odgovara upravo onima koji se veoma ozbiljno i sistematino bave temom
Karaorevia sa politikog stanovita restauracije monarhije u Srbiji, jer se na taj nain ne zadire
u sve one brojne injenice i istine koje im ne idu naruku. Te injenice su i izmeu dva svetska rata
bile opte poznate, a uzroke raspada Kraljevine Jugoslavije i ishod Drugog svetskog rata naravno
da ne treba traiti samo u spoljnim uzrocima (Hitler, Staljin, itd) nego pre svega u unutranjim
protivrenostima nastalim upravljanjem dravom po koncepciji kralja Aleksandra lino.
Mnogi tekstovi o stanju privrede, o korupciji, pekulacijama, monopolima, zloupotrebama vlasti,
nasilju drave, o zaostalosti i siromatvu naroda, o silnim nepravdama i raspoloenju naroda
Jugoslavije protiv takve monarhistike vladavine, retko imamo priliku da itamo, jer koga to
interesuje, kad sve to i danas imamo, samo u drugom obliku, u ime Republike. Dananjem itaocu
se zbog toga i nudi sladunjava idilina pria o nesrenom kralju Petru II, nevinoj rtvi i
stradalniku, koji je nepravedno proteran iz otadbine, a monarhija (ustavna) kao prihvatljiva
alternativa u putevima za izlazak iz opte krize. Odabiranje ovakvog puta, zasnovanog na
istorijskim neistinama, na falsifikatima, samo moe da vodi u stranputicu. Zbog toga je
odgovornost za potovanje istina i injenica moralna dunost ne samo novinara koji izvetavaju
sa dogaaja (koji mogu da budu i neznalice), nego, pre svega, urednika i glavnih urednika. A o
onima koji ue decu u kolama da ne govorimo.
Autor je urednik izdavakog preduzea MostArt iz Zemuna
Tron princu Tomislavu

U vreme crkvenog raskola bilo je ideja da se kralj primora na ostavku. Razdor kraljevske
porodice izazvali komunisti
Braa Karaorevii sa majkom

SLUEI se autoritetom patrijarha Germana, komunistikom reimu uspelo je da izazove
nesuglasice u Kraljevskom domu. U javnosti je pozornost izazvala aktivnost princa Tomislava
Karaorevia, koji se svrstao u pobornike odravanja jedinstva SPC i sa sobom povukao i

prestolonaslednika Aleksandra. U jesen 1965. princ Tomislav je otvoreno pruio podrku episkopu
Firmilijanu, prisustvujui na nekoliko crkvenih skupova. Iako na tim skupovima nigde nije bilo
rei protiv kralja Petra, suprotan stav princa Tomislava od svoga brata, koji je tada podravao
raskol, otvaralo je pitanje jedinstva u Kraljevskom domu.
Na aktivnost princa Tomislava prvi su reagovali episkop Dionisije i predsednik Srpskog
nacionalnog odbora, Stevan Trivunac, koji su mu skrenuli panju da svojim opredeljenjem na
suprotnu stranu u crkvenom pitanju, "predstavlja javno i otvoreno cepanje dinastije". Zatim je
objavljeno saoptenje iz Kraljeve kancelarije, koje je potpisao eneral Todor Milievi. U njemu
se konstatuje da su istupanja princa Tomislava za ouvanje jedinstva Crkve "u oiglednoj
suprotnosti sa zvaninim stavom i politikom inagurisanim od strane Njegovog Velianstva Kralja"
i upozorava da bi kralj na osnovu Porodinog pravilnika Kraljevskog doma mogao odrediti
odgovarajue mere, "kako bi se ista istupanja u budunosti otklonila".
Najzad, princu Tomislavu je 14. decembra 1965. upueno pismo sa potpisom samog kralja Petra, u
kome se, pored ostalog kae: Tragine odluke Sv. Arhijerejskog Sabora od maja 1963. godine
ozbiljno su poremetile, ako ne i potpuno prekinule nau bratsku saradnju na dravnim i narodnim
poslovima, koju sam Ja smatrao dragocenom /. I za Tebe, kao i za druge dobronamerne i
neobavetene emigrante, moglo je da smatra, da ste u toku prvih nekoliko meseci od napred
spomenutih odluka bili u zabludi u tome: da li je ili ne u pitanju jedan novi manevar
komunistikog reima u zemlji, da upotrebi Srpsku pravoslavnu crkvu za razbijanje nacionalne
emigracije i unitenje monarhije i privrenost naega naroda za nju, jer su svi dosadanji pokuaji
sa amnestijama i drugim trikovima ostali bezuspeni. Od momenta kada se uvidelo da je to jedna
sinhronizovana akcija komunistikog reima protiv nae SPC, nijedan emigrant, a pogotovo Ti,
dragi Tomislave, kao lan Kraljevskog doma, ne moe da se pravda zabludom ili neznanjem, da
posredi nije ista komunistika akcija.
Kralj dalje u pismu svome bratu, napominje da o tome postoji dokumentacija, brojni originalni
dokumenti iz arhiva Patrijarije u Beogradu, objavljeni u jednoj knjizi, kao i izvetaj Potkomiteta
Senata SAD. Sadrina spomenutih dokumenata - stoji dalje u pismu kalja Petra - morala bi da
uveri i najnevernijeg Tomu, da je posredi komunistiki poduhvat, iji je krajnji cilj, ne samo
Srpska pravoslavna crkva, ve i Moj i Tvoj Kraljevski dom Karaorevia, upravo njihovo
konano unitenje.
Princ Tomislav ubrzo je uputio odgovor svome bratu, kralju Petru, zamerajui mu da ga
neopravdano optuuje da nanosi tetu dinastiji Karaorevia, to je za njega uvredljivo. On
odbacuje uslove, koje mu je kralj postavio, ukazujui da je Pravilnik, "dok je Kralj u izgnanstvu
neprimenljiv."
Princ Tomislav upuuje kritike svome bratu da je preuzeo ulogu i pojavljuje se kao "poglavar"
jedne emigrantske crkvene organizacije, to je u suprotnosti vaeem Ustavu. Na kraju princ
Tomislav trai od svoga brata da ne objavljuje ovo njegovo pismo, jer e onda "Ti otkriti da u
Domu Karaorevia postoji spor. Onda e Ti, na likovanje dananjih komunistikih
jugoslovenskih vlastodraca, oteavati povraaj monarhije u Jugoslaviji i pomoi produivanje
komunistike vladavine."
Posle ovakvog prilino otrog odgovora svome bratu, moe se postaviti i pitanje da li tu ima jo
neeg osim povreene sujete jednog princa. Na jednom mestu u svojim, memoarima, on priznaje
kako je "veto ubaena jabuka razdora u redove srpske emigracije u Americi", ali za to krivi
episkopa Dionisija, koji je navodno iao naruku komunistikom reimu u Jugoslaviji. Meutim, jo
pri kraju 1944. godine u Londonu je bilo uticajnih ljudi, koji su razmatrali mogunost da se kralj
Petar prinudi na ostavku u korist prestolonaslednika Tomislava; o tome je upoznata i kraljica
Marija i ona se toj zamisli nije protivila.
Poetkom pedesetih godina, prema nekim podacima, voena je "sistematska kampanja", s ciljem
da se na presto dovede princ Tomislav. Kao organizator te kampanje spominje se Radoje Kneevi
(bivi ministar Dvora), inae urednik lista "Glas kanadskih
Srba". Taj list je, u vreme crkvenog raskola, o tome otvoreno pisao, istiui svog kandidata ovim
reima:
U ilama kraljevia Tomislava struji krv neustraivog Karaora. To je onda, navelo i kralja Petra,
podstaknutog verovatno od svojih pristalica, da u pismu svome bratu ukae, koliko bi borba oko
prestola bila tetna, navodei za to primer iz srpske istorije: Ja iskreno verujem da te ne rukovode
ambicije Vukana sina Nemanjina. Meutim, one koji Ti sleduje, javno o tome govore, da su Ti tu
ulogu odredili. Savetuje ga da izvue pouku iz ovog razdoblja srpske istorije, da bi mogao
sagledati kuda te vode, ta ele da sa Tobom postignu nesavesni i nevaljali, koji Ti se predstavljaju
Tvojim i prijateljima naega Kraljevskog doma.
BRATSKI ODNOSI
U LETO 1967, za vreme svog boravka u Njujorku, princ Tomislav se telefonom javio svome
starijem bratu. Razgovor je bio prisan i iz toga se moglo zakljuiti da i dalje gaje bratske odnose.
Posle toga, on je izjavio jednom britanskom listu: Nema rascepa meu nama...Rekao bih da ima
ljudi, koji bi eleli da vide razdor meu nama.
Kraljica krije mua!

Aleksandra javlja da je oboleli kralj u bolnici, a ona preuzima dunost. Kralj napadao ideje o
stvaranju nacionalnih drava
Kralj Petar II Karaorevi

OSIM kratko vreme u detinjstvu, kralj Petar nikad nije imao zdravstvenih problema. Kada je
napunio 17 godina, njegov lini lekar profesor Kosta Todorovi izvrio je pregled svih telesnih
organa i u svom opsenom izvetaju konstatovao njegovo "veoma povoljno zdravstveno stanje",
neto jae izraeni polni nagon tumaio je normalnim u tadanjem kraljevom uzrastu. Kralj je
ouvao svoju vitalnost i u najteim godinama rata, kada je, u uslovima graanskog rata u zemlji, i
pritiska velikih sila, na svojim pleima nosio najvee breme odgovornosti.
I u tom najteem ivotnom razdoblju ispoljavao je nesmanjenu brigu za poloaj svoga naroda i bio
aktivan u politikoj borbi protiv komunistikog reima u zemlji. Postao je nada i uzdanica svih
Srba u emigraciji koji su teili uspostavljanju demokratije i povratku u svoju zemlju. I upravo,
kada su mu, povodom njegovog 42. roendana, stizali pozdravni telegrami, u kojima se izraavala
vera da nije daleko dan, kada e "raskinuti komunistike lance, osvetiti Ravnu goru i enerala
Drau, vaskrsnuti Srbiju, doneti slobodu srpskom narodu i sesti na presto svojih slavnih predaka",
pojavili su se prvi znaci kraljeve bolesti.
Te 1965. godine, kada je trebalo da primi najvee priznanje "Veliku povelju slobode", objavljeno
je da kralj nee prisustvovati toj sveanosti "zbog bolesti". Iz istih razloga, ni sledee 1966. godine
nije prisustvovao Crkvenom saboru u Libertvilu. Sabor je pozdravio kraljev izaslanik Dragoljub
Vurdelja iz Trsta.
Meutim, ve naredne, 1967. godine, zabeleena je znaajna kraljeva aktivnost. Te godine 20.
maja uestvovao je na zavrnoj sveanosti povodom 25-godinjice ustanka na Ravnoj gori. Tom
prilikom, u Udruenju koje je nosilo ime "Draa Mihailovi", odrao je dui govor sa kritikim
primedbama na velikodravne ideje ponajvie hrvatske, ali i dela srpske emigracije sa zahtevima o
stvaranju posebnih nacionalnih drava na tlu Jugoslavije, o emu bi, po kraljevom miljenju,
mogao odluivati samo narod u zemlji.
Ispostavilo se da su preterana troenja ivotne energije u politikoj aktivnosti, a moda jo vie u
naporima za uspostavljanje jedinstva izmeu razdrobljenih i suprotstavljenih politikih grupa i
organizacija Srba u emigraciji, ostavili tragove na njegovo zdravlje. To se naroito ispoljilo u
vreme crkvenog raskola, kada su ga neke politike grupe zduno podravale, a neke osuivale. A
kralj je bio takve prirode da nije osuivao ni one koji su ga vreali, eleo je da ugodi svima, pa je
potpadao pod uticaj, as jednih, as drugih. Od tih politikih trzavica, kojima je bio izloen, najpre
su mu stradali nervi, poeo je da vodi neuredan ivot i sve je to postalo izvorite poetnog
oboljenja od dijabetesa. Akutna faza te bolesti iznenada i neoekivano se drastino ispoljila.
Podaci o nastanku, toku i prirodi kraljeve bolesti dosta su kontradiktorni, u zavisnosti od toga da li
potiu od efa njegove Kancelarije, enerala Todora Milievia, ili od supruge, kraljice
Aleksandre. Poetkom jula 1967. kralj Petar se vratio sa privatnog puta iz Njujorka i neko vreme
normalno i redovno obavljao je svoje poslove. Ekipu televizije Bi-Bi-Si primio je 5. jula radi
snimanja. Istog dana, popodne, kraljica Aleksandra je izvestila efa njegove Kancelarije, da se njen
suprug ne osea dobro i da je stanje njegovog zdravlja "katastrofalno".
Sutradan, meutim, kada ga je eneral Milievi posetio, radi uobiajenog referisanja, zatekao ga
je, prema njegovim reima, "potpuno normalnog, veselog i vedrog". Tako je bilo i naredna dva
dana. A 10. jula prilikom redovnog referisanja, kralj je saoptio efu svoje Kancelarije da se
pomirio sa kraljicom, ali je zato morao da potpie obavezu da e joj dati 20 odsto od novca koji bi
trebalo da primi od prodaje nekog patenta. Ve ranije, upozorio je Milievia da se pripazi kraljice,
jer ona smatra, da on nastoji da njega, kralja, od nje odvoji. Kralj je 12. jula primio na uobiajeno
referisanje efa svoje Kancelarije i njegov razgovor sa eneralom odvijao se normalno. Meutim,
tog istog dana, oko 15 asova po podne, kraljica Aleksandra izvestila je telefonom enerala
Milievia da je kralj iznenada oboleo i da je prihvatio da ga odvede i smesti u jednu kliniku.
elei da ga poseti, eneral je pitao gde je smeten, ali je kraljica odbila da ga obavesti u kojoj je
bolnici, dodavi: Ja sam kraljica i preuzimam sve poslove, koje je kralj vodio. Poto je i sutradan
13. jula, kraljica odbila da kae gde se kralj nalazi, eneral Milievi je zapretio da e sazvati
sednicu porodinog saveta Kraljevskog doma: Ako je va suprug, on je i na kralj i moram da
znam, jer sam odgovoran pred narodom. U protivnom, ja u sazvati Krunski savet, kako je to
Ustavom utvreno. Kraljica se tome odluno protivila.
Najzad, ipak se saznalo da je kralj smeten u privatnoj klinici za nervne bolesti "Sveti Luka" u
Nici. Na uporne zahteve, ef ove klinike dr Pol Kosa izdao je etiri biltena o kraljevom zdravlju. U
prvom izvetaju od 15. jula kae se da je kralj primljen u bolnicu radi tretmana, koji e trajati
nekoliko dana i za to vreme nee biti u mogunosti da obavlja redovne poslove. Meutim, u
biltenu od 19. jula tvrdi se da je stanje zdravlja Njegovog velianstva bilo u poetku krajnje
ozbiljno. Izgleda da je sada opasnost po ivot prola. Ali bolesnik i dalje nije sposoban da prima
posete i apsolutno je potrebno da i dalje ostane izolovan.
ZABRANjENE POSETE
U TREEM biltenu od 27. jula lekar konstatuje: Nj. V. kralj Petar II pre desetak dana izaao je
iz kome. Od pre nedelju dana, izgleda, da mu se svest potpuno povratila. Pri svemu tome, zbog
slabosti bolesnika, mora se paziti da ima potpuni mir i posete ostaju zabranjene, naravno sa
izuzetkom najblie porodice.
amari zbog arhive

Kraljica Aleksandra udarila dva amara eneralu Milieviu. Molba knezu Pavlu da to pre
izvue kralja iz bolnice
Kraljevski par sa tek roenim Aleksandrom

DVA dana ranije, 25. jula, kada lekar tvrdi da bolesnik jo nije na putu ozdravljenja, i da mu je
potreban potpuni mir, kralj potpisuje dva pisma na francuskom jeziku, jedno upuuje efu svoje
Kancelarije eneralu Milieviu, a drugo svome savetniku dr Braiu. U njima ih obavetava da ih
razreava njihove dotadanje slube, jer oni snose krivicu to su ga, u vreme crkvenog raskola,
pogreno obavetavali da je SPC napustila svoj Svetosavski put. U ovom pismu se jo zahteva da
smenjeni eneral Milievi odmah preda advokatu iz Monte Karla, Gordonu Bleru, sva
dokumenta, dosijea i papire, koje se odnose na njegove i kraljiine poslove, kao i arhivu
Kancelarije i svu dotadanju prepisku.
Nastaju duga natezanja oko predaje arhive, poto je eneral Milievi, koji je istovremeno bio i
kraljev autant, to odbijao, jer ne veruje ni u autentinost kraljevog potpisa. U poslednjem
trenutku, Milievi se obraa knezu Pavlu, kao, po godinama, najstarijem lanu Kraljevskog doma,
obavetavajui ga detaljno o tome, kako je kraljica Aleksandra smestila kralja u jednu kliniku za
nervne bolesnike, "to je porazno za ugled i presti naeg kralja"; on sam nije ubeen da je kralj
"nervno oboleo, ve da je tamo smeten i zatvoren da bi kraljica mogla svriti izvesne poslove
korisne po nju, a tetne po nj. v. kralja". Na kraju, eneral moli kneza Pavla da se zainteresuje za
ovaj sluaj i preuzme shodne mere da se kralj to pre "izvue iz ove klinike".
Kralj se za to vreme jo nalazi u bolnici to potvruje i lekar u svom etvrtom biltenu, 1. avgusta:
Nj. V. Kralj Petar II produuje da se oporavlja. Svaka opasnost je sada prola. Pri svemu tome,
bolesnik mora sauvati najvei mir i ja ne savetujem nikakve posete, osim bliske porodice. ivei
jo u izolaciji kralj iz bolnice upuuje 6. avusta ono poznato pismo, kojim upoznaje javnost da
opoziva svoju raniju podrku episkopu Dionisiju, "odmetniku od Srpske crkve", poto je,
"zahvaljujui nekim stranim prijateljima" stekao dovoljno dokaza da SPC "uspeno obavlja svoju
misiju". Jo iz bolnice, 10. avgusta, kralj upuuje i drugo pismo, u nameri da demantuje "neke
zlonamerne i neosnovane glasove, koji se izgleda pronose", a elei da potvrdi ove injenice:
1) Po lekarskom savetu pristali smo 12. jula o. g. da za izvesno vreme stupimo na kliniku Sv. Luke
radi leenja eerne bolesti od koje se podozrevalo da patim. 2) Poetno leenje, kome smo bili
podvrgnuti proizvelo je stanje besvesnosti, koje je nastupilo u petak 14. jula, i iz koga smo se
povratili idueg ponedeljka, 17. jula. Posle toga, brigom dr Pola Kose, naeg lekara... Nae stanje
se brzo popravilo, tako da je u sredu, 19. jula, na lekar mogao da objavi... da je svaka ozbiljna
opasnost otklonjena. U toku narednog perioda odmora i leenja, odluili smo da izvrimo izvesne
odluke, koje smo bili doneli neko vreme pre poetka nae bolesti... Mi elimo da potvrdimo da su
te odluke donete tek posle due ozbiljne procene svih injenica i da je naa vrsta namera da ih
odrimo u vanosti.
Uprkos svih tih demantija, kao i potvrda autentinosti potpisa na pismima i porukama koje je kralj
uputio svojim bivim saradnicima i javnosti, njegov bivi autant, eneral Milievi odbijao je da
preda arhivu sve dok on ne vidi kralja i od njega lino ne dobije takav zahtev. Poto je napustio
bolnicu 19. avgusta, kralj je, najzad, preko advokata Blera 21. avgusta pozvao enerala Milievia
da ga poseti istog dana popodne. Ali u tom kratkom susretu, koji je jedva trajao dva minuta,
prethodio je incident. Kraljica Aleksandra na ulazu se ispreila i zatraila od enerala da odmah
preda arhivu. Kada je on to odbio pre nego to razgovara sa kraljem, kraljica ga je fiziki napala,
opalivi mu dva amara. Intervenisao je advokat Bler i nekako je Milievi uao kod kralja.
Izgledao mu je potpuno odsutnim, utao je i samo mu se jednom, slabim glasom obratio reima:
Generale, predajte arhivu.
Teko je razumeti svu tu silnu borbu koja se vodila oko kraljeve bolesnike postelje. Postupci
njegove supruge, kraljice Aleksandre, mogu se shvatiti u onom delu, kada je elela da zatiti svoga
mua od poseta kraljevih saradnika. Ali sva ta njena estina, s kojom je insistirala na preuzimanju
arhive Kraljeve kancelarije, upuuje na to da je kraljica, u materijalnoj nematini, nastojala, pre
svega, da kontrolie finansijsko stanje svoga supruga. to se tie politike pozadine, kraljica je,
kao linost, bila pogodna da se njome politiki manipulie, poto je oduvek ispoljavala
netrpeljivost prema politiarima, a kojima je kralj odravao vezu.
Na kraljiine postupke najvei uticaj imala je majka, princeza Aspazija, koju je, jo u vreme rata,
kritikovao tadanji patrijarh srpski Gavrilo, zamerajui joj meanje u politike odnose i nepovoljno
izraavanje o srpskim politiarima. Tako se kraljica Aleksandra nala na jednoj strani u sporu oko
crkvenog raskola, a da i sama moda nije bila svesna.
Kralj Petar se nije mogao tako lako miriti da ga trajno prisvaja samo jedna strana. Oduvek je eleo
da pripada svima, svom srpskom narodu. Zbog bolesti jo neko vreme je ostao u Monte Karlu kao
gost princa Renijea, vladara kneevine Monako.
BOI U LONDONU
ADVOKAT Bler koji je, kraljiinom voljom, postao i kraljev portparol, obavestio je javnost, da
kralj, zbog leenja od ozbiljne bolesti, dijabetesa, prvi put nee moi uestvovati na proslavi svog
44. roendana. Njegovi zemljaci moraju da se zadovolje kraljevim i kraljiinim fotografijama,
koje e im biti poslate. Kada se malo oporavio kralj je doao u London i uoi boinih praznika
pozvao svu emigraciju na jedinstvo, molei ih da sve svoje meusobne zaevice otklone
pratanjem. Zatim je, poetkom 1968. godine iznenada otputovao u Ameriku
Poslednja bitka kralja

Vladar u egzilu preminuo 3. novembra 1970. u optoj bolnici u Denveru. Mici Lou do sudnjeg
asa bila uz bolesnog Petra
Kralj Petar Drugi Karaorevi

Odlazak meu Srbe u ikagu, Los Anelesu, Njujorku, gde je uvek rado doekan i priman od
tamonjih iseljenika, izgledao je kralju kao obnavljanje onih prijatnih susreta koje je proveo s
njima krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina prolog veka. Ili je moda poeleo da svoje
poslednje ivotne trenutke provede sa svojim najvernijim pristalicama. U svakom sluaju, znailo
je to povratak srpskom nacionalnom korpusu, koji su predstavljali Srpski nacionalni odbor i
organizacije Srpske narodne odbrane, irom Amerike i Kanade. Tako su to shvatili i protivnici
crkvenog raskola, svrstavajui kralja u tabor raskolnika, iako se on vie o tome nikad nije
izjanjavao, niti je bilo kakvim politikim gestom to pokazivao. A nije ni mogao, i da je hteo, jer
mu se zdravlje neumitno pogoravalo.
Oko bolesnog kralja starali su se, u poetku, lekar Uro Seferovi, koji je bio i potpredsednik
Srpskog nacionalnog odbora i Frenk Lou, ija je supruga Mici Lou, prihvatajui da neguje kralja,
stekla njegovo posebno poverenje. U februaru 1970. predsednik Odbora, Milan Gavrilovi,
izvestio je kneza Pavla o toku kraljevog leenja: Srpski nacionalni odbor, a naroito dr Seferovi,
inio je sve to je bilo u njegovoj moi. Nije uspeo. Zamolio je kneza, kao najstarijeg lana
Kraljevskog doma, da se obrati princu Tomislavu, kako bi on stupio u vezu sa njujorkim
lekarima, koji su leili i jo lee kralja.
Kasnije su kralja leila dvojica italijanskih lekara. Obrazovan je i poseban Odbor za staranje o
leenju kralja Petra, na ijem je elu stajala manje poznata linost, Petar Salata iz Los Anelesa,
inae predsednik crkveno-kolske optine u jednom delu ovog grada. Taj odbor je redovno izdavao
biltene o stanju kraljevog zdravlja, a ono je bilo sve loije.
Za vreme boravka u Los Anelesu prinevi Tomislav i Aleksandar izbegavali su svaki kontakt sa
ljudima iz kraljevog okruenja, smatrajui ih raskolnicima. Nisu pristali da im se isplate ni putni
trokovi niti trokovi boravka. Prinueni su, ipak, bili da se sastanu sa Petrom Salatom i Mici Lou
da bi raspravljali o munoj temi, gde sahraniti kralja, u sluaju njegove smrti. Tom prilikom, dolo
se do saglasnosti da bi kralj mogao da bude sahranjen pored svoje majke u Vindzoru, blizu
Londona. Po povratku iz Amerike, princ Tomislav je pesimistiki govorio o stanju zdravlja svog
brata: Moe kroz dva sata, dva dana, dve nedelje, ili dva meseca da umre. Lekari se ude da je jo
iv.
Nakon toga, bliski lanovi kraljeve porodice nisu ga vie poseivali. Oekivali su skori kraj i samo
su se povremeno raspitivali o stanju zdravlja svoga blinjega. Sve je preputeno obinim ljudima
koji su se neprestano starali da sauvaju kraljev ivot. Jedna od tih osoba, koja je stalno bdela nad
kraljevom posteljom, bila je Mici Lou. Radilo se, u stvari, o Srpkinji, Milici Anelkovi, poreklom
iz Vrnjake Banje, koja se, doavi u Los Aneles, udala za filipinskog lekara Frenka Lou. Otada
je promenila svoje ime i prezime, prilagodivi ih branoj vezi. Nju je upoznao princ Tomislav
prilikom posete Los Anelesu, u aprilu mesecu, i shvatio koliko je ta osoba privrena njegovom
bolesnom bratu. Po povratku u London, priseajui se svog susreta sa Mici Lou, uputio joj je
podue pismo, odajui njoj i njenom muu veliku zahvalnost i priznanje:
U tih nekoliko trenutaka osetio sam duboku i odanu ljubav, koju pokazujete prema mome bratu u
njegovim najteim asovima ivota. Niko nije pruio toliko mnogo Petru, kao to vi pruate njemu
u ovom trenutku, a takoe va suprug, pruajui mu svu svoju lekarsku pomo. Vi koji ste uinili
toliko dobro za Petra u ovo nekoliko poslednjih meseci, morate poznavati njega ak bolje od nas,
porodice, koji smo tako daleko i bez dodira.
Traei leka svojoj bolesti kralj se seljakao iz bolnice u bolnicu, oigledno, ne raspolaui
dovoljno finansijskim sredstvima. Krajem juna 1970. godine on je traio preko advokata Ostina
Smita da se iz kraljevskog fonda isplate svi bolniki trokovi, ukupno 27.000 dolara. Meutim, u
njegovom fondu toga novca nije bilo, jer je kraljica Aleksandra ve podigla sav taj novac. U
novom biltenu Odbora za staranje o kraljevom zdravlju, objavljenom krajem jula, prvi put se neto
vie kae o prirodi i ozbiljnosti kraljeve bolesti: Kralj je teko oboleo od ciroze jetre i bubrega,
telesno je veoma iscrpljen, ali nije duevno slomljen. Nj. v. kralj preko Odbora zahvaljuje svim
organizacijama, listovima i pojedincima, koji prate tok njegovog leenja i mole se Bogu za
njegovo zdravlje.
Kralj Petar je preminuo u 47. godini ivota, 3. novembra 1970. godine, u optoj bolnici u Denveru,
u koju je bio primljen 7. oktobra, pod pseudonimom Petar Petrovi. Prema izdatoj umrlici od 12.
novembra, uzrok smrti je kardio-respirativni zastoj, prouzrokovan pneumonijom. Uslovi koji su
doveli do neposrednog uzroka smrti su: oteenje mozga due od tri meseca, hronina ciroza jetre
dua od est meseci. Kao drugi znaajan i neposredan uzrok smrti navodi se neuspela
transplantacija jetre. Smrt je nastupila u 9 asova i 50 minuta pre podne, deset minuta po prestanku
rada srca. U umrlici jo pie da je obavljena autopsija, ali se ne navode pojedinosti. Lekarsku
analizu potpisao je lekar Dems Anderson.
KRALJU SVE LOIJE
Tokom prolea 1970. godine, kralj je bio smeten u bolnici Don Vosli, u Los Anelesu. Tada
je Mici Lou obavestila princa Tomislava i prestolonaslednika Aleksandra da se kralj nalazi u
tekom zdravstvenom stanju i oni su u aprilu doli da ga posete. Stigavi u Los Aneles odseli su
u hotelu i ekali vie dana da kralj izae iz kome.
Kraj
pise:Dr Branislav Gligorijevi
izvor:vecernjenovosti
ivot dinastije Karaorevi

Pretsolonaslednik Aleksandar se trudi da sinove, kraljevie Petra, Filipa i Aleksandra dovede kui
u Beograd, ali u tome ne uspeva zbog svaa u kraljevskoj porodici i nereenih pitanja sa dravom.
Kraljevii izbegavaju posvaanu porodicu
Da li e i kada sinovi prestolonaslednika Aleksandra II Karaorevia doi u Srbiju da naslede
kraljevski tron i produe vek srpske dinastije, pitaju se srpski monarhisti ovih dana kada je
kraljevi Filip na kratko svratio u Beograd.
Koliko dravu kota kraljevska porodica koja ivi u dvoru na Dedinju, pitanje je koje istovremeno
postavlja srpska javnost, jer je dravni revizor utvrdio da je iz dravnog budeta
prestolonasledniku Aleksandru II Karaoreviu dato 30 miliona dinara.
Domai istoriari, monarhisti i mediji pokuali su da pronau odgovore na ova pitanje i ali su se
suoili sa utanjem na Kraljevskom dvoru. Pojedini mediji su prestolonaslednika Aleksandra II i
Kraljevski dvor okrivili za rasipnitvo, jer je Dvorski kompleks potroio 20 miliona na trokove
reprezentacije i posluge, a da pritom porodica princa Aleksandra nije izvetavala Ministarstvo

kulture o tome na koji nain troi dobijeni novac.
Aleksandar Karadjordjevic sa suprugom i sinovima

Nae komije Hrvati nam se zbog Karaorevia rugaju da je Srbija nema presto, ali ima
prestolonaslednika, koji nas je poslednjih godina kotao ak 4 miliona evra.
- U zemlji, u kojoj je prosena plaa iznosi oko 330 eura, drava je za Karaorevia izdvojila
320.000 eura za vrtnu opremu 5.500 eura, za kupoviunu novina i asopisa 5.700, za odravanje
voznog parka 5.000, kupovanje i odravanje raunara 4.500, za administrativnu opremu 3.600 i
potanske usluge 1.500 eura navode hrvatski mediji, koji srpskog prestolonaslednika
Aleksandra uvredljivo nazivaju smenim kraljem.
Kada smo na Kraljevskom dvoru potraili odgovor na pitanje ta je istina o izvetaju dravnog
revizora i i troenju novca iz budeta Ministarstva kulture mimo plana i programa, predsednik
Krunskog saveta Dragoljub Acovia nam je u ime kraljevske porodice odgovorio:
- Dravni revizor je dobro obavio svoj posao i pokazao da problem nije kod Karaorevia kao
korisnika dravnih sredstava, ve u dravnoj administraciji. Naime, prestolonaslednik Aleksandar
ne dobija nikakav novac od drave. Iz budeta finansira se rad Dvorskog kompleksa kao kulturne
batine Srbije. Taj novac nije troen bez plana, bez programa i bez saglasnosti dravnih institucija,
kako tvrde zluradi ljudi i mediji. Jer, Kraljevski dvor je renoviran, Beli dvor se popravlja, jer mu
elektrina i vodovodna instalacija ne valjaju, a sva umetnika dela su rekonstruisana. Trenutno
radimo na tri projekta. Prvi je transformacija kasarne dvorske garde u muzej, drugi je reparacija
kamene terase Belog dvora i trei je reparacija vodenog ogledala kod paviljona. Na zadatak je da
itav kompleks sauvano od propadanja, da ga unapredimo kao kulturnu batinu i uinimo je
dostupnoj irokoj javnosti objanjava profesor Dragoljub Acovi.
NEPOELJNI GOSTI
Dvorski kompleks je u Ministarstvu kulture definisan kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog
znaaja za Republiku Srbiju u okviru prostorno kulturno istorijske celine Topider. ine ga
Kraljevski i Belo dvor, koje je utemeljio kralj Aleksandar Karaorevi izmeu dva rata, zatim
kraljevska kapela, zgrade garde i andarmerije, umetniki paviljon, umetnine i plac. Dvorove je
konfiskovao i koristio Josip Broz, a potom i Slobodan Miloevi. Drava Jugoslavija ih je 2001.
dala na korienje prestolonasledniku Aleksandru II kao stareini kraljevske porodice, sa ime se
2002. godine sloila i Vlada Srbije.
O kraljevskim dvorovima na Dedinju nekada su brinuli Ministarstvo odbrane, pa MUP Srbije i
sada Ministarstvo kulture, ali su tada trokovi reprezentacije Tita ili Miloevia, kako kae
profesor Acovi, za javnost bili nevidljivi.
- U vreme Tita i Miloevia niko nije smeo da pita koliko narod i dravu kotaju njihov ivot u
dvorovima. Danas se to moe. O troenju sredstava iz dravnog budeta u Dvorskom kompleksu
brine posebni Fond kraljevskog dvora, koji se trudi da tedi i da smanji svoje trokove rekao nam
je profesor Acovi.
Ovu injenicu potvrdilo nam je i Ministarstvo kulture Srbije.
- Ministarstvo kulture je od 2005. do 2009. na osnovu Programa i projekta zatite, ouvanja,
funkcionisanja Dvorskog kompleksa izvrilo prenos sredstava na raun fonda 2005. godine 120
miliona dinara, naredne godine 135 miliona, a 2007. godine 90 miliona. Tokom 2008. uplaeno je
20 miliona dinara, a 2009. godine 30 miliona dinara saznali smo od pomonika ministra kulture
Duice ivkovi.
Za 2010. godinu konkurs za fiunansiranje je otvoren do 31. januara tekue godine, ali je iz
Turistike organizacije Srbije najavljeno da dvor treba da dobije 40 miliona dinara.
I istoriar Predrag Markovi ima kritiko miljenje i prema dravi i prema Kruni, jer smatra da to
to drava Srbija radi sa dvorom lii na veliki skandal.
- Na takozvani prestolonaslednik je ve sada prekrio nekoliko zakonskih i etikih normi, a
moemo da mislimo ta bi bilo kada bi postao monarh. Koje su njegove obaveze, ta drava plaa i
zato, nejasan je i taj fond u koji novac uglavnom uplauju ljudi iz dijaspore. Da li se plaa porez?
Skandal je sve, od registracije automobila, pa nadalje. Engleska monarhija ima vrlo precizirane
prihode i obaveze, a ta tano plaa naa drava? Ideja monarhije ne moe da se odvoji od oveka
koji srpski zna slabije od svakog kineskog diplomate u Beogradu. Isticanje da je naa dinastija
izvorna, za razliku od drugih, takoe, nije nikakav argument, jer su sadanji Karaorevii
proizvod meavine raznih dinastija tvrdi istoriar Predrag Markovi.
Iz izvetaja dravnog revizora se vidi da su u trokovima Kraljevskog dvora i porodice
Karaorevi najvea stavka rashodi za zaposlene, usluge po ugovoru, administrativne, strune
usluge, usluge za domainstvo i ugostiteljstvo, reprezentacija, ostale opte usluge 20,7 miliona
dinara. Objanjeno nam je da su to trokovi plata zaposlenih, honorari saradnika, ali i trokovi
kraljevskih prijema, sveanosti, humanitarnih akcija i zabava. Zvaninici sa dvora nam nisu rekli
koliko zaposlenih ima u rezidenciji kraljevske porodice, kolike su im plate, ali nam je reeno da
personal ine stalno zaposleni, stalni i privremeni spoljni saradnici.
- Dvor ima ljude koji brinu od njegovom odravanju, domaicu, kuvare, batovane i majstore. To
su ljudi koji su ovde radili i u vreme Tita i Miloevia, a koji su najvie zasluni to Kraljevski i
Beli dvor nisu propali i to danas kao spomenici kulture i istorije slue dinastiji i narodu kae
Dragoljub Acovi.
Pokazalo se, meutim, da kraljevski dom nije kua za sve Karaorevie. Pojedini lanovi
kraljevske porodice, princ Vladimir, princeza Linda, princeza Eva Marija i kneginja Jelisaveta
javno se, meutim ale da im nije dozovoljen boravak u Kraljevskom dvoru, jer to ne dozvoljava
stareina dinastije prestolonaslednik Aleksandar II. Kneginja Jelisaveta Karaorevi, se sea
prvog sukoba sa sa svojim bratancem, prestolonaslednikom Aleksandrom jo krajem osamdesetih
u Londonu.
- Aleksandar je u holu jednog hotela, gde smo se nali zbog veere, poeo da vie na mene i grubo
me ispituje: Zato ide u Beograd, koji su tvoji ciljevi, zato odlazi tamo bez moje dozvole. Dan
pre te svae, njegova ena Katarina mi je otkazala ve zakazanu veeru kod prijateljice. Tada su
mi prvi put rekli da za mene nema mesta za porodinim stolom. Kada se Aleksandar izdrao na
mene, rekla sam mu u redu, proveu vikend kod princa arlsa i princeze Dajane. Okrenula sam se
i otila od Aleksandra i Katarine. Kasnije se ta scena ponovila, kada su se oni uselili u Kraljevski
dvor. Kada sam 2000. dola u posetu prijateljima odluila sam da ostanem da ivim u Beogradu,
jer to je grad u kome sam roena i u kome se oseam predivno priznala nam je kneginja
Jelisaveta, koja je u prestonici
podstanar, jer ne moe da boravi u Kraljevskom dvoru.
Na te kritike profesor Dragoljub Acovi kae:
- Primedbe koje stavljaju pojedini lanovi kraljevske porodice su line prirode i odraz
nepotovanja porodinog kodeksa. Nije tano da lanovi porodice ne mogu da borave u
Kraljevskom dvoru, jer su u njemu ve bili princ Vladimir, princeza Margarita, princeza Marija,
majka srpskih kraljevia i mnogi drugi lanovi porodice. Meutim, u Kraljevski dvor se moe doi
samo u skladu sa protokolom, a ne mimo protokola.
STARA I MLADA LOZA
Nezadovoljstvo pojedinih lanova dinastije Karaorevi da samo prestolonaslednik Aleksandar II
i princeza Katarine koriste dvorove na Dedinju posledica su porodine bitke za kraljevski tron i
nesreenih imovinskih odnosa u samoj kraljevskoj porodici. Kraljevi Tomislav je neposredno
pred smrt svedoio da ga prestolonaslednik Aleksandar jednom prilikom optuio da pokuava da
mu preotme presto.
- ta mu ja to uzimam? Da li taj presto postoji, da li ta monarhija postoji? Kako mogu da uzmem
neto to nemamo ni on, ni ja priao je Tomislav Karaorevi.
Naime, iako je kralj Aleksandar Karaorevi, pre svoje smrti u Marseju testamentom odredio da
su njegovi naslednici sinovi Petar, Tomislav i Andrej i njihovi potomci, pojedini lanovi dinastije
nemaju pravo na nasledsvo, ali ga, ipak, trae. I ele da se usele u Kraljevski dvor. Tu se pre svega
misli na kneza Aleksandra iz Pariza i kneginju Jelisavetu iz Njujorka, kao i na njihovu decu.
Na sajtu kraljevske porodice je vrlo jasno naznaeno ko su lanovi stare, a ko mlade linije u
dinastiji Karaorevi. I kome nema pravo na tron i na naslee:
- Starija linija kraljevske porodice danas se grana na tri strane. Granu blaenopoiveg kralja Petra
II danas predstavljaju prestolonaslednik Aleksandar II, njegovi sinovi kraljevii Petar, Filip i
Aleksandar i supruga princeza Katarina. Granu blaenopoiveg princa Tomislava predstavljaju
njegovi sinovi princ Nikola sa svojom suprugom princezom Ljiljanom i kerkom princezom
Marijom, prinevi ore i Mihajlo, kerka princeza Katarina i princeza udova Linda. Granu
blaenopoiveg princa Andreja predstavljaju njegovi sinovi princ Vladimir sa svojom suprugom
princezom Brigitom, princ Dimitrije i kerke princeze Tatjana i Lavinija, kao i njegova princeza
udova Eva Marija. Mlaa linija kraljevske porodice Karaorevi, koja nema nikakvih naslednih
prava, nastavlja se preko kneza Aleksandra sa suprugom kneginjom Barbarom, njegovih sinova
kneevia Dimitrija, Mihaila, Sergija, Duana, njegove kerke kneginje Jelena, kao i preko
kneginja Jelisavete (g-a Manuel Uljoa) naglaeno je na sajtu i istaknuto pravo graansko ime
srpske kneginje Jelisavete.
Interesantno da se Ketrin i Kristina, kerke kneginje Jelisavete Karaorevi, kao i sin Nikola i
unuci ne pominju kao lanovi kraljevske porodice sa titulama. Otuda i nezadovoljstvo kneginje
Jelisavete to je nema na Kraljevskom dvoru i to nema pravo na nasledstvo, iako je njen otac knez
Pavle dovrio i sauvao ta zdanja.
U kraljevskoj porodici ima prineva koji tvrde da je prestolonaslednik prodao deo imovine
Karaorevia u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji, ali nam je u Krunskom savetu to demantovano.
Uostalom, kraljevskoj porodici nije vraena imovina koju je Tito konfiskovao 1947. posebnim
dekretom u itavoj Jugoslaviji. Taj dokument je u Srbiji stavljen van snage zakonom 2001. godine,
kojim je drava odredila da e uslovi za povraaj imovine Karaorevia biti odreeni posebnim
zakonom. Nije reeno kada e se to dogoditi i ovakvo stanje u Srbiji je ostalo nepromenjeno i
danas.
A pre nego to se princ Aleksandar II uselio napravljen je potpun inventar dvorova i potpisan od
opunomoenih predstavnika Vlade i Krune. Svi predmeti su snimljeni video kamerom i
fotografisani. Ova evidencija je dostavljena u tri primerka Vladi, Kruni i nacionalnoj instituciji
najvieg renomea. Svi predmeti iz dvorova na kraljevskom imanju na Dedinju potpuno su zatieni
zakonima i ne mogu biti izneti bez saglasnosti Vlade Srbije i Nj.K.V. prestolonaslednika
Aleksandra II. Ipak, neki lanovi dinastije trae svoje nasledstvo.
Najstariji lan kraljevske porodice princeza Eva Marija Karaorevi, udovica princa Andreja ve
sedam decenija ivi u Palm Springu kao penzioner. I, kako kae, nema nameru da se vrati u Srbiju,
jer ne veruje prestolonasledniku Aleksandru II.
Nama iz porodice nije dozovoljeno da koristimo Kraljevski dvor i drugu imovinu, iako sam ja
vlasnik treine imovine kralja Aleksandra Karaorevia i polovine imovine kralja Petra II
Karaorevia, koju mi je ostavio svojim testamentom. Nameravam kada mi drava vrati ovu
kraljevsku imovinu da otvorim Zadubinu porodice Karaorevi za ouvanje srpske dinastije i
tradicije srpkog naroda otkrila nam je princeza Eva Marija Karaorevi iz Kalifornije.
KRALJEVSKI BIZNIS
Pitanje imovine Karaorevia je zapravo kljuno i za problem budetskog finansiranja
kraljevskih dvoroma i prestolonaslednika Aleksandra II. Jer, na pitanje da li drava Srbija treba da
finansira ivot i rad kraljevske porodice u Dedinjskom kompleksu monarhista Aleksandar Nedi
kae:
- Kada bi drava dinastiji vratila imovinu ne bi morala da izdrava porodicu Karaorevi.
Stanje sa povraajem kraljevske konfiskovane imovine u Srbiji i okolnim dravama je jako loe.
Prestolonaslendik potrauje imanja na Bledu i Bohinju u Sloveniji, ali je deela donela zakon u
kome nita ne duguje porodici Karaorevi. Makedonija je kraljevske vinograde prodala ili dala u
zakup. Srbija i Crna Gora oklevaju sa restitucijom. Sve to vodi ka zakljuku da kraljevska porodica
nije bogata i sposobna da izdrava Dvorski kompleks.

- Porodica Karaorevi je jedna nesrena i siromana dinastija. Proganjana decenijama od
komunista kraljevska porodica nije nikada imala priliku da se ekonomski oporavi i stane na svoje
noge. Kralj Petar II je imao jednu firmu u Americi, koja je propala, pa je iveo od naslea kraljice
majke Marije. U vreme dok je iveo u Londonu sin prestolonaslednik Aleksandar je bio menader
osiguravajueg drutva i iveo u skromnom stanu sa suprugom Aleksandrom i trojicom sinova.
Princ Tomislav se u Engleskoj bavio uzgajanjem jabuka, a princ Andreja u Palm Springu
trgovinom osiguranjima i komjuterskim softverima. Prinevi su iveli kao obini graani i udo je
da su imali para da koluju decu i da im obezbede normalan ivot otkriva nam Borivoje
Karapandi, istoriar iz Klivlenda.
Karapandi upozorava i na injenicu da su se sva trojica prineva Aleksandar kao
prestolonaslenik, kao i njegovi strievi Andrej i Tomislav razvodili, dva puta enili, to je jo vie
razjedinilo i osiromailo porodicu Karaorevi. Od potomaka Karaorevia, smatra
Karapandi, najboje su se snala deca kneza Pavla, jer je knez Aleksandar zavrio pilotsku
akademiju, a kneginja Jelisaveta se bogato udavala i prva krenula u biznis. Promovisala je modnu
liniju i svoj parfem. Princeza Linda se u selu Babine kod Prijepolja bavi turizmom. Njeni sinovi
ore, strunjak za vatromete i Mihajlo, ekspert za raunare, pokuali su da ive u Srbiji, ali su se
vratili u Englesku.
Ni ostala deca princa Tomislava nemaju mnogo uspeha u svojim poslovnim poduhvatima. Najbolje
je prola ki iz prvog braka Katarina de Silva, koja se 1987. udala za uglednog advokata
Dezmonda de Silvu sa ri Lanke. Katarina je pokuavala je da se bavi trgovinom nekretninama, ali
nije bila posebno uspena u tom poslu. Ona i Dezmond imaju kerku Viktoriju koja je upravo
postala punoletna. Njen godinu dana stariji brat Nikola je zavrio je poljoprivrednu kolu, radio je
na farmama u Engleskoj, kao kamiondija i vlasnik preduzea Mediteran eksport-import u
Nemakoj.
Princ Andrej Karaorevi je iz dva braka imao petoro dece. Sa princezom Kristinom fon Hesen
ker Tatjanu (1957) i sina Hristifora (1960), koji je poginuo. A sa princezom Kirom od
Lajningena, prineve Vladimira (1964) i Dimitrija (1965). I nepriznatu princezu Laviniju. Devojke
su pred udajom, a sinovi se bave turizmom i menadmentom.
Za prestolonaslednika Aleksandra II Karaorevia se, kako kau na dvoru, ne zna ime se
profesionalno bavi i od ega ivi.
- Prestolonaslednik Aleksandar ne dobija novac od drave. A ni princeza Katarina, ni kraljevii
Petar, Filip i Aleksandar, kao ni drugi Karaorevii nemaju dravnu apanau. Kraljevska
porodica se izdrava od svojih privatnih prihoda, u koja Krunski savet nema uvid naglaava
Dragoljub Acovi.
Pretpostavlja se da prestolonaslednik Aleksandar II ima britansku penziju, dok princeza Katarina
ima trgovake firme i svoje poslove u Grkoj i SAD. Kraljevii Petar, Filip i Aleksandar ive od
svojih plata. Princ naslednik Petar radi kao dizajner u Njujorku, a kraljevi Aleksandar radi kao
menader u San Francisku. Kraljevi Filip Karaorevi ivi u Londonu i radi kao slubenik u
banci.
KRALJEVI (NE)DOLAZE
Od tridesetak ivih potomaka voda Karaora veina danas ive u sedam drava sveta od SAD
preko Velike Britanije, Grke i Brazila do Nemake, panije i Srbije. Naalost, u tuini su i
grobovi kraljice majke Marije, kralja Petra II, kraljice Aleksandre, princa Andreja, kneza Pavla i
kneginje Olgi. Pretsolonaslednik Aleksandar se trudi da i ive, a i mrtve Karaorevie vrati kui,
ali u tome ne uspeva zbog svaa u porodici i zbog nereenih problema sa dravom. Kraljevska
porodica je, naime, podnela zahtev dravi Srbiji za prenos posmrtnih ostataka svih monarha u
Srbiju. Za povratak kovega kralja Petra II iz SAD potpisana je i peticija sa 10.000 imena
monarhista.
- Drava je rekla da na predlog Kraljevskog dvora za prenosi posmtrnih ostataka kralja Petra II
kao i drugih lanova porodice Karaorevi koji su sahranjeni u inostranstvu, ali nije naglasila
kada e to uraditi. Crna Gora je svoje monarhe kralja Nikolu, kraljicu Milenu i dve keri vratila
kui, a Srbija nije vratila kraljicu Mariju, kralja Petra II, kraljicu Aleksandru, princa Andreju,
kneza Pavla i kneginju Olgu podsea nam Acovi.
Najmanje Karaorevia ivi u otadbini, samo etvoro, prestolonaslednik Aleksandar, princeza
Katarina, kneginja Jelisaveta i princeza Linda, udova princa Tomislava Karaorevia. Princ
Tomislav se prvi 1992. godine nastanio u Srbiji, u emu su ga deca sledila. Njegov stariji sin
Nikola se oenio u Srbiji i jedini od Karaorevia u Beogradu dobio kerku Marija. Razveo se i
vratio u Nemaku. Srednji sin ore je u Beogradu pokuao da zavri Vojnu akademiju, ali je na
polovini studija odustao. Princ ore Karaorevi nikada nije nauio srpski jezik. Mlai princ
Mihailo je pokuavao u Srbiji da bude da maneken i juvelir, pa nije uspeo. Trenutno studira i
razmilja da se vrati u Srbiju.
Pretsolonaslednik Aleksandar se trudi da sinove, kraljevie Petra, Filipa i Aleksandra dovede za
stalno kui u Beograd, ali u tome ne uspeva zbog svaa u kraljevskoj porodici. Naime, srpska
javnost, a posebno monarhisti oekuju od prestolonaslednika Aleksandra da e svog sina, princa
naslednika Petra Karaorevia pripremiti da bude novi srpski kralj, tako to e mladi da ivi u
Srbiji sa svojim narodom. To se, meutim, jo nije dogodilo.
- Opravdana je elja naroda da srpski kraljevii borave vie u Srbiji. Princ naslednik Petar
Karaorevi je svestan injenice da treba jednog dana da doe u Srbiju za stalno. Treba,
meutim, da imamo vie razumevanja za mlade kraljevie, jer prinevi Petar, Filip i Aleksandar su
kao i njihov otac prestolonaslednik Aleksandar roeni u inostranstvu. A u Srbiji svi Karaorevii,
a i mladi kraljevii su samo ljudi koje drava tolerie. U takvim uslovima kraljevii imaju pravo
da odluuju o svojoj budunosti. Princ naslednik Petar Karaorevi je jako inteligentan mlad
ovek, ima karizmu i lii na svoje pretke. Nije veren, ne eni se, ivi svojim ivotom i svestan je
da ga narod u Srbiji vidi kao budueg monarha. Sigurno je da e se jednog dana doseliti u Srbiju,
ali kada, to jo ne znamo otkriva nam lan Krunskog saveta profesor Dragoljub Acovi.
Mnogi monarhisti veruju da se mladi kraljevii Petar, Filip i Aleksandar III Karaorevi nee
nastaniti u Srbiji i nee nastaviti dinastiku lozu radi ouvanja kraljevske porodice, jer se prinevi
Karaorevii ponaaju kao stranci. Dok pojedini istoriari tvrde da je to i normalno, jer u
republici Srbiji nema prestolonaslea.
- Karaorevii danas imaju prava na presto kao i svi ostali graani. Meutim, Karaorevii ne
oseaju damar srpskog naroda. To donekle treba razumeti s obzirom da je prestolonaslednik
Aleksandar II Karaorevi roen u Londonu, a da su ga odgajale irske dadilje. Njegovi sinovi,
takoe, roeni u inostranstvu, rasli su jedno vreme pored majke Brazilke, a potom pored maehe
Grkinje. Oni ne govore srpski, ve panski i oseaju se vie pancima nego Srbima. ive i rade u
SAD i Engleskoj. A u slobodno vreme vie borave kod majine familije u Madridu, nego kod oca
u Beogradu. Otuda se moe lako primetiti da kraljevii Petar, Filip i Aleksandar Karaorevi nisu
zainteresovani da budu monarsi u Srbiji zakljuuje istoriar Borivoje Karapandi iz Klivlenda.
U to smo se donekle i uverili na dvoru, gde nam je diskretno reeno da su kraljevii Petar, Filip i
Aleksandar III Karaorevi odrasli ljudi i da prestolonaslednik Aleksandar II ne moe kao otac ili
kao kralj da im nareuje ta e i kako da rade. Ali, kako tvrde razoarani monarhisti, ako princ
naslednik Petar Karaorevi i njegova braa Filip i Aleksandar ne prihvate prestolonaslee,
postoji realna opasnost da se kraljevska porodica, posle smrti Aleksandra II Karaorevia, ugasi
sama od sebe.
Marko Lopusina
OD DRAVE NE DOBIJAM PLATU

Intervju prestolonaslednika Aleksandra II Karaorevia
- Kada je moj otac, Kralj Petar Drugi umro ja sam kao njegov sin jedinac, prestolonaslednik
Aleksandar, automatski postao novi Kralj. U ovom trenutku ja ne koristim zvaninu titulu Kralja,
ali to ne osporava moja nasledna i statusna prava.
o Vae kraljevsko visoanstvo, objavljivanje dela izvetaja dravne revizorske komisije o
poslovanju Vlade Srbije, u kojem se pominju trokovi za odravanje dvora na Dedinju, ukljuujui
i tampu, izazvali su burna reagovanja dela javnosti. Kako komentariete taj stalni strah da se
dravni novac troi za izdravanje Karaorevia?
- Od drave ne dobijam nikakve line prihode. Za novac namenjen ulaganju u odravanje
Kraljevskog kompleksa svake godine podnosi se prijava, a prilau se i izvetaji o utroenim
sredstvima.
o Jedno vreme dosta se govorilo o prenosu posmrtnih ostataka Vaeg oca i bake, kralja Petra Prvog
i kraljice Marije, u porodinu zadubinu na Oplencu?
- Moj je otac bio Kralj, i on treba da bude vraen u svoju zemlju i da bude sa svojim narodom i
pretcima! Nema boljeg mesta za poivanje od Oplenca. Neophodno je da srpska vlada donese
vrstu i mudru odluku da preuzme i sahrani Kralja koji je bio nekadanji poglavar drave, dve
kraljice i jednoga princa. To nije projekat ili plan koji ima satnicu koja istie. Po meni bi uz
potrebno planiranje, saglasnost vlade i Crkve, dobro vreme bilo za vreme Crkvenog sabora u maju
ove godine ili verovatnije sledee godine. To bi bio jedan astan korak unapred.
o Da li su nesuglasice oko nasledstva unutar kraljevske porodice reene? Kako komentariete
nedavnu izjavu princa Vladimira, sina kraljevia Andreja, da ste Vi samo jedan od legitimnih
naslednika kralja Aleksandra Prvog, ali niste glava porodice, jer to moe biti samo kralj, a Vi
niste krunisani princ. Princ Vladimir, izmeu ostalog, tvrdi i da niste ostale lanove porodice
obavestili o odobrenju drave da svi Karaorevii mogu da koriste Beli Dvor.
- Ne moe se beati od odluka Suda, niti izvrtati pravila i principe. Pitanje naslednog prava je
jednostavno pravno pitanje koje je odreeno jednom za svagda odlukom Suda 1938. godine, dok je
pitanje Dinastijske discipline je oduvek bilo bazirano na principu primogeniture i ne moe se
promeniti galamom. Jedinstvo porodice je izuzetno vano.
o Zadueni ste da u ime Kraljevske porodice razgovarate sa Vladom Srbije o vraanju oduzete
imovine Karaorevia. Dokle se stiglo u tim razgovorima?
- U toku je proces pregovora koje neu dalje komentarisati.

o Zbog ega zvanino ne koristite titulu kralja koja je, prema pravilima Kraljevskog doma, preneta
na Vas posle smrti Vaeg oca kralja Petra Drugog?
- Kada je moj otac, Kralj Petar Drugi umro ja sam kao njegov sin jedinac, Prestolonaslednik
Aleksandar, automatski postao novi Kralj. Titula Kralja je na mene preneta odmah, bez ikakvih
uslova i neopozivo. Dokle god je Kralj iv, njegov jedini naslednik je Prestolonaslednik, bez
obzira da li je punoletan ili ne. Glava Kraljevske porodice i identitet Kralja i njegovih dunosti i
delovanja su ujedinjeni u istoj osobi. U ovom trenutku ja ne koristim zvaninu titulu Kralja, ali to
ne osporava moja nasledna i statusna prava.
o Posle gotovo decenije od Vaeg povratka u Srbiju, kako vidite svoj poloaj u srpskom drutvu
danas? Da li se Vai planovi i ambicije zavravaju na sadanjem humanitarnom radu i promociji
Srbije u svetu?
- Moje ambicije nisu, ukoliko ih moemo tako nazvati, da budem ukljuen samo u humanitarni rad
i promociju Srbije u inostranstvu, mada ne vidim nita loe u tome. Naprotiv, ja sam potpuno
svestan da u odnosu na vaee Ustavne i zakonske norme moje polje delovanja ne bi trebalo da
ometa aktivnosti izabranih zvaninika. Na njima je da iskoriste moje usluge i podrku koju im
nudim za dobrobit Srbije. Kad god i gde god mogu spreman sam da pomognem.
ZAMERKE SRPSKOM KRALJU
Kako tvrdi vodei srpski monarhista Aleksandar Nedi, prestolonasledniku njegovi simpatizeri
mnogo toga zameraju:
- Prestolonasledniku Aleksandru zameramo to ne govori jezik svog naroda, koji su mnogi strani
ambasadori nauili, to je dozvolio svau u kraljevskoj porodici oko imovine, koja im nije vraena,
to je okruen prozapadnim i antisrpskim nevladinim organizacijama, to zanemaruje lanove
Udruenja Jugoslovenske kraljevske vojske u otadbini njegovog oca, to nije aktivno ukljuen u
politiki i drutveni ivot Srbije i to nije svog sina naslednika upisao u Vojnu akademiju u
Beogradu poslao u umadiju da upozna srpski narod i pripremio za kralja kae Aleksandar
Nedi, lider Srpske liberalne stranke.
O problemu loeg srpskog jezika prestolonaslednika profesor Dragoljub Acovi iskreno kae da je
jako ozbiljan:
- Ja sam 21 godinu sa Karaoreviima i znam da prestolonaslednik Aleksandar jako dobro govori
srpski kada je oputen, ali ima problema sa javnim nastupima. Taj problem je jako ozbiljan, ali
treba shvatiti da on najveu tetu donosi upravo samom prestolonasledniku. A ne i narodu.
Uostalom, narodu nije smetao jedan drugi vladar, Tito, koji, takoe, niej dobro govorio srpski
jezik, ali je bio porglaen za najveeg sina srpskog naroda podsea nam Dragoljub Acovi.
ENGLESKI ROACI
Prestolonaslednik Aleksandar II Karaorevi je roak sa britanskom kraljicom Elizabetom i
nalazi se na 94. mestu naslednika britanskog kraljevstva. A iza njega su do 106. mesta sinovi Petar,
Filip i Aleksandar i jo deset lanova porodice Karaorevi. Prva naslednik britanskog trona je
princ arls, zatim slede njegovi sinovi Vilijem i Hari. Kada smo se zainteresovali kada e kraljica
Elizabeta i princ arls da posete svog roaka u Beogradu, profesor Acovi nam je rekao:
- Kraljica Elizabeta i princ arls imaju od porodice Karaorevi otvoren privatni poziv da posete
Srbiju. Zvanino, taj poziv nije upuen iz Kraljevskog dvora, jer prestolonaslednik Aleksandar nije
zvanino lice Srbije i jer kraljica Elizabeta i princ arls ne mogu da idu u posetu drugim
zemljama, ako im to ne odobri britanska vlada. Tek kada Forin ofis u Londonu zakljui da bi
poseta kraljice Elizabete ili princa arlsa, koji je naklonjen Srbiji i SPC, bila od interesa za Veliku
Britaniju, oni mogu da dou u Beograd.
Kritiari srpske Krune, meutim, tvrde da Srbija nema nikakve koristi od toga to je Aleksandar
Karaorevi rod sa kraljicom Elizabetom i to princ arls od Velsa poseuje Hilandar i srpske
manastire, jer nikada nita nisu uinili za srpski narod.
RUKOVANJE SA 20.000 GOSTIJU
Zaposleni u Kraljevskom dvoru tvrde da je dom Karaorevia od 2001. godine do danas izrastao
u znaajno mesto okupljanja srpskog naroda. Godinje Kraljevski i Beli dvor poseti oko 40.000
ljudi, od toga 20.000 turista, 15.000 zvanica i uesnika prijema i sveanosti, kao i oko 5.000
gostiju na roendanu ili na slavi prestolonaslednika Aleksandra Karaorevia.
- Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina se lino trude da pozdrave veinu gostiju i da
se na dvoru rukuju sa oko 20.000 posetilaca. Kraljevski dvor je postao vano mesto drutvenog
ivota Srbije i jedino u Beogradu u kome se susreu ljudi svih profesija, politikih i verskih
opredljenja. Dvor su poseivale krunisane glave iz vedske, Luksemburga, Austrije, ali i ameriki
guverneri, predsednik Islanda, direktor Svetske banke, grki lekari i svetski humanitarci. Sve to
nas Srbe i na dvor ini delom svetske elite i podie ugled naeg naroda naglaava profesor
Dragoljub Acovi, koji sa porodicom Karaorevi radi ve dve decenije.
I dodaje da poseban ugled Srbiji podie princeza Katarina, koja svojim humanitarnim radom
okuplja na stotine plemenitih ljudi na dvoru. A samoj otadbini i narodu princeza Katarina je
donela pomo vrednu 14 miliona evra.
IGNORISANJE MONARHA
Kada smo naeg sagovornika pitali da li su prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina posle
devet godina boravka u Srbiji prihvaeni kao deo politikog i javnog ivota, profesor Acovi
kratko odgovara:
- I da, i ne. Prestolonalsednika Aleksandra i princezu Katarinu pojedini zvaninici pozivaju na
dravne i politike skupove, pojedini ih ne pozivaju, a neki namerno izbegavaju da bilo ko od
Karaorevia prisustvuje proslavama nacionalnim i dravnim praznicima i jubilejima. Naime,
mnogi politiari lanove kraljevske porodice doivaljaju kao svoju konkurenciju na javnoj i
politikoj sceni. Vlast se zato prema Kruni ponaa dvostruko. U vreme izbora politiari se obino
sete svog Kralja i javno nastupaju sa njim, ali posle izbora obino kau: Ma, ta e nam on!
tvrdi Dragoljub Acovi.
Uz ignorisanje prestolonaslednika esto idu i ogovaranja, jer ima ljudi koji tvrde da je Aleksandar
Karaorevi templar i mason, da naplauje svoja kumstva i posete domainima, da dolazi nezvan
na javne proslave i da se namee uglednim biznismenima. Kraljevski dvor i Aleksandar II su ove
glasine demantovali.
Marko Lopuina
:
, , ,
, " "
, ,
( 90
). , (
)
, . , ,
,
,
, . .
, ,
, .
, , ,
, ,
. ,
, .
, , , ,
. , , .
, .
,
.
, ,
, ,
, .

, , ,
, ,
, "", , , ,
.
,
.
, ,
"" "-",
, , , ,
.
, , , ,
, "",
, .

, ,
, .
, ,
, ,
, , .
,
"" . ,
, , - -
. .

, , ,
.
, , ,
, , ,
, , ,
.
. ,
18. , , ,
, , , ,
"" , .
, .

. ,
. , ,
, , .
, , .
, ,
. , , , , ,
, , , ,
. ,
, - , , ,
, .
, ,
, , (
, , ) , .
, ,
. . . , , , ,
, ,
. . , ,
, .
, , , ,
, , , ,
.

, , , , .
, , , , ,
, 19. ,
, .
, ..
, , ,
, .
, , , , , .
, , . , ,
. .
"", , ,
. , , , . ,
, .
, , ,
, .
, , ,
, - .
, ,
17 , , ,
.
: " , , , ,
, ". , , , ,
.
, ,
" " , . 1809. ,
, 52-57.000 , , ,
90.000 .

, ,
, , , , ,
, , ,
.
,
.
, ,
. . ,
, , , ? ,
,
, ,
, , , " ",
.
, , ,
, , ,
, , .
, , , ,
,
, . .
, , ,
.
,
.
, .

, .
,
.
.

:
' ;

', .
' , ,
- :
, , :
, .
: ;
' !
;
.
, :
- !
, !
' .
,
' ' ?
, ' ?
- .
,
, , .
.
, ,
,
.
, ,
,
, , , ,
. .
, , , ,
, .
,
.
, , , , , ,
, , , .
, ,
:
" ?"
" , , ".
", , , ".
, " ",
. " ,
. ; . ,
( , ).
" , ! !"
" "
, ,
, , ,
. ,
" "..
, , , , , ,
, (" - !
, . , ")
.

, , , ,
. . . ,
1813 , ,
,
. , ,
?
, , , , ,
, , ,
.
:

1928.
STEFAN LAZAREVI
(13771427)
Despot Stefan Lazarevi spada u red najistaknutijih linosti politikog i knjievnog ivota
srednjovekovne Srbije. Kao ratnik i vitez proao je mnoga ratita od Angore do Rovina; kao knez i
despot Srbije (1389 1427) bio je dobar organizator dravne vlasti; proao je mnoge zemlje,
plovio Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem; upoznao mnoge vladare i crkvene
velikodostojnike. Mnogo je video i nauio, stekao veliko iskustvo, upoznao kulturna bogatstva i
nain ivota drugih zemalja. Bio je radoznao duh, eleo je da mnogo naui i da naueno primeni na
svome dvoru i u svojoj zemlji. Obrazovanje je stekao u porodinom domu, govorio je i pisao na
srpskoslovenskom, znao je grki, poznavao latinski jezik. Bio je ljubitelj knjige i znalac umetnosti,
misli se da je posedovao znatnu biblioteku, a po zapisima na rukopisima zna se da je oko sebe
okupljao pisce i prepisivae, organizovao Resavsku kolu i doprineo da se mnoge knjige prevedu
na srpskoslovenski jezik. Inok iz Dale, u prvoj polovini 15. veka, belei:
U vremena i u dane blagovernog i sve blagonaroitog, samodravnog i hristoljubivog, nikad
nezaboravljenog, koji je u blaenoj konini, blagoastiva meu carevima Stefana despota,
gospodina Srba (1402 1427). I ja meu inocima manji i poslednji bio sam u one dane u
krajevima Sv. Gore Atona. I naredba toga je bila i iskanje, po kome nam je doi u krajeve ove,
razloga radi prepisivanja knjinog koji te s usrem i ljubavlju proitavae, sisajui premudrost od
ovih sa eljom koja se poveava i koriu od proitanja tih, jer veoma ljubljae ove, kao u carstvu i
slavi svetovnoj drugi niko.
Ne samo da se brinuo o knjizi, nego je i sam radio na njoj: prevodio je sa grkog i stvarao
originalna dela. Od njega su ostali Pohvalno slovo knezu Lazaru, Natpis na mramornom stubu na
Kosovu i Slovo ljubve, spisi za koje je pouzdano utvreno da ih je napisao despot Stefan
Lazarevi.
U svim despotovim spisima preovladavaju svetovni motivi i svetovni pogled na svet, iako, to je
sasvim razumljivo, ima navoda iz Biblije, to je rezultat knjievne prakse. Po tom svetovnom
karakteru spisa i po optim kulturnim i knjievnim tokovima ljubav prema knjizi, stvaranje
biblioteke, organizovan rad na prevoenju najpoznatijih knjiga na srpskoslovenski jezik,
okupljanje uenih ljudi despotovo vreme oznaava novi duh u kome se oseaju klice
humanizma. Sveina humanizma, meutim, naglo je preseena padom despotovine.
Dr Stania Velikovi

Kralj

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kralj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

06.

: 18881894 19031918 ( 1903)

Klju u rukama Mici Lou

Dravi e biti teko tu imovinu da vrati vlasnicima a i samim brojnim naslednicima da je

Sluaj iz apartmana 212

Aleksandar II Karaorevi do?ao je u Srbiju prvi put sa porodicom 1991.

im se Aleksandar II Karaorevi 1991. godine pojavio u statusu

Petar Drugi Karaorevi prima sauee oficira

Kraljevski par s tek roenim prestolonaslednikom

Atentator, Vlado ernozemski, poreklom Bugarin, pripadnik Unutranje

Trolano namesnitvo po kraljevoj elji vodio je knez Pavle Karaorevi

Kralj Aleksandar Prvi sa suprugom Marijom i sinovima Petrom, Andrejom i Tomislavom

Ordonans salutira malom kralju Petru Drugom

civiliste. Odrediti Zeeviu

Odluku da napie testament kralj Aleksandar je doneo posle

njega se prirodno javljala

General Simovi je kralja proglasio punoletnim

Knez Pavle Karaorevi

Kralj uoi preuzimanja trona

Petar II Karaorevi i knez Pavle

konsolidaciju vojske. Ali, kada je Kalafatovi stigao na razgovor s Nemcima, u ambasadi

General Duan Simovi (1942.)

Beograd april 1941.

GOST U BELOJ KUI: Kralj Petar Drugi i predsednik Ruzvelt

Susret s Nikolom Teslom

RANA ENIDBA: Venanje Petra Drugog i grke princeze Aleksandre

Promene politikih okolnosti dovele su u jednom trenutku do

Princ Tomislav Karaorevi

armije Sovjetskog Saveza stoje na naoj granici s jedne strane, a amerike

Petar II Karaorevi sa sinom i suprugom

Podrali Tita i komuniste: Staljin i eril

Zbogom monarhiji: Proglaenje FNRJ 29. novembra 1945. godine

Prvi znaci da je kralj teko bolestan pojavili su se 1965. godine

kada. Tek u lekarskom

JEDINA DO KRAJA BILA UZ KRALJA: Mici Lou i Petar Drugi

ODBOR ZA BRIGU O KRALJU: Petar Salata (u sredini)

Opta klinika u Denveru

Kralj Petar II Karaorevi sa svojim sinom prestolonaslednikom Aleksandrom

puno ovlaenje da pokrene i sprovede ovaj postupak".

Grob kralja Petra Drugog u manastiru Svetog Save u Libertivilu

Prenoenje kovega iz Libertivila

Milica Anelkovi je roena 1927. godine u Vrnjakoj Banji. Otac Milan

Opelo u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog

Najvie dravne poasti

POTOMCI RIVALA SADA ZAJEDNO: Princ Aleksandar Karaorevi s premijerom Daiem i

poslednjim istraivanjima, tek

Prema njegovim reima, savremena srpska istorija ne bi ni mogla

- Povratak monarhije zavisi,

Zadubina je izgraena u srpsko-vizantijskom stilu

U kripti na Oplencu ima 39 grobnica

Kraj Topole Karaore je imao kuu i imanje gde su ga zatekli

zavrena, usledio Prvi svetski

Oplenaka crkva Sveti ore

ruke. Srbi su se u dijaspori podelili i zavadili, pa eto i clanovi dinastije Karadordevic.

itav ivot Karaorevia bio je praen protivurenim deavanjima, provokativnim i neretko

BEOGRAD - Kraljevska porodica Karaorevi je nedavno slubeno na sajtu objavila da e se

zahvalnost za razumevanje, podrku i pomo predsednika Nikolia, kao i svih lanova

Sposobnost ratnog stratega i voe dokazao je prestolonaslednik Aleksandar u balkanskim ratovima

Od 1804. godine, Karaore je rodonaelnik, a od 1808. osniva dinastije Karaorevi. Na

esto se vraao na ovu temu. Ponekad i bez konkretnog povoda. Osealo se

Tokom prolea i jeseni 1970. godine zdravstveno stanje mog brata

pomoi produavanje komunistike vladavine. Od mene ne moe oekivati da u ja i dalje bez

Kraljevi je po mnogo emu posebna linost - otvoren, srdaan, duhovit. Na skupovima

Francuske i Sjedinjenih Amerikih Drava, jugoslovenska vlada je bila prinuena da se s Berlinom