Sveti Nil Sorski

SVETI NIL SORSKI
PREDANjE O DUHOVNOM IVOTU
Predgovor
IVOT PREPODOBNOG I BOGONOSNOG OCA NAEG NILA SORSKOG
DELA PREPODOBNOG OCA NAEG NILA SORSKOG
Uvod
PRVI DEO
1.
O mnogostranom dejstvu pomisli koje nasru na nas

Predlog (podstrek)
Odobravanje (pristajanje)
Saglasje
Zarobljenje (porobljenost)
Strast
2. O osnovnim postupcima suprotstavljanja pomislima
3. O tome kako i ime da krepimo sebe u podvigu
protiv demonskih sila koje ustaju na nas
DRUGI DEO
Kako da vodimo unutranju borbu protiv grenih pomisli

Prva pomisao ugaanje stomaku
Druga pomisao blud
Trea pomisao srebroljublje
etvrta pomisao gnev
Peta pomisao tuga
esta pomisao unilost (amotinja)
Sedma pomisao sujeta
Osma pomisao gordost
TREI DEO
1. Molitva Bogu i prizivanje Njegovog Svetog Imena
2. Seanje na smrt i na Strani sud
1
3. Unutranja skruenost i suze

4. uvanje od zlih pomisli
5. Udaljavanje od svih briga utanje
6. Posveivanje odreenog vremena za ispunjenje navedenih zadataka
Pogovor
Duhovno zavetanje Prepodobnog Nila

Propoved jeroshimonaha Nila na dan spomena
Prepodobnog Nila, Sorskog udotvorca, 7. maja
Tropar i Kondak
SVETI NIL SORSKI

PREDGOVOR
Ako ivi otelniki, ili u opteiu:

paljivo sluaj Sveto Pismo i sledi stope Otaca,
ili se pokoravaj onome ko je poznat
kao uzoran duhovnik - u rei, ivotu i miljenju.
(Rei prep. Nila Sorskog)
Jednom blaeni Jeronim, odabravi meu boljim evanelskim cvetovima mirisni venac
pokajanja, posla ga iz Vitlejemske peare svome drugu u daleki, meteni Rim, savetujui
mu da ga postavi na elo i da zajedno s njim uzme laka krila golubice i poleti da trai mira
u Gospoda, Oca svih nas. Ustav prepodobnog Nila, po svom sastavu, slian je vencu
blaenog Jeronima. Izloivi to je mogue jednostavnije, jasnije i tanije ovaj sozercateljnoopitni Ustav, savetujemo, po primeru velikog uitelja Crkve, naoj dragoj sabrai da ga
postave na elo svoje kao mirisni venac naeg Sorskog podvinika, koje je on sakupio meu
boljim svetootakim cvetovima, da bi njima oblagovestio one koji umeju da sluaju.
ivot prepodobnog Nila Sorskog vredan je naroite panje, a njegova dela su veoma
pouna.
Preosveeni Filaret, arhiepiskop ernigovski, sa puno razumevanja i blagonaklonosti iznosi
miljenje o ivotu i posebno o Ustavu prepodobnog Nila: "S obzirom da je ivot
prepodobnog Nila bio poseban," kae on, "tako i u Ruskoj Crkvi do tada nije bilo slinog
dela, kao to je Ustav o skitskom ivotu prepodobnog Nila. Ustav, kojeg ine: predgovor,
11. glava i pogovor - prvenstveno je sastavljen sa potpunim razumevanjem tajnog
duhovnog ivota, gde veri u pouke podvinika prethodi vera u Re Boiju i misli se niu,
nikle kao posledica dugog ivotnog iskustva... Pouke prepodobnog Nila o tome kako
pomisli deluju na duu sadre u sebi duboka psihologika zapaanja. On razlae sastav
due na najsitnije, jedva opaajne delove; pokazuje kako pomisao, naizgled bezazlena, ako
joj se prepustimo, poinje da dejstvuje primajui sve vie svojstvo greha." (Pregled ruske
duhovne literature, knj. 1, str. 169-170).
Bolja upuenost u delo prepodobnog Nila jasno pokazuje da je osvrt Preosveenog Filareta
potpuno istinit. Sv. Nil je, zaista, Veliki Otac Ruske Crkve, po svom podvinikom ivotu i
delima. Primer njegovog ivljenja i njegovo uenje uvek su mogli i mogu da donesu veliku
korist.
Na alost sva postojea izdanja o njegovom ivotu i delu sadre mnoge nedostatke; i zato
da bi se njegovo uenje razumelo potrebno je da se ono izloi to jednostavnije, jasnije, kako
bi svima onima koji ele da se pouavaju od ovog svetog podvinika njegovo delo bilo
pristupano.
Glavni predmet pouka prepodobnog Nila Sorskog odnosi se na tajni duhovni ivot. Ali, da
li je ispravno miljenje da se tajni duhovni ivot odnosi samo na otelnike i isposnike? Nije,
nipoto: ovo delo je neophodno svima, ne samo monasima nego i svim pravoslavnim
mirjanima, jer smo se svi mi, kroz krtenje, umrevi za telesni i grehovni ivot, - rodili za
duhovni, sveti ivot.
Zato bi bilo poeljno da Ustav prepodobnog Nila, povezan u jednu skladnu celinu, bude
nerazdvojni pratilac svim monasima, monahinjama i hrianima eljnim blagoestivog
ivota.
SVETI NIL SORSKI

IVOT PREPODOBNOG I BOGONOSNOG OCA NAEG NILA SORSKOG
Veliki Otac Ruske Crkve, po svom podvinitvu i delima, uitelj skitske prostote i
unutarnjeg duhovnog ivota, prepodobni Nil, po prezimenu Majkov, rodio se 1433. godine.
O poreklu i rodnom mestu prepodobnog Nila nita se ne zna. Ali, bez sumnje, bio je Rus i,
sudei po tesnim vezama s poznatim linostima, i po njegovom visokom obrazovanju,
moe se zakljuiti da je i sam pripadao bojarskom rodu. Istina je da prepodobni Nil naziva
sebe neznalicom i seljakom, ali neznalicom je sebe mogao nazvati zbog dubokog smirenja,
a seljakom - zato to se rodio i iveo na imanju svojih predaka, meu seoskim porodicama.
Monaki postrig prepodobni Nil je primio u obitelji prepodobnog Kirila Bjeloozerskog gde su mu od (Velike koristi bili saveti mudrog i strogog Starca Paisija Jaroslavova, koji je
kasnije postao iguman Sergijeve Sveto-Trojine Lavre i bio pozivan za mitropolita ali se
zbog svog smirenja odrekao te velike poasti.
Poiveni u Kirilovom Bjeloozerskom manastiru izvesno vreme, Nil je zajedno sa svojim
uenikom i sapodvinikom - monahom Inokentijem, iz bojarskot roda Ohljebinjinih,
putovao po svetim mestima Istoka, da bi iz iskustva tamonjih podvinika sagledao
duhovni ivot: bio je, prema sopstvenim reima: "Na Gori Atonskoj, Carigradu i drugim
mestima."
ivei nekoliko godina na Svetoj Gori i putujui po Kovnstantinopoljskim manastirima,
prepodobni Nil je u to izuzetno vreme hranio duh svoj delima velikih Otaca pustinjaka,
koji su putem unutarnjeg oienja i neprestane umnosrdane molitve dostigli svetonosno
ozarenje Duha Svetog.
Prepodobni Nil nije samo uio umom i srcem, nego je koristio ivotno, duekorisno
iskustvo Bogomudrih Otaca Antonija Velikog, Vasilija Velikog, Jefrema Sirina, Isaka Sirina,
Makarija Velikog, Varsanufija, Jovana Lestvinika, Ave Doroteja, Maksima Ispovednika,
Isihija, Simeona Novog Bogoslova, Petra Damaskina, Grigorija, Nila i Filoteja, Sinajskih.
Zato je i njegova knjiga, nazvana "Predanje o skitskom ivotu" i prepuna izreka ovih velikih
Otaca.
Vrativi se u Bjeloozerski manastir, prepodobni Nil nije eleo da ivi u njemu; sagradio je
sebi keliju nedaleko od manastira u kojoj je proveo izvesno vreme u samoi. Zatim je otiao
4
na reku Sorku, udaljenu 15 vrsta od ovog manastira, postavio tu krst, sagradio kapelicu i
samotnu keliju, a pored nje iskopao bunar; kada se sakupilo jo nekoliko brae radi
zajednikog ivljenja, sagradio je tu i crkvu. Svoju obitelj je utemeljio na posebnim
otelnikim pravilima, ugledajui se na skitove Svete Gore Atonske, po emu je ona i
nazvana skitom, a prepodobni Nil se smatra osnivaem skitskog ivota u Rusiji u pravom
znaenju te rei.
Sveti Oci podvinici podelili su monaki ivot na tri oblika: prvi - opteie - kada mnogi
monasi ive i podvizavaju se zajedno; drugi - otelnitvo - kada se jedan monah podvizava
u samoi; i trei - isposnitvo - kada monah ivi i podvizava se sa dvojicom ili trojicom
brae a hrana odea i rad su zajedniki. Ovaj poslednji oblik monakog ivljenja kao
sredinu izmeu ova prva dva, prepodobni Nil je hteo da ostvari u svom manastiru i nazvao
ga je "carskim putem".
Skit prepodobnog Nila podseao je i na nae slabo nastanjene manastire u kojima su esto
prebivala svega dvojica ili trojica monaha, ponekad petorica ili desetorica; a pred kraj
ivota prepodobnog Nila broj isposnika je porastao na dvanaest; podseao je i na
nastanjene manastire, jer su kod isposnika zajedniki bili i rad i odea i hrana. Ali Nilov
skit se razlikovao od svih ostalih naih obitelji po svom unugranjem svojstvu - po umnom
delanju - koje je trebalo da bude glavni cilj itavog truda i nastojanja svih monaha.
U svom novom manastiru prepodobni je produio da izuava Sveto Pismo i dela Svetih
Otaca, upravljajui po njima ovoj ivot i ivot svojih uenika.
Sutinu svog unutarnjeg ivota delimino je otkrio sam prepodobni u pismu jednom svom
sapodviniku, ispunjavajui njegovu istrajnu molbu: "Piem ti", kae on, "otkrivajui sebe:
ljubav tvoja po Bogu navodi me na to i ini me bezumnim, o sebi da piem. Mi ne treba da
se povodimo za sluajem, ve po Svetom Pismu i po predanjima Svetih Otaca. Zar nije moje
udaljavanje iz manastira Kirilova bilo radi duevne koristi? Da, bilo je. Uvideo sam da tamo
ive, ne po zakonu Boijem i po predanju otakom, ve po svojoj volji i ljudskom
rasuivanju. Mnogo je jo i onih koji, postupajui tako nepravilno, zamiljaju da vode
dobrodeteljni ivot... Ti zna, dok smo iveli nas dvojica zajedno u manastiru, kako sam se
ja udaljavao od svetovnih veza i starao se da ivim po Svetom Pismu, mada - zbog svoje
lenosti, i nisam uspevao. Po zavretku svojih putovanja vratio sam se u manastir, i van
manastira, u njegovoj blizini, sagradio sebi keliju i u njoj iveo koliko sam mogao. Sada sam
se preselio dalje od manastira; voen Boijom blagodau naao sam mesto, po mom
miljenju teko dostupno ljudima mirjanima, kao to si i sam video. ivei sam, bavim se
ispitivanjem duhovnih stvari: pre svega prouavam zapovesti Gospodnje i njihovo
tumaenje - dela Apostola, zatim itija i dela Svetih Otaca. O svemu tome razmiljam i to,
po sopstvenoj proceni naem bogougodno i duekorisno, prepisujem za sebe. U tome je
moj ivot i disanje. O svojoj nemoi i lenosti poloio sam nadu na Boga i Preistu
5
Bogorodicu. Ako se dogodi da neto zaponem i to ne nalazim u Pismu - odlaem na

stranu za izvesno vreme, dok ne naem. Po svojoj volji i sopstvenom miljenju ne smem da
preduzimam bilo ta. - Ako ivi otelniki ili u opteiu: obraaj se Svetom Pismu i sledi
stope Otaca ili se povinuj onome ko je poznat kao duhovan ovek u rei, ivotu i
rasuivanju... Sveto Pismo je strogo samo za onoga ko nee da se smiri strahom Boijim i
odvoji se od zemaljskih pomisli, ve eli da ivi po svojoj volji. Pojedini nee smireno da
prouavaju Sveto Pismo, ak nee ni da sluaju o tome kako treba iveti, kao da Pismo nije
pisano za nas i da ga ne treba slediti u nae doba. Ali istinskim podvinicima i u
starodrevna vremena i u sadanja i u sve vekove - rei Gospodnje e uvek biti rei svetle,
kao sjajno srebro: zapovesti Gospodnje put drai od zlata, a kameniti put slai od meda i
saa."
Novi ivotni put koji je prepodobni Nil izabrao, izazvao je divljenje kod njegovih
savremenika. Zaista, imali su emu da se dive, posebno oni koji su slabi.
Mesto koje je izabrao za svoj skit, po svedoenju oevidaca, bilo je divlje, mrano, pusto, a
sva okolina skita nepristupana i movarna. Sama reica Sorka, po kojoj je Boiji ugodnik
dobio ime, jedva da tee i vie lii na baru nego na tekuu reku. Na takvom se mestu
podvizavao ruski otelnik! Jo uvek je nedirnuto jezerce koje je iskopao prepodobni Nil izvor njegovih napora, sa veoma pitkom vodom, koja se koristi za isceljenje, kao i odea
svetog podvinika i kosa koja je otra kao igle.
Svu manastirsku obitelj prepodobnoga sainjavali su: jeromonah, akon i dvanaest Staraca;
meu njima su bili Dionisije,[1] od Zvenjingradskih kneeva, i Nil Polev, potomak
Smolenskih kneeva, koji su doli iz manastira Josifa Volokolmskog; jer je tada prepodobni
Nil sijao kao svetlo u pustinji Bjeloozerskoj.
Da bi sagradili hram i grobnicu, Sveti Starac i njegovi monasi su sami napravili visoki breg
na movarnom zemljitu, a za potrebe bratije prepodobni Nil je sagradio na reci Sorki malu
vodenicu. Svaka kelija nalazila se na uzvienju i svaka je od hrama i od druge kelije bila na
odreenoj udaljenosti. U svoj hram monasi su se, po ugledu na one sa Istoka, sakupljali
samo subotom, nedeljom i o praznicima; ostalih dana svako se molio i radio u svojoj keliji.
Svenona molitva je doslovno trajala itavu no. Posle svake katizme itali su po tri, etiri
svetootaka spisa. Za vreme Liturgije pevali su samo Trisvjatu pesmu, Aliluja, Heruvimsku
pesmu i Dostojno jest; sve ostalo izgovarali su lagano i razgovetno. Subotom su na bratskoj
grobnici davali zajedniki parastos za pokoj umrlima. Takvo je bilo ureenje skita i crkveni
ustav prepodobnog Nila Sorskog! to se tie spoljanjeg vladanja i izgleda prepodobni Nil
nalae potpunu monaku skromnost i jednostavnost u svemu i kae da je u ivotu
neophodno da se ovek iskljuivo oslanja na trud ruku svojih, ponavljajui rei Apostola:
Jer onaj koji nee da radi, ne treba ni da jede.
"Monako je milosre - pomoi bratu svome u nevolji, uteiti ga u alosti duhovnim

poukama; duevna milostinja je kudikamo vanija od telesne, kao to je i dua vrednija od
tela. Ako nam doe stranac, uteiemo ga koliko umemo i ako mu je potrebno hleba daemo mu i ispratiti ga" - govorio je prepodobni Nil.
Nov, u Rusiji do tada nepoznat skitski ivot, esto izraavana duevna tuga zbog
iskvarenosti crkvenih knjiga i staranje da ih po mogunosti ispravi izazvali su
nezadovoljstvo prema prepodobnome; ali on je strpljivo sledio ovoj put i bio cenjen od
estitih arhijereja, ak i od velikih knezova.
Prepodobni Nil prisustvovao je 1491. godine Saboru o jevrejskim jereticima. Sam revnitelj
Pravoslavlja, arhiepiskop novgorodski Genadije, 1492. godine, eleo je da lino vidi i uje
miljenje prepodobnot Nila, zbog nedoumica u vezi s njima. ak je i Veliki Knez pomagao
Nila Majkova i njegovog uitelja Paisija Jaroslavova u velikoj meri. No zavretku Sabora,
1503. o svetenicima i akonima udovcima, Starac Nil, poto je imao pristup Samodrcu,
zbog svog ispravnog ivljenja i velikih dobroinstava, i poto ga je samodrac potovao,
predloio je da u okolini manastira ne bude imanja, ve da monasi ive od sopstvenog
rada. S njim su se saglasili svi bjeloozerski podvinici.
U svom predsmrtnom zavetanju prepodobni Nil, zapovedivi uenicima da bace telo
njegovo u pustinju - kao hranu zverima, ili da ga s prezrenjem zakopaju u jamu, napisao je:
"Ono je teko sagreilo pred Bogom i nedostajno je pogreba"; a zatim je dodao: "Trudio sam
se, koliko sam mogao, da se ne koristim nikakvim poastima pa zemlji, u ovom ivotu, pa
neka tako bude i posle smrti."[2]
Prepodobni Nil se upokojio 7. maja 1508. godine. Svete moti prepodobnog poivaju pod
sprudom u njegovoj ggustinji.
NAPOMENE:
1. Dionisije, kada je iveo u Josifovom manastiru, radio je u pekari, i to za dvoje; pri
tome je pevao 77 psalama i inio esvakoga dana po 3.000 metanija.
2. I posle smrti Sveti Starac je ostao dosledan sebi. - Tako, kada je 1569. godine car Ivan
Grozni, u skitu prepodobnog Nila, iz potovanja hteo da sagradi kameni hram
umesto drvenog, javio mu se Sveti Nil i strogo mu naredio da to ne ini.
SVETI NIL SORSKI

DELA PREPODOBNOG OCA NAEG NILA SORSKOG
Od prepodobnog Nila Sorskog do nas su dole njegove poslanice i Ustav skitskog ivota.
Sadrina poslanica prepodobnog Nila je unutranji podviniki ivot, o emu on podrobno
govori u Ustavu skitskog ivota. Dve poslanice prepodobni Nil je pisao svome postrieniku
Kasijanu, bivem mavnuvskom knezu, koji je doao u Rusiju sa grkom caricom Sofijom i
neko vreme bio bojar kod Rostovskog arhimandrita Joasafa, a smrt je doekao kao monah
Uglike obitelji 1504. godine. U jednom od svojih pisama Sveti Starac upuuje Kasijana
kako da se bori protiv pomisli, navodei ga da se koristi Isusovom molitvom,
rukodelstvom, prouavanjem Svetog Pisma, da se uva od spoljanjih sablazni i navodi
osnovna pravila o poslunosti nastojatelju i ostaloj brai u Hristu, o smirenju, strpljivom
podnoenju nedaa, o molitvi za same neprijatelje i slino. U drugom pismu, osvrui se
ukratko na patnje i nevolje koje je Kasijan pretrpeo u mladosti, na njegove ugledne roditelje
zatim zarobljenitvo i odlazak u tuinu i elei da ga utei, prepodobni mu navodi primere
iz Svetog Pisma kao dokaz da Gospod esto doputa nesree onima koje voli, jer su svi
sveti: proroci, muenici postigli spasenje putem stradanja, pominjui Jova, Jeremiju,
Mojsija, Isaiju, Jovana Krstitelja i druge, i izvodi zakljuak: kad su ve sveti tako mnogo
trpeli, koliko smo tek duni da trpimo na zemlji mi greni, sluei se tekoama i
trpljenjem kao sredstvom da se oistimo od greha i steknemo spasenje.
U poslanici svom drugom ueniku i sapodviniku Inokentiju, koji je ve tada zasnovao
sopstvenu obitelj, prepodobni Nil ukratko govori o samom sebi, o svom ivotu zajedno sa
njim u Bjeloozerskom manastiru, o svom nastanjenju van manastira nakon okonanog puta
po Istoku, o osnivanju skita, o svom neprekidnom prouavanju Svetog Pisma, itija Svetih
Otaca i njihovih predanja, a zatim pouava Inokentija da ispunjava zapovesti Boije, da se
upodobljava ivotu svetih i uva njihove pouke, uei i svoju brau tome.
Postoje jo dva pisma koja je prepodobni Nil pisao inocima ija su nam imena nepoznata. U
jednom od njih, vrlo kratkom, on nalae inoku da se sea smrti, da tuguje zbog greha, da
neprestano prebiva u keliji u smirenosti i molitvi. U drugom, opirnijem pismu, prua
8
odgovore na sledea etiri pitanja koja je postavio neki starac: kako se suprotstavljati
bludnim pomislima, kako pobediti hulne pomisli, kako se odrei sveta i kako ne skrenuti sa
pravoga puta. Ovi odgovori, posebno na prva dva pitanja, skoro da su doslovno smeteni u
Ustav skitskog ivota. Iz sadrine poslanica Svetog Nila jasno se vidi da se dugo bavio
pitanjima potrebnim i drugim ljudima koja je sabrao i dosledno izloio u Ustavu skitskot
ivota.
Najdragocenije to nam je ostalo posle Nila kao vekovni dokaz besmrtne svetlosti
monakog ivota su poglavlja o sozercanju, ili Skitski Ustav, dostojan prvih vremena ivota
pustinjaka u Egiptu i Palestini, jer je proet duhom Antonija i Makarija.
"Ustav skitskog ivota" ili "Predanje o skitskom ivotu" je glavno n najvanije delo
prepodobnog Nila. U predgovoru Ustava Sveti Starac se dotie spoljanjeg vladanja inoka govori ukratko o njihovoj poslunosti igumanu, o telesnom naporu, o hrani i piu, o
primanju namernika; preporuuje da se pridravaju siromatva, nematine, ne samo u
kelijama, ve i kod ukraavanja hrama, tako da u njemu ne bude niega ni od srebra ni od
zlata - zabranjuje izlaenje iz skita bez dozvole igumana, putanje ena u skit, prisustvo
dece u njemu. Ali u samom Ustavu Sveti Starac govori skoro iskljuivo o umnom ili
mislenom delanju, pod kojim podrazumeva unutarnje duhovno podvinitvo. Istakavi na
samom poetku reima Svetog Pisma i Svetih Otaca prevagu ovog unutarnjeg delanja nad
spoljanjim, o nedovoljnosti spoljanjeg delanja bez unutranjeg, o neophodnosti ovog
drugog ne samo za otelnike, ve i za one koji ive u opteiu, prepodobni Nil deli svoj
Ustav na 11 glava: u prvoj glavi govori o razliitim stepenima mislene borbe, u drugoj o
borbi sa pomislima; u treoj o tome kako se utvrivati u podvigu protiv pomisli; u etvrtoj
izlae sutinu itavog podviga; u petoj govori o osam pomisli; u estoj o borbi sa svakom od
njih; u sedmoj o znaaju seanja na smrt i Sud; u osmoj o suzama; u devetoj o uvanju
skruenosti; u desetoj o smrti za svet; u jedanaestoj o tome da sve to se ini bude u pravo
vreme. Sve ove glave mogu se, meutim, podeliti na tri dela.
1) U prve etiri glave Sveti Starac govori o sutini unutarnjeg podvinitva, ili o naoj
unutranjoj borbi sa pomislima i strastima i na koji nain da vodimo tu borbu, kakvim
orujem da se koristimo - kako bismo dostigli do pobede.
2) U petoj glavi, najvanijoj i najopirnijoj, pokazuje kako treba da vodimo unutarnju bitku
protiv svake od osam grehovnih pomisli i strasti, iz kojih se raaju sve ostale, posebno:
protiv ugaanja stomaku, protiv bludnih pomisli, protiv strasti srebroljublja, protiv gneva,
protiv duha tuge, protiv duha unilosti (amotinje), protiv strasti sujete, protiv gordih
pomisli.
3) U sledeih est glava iznosi osnovna sredstva neophodna za voenje duhovne borbe, a to
su: molitva Bogu i prizivanje Njegovog Svetog Imena, seanje na smrt i Strani sud,
unutranja skruenost i suze, uvanje od zlih pomisli, uklanjanje od svih zemaljskih briga,
9
utanje, i na kraju, posveivanje odreenog vremena i odgovarajueg naina za dostojno

ispunjavanje svakog od navedenih delanja. U pogovoru prepodobni Nil govori sa kakvim je
oseanjima sastavio svoj Ustav.
Mnoge korisne savete je prepodobni Kornelije Komeljski prihvatio iz Nilovih rukopisa
uskoro posle njegovog podvizavanja u Kirilovu, kao svoje monako pravilo, a sabesednik
Svetog Nila Inokentije, sakupivi u celinu za svoju manastirsku obitelj jedanaest poglavlja
svoga blaenog uitelja o duhovnom ivotu, naziva ga "blistavom pojavom u nae vreme",
sledbenikom duhovnih Otaca i kae da je on sabrao one rukopise bogonadahnutih ljudi,
koji, duboko ispunjeni njihovom duhovnom mudrou, pokazuju put ka spasenju due i
daju primer monakog ivota.
Pogledajmo, dakle, i mi u to sjajno ogledalo podvinikot ivota, obratimo panju na
pojedine delove, uostalom ne propustimo nijedne misli koja se odnosi na delo i
pridravajmo se tamo gde je to potrebno i mogue, samih rei svetitelja, da bismo na taj
nain ostvarili punou njegovog uenja o podvinikom ivljenju, prihvatajui ga kao
vlastiti putokaz.
SVETI NIL SORSKI

Uvod
Uvodei uenike u svoje uenje, prepodobni Nil govori u ovom kratkom uvodu o mislenom
(umnom) delanju uopte - o tome ko se njime bavio, odakle vodi poreklo, ta su o njemu
mislili Sveti Oci, kome je ono potrebno, ta je za njega potrebno, sa kakvim mu se
oseanjima treba predavati.
Misleno (umno) delanje je rasuivanje, bogorazmiljanje, sozercanje i usrdna molitva, - ili
unutranji razgovor sa Gospodom.
Mnogi Sveti Oci, bavei se duhovnim stvarima, preneli su nam svoje iskustvo: o srdanom
delanju, o bdenju nad pom1islima, o uvanju due i ostavili nam raznolika uputstva,
nadahnuti Boijom blagodau, svaki na njemu svojstven nain.
Takvom pristupu Sveti Oci nauili su se od Samoga Gospoda, koji zapoveda oienje sebe
iznutra, jer se upravo u srcu raaju zle pomisli koje skrnave oveka (Mt. 23, 26; 15, 18-19),
duboko shvativi koliko je dostojno poklanjati se Ocu duhom i istinom (Jn. 4, 24). Seali su
10
se i rei Apostolskih: Ako se jezikom molim (tj. samo ustima) moj se duh (tj. glas moj) moli, a
um je moj bez ploda. Moliu se Bogu duhom, a moliu se i umom (1. Kor. 14, 14-15); i zato su
posebnu panju posveivali umnoj molitvi, sluajui rei Apostola koji kae: Volim rei pet
rijei umom svojim, nego li hiljade rijei jezikom (1. Kor. 14, 19).
O duhovnom trudu Sveti Agaton je rekao da "Telesni trud - spoljanja molitva isto je to i
list; a duhovni trud tj. umna molitva je plod, a svako drvo, po stranim reima Gospoda koje
ne raa dobra roda sijee se i u oganj baca (Mt. 3-10): ko se samo ustima moli, a um izostavlja,
njegova molitva odlazi u vazduh, jer Bog na um gleda."
Sveti Varsanufije kae: ,Ako ovek u sebi ne potrai Boga, uzalud se trudi spolja".
Sveti Isak Sirin telesni trud bez duhovnog uporeuje sa presahlim izvorima, jer nas on ne
pribliava bogopoznanju. A Filotej Sinait nalae molitvu za one monahe koji, zbog prostote
i naivnosti ne shvataju misleno poprite, pa doputaju dui da prihvati ubaene pomisli, da
bi se oni, kao to dolikuje, udaljili od zlih dela i oistili svoj um, koji je oko dui ili njena
pokretaka snaga.
U starodrevna vremena Sveti Oci nisu iskljuivo u molitvenom tihovanju uvali um svoj i
zadobijali blagodat bestraa i istotu due; ve su ; mnogi od njih, ivei po gradskim
manastirima, kao Simeon Novi Bogoslov i blaeni njegov uitelj Simeon Studit, ivei usred
mnogoljudnog Carigrada, zasijali kao svetila svojim duhovnim darovima. Poznato je da je
takav bio Nikita Stitat i mnogi drugi. Zato i blaeni Grigorije Sinait, znajui da su svi sveti
zadobili blagodat Duha Svetoga kroz ispunjavanje zapovesti, upuuje na trezvenost i
utanje, kao najbolju zatitu uma, ne samo za isposnike, nego i za one koji ive u opteiu;
jer se, po reima Svetih Otaca, bez ovoga ne mogu zadobiti veliki i neshvatljivi darovi.
Isihije, Jerusalimski patrijarh, kae: "Kao to ovek ne moe da ivi bez hrane i pia, tako je
i bez uvanja uma nemogue dostii duhovno nastrojenje due, ak ako i primoravamo
sebe da ne greimo, iz straha od buduih muka. Od istinskog sledbenika Boijih zapovesti
zahteva se njihovo potpuno izvravanje, a ne samo ono koje se vidi spolja, kako ss ne bi
naruila nijedna zapovest."
Za duhovni put je neophodan iskusan uitelj. Sveti Simeon Novi Bogoslov iz iskustva
govori da su "mnogi zadobili blistave Boije darove voeni poukama uitelja, a samo su
retki dobili blagodat neposredno od Boga, napornim podvizima i snanom verom; i nai
sebi uitelja ve predstavlja podvig, i to ne mali, da se ne bi dogodilo da bude zaveden
ovek koji sledi opitno voenje i duhovni put Boanstvenog Pisma."
Ako je i onda - u podviniko doba - bilo teko pronai uitelja koji nije sklon laskanju,
sada, u vreme duhovne oskudice, jo je tee onima koji tee duhovnosti. Ali, ako se ne bi
naao uitelj, Sveti Oci su upuivali na uenje iz Svetog Pisma, na rei Samoga Gospoda:
11
Istraujete Pisma, jer vi mislite da u njima imate ivot vjeni (Jn. 5, 39). Jer to se ranije napisa, u
Svetom Pismu, za nau se pouku napisa, - kae Sveti Apostol (Rim. 15, 4).
Tako Sveti Oci, podvizavajui se telesno u svoje vreme, i duhovno su obraivali vinograd
svoga srca i, oistivi, na taj nain, um od strasti, zadobijali su od Gospoda darove i sticali
razum duhovni! A nama, u kojima bukti plamen strasti, nalau da zahvatimo vodu ivota
sa izvora Boanstvenog Pisma koja ume da ugasi strasti to nas saiu i obrati razum na
staze Istine.
"Zato i ja", kae o sebi prepodobni Nil, "mnogogreni i nerazumni, sabravi neto iz Svetog
Pisma i ono emu su nas uili Sveti Oci, napisao sam ovo na podseanje sebi samom da bih
i sam, nemaran i lenj, postupao po tome, jer sam do sada bio daleko od svake dobrodetelji,
duhovne i telesne, i kao kakav rob, bio kupljen neprilinim strastima, u svemu pokorivi se
grehu. Sve ovo sam sakupio, ne u duevnom spokojstvu i u stanju bestraa, ve i sam
vezan grenim strastima, ali ne od sebe, ve iz Svetog Pisma, izvlaei malo iz mnogoga,
kao pas koji se hrani od mrvica to padaju sa trpeze njegovih razumnih gospodara blaenih Otaca - kako bismo se ugledali na njih, makar i u malom."
PRVI DEO
U prvom delu iznosi se uenje prepodobnog Nila: 1) o mnogostranom dejstvu pomisli koje
nasru na nas, sa kojima je neophodno voditi misleni rat, kako im ne bismo dozvolili da nas
dovedu u stanje strasti; 2) o osnovnim postupcima koje treba koristiti da bismo se
suprotstavili navali pomisli, i kako primenjivati te postupke; 3) o tome kako i ime da
krepimo sebe u podvigu protiv demonskih sila koje ustaju na nas.
U optem zakljuku govori se o sutini itavog truda i monakog ivota.
DRUGI DEO
U drugom delu prepodobni Nil pokazuje pojedinano kako treba da vodimo unutarnju
borbu protiv svake od osam grehovnih pomisli i strasti, iz kojih se raaju sve ostale,
poimenice: protiv ugaanja stomaku, protiv pomisli bluda, protiv strasti srebroljublja,
protiv strasti gneva, protiv duha tuge, protiv duha unilosti (amotinje), protiv strasti sujete,
protiv gordih pomisli.
12
TREI DEO
U treem delu na Sveti Uitelj iznosi opta sredstva, neophodna za uspeno voenje
duhovne borbe, a to su: 1) Molitva Bogu i prizivanje Njegovog Svetog Imena; 2) Seanje na
smrt i na Strani sud; 3) Unutranja skruenost i suze; 4) uvanje od zlih pomisli; 5)
Udaljavanje od svih briga - utanje, i 6) na kraju -posveivanje odreenog vremena i naina
za dostojno ispunjavanje svakog od navedenih zadataka.
SVETI NIL SORSKI

PRVI DEO
1. O mnogostranom dejstvu pomisli koje nasru na nas
Sveti Oci ue da misleni rat ili borba, praeni pobedom ili porazom, imaju svoje postepeno
dejstvo: najpre se javlja pomisao ili oslikani predmet u naoj svesti - to je predlog (podstrek)
zatim pristajanje na njega - odobravanje; potom sledi nae prihvatanje - saglasje s njim: iza
njega je porobljenost ili zarobljenje; i na kraju strast.
SVETI NIL SORSKI

PRVI DEO
PREDLOG (podstrek)
13
Jovan Lestvinik, Filotej Sinait i drugi predlogom (podstrekom) nazivaju svaku obinu
pomisao, ili zamiljanje u mati bilo kakvog predmeta koji iznenada ulazi u srce i preti da
ue u um. Sveti Grigorije Sinait kae da je "Predlog nagovor koji potie od demona: Uini
ne ovo, nego ono, kao to je kuan i Sam Hristos Bog na: Reci da kamenje ovo hljebovi postanu
(Mt. 4, 3); ili jednostavno reeno - to je bilo kakva misao koja oveku pada na um. Kao
takav, predlog (podstrek) nije greh, on ne zasluuje ni pohvalu ni osudu, jer ne zavisi od
nas, a nemogue je da nam demoni ne podmeu smicalice od onog trenutka kada je avo
sa besima dobio pristup oveku, jer je zbog prestupa prognan iz raja i Boije blizine; upravo
stoga to je udaljen avo moe da potkopava svaije misli i um, - kae Simeon Novi
Bogoslov. Moda samo savrene i one koji su se uspeli na visoku lestvicu duhovnog ivota
moe da ostavi nepopustljivima, i to samo privremeno, - dodaje Sveti Isak.
SVETI NIL SORSKI

PRVI DEO
ODOBRAVANjE (pristajanje)
Odobravanjem Sveti Oci nazivaju razgovor sa nailazeom pomilju, obraanje panje na

predloge (podstreke) koji nam padaju na um nezavisno od nas, a mogu biti strasni i
bestrasni; to je, u stvari, pristajanje (na pomisao) i zadravanje misli koju nam demon
doaptava, saglasnost sa njom i dobrovoljni pristanak na njen boravak u nama. Sveti Oci
smatraju da takvo stanje nije uvek bezgreno; ono moe biti i pohvalno ako se bogougodno
razrei. Bogougodno razreenje nastaje ako neko ne odbije ubaenu pomisao odmah, ve
pristane da razgovara sa njom i da je neko vreme zadrava u sebi i demon ve pone da ga
navodi na strasne pomisli, a on se na sve mogue naine trudi da mu se suprotstavi
dobrim i korisnim mislima. Na koji e nain to da uini, govoriemo kasnije.
SVETI NIL SORSKI

PRVI DEO
14
SAGLASJE
Saglasjem Sveti Oci nazivaju spremnost due da blagonaklono prihvati nailazeu pomisao
ili zamiljeni predmet. To se dogaa, na primer, onda kada demon poalje nekom misao ili
matom predstavljenu sliku, pa je ovek primi i stupi s njom u vezu kroz misleni razgovor,
a zatim joj se pokorava, pripremajui um svoj da dobrovoljno postupi po nalogu demona.
ovekova odgovornost u ovome, po miljenju Svetih Otaca, zavisi od stepena duhovnog
uzrasta svakog podvinika ponaosob. Meutim, ako je neko donekle ve dostigao uspon i
udostojio se da od Boga dobije pomo i snagu za suprotstavljanje zlim pomislima, ali ih ne
odbija zbog lenosti i nemara - tada ovakvo stanje nije bezgreno. Ali, ako onaj ko tek stupa
na staze ovakvog ivota i nema znanja ni sile da odagna pomisli, nego im se prikloni, pa se
uskoro zatim pokaje i stane da prekoreva sebe, ispovedi sve Gospodu, prizivajui Ga u
pomo, po reima Boijim: Ispovedajte se Gospodu i prizivajte ime njegovo, onda e mu, po
Svojoj milosti Bog oprostiti, radi nemoi njegove.
Evo ta su rekli Oci o mislenoj saglasnosti - o udaljavanju loih pomisli i pokoravanju
pomislima: ponekad izgleda kao da je onaj koji stremi podvigu skoro porobljen misleno, ali
koren njegovog uma u dubini srca vrsto stoji u uverenju da ne sme sagreiti delom i
izvriti bezakonje. To je prvi oblik saglasnosti. A drugi oblik saglasnosti, po reima Svetog
Grigorija Sinaita, sastoji se u sledeem: "Ako neko svojom voljom prihvata demonske
pomisli, saglaavajui se sa njima, biva pobeen tako to ne samo da se ne suprotstavlja
strasti, ve pristaje da sve uini po nagovoru, a ako svoju reenost ne ostvari i na samom
delu, to nije ni zbog eta drugog ve zbog nemanja uslova - vremena ili mesta, ili iz nekog
drugog razloga koji spreava izvrenje namere. Takvo stanje due je veoma greno i
podlee kazni" tj. crkvenoj epitimiji.
SVETI NIL SORSKI

PRVI DEO
ZAROBLjENjE (porobljenost)
15
Zarobljenje je ili nehotini zanos naeg srca nailazeom pomisli, ili njeno postojano
nastanjenje u nama - sjedinjenje s njom, ime se ozleuje nae stremljenje ka dobru. U
prvom sluaju, kada pomisli poinju da obuzimaju tvoj um i on se nasilno, protiv tvoje
volje, ushiuje lukavim mislima - ti uskoro, s Boijom pomoi, moe da ga obuzda i
povrati sebi i svome delu. Drugi sluaj je gde um, kao da su ga bura i talasi zgrabili,
nasilno ga otrgnuvi od njegove odvojenosti od zlih misli, vie ne moe da se vrati u svoje
mirno stanite. To se najee dogaa zbog rasejanosti i zbog nepotrebnih, beskorisnih
razgovora. Odgovornost u ovim sluajevima je razliita, zavisi od toga kada pomisao
prodire u duu i kako deluje na nju: da li u vreme molitve - u keliji ili u hramu - ili van
molitvenog vremena - da li je to obina nevana, bezgrena pomisao ili direktno - zla... Ako
se um nalazi u ropstvu lukavih pomisli za vreme molitve, - to je veoma opasno i zasluuje
osudu, jer je um duan da za vreme molitve bude sav okrenut Bogu, sa potpunom
panjom, odstranjujui svaku drugu misao. Ako misli ulaze u duu i zadravaju se u njoj
van molitvenog vremena i ostalog vremena odreenog za neophodne ivotne potrebe takvo stanje je bezgreno, jer su i Sveti neophodne telesne potrebe obavljali blagosloveno i
edno. Pri svakoj pomisli ove vrste, kau Oci, um na, ukoliko uva sebe u blagoestivom
ustrojstvu, biva s Bogom nerazdvojan; a lukavih misli treba se kloniti.
SVETI NIL SORSKI

PRVI DEO
STRAST
Strau se naziva ona sklonost i ono dejstvo koje se dugo vremena gnezde u dui putem
navike, pa deluju kao druga priroda. ovek dolazi u to stanje dobrovoljno i onda pomisao,
uvrstivi se zbog este saradnje sa njom, odnegovana i pripremljena, ulazi u srce, pretvara
se u naviku, neprestano ga smuuje i uznemirava strasnim nagovorima, nalaganim od
demona. To se dogaa kada demon uestano predstavlja oveku neku stvar ili lice,
podstiui strast, i rasplamsava u njemu elju da iskljuivo voli samo te stvari, tako da voljno ili nevoljno - ovek misleno biva porobljen njima. Iz tog razloga, kako je reeno, zbog
neopreznosti i samovolje, dolazi do dugotrajnog bavljenja tim stvarima. Strast, u svim
svojim oblicima neizostavno podlee ili pokajanju, srazmernom uinjenom grehu, - ili
buduoj patnji. Prema tome, potrebno je kajati se i moliti se za izbavljenje od svake strasti;
16
jer svaka strast raa patnju, ne zato to se izlaemo borbi sa njom, nego zbog nekajanja. Jer,
kada bi ta patnja bila samo borba s demonom, onda neki, ne dostignuvi jo savreno
bestrae, ne bi mogli da dobiju spasenje, kako kae Petar Damaskin. Bilo kakva strast da
nas je obuzela, treba joj se svim silama protiviti - rekli su Oci. Uzmimo, na primer, strast
bluda: ako neko gaji tu strast prema bilo kojoj osobi, neka na svaki nain izbegava i
razgovore sa njom i njenu blizinu i neka bei i od mirisa odee njene. Ko ne uva sebe od
svega ovoga, taj e podhraniti strast i uiniti mislenu preljubu u srcu svome, rekli su Oci:
On e sam u sebi zapaliti plamen strasti i, kao zveri, uvesti zle pomisli u duu svoju.
Tako nam sveti podvinici svedoe da se svaki oveiji pad u greh odvija postepeno. Prvi
stepen je Predlog, kada nehotice, i protiv volje, ulaze u duu grehovne predstave i podsticaji,
kroz spoljanja ili unutranja oseanja ili preko mate. Ovo je bezgreno i samo je povod i
mogunost za greh; i najvei svetitelji u najsvetija vremena esto su podvrgavani
demonskim nagovorima i bili prinueni da se bore sa njima. Pristajanje predstavlja
pristanak na predlog, dobrovoljno razmiljanje o njemu: to stanje nije uvek bezgreno.
Saglasje je nasleivanje due nailazeom pomisli ili predstavom, tj. kada neko prihvatajui
avolom predstavljene pomisli i slike, vodi sa njima razgovor u mislima, pripremajui se da
uskoro prihvati predlog koji nalae pomisao. Tu je potrebno pokajanje bez oklevanja i
prizivanje Boga u pomo. Zarobljenje je takvo stanje due kada um skree na rave pomisln
nasilno i protiv volje, naruavajui spokojno ustrojstvo due, i dua se s naporom, samo uz
Boiju pomo, vraa sebi. Strast je dugotrajno, pretvoreno u naviku, uivanje u strasnim
pomislima, nalaganim od demona, ukorenjeno zbog estog razmiljanja, matanja i
razgovora sa njima. To je ve ropstvo grehu, i ko se ne pokaje, izbacivi iz sebe strast,
podlee venim mukama. Ovde je potrebna velika i naporna borba i posebna blagodatna
pomo da bi se greh uklonio (v. Lestvica 15, 75).
Eto gde je poetak i koren nae grehovnosti! U duu ulazi pomisao, zamilja se predmet, grean ili bezgrean, to je svejedno, po miljenju prepodobnog Nila, - mi obraamo panju
na njega, posveujemo mu misli, ushiujemo se njime, poinjemo da ga elimo, a ovoj
glavni cilj - cilj spasenja ili prebivanja u Bogu i svemu boanskom, zaboravljamo. I sve se to
esto dogaa bez naeg znanja. Mi smo toliko slabi, rasejani, lakomisleni, nebrini, da nas
zanjie i najmanji lahor tih pomisli, a one nas neprekidno, kao kakav vihor, saleu od jutra
do veeri, od veeri do jutra; i otud stalno greimo. I svemu tome esto se izlaemo ne
znajui. Utoliko gore! ta da inimo kako bismo se izbavili od takvog, bez sumnje,
pogibeljnog stanja? Neophodno je da znamo i za svagda upamtimo da sve to se sa nama
dogaa ne proistie ni zbog nae slabosti, niti rasejanosti, nebrige ili lakomislenosti, ve najee - iz neznanja na koji nas nain pomisli dovode do strasti, zbog neukosti i
nedovoljne elje da se borimo sa njima i da ih pobeujemo, zbog zaboravljanja na svoje
naznaenje, zbog nepripremljenosti da im se suprotstavljamo. O, kako je vano izuavati te
mnogobrojne kretnje pomisli u duhovnoj borbi! Kako je neophodno uvek se setiti i
17
upotrebiti u borbi ona sredstva koja e nas izbaviti od poraza i osigurati nam pobedu!
Inae, kako bismo se spasili?!
SVETI NIL SORSKI

PRVI DEO
2. O osnovnim postupcima suprotstavljanja pomislima
Pokazavi kako razliiti stepeni pomisli uzrastaju do strasti, prepodobni Nil nas dalje
pouava kako da se protivimo demonskim iskuenjima, suprotstavljajui im se molitvom i
utanjem i otkriva one udesne darove, iznad svake ljudske zamisli, kojima Gospod
blagodatno prosveuje svoje ugodnike.
Oci, kae on, pouavaju da podvinik treba da se opire demonskoj strani srazmerno njenoj
sili, imajui u vidu da e odrati pobedu, ili pretrpeti poraz u svom umu. Jednostavnije
reeno: potrebno je da se protivimo zlim pomislima koliko god moemo. Rezultat borbe su
- ili venci, ili - kazne; venci - pobedniku, a muke greniku koji se ne pokaje u ovom ivotu.
"Greh koji zasluuje kaznu", po reima Petra Damaskina, "je kada neko pomisao dovede u
ispunjenje; a onima koji se vrsto bore i ne posustaju usred snane demonske borbe isplee se najsjajniji venci."
Najbolja i sigurna bitka dobija se kada se pomisao odstrani na samom poetku, i kada se
upranjava neprestana molitva. Jer, ko se usprotivi prvoj nagovetenoj misli, tj. predlogu,
taj e, da tako kaemo, jednim udarcem presei sva njena potonja dejstva: blagorazumni
podvinik . usmruje samu majku zlog poroda tj. lukavi predlog prvoroene misli - rekli
su Oci. A pre svega u vreme molitve treba um ovoj dovesti u takvo stanje da bude i gluv i
nem, kako je rekao Nil Sinajski, i iz srca odstraniti svaku pomisao, ak naizgled i dobru,
kako je rekao Isihije Jerusalimski; jer iz iskustva je poznato da im se dopusti pristup
18
bestrasnim - dobrim pomislima, odmah za njima slede i strasne - loe: ulazak prvih otvara
vrata i drugima.
Tako na sve mogue naine treba da titi sebe i od onih pomisli koje se predstavljaju
pravima, da bi istrajno i nesmetano gledao u dubinu srca i dozivao: Gospode Isus Hriste, Sine
Boiji, pomiluj me, izgovarajui ponekad celu ovu molitvu, ponekad delimino, skraujui je
ovako: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, ili: Sine Boiji, pomiluj me, kako je lake poetnicima,
pouava Sveti Grigorije Sinait. Reima: Gospode Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me, Oci
dodaju i grenoga, a to je Gospodu Bogu ugodno i nama grenima upravo odgovara.
Moli se marljivo i kad stoji i kad sedi, ili lei, - moli se, zatvarajui um u srce i
zaustavljajui u unutarnjoj tiini, koliko je mogue, i sam dah, da ne bi esto disao, kako ui
Simeon Novi Bogoslov. A Grigorije Sinait kae: "Prizivaj Gospoda Isusa Hrista svesrdno,
strpljivo i neprekidno, sa puno nade, odstranivi svaku pomisao."
O tome koliko je korisno, radi usredsreivanja uma na molitvu, zadravati dah i ne disati
esto, uskoro e potvrditi sam opit - kau Oci.
Ako ne moe da se moli u tiini srca i bez pomisli i vidi kako se one plode u tvom umu,
ne budi maloduan zbog toga i, ne obazirui se ni na ta, ostaj u molitvi. Sveti Grigorije
Sinait, znajui savreno la je nama strasnima nemogue pobediti zle pomisli, rekao je "Niko
od poetnika nee obuzdati um i sasei pomisli, ako ta Sam Bog ne obuzda i odagna
pomisli. Samo vrsti i veoma uspeni u duhovnom trudu postojano uvaju um i udaljuju
pomisli; a ni oni ih ne odstranjuju svojom snagom, ve se s Bogom podvizavaju u borbi
protiv njih, odeveni u blagodat i potpuno naoruani Gospodom. A ti, prozrevi neistotu
lukavih pomisli, ne plai se i ne zbunjuj; i ako bi poeli da ti se predstavljaju kao kakvi,
naizgled, dobri predmeti, ne obraaj na njih nikakve panje. Ve, koliko je mogue,
zadravajui dah i zatvarajui um u srce, umesto oruja esto i priljeno prizivaj Gospoda
Isusa Hrista. I sve pomisli, kao ognjem zapaljene, Boanstvenim Imenom Gospoda Isusa
Hrista, nevidljivo e pobei.
Ako ni potom pomisli ne prestanu da nasru i dosauju, tada stani i pomoli se protiv njih,
tj. protiv samih pomisli, zatim uporno nastavljaj zapoeto delo, to jest prizivanje Imena
Hristovog, sa zatvaranjem uma u srce (o tome kako treba upranjavati molitvu protiv
pomisli, rei emo, s pomou Boijom, kasnije). A kada pomisli, i posle molitve protiv njih,
i dalje bestidno napadaju, da je nemogue umom sauvati srce - tada poni da izgovara
molitvu ustima i izgovaraj je neprestano, istrajno, snano i strpljivo. U sluaju raslabljenja i
klonulosti, prizivaj Boga u pomo, primoravajui sebe, koliko ima snage, da ne prekida molitvu;
i sve e se to, s Boijom pomoi, savreno izgoniti i ieznuti. A kada se um smiri i oslobodi
ropstva pomisli, opet motri na srce i upranjavaj molitvu duevno ili umno; jer su vebanja
i napori dobrodetelji mnogostrani, i sve su to samo odrazi naeg trezvenoumlja; srdana
molitva je izvor svakog dobra: kao to se vrtovi napajaju vodom, tako ona napaja duu, 19
kae Grigorije Sinait. Ovaj blaeni Otac, duboko razumevi rei duhonosnih Otaca i sledei
ih, nalae svesrdno staranje za molitvu, odbijajui za to vreme svaku pomisao, ne samo
lou, ve naizgled i dobru, jer bezmolvijem on naziva - blagovremeno otklanjanje svih
pomisli, da se ne bismo, primajui ih kao dobre - liili vanijeg. "Bezmolvije je prizivanje
Gospoda u srce to jest molitveno zatvaranje uma u srce n neprekidno usredsreenje na to
jedno" - kae Simeon Novi Bogoslov.
Ovo delo tj. uvanje uma u srcu, uz odstranjivanje svake pomisli dok se ne stekne navika,
veoma je teko. Ono je teko ne samo poetnicima, ve i onima koji uprkos dugom trudu
jo nisu uspeli da osete sladost molitve u dubini srca, po dejstvu blagodati. Iz iskustva je
poznato koliko je naporno to vebanje u umnoj molitvi i nemonima teko ostvarljivo. Ali,
ko je zadobio blagodat moli se bez tekoe i sa ljubavlju, obasjan blagodau: "Dejstvo
molitve ini da se um savreno usredsreuje u sebi, ozaruje i od svakog ropstva oslobaa" kae Sveti Grigorije Sinait. Stoga je potrebno, koliko je mogue, strpljivo prebivati u
molitvi, odvraajui se od svih pomisli, i neko vreme ne ustajati na pevanje. "U trpljenju",
kae, "neka bude ivot tvoj", po rei Apostola: U molitvi budite istrajni (Kol. 4, 2); i ne uri da
ustaje ak ni pri oseaju bolne munine i mislene posustalosti od bola i plaa, imajui na
umu rei Proroka: Kao trudna ena kad hoe da se porodi, pa se mui i vie od bola, (Is. 26, 17) i
Svetog Jefrema, koji ovako ui: "Boluj bolne bolesti, da bi te mimoao bol sujetnih bolesti."
Grigorije Sinait, takoe, ui da, sagnuvi glavu i vrat, treba dugo vremena da ostajemo u
molitvi trpei, usrdno prizivajui u pomo Gospoda Isusa Hrista, sabravi um u srce; i u
prilog tome navodi rei Samoga Gospoda: Carstvo nebesko s naporom se uzima i podvinici ga
zadobijaju."
Pod reima: S naporom i podvinici, Gospod, po njegovom tumaenju, podrazumeva "Krajnji
trud i napor do bola".
"A kada se um od naprezanja zamori i pone da malaksava i kada telo i srce osete neki bol
od silnog i neprekidnog prizivanja Gospoda Isusa Hrista, tada se lati pevanja, kako bi im
omoguio da se malo odmore."
Takav je vii stepen duhovnog truda i takve su pouke premudrih za sve podvinike, bez
obzira da li je neko sam ili sa uenikom! "Ako ima pouzdanog uenika, prepusti njemu
itanje Psalama, a ti ih prati srcem."
Tako nas prepodobni Grigorije, kroz sopstveno duhovno iskustvo, ui da svu panju
posveujemo umnoj molitvi; a za psalme kae da ih treba koristiti tek toliko da se odagna
unilost, dodajui im i pokajne tropare, ali bez pevanja, po reima Lestvinika: Neka im
radost bude ne pesma, ve srdana tuga iznikla iz blagoea i toplina duhovna koja donosi mir i
utehu, kako kae Sveti Marko. On takoe ui da se svakom pevanju doda i Trisvjata pesma ili
katizma i uvek Aliluja, kao to su inili drevni Oci - Varsanufije, Dijadoh i ostali.
20
Kada se, po blagodati Boijoj oseti sladost molitve, i kada njeno dejstvo zapone u srcu,
tada je najvanije da se u njoj ostane, ui Sveti Grigorije Sinait. "Ako oseti da molitva
dejstvuje u tvome srcu i ne prestaje da u njemu ini pokrete - ne ostavljaj je i ne ustaj na
pevanje psalama, dok, po Boijem promislu, ona ne napusti tebe, jer, uinivi to, ti bi
ostavio Boga unutra, poeo bi da ga priziva spolja, i spustio bi se s visine nanie. Na taj
nain ispustie i molitvu i um liiti potrebne tiine, kao to sama re bezmolvije kazuje da
um treba uvati u miru i tihom spokojstvu: Bog je mir, a svaka smuenost i nespokojstvo su
mu tui. A da pri vrenju umne molitve ne bi pao u prelest, ne dozvoli da ti se priblie
nikakve predstave, nikakvi likovi ni vienja; jer, prikazanja - silna matanja i kretanja , ne
prestaju ni kada um stoji u srcu i moli se, i niko nije u stanju da gospodari njime, osim onih
koji su blagodau Duha Svetoga dostigli savrenstvo i onih koji kroz Isusa Hrista uvaju
nepokolebljivost uma.
to se tie Ustava Svetoga Jovana Zlatoustog, kojim se za duhovno upranjavanje
preporuuje as molitva, as itanje, as pevanje i provoenje celog dana na taj nain, on je
dobar, uzimajui u obzir vreme, meru i snagu onoga koji se podvizava. A ti sam odredi
hoe li se upravljati po ovoj podeli Zlatoustoga, ili e se neodstupno drati stalnog
prebivanja u delu Boijem - u umnoj molitvi.
Kada se ne sprovodi umna molitva koja je, po reima Lestvinika, izvor dobrodetelji to
napaja duhovne sadnice, potrebno je dugo vremena provoditi u pevanju i esto smenjivati
jedno duhovno upranjavanje drugim. Iz toga proistie da jednima odgovara da ive u
bezmolviju, a drugima u opteiu. I jedno i drugo je dobro - po reima premudrih - u
pravoj meri i na pravom mestu. Uostalom, Oci su rekli da pevanje treba da ima meru, stoga
je najbolje biti predan molitvi. Ali, kada nam naie razlenjenost, treba pevati psalme, ili
itati o ivotu i podvizima Otaca; jer ni laa nema potrebu za veslima dok je pokree vetar i
nosi kroz uzburkano more; a kada vetar utihne i laa se zaustavi, tada treba upotrebiti
vesla, pa ak i neku drugu, manju lau za prevoz.
elei da to ospore, neki ukazuju na Svete Oce i na sadanje podvinike (misli se na
savremenike prepodobnog Nila Sorskog), koji su inili svenono bdenje i neprestano
pevanje... Ali takvima Sveti Grigorije Siiait zapoveda da potrae odgovor u Pismu: "Nije u
svima sve savreno, zbog nedostatka istrajnosti i slabljenja snage; a i malo u velikima nije
uvek malo i veliko u malima nije uvek savreno. Nisu ovi podvinici, preanji i sadanji,
ili jednim istim putem, i nisu svi ispunili sve do kraja."
O onima koji su se oblagodatili i udostojili prosveenja, ovaj Otac govori kako su to postigli
ne izgovaranjem psalama, ve - utanjem, neprekidnom molitvom i sozercanjem; oni su
sjedinjeni sa Bogom i nije im potrebno da svoj um odvlae od Njega i izlau nemiru. Um
takvih, kada se udalji od seanja - u umnoj molitvi - na Boga i preko mere zanese na
nevane stvari, preljubu ini.
21
Iskusivi ovo uzvieno stanje, Sveti Isak Sirin pie da u trenutku kada nailazi neiskazana
duhovna radost, ona iznenada preseca molitvu na ustima, jer tada, kao da umiru usta i
jezik i srce - uvar pomisli - i um - voa oseanja i misao - brzokrila ptica grabljivica; tada
ve misao gubi svoju molitvu i kree se nezadrivo, voena nekom posebnom silom,
potpada u tajanstveno ropstvo i dospeva u neshvatljivo i njoj samoj nepoznato stanje. To je,
upravo, ono to se naziva uasom i vienjem u molitvi, a ne sama molitva; um tada prestaje
da biva u molitvi, koja se odlae radi zadobijanja boljeg i on izlazi iz sebe, bez ikakve elje,
po rei Apostola: Da li u tijelu, ne znam, da li izvan tijela, ne znam, Bog zna (2. Kor. 12, 2).
Molitvu Sveti Isak naziva semenom a njene plodove sabranim snopljem, kada se sam
etelac iuava pred tim neiskazanim prizorom, kako je to od tog slabog n ravog zrnevlja
koje je on posejao neoekivano pred njim izniklo zrelo klasje. Molitvom se to naziva samo
otud, to iz nje proistie i Svetima dolazi onaj neizrecivi dar, iji naziv niko ne moe da
odredi.
Kada se duhovnim dejstvom dua uznese ka boanstvenom i, kroz nepojmljivo sjedinjenje
upodobi Bogu i zablista u svojim kretnjama punim svetlosnim sjajem i um se udostoji
oseaja budueg blaenstva, - onda zaboravlja samu sebe i sve vremensko i sve postojee: u
njoj gori plamen neiskazane radosti, u srcu kipti neizreena sladost i samo telo se .napaja
tom milinom, ovek zaboravlja ne samo bilo kakve strasti, ve i sam svoj ivot, verujui da
se Carstvo nebesko ne sadri u neem drugom kao u ovakvom stanju. Jer, ljubav je Boija
slaa od ivota i razum po Bogu, iz kojeg se raa ljubav slai od meda i saa.
O, uda! - klie Simeon Novi Bogoslov; ta drugo da kae, jer je to, uistinu, strano i iznad
svake rei! - Vidim unutar sebe Tvorca sveta i razgovaram s Njim i volim Ga i napajam se
Njime i, sjedinivi se s Njim nadmaujem nebesa: gde li je tada telo? Ne znam; jer Gospod
me voli i prima u Samoga Sebe i u naruju dri, i, budui istovremeno i na nebesima i u
mom srcu, vidljiv mi je i ovde i tamo. Vladika ne samo da me izjednaava sa Angelima, ve
mi daje i preimustvo nad njima, jer je za njih nevidljiv i nepristupan svojom sutinom, a
meni se pokazuje vidljivim i sa mojim sjedinjuje biem. To je ono o emu blagovesti
Apostol: "to oko ne vide i uho ne u, i u srce ovjeku ne doe" (1. Kor. 2, 9) i, prebivajui u
tome, ne samo da ne eli da izae iz kelije, ve bi hteo da se sakrije u dubinu zemlje, da
bi odande, izvan itavog sveta, sozercavao svoga besmrtnog Vladiku i Tvorca.
Saglaavajui se sa Novim Bogoslovom, i Sveti Isak, takoe, kae da kad se sa oveka i
njegovih mislenih oiju skine koprena strasti, i on ugleda tu neiskazanu slavu, iznenada se
um njegov uzdie do strahote, i ako, u ovom ivotu, Bog ne bi odredio granicu ostajanja u
takvom stanju, onda ovek, kada bi mu bilo doputeno, kroz sav ivot svoj ne bi eleo da
napusti ovo divno vienje. Ali, Bog, po milosti svojoj, udeava da se na vreme umanji
blagodat Njegova u Svetima, da bi oni mogli da brinu i o bratiji svojoj, kroz bogosluenje i
pouavanje u blagoeu; jer, kako kae Makarije Veliki[1], ako bi ko imao takvu blagodat,
da neprekidno bude obuzet milinom ovih udesnih vienja, on vie ni o emu prolaznom
22
ne bi mogao da slua ili govori, ili da primi na sebe teret knjikog rada, niti kakvog drugog,
makar najmanjeg truda.
Okusivi jedanput, u ovom propadljivom telu, besmrtnu hranu, i u ovom kratkotrajnom
ivotu udostojivi se delimino one radosti koja je pripremljena u Nebeskom carstvu, teko
se posle vezuju za lepote ovoga sveta, ili strahuju od bilo ega tunog i surovog, ve smelo s
Apostolom kliu: "Nita nas nee moi da odvoji od ljubavi Boije!" (Rim. 8, 39).
Sve to, po reima Svetog Isaka, pripada onima koji su to opitom iskusili i osetili u sebi
samima, postigavi taj dar uz rukovoenje Otaca i posle revnosnog starenja i truda u svom
ivotu. A mi smo nepotrebni, mnogim gresima vezani i puni raznih strasti; i sudei po
tome, ne zasluujemo ak ni da sluamo o takvim stvarima. Ali, uzdajui se u blagodat
Boiju, usudio sam se da kaem o njima nekoliko rei iz Svetih Pisama duhonosnih Otaca,
da vidimo, mada ne u potpunosti, kako smo mi greni i nerazumni i kako se strasno
vezujemo za ovaj svet, sakupljajui propadljive stvari, radi kojih zapadamo u brige i
nespokoj, nanosei tetu naim duama. I sve to mi sebi pripisujemo u hvalu i smatramo
dobrim delom! Mi ne shvatamo vrednost naih dua - ne razumemo na kakav smo ivot
prizvani, kae Sveti Isak. ivot na u ovom svetu, njegove tuge, radosti mir ine nam se za
neto vano a o ivotu u duhu, uronivi u lenost, zemljoljublje i bezbrinost, mi govorimo
kao da je on bio svojstven samo drevnim svetiteljima, a da nama on nije potreban, i da su
nemogui takvi podvizi.
Ali, nije to tako, nije tako! Oni su nemogui samo za one koji uporno potinjavaju sebe
strastima, ne elei da se kaju i da zaista revnuju Duhu Boijem, ve sebe predaju
beskorisnim brigama ovoga sveta. A one koji se usrdno kaju, koji sa velikom ljubavlju i
strahom prizivaju Boga i samo na njega gledaju, i slede Njegove zapovesti, - sve takve
Gospod prima, voli, daruje im blagodat Svoju i proslavlja ih. U to nas uverava sve
Boanstveno Pismo. U davna vremena mnogi Oci su se sami probijali kroz ovo poprite,
vodei i druge po njemu, samo je sada toga ponestalo, zbog nedostatka rukovoditelja. Ali,
ko vascelo svoje bie posvetn delu Boijem, toga e sama blagodat Boija pouavati, ona e
mu pomagati i sada i u sve vekove. A one koji nee da se podvizavaju i praznoslove, kako u
sadanje vreme Bog vie ne daje nekadanje darove, Apostol naziva zavedenima i kae da
zavode druge. Ima i takvih koji sluaju, ali nee o tome ni da uju da i sada postoji
blagodat. Sveti Grigorije Sinait naziva ih pomraenima krajnjim bezoseanjem, neznanjem i
maloverjem.
Mi, saznavi sve ovo iz Pisama Svetih, ukoliko elimo da se priljeno bavimo delom
Boijim, treba da se udaljavamo, koliko je god mogue, od sujete ovoga sveta, trudei se da
unitimo strasti, uvajui svoje srce od lukavih pomisli i sve vreme ispunjavajui zapovesti
Boije. A da bi se srce uvalo, potrebno je uvek imati molitvu. U tome se sastoji prvi stepen
monakog uzrasta i bez toga je nemogue umrtviti strasti, kae Simeon Novi Bogoslov.
23
Najpogodnije vreme za obavljanje monakih dunosti je no. "U nono doba za monaha je
najvanije da se veba u svom monakom podvigu," rekli su Sveti Oci. Blaeni Filotej Sinait
je rekao da se um najbolje isti nou. I Sveti Isak kae: "Svaku molitvu koju prinosimo nou,
smatraj vanijom od svakog dnevnog truda: umilno oseanje koje se isposnicima daruje
preko dana, proistie iz njihovog nonog truda."
Tako ue i ostali Sveti. Zato je Sveti Jovan Lestvinik rekao: "Nou je najbolje da se bavi
molitvom, a manje pevanjem". Ali: "Kada se umori od umne molitve, ustani na pevanje",
rekao je na drugom mestu.
Na taj nain treba i mi da postupamo, kada se um na zamori od umne molitve, treba ga
zaposliti pevanjem psalama ili tropara, ili neega drugog, u zavisnosti kakvo je ije pravilo.
Pri tome treba imati u vidu da "glagoljivost" po reima Jovana Lestvinika, "esto rasejava
um za vreme molitve, a utljivost najee sabira." "Ako su ti misli rasejane, najbolje je da se
bavi itanjem", rekao je Sveti Isak, isto je i Aneo zapovedio Antoniju Velikom: "Kada se
um tvoj rasejava, onda pristupi itanju ili rukodelstvu."
"A poetnicima, kada na njih napadaju pomisli, veoma je korisno bilo kakvo rukodelje uz
molitvu, ili sluenje - rad iz posluanja, - i to im je naroito potrebno kada ih obuzmu
pomisli amotinje i tuge", ue Oci.
Ukratko, u ovom duhovnom trudu, Sveti Isihije Jerusalimski predlae etiri naina: ili
pratiti pomisli, tj. paziti na njihovo kretanje i otklanjati ih na samom poetku; ili - uvati srce
duboko, uklonivi iz njega svaku pomisao i moliti se; ili - prizivati u pomo Gospoda Isusa
Hrista; ili - misliti na smrt. Sve ovo zatvara vrata lukavim pomislima; i ako neko bilo koji od
navedenih naina pojedinano upranjava, to se naziva trezvenoumljem i duhovnim
trudom. Poto smo saznali sve ovo, neka se ovako od nas podvizava na nain koji njegovoj
prirodi najvie odgovara.
NAPOMENE:
1. Sveti Makarije Egipatski, u 8. besedi o savrenoj molitvi savrenih ovako kae: "Ako
je neko po nekad itav dan zauzet neim, i u jednom trenutku pre da sebe molitvi - i
unutranji njegov ovek sa radosnim ushienjem dolazi u molitveno stanje, u
beskonanu dubinu venosti i tamo stremi sav njegov um koji lebdi u milini. Tada u
mislima nastaje zaborav o zemaljskim stvarima, jer su one nahranjene i obuzete
boanstvenim, nebeskim, bezgraninim, neobuhvatnim i neim udesnim to je
nemogue iskazati ljudskim jezikom. U tom trenutku on se moli ovako: "O, kada bi
24
dua moja otila zajedno s molitvom!" oveku je potrebno da proe dvanaest

stupnjeva da bi dostigao savrenstvo. I, eto, blagodat poinje da se umanjuje i ovek
silazi za jedan stepen i ve stoji na jedanaestom. A drugi, bogat blagodau, dan i no
stoji na vrhu savrenstva. I takav ovek... ako bi tako bilo uvek s njim, ne bi mogao
vie da primi na sebe ni bogosluenja niti bilo kakav teret, ne bi mogao ni da slua
niti o sebi da se stara, ve bi stalno sedeo u jednom uglu, sav obuzet zanosom, kao
opijen. Zato mu se i ne daje savrena mera, da bi mogao da brine o brai i
bogosluenju...
SVETI NIL SORSKI

PRVI DEO
3. O tome kako i ime da krepimo sebe u podvigu protiv demonskih sila koje ustaju na
nas
Izloivi u potpunosti uenje o duhovnom trudu, prepodobni Otac na Nil pouava dalje i
kojim sredstvima treba krepiti sebe u borbi protiv demonskih napada, ili u duhovnom
podvigu i - u emu se sastoji sva punoa delanja u naem ivotu.
Ukrepljenje u unutranjoj borbi i duhovnom podvigu, pokazano u ovim delima, sastoji se u
tome, da, kada budemo u najveem ratu s lukavim pomislima, ne pokaemo malodunost,
i ne zadremamo, i ne zaustavimo se i ne prekinemo svoj dalji hod na putu podviga.
Kada nas napadaju rave pomisli, brzina demonske zlobe ubacuje u nas stid koji nas
spreava da pogledamo ka Bogu sa pokajnikim oseanjem i prinesemo protiv njih
molitvu; ali mi treba da ih pobeujemo svagdanjim pokajanjem i neprestanom molitvom i
da ne okreemo lea naim neprijateljima, to jest da se ne osvremo nazad, pa makar i
svakoga dana od njih zadobijali po hiljade rana. Odluimo u sebi samima da do smrti
nipoto ne naputamo ovaj ivonosni trud; jer - zajedno sa iskuenjima stii e nam
nevidljiva uteha milosti Boije.
25
Sveti Isak kae da se duhovni padovi ne dogaaju samo nama strasnima i nemonima, ve
i onima koji stoje na visokoj lestvici istote i koji, naoruani titom Gospodnjeg razuma,
provode svoj ivot u blaenom bezmolviju; ali posle sveta, nakon iskuenja, u njih se
nastanjuju mir i uteha, i pomisli zdravoumne i spokojne. O, kako esto ovek biva
nemoan, i u svojoj slabosti pokoren i sravnjen sa zemljom! No, kada on istrgne plen iz
ruke snanog protivnika, onda se njegovo ime pronosi svuda, njega proslavljaju i njegovi
sapodvinici i ostali koji se istiu u borbi i prima vence i dragocene darove, naroito meu
svojim sastradalnicima. Eto kako nas Sveti ohrabruju i uklanjaju iz naeg uma svaku
sumnju, da ne bismo u duhovnom ratu, u vreme pometnje koju nam stvaraju nepristojne
pomisli, oslabili i pali u oajanje!
A kada se udostoji da te blagodat poseti - ne smatraj se bezbednim, tj. ne preputaj se
sigurnosti i ne preuznosi se; nego se smireno obrati Bogu, zahvali mu, i dozovi u seanje
sagreenja koja si uinio, po doputenju - seti se kako si se nisko ti spustio tada i kako je um
tvoj u to vreme bio prljav i bolestan. Razmisli o neistoti svoje prirode; prebroj sve rave
pomisli i rune plodove kojima si hranio duu svoju, a ona se hladila zbog gubljenja
blagodatne topline; predstavi u tom trenutku smutnje i nebrojene pokrete koji su te razarali
ne tako davno, u stanju tvoga pomraenja; seti se kako si se brzo i neoekivano priklonio na
stranu strasti i naslaivao se njima, zagnjurivi um svoj u tamu. I, pamtei sve to, kaj se i
ukorevaj sebe.
Shvati i to, da Promisao Boiji doputa da nas sve ovo zadesi radi naeg smirenja. Evo ta je
i blaeni Grigorije Sinait rekao o toj nameri: "Ako ovek ne bude pobeivan i poraavan,
odolevajui svakoj strasti i pomisli, ako on ne primi udarce od duha zlobe, ne nalazei
pomo ni u onome to radi, ni od Boga, niti od bilo koga drugog, tako da pritisnut sa svih
strana doe u skoro beznadeno stanje, onda on ne moe da postigne skruenost i smirenje
do te mere da bi se oseao niim od svih, smatrao sebe najgorim robom pred svima, ak
gorim i od samih demona koji uspevaju da ga zavedu i prevare".
To je cilj Promisli Boije u svom spasonosnom ustrojstvu, da dovede oveka u smirenje, za
kojim uvek sledi nagrada od Boga, boanstvena sila koju dobija smireni a ona u njemu
dejstvuje i ini sve, postajui sredstvo koje koristi za stvaranje Boijih udesa.
Pazi na to sa strahom: ako ne ukroti svoje mudrovanje, onda e te napustiti blagodat, i ti
e, razume se, biti pobeen u onome u emu si bio iskuavan od nailazeih pomisli; jer
sopstvenom snagom ne moe da stoji vrsto u dobrodetelji: to je zasluga blagodati koja te
nosi, kao majka svoje dete na svojim rukama, uvajui te od svake nevolje.
Potrebna je krajnja opreznost, kako ne bismo samima sebi dali povoda za sigurnost u borbi
protiv lukavih pomisli koje nasru na nas; a to se do gaa onda, kada, gubei usrdnost,
ponemo da skreemo sa prave staze Boijeg puta. Tako, ko eli da bude savren u ljubavi
Boijoj, da se zaista spase i tvori delo Gospodnje, taj neka ivi veoma marljivo i briljivo i
26
neka se podvizava u svemu koliko god ima snage, saglasno Boanstvenom Pismu,
ispunjavajui sve blagoasno u smirenju, uvek s revnou, ne podajui se lenosti i slabosti.
Sva punoa truda u naem ivotu sastoji se u tome, da uvek, u svim delima, u svakom
poetku, duom i telom, reju, delom i pomilju, koliko ima snage u nama, prebivamo u
Boijem delu, sa Bogom n u Bogu. Blaeni Filotej kae da na isti nain na koji smo, ivei
ranije u svetu, usred njegove sujete, bili sveumno i sveoseajno robovi grehovne prevare,
sada treba, kada smo zapoeli ivot po Bogu, svim umom i svim oseanjima da ugaamo
Bogu ivome i Istinitome, podraavajui mu istinom i voljom, da ispunjavamo Njegove
svete zapovesti i da se na svaki nain udaljavamo od svakog Bogu neugodnog dela, po
reima Boijim: Toga radi zapovijesti tvoje drim da su vjerne na svaki put lani mrzim (Ps. 119
128).
Rei ustani iz sna opominju nas da smo duni vie od svega da Boga proslavljamo reima i
da mu se ispovedamo, a zatim i delom, to jest molitvom, pevanjem, itanjem,
rukodelstvom, i, po potrebi, svemu tome da dodamo i neki drugi rad. Um uvek treba uvati
u strahu Boijem i svu nadu polagati na Boga, da bi svako delo bilo Bogu ugodno, lieno
sujete i elje da se ugodi oveku, uz vrstu uverenost da je On svuda i sve ispunjava - Gospod
je uvek sa nama; jer Onaj koji nam je darovao uho, sve uje; i Koji je stvorio oko, sve vidi.
Kad s nekim razgovara, rei tvoje neka budu po Bogu - bogougodne, paljivo uvaj sebe od
roptanja, osuivanja, praznoslovlja, prepiranja. - Tako i u jelu i piu, u svemu postupaj sa
strahom Boijim.
Veoma je vano uvati sebe za vreme sna, paljivo, sa pomislima sabranim unutar sebe i
pristojnim poloajem tela; jer ovaj kratkotrajni san slika je venog sna, tj. smrti, i leanje
nae na postelji treba da nas podsea na poloaj na u grobu. I pri svemu tome potrebno je
uvek imati pred oima svojim Boga, ugledajui se na Davida, koji je o sebi govorio: Svagda
vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane da ne posrnem (Ps. 16, 8). Ko postupa na
takav nain, uvek prebiva u molitvi.
Ko ima zdravo telo, taj treba da ga iscrpljuje postom, bdenjima i radom koji zahteva
naPrezanje i trud, na primer poklonima i tekim telesnim radom da bi ono postalo pokorno
dui i da bismo se blagodau Hristovom izbavili od strasti. Ako telo onemoa, treba ga
osnaiti u potrebnoj meri.
Molitvu, pak, niko da ne izostavlja - ni zdravi, ni bolesni. Jer, telesni napor se zahteva - u
odreenoj meri - od onih koji imaju zdravo i snano telo; a duhovno delo, koje se sastoji u
neprestanom bogoseanju i bogomisliju i postojanom prebivanju u ljubavi Boijoj, to delo je
obavezno za sve, ne iskljuujui ni bolesnike prikovane za postelju.
27
Prema naim blinjima, po zapovesti Gospodnjoj, duni smo da imamo ljubav; i ako se oni
nalaze u naoj blizini, da je ispoljimo reju i delom, kada ona ne naruava ljubav prema
Bogu, a kada su oni duhom udaljeni od nas, da odailjemo svoju LjUbav njima, izgonei iz
srca svojih svaki lo spomen na njih, smirujui se i priklanjajui due svoje njima, ispunjeni
usrdnom eljom da im posluimo na korist. Ako nas Gospod ugleda takvima, onda e nam
i pregreenja oprostiti, i molitve nae primiti kao blagouhano miro i milost Svoju preobilno
izliti na nas.
Korisno je to nam je prepodobni Nil, govorei o velikom znaaju molitve, ostavio pouku
kako da iskoristimo i onaj vremenski prostor koji ostaje za donoenje hrane pia i tome
slino. "ak", kae on, "da kod najnunijih potreba neka se um tajno pouava, jer sve treba
izvravati sa strahom".
U zakljuku itavog ovog odeljka Sveti Nil kae: "Eto, blagodau Boijom, rekli smo
ukratko - iz Dela svetih - o duhovnom trudu, tj. kako su raznorodne demonske borbe koje
se vode za vreme ovog podviga, kako "m se treba protiviti, i da je za to najbolji nain uvati svoje srce u molitvi, iskljuujui svaku pomisao. Izrazivi delimino silu i dejstvo svega
toga, mi smo se drznuli da ukaemo na sveta kazivanja o tome kakve se blagodati udostoje
oni koji istinski hode ovim putem, a ja nisam dostojan ni da se pribliim takvima. Rekli
smo jo i o nainu kojim e se snaiti trudbenik u ovom velikom poduhvatu, o tome kakav
ivot treba da vodi onaj koji nastoji da u toj prvoj i najvanijoj borbi doe do velike pobede,
tj. bezmolvija uma i istinske molitve. Posle ovoga, Bogom urazumljenome emo rei i o
drugim pobednim sredstvima u raznorodnoj borbi.
SVETI NIL SORSKI

DRUGI DEO
1. Kako da vodimo unutranju borbu protiv grenih pomisli
Govorei o borbi i pobedi nad osam glavnih strasnih pomisli, Sveti Nil ui da se rat sa
lukavim pomislima vodi i pobeda u borbi osvaja, po reima Otaca, na razliit nain, u
zavisnosti od uzrasta i stepena duhovnog savrenstva onih koji se podvizavaju, naroito:
molitvom protiv pomisli i otrim suprotstavljanjem njima, da bi se, pretrpevi ponienje, i
udaljile. Samo savreni mogu da ponize, savladaju i odgone pomisli, veoma uspeno da se
28
prepiru sa njima i da im se protive, a nemoni treba da se mole protiv njih i da ih

preobraaju na dobre, kako ui Sveti Isak: U obraz dobrodetelji pretvarati strasti, ili, kako kae
Petar Damaskin: Neka misli budu spremne da uine dobro delo. Tako su govorili i drugi Oci.
Stota, kada na nas navali bura pomisli i izgubimo sposobnost da u miru i unutarnjoj tiini
izvravamo molitvu, tada se treba moliti protiv samih pomisli i loe pretvarati u dobre. O
to.me kako se treba moliti na neku pomisao i kako od zlih initi dobre, saznaemo iz Dela
svetih.
Sveti Oci su rekli da ima osam glavnih strasnih pomisli, iz kojih se raaju i mnoge druge: a)
ugaanje stomaku, b) blud, v) srebroljublje, g) gnev, d) tuga, ) unilost (amotinja) e)
sujeta, ) gordost.
Kako su na prvo mesto svih pomisli Oci stavili ugaanje stomaku, i mi emo najpre
govoriti o tome, da siromani znanjem, ne promenimo redosled premudrih: inimo tako,
sledei rei Svetih Otaca.
SVETI NIL SORSKI

DRUGI DEO
PRVA POMISAO - UGAANjE STOMAKU
Ako te mui snana i svagdanja pomisao utaanja stomaku, predstavljajui ti razna

ukusna i prijatna jela, i primorava te da nepotrebno uzima hranu i pie kad nije vreme i
prekomerno, onda se, pre sveta, priseti rei Gospoda: Da ne oteaju srca vaa od prejedanja i
pijanstva (Lk. 21, 34), pomoli mu se, i, prizivajui Ga na pomo, razmisli o ovome to su
rekli Oci: "Ova strast u monasima", kau oni, "koren je svakog zla, a najpre bluda". I u
samom poetku prestup naeg praoca Adama proizaao je iz nje: jer on, okusivi od
zabranjenog ploda, lii se raja i sve potomstvo svoje izloi smrti, kako je reeno negde:
,Divan bee za oko n prijatan za ukus plod koji me usmrti". Odonda, pa ove do danas,
mnogi, pokorivi se stomaku, padoe i padaju dubokim padom, kako je poznato iz iskustva
i Dela svetih. A i ti zna da se najslaa i najukusnija hrana uskoro pretvara u smrad i gnoj,
tako da nita vredno od nje ne ostaje, kako kae Veliki Varsanufije. Znajui to, ukori sebe
to tako pohlepno eli tu sladost i prijatnost za ula, koja se tako brzo preobraa u
29
zlosmradije. Tako pobeuj strast ugaanja stomaku, koristei hranu i pie u potrebnoj meri
i u odgovarajue vreme.
Mera hrane
Dnevnu meru ili koliinu hrane, kau Oci, neka svako odredi sam sebi, ali, ukoliko oseti da
je ona suvina i da mu stvara tegobe, tada neka smanji; a kada primeti da je ta koliina
nedovoljna za odravanje tela, tada neka malo pobolja hranu; i na taj nain, doznavi
pouzdano - opitom, neka odredi sebi onu koliinu hrane koja je potrebna za odravanje
njegove telesne snage, koristei je ne za uivanje, ve za svrsishodnu namenu. Ako na takav
nain bude postupao, uzimaj hranu hvalei Boga, a sebe ne osuuj kao nedostojnog i ove
male utehe. Jedna odreena mera ne moe se svima odrediti, jer i tela su razliita po grai i
snazi, isto kao bakar, gvoe, vosak. Uostalom, za poetnika je najbolja mera da ostavi jelo
dok jo osea elju za njim; ali, ako se i nasiti, nee sagreiti; a ako se prejede, neka prekori
sebe. Tako e spreiti poraz od vraga i otvoriti sebi put ka pobedi nad njim.
Vreme hrane
Oci su zavetali da se posti - da se hrana ne uzima do devetog asa, po naem raunanju

dnevnog vremena, - i do treeg asa po podne. A ko eli da due od ovoga ostane bez
hrane, moe to dobrovoljno da uini. U dane prolene i jesenje ravnodnevice treba uzimati
hranu, kako su Oci ustanovili, kada nastupi deveti as i po naem raunanju vremena trei
as posle podne. Ali, s obzirom da se u naim severnim zemljama leti i zimi, kako dani,
tako i noi, znatno i produavaju i skrauju, onda mi treba da uzimamo hranu u zavisnosti
od trajanja duine dana.
U neposni dan moe se poraniti, tj. pomeriti vreme predvieno za obrok, i - po potrebi uzeti malo hrane za veeru.
Raznovrsnost hrane
Po reima Grigorija Sinaita: "Blagorazumni i razboriti mogu od svake hrane da uzimaju po

malo, kao da ona nije ni ukusna ni slatka: kod njih nema probirljivosti i odbacivanja jednog
jela na raun drugog, a kroz to, prinosei Bogu blagodarnost za sve, uvaju duu svoju od
nadmenosti".
30
Na taj nain, izbegavajui nadmenost, udaljiemo se od nemarnosti prema dobroj tvorevini

blagoga Boga - Tvorca. Slabima, pak, u veri korisnije je da se uzdravaju od nekih jela,
posebno slatkih, tj. onih koja im se sviaju; jer oni, kako kae o tome Grigorije, nemaju
uverenosti i ubeenja u tome da e biti sauvani od Boga i jedu bezopasno: njima Apostol
kae da jedu zelje (Rim. 14, 2). A kada nekome neko jelo kodi zbog bolesti ili telesne
nemoi, onda neka takav ne primorava sebe da uzima takvu hranu, ve onu koja mu je
korisnija; jer Vasilije Veliki kae: "Ne treba ratovati protiv tela hranom, koja treba da slui
njegovom uvanju."
Razliitost telesne grae
Ko ima zdravo i snano telo, taj treba da ga iscrpljuje na razne naine, da bismo se izbavili
od strasti, i da bi - blagodau Hristovom - bilo pokorno duhu. A ko ima nemono i slabano
telo, taj neka ga okrepljuje po potrebi, da ne bi sasvim iznemoglo za rad. Podviniku ne
dolikuje suvinost, ve liavanje i oskudnost, tako da telu prua samo neophodnu koliinu
jela i pia, a u vreme iskuavanja tela od avola najvanije je uzdravanje. Jer mnogi su, ne
obuzdavi stomak, pali u neasne strasti i ruan porok, o emu je i govoriti sramno; a kada
je stomak zauzdan blagorazumnim uzdranjem, onda ulazi u duu sabor ovih dobrodetelji.
"Ako", kae Vasilije Veliki, "obuzda stomak, ui e u raj; ako ga ne obuzda, postae plen
smrti - veno."
Ako neko iz razloga napornog putovanja ili kakvog tekog posla dozvoli telu izvesnu
popustljivost i da mu neto bolje, povrh uobiajene mere, bilo u jelu, piu ili snu, - to je
bezazleno i ne zasluuje osudu, jer je on tako postupio s razlogom i u dobroj nameri.
SVETI NIL SORSKI

DRUGI DEO
DRUGA POMISAO - BLUD
31
Veliki je na podvig u borbi s duhom bluda i teak kao opaki otrov; jer ta borba zahvata i
duu i telo - ove nae bie; zato moramo da se snano i neprekidno brinemo o tome, da
bismo budno i neumorno uvali svoje srce od bludnih misli, a najpre u dane svetih
praznika, kada se pripremamo za priee Svetim Tajnama: u to vreme demoni svom
snagom nastoje da okaljaju nau savest.
Kada nas napadaju bludne pomisli, tada treba da u sebi oivljavamo Boiji strah dozivamo sebi u pamet injenicu da se od Boga nita ne moe sakriti, ak ni tanani otkucaji
srca, i da je Gospod Sudija i Ubiratelj sveta, ak i onog najtajnijeg i najskrovitijeg. Tada treba
u svom pamenju da obnovimo i ono obeanje koje smo izgovorili pred Angelima i
ljudima, obeanje da emo iveti celomudreno i isto.
Trezvenoumlje i istota ne odnosi se samo na spoljanji ivot, ono treba da obitava u
tajnosti srca oveka koji uva sebe od ravih pomisli: a to je Bogu mnogoceno i ugodno; ko
se esto predaje bludnim mislima i skrnavi sebe njima, taj ini preljubu u srcu svome, rekli
su Oci, - i ako ne uva sebe, onda sa misli prelazi i na samo delo.
A kako je velika beda - sam taj in - vidi se po tome, to se nijedan greh ne naziva imenom
koje su Oci dali ovom grehu: oni ga nazivaju padom; jer, ko upadne u to, osea se
bespomonim i silno ga oajanje obuzima.
U vreme borbe protiv bluda mislim da je korisno razmiljati o sebi samom, o liku i zvanju u
kojem se nalazimo - razmiljati da smo obueni u obraz angelski: kako se usuujemo da
uprljamo nau savest i bludnom gadou unitimo angelski lik koji nosimo? Opomenimo se
i stida i srama pred ljudima; jar i tim zamiljanjem stida i srama moemo da odagnamo
prljavu i gnusnu nameru. U samoj stvari, predstavimo sebi da nas je neko zatekao u
skrnodejstvu: zar ne bismo tada vie voleli da umremo, nego da se naemo u takvom
sramu? Na takve i sline naine postarajmo se da odseemo neiste pomisli.
Glavno i silno i pobedonosno oruje protiv duha neistote sastoji se u priljenoj molitvi
Gospodu Bogu, kako ue Sveti Oci. Sveti Maksim Ispovednik dodaje da se protiv bludnih
pomisli treba naoruati molitvom, koristei se molitvenim reima Psalmopesnika Davida:
Izagnavi me opet su oko mene (Ps. 17, 11); radosti moja, izbavi me od onih koji me okruuju (Ps.
32, 7). I Sveti Jovan Levstinik, govorei o tome, poziva se na svedoka koji se ovako moli
protiv bludnih pomisli: Boe, priteci mi u pomo (Ps. 63, 1), i tome slino.
Pri tome je potrebno prizivati u pomo one svete koji su se istakli naroitim podvizima i
trudom u uvanju istote i celomudrenosti, kako je, na primer, Danilo Skitski zapovedio
jednom bratu koji se borio s bludom, da se pomoli i prizove na pomo muenicu Tomaidu,
ubijenu radi celomudrenosti, i da kae ovako: "Boe, radi molitava muenice Tomaide,
pomozi mi!" I taj brat, pomolivi se tako kod groba Muenice, istog asa je bio izbavljen od
32
bludne strasti. Imajui takva svedoanstva i mi emo se moliti i prizivati u pomo one, o
kojima se u Delima svetih govori kako su se podvizavali u trezvenoumlju i istoti.
Ako te borba silno davi, onda ustani, i, gledajui na nebo, rairi ruke, pomoli se, kao to je
savetovao Grigorije Sinait, i Bog e odagnati pomisli. Moli se i tako, kako kae Sv. Isak: "Ti
si silan, Gospode, i Tvoj je podvig: Ti ratuj i pobedi u ovome, Gospode, za nas!"
I, kako ui Jovan Lestvinik: "Zavapi ka Svemoguem da te spase, ne na brzinu sainjenim
reima, ve smirenim i prostim izgovaranjem: Pomiluj me Gospode, jer sam nemoan! I
poznae silu Vinjega i nevidljive demone nevidljivo odagnati. Uvek se bori protiv napadaa
imenom Isusovim; jer jae od ovog oruja nee nai ni na nebu ni na zemlji."
Kako Jovan Leetvinik napominje, demon motri na nas, i, kada vidi da nismo u stanju da se
protiv njega naoruamo spoljanjom molitvom, tj. da se pomolimo i reima i umom, onda
naroito napada na nas. Budno pazi i ne oklevaj da se moli ba u to vreme kada te
smuuju skverne pomisli, kao to smo rekli. Uzdii telesno oko, ili duevno, kako ti je
zgodnije, s obzirom na vreme i na meru tvoje snage. I ako bude tako inio, opitom e
poznati da se silom Vinjega i nevidljivom pomoi oni lako pobeuju. Ako se, pak, olenji,
posle e se stideti to su te pobedili i savest e ti biti uprljana.
Potrebno je da znamo i onu avolsku hitrinu, rekli su Oci, kojom on ubacuje u na um misli
na enska i mlada privlana lica, da bi se istog trenutka to preseklo, makar ta lica naizgled
bila i bezazlena i delovala kao da nisu u stanju da probude strasti; jer, ako zataji, onda e te
zli prevarant lako zavesti, i tvoje misli okrenuti u mrsku i skvernu pohotu.
Ponekad se dogaa da i mi sami gledamo na bludne pomisli sa gorinom, a razmiljajui o
njima, hvatamo sebe u tome da elimo takvu gnusnost koja je svojstvena samo
beslovesnima, ak se uzbuujemo time, to je to, budui protivprirodno i ivotinji strano...
Ali, pri takvim uvstvima, posebno poetnici, treba da se uvaju da ne bi, pri dugom
razmiljanju o tome, podlegli u borbi i strasnu misao sproveli u delo. Zato je za nas
bezopasnije da odseemo predlog - poetak pomisla. Svojstvo je snanih da stupaju s njima
u rat, jer su nauili da blagougodno razreavaju te pomisli.
Napokon, uvaj sebe od razgovora sa enama i gledanja na njih; izbegavaj, takoe, i
stanovanje sa mladim, enolikim i lepim licima, i od pogleda na njih se uzdravaj; jer to je
avolja zamka inocima, kako je rekao neko od Otaca. I, ako je mogue, ne ostaj s njima
nasamo, kae Vasilije Veliki, ni u nunoj potrebi: jer nita nije vanije za tebe, osim tvoje
due, za koju je Hristos umro i vaskrsao... I ne eli da slua od bilo koga nepristojne
razgovore koji pobuuju strasti.
33
SVETI NIL SORSKI

DRUGI DEO
TREA POMISAO - SREBROLjUBLjE
Strast srebroljublja dolazi spolja, van nae prirode i nastaje kao posledica maloverja i
nerazumevanja rekli su Oci. Zato i podvig protiv nje nije teak za one koji sa strahom
Boijim paze na sebe i tee istinskom spasenju. Ali, ako se ta strast ukoreni u nama, onda to
biva gore od svih drugih strasti; i ako joj se pokorimo - vodi u takvu pagubu da ju je
Apostol nazvao ne samo korenom svakoga zla - gneva, oajanja i dr., ve i idolosluenjem (1.
Tim. 6, 10), (Kol. 3, 5). Mnogi radi srebroljublja otpadoe ne samo od blagoestivog ivota,
ve, i zgreivi u veri, duom i telom izgiboe, kako se govori u Svetom Pismu. I Oci su
rekli da "Koji sabira zlato i srebro i na njih polae nadu - otkriva time svoje neverje u tu
istinu da se Bog brine o njemu".
Sveto Pismo, takoe, kae, ukoliko je neko porobljen - ili gordou ili srebroljubljem - bilo
kojom od ovih strasti, ve tada demon ne mora da ga napada kakvom drugom strau jer je
i ova jedna dovoljna za njegovu pogibelj. Stoga svakako treba da nastojimo da se zatitimo
od te smrtonosne i duegubne strasti, molei Gospoda Boga da odagna od nas duh
srebroljublja.
Ne treba se reiti samo zlata, srebra i imanja, ve i ovih stvari, osim neophodno potrebnih odee, obue, kelije, posuda i pribora za runi rad; i sve to da ne bude skupoceno,
ukraeno, lepog izgleda, ve lieno bilo eta to bi nam zadavalo brige i nespokoj, da ne
bismo upali u mirske veze. Istinska pobeda nad srebroljubljem i stvarima uopte sastoji se
u tome da nije dovoljno samo da nemamo, ve i da ne elimo nikakvo sabiranje. To nas
privodi duevnoj istoti.
SVETI NIL SORSKI

DRUGI DEO
34
ETVRTA POMISAO - GNEV
Ako nas mui gnevna pomisao, primoravajui nas na zlopamenje i podstiui nas na
jarost, nagovarajui nas da nanesemo zlo onome koji nas je oalostio, onda treba da se
setimo rei Gospoda: Tako e i otac moj nebeski uiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu
od srca svojih sagrjeenja njihova (Mt. 18, 35; Mk. 11, 26). Tako, svaki koji eli da dobije
oprotaj svojih sagreenja, sam je duan da najpre u srcu svome oprosti bratu svome; jer
Gospod je zapovedio da se molimo za oprotaj dugova kao to i mi opratamo. Jasno je, ako
mi sami ne oprostimo, ni nama nee biti oproteno (Mt. 6, 12; 15); zato treba da razumemo,
makar mi i mislili da inimo dobro, ali gnev ne odlaemo, to Bogu nije ugodno. Oci su
govorili: "Ako bi gnevljiv i mrtvoga vaskrsao, molitva njegova nije ugodna", a to su rekli ne
da bi pokazali kako bi gnevljiv motao da vaskrsava, ve koliko je mrska njegova molitva.
Zato mi nipoto ne smemo da se gnevimo, niti da nanosimo zlo bratu, ne samo delom ili
reju, ve ni okom, jer neko moe jednim pogledom da uvredi brata svoga, a gnevne
pomisli treba brzo otklanjati. Velika je pobeda nad njima kada se molimo za brata koji nas
je uvredio, kako savetuje Ava Dorotej, onim reima: "Pomozi, Gospode, bratu mome, n radi
njegove molitve, pomiluj i mene grenoga".
Molitva za brata je ljubav i oprotaj, a prizivanje njegove molitve u pomo je smirenje; i
tako se ispunjava zakon Gospodnji: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu,
inite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vrijeaju i gone (Mt. 5, 44). Onome koji
ovo ispunjava Gospod je obeao takvu nagradu koja je iznad svih ostalih zaveta - obeao je
ne samo carstvo nebesko ne samo utehu i radost, kao ostalima, ve usinovljenje: da budete,
rekao je On, sinovi oca svojega koji je na nebesima (Mt. 5, 45). Sam Gospod, koji nam dade ovu
zapovest, pouava nas i Svojim primerom, da bi mu podraavali po sili. Kolika je zla
pretrpeo On od Judejaca, nas radi grenih, i ne samo da se nije gnevio ka njih, ve se za njih
molio Ocu: Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine (Lk. 23, 34). I svi sveti koji iahu putem ovim,
obretoe blagodat; jer ne samo da nisu nanosili zla uvrediteljima, ve su se molili za njih,
pokrivajui njihove nedostatke, i radovali se njihovom ispravljenju, kada bi doli u
poznanje, pouavajui ih sa milou i ljubavlju.
SVETI NIL SORSKI

35
DRUGI DEO
PETA POMISAO - TUGA
Nije mali na podvig u borbi sa duhom tuge, jer on baca duu u pogibelj i oajanje. Ako
nam ko od ljudi nanese alost, treba je pretrpeti dobroduno i moliti se za onoga ko je to
uinio, kako je reeno malopre, nasigurno znajui da sve to nam se dogaa ne biva bez
Promisla Boijeg, i da sve to nam alje Bog, alje nam na korist i na spasenje dua naih. A
nama, ako to i ne izgleda korisno u sadanje vreme, onda e se kasnije jasno pokazati da
nam je uistinu korisno ne ono to sami elimo, ve ono to Bog ureuje. Zato ne treba da se
ushiujemo ljudskim htenjima, ve da svom duom verujemo da oko Gospodnje sve vidi da bez Njegove volje nita ne moe da nam se dogodi, i da nam On alje iskuenja po svojoj
dobroti, da bismo, poto ih pretrpimo, primili vence od njega.
Bez iskuenja niko nikada ne moe da dobije vence; zato, budui iskuavani, zahvaljujmo
za sve Bogu - Blagodatelju i Spasitelju naem. "Usta uvek blagodarna", kae Sveti Isak,
"udostojavaju se Boijeg blagoslova i u blagodarno srce ulazi blagodat".
Na svaki nain treba da se uzdravamo od roptanja na one koji su nas uvredili; jer ovaj
Sveti Otac kae da Bog trpi sve ovekove nemoi, ali onoga koji uvek rope, nee ostaviti
nekanjenog.
A tugu zbog grehova, korisnu nam u pokajanju, neophodno je imati, ali samo sa istinskom
nadom na Boga i potpunim uverenjem da nema greha koji bi pobedio milosre Boije, koje
sve prata onima to se kaju i mole se. Ta tuga je pomeana s radou, ini oveka usrdnim
u svakom dobru i trpeljivim u svakoj bolesti: jer alost koja je po Bogu, rekao je Apostol,
donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje (2. Kor. 7, 10). A tugu suprotnu ovoj alosti tugu koja se raa od demona, treba na svaki nain izgoniti iz srca, kao i ostale zle strasti,
izgoniti je molitvom i itanjem, kao i razgovorima sa duhovnim ljudima. Jer tuga koja nije
po Bogu, postaje koren svakog zla; i ako due bude u nama, da skoro poprimi vid beznaa,
preobrativi se u oajanje, ini duu opustoenom i sumornom, slabom i netrpeljivom,
lenjom za molitvu i itanje.
SVETI NIL SORSKI

36
DRUGI DEO
ESTA POMISAO - UNILOST (amotinja)
Ako ovlada nama unilost, onda dui predstoji veliki podvig. Opak je i estok ovaj duh, duh
unilosti, a kada se udrui sa duhom tuge koji ga potpomae, biva jo gari i tei. Borba sa
tim duhom posebno je jaka kod onih koji ive u molitvenom tnhovanju.
Kada se podignu na duu silni talasi unilosti, ovek gubi nadu i nikako da im ugleda kraj, a
vrag mu, pritom, ubacuje pogubnu misao - kako je veliko njegovo sadanje stradanje, a
potonje e biti jo vee, kako je on ostavljen od Boga, da se Bog o njemu i ne stara, da se sve
s njim desilo bez Promisla Boijeg, i - da se to desilo jedino njemu, a drugima se to nikada
nije dogaalo i ne dogaa se.
Ali nije to tako, nije tako. Bog je oduvek, kao edoljubivi Otac, ne samo nas grene, ve i
Svete Svoje blagougodnike darivao duhovnim okovima, iz ljubavi prema njima, da bi bili
uspeniji u tvorenju dobra. A takvo teko stanje duha menja se brzo i neizostavno; za njim
sledi poseivanje milosti Boije i uteha. Kako u onaj zlehudi as ovek i ne misli da je u
stanju da vie ostaje u svom dobrom podvigu: avo mu sve dobro predstavlja mrskim;
tako, kada proe taj as, njemu se sve osvetljava, sve izgleda psrijatno, sva tuga nestaje, kao
da je nije ni bilo, on opet vidi sebe usrdnim u dobrodetelji i udi se svojoj promeni na bolje.
Tada njegova odluka da ivi sveto i bogougodno postaje jo jaa, kao posledica uverenja da
Bog Svojom milou sve ini njemu na korist, i doputa njemu iskuenja iskljuivo iz ljubavi
prema njemu - radi njegovog usavravanja. I u njemu se jo vie razgoreva ljubav prema
Bogu, jer nesumnjivo zna da je vjeran Bog koji vas nee pustiti da se iskuavate vema nego to
moete (1. Kor. 10, 13).
Bez Boijeg doputenja avo ne moe nita da nam uini: on alosti na duh ne toliko
koliko bi on hteo, nego koliko mu dopusti Bog. Shvativi to putem sopstvenog opita,
monah se sve vie umudruje kroz promene koje nastaju u njegovom duhu, i hrabro
podnosi svaki nalet tuge, znajui da niim tako ne moe dokazati ljubav svoju prema Bogu,
kao dobrodunim podnoenjem tekoa, i da ga to uzvodi ka viem savrenstvu. "Nita
toliko ne pripravlja inoku vence, kao unilost, ako on - i pri njoj - nesalomivo primorava sebe
za boanstveno delanje", rekao je Jovan Lestvinik.
Kada doe do stranog napada duha unilosti, potrebno je odluno zatititi sebe od duha
neblagodarnosti, uvajui se od padanja u hulu; jer se avo za vreme unilosti napree da
upravo tim orujem porazi duu, tj. orujem hule i neblagodarnosti. ovek, pritisnut
unilou, ggo nagovoru avola, biva ispunjen sumnjom, strahom i oajanjem da ne moe
37
biti pomilovan od Boga, ne moe dobiti oprotenje grehova, izbavljenje od venih muka i
spasenje. Tada i mnoge druge nevoljne pomisli silom prodiru u duu, koje je nemogue
opisati, i ne izlaze iz nje ni za vreme, ni posle itanja i slube. Svu snagu inok - podvinik
treba tada da upotrebi da ne bi pao u oajanje i zanemario molitvu. Koliko god ima snage
neka se tada moli, i u toj je molitvi veoma korisno da lice obara ka zemlji.
Koga mori unilost neka se moli, ui Veliki Varsanufije, ovako: "Gospode, pogledaj tugu
moju i pomiluj me! Boe, pomozi mi grenome!" Ili, po reima Simeona Novog Bogoslova,
ovako: "Idi od mene, satano: Gospodu Bogu mojemu poklanjau se i Njemu jedinome
sluiti i svaku muku i najveu tugu primiu sa zahvalnou, kao nisposlano mi od Njega,
radi oienja grehova mojih, kako je napisano: podnosiu gnev Gospodnji, jer mu zgrijeih
(Mih. 7, 9). Na tebe samog, na tvoju glavu neblagodarnost i hula neka padnu, i tebi neka ih
Gospod pripie. Odstupi, dakle, od mene, neka te Bog, koji me stvori po obrazu i liku
Svome, poloi pod noge i saee!"
Ako i posle toga ne prestane da te davi ovaj duh, prenesi svoju misao na neki drugi
predmet - Boanski ili oveanski. Pre svega, dua koja tei da ugodi Bogu, treba da bude
hrabra i da se dri trpljenja i nade, kako pie Svetlj Makarije. Jer, brznna demonske zlobe i
iavodi nas Lv. unilost, da bi liga duu nade na Boga. Ali Bog nikada ne doputa da duu
koja se uzda u Njega, savladaju napasti - jer zna sve nae nemoi. Ako i ljudi znaju kakav
teret moe da ponese mazga, kakav magarac, kakav kamila, i svakog optereuju srazmerno
njegovoj snazi; ako i lonar zna koliko vremena treba da dri u vatri napravljene posude, da
ne bi popucale ako ih bude drao vie nego to je potrebno, i da se ne raspadnu ako ih pre
vremena ukloni sa vatre; ako i kod ljudi ima dovoljno razuma za ono to ine, zar Boiji
razum ne zna bolje kakvo e iskuenje dati kojoj dui, da bi je uinio spremnom za ulazak u
Carstvo nebesko i udostojio je, ne samo budue slave, ve i ovde - utehe Duha Svetog.
Znajui to, sve podnosimo hrabro i utke, ne naputajui svoju keliju.
Zaista, ponekad su neophodne, kako kae Sveti Vasilije Veliki, veze i razgovori sa nekim od
iskusnih i mudrih ljudi, jer blagovremena i dobronamerna poseta takvom oveku i umeren
razgovor sa njim, lien praznoslovlja, mogu ne samo da izgone iz due unilost koja se
gnezdi u njoj, ve i, pruivi joj malo odmora, da joj dodaju snage i usra za dalji podvig u
blagoeu; ali Oci, poueni sopstvenim iskustvom, kau da je u trenucima iskuenja bolje
ne naputati keliju i biti istrajan u bezmolviju.
SVETI NIL SORSKI

DRUGI DEO
38
SEDMA POMISAO - SUJETA
Mnogo i budno treba motriti nad duhom sujete; jer se on veoma skriveno, sa istananom
prepredenou, ubacuje u nae namere i trud - pregrauje monahu put ka istinskom cilju i
nastoji da iskrivi i izoblii nae delo, tako da ono bude ne radi Boga, ve iz sujete i
ovekougaanja. Zato treba da neprekidno strogo proveravamo sebe i svoje namere spoljanje i unutranje, pitajui se: inimo li to radi Boga i radi duevne koristi? Na svaki
nain treba da izbegavamo ljudske pohvale i, seajui se rei Svetog Davida: Gospod rasipa
kosti ovekougodnicima (Ps. 52, 6) da odbacujemo svaku laskavu pomisao koja nas nagovara
da bilo ime ugaamo ljudima. Tako neka svom duom utvrujemo svoju misao, da sve to
inimo bude po Bogu.
Ako neko, i pored sve svoje elje da tako postupa, ponekad biva pobeen sujetnim
pomislima protiv svoje volje, on neka onda ispoveda svoju pomisao u molitvi Gospodu, i
neka je navodi na suprotnu stranu, smirujui i uniavajui sebe; i Srcevidac, pred kojim je
otkrivena dua naa i svaki njen treptaj, oprostie i nee nam ovo uraunati.
U borbi sa pomislom sujete treba ovako postupati: kada osetimo pobudu da se bilo ime
pohvalimo, onda se setimo svojih suza, ako ih imamo, i onog naeg stranog iekivanja
pred Bogom u molitvenom obraanju. Ako nemamo ni toga, ni ega drugog, predstavimo
sebi odlazak na iz ovog sveta, i bestidno slavoljublje e tada nestati. Ukoliko se i dalje bude
gnezdilo u nama, zaplaimo se, u krajnjem sluaju, toga stida koji prati pohvalu; jer "ko se
preuznosi jo ovde, pre budueg veka, nee umai ponienju", kae Sveti Jovan Lestvinik.
A kada neko stane da nas hvali, i svojom pohvalom, u saradnji sa nevidljivim vragom i
naim sopstvenim zaslepljenim srcem, poseje u nama misao da smo dostojni asti i
unapreenja, i sposobni da zauzmemo visoke poloaje - tog trenutka se setimo kolika i
kakva sve pregreenja poinismo, ili makar samo jedno od njih, najgnusnije, zamislimo u
umu svome i recimo sebi: prosudi, - jesu li dostojni pohvale i asti koji tako postupaju?...
Tada emo odjednom sagledati kako ne zasluujemo nikakvu i niiju pohvalu, i demonskih
saveta e nestati, i nee nas vie zbunjivati, rekao je Nikita Stitat. Ako nema velikih i tekih
grehova, onda pomisli na to koliko je iroka, savrena i sveobuhvatna svaka zapovest
Gospodnja, i videe da je sve tvoje podvinitvo - kaplja u poreenju s nepreglednim
morem.
Ako se ovako uvek budemo trudili, svakako emo se sauvati od sujete. A ako ne budemo
trezveni, ve stanemo da esto pribegavamo sujetnim pomislima, onda e one, ukorenivi
se, usaditi u nas samouverenost i gordost - poetak i kraj svakog zla.
39
SVETI NIL SORSKI

DRUGI DEO
OSMA POMISAO - GORDOST
ta da se kae o samouverenosti i gordosti? Imena su im razliita, a u sutini one su jedno

isto: i gordost i samouverenost i umiljenost i hvalisavost - sve su one proklete, kako kae
Pismo: Bog se protivi gordima; i: Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca (Pri. 3, 14; 16, 5) i
neist se zove.
Onaj koji ima sebi za protivnika Boga, budui mrzak i neist pred Njim - gde, u emu, kada
i kako moe da postigne uspeh? Od koga da dobije milost? I ko e ga oistiti? Tuno je i
govoriti o tome... Ko je porobio sebe tom strau - gordou - taj je sam sebi i avo i
neprijatelj, taj sebi samom nosi skoru pogibelj. Zato, treba da se plaimo gordosti, treba da
beimo od nje ,na sve mogue naine, uvek imajui na umu da se bez Boije pomoi
nikakvo dobro ne moe ostvariti - da, ako budemo ostavljeni od Boga, onda emo, poput
lista koji se njie, ili praha noenog vihorom, i mi biti smrvljeni i narueni od avola, a
ljudima emo postati predmet za oplakivanje. Shvativi to, postarajmo se svim snagama da
svoj ivot provodimo u smirenju.
Ko eli da se naui smirenju, toj boanstvenoj nauci, najpre treba da sebe stavi ispod svih,
tj. da sebe smatra gorim i grenijim od svih ljudi, i ne samo ljudi, ve i od svih tvari, poto
je oskrnavio prirodni poredak ustanovljen u svakoj tvari, ak gorim i od samih demona, jer
uspevaju da od nas dobiju ono to trae; zatim treba uvek da biramo poslednje mesto - i za
trpezom i pri saborima meu bratijom, da nosimo neupadljivu odeu, da volimo naporne i
neugledne poslove; pri susretu sa braom da svakog pozdravljamo dubokim i iskrenim
poklonom; da volimo utanje - da u razgovorima ne budemo mnogoreivi, da izbegavamo
prepirke i nesuglasice - da marljivo radimo, da se ne istiemo pred drugima, i - da ne
ostajemo uporno pri svom miljenju, makar se ono i inilo ispravnim; jer "Kod poetnika
unutranji ovek odgovara spoljanjem", rekli su Oci. "Ako kod spoljanjeg nema
blagoustrojstva ne veruj ni blagoustrojstvu unutranjeg oveka," kae Sveti Vasilije Veliki.
Sveti Grigorije Sinait kae da "sujeta i gordost nestaju, a smirenje se raa i raste od
samoukora, izraenog, na primer, ovakvim reima: znam li ja, doista, grehe drugih, kakvi
40
su oni i koliki su? I da li oni prevazilaze moja bezakonja i mogu li s njima da se mere? Zar
ja nisam bedniji od svakog, a i moja jadna dua? I zar nisam isto to i zemlja i prah pod
njihovim nogama? Nismo li duni da sebe smatramo gorim od ovih tvari, jer je svaka tvar
sauvala ona svojstva koja joj Tvorac podari, a mi, inei bezakonja, izgubismo sva
savrenstva i naznaenje odreeno nam po prirodi? Zaista - i zveri i stoka asniji su od
mene grenoga. Uistinu - nii sam od svakog, jer sam osuenik i ad mi je pripremljen jo
pre moje smrti. Ali ko ne oseti i to, da je grenik, taj je gori i od samih demona, kao njihov
rob, poslunik i njihov saitelj, gotov da se spusti k njima, u bezdan tame... Uistinu - svako
ko je u vlasti demona, taj je gori i zloestiji od njih samih. S njima si se ti, prokleta duo,
sunovratila u provaliju... I zbog toga, kao rtva trulei, ada i mraka, u prelesti uma svoga,
smatra sebe pravednom budui grehovna, skverna i, zbog svojih loih dela - nepodobna!...
Jao tebi, neistoto psea i sveoskrnavljena, na oganj i tamu paklenu osuena! Jao tvojoj zloj
prevari i zabludi tvojoj!"
Ovde se govori iskljuivo o monakoj gordosti, kada gorda pomisao ulazi u oveka kao
posledica njegovog velikog truda, podvizavanja, trpljenja nedaa na putu dobrodetelji, ili radi uzornog ivota. Ali, postoji i gordost svojstvena samo mirskim ljudima, kada se neko
hvali zvanjem i preimustvima manastira, ili mnogobrojnou bratstva, rekli su Oci. A
oholost onih koji se uznose mnoinom sela i manastirskih imanja, ili uvenjem u svetu i
poznanstvima, ne znam ni kako bih nazvao, kae prepodobni Nil. Ima meu inocima i
takvih koji blistaju pred drugima niim - nemajui nita svoje npr. prijatnim glasom za
pevanje, ili sposobnou da dobro izgovaraju i itaju. Kakva je zasluga i pohvala od Boga
oveku za ono to ini ne on sam, i to ne zavisi od njegovog truda, ve od prirode?! Neki se
jo hvale umeem u rukodelstvu: i za njih vai isto miljenje. Drugi se ponose ugledom
svojih roditelja u svetu, ili slavom roaka, ili time da su se i sami, do stupanja u monatvo,
nalazili meu brojem onih na visokim i poasnim poloajima. To je krajnje bezumlje, jer sve
to bi trebalo skrivati. A ko, i po odricanju svom od sveta, stane da tei slavi, trai i prima
poasti od ljudi - neka ga bude sram! Takve hvale treba radije da se stidi, a ne da se
razmee njome. Istinsko pravoslavlje za inoka nije slava, ve ponienje: njihova slava je
ponienje.
Ako neko, zbog svog dobrodeteljnog ivota, pone naglo da hladni, napadnut pomislima
slavoljublja i gordosti, treba da zna da za pobedu nad tim pomislima nema jaeg oruja od
molitve Gospodu Bogu. Onaj koji se bori neka iz dubine due doziva: "Gospode Vladiko i
Boe moj! Duh sujete i gordosti odagnaj od mene; a duh smirenja daruj meni, sluzi Tvome!"
A zajedno sa ovim treba ukorevati sebe, kako je gore reeno; jer Lestvinik ovako
izobraava misli demona sujete i gordosti: ,Ako sam sebe ee bude ukorevao pred
Gospodom, nas e ukloniti kao pauinu."
41
Gordou, uostalom, Sveti Isak ne naziva to, kada gorda misao samo proleti kroz um, ne
robei ga i ne zadravajui se u njemu; jer za jednu nevoljnu pomisao Bog ne sudi i ne
kanjava. Ako ovek, kada mu se u dui pojavi gorda misao, odmah stane na put njenim
strasnim pokretima, to onda nije nita drugo, ve pokuaj, za kaji Gospod ne kanjava. Ali
gordost je prvenstveno to kada ovek gorde pomisli prihvata kao da su one pristojne i
doline, a ne smatra ih za pogubne i bogoprotivne. A vrhunac gordosti je kada se ova strast
ogleda i u reima i u delima: to nee ostati neosueno. Tako i o sujeti i, uopte, o svakoj
strasti govore Oci.
SVETI NIL SORSKI

TREI DEO
1. Molitva Bogu i prizivanje Njegovog Svetog Imena
Protiv svih zlih pomisli treba prizivati u pomo Boga; jer mi, kako je rekao Sveti Isak, ne
nalazimo uvek u sebi snage da se suprotstavljamo lukavim pomislima, a druge pomoi u
tome, osim pomoi od Boga, nama. Zato, rukovodei se uenjem Nila Sinajskog, treba da se
priljeno, sa uzdisanjem i suzama, molimo Vladici Hristu ovako: "Pomiluj me, Gospode, i
ne daj mi da poginem! Posrami, Gospode, demona koji ratuje protiv mene! Uzdanice moja,
zakloni me u dane demonskih napada! Satri, Gospode, vraga koji ustaje na mene i tiinom
Tvojom, Rei Boija, ukroti pomisli koje navaljuju na mene!"
Ili, prema uenju blaenog Teodora Studita, - moli se protiv neistih pomisli reima
proroka Davida: Gospode! Budi suparnik suparnicima mojim; udri one koji udaraju na me, i dalje
ceo 35. psalam, i kako je napisao Pesmotvorac: "Rasejani moj um saberi, Gospode, i iupaj
iz srca moga svaki zao koren. Kao Petru, podari i meni pokajanje, kao cariniku - uzdisaje,
kao bludnici - suze, da bi te dozivale: pomozi mi i od ravih pomisli me izbavi! Jer
bezakonja moja ustaju na mene kao morski talasi, i pomisli moje potapaju me kao lau na
puini; a Ti me uputi, Gospode, pokajanjem, u tiho pristanite, i spasi me! Jer silna me tuga
obuzima zbog nemoi moga uma i protiv svoje volje trpim promene koje me snalaze:
kolebanja, bure, brodolome. Radi toga ti vapijem: Bespoetna Sveta Trojice, pomozi mi i
uvedi me u sigurno pristanite dobrih misli i oseanja!"
42
Tako, birajui iz Dela svetih odgovarajue rei za svaku pomisao i svako vreme, istinski
emo prizvati Boga u pomo protiv ovih pomisli i On e ih udaljiti i oterati.
A kada i mi, nemoni, ponekad moramo da se borimo protiv zlih pomisli koje ustaju na
nas, pretei im, suprotstavljajui im se i terajui ih, onda ne inimo to olako - kako nam se
hoe - ve, po primeru Svetih Otaca, Imenom Boijim i reima Boanstvenog Pisma,
govorei svakom pomislu: Gospod neka ti zaprijeti (Jr. 9) i ovako: Idite od mene svi koji inite
bezakonje (Ps. 6, 9) jer u se pouavati kroz zapovesti Gospoda moga; i kroz primer onoga
Starca koji je govorio: Odlazi, zla, i doi dobra. "Sa kim si ti to, Oe razgovarao?" - upitao ga je
jedan od bratije koji ga je uo i razmiljao sa kim je on to govorio.
"Ja sam terao zle pomisli a dobre prizivao", odgovorio mu je Starac. Tako treba i mi da
postupamo kada se naemo u slinoj situaciji.
SVETI NIL SORSKI

TREI DEO
2. Seanje na smrt i na Strani sud
Oci govore da je za na duhovni put veoma korisno i potrebno svagdanje seanje na smrt i
Strani sud; a Filotej Sinait je ovome dodao ak i pravilo i redosled. "Od jutra", kae, "do
vremena predvienog za hranu prebivaj u seanju na Boga, tj. u molitvi i u uvanju srca; a
zatim, prinevi hvalu Bogu, utoni umom svojim u razmiljanje o smrti i o Sudu."
Ko sebe preda ovim mislima taj najpre treba da ima na umu ove rei Gospodnje: Ove noi
traie duu tvoju od tebe (Lk. 12; 20); za svaku praznu rije daete odgovor u dan suda (Mt. 12,
36); a to izlazi iz srca ono pogani ovjeka (Mt. 15, 18); ili rei Svetog Apostola: A svemu se kraj
priblii (1. Pt. 4, 7); dan Gospodnji doi e kao lopov u noi (1. Sol. 5, 2); jer nam se svima valja
javiti na sudu Hristovom (2. Kor. 5, 10); jer je iva rije Boija i djelotvorna, i sudi namjere i
pomisli srca (Jev. 4, 12).
Otac monatva, Sveti Antonije Veliki, kae: "U sebi treba da mislimo da neemo doiveti ni
kraj dananjeg dana."
43
Sveti Jovan Lesgoinik pie: "Seaj se posljednjih trenutaka svojih, i nee nikada sagrjeiti (Sir.
7, 39), i seanje na smrt neka uvek bude s tobom".
Sv. Isak Sirin je rekao: "Uvek nosi, ovee, u srcu svome seanje na tvoj odlazak." I svi Sveti
su i sami ovo seanje uvek imali, a njima su podraavali ovi koji su teili spasenju. I ne
samo svetaki, ve i pojednostavljen oblik mudrosti kazuje da je seanje na smrt
neophodno u postizanju duhovnog savrenstva.
A ta da inimo mi strasni i nemoni? Kako da se nauimo da, makar i malo zasadimo i
ukorenimo u naim srcima seanje na smrt? "U svom savrenstvu i punoi seanje na smrt i
Sud je dar i udesna blagodat Boija", rekao je Sveti Isak. A naa nepostojanost, naa
lakomislenost i tuna zaboravnost su velika prepreka na putu naeg utvrenja u seanju na
poslednji dan, tj. na smrt, Sud, ad i veno blaenstvo. Mi ih esto dozivamo u pamenje,
ponekad razgovaramo meu sobom o smrti; ali u dubini svoga srca ne moemo da
ukorenimo ovu misao... Bez obzira na to, ne budimo maloduni i ne prekidajmo na trud u
tome; jer uz pomo Boiju, kroz postojani napor i uporni trud, postii emo eljeni uspeh.
Ko eli da uspe u tome, treba ovako da postupa: neka dobro upamti ono to je reeno
maloas, neka shvati koliko je neophodno i korisno seanje na smrt; neka se uveri da - kao
to je hleb potrebniji od svakog jela, tako je i pamenje smrti vanije od svih dobrodetelji.
"Kao to je nemogue da gladan ne misli na hleb, tako je i onome koji tei spasenju
nemogue da ne misli na smrt," rekli su Oci. Zatim, neka sabere ovoj um i usredsredi ga na
rei koje su sveti zabeleili u svojim Delima - o razliitim i stranim oblicima smrti, kao, na
primer, Grigorije Dvojeslov i mnogi druga.
Mislim, kae prepodobni Nil, da nam je korisno da se seamo i onih razliitih naina smrti
koje su se dogaale u nae ili nama blioko vreme, o kojima smo sluali ili iji smo bili
oevici. Znamo mnogo ljudi, ne samo meu mirjanima, ve i meu monasima, koji su
iveli bezbrino, predavali se arima ovog ivota, gajili nadu na dug ivot, budui po
godinama daleko od starosti, a najednom ih je pokosila iznenadna smrt. Mnoge od njih je
smrtni as dostigao takvom brzinom da nisu imali vremena ni za poslednji oprotaj. Jedne
je smrt zatekla dok su stajali ili sedeli, drugi su ispustili poslednji izdisaj dok su jeli i pili;
neki su skonali idui putem; neki su usnili venim snom na postelji na koju su se spustili s
milju da kratkotrajnim snom odmore telo. Neki su, kao to znamo, u poslednji as sebe
podvrgavali telesnim naporima, toliko stranim i munim, da je teko i zamisliti ih. Seajui
se svega toga, razmislimo: gde su nai prijatelji i znanci? ta je ostalo sada od onih koji su
ovde uivali u poastima, slavi, vlastoljublju, hranei se bogatstvom i obiljem vetastvenih
dobara? Zar se nije sve to pretvorilo u pepeo, dim i prah?!
Setimo se Pesmotvorca (Svetog Jovana Damaskina), koji je o tome govorio: "Ima li ivotne
sladosti da nije pomeana s bolom? Ili koja je slava na zemlji neprolazna? Zar nije nemona
kao sen i varljiva kao san: u jednom trenu smrt sve to odnosi. I ova sujeta ovoga ivota nee
44
nam koristiti posle smrti: bogatstvo ovoga sveta ne seli se tamo, niti s nama odlazi slava
ovoga veka, ve smrt kada naie sve to rui."
Zato shvativi tatinu ovoga veka, zato da se uzalud uzbuujemo, vezujui se za
prolazno? Put kojim idemo je kratak. Na ivot je dim, magla, prah i pepeo: nastaje i uskoro
nestaje; ak ga ne treba zvati ni putem - i od puta je gori, po reima Zlatoustog.
"Putnik," zakljuuje Sveti Jovan Zlatousti, "odlazi tamo gde eli, a gde ne eli, on ne ide; i
kada se nae u gostionici zna kada je doao u nju i kada treba da ode: stigao je uvee,
ujutro e otii; ali ako poeli moe da ostane i due, ili da ode ranije. A mi, hteli ili ne
moramo neizostavno da odemo iz ovoga sveta; i vreme naeg odlaska ne znamo; i ne zavisi
od nae volje koliko emo vremena ostati ovde makar mi to i eleli, a onda najednom
nailazi na nas uistinu strano tajanstvo smrti. Dua se s mukom rastaje od tela, kidajui - po
volji Boijoj - i presecajui veze i niti, utvrene njihovim prirodnim spojem. I ta da
uinimo tada, ako se nismo pripremili za njega i ako nas zatekne nespremne? Onda emo u
tom stranom trenutku shvatiti kako je veliki napor due koja se razdvaja s telom! I kako je
snaan njen pla tada! Ko e joj onda pomoi! Upravljae ona pogled ka Angelima i molie
ih, ali bezuspeno; irie ruke svoje ka ljudima, ali nee naii na pomo ni od koga, osim
Boga i dobrih dela..."
Zato, shvativi kratkotrajnost naeg ivota, postarajmo se za smrtni as, ne predajui se
beskorisnim brigama ovoga sveta: Uzalud se kida svaki ovek - kae Sveto Pismo. ak i kada
bismo sav svet zadobili za sebe, kada se naemo u grobu, nita neemo imati od ovoga
sveta: ni lepote, ni slave, ni vlasti, ni ugleda, niti bilo kakvog ovdanjeg blaga. Evo, gledamo
u grobu, - i ta vidimo? Vidimo "nau stvorenu lepotu bezoblinu, neslavnu, lienu
dobrote." Videvi gole kosti, prepoznajemo li po njima: ko je car, ko je siromah, ko je slavan,
ko neslavan? Gde je lepota i veliina ovoga sveta? Zar se nije sve pretvorilo u smrad i
odvratnost?! I, eto sve opinjujue i mnogoeljeno, postalo je nepotrebno i nitavno. Kao to
opada uveli cvet, kao to se gubi senka, tako nestaje sve ljudsko. Zapanjeni takvim
preobraajem, izgovorimo u svojoj dui: "Kakva opsena! Kakva je to tajna koja se zbiva sa
nama? Kako smo izloeni trulei? Kako smo vezani za smrt! Uistinu, po Boijoj zapovesti,
kao to je pisano.
Adam je zbog prestupa zapovesti dopao bolesti - svake bede; i zbog kuanja rajskog ploda,
kada je zmija izbljuvala pakao iz sebe, nastupila je svenasledna, poraavajua smrt. Ali
Vladika, predvidevi smrt i postavljajui granice dubinom svoje neiskazane mudrosti,
doao je, elei da nas naui dobrom ivljenju i svrgnuo zmiju i, poklonivi nam
vaskrsenje, Svoje sluge preseljava u ivot veni.
Zato primimo svojim umom drugi dolazak Gospodnji, i nae vaskrsenje, i Strani sud,
seajui se ta je sve o tome Gospod govorio u Svome Evanelju, kako je napisao
Bogoglasni Matej: I odmah e ss po nevolji tih dana sunce pomraiti, i mjesec svoju svjetlost
45
izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada e se pokazati znak sina ovjeijega
na nebu; i tada e proplakati sva plemena na zemlji; i ugledae sina ovjeijega gdje ide na oblacima
nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslae anele svoje s velikim glasom trubnim; i sabrae
izabrane svoje od etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa; (Mt. 24; 29-31).
A ljubljeni uenik Gospodnji - Bogoglasni Jova" - prenosi sledee Njegove rei: Dolazi as u
koji e svi koji su u grobovima uti glas Sina Boijega, i izii e oni koji su inili dobro u vaskrsenje
ivota, a oni koji su inili zlo u vaskrsenje suda (Jn. 5, 28-29).
I opet Evanelist Matej pie: A kada doe Sin ovjeiji u slavi svojoj i svi Sveti aneli sa njim,
tada e sjesti na prijesto slave svoje. I sabrae se pred njim svi narodi, i razluie ih izmeu sebe kao
pastir to razluuje ovce od jaradi. I postavie ovce s desne strane sebi, a jarad s lijeve. Tada e rei
Car onima to mu stoje s desne strane: hodite blagosloveni Oca mojega; primite carstvo koje vam je
pripremljeno od postanja svijeta. Tada e rei i onima to mu stoje s lijeve strane: idite od mene
prokleti u oganj vjeni koji je pripravljen avolu i anelima njegovim. I ovi e otii u muku vjenu, a
pravednici u ivot vjeni (Mt. 25; 31-46).
Zar moe, brao, biti neto stranije i gore od tog uasnog prizora kada ugledamo ove
nepokajane grenike koji e, zbog ovog nepokajanja, pravednim Boijim odreenjem,
dospeti na veno muenje i u neizrecivom drhtaju zavapiti neuslieno i zaridati gorko?
Kako da se ne rastuimo i ne zaplaemo kad predstavimo sebi te strane i ljute muke o
kojima govori Pismo: "Oganj neugasivi, tama najkrajnja, gde crv njihov ne umire, onde e
biti pla i krgut zuba", i ostala stradanja dostii e ljude koji su sagreili, i svojim delima
prognevili Sveblagog Boga, a od njih sam prvi ja bedni?
Kakav e nas strah, brao, obuzeti, kada se postave prestoli, otvore knjige, Bog u slavi
pristupi Sudu i Angeli u strahu stanu pred njim? I ta da inimo tada mi, koji imamo udela
u mnogim gresima, kada ujemo da Gospod priziva u carstvo nebesko blagoslovene Oca
Svojega a grenike, odvojivi od izabranih, alje u patnje? Kakav emo dati odgovor? ta
emo rei kada izau pred nas sva aa dela i sve nae skrivene rei, pomisli, kada se sve
uinjeno u tajnosti, danju i nou, sakrije pred svima? Kakav e nas stid tada pokriti? Bie
potpuno nemogue odrei se ravih dela: istina e se dokazati i strah preveliki i sram
porazie due grenika. A to se nee dogoditi sa pravednicima: oni e u radosti i veselju ui
u dvore nebeske i primiti nagradu za svoja dobra dela. I ko moe, brao, pokazati taj silni
strah od Drugog dolaska Gospodnjeg i Stranog suda, neumitnog, nepotkupljivog,
nelicemernog? "Ako bi", kae neko od Otaca, "tada bilo mogue umreti, - sav svet bi umro
od straha."
Zato, uplaeni i uasnuti, ulijmo sve ovo u svoj um. Ako nae srce i ne bude elelo ovo,
primoravajmo ga da misli o tome, i svoju duu opominjimo: "Jao tebi, pomraena duo,
pribliilo se vreme tvoga odvajanja od tela! Dokle e pristajati na zla dela? Dokle e
prebivati u lenosti? Zato ne razmilja o stranom smrtnom asu? Zato se ne boji
46
Stranog suda Spasova? Kakav e odgovor dati i na koji e nain tada opravdati sebe? Sva
tvoja dela su prisutna, izobliavaju te i svedoe protiv tebe! .. A ti, duo, dok jo ima
vremena, odstupi od sramnih dela, prihvati se dobrog ivota: prii Gospodu, preduhitri ga,
i s verom zavali: sagreih, Gospode, sagreih ti strano! Ali znam tvoje milosno
ovekoljublje. Toga radi kleim pred Tobom i molim se Tvojoj blagosti, da doe na mene
milost Tvoja Vladiko! Da se moja dua ne smuti i ne raslabi pri ovome ishodu iz ovog mog
grenog i uprljanog tela, da je lukavi vrag ne baci u tamu zbog nevidljivih i vidljivih
grehova koje sam poinio u ivotu ovome. Milostiv mi budi Vladiko, i neka moja dua ne
ugleda mrana lica lukavih demona, nego neka je prihvate Tvoji svetli i presvetli Angeli.
Imajui vlast da otputa grehe, oprosti mi, da otpoinem i neka se moj greh izbrie pred
Tobom, jer sagreih radi nemoi prirode svoje, reju, delom i pomilju, u znanju i neznanju!
Kada se pojavim pred Tobom, neka se moje telo pokae isto i neka nikakav porok ne
oseni obraz moje due, i neka mene grenika me zgrabi ruka kneza tame ovoga sveta,
gurajui me u dubinu ada, ve stani pred mene i budi mi Spas i Zastupnik! Pomiluj,
Gospode, duu moju, oskrnavljenu strastima ovoga ivota i primi je oienu kroz
pokajanje i ispovest, i Tvojom silom uzvedi me na Tvoj boanski Sud. I kada bude doao,
Boe, na zemlju sa slavom i stane, Milostivi, na presto Tvoj, da sudi pravedni Tvoj Sud, mi
emo svi otkriveni, kao osuenici, predstati Tvom neumitnom Sudu, i kada stane da
ispituje naa sagreenja, tada, Preblagi, nemoj otkriti moje tajne i nemoj me posramiti pred
Angelima i ljudima, ve me potedi, Boe, i pomiluj me. Jer, kada pomislim na Tvoj Strani
sud, Preblagi, drhtim i bojim se Sudnjega dana, razoblien od svoje savesti. Smrvljen tugom
seam se svojih zlodela i padam u nedoumicu, kakav odgovor
Da dam Tebi, Besmrtnom Caru, jer Te gorko prognevih: s kakvim u se pravom drznuti da
pogledam na Tebe, Stranog Sudiju, ja skverni i bludni?! Ali, Gospode, Svedobri Oe, Sine
Jedinorodni i Due Sveti, pomiluj me, i izbavi me tada od venog ognja, i udostoj me da
stanem sa Tvoje desne strane, Sudijo Najpravedniji!"
Napomena: Ovu molitvu je sastavio prepodobni Nil iz molitve velikomuenika Jevstratija i

prepodobne Mati Makrine. Onima koji ele da se naue seanju na smrt i na strani sud,
bie od velike koristi da itaju ovu molitvu svakodnevno, pred odlazak na spavanje.
SVETI NIL SORSKI

TREI DEO
47
3. Unutranja skruenost i suze
Molei se tako i tome slino, i razmiljajui kako je prethodno reeno, ako blagodau
Boijom zadobijemo suze - kae prepodobni - onda treba da plaemo onoliko koliko smo u
stanju da to inimo: koliko snage i moi imamo; jer pla nas izbavlja od venog ognja i
buduih patnji, - rekli su Oci. Ako ne budemo mogli da plaemo mnogo, onda primorajmo
sebe da ispustimo bar nekoliko kapi suza, obuzeti istinskom alou: jer, po reima Svetog
Lestvinika, na Blagi Sudija na nae suze, isto kao i na svako nae delo, gleda i sudi o
njima ne po koliini, ve po kakvoi i po meri nae snage i naih moi. "Video sam", kae
on, "tek nekoliko kali suza, ali takvih koje kao krv istiu s oseanjem mukotrpnosti; video
sam, takoe, i obilje suza, ali takvih, koje se, kao izvor, javljaju slobodno, bez ikakvog
napora. Video sam i jedno i drugo i o tome rasuujem ne po koliini suza onoga koji plae,
ve po oseanju patnje koju proivljava njegovo srce. Verujem da je takav i Boiji sud."
Ako, pak, zbog nae nemoi, ili iz nehata, ili bilo kakvog drugog razloga nismo u stanju da
zaplaemo, ne treba da padamo u oajanje i malodunost, ve da sa uzdasima i dubokom
tugom traimo pla, iskreno ga oekujui, jer: "Duevna alost", kae Ov. Isak," dopunjuje
nepotpunu meru telesnog stradanja." Isto tako rasuuje i Sveti Lestvinik: "Neki, elei i ne
dobijajui suze, osuuju sebe muei se uzdasima i duevnom tugom, iznutra se aloste i
plau, i sve to im potpuno zamenjuje suze, makar oni to smatrali ni za ta."
"Dogaa se", kae Sveti Isak," da suze ne dolaze iz razloga bilo kakve nemoi, a telesna
slabost moe biti razlog ne samo za one koji ele i trae pla, a ne plau, ve i za one koji su
ve primili dar suza iji se blagodatni tok preseca i srdana toplota rashlauje."
I Simeon Novi Bogoslov, govorei o suzama, upuuje na svagdanje plakanje, sem ukoliko
po nekom nepoznatom Boijem smotrenju ili nailazeoj nemoi, presahne izvor suza. To
proistie i iz Svetog Pisma, u kojem Psalmopesnik David, kao da zamenjuje spoljanje suze
unutranjim plaem, kae: etva je Bogu - duh skruen, srce skrueno i smerno Bog nee odbaciti
(Ps. 50, 19). Potrebno je, dakle, tugovati u mislima, alostiti se i iskati suze skruenim
duhom i smirenim srcem.
Suze treba traiti opako kako nalae Sveto Pismo, ukoliko ih istinski elimo. Od svetih
Otaca, veoma detaljno o suzama govori Sveti Simeon Novi Bogoslov, navodei i
predoavajui ono to su o njima rekli Psalmopeonik David i Lestvinik. Ko eli da o tome
vie sazna, ili jo bolje - da naui najvaniju pouku iz celokupne duhovne nauke, neka se
zagleda u samu knjigu Simeona Bogoslova i neka postupa po onome kako je u njoj
izloeno, ukoliko njegovo telo moe da izdri. Ali suvino iznurivanje tela nije korisno; jer,
48
ako bude primoravao nemono telo da ini vie nego to moe, izazvae nemir u dui,
dodajui joj pomraenje na pomraenje - kae Sveti Isak, saglasno sa ostalim Ocima. Treba
znati da ovde Oci misle na istinsku nemo a ne na lanu i prividnu, i da je potrebno uvek i
u svemu svesrdno zalaganje, - kae Sveti Simeon. Takoe je rekao da dua, kada se nalazi u
ispravnom stanju, ne moe biti bez suza. A mi, ako i nismo postigli meru savrenstva,
postarajmo se da ispustimo makar koju suzu, i molimo se za njih Gospodu Bogu sa bolom
u srcu. Jer su Oci rekli da su suze dar Boiji - jedan od broja velikih darova - i zapovedili su
da ga izmolimo od Gospoda.
Tako prepodobni Nil Sinajski kae: "Pre svega drugog moli za dar suza."
A Blaeni Grigorije, sveti Rimski papa, pie: "Ko ivi inei dobra dela i udostojio se nekih
Boijih darova, ali jo nije stekao suze, taj treba da se moli za pla, tako to e misliti na
Strani sud, ili stremiti ka Nebeskom carstvu, ili se kajati zbog loih dela koja je ranije
poinio, ili, gledajui na Krst Gospodnji misliti na stradanja naeg najdraeg Iskupitelja,
raspetoga za nas; na taj nain i on e dostii onaj stepen na kome se nalaze veliki podvinici
koji gore ljubavlju. Da bi ovo objasnio, Sveti Grigorije navodi priu o Ashani, keri
Halvevovoj, iz Svetog Pisma. - Sedei na magarcu, ona je, uzdiui, molila ovoga oca da joj
da deo zemlje koji ima vodu: Kad si mi dao suhe zemlje, kae ona ocu, daj mi i izvora vodenijeh;
i dade joj izvore gornje i izvore donje (Is. Nav. 15, 18-19). Pod Ashanom treba razumeti objanjava Sveti Otac - oputenu duu koja sedi na magarcu, tj. koju vode beslovesne,
plotske elje; a to to je Ashana, uzdahnuvi, molila svoga oca za zemlju bogatu vodom,
znai da i mi treba sa velikom tugom u srcu i sa uzdasima da molimo naeg Tvorca za dar
suza." Ovako misle i ostali Sveti.
Kako treba da se molimo? Na koji nain da traimo dar suza? Odakle da ponemo?
Svakako, od Boanstvenog Pisma; Ne da smo sposobni sami od sebe to pomisliti (2. Kor. 3, 5).
ve naa snaga treba da budu Bogonadahnuta Pisma, i, kako su napisali Sveti, npr. Andrej
Kritski: "Odakle da ponem oplakivanje mog strasnog ivota? Kakav poetak da postavim
svojoj sadanjoj tuzi? Ali, kao milostiv, podari mi, Gospode, suze umilenja, da bih plakao
pred Tobom, Tvorcem ovih i Stvoriteljem naim Bogom. Pred Tobom, Spase, otkrivam
velika sagreenja moje due i mog oskrnavljenog tela, da bih se, Tvojom pomoi ukrepljen,
izbavio od preanjeg beslovesja i prineo Ti suze pokajanja."
German, patrijarh carigradski, moli se: "Boe moj, Tvore itavog sveta, Stvoritelju moj, koji
si nekada izveo vodu iz kamena i uinio da gorke vode Mere postanu slatke, daruj
zenicama oiju mojih izvore suza, ispuni glavu moju najbistrijim vodama i naini od vea
mojih suzotene oblake! Jer, neistota mog razuma i zagaenost due moje iziskuju,
Vladiko, od Tvog ovekoljublja, okropljenje i oienje, oi moga srca ude za neprekidnom
kiom suza, da bi, kao jezero, ili izvor bistri, isprale moju duu."
49
Sveti Jefrem Sirin: ,Daruj, Vladiko, meni nedostojnom, svagdanje suze na prosveenje srca,
da bi iz ista srca potekao radosni izvor suza u istoj molitvi, da se mnotvo mojih silnih
grehova spere ovim malim suzama i da u ovom malom plau zgasne tamonji gorui
oganj."
Simeon Novi Bogoslov: "Gospode, Sazdatelju svih! Sam mi prui ruku pomoi, oisti duu
moju od blata i podari mi pokajnike suze, suze iznikle iz Tvoje ljubavi, suze spasonosne,
suze koje osvetljuju mrak moga uma i ine me belim, da bi gledale Tebe Svetlost sveta,
prosveenje mojih zlih oiju."
Pesmopisac: O Hriste Care svih daruj mi vrele suze da otopim duu svoju koju pogubih
tvorei zlo. Podari mi, Hriste, kao dareljiv oblak suza boanskog umilenja, da plaem
operem neistou slasti i stanem ist pred Tobom ... Daruj mi suze, Hriste Boe, kao to sI
ih podario eni grenici ..."
I ostale, sline ovima, molitvene rei, koje se nalaze u Delima svetih, treba usrdno prinositi,
iz dubine due, traei suze i ee se moliti Gospodu da nam podari blagodat suza, koja je,
po reima Svetog Isaka Sirina, bolja i vanija od ostalih darova, i kroz koju emo, ukoliko je
steknemo, ui u duevnu istotu i udostojiti se svih duhovnih dobara.
Ima i takvih koji jo nisu zadobili savreni dar suza, ali neki ga stiu ponirui u tajne
domostroja spasenja i ovekoljublja Gospodnjeg, neki - prouavajui povesti, itija, podvige
i pouke Svetih, neki - izgovarajui u samoi Isusovu molitvu, neki postiu umilenje preko
odreenih molitava koje su Sveti sainili, neki - itajui odreene kanone i tropare, neki seajui se svojih grehova, neki - mislei na smrt i Sud, neki - eznui za buduim
blaenstvom, i na druge, razliite naine zadobijaju dar suza. Neka ovako razmilja o
onome to ga navodi na suze i neka plae dokle god moe: jer "ko eli da se izbavi od
grehova, plaem e ss izbaviti", i ko eli da se sauva od njih, plaem e se sauvati", rekli
su Oci. U tome i jeste put pokajanja i njegovi plodovi, da bismo i u vreme napasti koja
nailazi na nas i pri svakoj pomisli nametnutoj od avola, plakali pred blagodau Boijom,
da bi nam pomogao. I ako se budemo priljeno molili, Gospod nee zakasniti da nam
podari mir i spokoj. Sveti Simeon Novi Bogoslov sve dobrodetelji naziva vojskom, a
umilenje i pla velia, nazivajui ih carem i zapovednikom vojske; jer pla, kae on, s jedne
strane nas podstie, ui i snai u borbi protiv ovih demonskih napada, a s druge nas uva
od neprijateljskog poraza.
Ako bi se desilo da na um utone u bilo kakve obine pomisli, pobuen onim to je video
ili uo i to u njemu izazove bilo tugu, bilo radost i gane ga do suza, onda treba da te
neusiljene suze preobrati u duhovne i spasonosne, okrenuvi um svoj ka slavoslovlju Boga i
ispovedanju Njegovog savrenstva i tvorevine, ili ka razmiljanju o smrti, Sudu, mukama
itd. i na taj nain da plae blagodatnim suzama. Sveti Jovan Lestvinik kae da je pohvalno
kada prirodne suze preu u duhovne; ali zapaa da, ukoliko naa dua, po blagodati
50
Boijoj plae sama, bez naeg napora, to onda nije nita drugo, nego Boije pohoenje, a te
suze su suze blagodati - blagoea. Takve suze treba uvati kao zenicu oka dok ne odu; jer
je mnogo vea njihova delotvorna mo da iskorene grehove i strasti, nego onih suza koje se
stiu s naporom i raznim sredstvima ili dovijanjem.
Kada, pak, pazei na sebe, tj. uvajui srce, pone da u nama dejstvuje, blagodau Boijom,
duhovna molitvena mo, obuzimajui nas toplinom koja greje srce i veseli duu, budei u
nama neizrecivi plamen ljubavi prema Bogu i ljudima, rasvetljujui nam um i razlivajui u
naoj unutranjosti oseanje radosti, onda suze teku same od sebe, bez ikakvog naeg
napora - samishodno, onda, kako kae Sveti Jovan Lestvinik, dua postaje slina detetu koje
razvlai usta, tj. duhovno se raduje, ispoljavajui tu radost i na svom licu. Neka bi nas
Gospod udostojio tih suza! Jer nama, nemonim i neiskusnim poetnicima, nema druge
utehe, osim ove.
A kada se, blagodau Boijom ovaj dar, dar blagodatnih suza, umnoi u nama, tada i borba
sa neprijateljem postaje laka i pomisli se smiruju i stiavaju i um, kao kakvom obilnom
hranom, krepi se i ozaruje molitvom: iz dubine srca izliva se peka udesna sladost koja se
iri po itavom telu i svako bolesno oseanje prelazi u radosnu igru svih delova tela.
Eto utehe koja proistie iz plaa, kae Sveti Isak, po reima Gospodnjim: Imamo razliite
darove po blagodati koja nam je data (Rim. 12, 6). Tada radost koju ovek osea biva takva
kakva se ne moe nai u ovom veku. I to nikome ne moe biti tako jasno, osim onima koji
su vascelo svoje bie i svu svoju duu posvetili ovome delu.
SVETI NIL SORSKI

TREI DEO
51
4. uvanje od zlih pomisli
Kada nas Gospod, blagodau svojom udostoji dara suza, ili - kada nam pomogne da
upranjavamo istu molitvu, onda treba svakako da se klonimo duha gneva i ostalih zlih
strasti. Jer, avo se posebno trudi da nas ba u to vreme uznemiri ili unutranjim
pomislima i strasnim eljama, ili da nam stvori pometnju napadajui nas spolja, da bi kroz
poroke uprljao nae delo.
- Kada se pomoli isto i iskreno - kae Sveti Jovan Lestvinik - uskoro e biti podstaknut
na gnev. Takva je brzina naih neprijatelja! Zato svako dobro delo, a najpre molitvu, treba
izvravati sa najveom moguom panjom, a posle molitve uvati se ljutine, gneva, i ostalih
duegubnih uzroka. Poetnici treba da neguju mir u dui, uvajui ga suzama, kao kakvo
kraljevstvo. I ako izdamo to kraljevstvo ili zavladamo njime pogreno, istog trenutka
poinje bezakonje.
"Demon veoma zavidi oveku koji se moli," kae Nil Isposnik (Sinajski)," i na sve naine
pokuava da odvrati njegov um od molitve, neprekidno izazivajui u njegovoj svesti
razliite predstave i podstiui u njemu telesne strasti, da bi prekinuo dobri podvig i
molitveni put ka Bogu. A kada taj prepredeni duh, posle mnogih svojih pokuaja, ne
uzmogne da sprei srdanu molitvu priljenog molitvenika, onda ga za neko vreme
ostavlja, da bi ga zatim, po prestanku molitve, napao, sa jo veom estinom, i - ili
pobudivi u njemu gnev prema nekom, liava duu onoga raspoloenja koje se daruje
molitvom, ili, razdraivi oseanja bilo kakvom slau, pomraava um. Zato, pomolivi se
kako treba, oekuj ono to ne treba, i budi hrabar i jak, uvajui svoj plod; jer si i od poetka stvoren
da bi radio i uvao. Tako radei i trudei se, ne ostavljaj bez zatite ono to si stekao s
naporom i mukom; jer bez toga nee imati nikakve koristi od molitve."
Jasno je da o radu i uvanju Sveti Otac uzima rei iz Adamovog ivota u raju: i uzevi Gospod
Bog ovjeka, namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga uva (Post. 2, 15). Rajskim radom on
je ovde nazvao molitvu, a motrenje na sebe i na svoje srce, posle molitve, od zlih i lukavih
pomisli - uvanjem. Zato, ako nas Gospod udostoji Svoje blagodatne posete za vreme
molitve - plaa, bogomislija, onda treba na svaki nain da se uvamo od ovih loih pomisli,
najpre od runih rei i dela i da budno pazimo na svoja oseanja, da preko njih ne krene
napad na nas.
Ako se desi da duu nau obuzmu bilo kakve pomisli protiv nae volje, istog trenutka treba
da se molitveno obratimo naem Tvorcu, i On e ih odagnati; jer, to je najbolji nain da im
se stane na put. Tako emo, uz Boiju pomo, sauvati due nae u strahu Njegovom, ne
doputajui umu naem da se rasejava i slabi od nailazeph pomisli, niti da bude pokraden
od bilo kakvih sujetnih uitaka, odgonei od sebe sve ono to moe da raslabi um i pogubi
52
ono to smo suzama stekli. Posle molitve i plaa treba vrsto i sigurno da ostajemo u
molitveno - suznom raspoloenju duha.
SVETI NIL SORSKI

TREI DEO
5. Udaljavanje od svih briga - utanje
Ovi udesni putevi, o kojima smo govorili, neizostavno zahtevaju odsecanje briga, tj. treba
umreti za sve svetovno i svu svoju panju posvetiti iskljuivo Boijem delu, kao to su rekli
veliki Oci, poznavi ovu mudrost kroz sopstveno iskustvo.
Sveti Makarije Veliki kae: "Ko eli da prie Gospodu, udostoji se venog ivota, prisajedini
se Hristovoj obitelji, ispuni se Duhom Svetim, da bi mogao da prinosi plodove Duha, da
isto i besprekorno ispunjava Hristove zapovesti, taj treba, pre svega, da silno veruje u
Gospoda i celo svoje bie da preda ispunjavanju Njegovih zapovesti, u svemu da se
odrekne od sveta, da bi itav um bio slobodan od bilo ega itejskog. On treba neprekidno
da ima Jedinoga Boga pred sobom i Njemu Jedinom da ugaa i da stalno prebiva u molitvi
sa verom, ekajui Gospoda, uvek se nadajui Njegovoj poseti i pomoi - sve ovo da bude
cilj njegovog uma u svakom trenutku. Zatim, zbog greha koji u njemu ivi, treba da
primorava sebe na svako dobro delo, teei ispunjenju svih zapovesti Gospodnjih. Pre
svega, kao uzor, treba u nezaboravnom pamenju da ima pred sobom smireno dranje
Gospoda i Njegov ivot i krotost i obraanje ljudima, da prebiva u molitvama, uvek
verujui i molei da Gospod doe i useli se u njega, da bi ga usavrio i ukrepio u
izvravanju svih zapovesti Svojih... Onda
Gospod, videi toliko njegovo savlaivanje i dobro nastrojenje i videi koliko primorava
sebe da pamti Gospoda i kako njegovo srce, ak i protiv njegove volje neprekidno tei
dobru - onda mu Gospod poklanja milost Svoju, izbavlja ga od demona i greha koji ivi u
njemu ispunjavajui ga Duhom Svetim. I tada ve bez napora i truda on u punoj istini tvori
sve zapovesti Gospodnje, bolje rei, Sam Gospod u njemu tvori zapovesti Svoje, i on esto
donosi plodotvorne prinose Duha."
53
I Vasilije Veliki kae: "Poetak duevne istote je utanje." A podvig utanja, po reima
Jovana Lestvinika, podrazumeva odsustvo brige ne samo za nepriline stvari, nego i za
one koje se ine dobrima, - molitva bez lenjosti i nenaruiva delatnost srca. Ovde Lestvinik
dobrim stvarima ne naziva neke obiaje koji su poeli da dolaze spolja kao to su
upravljanje selima, uestvovanje u raznim drutvima i dr. koje zahtevaju veze sa svetom.
Sve je to - beslovesno, za nas neprilino, neumesno. On ovde naziva dobrim stvarima ono to
je od koristi za spasenje due, npr. odmereni susreti i razgovori sa ocima i braom i
duhovnim ljudima koje potujemo. Ako te blagoslovene besede izau iz okvira svojih
oblasti, zbog nedovoljne panje, onda se neminovno dogaa da i one postaju beskorisne i
nedoline, beslovesne, izazivajui elju za prepiranjem, protivreenjem, roptanjem, navodei
nas na osude i druge pogreke u koje se lako i neprimetno prelazi sa blagoslovenih beseda.
"Prirodna je stvar da onaj koji se nije nauio pismenosti ne moe ni da ita knjige: poslednje
ne moe biti bez prvoga. Jednostavno reeno: ko se nije uio pismenosti, ne zna da se
snalazi u knjigama, da ita i govori o njima. Utoliko je tee ako se ne ostave brige i za
blagoslovene i neblagoslovene stvari i ne umre za sve zemaljsko i itejsko, nemogue je
razumno ispunjavati molitvena pravila niti istu unutarnju molitvu, tj. nemogue je ii
putem srdanog delanja", objanjava gore navedene misli Sveti Jovan Lestvinik. I na
drugom mestu, takoe, kae: "Kao to jedna dlaica potamni oko, tako i mala briga
naruava bezmolvije"; i jo: "Onaj koji je okusio od ploda molitve esto jednom svojom reju
uprlja um, tako, da kada opet stane na molitvu, ne nalazi ono to je pre toga oseao."
Sveti Simeon Novi Bogoslov kae: "Provodi ivot svoj u utanju, tiini i budi mrtav za sve",
a posle ove pouke preporuuje molitvu i trezvenost. Prepodobni Isak ovako kae onima
koji uistinu tee bezmolviju i molitvenom oienju svoga uma: "Prestani da se via sa
svetom, da vodi razgovore i da prima prijatelje u svoju keliju, ak i pod dobrim
izgovorom, osim tvojih isgomiljenika i slinih ti po naravi, koji dele sa tobom tvoja
skrivena oseanja - satajnike; vodi rauna da ne smuuje svoju duu razgovorima koji esto
ostavljaju dubok trag i kada se zavre, to smo saznali iz sopstvenog opita; dogaa se da
suvina re koju uputimo blinjima esto moe da nas uznemiri i otea put uvanja uma i
bogomislija."
Na drugim mestima jo stroe govori Sveti Isak: "Zar moe biti neto gore od susreta i
razgovora za one koji istinski prebivaju u bezmolviju! O, brao! Kao kad ledena kia
iznenada prekrije mlade sadnice, uniti ih, tako i razgovori sa ljudima koji ne uvaju
bezmolvije, makar oni bili i kratkotrajni i inili se korisnima, isuuju cvetne plodove
dobrodetelji, izrasle i rascvetale u bezmolviju, nene i mlade cvetove koji ukraavaju vrt
due, iznikle iz izviruih voda pokajanja. I kao to inje hladnoom umrtvljuje rastinje, tako i
razgovori s ljudima umrtvljuju koren naeg uma, koren koji tek to je poeo da puta
sadnice dobrodetelji. I ako su tetni razgovori sa takvim osobama, koje ivot svoj ne
provode sasvim pasivno, ve na neki nain paze na sebe, koliko su tek za duu pogubna
54
vienja i razgovori sa pasivnim i nepromiljenim ljudima, da i ne govorimo o mirjanima! ..

Kao kada plemenit ovek nastoji da zaboravi svoje poreklo pa svoje ime i zvanje izvrgava
ruglu, sramotei sebe runim reima i postupcima, proisteklim iz pijanstva, tako se i
celomudrenost due naruava susretima i razgovorima, briga o uvanju srca slabi, usre za
dobrodetelj se hladi i ona skree sa svog dobrog puta. Ako ne samo esti, nego i povremeni
razgovori, nesputavani ogradama, priinjavaju velike tete bezmolvniku, unosei pometnje
u njegov um i rashlaujui ga u boanskom delanju, ta tek treba rei o onima koji se
neprekidno sretaju i prate, ne mislei o onome to govore?!"
"Ko eli svetovne susrete liava se ivota", kae ovaj isti Sveti Otac na drugom mestu, "i ne
znam ta da kaem o njemu, sem da plaem neutenim ridanjem, prizivajui u pomo i
bratoljubiva srca drugih." I uz to: "Jedno vienje sa mirjanima moe da probudi i ojaa
strasti, da raslabi u podviniku ljubav prema njegovom podvigu i da promeni njegovo
celomudreno raspoloenje."
"Iz ovih razloga," kae Sveti Isak, "monah ne treba da dolazi u dodir sa onim stvarima koje
u njemu izazivaju nemir; ve treba na svaki nain da izbegava sve ono to njegovo
opredeljenje izlae iskuenju. Jer, u to vreme, kao kad pristupamo Samom Bogu,
postavljamo zavet sa Njim, da emo se udaljiti i osloboditi svega toga; i ne samo osloboditi,
ve i da neemo viati ni sluati bilo koga od mirjana, niti o njima bilo ta sluati."
I jo mnogo tome slinog pie ovaj Svetitelj i ostali Sveti. Zato je ova istina sasvim
nesumnjiva.
SVETI NIL SORSKI

TREI DEO
55
6. Posveivanje odreenog vremena za ispunjenje navedenih zadataka
Sva ova dobra i uzviena dela treba ispunjavati blagovremeno i u pravoj meri, kako kae
Sveti Vasilije Veliki: "Sve treba initi blagorazumno, jer, ako se ne pazi na vreme i meru,
korist esto prelazi u tetu, a kada se postavi razumna granica, onda se dobitak umnoava."
I Sveti Lestvinik na osnovu Svetog Pisma kae: Svakom poslu pod nebom ima vrijeme (Prop.
3, 1): Postoji vreme za bezmolvije i vreme za nesmetane susrete, vreme neprekidne molitve
i vreme istinskog sluenja; da nas ne prevari nerazumno i osiono usre, i da ne traimo
ono to elimo pre vremena, da se ne bismo liili onoga to moemo da dobijemo u pravo
vreme. Postoji vreme napornog rada i vreme kada se anje klasje neiskazane blagodati."
Ovu istinu on objanjava sledeim primerom: "Vojnik koji nema iskustva u dvoboju, nije
bezbedan ako se odvoji od vojske i ode na dvoboj sa neprijateljem, isto tako i monah koji
nije stekao iskustvo i nauio da obuzdava strasti dugotrajnim trudom, nije spreman da
zapoinje bezmolvije; prvi gine telesno, a drugi - duevno. Jer put istinskog bezmolvija je
put mudrih i to samo onih koji su u svom napornom podvigu zadobili boanstvenu utehu i
pomo u borbi."
Veliki Varsanufije, kada mu je jedan od bratije proitao u Otaniku da onaj koji eli istinsko
spasenje, najpre treba da bude u bratstvu i da pretrpi, ugledajui se na Gospoda, i dosade i
uvrede i sramoenja i ostalo, i tek zatim da ode na savreno bezmolvije, koje je uspinjanje na
krst, tj. umiranje za sve zemaljsko i svetovno, kao odgovor na to je rekao: "Istinu su rekli
Oci; drugaije i ne moe biti." A drugome je rekao: "Pre nego to ovek pronikne u sebe
samog i ovlada sobom, bezmolvije raa visokoumlje; a sobom vlada onaj koji ima savreno
smirenje." Takoe je rekao i ovo: "Ako se usudi da trai makar i jedan deo onoga to
smatra da ti pripada, znaj da e izgubiti i ono to si imao. Ve, dri se sredine, vodei
rauna o volji Boijoj; jer ko pokua da ss osigura pre vremena - "a skine sa sebe svaku
spoljanju brigu i rad - njemu e neprijatelj svih pripremiti daleko vie nevolja nego
spokoja i dovesti ga dotle da e biti primoran da kae: bolje da se nisam ni rodio."
Svetitelj je tako rekao jer se takvima deava da budu zavedeni na razne naine, kako kae
Grigorije Sinait: "Mnogi neiskusni u bezmolviju padali su u prelesti ranije, a i sada: poetnici
i samovoljni, i posle mnogih napora, zbog ovog nerazumnog bezmolvstvovanja, bili su i
bivaju predmet smeha i poruge... Jer seanje na Boga, tj. umna molitva, je delo nad delima i
glava dobrodetelji, isto takvo kakva je i ljubav Boija. I onaj ko se besramno i drsko usuuje
da prie Bogu, da bi nesmetano razgovarao sa Njim i uselio Ga u sebe prinudom, taj e se,
kaem, lako uhvatiti u smrtnu klopku, ako to bude doputeno; jer se gordo i drsko i pre
56
vremena, i, budui nedostojan, ustremljuje ka toj visini. Samo istinski jaki i savreni znaju
da koriste pravo oruje u dvoboju sa demonima, koje je re Boija; dok nemoni i poetnici,
ne usuujui se da stupe u borbu pre vremena, odriu se nje i skrivaju u sigurnu tvravu
opteia, opasanu bedemima ljubavi i na taj nain izmiu smrti"...
Znajui to, budimo obazrivi i pre vremena ne traimo put visokog podvinitva, da ne
bismo pretrpeli poraz i pogubili duu. Pazei na vreme i meru, treba da idemo bezopasnim
putem dobre nade: srednji put, kau Dela svetih je nepovodljiv i ko ide njime nee se
spotai.
Pogodno vreme za molitveno tihovanje moe biti ono kojem predhodi navikavanje u
opteiu, a srednja mera i srednji put je prebivanje sa jednim ili dvojicom brae, kako je
napisao Sveti Jovan Lestvinik: "Ko eli da ivi Hristu, neka odredi za to odgovarajue
mesto i nain ivota, koje moe biti trojako: ili usamljeno - otelniko, ili molitveno tihovanje
sa jednim ili dvojicom, ili opteiteljno. Ne osvri se ni nadesno ni nalevo, ve idi carskim putem,
dodao je On iz Pisma.
Od navedenih naina ivljenja, srednji, tj. prebivanje u bezmolviju sa jednim ili dvojicom, po
miljenju Jovana Lestvinika, mnogima je bio daleko najbolji put. Jer, kae, teko samome
kada upadne u unilost ili dreme ili lenost ili oajanje: nema ko da ga tada podigne i
obodri. U prilog tome, on navodi rei Samog Gospoda: Jer gdje su dva ili tri sabrana u ime
moje ondje sam ja meu njima (Mt. 18, 20); i rei Premudrog: Bolje je dvojici nego jednomu
(Prop. 4 ,9), tj. blago ocu i sinu koji se zajedno podvizavaju, uz pomo Boanstvenog Duha,
jer: "Ko se sam, bez bratske pomoi, upusti u borbu protiv duhova, taj e, izmuen od njih,
podneti mnogo opasnih udaraca."
Poto je naveo dobro ivljenje nekih, Sveti Jovan Lestvinik je rekao: "Takvima zajedniki
ivot ne donosi korist; oni pod rukovodstvom uitelja, iz bezmolvija kao iz tihog
pristanita, uzlaze na nebo, ne preivljavajui ona iskuenja koja proistiu iz opteiteljnih
metei. Ali neiskusnima i jo uvek pobeivanim duevnim strastima, Oci ne dozvoljavaju
ni da pomisle na bezmolvije, pogotovo ne na otelniko.
Duevnim strastima oni nazivaju sujetu, gordost, lukavstvo i druge koje se raaju od njih.
"Ko boluje od ovih strasti, i zanemarivi ih, stupi u podvig bezmolvija, lii na oveka koji
naputa brod i pokuava da se na jednoj dasci bezbedno dokopa obale", rekao je Lestvinik.
"Oni koji se bore sa blatom, tj. sa telesnim strastima, mogu da krenu na podvig bezmolvija,
ali ne kada se njima prohte, nego kada doe vreme za go i ako nau dobrog duhovnog
vou; jer usamljeni ivot zahteva angelsku snagu. A oni koje mue duevne strasti neka se
ne usude nijedan korak tihovanja u molitvi da uine, da ne bi doiveli poraz."
57
Nai emo i mnogo drugih, divnih i velikih Otaca koji su ovako uili i tvorili, kao to se
moe videti iz njihovih pisanja.
Tako, od svih otaca Sveti Isak najvie uzdie molitaveno tihovanje i Sv. Arsenija Velikog
hvali kao savrenog bezmolvnika; ali i on je imao poslunike i uenike. I u svim Delima se
mogu nai pohvale i odobravanja bezmolviju, kada se ivi u zajednici sa jednim ili
dvojicom brae; i mi amo svedoci takvog ivljenja, kae o sebi prepodobni Nil, u Svetoj
Gori Atonskoj, u Carigradskim krajevima i mnogim drugim mestima.
Ako negde ivi duhovni Starac sa jednim ili dvojicom, a po potrebi i sa trojicom uenika, i
ako u blizini postoji jo neki bezmolvnik, onda oni, viajui se povremeno, okrepljuju jedan
drugoga duhovnim razgovorima. A mi, poetnici i neuki, uimo se jedan od drugoga, kao
to je reeno: Brat koji brata pomae je kao utvren grad (Sol. 18, 19); a imamo i istinitog uitelja
- Bogonadahnuta Pisma.
Zato nam izgleda najpogodnije prebivanje sa jednim ili dvojicom verne brae,
istomiljenika u delu Boijem, da bismo se nauili volji Boijoj kroz Sveto Pismo. I ako
kome Bog da vee razumevanje, neka pouava brau. Jedan drugoga da pomaemo u borbi
protiv demona i strasti, kao to kae Sveti Jefrem; i na taj nain, blagodau Boijom,
stremiemo dobrim delima.
Pre nego to ponemo da gradimo ivot u bezmolviju, treba da se dobro pripremimo,
obraajui se Bogu molitvom da nam da svojstva potrebna za takvo ivljenje, kako kae
Lestvinik, tj. postojanost - prebivanje na jednom mestu, u istom delu - da, kada postavimo
poetak" tome, ne budemo na podsmeh demonima i sablazan ostaloj brai, ve da
prebivamo u dobrim delima vrsto, budui uvani blagodau Gospoda Boga i Spasa naega
Isusa Hrista, radi molitava Vladiice nae Bogorodice i svih Svetih, obasjanih podvizima
dobrodetelji.
Treba da znamo i to, da kada biramo mesto za bezmolvije, treba da se udaljimo od
beskorisne guve, galame i ostalog Bogu neugodnog, da ivimo po Njegovim zapovestima,
zaraujui sve to nam je potrebno sopstvenim trudom; a ako ne, onda pristajui na malu
pomo, odakle e nas ugledati Njegova dobrota, ali na svaki nain da izbegavamo suvino.
Ispunjavaemo ono to je ugodno Bogu: pojanje, molitvu, itanje i pouavanje u duhovnim
stvarima, rukodelje i trud u svakom poslu. I tako, malo po malo, prema svojoj snazi, na
unutranji ovek, pribliavajui se Bogu, kroz svoja dobra dela, uznosie slavu Ocu i Sinu i
Svetome Duhu - Jednome u Trojici Bogu, sada i uvek i u vekove vekova, amin.
SVETI NIL SORSKI
58
POGOVOR
U pogovoru prepodobni Nil opisuje sa kakvim je oseanjima sastavio ovaj svoj Ustav.
"Smogavi snage, uz Boiju pomo, ja neuki i razumom siromaan, napisah sebi i sebi
slinima ovaj podsetnik, izdvojivi iz uenja ono to sam smatrao najvanijim. Ali, ne sam
po sebi, kako to i rekoh na poetku, ve iz bogonadahnutih rei Svetih Otaca, prosvetljenog
razuma. Sve izreeno ovde nije bez svedoenja Boanstvenog Pisma. Ako se nae neto
Bogu neugodno i dui nekorisno, moga radi neznanja, neka ne bude tako; ve volja Boija,
savrena i sveblaga, neka bude: a ja za oprotaj molim. Ako bi ko odavde razumeo vie i
sebi veu korist ostvario, taj neka tako i ini, mi Nemo se tome radovati. Oni kojima je ovo
na korist, neka me pomenu u molitvama svojim, da bih dobio milost pred Bogom."
SVETI NIL SORSKI

DUHOVNO ZAVETANjE PREPODOBNOG NILA
"Uz ovo, ja, nedostojni Nil, molim meni blisku gospodu i brau, slinu mi po naravi: kada
skonam, telo moje bacite u pustinju da ga pojedu zveri i ptice, jer je mnogo zgreilo Bogu i
nije dostojno pogreba. Ako tako ne uinite, onda, iskopavi jamu na mestu na kojem sam
iveo, sahranite me bez ikakvih poasti. Plaite se ovih rei, jer Veliki Arsenije, ostavivi
zavetanje svojim uenicima rekao je: "Na Sud u stati sa vama ako kome date moje telo." A
ja se trudih, koliko sam mogao, da izbegnem pohvale i poasti u ovom ivotu pa neka tako
ostane i posle moje smrti. Molim sve da se pomole za moju grenu duu i oprotaj molim
od svih, i sam opratam sve: Bog neka nam oprosti svima."
Kraj doe bogonadahnutim reima.
SVETI NIL SORSKI

59
PROPOVED JEROSHIMONAHA NILA NA DAN SPOMENA PREPODOBNOG NILA,

SORSKOG UDOTVORCA, 7. MAJA
Slavei radosno i svesveto seanje na naeg prepodobnog Oca Nila, paljivo pogledajmo
kakvim se ivotom i kakvim dobrodeteljima on uspeo na visinu svetosti i prepodobnosti.
Ali, pre svega, da objasnimo naslov ili zvanje - prepodobni.
Taj naziv vodi poreklo od rei podoban. Na primer, ako neki slikar saini sliku ili portre
ivog oveka, onda taj portre moe biti podoban tome oveku. A ako drugi, iskusniji u toj
umetnosti naslika jo bolji i sliniji portre onda ovaj drugi u poreenju sa prvim biva
prepodoban; mada je i prvi podoban, ovaj drugi biva podobniji.
Kada je stvarao oveka, Bog je rekao: Da nainimo ovjeka po svojemu obliju (Post. 1, 26). Zato
svaki ovek, po svojoj razumnoj dui, ima obraz i lik svoga Tvorca Boga. Ali taj Boiji lik se
ne vidi u svima. Jer svako ko je sebe oskrnavio mnogim gresima, valjajui se u grehovnom
blatu kao svinja, pomraio je i obezliio lik Boiji i upodobio se nerazumnim ivotinjama.
Koliko je tek takav daleko od lika Boijeg! A oni koji se uvaju od grehovne neistote i
dobrim delima upodobljavaju svome Gospodu Bogu, u njima je duevni obraz divan i
svetao i slian svom Tvorcu. I ako se ko usrdnije trudi da ugodi Bogu, onda u njemu jae
sija obraz i lik Boiji.
Ko od blagoestivih mirjana nastoji da ugodi svome Vladici, ivei u strahu Boijem i
hodei po svim stazama Gospodnjim bez poroka, u dui njegovoj lik Boiji podoban je
Bogu. A ko, odrekavi se od sveta i primivi monaki in, neguje velike podvige
besuprunikog ivota i uvanje besporone istote i posvednevno podvizavanje u
umrtvljavanju sebe, u dui takvog, koji ugaa Bogu vie od mirjanina, lik Boiji je podobniji
Bogu. I zato, ugodivi Bogu u monatvu, naziva se prepodobnim. Mnogi bogougodnici se
lako upodobljavaju Hristu smirenjem, krotou, milosrem, nezlobivou, nelicemernom
ljubavlju i drugim dobrodeteljima koje nastaju bez veeg napora. I upravo oni koji ive u
svetu mogu i treba da se upodobljavaju Njemu ovim dobroinstvima. Nije potreban trud
da bi ovek bio drueljubiv, milostiv, krotak, nezlobiv, smiren. Kakav je to trud nikoga ne
uvrediti, ne ubiti, ne ukrasti, ne eleti tue, ne lagati, ne osuivati, ne prekorevati i tvoriti
ostale dobrodetelji bez posebnog napora, kojima oni koji estito ive ostvaruju svoju
hristolikost? Ali, mali je broj onih koji se upodobljavaju Hristu i Njegovom stradanju,
mukotrpnom noenju krsta i raspeu. Pred oima naim je sada vinovnik naega slavlja, Nil
prepodobni. Jer on, da bi vernije oslikao u sebi Hrista Raspetoga i uinio se prepodobnim
Njemu, uzeo je na sebe krst monatva, i, strpljivo ga nosei, svakodnevno se raspinjao na
njemu i umirao, govorei Hristu: "Ubijaju nas za Tebe svaki dan" (Ps. 44, 22). O istinski
60
pobednie Hristov, Nile prepodobni! Ti ne samo da si podoban Hristu Gospodu svome u

tvom duhovnom raspinjanju, ve si uistipu prepodoban Njemu, podobniji od ostalih.
Sluatelji! Smrt je dvojaka: prirodna i duhovna, koja je smrt grehu. Prirodna je za sve, a
duhovna samo za dobrovoljne. Jer Gospod kae: "Ko hoe za mnom da ide, neka se
odrekne sebe i uzme svoj krst"; znai, On ne primorava nikoga, samo ko sam to
dobrovoljno eli. Pogledajmo, dakle: za nekog je smrt samo jedna - prirodna a za
prepodobnog Hristovog ugodnika dve: prvo duhovna, a zatim prirodna. Ne moe biti
asna pred Gospodom prirodna smrt, ukoliko joj ne prethodi duhovna. I niko nee zadobiti
veni ivot ako pre prirodne ne umre duhovnom smru. I niko nee ui u ivot veni ako
umrtvljavanjem ne izbaci iz sebe grehovne elje. O, kako je blaen ko se nauio da pre smrti
postane mrtav za greh i pre polaganja u grob sahrani svoje strasti u svom umrtvljenom
telu!
Eto takvom je smru, pre smrti, posvednevno umirao prepodobni Nil, Otac na. I kada su
svet i avo pokuavali da ga svedu sa krsta svojim laskanjima, uvek su ga zaticali mrtvim i
nepokretnim. Jer kao to se neko gnua mrtvog tela koje izjedaju crvi, tako je i prepodobni
Nil prezirao ovaj svet, kao mrtav, bez nade na veni ivot, neprestano izjedan crvima
svakodnevnih briga metei i nevolja. I tako su od njega odlazili svet i avo, bez uspeha i sa
stidom.
Umirao je prepodobni Nil i telom svojim, raspinjui sve plotske elje razliitim
usmrivanjima: "A koji su Hristovi, raspee telo (po reima Apostola) - sa strastima i
eljama." (Gal. 5, 24). Kako je samo jak avo odomaen u nama i malo od koga pobeen!
Najee mnogi bivaju pobeeni njime. A to je najalosnije od svega, ponekad uspeva da
obori i svete. Toliko je silan neprijatelj - telo nae! Snaan i uporan demon, jer neprekidno
napadajui, trudi se da pobedi i time nanosi mnoge rane podviniku. To je najbolje rekao
jedan Sveti Starac: "Ako neko moe da podnese tugu ploti, taj neka ostavi sve i bei od
ovoga sveta, kao Izrailj od Faraonovog ropstva." Naziv vredan razmiljanja: tuga ploti. Gde
gospodari telo, a duh mu robuje, tu nije velika tuga ploti u ovom ivotu, ali e biti u
buduem - u paklu ognjenom. A gde se duh grudi da vlada telom, tu je neprestana tuga,
muka i borba protiv ploti, koja ratuje sa duhom, nekad prirodnim, a nekad od iskuivaa
nasrtljivim strelama greha. I onaj koji moe da nosi tugu ploti, uistinu je pravi monah; jer
ovo breme suvie je teko za na duh, kao trulo telo za ivog oveka.
U istoriji se pominje neki muitelj, car Tirenski, koji je muio zarobljenike ovakvim
neovenim muenjem: tela mrtvih je vrsto vezivao za ive, naslanjajui lice na lice, ruke
na ruke, noge na noge; tako je ivi nosio mrtvoga dok ga ovaj ne bi umorio smradom svoga
gnjilog lea. O, kakvo uasno muenje!
Slian je spoj tela i duha. Greholjubivo telo, uvek elei porone slasti je kao smrdljivi le.
"Usmrdjee se", kae Sveti David, "i zagnojie se rane moje od bezumlja mojega" (Ps. 38, 5).
61
A duh koji se mui da ugodi Bogu je kao ivi ovek koji gleda u venost. Oh, kako je teko
ivom oveku da nosi privezano za sebe mrtvo telo! O, kako je veliko breme duhu da nosi,
tj. da trpi telesne grehovne prohteve i pohote! To spominje Apostol, govorei: ,Ja, jadni
ovek! Ko e me izbaviti od tijela smrti ove (Rim. 7, 24)? elju imam da se oslobodim."
Zato je istinski monah i hrabar podvinik onaj koji moe besprekorno da nosi tugu tela.
Ko hoe da se uveri u monatvo prepodobnog Nila, neka ne istrauje njegove vidljive
podvige. Takvo istraivanje e biti uzaludno: jer smirenoumni Otac na na ove mogue
naine se starao da sakrije podvige svoje od ljudi, ivei usamljeno u keliji u neprohodnoj
pustinji, predajui se umom i srcem Bogu; sve je tajno inio, samo Bogu vidljivo: teke
podvige i razliito umrtvljavanje tela; jer se na Bogonosni Otac nauio od velikih svetilnika
sveta, proslavljenih u monatvu, da nita ne ini javno pred ljudima; poto drevni monasi
koji ivljahu u etipatskim pustinjama i skitovima nisu smatrali da je dostojno monaha ako
neko zna za dobro delo koje je uinio; ve su mislili da je svojstvo monaha tvorenje
dobrodetelji o kojima, osim Boga, niko od ljudi ne zna. Kakvo boansko rasuivanje
boanstvenih "mueva! Kakvo visoko smirenje anela u telu! Zar moe onda neko da ispita
trud monaha pogruenog u dubinu smirenja? Uistinu, "nestadoe ispitivanja i proveravanja
monakih trudova od strane znatieljnih mirjana", jer je "srce" smirenoumnog monaha
duboko". Tu stranu istinskog monatva negovao je u sebi prepodobni Nil u sve dane, sve do
ovog asnog predstavljenja Bogu. A od svega je najudesnije to da ne samo u ivotu, nego i
posle smrti, nije eleo nikakvih ljudskih pohvala, kao to je poznato iz zavetanja koje je
napisao svojim uenicima. Kakvo udo, brao! Kakvo neizmerno i visoko smirenje Velikog
Oca!
Tako, kada pogledate na ove, shvatiete da je on bio savren monah, koji je dobro znao da
ugasi sve ognjene strele lukavog i razori sve mree demonske. Jer, ko znalaki see lukave
mree avolske, zar nije smirenouman? Ovaj veliki Otac na slobodno je mogao da kae o
sebi Apostolske rei: "Tako se borim, ne kao onaj koji bije vjetar, neto iznuravam tijelo svoje
i savlaujem ga" (1. Kor. 9, 26-27); i one rei: "Gospode, pogledaj smirenje moje i trud moj."
Jer, ta je drugo i bio sav njegov ivot u ovoj dolini plaa, ako ne svakodnevno muenitvo?
A svaka kap njegovog znoja Gospodu bee mila, kao i kap muenike krvi, prolivene za
Hrista. Jer, podjednako vredi znoj trudoljubivog podvinika koji posvednevno umrtvljuje
svoje telo radi Hristove ljubavi, kao i krv muenika koji umire u jednom trenutku. Zato to
primaju istu blagodat i udotvornu mo. Ako sveti muenici koji prolie svoju krv radi
Hrista pruaju isceljenje, - isto tako i prepodobni mogu da isceljuju. Jer, ugaajui Hristu,
oni su prolili mnogo znoja. Nije neobino to su Pavlove ruke udotvorile i davale isceljenje;
jer budui vezane i prebijane, mnogo su one postradale za Hrista. Neobino je to su povezi
za glavu i ubrusi njegovi, koji nisu stradali, imali istu tu udotvornu mo, kao i same
Pavlove ruke, kako pie o tome u Delima Apostolskim. Istu udesnu silu imao je Pavlov
62
znoj, izliven iz mukotrpnog rada, kao i krv njegova, u stradanjima prolivena. Zato ni kapi
znoja prepodobnih nemaju manju vrednost od kapi muenike krvi.
Prepodobni Oe na Nile, muenie Hristov, ni tvoj proliveni znoj nije mali pred Bogom.
Verujemo da si ti isto toliko ugodio Bogu svojim podvizima, koliko i sveti muenici svojim
stradanjima. Evo, sluaoci, saznali smo kakvu je prepodobnost ostvario sveti Otac na Nil u
vreme svog monatva, kada se na duhovnom svome krstu raspinjao svetu i svim eljama,
on se saraspeo Hristu i pobedio sve demonske namere, postavi mrtav i nedostupan grehu,
a iv Bogu, govorei s Apostolom: "A ivim ne vie ja, nego ivi u meni Hristos" (Gal. 2,
20).
I ti, prepodobni i bogonosni Oe na Nile, koji sada predstojn Prestolu Hristovom u crkvi
proslavljenik, ne zaboravi nas koji sa ljubavlju slavimo sveto seanje na tebe, i odozgo
nadgledaj na nas, sirotane. Oe na dobri! Milostivo pogledaj na eda tvoja. Pastiru na
blagi! Ne prezri ovo tvoje stado. Iako si svojom svetou odvojen od grenika, nemoj se od
nas grenih odvajati tvojim milosrem, nevidljivo prisustvuj, pomaui nas uboge, i uvek u
svemu inei milostivim nama^Vladiku i Boga naega tvojim moliggvama Njemu za nas.
Pogledaj obitelj u kojoj ivimo, osveenu tvojim svjatejim psdaizima i znojem, i mesto na
kojem si ti mnogo stradao. I budi nama, i sa koji te sa ljubavlju potuju, pomonik,
zastupnik, pokrovitelj, zatit1gik, promislitelj i upravitelj naeg ivota. Zastupnie i radosti
naa! Ne prestaj da se moli Gsspodu za nas i od naeg Blagovernog Cara izmoli nam mir,
spokojstvo, blagodat, pobedu nad neprijateljima i blagostanje u sadatinja id^bu
dua vremena. Amin!
63
SVETI NIL SORSKI

TROPAR I KONDAK
TROPAR
(prepev)
Odrekav se tunih ovozemnih sati

Duhom izbegavi zlobiv mete sveta
Oe Nile, Sine Boje blagodati
Dostojan bee da se takne cveta
to raste u bati bogonosnih slova
U pustinji cvate kao krin u polju;
Moli se Vinjem, Sliko svetih snova
S movare podignut u Gospodnju volju:
Da krenemo putem tvojih stopa,
Carskim Ka Istini krhkim duama, nitarskim.
(prevod)
Odrekavi se svetskog ivota

I beei od ivotnog metea,
Prepodobni i Bogonosni Oe na Nile,
Nisi se olenjio da sabere rajko cvee
Iz svetootakih spisa, i nastanivi se u pustinju
Procvetao si kao krin poljski:
Otuda si preao u nebeske obitelji.
Naui i nas, asno potujuih te,
Da hodimo tvojim carskim putem,
I moli se za due nae.
64
KONDAK
(prepev)
Duom izdravi tate elje sveta

I mirsku narav brae sapodvine
Obretnu utanje pustinjom trepeta
Postom i bdenjem i molitve brine
U trudu podviga raspleo si stazu
Nauk nam dao k putu Vinje Sile
I divei se Bojem Neprolazu
Zato te slavimo, Sveblaeni Nile.
(prevod)
Trpeljivo podneo jesi sujetne obiaje

I svetovnu narav brae tvoje,
Zadobio jesi pustinjsko tihovanje,
Prepodobni Oe, gde si se postom, bdenjem
I neprestanom molitvom trudoljubivo podvizavao,
Uenjem tvojim pravom stazom ukazao nam jesi
Da hodimo ka Gospodu. Zato te i potujemo,
Sveblaeni Nile.
65

Sveti Nil Sorski - Predanje o Duhovnom Životu

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sveti Nil Sorski - Predanje o Duhovnom Životu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PREDANjE O DUHOVNOM IVOTU

O mnogostranom dejstvu pomisli koje nasru na nas

Kako da vodimo unutranju borbu protiv grenih pomisli

3. Unutranja skruenost i suze

Duhovno zavetanje Prepodobnog Nila

SVETI NIL SORSKI

Ako ivi otelniki, ili u opteiu:

SVETI NIL SORSKI

IVOT PREPODOBNOG I BOGONOSNOG OCA NAEG NILA SORSKOG

Bogorodicu. Ako se dogodi da neto zaponem i to ne nalazim u Pismu - odlaem na

"Monako je milosre - pomoi bratu svome u nevolji, uteiti ga u alosti duhovnim

SVETI NIL SORSKI

DELA PREPODOBNOG OCA NAEG NILA SORSKOG

utanje, i na kraju, posveivanje odreenog vremena i odgovarajueg naina za dostojno

SVETI NIL SORSKI

SVETI NIL SORSKI

1. O mnogostranom dejstvu pomisli koje nasru na nas

SVETI NIL SORSKI

SVETI NIL SORSKI

Odobravanjem Sveti Oci nazivaju razgovor sa nailazeom pomilju, obraanje panje na

SVETI NIL SORSKI

SVETI NIL SORSKI

SVETI NIL SORSKI

SVETI NIL SORSKI

2. O osnovnim postupcima suprotstavljanja pomislima

dua moja otila zajedno s molitvom!" oveku je potrebno da proe dvanaest

SVETI NIL SORSKI

SVETI NIL SORSKI

1. Kako da vodimo unutranju borbu protiv grenih pomisli

prepiru sa njima i da im se protive, a nemoni treba da se mole protiv njih i da ih

SVETI NIL SORSKI

PRVA POMISAO - UGAANjE STOMAKU

Ako te mui snana i svagdanja pomisao utaanja stomaku, predstavljajui ti razna

Oci su zavetali da se posti - da se hrana ne uzima do devetog asa, po naem raunanju

Po reima Grigorija Sinaita: "Blagorazumni i razboriti mogu od svake hrane da uzimaju po

Na taj nain, izbegavajui nadmenost, udaljiemo se od nemarnosti prema dobroj tvorevini

Razliitost telesne grae

SVETI NIL SORSKI

DRUGA POMISAO - BLUD

SVETI NIL SORSKI

TREA POMISAO - SREBROLjUBLjE

SVETI NIL SORSKI

ETVRTA POMISAO - GNEV

SVETI NIL SORSKI

PETA POMISAO - TUGA

SVETI NIL SORSKI

ESTA POMISAO - UNILOST (amotinja)

SVETI NIL SORSKI

SEDMA POMISAO - SUJETA

SVETI NIL SORSKI

OSMA POMISAO - GORDOST

ta da se kae o samouverenosti i gordosti? Imena su im razliita, a u sutini one su jedno

SVETI NIL SORSKI

1. Molitva Bogu i prizivanje Njegovog Svetog Imena

SVETI NIL SORSKI

2. Seanje na smrt i na Strani sud

Napomena: Ovu molitvu je sastavio prepodobni Nil iz molitve velikomuenika Jevstratija i

SVETI NIL SORSKI

3. Unutranja skruenost i suze

SVETI NIL SORSKI

4. uvanje od zlih pomisli

SVETI NIL SORSKI

5. Udaljavanje od svih briga - utanje