Parazitizam Amerike

Sjedinjene amerike drava su danas najsjajniji primer ekonomskog parazitizma u svetskoj istoriji. inei samo 5 procenata stanovnitva Zemlje, one koriste 40 procenata svih svetskih potroakih resursa. Otimajui od oveanstva veliko deo resursa, ta zemlja poto mu nita ne daje u zamenu, i vie od toga, ostavlja mrtvu prirodu, zatrovane reke i vazduh. Treina svih svetskih zagaenja ovekove sredine ostvaruje se krivicom SAD. Svaki amerikanac danas troi za 8 stanovnika stanovnika planete Zemlje. Realni prihodi amerikanaca 80-ih i u prvoj polovini 90-ih godina rasli su dva puta bre od produktivnosti rada. Uzgred reeno, takozvana zlatna milijarda, troi 80% svetskih resursa. Ostalih 5 milijardi tj. Mi, Afrika itd 20% . Po podacima oficijelne statistike, oko 40% stanovnika uzrasta 16 i vie godina ne radi. Ne ide na posao 30% amerikanaca i 50% amerikanki. Vie od 10 % stanovnitva u radno sposovnom uzrastu radi nepotpuni radni dan. Na taj nain, u celini polovina stanovnitva SAD ili ne radi uopte ili radi vrlo malo. U Americi postoji viemilionski sloj ljudi (oko 5% radno sposobnog stanovnitva), koje moemo nazvati ratoborni paraziti. Ti ljudi nikada ne rade, preziru svaki rad i ive od raznih novanih pomoi i bonova za hranu dobijenih od drave. 90% svih tekih, prljavih i neprivlanih vrsta poslova obavljaju crnci, indijci, a takoe i razni emigranti, pre svega portorikanci i meksikanci. Proseno trajanje radnog veka (radnog staa) zaposlenih amerikanaca iznosi ne vie od 33 godine. Iako na udeo tamnokoih amerikanaca otpada samo 13% stanovnitva, oni ine 49% svih zatvorenika u zatvorima, kako je primeeno kontraargumentom dravnog saveta Kine, u rubrici Ozbiljni problemi diskriminacije. Siromanih meu belcima je 15,3% , a meu tamnokoima 42,5%. Pozivajui se na Njujork Tajms kineski analitiari piu: crnokoi amerikanci kako siromano tako i bogati boje se za ivot zbog pogrenih sumnji od strane policajaca. Samo u jednom Njujorku postoji dvomilionska armija crnaca koji nakada u ivotu ne rade. Oni ne rade ve trea generacija. Oni su potrpuno neobrazovani i ne predstavljaju nikakav interes na tritu rade snage. Nekako su se do sada uspeli odrati unutar geta pomou socijalne pomoi. Ali kako samo mogunost da se plati socijalna pomo nestane Sada u getu traje unutranji rat. A ako i doivi za to vreme ovladaju itavim arsenalom vetina preivljavanja . I ako bi se njihiv unutranji rat izlio napolje, skoro se nikome ne bi pokazao 1750 g , ako se pridravamo savremene termonologije, na zemlje treeg svijeta (u to vreme su to bile uglavnom Kina i Indija) dolazi 73% industrijske proizvodnje, a na zemlje Zapadne Evrope (oko 20 zemalja bez Rusije i Istone Evrope), neto vie od 20%. Do 1930g meusobni odnos se izmenio, iako ne toliko znaajnije: 60% i 30% . A do 1913g od se preokrenuo u korist zapadnih zemalja u meusobnom odnosu 80% prema 8% . Priblino se takav poredak odrao do poetka 50ih godina naeg veka. I samo kroz 40 god , 1993g , Trei svet je procentualno narastao do nivoa 23-24% , kao rezultat na zlatnu milijardu poelo je otpadati oko 62-63% . Jo sjajnije demonstrira tu tendenciju poreenje meu Kinom i Velikom Britanijom, po podacima Andre Bolto, Kina jeimala najkrupniju ekonomiju u cijelom periodu pisane istorije . Ba u njoj su bili najvii prihodi o glavi stanovnika do 1500g. i ostali najvii do 1850g , dok Kinu nije osvojila Britanija. Do 1830g na Kinu otpada 30% svetske proizvodnje, koja jeopala za 3-4 % u prvoj polovini XX veka. O cemu govore te cifre? Eksperti Londonskog asopisa Ekonomist su tim ciframa hteli podvui, da je zaostajanje Treeg sveta u razvoju tehnologije, predodredilo pad njhove ekonomije. U nekom stepenu, u takvim tvrdnjama postoji zrno istine. Ali samo u nekom stepenu. Oni nisu primetili, da nalazei se pored

Kine Japan, zatvorivi se od zapadnog svijeta skoro 200g . i takoe nemavi zapadne tehnologije , ne samo da ne zaostaje u svom razvoju od Zapada , nego ga je po mnogim parametrima prestigao. Razlika izmeu Kine, Indije i Japana se sastoji u tome sto je poslednja izbegla kolonizaciju zapadnih zemalja a prve su postale zrtve kolonizma ba te same Velike britanije. Efekat je bio dvojak: Kina i Indija, a takoe i druge kolonijalne zemlje naglo su usporili svoj razvoj, dok su kolonizatori skokovito ubrzali svoj razvoj. XX vek je potvrdio ba tu istu tendenciju. rtve kolonijalizma stagniraju, a imperijalistike drave doivljavju procvat. Odavde proizilazi jedan od vanijih zakljuaka. Procvat zapadnih zemalja u znaanojm meri se javio kao rezultat pljake Azije, Afrike i Latinske Amrike, tj. Zemalja Treeg sveta. Pljaka, pod kakvom god se maskom ona ostvarivala i vodila, je sutina kapitalizma, alfa i omega njegove unutranje i spoljne politike. Organizacije koje podravaju uticaj Sjedinjenih Drava i njihov superimperijlaizam, osim STO, je takoe i meunarodni monetarni fond MMF i svetska banka. Za to postoje dva uzroka. Kao prvi STO. MMF i Svetska banka to su najmanje demokratske i najvie zatvorene meunarodne organizacije. Proces donoenja odluka u tim organizacijama pokriven je mrakom, to im omoguava da dre ceo svet u neznanju. Kao drugi, u STO i MMF postoje efektivni mehanizmi pritiska pomou obaveza, naroito u odnosu prema zemljama u razvoju: putem prijetnje izvoza robe, a u MMF putem uvoenja nemiliosrdnih uslova kredita. SAD se koristi tim mehanizmima kontrole zemalja u razvoju i pomae sopstvenim meunarosnim kompanijama, unitavajui sve prepreke na njihovom putu. Saglasno konvenciji predloenoj od SAD, najprestinije dunostu u STO, MMF i Svetskoj banci, zauzimaju amerikanci i evropejci. Kada je na poloaj rukoovodioca STO pretendovao kadidat iz zemaljau razvoju Supaaj Panitpakdi iz Tajlanda nastupio je pravi pakao. Predsednik SAD Bil Klinton zapretio je zatvaranjem STO, ako ne prime izabranog amerikog kandidata. Klinton je pojasnio, da pri oceni kandidata osnovnu ulogu igra to, koliko oni odgovaraju naim potrebama. Po miljenju Klintona imao je u vidu: Koliko kandidati odgovaraju potrebama STO. Ne udi to je postavljanje OUN komanda islednika nazvala Svetsku trgovinsku organizaciju komarom za zemlje u razvoju, pie Finencial Times . Njena akcija, odraava plan, koji pokree korporativne interese, ve monopolizovavi oblast meunarodne trgovine . Prema asopisu Ekonomist, poslovna biblija vladajuih krugova, fondovi i banke su postali su postali javni instrument zapadne a u principu i amerike meunarodne politike . To znai da svetska politika funkcionie pre svega u interesima SAD i na njima elu velikoj sedmorci zemalja (ukljuivi u njihi i Rusiju ona e postati velika osmorka, ali to nema nikakvog realnog ekonomskog znaaja). Funkcionisanje globalne ekonomije za zemlje u razvoju oznaava, da produavaju postojanje strukturni poredci , koje su ostavili daleko iza sebe. Zasada takvi poredci postoje, njihovim razvojem e se ostaviti problemi. Meutim razvoj sam po sebi stvara surove uslove , radi protiv interesa siromanih. Razvoj se obino svodi na izvoz u zemlje u razvoju tehnologija, esto zastrelu, iz SAD i drugih razvijenih zemalja. Te tehnologije unitavaju lokalne mogunost proizvodnje, to se zavrava jos veim osiromaenjem. To je poznat paradoks, tim ne manje, ne uzima nikakvog uticaja na politiku SAD. Ako se ceo svet percipira kroz jednostranu prizmu sopstvene vizije, u skladu sa primanjem svojih prostih vrednosti to nije tako lako opaziti specifinost svake strane i shvatiti, na koji nain se ekonomski uspesi umotavaju u poraze. Meutim neuspeh siromanih je direktna posledica akcija samih bogatih. SAD nagomilavaju svetsko bogatstvo pomou manipulacije osam tipova koje emo ovde razmotriti. --.Uspon ekonomije SAD uslovljen je akumulacijama sveg ostalog sveta. Posle odricanja od zlatnog standarda, SAD poinju dobijati prihode zahvaljujui svom poloaju svetskog

valutnog lidera. Amerika izdaje dolare , koji imaju prolaz u svim zemljama sveta. Amerika ima mogunost da utvruje procentne uloge u svojim interesima. To je imalo veoma negativnih posledica za vreme monetarne vladavine Regana i Taer, kada su SAD prekomerno podigle procentne uloge, to je dovelo do strmoglavog finansijskog kraha u Meksiku i zapoelo duniku krizu, udarivi po najsiromanijim zemljama, koje se otada stvarno nisu oporavile od dugova. Mnoge drave su se nale pred sloenim dilemom: odrediti za svoju valutu ravnomeran kurs (surovo reenje, vodei rauna o snazi dolara, jena i evra ) ili vezujui ih za dolar(takozvana dolarizacija koja je imala uasne posledice u Argentini). Kada su zemlje poput Argentine naavi se u dugovima, nastaje odliv kapitala (u Argentini sumu 130 milijardi dolara, to se pribliava obimu ukupnog duga), u to vreme , u to vreme formirana elita prebacuje kapital u banke SAD. Dunika jama to je prosto ekonomsko reenje, koja je unitila mnoge sitne farmere u SAD. Pozvali su ih da uzmu pozajmice za nabavku nove opreme, semena itd. , ali ma koliko pozajmica oni uzeli teko im je da izdre konkurenciju sa krupnim poslovnim ljudima, ije mogunosti i resursi omoguavaju da kontroliu proizvodnju i trite. Zbog dugova breme raste, i male zemlje (slino amerikom maloma farmeru) isplauju procentualno daleko vie, nego to su oni sposobni da zarade (ili ne isplauju pa tada raste zaduenost). --SAD ne doputa demokratsku kontrolu uticajem na dve treine svetskog stanovnnitva. Veina zemalja sveta nema pravo glasa u MMF i nema vlast, dovoljnom za inicijativu pozitivnih izmena u STO. Naroito hegemonija SAD u svetskoj ekonomiji, osobito i proizvodnim i finansijskim sektorima, to se ilustruje nainom izdavanja pozajmica u MMF. Naveemo primer, posle jugoistone azijske ekonomske krize MMF je postavio uslove, da Tajland i Juna Koreja treba da se oslobode meunarodne intervencije u njihovoj ekonomiji po nastojanju SAD. To je bio strateki jedan od najvanijih uslova MMF dodatni bonus osim obiniih makroekonomskih uslova (takvh kao povean procenat uloga, smanjenje javne potronje, ekonomski rast i deficit tekueg rauna). U okviru saradnje sa MMF Tajland je trebao da dozvoli inostranim bankama da ovaladaju znaajnim udelom u u lokalnom bankarsom sektoru. Pomou takvih uslova zajma amerike korporacije dobijaju u potpunosti ili deliminu svojinu banaka, finansijske institucije i osnovne tehnoloke sektore zemalja u razvoju. Pod liberalizacijom trgovine SAD jednoznano podrazumevaju slobodu delatnosti za amerike firme i transnacionalne korporacije. Liberalizacije trgovine (skinute ili smanjene trgovinske barijere na putu na putu meunarodne trgovine robama i uslugama) poinje od 1980 godine. Po uslovima Sporazuma STO za poljoprivredu, a takoe saglasno razraenim svetskim bankama i MMF programon strukturnog regulisanja zemalja u razvoju moraju unositi sustinske izmene u svoju prehrambenu i poljoprivrednu politiku, njihova ekonomije treba da bude otvorena za jeftin prehrambeni uvoz, oni treba da ogranie podrku sopstvenih farnmmera. U to vreme kao sporazum o poljoprivredi treba zahtijeva od lanova STO snienje tarifa izvoza prehrambene robe na 24%, u toku 10 godina, veina programastrukturne regulacije zahtijeva iroke mere za liberalizaciju, takvih kao privatizacija dravnih preduzea, ukidanje subvencija i kontrola nivoa cena. Formalno dati sporazum je bio donet uz uee i saglasnost zemalja u razvoju. Faktiki sporazum je bio skrojen od strane SAD i EU. Oksfam opisuje sporazum o poljoprivredi kao akt lopovluka osiromaivi seoske rejone, upropatavajui malu privredu. On omoguava SAD i EU jeftin izvoz svoje robe u zemlje u razvoju, onda kada farmeri ne mogavi da izdre konkurenciju , ostanu bez posla. Jeftin uvoz i dempingovane cene uslonjavaju i bez toga teku ekonomsku situaciju u zemljama u razvoju. U Gani, naprimer, lokalni farmeri nemogu da prodaju po trinoj ceni svoje proizvode ito, riu, sojino seme,

kunie, ovce i koze ak i na seoskoj trnici. Farmeri su prinueni da kupe skupa uvozna ubriva i pesticide, a ponekad ak i semena, ali artikli njihove poljoprivredne proizvodnje ne pokrivaju uloene investicije. Time na tritu maloprodajna cene hrane ne padju. Sve to se odraava na blagostanje seljaka. Bez obzira na rast proizvodnje, gubi se bilo kakav rast ivotnog standarda pre sega meu seoskom sirotinjom. Iz toga rezultira da su farmeru prinueni da odlaze u prenaseljene gradove da bi obezbedili sebi sredstva za egzistenciju. Na taj nain unitava se lokalna poljoprivreda, podriva se proizvodnja prehrambenih proizvoda, a mogunost zemlje da obezbedi sebe proizvodima dovedena je u pitanje. Slian scenario se ponavlja u mnogim zemljama. --SAD sprovodi u ivotu takvu ekonomsku slobodu koja u stvarnosti unitava ekonomsku slobodu ljudi. Amerika gui zemlje u razvoju klasinim primerom: s jedne strane ona obezbeuje sebi slobodan pristup na svetsko trite, a s druge ometaju pokuaje zemalja u razvoju da pokrenu sopstvene proizvode i potisnu njihove sa amerikog trita. To se u amerikom poimanju naziva slobodna trina ekonomija. Takva politika provodi se pod znamenjem neoliberalizma, to oznaava povratak u liberalnu politiku XIX veka , nazvanom takoe ekonomijom laissez faire (pusti svakog da ide svojim putem), kada je uee drave u ekonomskoj delatnosti strogo ogranieno. Kao rezultat takozvane slobodne trgovine, podstaknuti su STO i MMF , pokazujui se neprekidnom pljakom, koja ide svojim putem), donosei profit samo bogatim dravama, tada kada su se slabo obezbeene zemlje nasle pod prijetnjom glau. Kao rezultat amerike politike globalizacije, usled prevarantske meunarodne trgovine siromane zamlje svaki dan gube oko 2 milijarde dolara, 30000 dece umire od oboljenja kja bi se moda mogla spreiti, a 60 miliona dolara pretie od siromanih zemalja bogatima na raun duga. --SAD sistematski spreava pokuaje najslabije razvijenih zemalja da prevladaju siromatvo i prehrane svoje stanovnitvo. Amerike je uvele ogromne carine na osnovne poljoprivrede proizvode: ria eer i kafa.; carine na kikiriki, naprimer prelaze 100% . Na raun te trgovine ogranieni prihod siromanih zemalja svetase sniava na 2, 5 mln dolara godinje. Kakve su posledice siromaan finansijski poloaj. Na Haitiju , na primer liberalizacija trita rie kao posledica uveanja amerikog izvoza nije prosto unitila lokalnu proizvodnju rie i razorila privredu bezbrojnih farmera , rezultat toga je da se zemlja nala faktiki na granici gladi. Praktiki svugde teim sferama posla, kao tekstilna, proizvodnja obue i poljoprivreda, , dempingovana amerika roba po niim cenama kotanja proizvodnjeliavaju stanovnitvo sredstava za egzistenciju i vode apsolutnom sitomatvu. --SAD obmanjuju najslabije razvijene drave, inei ih jo siromanijim --SAD postojano ine sve mogue da snize cenu robe potroaima u zemljama u razvoju. Antiinflacija je jedan od glavnih uspijeha ekonomije SAD za poslednjih deset godina. Ali glavnu uzrok nisk inflacije je bio postojan pad cenama robi potroaa , proizvedenoj za uvoz zemljama dunicama, a STO i MMF podstiu uvoz kao nain iskupljenja duga. Viak takve robe , kao aj , kafa i kikiriki, vode tome, da se uvoz za Afriku ini neprofitnim. Pod pritiskom STO i MMF isporuuje se suvina koliina robe, i pri tom ne ne kartelima uvoznika (sa izuzetkom uvoznika nafte), koji bi mogao izbalansirati potranju i ponudu. Kartrli koji su se pojavili su se nali potinjeni interesima SAD, kao u sluaju kartele banana koji je pretrpio neuspeh 1970god, kada su zemlje Centralne i Latinske Amerike, koje proizvode banane, odluile da slede primer OPEKA. Ali naalost, banane nisu nafta, njih nemoemo ostaviti u zemlju da bi ograniili isporuku one e se pokvariti, u svakom sluaju glavni uzrok propadanja takvog poduhvata su bile akcije kompaniija banana.koje svim snagama pokuavaju da spree delatnost kartela. Takva konjuktura trita, orjentisana je na potroaa, gde glavni naruilac ameriki

potroa. To je put u deflaciju, a iz nje rezultira da graani SAD imaju stabilne cene, a oscilacije ekonomskih pokazatelja ostvaruje se u zemljam proizvoaima, tj. u SAD ustrojen takav sistem svetske ekonomije koji u potpunosti ide u korist ekonomije SAD. U skladu s tim, osnovu zivota najbogatije ncije u istoriji oveanstva ini jeftina hrana, obezbeena tekim radom najsiromanijih zemalja. --Ako se sve to ispostavi nedovoljno, ro e SAD u jednostranom poredku pribei prinudnim ekonomskim merama, takozvanim sankcijama. Za proteklih 80 god takve sanckije su nametane u 129 sluajeva, od toga 104 posle drugog svetskog rata. Samo 1998 g SAD su uvele sankcije prema 75 zemalja, i kojima ima 52% svetskog trita. Dobijalu li ovim globalnim ekonomskim manipulacijama ameriki potroai. Kada amerikanac izuava svetsku ekonomsku situaciju, on vidi siromatvo i nii nivo razvoja, pri tome se nita ne menja na bolje, veruje politiarima i sredstvima masovnog informisanja, koji tvrde da je Amerika najdareljivija zemlja na svetu. Po podacima organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u periodu od 1995 do 1999 g Amerika je pruila meunarodnu finansijsku pomo u ukupnom iznosu od 6-9 milijardi. Ali iste cifre znae manje, nego bruto domai proizvod (BDP), odvojenog u Fond meunarodne pomoi po datom pokazatelju SAD zauzimaju 22 mesto meu 22 najrazvijenije zemlje. Kako je primetio Dimi Karter: Mi smo najskuplja nacija. Prvo mesto zauzima Danska 1.01% (BDP), Norveka 0.91% , Holandija 0,79% vajcarska 0,7%.

D Lukjanov