PROGRAM PROIZVODNJASADNOGMATERIJALAI OSNIVANJEPLANTAEMALINE

1. UVOD Malina je poznata kod nas, a mi smo svetu poznati i po najboljoj malini. Plodovi maline cenjeni su i traeni kako u sveem stanju tako i u prehrambenoj industriji. Od maline se pravi vino, sok, slatko, ele, sirup, ue ereno vo e i malina u prahu. Naroito dobru cenu postiu pojedina no smrznuti plodovi. Malina je lekovita pa se upotrebljava i u farmaciji. Malina je vrlo rentabilna kultura i vrlo vana privredna grana u naoj zemlji. Pored finansijskog efekta, gajenje maline omogu ava zaposlenje vika radne snage, to je u naoj dananjoj situaciji od velike vanosti, naro ito u brdskim, priplaninskim i planinskim rejonima Srbije. To znai da malini treba pokloniti jo vie panje nego do sada jer se plodovi maline dobrog kvaliteta dobro pla aju posebno na stranom tritu. Razlog vie da se ustanove kooperativni odnosi izme u JP "Srbijaume" i poljoprivrednih domainstava koja raspolau zemljom i neophodnom mehanizacijom u ostvarenju obostranih interesa.

2. CILJPROJEKTA Jeste da se u glavnim crtama sagledaju osnovni bioloki, ekoloki i ekonomski parametri proizvodnje maline kroz: (1) formiranje mati njaka za potrebe podizanja plantanih zasada u naim brdsko planinskim podrujima i (2) formiranje plantae za potrebe proizvodnje kvalitetnih plodova za doma e i inostrano trite.

3. BIOLOGIJAVRSTEI TEHNOLOGIJAPROIZVODNJE Malina pripada familiji rua Rosaceae rodu Rubus a podrodu Idaeobatus. Malina je bunasta biljka sa puno izdanaka koji se razvijaju iz korena iz kojih se ona uglavnom razmnoava. Izdanci su snani, trnoviti, visine od 1,5-2 m. 3. 1. Prodniuslovi: Za malinu vai da moe manje vie svuda da se gaji. Me utim za velik i kvalitetan rod i veu proizvodnju potrebni su najpovoljniji uslovi. Zato u gajenju pitomih sorti na veim povrinama treba imati u vidu prirodne uslove za uspevanje divlje maline. Prirodna stanita ove voke su ume. Zbog toga malina ima ve e zahteve za prohladnom i vlanom klimom. Bolje uspeva u brdskim i planinskim krajevima nego u

ravnici, gde su po pravilu, posledice sue izraenije. Najpovoljniji uslovi za uzgoj su kasno prolee, obilje padavina u maju i prvoj dekadi juna, suv period u berbi i kino pozno leto.

3. 2. Klima Malini najvie odgovaraju severni i sevarozapadni poloaji. Tu je vazduh najvlaniji i najhladniji a malina koja kasno kre e izbegava izmrzavanje pupoljaka i izdanaka od ranih prolenih mrazeva. Treba izbegavati uvale i iroke i zatvorene doline, gde se zadrava hladan vazduh, kao i uske dubodoline, i poloaje izloene hladnim vetrovima. U uslovima nae zemlje malina se gaji na 600 m nadmorske visine, dok se divlja malina sree i na 1000 m nadmorske visine. Podnosi niske zimske temperature do -26 C, ne podnosi mnogo suve i tople predele, za uspevanje trai dosta svetlosti zbog ega se redovi postavljaju sever jug. U pogledu vodenih taloga malina se slino ponaa kao i jagoda. Poto joj se koren razvija u povrinskom sloju zemljita, ona u toku vegetacije zahteva veliku kiu, ali ne podnosi veliku pripeku. Najvie joj odgovara koliina padavina od 700-850 mm, s tim da na letnje mesece otpadne 50%. To znai da joj je potrebno prisustvo dovoljne koli ine vlage i u zemljitu i u vazduhu. 3. 3. Zemljite: U Ariljskom kraju najbolje rezultate malina je dala na sme im, kiselim zemljitima na kriljcima. Takva zemljita su rastresita, laka za obradu i propusna. Lako primaju i dobro dre vlagu. Treba izbegavati zabarena zemljita u dolinama i na padinama na kojima se u prolee pojavljuju povremeni izvori. U naim uslovima to su obino gajnjae i lake smonice, sa odnosom gline prema pesku 40-50:50-60 iji se pH kree od 5,5-6,5. Zemljite treba da bude oieno od korova, naroito viegodinjih, kako bi se u toku gajenja troilo manje radne snage. 3. 4. Pripremazemljitaza podizanjeplantaa: Zemljite treba na vreme pripremiti: oistiti od korova, ila i panjevai kamenja i poravnati ga. Za uklanjanje korova preporu uje se 60-100 kg/ha herbicida TCA, rastvorenog u 1000 litara vode. U praksi se pokazalo da je mnogo bolje da se malinjak zasniva na nekoliko manjih parcela nego u komadu na parceli koja nije ujedna ena u pogledu kvaliteta zemljita ili mikroreljefa. 3. 5. Oranje Zemljite se ore na dubini od 30-40 cm. Posle oranja, korove, ile i panjeve treba spaliti, zemljite poravnati i pristupiti sadnji.

3. 6. Bolesti Malina ima specifine bolesti i tetoine koje mogu da se blagovremeno suzbiju sledeim prskanjem: pre kretanja vegetacije, prskanje pre cvetanja i prskanje po zavretku berbe. Nepovoljan poloaj moe da uzrokuje napad gljivi nih bolesti kao to su "didimela" i "antraknoza".

3. 7. Sadnja U odnosu na sezonu, bolja je jesenja nego prole na sadnja. Teko a je u tome to malina dugo zadrava list, a poto u brdskim krajevima zima rano nastupa, najee mora da se primeni rana prolena sadnja. Sadnja u kasno prole e je nepovoljna zato to se uveavaju pupoljci na korenu, iz kojih e izbiti izdanci, pa prilikom sadnje dolazi do njihovog ote ivanja. Pored toga, u prole e je manje vlage u zemljitu i kasni proleni topli vetrovi su naje i uzroci loeg prijema sadnica. Sadnja u suvie vlano tlo, zbog stvaranja pokorice, spreava da se izdanci iz podzemnih pupoljaka probiju na povrinu, te se gaenje zemlje oko sadnice ne preporuuje. Sadnja ne sme da bude ni suvie plitka ni suvie duboka. Posle sadnje sadnice se prikrauju na 15-20 cm iznad zemlje. Za sa enje treba koristiti samo autentine sortne i garantovano zdrave izdanke sa dobrim korenovim sistemom. Da bi se dobro primili izdanke treba to pre zasaditi. Pre sadnje dobro je izdanke skratiti za jednu etvrtinu, ukloniti sve suve i oteene ile. Izdanci se sade po obla nom vremenu na istu dubinu na kojoj su bili u malinjaku pre va enja ili za 3-4 cm dublje. Ukoliko pri osnovnoj obradi nije vreno ubrenje stajnjakom to moe sada da se uradi. Posle sadnje izdanci se skrate na 3-4 zdrava pupoljka odnosno 20-30 cm iznad zemlje i obilno zaliju. 3. 8. ubrenje Direktno stavljanje stajnjaka ili mineralnih ubriva na ilice prilikom sadnje moe dovesti do potpunog suenja korena. Prole no ubrenje se vri nekim azotnim ubrivom (KAN-om) ili amonijum sulfatom u koliini 200-300 kg/ha. Za jesenje ubrenje se preporuuje stajnjak kojim se zemljite ubri svake tre e godine, u koliini od 20000-40000 kg/ha i mineralno ubrivo ili samo mineralno, u koli ini od 800-1200 kg/ha odnosa 0:15:30. Ako se zemljite ne ubri stajnjakom, treba ga poubriti svake godine sa po 1000-1400 kg/ha kompleksnim mineralnim ubrivom NPK, odnosa 10:12:26. Herbicid koji se koristi za suzbijanje jednogodinjih korova je gesaprim u koliini 4-5 kg/ha rastvoren u 3000 l vode. Plasti ne folije se koriste isto za suzbijanje jednogodinjih korova, a njihova primena pove avai prinos za 10-20% i ubrzava zrenje plodova za 2-3 dana. 3. 9. Gajenje Visina prinosa i kvalitet malina zavise pre svega od sistema gajenja, kvaliteta

sadnica i vremena i tehnike saenja. Malina se moe gajiti u 4 osnovna sistema: sistem bunova sa kvadratnim rastojanjem, sistem bunova sa pravougaonim rastojanjem, sistem pantljike, i sistem ive ograde. Sistem bunova sa kvadratnim rastojanjem: kod ovog sistema gajenja razmak izmeu bunova od 1,5-3 m u zavisnosti od bujnosti sorte i na ina mainske obrade, na jednom mestu se sade 1-4 izdanka zbog malog broja izdanaka i prinos je manji ali su plodovi krupniji i kvalitetniji. Ovaj sistem se moe primenjivati u ravni arskim ili blago nagnutim terenima. Sistem bunova sa pravougaonim rastojanjem: rastojanje izme u redova je 2,5-3 m , a u redu 1-1,2 m. Na jednom mestu sadi se 1-4 izdanka zajedno. Kod ovog sistema laka je obrada, i zatita od bolesti i teto ina a i prinosi su neto ve i. Sistem pantljike: kod ovog sistema razmak izmeu redova je 2,5-3 m a u redu izmeu izdanaka 30-50 cm. Na taj nain se u pravcu redova formiraju pantljike irine 50-60 cm. Kod ovog sistema gajenja oteana je obrada zemljita i zatita zbog ega je slabiji prinos i kvalitet plodova. Sistem ive ograde: ovaj sistem ini prelaz izmeu sistema bunova i sistema pantljike. Razmak izmeu redova je 2,5 m a izme u izdanaka u redu 50 cm. Obrada zemljita izatita je laka a osvetljavanje bolje. Za mnoge sorte malina iji se izdanci povijaju ka zemlji potreban je naslon. U tu svrhu koristi se kolje duine 2 m i debljine 5-12 cm koji se postavljaju na razmaku od 10 m, a na njih se postavlja ica na dva nivoa. 3. 10. Nega Nega maline poinje u rano prolee i obavlja se sve dok je produktivna odnosno 12-15 god. U tu svrhu primenjuju se slede e mere: praenje zemljita uz primenu herbicida ili folija, ubrenje, orezivanje i zatita od bolesti i teto ina. 3. 11. Praenje Praenjem se povrinski sloj zemljita odrava u rastresitom stanju i spre ava razvie korova. Praenje se moe izostaviti upotrebom herbicida i plasti nih folija. U malinjaku se najee izvode 4 praenja: prvo u rano prole e, drugo sredinom maja posle cvetanja, tree posle berbe i etvrto u jesen posle ubrenja. 3. 12. Orezivanje Za malinu se preporuuje uklanjanje izroenih izdanaka na vreme jer mogu da budu leglo zaraze koje preko lastara moe da se prenese i u slede u godinu. Najbolje je malinu orezivati rano s prole a (mart) i leti posle berbe. Preporu uje se da se do maja uklanjaju i novi mladi izdanci da bi rodni dobili vie hrane i svetlosti. Za postizanje velikih prinosa vaan je broj rodnih gran ica, tako da izdanci moraju da se prikrauju na radnu visinu i da se prore uju na razmak od 15-20 cm u paliru. Nadzemni izdanak ivi dve vegetacione sezone. U prvoj postie najve i vegetativni porast (visinu i debljinu) a u drugoj se iz populjaka u pazuhu listova izdanka formiraju rodne granice koje donose rod. Posle zavrene berbe ceo izdanak se sui i najkasnije u roku od 7 dana treba ga ukoniti rezom u osnovi. Izdanci se moraju prikraivati na radnu visinu odnosno 180 cm. Cilj rezidbe je da se po izdanku

obezbedi najvie 25 rodnih granica to daje veliki rod - 20 t / ha. Rastojanje izdanaka u paliru treba da iznosi 15-20 cm to po dunom metru iznosi 5-7 izdanaka. Pri letnjem orezivanju uklanjaju se svi izdanci koji su rodili u teku oj godini. 3. 13. Podizanjeplantaa Zasadi se moraju podizati uz armaturu, a najbolji razmak za brdske uslove je od 45-70 cm. Plodovi maline su veoma osetljivi u transportu zbog ega mesto za malinjak treba da je u blizini dobrog puta i naseljenog mesta radi obezbe enja radne snage. U naim uslovima najvie joj odgovaraju blago nagnute severne ekspozicije nagiba do 8%.Poveanjem nadmorske visine juni poloaji su povoljniji. 3. 14. Formazasada U gajenju maline mogu se primeniti razni sistemi. Na malim prostoru-oku nici malina se gaji u vidu kratkih palira ili ive ograde. Moe se primeniti i sistem buna s pravougaonim i kvadratnim rastojanjem i razmakom me u biljkama od 1,5 -3,0 m. U savremenim uslovima koristi se iskljuivo palirni sistem, u kojem je me uredno rastojanje od 2,2-2,8 m a u redu 25 cm. Prednosti ovakve guste sadnje su, izme u ostalog, u postizanju velikog prinosa ve u prvoj godini roda - i do 90% od pune rodnosti. To je mogue postii tako to ve i broj izdanaka izraste najmanje 160 cm zato su ve u prvoj vegetaciji potrebne tri prihrane nitromonkalom. Prva posle izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu 30 cm i tre kada su duga ki 60 cm. Time se ve u prvoj godini odstvaruje prinos od oko 20 tona / ha. 3. 15. Koren Koren maline je snano razvijen prodire do 1 m dubine sa osnovnom masom do 50 cm. 3. 16. Cvetanje U naim uslovima cvetanje poinje u drugoj dekadi maja i obi no traje 20-30 dana, u zavisnosti od sorte i meteorolokih uslova. 3. 17. Razmnoavanje Malina se razmnoava na 4 naina: - semenom (samo radi stvaranja novih sorti), - izdancima (zrelim i zelenim samo sorte crvene i ute maline), - korenovim reznicama (sorte crvene maline) i - oiljavanjem vrhova izdanaka (sorte crne i purpurne maline). Proizvodnja izdanaka moe da se odvija u rodnim malinjacima i u malinjacima specijalno podignutim za proizvodnju izdanaka (ima detaljno MPB br.7 1979, str.41.). 3. 18. Sorte U svetu je dosada stvoreno oko 1000 sorti malina razli itih privredno-biolokih osobina od kojih je veliki broj davno iezao iz proizvodnje. Gajene sorte poti u od 4

vrste malina: evropske crvene maline ( Rubus idaeus ssp. Vulgaris Arrhen), maljave amerike maline (Rubus idaeus ssp. Strigosus Mch), crne kruplolike maline (Rubus occidentalis L.) i purpurne maline ( Rubus meglektus Peck.). Istorija uvoenja maline u kulturu datira od davnina. Ona je bila poznata Rimljanima i Grcima, ije su plodove koristili ne samo za ishranu ve i za spravljanje lekova. Masovnije gajenje u Evropi poinje sredinom 16. veka. U naoj zemlji ona je po ela sistematski da se iri krajem 19. veka preko introdukovanih sorti iz Nemake i Francuske. U ranocvetajue sorte spadaju: maling promis, septembar, malboro (Valjevska malina). U poznocvetajue sorte spada norfordski xin. Sorte maline su razli itog stepena samooplodnosti. Sorte maline za masovno gajenje: engleske sorte malling promis (rana sorta)- Valjevo i aak i malling eksploit, amerika sorta vilamet, domaa sorta gradina. 3. 19. Opravdanost Zahvaljujui prirodnim uslovima za uspevanje gustoj sadnji, pravilnoj ishrani, rezidbi i odrzavanju zemljita, kao i uspenoj zatiti, u pojedinim krajevima prinosi od 20 i vie tona kvalitetnih plodova maline po hektaru postali su uobi ajeni. Poslednjih godina privredna vrednost maline se naglo pove ala, jer se u raznim vidovima izvozi u velikim koliinama. Prednosti gajenja maline u odnosu na druge vo ke ogledaju se u tome to prorodi rano, ve u drugoj godini, a u tre oj daje pun rod. Uz pravilnu agrotehniku zasad maline se moe ekonomski opravdano koristiti 10-12 god. tete od mraza, vetra i grada znatno su manje i re e. Malina ima niz preimu stava u odnosu na druge vone kulture koje se ogledaju u slede em: zadovoljava se i neto slabijem zemljitem kao i loijim klimatskim uslovima, lako se i jednostavno gaji, ra a brzo i redovno svake godine, rizik u proizvodnji je manji nego kod krupnog vo a, radna snaga mogu da budu i deca i stariji ljudi, sazreva posle jagode ime se omoguava dobar raspored radne snage. 3. 20. Korisnost Plodovi imaju izvanredan ukus i aromatian miris zbog ega se koriste u sveem stanju. U industrijskoj preradi ovo vo e je veoma traena sirovina za proizvodnju sokova, sirupa, elea, slatka, vo nih vina i xemova. Ne treba zaboraviti da je malina izvrsna medonosna biljka zbog dugog perioda cvetanja, od 20-35 dana, zbog ega se moe preporuiti za gajenje na manjim povrinama u doma instvima. 3. 21. Plod Plodovi maline bogati su raznim organskim jedinjenjima: kiselinama, taninima, pektinima, eerima, vitaminima i mineralnim materijama, pre svega magnezijumom i gvoem. Plod maline je zbirna kotunica, kotunica je so na i obi no crvene, ute ili crne boje. Teina ploda sortne maline kree se od 1,7-8,4 g a re e i do 12 g. Plodovi sazrevaju od poetka druge dekade juna do kraja prve dekade jula, u zavisnosti prvenstveno od sorte.

3. 22. Primena Od posebnog je znaaja u ishrani osoba obolelih od raznih kardiovaskularnih bolesti i rekonvalescenata, kao i u ishrani dece. Li e maline koristi se i u farmakologiji. 3. 23. Berba Malina sazreva postepeno u zavisnosti od sorte i vremenskih prilika zbog ega se berba obavlja u vie navrata (6-10) i traje oko 3-4 nedelje. Malina se bere kada su plodovi potpuno zreli i vrsti po mogustvu po hladovini. Koli ina plodova koja se moe nabrati za sat ili dan zavisi od sorte, krupnoe i umenosti bera a. Obi no se za osmoasovno radno vreme nabere 30-60 kg. Prilikom berbe maline se sortiraju prema zrelosti, krupnoi i kvalitetu plodova. Malina se pakuje ve prilikom berbe u posebnu ambalau male zapremine i teine koja je uz to jeftina i pogodna za transport. Malinu je neophodno odmah prevesti do krajnjeg kupca ili smestiti u hladnjau.

4. PLANIRANIRADOVIU PROIZVODNJISADNOGMATERIJALA

4. 1. RADOVI PRI FORMIRANJE MATINJAKA ZA POTREBE PODIZANJA ZASADA

priprema zemljita u redove (razmak izmeu redova 3 m, razmak u redu 1 m) jesenja sadnja elitnog sortnog materijala (reznica) proleno orezivanje biljaka na visinu od 20 cm sa najmanje jednim razvijenim pupoljkom vaenje matine biljke sa 2-3 izdanka na kraju prve vegetacije vaenje iz matinjaka svih izdanaka na kraju druge vegetacije, njihovo klasiranje i trapljenje grabuljanje matinjaka

nega matinjaka (ubrenje stajnjakom ili NPK mineralnim ubrivom)

4. 2. PLANIRANI RADOVI PRI FORMIRANJU PLANTAE - ZASADA

Obrada zemljita za jesenje saenje (oranje na 15-20 cm dubine) ubrenje organskim i mineralnim ubrivima orezivanje ila pred saenje formiranje palirnog sistema, sistem ive ograde sa izolovanim bunovima (red od reda 2,5 m; razmak izmeu biljaka u redu 0,25 m; sadnja 1-2 izdanka u sadno mesto) nega zasada (maliranje, navodnjavanje, ubrenje kompleksnim ubrivima i zatita od bolesti i tetoina orezivanje i proreivanje izdanaka skraivanje izdanaka na dva-tri pupoljaka u prvoj godini posle sadnje proleno orezivanje izdanaka u drugoj godini nakon sadnje letnja berba plodova jesenje proreivanje maline

5. EKONOMINOSTPROIZVODNJE 5. 1. EKONOMSKA KALKULACIJA PROIZVODNJE U MATINJAKU Raunrentabilnostiproizvodnjemaline(matinjak) ukupan prihod ukupni trokovi bruto dobit - trokovi trokovi nege i ubrenja (+40%) neto dobit trokovi varijabilnitrokovi fiksni trokovi 5000 2520 2880 620 1870 netodobit

sirovine i repromaterijal usluge sa karakterom proizvod. nematerijalni trokovi trokovi nege porez na dobit neto dobit uee

330 120 1350 720 620 1170 24% 1970 39% 1870 1870 37%

Ekonomskakalkulacijaproizvodnjeu plantai( 1 hektar) TROKOVI trokovi mehanike obrade zemljita (10 dnevnica x60) manufakturni trokovi ukljuujui i letnju berbu (160 dnev. x 7,5trokovi za repromaterijal (2 x 16.000 kom x 0,05) - trokovi trokovi nege i ubrenja (+40%) UKUPNO DOBIT proizvedena koliina malina cena 1 kg UKUPNO 600 1020 1600 1942 5162

10.000 kg 0,75 7500

Raunrentabilnostiproizvodnjemaline(plantaa,prvagodina) trokovi sirovine i repromaterijal usluge sa karakterom proizvod. nematerijalni trokovi trokovi nege porez na dobit neto dobit varijabilnitrokovi 600 700 1455 1440 500 175,5 2775,5 37% fiksni trokovi 1600 neto dobit

uee

4195 56%

527,25 7%

10

Raunrentabilnostiproizvodnjemaline(II - IV godina) trokovi sirovine i repromaterijal usluge sa karakterom proizvod. trokovi nege porez na dobit uee varijabilnitrokovi 1240 942 3142 42% 1089,5 1089,5 15% 2268,5 2268,5 43% fiksni trokovi netodobit

11