RSEDP Regional Socio-Economic Development Programme Poljoprivreda je primarna ljudska delatnost i njeno razvijanje ujedno znai poboljanje kvaliteta

ivota. Novouspostavljni AGRO-INFORMATIVNI CENTAR SURDULICA eli da priblii nauna dostignua poljoprivrednim gazdinstvima kao nosiocima odgovornosti za zdravu hranu i zdrav ivot. Optina Surdulica Ovaj vodi namenjen je proizvoaima i strunjacima koji se bave voarskom proizvodnjom. Svi predlozi, kritike i sugestije koji se odnose na ovu brouru dobro su doli i mnogo e nam koristiti u daljem radu.

P Josif Pani Surdulica

PRIPREMA I SADNJA JABUKE I KRUKE

Podizanje zasada je sloen i veoma odgovoran posao, greke uinjene pri podizanju vonjaka veoma se teko ispravljaju jer jednom posaene voke ostaju na tom mestu dugi niz godina. Uspeh voarske proizvodnje zavisi od sistema gajenja, sortimenta, zatite, organizacije procesa proizvodnje i realizacije prinosa. 1. Priprema zemljita za sadnju voaka Izbor proizvodne lokacije : Izbor mesta za podizanje vonjaka je od presudne vanosti za uspeh u gajenju jabuka i kruaka. Povoljni agroekoloki uslovi i dobri organizaciono-tehniki uslovi su nepohodni za uspenu intenzivnu voarsku proizvodnju. Na izbor poloaja za vonjak utiu: reljef, ekspozicija poloaja, nagib i izloenost vetrovima ( kasni mrazevi, pojava grada, jaina i smer vetra). ienje i planiranje terena: Planiranjem terena uklanjaju se sve depresije i izboine na parceli na kojoj e se podii vonjak. Na jae nagnutim terenima grade se terase. Agrohemijske analize zemljita: Pre zasnivanje vonjaka OBAVEZNO sa planirane parcele moraju se uzeti uzorci zemlje za agrohemijsku analizu zemljita. Agrohemijska analiza zemljita treba da pokae, fizike i hemijske osobine zemljita a pre svega sadraj pojedinih makro elemenata i kalcijum karbonata, koji ako se nalaze u viku mogu da budu ograniavajui faktor za gajenje pojedinih vonih vrsta. REZULTATI AGROHEMIJSKE ANALIZE ZEMLJITA SU OSNOV ZA MELIORATIVNO UBRENJE.
1

SURDULICA

AVGUST 2006

Uputstvo priprema i sadnja jabuke i kruke uradio je Agro-informativni centar Surdulica ( AICS ) i namenjen je voarima. Izradu uputstva omoguila je EVROPSKA UNIJA preko Evropske agencije za rekonstrukciju u okviru programa Regionalnog drutveno-ekonomskog razvoja. RSEDP Program regionalnog drutveno ekonomskog razvoja Projekat finansira EU, a realizuje Evropska agencija za rekonstrukciju

Meliorativno ubrenje: Obogauje se zemljite hranivima na veim dubinama. ubri se sa 40-50 t/ha stajnjaka i mineralnim ubrivima prema agrohemijskoj analizi. Potrebe voaka u hranivima po 1Ha intenzivnih zasada (po Hilkenbumer-u) Vona vrsta Jabuka Kruka Do stupanja u rodnost N 30 30 P2O5 30 30 K 2O 60 60 U periodu raanja Osetljivost Za najmanji Za visoke prinose na hlor proseni prinos N P2O5 K2O N P2O5 K2O 80 50 140 175 75 250 Prilina 60 150 160 150 75 250 Mala

Duboka obrada zemljta: Obavlja se rigolovanjem ili dubokim oranjem do 50 cm sa podrivanjem do dubine od 80 cm. Najbolje je da se to obavi krajem leta ili poetkom jeseni. 2. Sadnja voaka Sadnice: Budui zasad voaka najvie zavisi od kvaliteta sadnog materijala. Treba saditi jednogodinji sadni materijal visokog kvaliteta, odnosno sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom i zrelim nadzemnim delom. Sadni materijal za podizanje zasada jabuka i kruaka mora biti proizveden u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voaka, vinove loze i hmelja ( SL.GL.RS. 18/05) i deklarisan u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju , pakovanju i plombiranju sadnog materijala. Uz sadni materijal isporuilac obavezno mora dostaviti : Uverenje o sortnoj istoti sadnog materijala, Uverenje o zdravstsvenoj ispravnosti sadnog materijala i proizvoaku deklaraciju. Osim kvaliteta sadnica vaan je i njihov prevoz i skladitenje do sadnje. Ni u jednom trenutku sadnice ne smeju izgubiti vodu i osuiti se. Vreme sadnje: Voku sadimo u vreme mirovanja vegetacije u jesen ili u rano prolee. Preporuuje se jesenja sadnja. Plan sadnje: Sadri veliinu i oblik parcele, puteve u vonjaku i skicu rasporeda redova sorata. Sistem gajenja: Pre sadnje potrebno je odrediti smer redova , razmak u redu i izmeu redova. Sve to zavisi od gustine sadnje, naina formiranja krune, bujnosti voaka, uzgojnog oblika, plodnosti zemljita i primene mehanizacije. Razmeravanje i obelaavanje izvodi se pomou kolja za razmeravanje i tapova za obeleavanje pri emu se vodi rauna da pravac pruanja redova bude sever jug.

Priprema sadnica za sadnju: Nabavljene sadnice ukoliko se odmah ne sade, treba utrapiti u zemlju do sadnje. Bitno je da koren sadnice ne bude izloen vazduhu i suncu. Pre sadnje koren treba skratiti za i ukloniti sve oteene i predugake ile pa onda potopiti u itku smesu napravljenu od ilovae , govee balege , vode i 1% rastvora plavog kamena u odnosu 1:1:1. Sadnja: Za intenzivne zasade nakon rigolovanja voke se sade u brazdu. Sadnju treba da vre najmanje dva lica , jedno dri sadnicu i uvodi je u pravac redova a drugo lice viziranjem pokazuje kada je sadnica dola na pravo mesto. Pri sadnji jedan radnik dri sadnicu dok drugi rasporeuje ile voke , zatim stavlja sitnu povrinsku zemlju oko ila nastojei da zemlja doe svuda izmeu ila to se postie lakim potezanjem i sputanjem kao i protresanjem sadnica. Kada sitna zemlja pokrije koren u visini 5-6 cm lakim stiskom zemlje nogom sadnica se bolje uvrsti a ostatak nepokrivenih korenovih ila pokrije se zgorelim stajnjakom ili kompostom. Iznad stajnjaka se stavlja zemlja i ovla nagazi time je sadnja zavrena.

Postupak sadnje Kopanje jama za sadnju voaka manje je prikladan nain. Primenjuje se: u starijim vonjacima kod popune praznih mesta, na rubovima njiva, na okunicama ili na strmim terenima.Sadnja voaka na rigolovanom zemljitu: Iskopa se jama za sadnicu. Sadnicu se postavlja 3-5 cm daleko od kolca. Na koren se stavlja sloj zemlje debljine 5 - 8 cm koji se dobro nagazi i 20 - 30 kg zrelog stajnjaka. Na stajnjak se opet stavlja zemlja i oko voke oblikuje se udubljenje za bolje zadravanja vode. Dubina sadnje je kao u rasadniku. Navodnjavanje: Poeljno je navodnjavati jabuke i kruke od sadnje do plodonoenja za vreme sue. Danas se najvie primenjuje sistem navodnjavanja kap po kap. Udubljenje ( plitka aica ) za zadravanje vode

3. Preporuka sortimenta za intenzivne zasade jabuka Melroze ( Melrose ) Ajdared ( Idared ) Amerika visokoproduktivna plantana sorta i nesporno najpopularnija jabuka u Srbiji. Nastala je ukrtanjem sorata jonatan i vagner (Jonathan h Wagener). To je zimska sorta koja dozreva za berbu poetkom oktobra, potronja joj poinje od berbe i traje, zavisno od naina skladitenja do kraja novembra. Ova sorta ima slabo do srednje bujno stablo i veoma je pogodna za gustu sadnju , rano prorodi i uredno raa. Plod je loptastokolaast, svetlo crvene boje, srednjeg kvaliteta. Plodovi su krupni do vrlo krupni, pogotovo ako se uzgaja na podlogama M9, M26 i MM106. Krupni plodovi variraju po obliku, esto su asimetrini, trbuasti i sa vrlo uoljivim pljosnatim rebrima. Peteljka dugaka (12 - 41mm), a nalazi se u srednje irokoj i dubokoj udubini, koja je prekrivena sivkastom rom koja katkad prelazi rub udubine. Meso je gotovo bele boje, srednje fine teksture, srednje sono, srednje kiselog ukusa,sa jae izraenim kiselinama i niim sadrajem eera, a aroma je srednje izraena i nenametljiva. Ajdared dobro podnosi transport,a u obinoj hladnjai na 4C dobro se uva do poetka aprila. U hladnjaama sa kontrolisanom atmosferom moe se uvati gotovo do septembra. Donagold ( Jonagold ) Amerika sorta nastala ukrtanjem zlatnog deliesa i jonatana (Golden deliciousa h Jonathana). Spada u najkvalitetnije zimske sorte jabuke. Stablo ove sorte je bujno, sa otvorenim uglom grananja i veoma pogodno za gustu sadnju. Uglovi grananja ove sorte su velika prednost u pogledu formiranja eljenog uzgojnog oblika, jer omoguavaju vrlo rano proroavanje uz relativno malo ulaganje u formiranje oblika. Sadnice Donagolada imaju sklonost ka formiranju privremnih granica, to je pogodno za formiranje vitkog vretena. Potrebna je redovna i blagovremena zamena grana s obzirom na njegovu bujnost. Naslon mora biti propisno i blagovremno postavljen da bi se izbegao krivi rast, koji se teko moe korigovati. Sorta je umereno osetljiva na izazivae pepelnice i aave krastavosti. Plodovi su veliki do vrlo veliki (130-315), veinom pravilnog okruglastog oblika. aica je poluotvorena do zatvorena, peteljka je duga (14 - 38mm). Koica ploda srednje je tanka i dozrevanjem ubrzo postane masna. Boja pokoice je svetlo uta sa pramenastim rumenilom na sunanoj strani. U povoljnim uslovima rumenilo se razvija na 50 do 80% povrine ploda. Pokrivena je ivahnom rumenom do plamenocrvenom bojom. Plodovi su vrlo privlanog izgleda. Meso ploda je ukaste boje, srednje vrsto, vrlo sono, slatkasto blago kiselog ukusa i prijatne arome. To je zimska sorta koja dozreva za berbu 8 -10 dana prie Zlatnog Deliesa. Potronja joj poinje nakon berbe i traje do poetka oktobra moe se uspeno uvati do juna. U obinoj hladnjai uva se do polovine februara.
4

Veoma zastupljena sorta, stablo je bujno i neto sporije stupa u rod ali je rodnost veoma dobra. Grane u poetku rastu pod otrim uglom. U gustim zasadima se od poetka moraju povijati da bi se izazvala ranija rodnost i spreilo delimino ogoljavanje osnovne grane. Nije osetljiva prema aavoj krastavosti i pepelnici. Dobro se oprauje sortom ajdared. Plod je srednje krupan do krupan, svetlo crvene boje, izdueno kolaastog oblika. Meso je sono slatko-nakiselog ukusa i aromatino. Sazreva krajem septembra i poetkom oktobra. Plodovi su osetljivi na pojavu posmeivanja pokoice ( scald).

Greni Smit ( Grenny Smith ) Poreklo sorte je Australija i karakterie je izrazito zelena boja pokoice. Plod je krupan do vrlo krupan zarubljenog-koninog oblika, velike specifine teine. Pokoica je debela vrsta intenzivno zelene boje sa izraenim krupnim lenticelama. Na sunanoj strani se esto javlja bledo rumenilo to se smatra komercijalnim nedostatakom. Stoga se ova sorta sadi u dvoredima ili se vri rana zelena rezidba u blizini plodova. Meso je vrsto, grube teksture, svetlozelene do bledozelene boje, kiselkastog ukusa i slabe arome. Berba zapoinje u prvoj ili drugoj dekadi oktobra meseca, da bi se izbegli rani jesenji mrazevi. Plodovi su podloni pojavi posmeivanja pokoice ( scald) i unutranjem slomu plodova. uva se hladnjai na temperaturi od 0 do 2oC do maja. U hladnjaama sa kontrolisanom atmosferom pri temperaturi od 2oC, sa 3%SO2 i 3% O2 do juna. Ovu sortu ne treba gajiti na lokalitetima gde je kasnije zrenje i mogunost pojave ranih jesenjih mrazeva.

Elstar ( Elstar ) Sorta poreklom iz Holandije nastala ukrtanjem zlatnog deliesa i ingrid marije ( Golden delicious x Ingrid Marie) . U proizvodnju je uvedena 1975. godine. Stablo je bujno do srednje bujno, slino zlatnom deliesu. Raa rano i obilno. Cveta srednje kasno. Za opraivae se mogu koristiti sorte ajdared gloster 69, zlatni delies i dr. Plod je srednje krupan, po obliku slian zlatnom deliesu. Pokoica je zlatno uta sa pramenastom dopunskom rumenom bojom na sunanoj strani do 50% a kod crvenog klona do 100% povrine ploda. Meso je odlinog ukusa blago nakiselo, vrlo prijatne arome. Vreme berbe je prvih deset dana septembra

4. Preporuka sortimenta za intenzivne zasade kruaka Viljamovka Stara engleska sorta, gaji se na svim kontinentima, pa je smatraju i kosmopolit krukom. Svojom velikom adaptinou (jer se gaji do 800 m/n. v), odlinom rodnou i izvarednim kvalitetom ploda, smatra se nezamenjivom sortom. Treba je brati dve nedelje pre nego to plodovi ponu da ute. Sklona je partenokarpnom obrazovanju plodova. Izvrsna je za raznovrsnu preradu, a posebno za sok i rakiju "viljamovku". Sa dunjom kao posrednikom nema dobar afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika. Dobri opraivai su klapovka, krasanka, ifardova trevuka, ampionka, hardijeva maslovka i starkov delies. Butira ili Rana moretinijeva Italijanska je sorta. Sazreva krajem jula. U hladnjai se uva do mesec dana. Plod je srednje krupan (140g), oblika krukastog, a boje zeleno-ukaste, prekrivene sa sunane strane jarkim rumenilom. Meso je sono i topivo, slatko-nakiseloosveavajueg ukusa i veoma prijatne arome. Izvrsnog je kvaliteta. Srednje bujna do bujna sorta. Kruna je irokopiramidalna. Ramene grane su dobro obrasle rodnim drvetom. Cveta rano i diploidna je sorta. Odlino je oprauju junsko zlato, julska arena, rana koija i trevuka. Rano prorodi i obilno i redovno raa. Osetljiva je na zimske mrazeve i pozne prolene slane. Sa dunjom kao podlogom nema najbolji afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika. Trevuka Vodi poreklo iz Francuske, a zastupljena je u sortimentu skoro svih zemalja. Sazreva poetkom avgusta 4-5 dana posle rane moretinijeve. Plod je srednje krupan (140g), zelenkasto-ute boje, prekrivene sa sunane strane jarkim rumenilom. Odlina je stona kruka, a takoe je pogodna i za spravljanje kompota, dema i peenje rakije. Stablo je slabo bujno. Cveta rano i diploidna je sorta. Izrazito je partenokarpna pa zato obilno raa i u godinama s nepovoljnim vremenskim prilikama u periodu njenog cvetanja. Dobro je oprauju arena julska, junsko zlato i rana moretinijeva. Sa dunjom nema zadovoljavajui kvalitet pa se mora kalemiti preko posrednika. Boskova boica Poreklom je iz Belgije. Sazreva sredinom septembra. U hladnjai se uva do etiri meseca. Plod je krupan do vrlo krupan (190g), oblika flaastog, po emu je dobila deo imena. Boje je slamastoute, prekrivene rastom skramom. Meso je sono, topljivo, slatkonakiselo i aromatino. Izvrsna je stona kruka. Stablo je bujno, zdravo i otporno na suu i mraz. Cveta kasno i diploidna je sorta. Dobro je oprauju viljamovka, ampionka i starkov delies. Raa obilno.

Pakhams trijumf Stara Australijska sorta. Bere se krajem septembra i za potronju stie od sredine oktobra. U hladnjai se uva do kraja februara. Plod je krupan do vrlo krupan (200g), izduenog oblika nalik na viljamovku, boje ukastozelene, a u punom zrenju slamastoute. Po kvalitetu ploda ne zaostaje za viljamovkom. Stablo je umereno bujno. Srednjepoznocvetna, diploidna sorta je. Dobro je oprauju starkov delies, ampionka, viljamovka. Sa dunjom nema najbolji afinitet pa se mora kalemiti preko posrednika. Po saenju rano prorodi u drugoj ili treoj godini i raa vrlo obilno. Abate fetel Francuska je sorta. Sazreva u drugoj polovini septembra, a bere se oko dve nedelje ranije, kada joj semenke poinju da crne. Plod je srednje krupan do krupan (190g) oblika konino izduenog. Inae je zelenkasto do slamasto ute boje isprskane rastim takicama. Meso ploda joj je meko, sono, osrednje topivo, slatko nakiselo i dovoljno aromatino. Diploidna je sorta. Dobro je oprauju konferans, avranka, hardijeva maslovka i druge sorte. Sa dunjom ima dobar afinitet. Krasanka Poreklom je iz Francuske. Zastupljena je u sortimentu svih voarskih zemalja. Izrazito je zimska sorta kruke. Bere se u prvoj polovini oktobra i za jelo stie poetkom novembra. U hladnjai se uva do maja. Plod je krupan do vrlo krupan (200g), oblika sferinog, ija je pokoica debela, hrapava i suva, u vreme berbe maslinasto zelene, a kad stigne za jelo ukastozelene, isprskane rastim takicama. Meso joj je malo zrnasto, sono, topivo, ukusa vinasto kiselkastog i prijatne arome. Stablo je slabobujno. Za svoje uspevanje zahteva duboka i plodna zemljita i toplije podnevlje. Trai navodnjavanje i otriju rezidbu. Daje dobre rezultate samo ako je okalemljena na dunji, s kojom ima zadovoljavajui afinitet. Cveta rano i diploidna je sorta. Dobro je oprauju: druardova maslovka, klero, junsko zlato i dr. sorte. Raa vrlo dobro
7

5. Trokovi podizanja 1 ha zasada jabuka Polazne predpostvke: Sklop Projektovan prosean Razmak biljaka prinos m kom/ ha t/ha Jabuka 1 1666 4 x 1.5 38.16 Sistem Kategorija Intenzivni Broj parcela Mali 1 gajenja zasada 3 godine s tim to se priprema zemljita za Duina podizanja zasada: sadnju i sadnja vre u periodu jesen-zima ,tzv nulta godina. Uzgojni oblik: Vitko vreteno Broj godina eksploatacije 20 Sortiment: Uee sorte u zasadu 1 Ajdared ( Idared ) 25 % 2 Donagold ( Jonagold ) 25 % 3 Melroze ( Melrose ) 25 % 4 Greni Smit ( Grenny Smith ) 15 % 5 Elstar ( Elstar ) 10 % Total 100 % Vrsta zasada Povrina , ha Trokovi podizanja 1 ha zasada jabuka Vrsta trokova 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
8

Beleke : ___________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ Ukupno 4008 2856 1893 2208 548 11514 11514 100.00 1686 9828 494 10323 ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________
9

Godina 0 2154 1259 625 202 4241 4241 36.83 4241 393 4634 I 415 358 356 56 1186 1186 10.30 1186 72 1258 II 530 430 422 69 1450 1450 12.60 482 969 29 998 III 909 809 490 2208 221 4637 4637 40.27 1204 3433 3433

Materijalni trokovi, Mainski radovi, Radna snaga bruto, Podizanje naslona, Projektovanje i nadzor, Ostali trokovi ( 5 % od zbira 1+2+3+4+5 ) , Svega ( 1+2+3+45+6) , Oprema,
Ukupni iznos ulaganja( 7+8) ,

Vremenska struktura ulaganja u% Vrednost malog prinosa, Potrebna investiciona ulaganja ( 9-11) , Interkalarna kamata ( 3%), Ukupni iznos ulaganja (12+13 ) ,

___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________
10 11