LEGENDA O LIONGU FUMU Nekada davno iveo ovek po imenu Liongo. Bee on najvii i najsnaniji u celom gradu.

Svojim ponaanjem zadavae graanima dosta nevolja. I ljudi jedanput odluie da ga uhvate i strpaju u tamnicu. Iznenada upadoe u njegovu kucu, svezae ga i bacie u tamnicu. Provede Liongo u tamnici mnogo dana, ali jednom mu poe za rukom da pobegne. I ponovo poe da uznemirava ljude, koji opet nisu mogli mirno da odlaze na svoja polja, sakupljaju iverje i nose vodu. Naplaeni graani ponovo stadoe da trae put i nain kako bi se oslobodili Lionga. - Neto moramo smisliti - govorili su oni - da ga uhvatimo i ubijemo. Tada jedan od njih predloi: - Uhvatimo ga dok bude spavao i ubijmo ga. A drugi rekoe: - Ako ga uhvatite, sveite ga i dovedite k nama. I ljudima opet poe za rukom da uhvate Lionga. Svezae ga, dovedoe u grad, okovae u lance i bacie u tamnicu. Dugo on provede u tamnici i samo mu je majka donosila hranu. Na tamnikoj kapiji strau su uvali vojnici, ne naputajui svoja straarska mesta ni za trenutak. Tako su prolazili dani i meseci. Svake noi Liongo je pevao divne pesme. Svima koji su sluali mnogo su se dopadale. esto su ljudi medu sobom govorili: - Hajde da sluamo Liongove pesme. I ili su i sluali. Svaki put kada bi pala no, ljudi su dolazili i govorili Liongu: - Doli smo da sluamo tvoje pesme, pevaj! I on je pevao, nije mogao da odbije, jer su graani neobino zavoleli njegove pesme. eznuci za slobodom, Liongo je svakog dana sastavljao po koju novu pesmu. Ljudi su slabo razumevali smisao tih pesama, ali su ih majka Liongova i robinja razumele vrlo dobro. Jedanput, kada robinja donese hranu Liongu, straa joj je ote i pojede, a samo ostatke dade Liongu. Robinja tad ree: - Liongo, gospodaru moj, donela sam ti hranu, a vojnici mi otee i pojedoe. I to je sve to ostade. Liongo uze ostatke, pojede, zahvalan i na tome, i zapeva, obracajuci se robinji, koja stajae ispred vrata: - Reci mojoj majci da glupak nikada nee postati pametan. Nek ona ispee hleb, a unutra nek stavi testericu, da pretesteriem lance i iziem na slobodu. Robinja dode njegovoj majci i ree: - Sin te je pozdravio i preko mene poslao ti jednu molbu. Majka upita: - Kakvu molbu? Robinja ponovi ono to joj je Liongo rekao. Saznavi za sinovljevu molbu, majka kupi nekoliko testerica i donese ih kuci. Uze prosena brana i ispece nekoliko lepih hlepia. Zatim napravi veliki hleb i unutra stavi testerice. Sve to dade robinji da odnese Liongu.

Kada robinja doe do Liongove tamnice, straa joj ote sve, izabra najlepe hlepcice i pojede ih. - A ovaj uskisli hleb odnesi svome gospodaru - rekoe straari. I robinja ga odnese Liongu. On razlomi hleb, uze testerice i sakri ih. Zatim pojede hleb, napi se vode i lee. A gradani ba tad odluie da ubiju Lionga. I sam Liongo u za to. On zapita straare: - Kada e me ubiti? Oni mu odgovorie: - Sutra. Tada ih Liongo zamoli: - Pozovite moju majku, pozovite sve ljude iz grada, hou da se oprostim sa njima. I straari pooe i pozvae sve. Dolo je vrlo mnogo ljudi, dola je njegova majka i ona robinja. Liongo ih tad upita: - Jeste li se svi okupili? - Da - odgovorie oni. - Dajte mi rog, kastanjete i gong. Neka ih neko donese. I neka se danas igra - rece Liongo - hou da se oprostim s vama. A oni mu odgovorie: - Dobro. Sviraj! - Nek jedan od vas dri rog, drugi kastanjete, a treci - gong - rece Liongo. - Ali kako emo svirati? - upitae ljudi. On im pokaza kako treba da sviraju i oni uzee da sviraju. A sam je za to vreme sedeo u tamnici i pevao. Kada bi poeli da udaraju u dobo, on je uzimao testericu i testerisao okove. A kada bi dobo prestao, i on bi prestao da testerie, i poinjao da peva. Ljudi se nisu nikako mogli dosetiti ta on radi. Okovi mu bejahu vec spali, tako uze da testerie lance i oni se ubrzo raspadoe. Tada Liongo slomi vrata svoje tamnice i izie na slobodu. Kada ga ljudi spazie, uzee da bee glavom bezobzirce, izbezumljeni od straha. A on ih je hvatao, udarao im glavu o glavu i tako ih ubijao. Liongo napusti grad, oprosti se od majke i rece joj: - Jo emo se mi videti. Doe u umu i poe da ivi kao i pre, uznemirujui i ubijajui ljude. Jedanput graani izabrae najlukavije stanovnike i rekoe im: - Idite k njemu, postanite njegovi prijatelji ne biste li ga kako mogli ubiti. I pooe Liongu prepredeni ljudi. Dooe oni do Lionga i nekako se sprijateljie sa njim. Jedanput mu tako rekoe: - Da pojedemo malo mesa, sultane. Liongo odgovori: - Ako pojedemo mesa, ime u platiti? Ja sam vrlo siromaan. - Da pojedemo sr palme - predloie mu ljudi. - Kako emo to da jedemo? - upita Liongo. A oni mu odgovorie: - Jedan od nas e se popeti na sami vrh palme i saviti je, a mi emo jesti. Liongo pristade i oni poee po redu da se penju na vrh palme i da je savijaju. - Kada se Liongo popne na vrh - odluie lukavi ljudi - ubijmo ga tad iz strele. I tad mu rekoe: - A sad je red na tebe. Ali se Liongo doseti ta oni nameravaju. - Dobro - odgovori im. Dreci u rukama luk i strele, on im ree:

- Ja u oboriti zreli vrh palme, pa emo jesti njegovu sr. Pusti strelu i rascepi granu; ponovo pusti strelu i rascepi i drugu. Tako obori vrh palme, u kome bejae puno sri. Kada sve pojedoe, lukavi ljudi rekoe: - On se dosetio, ta cemo sad? - Idemo kui - odlucie. Ljudi se oprostie od Lionga i rekoe mu: - Tebe niko ne moe da prevari, o, Liongo, ti se spase svega kao avo. I ljudi se vratie u grad i rekoe: - Ne moemo ga ubiti. Graani se okupie i, posavetovavi se, odluie da e Lionga moi da ubije samo sin njegova brata. Pozvae tog mladia i rekoe mu: - Poi i saznaj od ega on moe da umre. Kada dozna, vrati se i reci nam. Ako Liongo umre, daemo ti carstvo. Mladic pristade i poe Liongu. Kada je doao do njega, ovaj ga upita: - Zato si doao? A poto mladic ree da je doao da ga poseti, Liongo odgovori: - Ne, ja znam da si doao da me ubije, ali znaj da su te ljudi prevarili. Mladi ga zapita: - Od ega ti moe da umre? - Ako neko uspe da mi probode pupak bakarnom iglom, odmah u umreti odgovori Liongo. Mladi se vrati u grad i saopti graanima ta je saznao. Tada mu oni dadoe bakarnu iglu i on se vrati Liongu. A Liongo je za to vreme pevao pesmu. - Ja sam rav, a ti si dobar. I ako ti ne ucini nikakvo zlo, ja sam rav a ti si dobar! Kada se mladi vrati, on ga pozva k sebi, iako je dobro znao da je doao da ga ubije. Tako prooe dva dana, a trece noi, dok je Liongo spavao, mladi mu probode iglom pupak. Liongo se probudi od bola, uze luk i strelu, i poe na izvor. Tamo kleknu, natee tetivu, kao da niani, i tako umre. A kad ujutru dodoe ljudi po vodu, pomislie da je iv. Uplaie se i pobegoe. Dodoe u grad i ispriae: - Danas necemo imati vode. Tri dana su ljudi ili na izvor da gledaju Lionga, ali se niko ne usuivae da se priblii, iako su bili silno edni. Tada pozvae Liongovu majku i rekoe joj: - Idi, porazgovaraj sa sinom, reci mu nek se skloni da moemo vode da uzmemo, inae emo tebe ubiti! Majka pode Liongu. Prie mu, zagrli ga i poe da peva, teeci ga, a on pade. Majka shvati da joj je sin mrtav i zaplaka. Vrati se u grad i ree to graanima. Oni ponovo pooe na izvor i uverie se da je Liongo mrtav. Graani sahranie Lionga, a mladia koji ubi Lionga - ubie, da mu ne bi dali carstvo koje su mu obeali. (Afrika - Svahili)