GOLUBICA-DEVOJKA IZ SELA VUAK-VUAK Jedan lovac lovio je uvek samo na svom lovitu.

U poetku je tamo bilo mnogo divljai, ali s vremenom sve manje i manje. Kad na njemu nije vie imao ta da lovi, jer je svu divlja ve bio polovio, poe jednog jutra da trai novo lovite. Otiavi daleko u divljinu, doe jednoga dana do kue u kojoj su prebivale dve devojke. Zamoli ih da ga prime. Ispria im kako trai novo lovite, jer na starom nema vie ta da lovi. Devojke mu rekoe: - Primamo te vrlo rado. Ostani i stanuj kod nas. Budi nam brat, a mi emo ti biti sestre. Ako ti je s voljom, naui nas loviti. - Lovac na to pristane. Lovac ostane da stanuje kod sestara. Obdan je odlazio s njima u lov, lovio je i uio ih loviti. Jednoga dana ode jedna sestra sama u lov i vrati se kui s dobrom lovinom. Drugog dana ode u lov druga sestra, te se i ona vrati kui s dobrom lovinom. Treeg dana odu u lov obe sestre, a lovac ostane kod kue sam. Lovac je sedeo kraj kue i gledao vrelo to se nalazilo pored kue iza ipraja. Odjednom dolete dve golubice, slete kraj vrela, svuku pernate haljine i stvore se dve krasne devojke. Jedna je bila tako lepa da lovac nije mogao skinuti oka s nje. Devojke se stadoe kupati. Lovac ih je gledao. Lovac im se prikrade kroz ipraje. Htede ugrabiti onu lepu. Ali kad je ve bio doao do nje, devojka se okrete, spazi ga i zviznu. Lovac se na taj zviduk smesta pretvori u kamen. Onda devojke uzmu svoje pernate haljine, obuku ih i odlete kao golubice. Ubrzo posle toga vrate se sestre iz lova s bogatom lovinom. Zaude se videvi da je kua zatvorena i stanu zvati brata. Zvale su ga i traile, ali uzalud. Sestre rekoe: - Mora biti da se neto dogodilo. Sakriemo se sutra u ipraje da vidimo ta je to bilo. - Idueg dana sakriju se sestre u ipraje. Nisu dugo ekale kad opet doletee one dve golubice da se kupaju. Dve golubice slete kraj vrela, svuku pernate haljine i stvore se dve krasne devojke. Jedna od njih je ipak prevazilazila lepotom onu drugu. Dve golubicedevojke poee se kupati. Jedna od sestara privue se polako pernatoj haljini one lepe golubice-devojke, uzme je i odnese u iprag. Posle nekog vremena iziu devojke iz vode i pou da se obuku. Jedna uzme svoje perje, obue ga i kao golubica odmah odleti. Ona lepa stade se osvrtati traei svoje. Traila ga je i traila i naposletku ree plaui: - Ko mi uze moju pernatu haljinu? Jedna sestra rece tiho drugoj: - Moe se spokojno pojaviti pred njom. Te golubice-devojke mogu neto uiniti samo mukarcima, a enama ne mogu nita. Tako sestra koja je uzela pernatu haljinu i sakrila je izie pred devojku i ree: - Ja sam ti uzela pernatu haljinu. Vrati mi najpre moga brata, a onda emo razgovarati o tvojem perju. Na to lepa devojka poloi ruku na kamen u koji je dan ranije pretvorila mladog lovca, i on stajae pred njima kao ovek. Golubica-devojka ree: - Vrati mi sada moju pernatu haljinu.

Sestre videe kako lovac stoji jo uvek ukoeno kao da je kamen, zagledan u lepu golubicu-devojku. Sestre rekoe devojci: - Vidi kako te gleda na brat. Molimo te da mu bude ena i kao naa sestra ostane kod nas. Golubica-devojka ree: - Devojke u mojem selu nikad se ne udaju. Muko eljade ne moe meu njima opstati. ovek koji bi doao u nae selo i bio primeen, bio bi proderan. Kako onda da vam ispunim elju? Sestre rekoe: - Na to je lako odgovoriti: ostani kod nas i onda nee izloiti mua takvoj opasnosti. - Naposletku pristane golubica-devojka da se uda za lovca. Lovac se oeni golubicom-devojkom. Ali je briljivo sakrio njeno perje, jer je mlada ena s vremena na vreme veoma udela za selom svojih sestara. Mlada ena postane majkom i daruje lovcu sina. Posle toga smiri se i vie nije tako esto traila svoju pernatu haljinu. Kad je njegovom malom sinu ve bilo nekoliko meseci, zaeli lovac da vidi svoju majku i ree sestrama: - uvajte mi, sestre, enu i malog sina. Mnogo sam se ueleo majke i idem na nekoliko dana kui da je obiem. Lovac poe na put kui. Zatekne majku u najboljem zdravlju i ree: - Oenio sam se, majko! Imam vrlo lepu mladu enu i malog sina. Majka mu ree prekorno: - ta, ti si oenjen i ima sina, a dolazi mi sam, bez ene i deteta? Vrati se brzo po njih, pokai mi ih da se radujemo tvojoj srei. A onda ih ostavi neko vreme kod mene, jer bih htela da se bolje upoznam sa enom svoga sina, svojom snahom. Tako se lovac vrati po enu i sina. Kriom ponese sa sobom i enino perje, jer ga je ona jednom zamolila da ga uvek dri negde blizu nje, da joj bude pri ruci ako bi je kadgod zadesila kakva nevolja. Lovac dovede majci enu i sina. Kriom preda majci enino perje i ree: - Sakrij dobro ovu pernatu haljinu i neka moja ena nikad ne sazna gde si je sakrila. Inae, dri mi enu stalno u kui i oko kue i ne daj joj da izlazi na ulicu. Jer ona je tako lepa da e sigurno doi do nesree ako je budu videli drugi ljudi. Majka mu to obea. Lovac se oprosti s njom i ode sestrama u umu i u lov. Idueg dana majka je ve zaboravila ta joj je sin naredio. Ujutru ree mladoj eni, svojoj snahi: - Hajdemo zajedno u polje da radimo. Mlada ena uzme grabulje i poe sa svekrvom kroz selo. Svi ljudi u mestu zastadoe zadivljeni lepotom mlade ene. Niko ko ju je pogledao nije mogao skinuti oka s nje. Berberin koji je na ulici brijao jednom oveku glavu toliko se zablenuo u nju da je iz neopreznosti odsekao svojoj muteriji uho, a da to nije ni primetio, a ni taj nije osetio da mu je uho odseeno, toliko se bio zaneo divei se lepoti mlade ene. Na kraju sela sretnu se s aminom. I taj se zagleda u nju, zastade, gledao je za njom i gledao sve dok mu se u polju nije izgubila iz vida, a onda ree u sebi: - Ova lepa ena mora biti moja! Posle poljskog rada stara i mlada ena vratie se uvee kui. Tek to su prele kuni prag, kad amin banu u kuu i ree staroj eni:

- Ili e mi dati enu svoga sina ili u te ubiti. Stara ena ree: - Kako bih ja enu svoga sina mogla dati tebi? Amin ree: - Kaem ti jo jedanput: hou da se tom tvojom mladom snahom oenim, pa ili e mi je dati ili u te ubiti. Stara ena nije od straha znala ta da mu kae. utala je. Videvi to, mlada ena, njena snaha, prizva svekrvu i ree joj: - Ovo se ne sme ravo svriti. Neu da te amin ubije. Da do toga ne bi dolo, daj mi moj zlatni nakit i perje. Kad to budem imala u rukama, moe rei aminu neka me uzme. Zaplaena stara ena pohita i donese mladoj eni njezino perje i zlatni nakit. Mlada ena ree aminu: - Priekaj napolju koji trenutak. Videe me ubrzo kako izlazim. - Amin izie napolje. Mlada ena uze sina na ruku. Obesi o vrat zlatnu nisku. Obue pernatu haljinu i kao golubica izlete s detetom kroz prozor. Golubica slete na najblii krov i odande doviknu svekrvi: - Pouj, majko moga mua! Kai mom oveku kad se bude vratio i pitao za mene, kai mu kad se bude osetio nesrenim videvi da me nema: "Tvoja ena je u selu Vuak-Vuak. Moe poi u to selo po nju." I onda golubica s detetom odlete. Posle malo vremena doe lovac majci. Ue u kuu i zapita za enu. Vide odmah po majinu licu da mu je ena otila. Lovac ree: - Zar ti, majko, nisam rekao kako je ne sme pustiti da izie na ulicu jer je lepa i prelepa? Zar ti, majko, nisam rekao kako mora briljivo sakriti njezino perje i drati ga tako da ga ona ne vidi? Majka ree: - A zar sam ja, sine, znala da si se ti oenio golubicom? Ja nisam znala da je ona golubica. Mislila sam da je ena kao i druge ene. Tvoja ti je golubica poruila da je - ako ne bude imao snage da preboli njezin nestanak moe ponovo nai u selu Vuak-Vuak. I nemoj koriti svoju staru majku zbog ludosti to si je poinio, jer ja jo nikad nisam ula da se koji razuman ovek oenio golubicom iz mesta to se zove Vuak-Vuak. Lovac se spremi i poe odmah na put da trai selo svoje ene-golubice. Lovac ode vrlo daleko raspitujui se svuda o selu Vuak-Vuak, ali ne nae nigde nikog ko bi mu znao ta rei o tom selu. Jednoga dana, kad je opet tako putovao, naie na dva mladia koji su se oko neeg prepirali. Lovac im prie i ree: - ta je uzrok vaem sporu? Mogu li vam pomoi da ga reite? Jedan od njih ree: - Na spor je u ovom: Imamo ovde jednu kapu. Ko tu kapu metne na glavu, postae nevidljiv. Moe proi kroz selo Vuak-Vuak, koje se nalazi eno tamo pozadi, a da ga niko ne vidi. A imamo ovde i ova dva tapa. Kad ko jednim od tih tapova udari po drugom, iskoi odmah iz zemlje eta ratnika koji savlauju svakog neprijatelja ako pred njima ne ustukne. Mi se sporimo oko poseda ove dve stvari. Kai nam: da li jedan od nas dvojice treba da dobije obe ove stvari i ko treba da ih dobije, ili pak ko od nas dvojice treba da dobije jednu stvar, a ko drugu. Biemo ti zahvalni ako na spor bude reio tako da jedan od nas ne proe pri tom bolje nego drugi. Onaj drugi ree: - Tako je! Mi bismo hteli da podelom ovih stvari nijedan od nas ne proe

bolje. Lovac ree: - Ako je do toga da podelom ovih stvari jedan od vas ne proe bolje no drugi, onda vam mogu pomoi. Ostavite te stvari ovde na zemlji i idite do na vrh onog breuljka. Kad budete bili tamo, okrenite se i potrite ovamo. Videemo ko e od vas dvojice pre stii. Dvojica mladia se s tim sloe. Pou pravce k bregu. Ali im su malo odmakli, metnu lovac kapu na glavu, uze oba tapa u ruke i krupnim koracima uputi se kraju u kojem se, po reima mladica, nalazilo selo Vuak-Vuak. Lovac stigne u selo Vuak-Vuak. Tamo se sretao samo sa enama. Poto je imao na glavi kapu, ni jedna ga iteljka nije videla. Lovac proe kroz selo Vuak-Vuak. Naposletku ue u jednu kolibu. U kolibi je bila njegova ena s detetom. Lovac sedne na pod kraj ene i skine kapu. ena ga poznade i uplai se. ena ree: - Muu moj, ako te moje sestre budu videle, ubie te i pojee te. Jer moje sestre nee da imaju u selu oveka. Bei stoga odmah onako kako si doao. Lovac ostade sedei. Lovac ree: - Preao sam daleki put da te naem i neu se vratiti bez tebe i deteta. Ako ti je pravo, poimo odavde zajedno sutra zorom. A ako nee, ja u radije ostati ovde da me tvoje sestre ubiju i pojedu. Sam, bez tebe i deteta, neu otii. Kad je njegova golubica-ena to ula, ree: - Onda emo sutra zorom poi odavde zajedno s naim detetom. Lovac sa enom i detetom krene sutradan na put pre nego to su se iteljke sela razbudile i poustajale. Jedna se, meutim, probudila i, osetivi miris oveka, stala vikati: - Sestre! Sestre! Oseam miris oveka. Pourite da ga ubijemo i proderemo. Sve iteljke sela Vuak-Vuak poskakae na noge i sve potekoe iz kua. Sve izidoe na ulicu i daoe se u poteru za lovcem. Njegova mlada ena se rasplaka govorei: - Muu moj, sad ce te moje sestre ubiti i pojesti. Lovac ree: - Nee, nemaj brige! Sa enom i detetom lovac je spokojno iao ulicom. iteljke sela Vuak-Vuak ve su pristizale. Tada se lovac mai tapova i udari jednim po drugom. U istom trenutku iskoi iz zemlje cela eta ratnika i ustremi se na njih. iteljke sela Vuak-Vuak morale su se boriti s njima i nisu mimo njih mogle dospeti do lovca i njegove ene. Lovac se sa enom i detetom vrati u umu k sestrama i tamo ostade. (Alirsko - Kabilska)