OVEK JE VII OD ZVEZDA Okultizam, astrologija, magija (PRAVOSLAVLJE I SEKTE, KNJIGA 6)

Aleksej Jakovljev-Kozirjev. Dimitrije Valzueni BORBA SA PALIM ANGELIMA ivot i podvizi jeroshimonaha Mojsija (Bogoljubova)

Predgovor GLAVA 1 GLAVA 2 GLAVA 3 GLAVA 4 GLAVA 5 GLAVA 6 GLAVA 7 GLAVA 8 GLAVA 9

Predgovor Pred blagoastivog itaoca iznosimo odabrana poglavlja iz naeg skromnog dela "Pobeda ivota: susret u ognju poslednjih vremena", napisanog sa blagoslovom naeg duhovnika. Re je, naime, o uspomenama na jeromonaha oca Filadelfa, u velikoj shimi nareenog Mojsijem, koji se podvizavao u lavri Svete Trojice u znamenitom Sergijevom Posadu, roenog 1915. i usnulog u Gospodu 1992. godine. Ovaj divni podvinik, koji je ostavio svoje profesorsko mesto na Elektrotehnikom fakultetu u Moskvi i karijeru doktora nauka, autor je izvanredne knjige o Presvetoj Bogorodici pod nazivom "Zastupnica usrdna" i koautor zbornika "Pravoslavlje. Armija. Drava." Premda obremenjen bolestima i nevoljama, ovaj duhonosni starac iji duh nije znao za klonulost i raslabljenost nazidavao je ostalu bratiju najdubljim smirenjem; odlikovali su ga preizobilni dar bratoljublja, utehe, pokajnog plaa i prozorljivosti - u meri u kojoj je to bilo moguno - u vezi sa budunou i sudbom Rusije Krstonosne. Dugogodinje optenje sa ovim nezaboravnim duhovnikom za nas je predstavljalo najlepi deo ivota; to iskustvo moemo uporediti sa svetootakom kolom duhovnog ivota. Sa njim smo sticali dragoceni opit nevidljive borbe, tragali za asketskim, sredinjim, carskim putem, jer, kako ui Prep. Jovan Kasijan Rimljanin, "krajnosti sa obeju strana podjednako su opasne". Rezultat naeg optenja sa avvom Mojsijem je i knjiga u kojoj donosimo zanimljiv istorijski materijal, pripovedajui o ognjenim iskuenjima nae

apokaliptine epohe i preslavnim udima velikih ugodnika Bojih. Njihovi podvizi kao da su oivljavali pred naim oima dok smo se nalazili u malenoj avvinoj keliji sa uskim prozoretom nalik na pukarnicu. U srcima sviju duhovnih eda i potovalaca naeg bauke zanavek su ostale njegove misli, svojevrsna zavetanja: Nema neoprostivih grehova, izuzev onih grehova koje nismo okajali. uvajte sveto Pravoslavlje! Ako se Ruska Armija sjedini sa Crkvom Pravoslavnom, Rusija e biti nepobediva. Uinite sve da se Car proslavi! Sve reava Preista. Moskva, 8. (21.) novembar 1996. Sabor Sv. Arhistratiga Mihaila i ostalih Nebeskih Sila Besplotnih Autori GLAVA 1 "A dalje, brao moja, jaajte u Gospodu, i u sili moi Njegove. Obucite se u sveoruje Boije, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga. Jer ne ratujemo protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju" (Efes. 6, 10-12). Dar utehe. - Ne boj se! - Blagodunost u nevoljama. - Osveta kneza tame. "I ivot likuje!" Ovim radosnim, pobednim usklikom koji okriljuje i snai duu, a koji je negda izgovorio Sveti Jovan Zlatousti u besedi o Vaskrsu, eleli bismo da otponemo kazivanje naih uspomena, poto je za svakog bogoljubivog pravoslavnog hrianina smrt samo prelazak iz ovog privremenog, zemnog ivota u ivot veni i preizobilni. Devetog decembra 1992. godine, uoi praznika udotvorne ikone Presvete Bogorodice "Znamenje" promenio je svetom, otiavi u venost, podvinik lavre Svete Trojice u Sergijevom Posadu, ovek velike uenosti, smireni molitvenik, duhonosni jeromonah Filadelf, u velikoj shimi nareen Mojsijem (u svetu - Valentin Jevgenijevi Bogoljubov). Pored mnogih drugih vrlina, starca Mojsija krasili su

neverovatna dugotrpeljivost, krotost i dar utehe. O ovome bismo najpre eleli da kaemo koju re. ivimo u poslednjim, apokaliptinim vremenima, zgusnutim i stenjenim, u doba danonone estoke borbe za svaku duu ljudsku. O, kako je teko odrati se u toj nevidljivoj duhovnoj bici koja se vodi za svetost i veno spasenje! Prirodno, postavlja se pitanje: a ko su nai neprijatelji? Neemo oklevati sa odgovorom: to su pali, odbaeni duhovi predvoeni palim, od Boga odbaenim heruvimom - avolom, odnosno satanom. Demoni, ta razumna bia, ali bia otpala od Boga i okorela u svom jarosnom bogoborstvu, zanavek su izgubili sposobnost za spasonosno pokajanje. Kao nosioci krajnjeg zla, demoni kao da su satkani od apsolutne lai i nepomirljive mrnje. Smisao njihovog paklenog bitisanja jeste da prelauju, zarobljavaju i upropauju ljude, survavajui ih u bezdan veite smrti. Kako je teka nevidljiva borba sa tim lukavim, bespotednim neprijateljima! Samo nas Sveta Pravoslavna Crkva pravilno pouava strategiji i taktici nevidljive duhovne borbe. Jedino se u okrilju svete vere pravoslavne moe zadobiti nepobedivo oruje od koga drhte nai protivnici - svepobedna blagodat Duha Svetoga, i jedino se mnogomonom silom ove blagodati pobeuju neizbrojive vojske demonske. U ovoj nevidljivoj borbi, kao i u svakom ratu, ima i pobeda i poraza, i ofanziva i povlaenja, i radosti i tuge, i trenutaka oduevljenja, i asova tekog uninija. I upravo u duhovnoj borbi pomo i pouka oca Filadelfa, njegova sposobnost i spremnost da utei i podri duu napaenu i klonulu, imala je neprocenjiv znaaj. On je, naime, bio u stanju da razlikuje i najtananije nijanse u duevnom ustrojenju ljudi koji su mu priticali, te je, im bi primetio neto loe, istoga trena hitao da prui pomo. Avva bee "nepopravljivi" optimista, svagdanji ivotoljubac u najuzvienijem, duhovnom smislu te rei. Bilo mu je vie nego dobro poznato koliko je vano na vreme izvui ljudsku duu iz teskobe dugotrajnog mranog uninija (amotinje), stanja koje neretko dovodi i do neeg najstranijeg - do oajanja i samoubistva. Zbog toga ovaj nepokolebivi vojnik Hristov injae sve da reima ivota venoga iz srca ovekovog iskoreni misao, pa i senku pomisli o svojevoljnom samounitenju (samoubistvu), koje u biti nije nita drugo do neposredno rtvoprinoenje satani, strani greh hule na Duha Svetoga, uasan zloin kome nema oprotenja ni u ovome veku, ni u buduem. Da ovek ne poveruje kako je tako neto uopte bilo mogue: nositi vie od sedamdeset godina na pleima, biti pritisnut bremenom neprekidnih nevolja i bolesti, doiveti teko ranjavanje u Drugom svetskom ratu, iveti sa teko bolesnim nogama, sa opasnim gnojnim ranama koje prete da svaki as preu u gangrenu... - No gle uda: pred vama se pojavljuje vedar, vazda osmehnut ovek blaga i unutarnjom svetlou ozarena lika, i doekuje vas poznati prijatni glas koji poziva: " Aljoa, Dima! Doite, dragi moji! Hajte k meni!" Ili do vas dopru stihovi iz poznate ratne pesme, stihovi koje je dobro znao svaki avvin potovalac: "Rano je, brao, za smrtni as, jer mnogo dela jo eka nas!". Muanstvo i hrabrost najvanije su osobine vrlog duhovnog borca. Pored jednog takvog vojnika Hristovog, koji, bez sumnje, bee istinski dostojan svoje ubojite opreme - velike shime, poinjali smo da razumevamo zato malodunost i kukaviluk nikako nisu tek beznaajne duevne slabosti prema kojima bismo se mogli odnositi snishodljivo, ve su to veoma teke nemoi i prestupi koji na nas navlae gnev Boiji. Tako, jedared je bauka odluno presekao brata koji se alio na svoje neprestano uninije i strah od sve jaih progona Crkve Hristove i dolaska

antihristovog, primoravi ga da istog trena pronae i naglas proita rei iz Otkrovenja Jovanovog, koje bukvalno ibaju taj greh, stavljajui kukaviluk u isti red sa najodvratnijim bezakonjima: "A straljivima i nevjernima i neistima i ubicama i bludnicima i vraarima i idolopoklonicima i svima laama, njima je udio u jezeru koje gori ognjem i sumporom, to je druga smrt" (Otkr. 21, 8). Starac je sa neverovatnom blagodunou podnosio skrbi i nevolje koje su se jedna za drugom na njega svaljivale, pri emu to obino nije pokazivao na reima, ve na delu. Bilo mu je strano ma kakvo licemerje i smirenost na reima; na pitanje "Kako ste, bauka, kako ivite?" esto bi odgovarao: "Jedva nekako, tek za dvojicu." Samo mali deo tih skrbi i nevolja bio je poznat njemu najbliim ljudima, koji nisu ni sanjali da je krvavljenje iz usta, o emu je bauka u njihovom prisustvu ponekad govorio lekaru, izazvano ozbiljnom boleu koja je za njega bila smrtonosna. Takoe oni nisu znali da avva toliko voli ulje zbog ira koji ga je strano muio. Ovaj hrabri vojnik Hristov, kako nam se inilo, nikada nije ni najmanje posustajao u neprekidnoj, nepomirljivoj borbi sa vojskama demonskim. Ali o estini te strane nevidljive borbe moglo se tota zakljuiti po onim slabanim odjecima koji su do nas dopirali - recimo, po svedoanstvu samoga avve o tome kako su ga jedared usred noi demoni zbacili s kreveta, ili po drugom svedoanstvu da je mlade na obrazu, koji je iznenada poeo da se pretvara u tumor, zapravo osveta palog i odbaenog heruvima. Srdba kneza tame bila je izazvana izlaganjem ovoga neustraivog revnitelja za Istinu na okruglom stolu asopisa "Filosofska pitanja" odranom u drugoj polovini 80-ih godina, gde je u ime Crkve otac Filadelf, verovatno prvi u Rusiji, otvoreno razobliio demonsku sutinu hipnoze, ekstrasenzorskog "leenja", "netradicionalnih metoda isceljivanja" i ostalih pojava savremenog okultizma. Docnije je, moda pre svega radi ukrepljenja ve pomalo pokolebane vere "ovih malih" - starevih duhovnih eda koji svim srcem ljubljahu svog dragog bauku - ova krvotoiva rana na udesan nain bila isceljena. Po avvinom kazivanju, jednom prilikom posetila ga je nekakva monahinja koja je pre primanja postriga bila lekar. Samo jedan rez skalpela, i ubrzo se na bolesnom mestu pojavila rozikasta koa, poput detinje... GLAVA 2 Avvina kelija. - Pokajanje "Avganistanaca". - Izbavljenje od hulnih pomisli. - Ne budi sa onima koji razapee Hrista! Malena kelija iza debelih manastirskih zidina. Uzak prozori nalik na pukarnicu. Napolju jovanjska meava. Laka veernja izmaglica. Iverska ikona Presvete Bogorodice nad odrom starevim. Lik Preiste ozaren svetlacem kandila. Priguena svetlost stone lampe. Ikona Prepodobnog Sergija. Palmova granica iz Jerusalima... I ivot likuje... Zidovi ove skromne kelije bili su nemi svedoci brojnih nezaboravnih susreta koji su ljudima donosili veliku utehu i koji su, to je jo znaajnije, mnoge priveli

spasonosnom pokajanju. A pokajanje je vaistinu sr molitveno-liturgijskog, pravoslavno-crkvenog ivota. "Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko" (Mt. 3,2). Ove gromopodobne rei u ovdanjoj obitelji tako potovanog Pretee Gospodnjeg, najveeg meu prorocima, koji je pripravljao umove i srca ljudska za veliku golgotsku rtvu Hrista Spasitelja, pod svodovima stareve kelije dobijale su jedno novo, ivo i trepetno zvuanje. U seanje se neprestano vraa pogrbljena avvina prilika: gle, jo pre zore on urno kree u hram Svetog Jovana na svoje tiho i skromno posluanje - da prodaje svee onima to se pripremaju za ispovest. Dua je ozarena ognjenim likom Svetog Jovana Krstitelja (fragment poznate Ivanovljeve slike) nad skromnom posteljom..."Pokajanje je kupovina smirenja" (Sv. Jovan Lestvinik). I eto kraj stareve postelje, na ivici stola, jednog pleatog, visokog biveg ratnika koji se borio u Avganistanu. Njegova spoljanjost ak izaziva strah. Odaje nemir i nespokojstvo. Toga jutra poao je da ubije nekog oveka koji ga je uvredio, ali se kroz nekoliko asova po promislu Boijem obreo u avvinoj keliji. Jedna boleiva starica, koja je toga jutra sedela kraj njega u kupeu prigradskog voza, a kojoj je on zbog neega otkrio svoje planove, kazala mu je: "Hajde ti, sinko, u lavru, monasi e ti pomoi." Posle posete avvi Filadelfu Gospod e ovoga vojnika, po imenu Vladimira, udostojiti kolenopreklone molitve pred kivotom sa motima Prepodobnog Sergija Radonjekog i prve ispovesti u ivotu. Verujemo da njegova dua nije mogla ostati nedirnuta nadahnutom priom velikog duhovnika o predsmrtnom zavetanju njegove voljene majice (uvek ju je nazivao ba tako): "Veruj u Boga i nikada nikome nemoj nanositi zlo". Kao da je i on u dubini due zauo tajanstveni odjek rei Svetog velikog Jovana, Pretee i Krstitelja Gospodnjeg, upuenih vojnicima... Poziv na pokajanje je poput dada ivotodavnog. Kada je otac Mojsije ve promenio svetom, i kada je ono malo stvarica koje imaae bilo razdavano njegovim duhovnim edima za uspomenu, jedan od njih dobio je onu sliku sa likom Jovana Krstitelja to stajae vie stareve postelje, da bi posle izvesnog vremena u svome domu, meu nekakvim starim hartijama, neoekivano za sebe samog pronaao ve davno zaboravljeni prvi avvin dar, koga se udostojio jo pre krtenja, kada je prvi put kroio u njegovu keliju - malenu, neuglednu sliicu, ikonicu istog tog Pretee i Krstitelja Gospodnjeg, sa posvetom napisanom dragom starevom rukom: "U Hristu bratu... za spomen na velikog propovednika pokajanja." Tih je glas Boiji, ali za srce otvrdlo u gresima i ostarelo u sagreenjima on je poput groma, poput kaplje ivotvorne rose koja pada na sasuenu zemlju. A evo i jo jednog "Avganistanca". Mrav, snaan, miiav, napet, kao da se sprema za skok. I ovaj mladi se po neispitljivom promislu Boijem obreo u lavri. Od njegovih pria i uspomena iz rata, kazivanih hladno i bezoseajno, kosa se die na glavi. Ubijao je. tavie, navikao je da ubija. U njegovom srcu rat jo traje. A njemu nasuprot sedi bauka, sa onom svojom tihom, krotkom, radosnom mirnoom, sa pogledom dobrog pastira, punim ljubavi i svepratanja. I gle, pred naim oima zbiva se udo: vojnik Sergej najedared odmie od sebe oljicu kafe kojom su gosti obitelji tradicionalno posluivani, ustaje i, klanjajui se svakome od nas, sa dirljivom zbunjenou i jednostavnou koja svaije srce pleni govori: " Oprostite mi, brao, ne znam ta bi trebalo ovde da inim i kako da se ponaam, ali - hteo bih da padnem na kolena".

Jo jedna rtva avganistanskog rata. Ovaj put ne radi se o spoljanjim, ve o unutarnjim, duhovnim posledicama. U keliju je doao jedan brat koga su ve due vreme muile hulne pomisli i koga su demoni doveli u strano, jezivo stanje. "Propao sam, zauvek sam propao!" vie ovaj nesrenik. A u glasu mu treperi beznadna tuga i oajanje, reklo bi se, nesavladivo. "Ta ta vam je! Gore glavu, mome! Nisu to vae misli, ve nagovor neprijatelja vaega spasenja. Ne smete da obraate na te misli ni najmanju panju!" Svaka re koju bi shimnik izgovorio bee puna isceliteljske, ivotvorne snage. Bilo je dovoljno samo nekoliko sati duespasonosnog razgovora, i brat Vladimir otrgnut je iz razjapljene eljusti tame. Najzad, u seanje navire jedan neverovatan dogaaj koji se desio krajem avgusta 1982. godine. Noen uraganom plotske strasti, naruivi zapovest Boiju, nesreni grenik o kome je re (jedan od sastavljaa ove knjige) prebivao je u emeru (uniniju) i tako dospeo do oajanja. Milou Boijom srce mu je ozarila blaga spasonosna pomisao: "Pohitaj u lavru, k ocu Filadelfu!" Ubrzo je dolo do eljenog susreta sa avvom na prvom spratu manastirskog konaka, blizu njegove kelije. "Oe, uinio sam teak greh..." - "Dobro, pao si, ali nemoj leati! Ustani i hodi! Ne budi sa onima koji razapee Hrista! Ne budi poput onog zlog sluge koji je, da bi ugodio svome gospodaru, udario amar Gospodu!" Posle ovih rei u dui je dolo do preokreta. Um, ozaren pokajanjem, namah je sagledao svu gnusobu greha, da bi istoga trena doneo odluku koja he izmeniti itav ivot ovoga grenika: dokle god ivim, neu ponoviti ovaj bogomrski smrtni greh! U nae tegobno, sloeno, predapokaliptino doba mnogi su skloni da obraaju panju na svakojaka znamenja i udesa. Postoje, meutim, ne samo istinita udesa, do kojih dolazi silom blagodati Duha Svetoga, ve i ona lana, koja su tvorenja demonska. Desi se, tako, da neka neobina pojava, koja bi se na prvi pogled mogla proglasiti za udo Boije, uopte nije to to mislimo; i obrnuto, neki dogaaj iz svakodnevnog ivota, za koji bismo kazali da je posve obian, sa punim pravom moe se smatrati za istinito i velianstveno udo Boije. Tako se pred naim oima na vidljiv nain deavalo udesno leenje i isceljivanje mnogih izmuenih i napaenih dua. GLAVA 3 uvajte celomudrenost! O, kako esto pati, vene i malaksava dua hrianska u tegobnoj, porokom oskrvnjenoj atmosferi dananjih velikih gradova! Koraa tako moskovskim ulicama i osea da se sve to te okruuje pretvorilo u zlosmradnu moralnu kloaku. Kakve sve okultne i pornografske gadosti nee ugledati u izlozima knjiara, novinarnica, na reklamama i plakatima. Svuda caruju strasti. Greh bez granica. Bahanalija tame. Kako bismo bez oca Mojsija u takvim okolnostima uopte mogli razumeti evangelsku istinu: " Blaeni isti srcem, jer e Boga videti?" (Mt. 5, 8), ili kako bismo drugaije primili pouku Svetog Prvovrhovnog Apostola Pavla: "Jer je tjelesno mudrovanje smrt, a duhovno mudrovanje ivot i mir" (Rimlj. 8, 6). U keliji naeg prisnopamjatnog, Bogom danog uitelja duhovne i naravstvene istote vladali su ivot preizobilni i mir duhovni; iz njegovih rei i postupaka isticao je prekrasni miomir istinske hrianske celomudrenosti. Ovde bi bilo umesno setiti se svedoanstva velikog podvinika XX veka, ispovednika vere Pravoslavne, avve jeroshimonaha Sampsona Siversa o

akademiku I. P. Pavlovu, hrianinu duboke i istinske vere, koji mu je ne jedanput dolazio radi ispovesti: "Bio je celomudren poput devojke, premda je bio lekar, i to fiziolog, zbog ega je lako mogao da celomudrije izgubi. Poveravao mi se da je dugo vremena primoravao sebe da vazda misli i postupa kao da se nalazi pred licem Boijim - i u optenju sa ljudima, i u radu sa ivotinjama, za pisaim stolom, u laboratoriji, u bolnici... Vazda je bio pred licem Boijim." Ove rei s punim pravom mogle bi se kazati i za oca Mojsija. "Voda koju u mu dati postae u njemu izvor vode koja tee u ivot vjeni" (Jn. 4,14), kazao je preistim Svojim ustima Gospod eni Samarjanki. Koliko je samo bogoednih dua imalo prilike da pritekne jednom takvom izvoru ivota u divnoj duhovnoj oazi - keliji ognjenog revnitelja za pravdu Boiju, shijeromonaha oca Mojsija. Ovde su kao to iezava dim, kao to nestaje pred licem novoga dana komarni san, u nebie zauvek odlazile mrske i gnusobne iluzije pseudohrianske, inoslavne kvaziduhovnosti koje su sa svih strana zapljusnule Svetu Rusiju, nekada divnu gradinu u kojoj procvetavae svaka dobrodjetelj, a danas bezvodnu duhovnu pustinju. inilo se da bi i zidovi stareve kelije, i kamenje moglo da zavapi: o kako je apsurdno, kako gnusno, kako nedopustivo tobonje, lano "hrianstvo" koje propagira "obrasce blagoaa" poput neopaganskih "liturgijskih" plesova i filmova raenih na biblijske teme, "evangelski" bluz, venanja akvalangista pod vodom, "hrianskih" rok-opera, trijumfalnog pohoda feminizma, iji je plod ak i rukopolaganje ena u episkopski in, uea rimskog pape Ivana Pavla II u ritualnim nepoinstvima masonerije (o ovome svedoi, izmeu ostalog, fotografija u knjizi arhimandrita Serafima Aleksijeva i Sergija Jazadijeva "Zato pravoslavni hrianin ne sme da bude ekumenista", objavljenoj u prevodu s bugarskog jezika i u Rusiji, u Petrogradu, 1992., a koja se nalazi na str. 237) i mnogog drugog. U ovoj keliji neverovatno, monstruozno je zvualo priznanje anglikanskog prvojerarha, arhiepiskopa Kenterberijskog Dorda Kerija, izreeno u njegovom intervjuu asopisu "Tajm" (2. 9. 1991., br. 35, str. 65) da, povinujui se duhu vremena i zalaui se za "potovanje ljudskih prava", rukopolae u sveteniki in osobe koje ak ni ne kriju u javnosti da su muelonici. Kao da je oveanstvo zaboravilo na Sodomu i Gomoru, gradove pretvorene u prah i pepeo po pravdi Boijoj zbog mrskih greha protivprirodnog bluda! Zar je mogue da ovo nije poznato jednom "hrianskom" arhipastiru? Mogu li konfesije koje nisu sauvale istotu prave vere dovesti oveka do istinskog celomudrija? Odgovor je samo jedan: nikako! U keliji naeg starca, gde su nas sa zidova posmatrali zlatozarni obrazi Svetih, nemo nas podseajui na uzvieno prizivanje svakog bia ljudskoga - da dostigne istotu, neporonost, svetost, neprestano smo otkrivali i usvajali veliku istinu: pravoverje, odnosno Sveto Pravoslavlje, jedino prua izlaz iz mranog duhovnomoralnog orsokaka u koji je zapalo kukavno dananje oveanstvo. Sa velikom radou i iskrenim oduevljenjem bauka je doekao izlazak iz tampe lanka iz pera jednoga od sastavljaa ove knjige pod nazivom "O ouvanju uma", u kome se govori o izvesnim odlikama borbe sa bludnom strau u ovim poslednjim, apokaliptinim vremenima. Po njegovim reakcijama videlo se koliko su preporuke date u tom radu znaajne, aktuelne i identine njegovim vlastitim duhovnim savetima: Omrznuti greh bluda u svim njegovim manifestacijama u mislima i predstavama; Na sve mogue naine izbegavati povode za plotska sagreenja;

Neprestano i neumorno tvoriti Isusovu molitvu, sa najveom panjom pratiti i uoavati sve nadolazee pomisli i predstave i otsecati ih bez oklevanja im se pojave u svesti; to ee se ispovedati; Primati Svete Tajne Tela i Krvi Gospodnje najmanje jednom meseno, razume se, sa valjanom spremom, sa strahom Boijim i ljubavlju; Objaviti bespotedni rat ispraznom bitisanju i lenosti; Odlaziti iskusnim duhovnicima radi saveta; Ne osuivati nikoga ni zbog ega; Nipoto ne oajavati u pogledu svoga spasenja; ma kako pali, "ustajati blagonadenim podizanjem", kako bi kazao Prepodobni Jovan Lestvinik, vazda imajui na umu da "nema neoprostivog greha, izuzev onoga koji nismo okajali". GLAVA 4 Tolstojevo uenje i masonski humanizam kao oblici bogoborstva uoi ruske revolucije Otac Filadelf bio je vrstan poznavalac ruske klasike. Izuzetno je cenio raskoni talenat Lava Nikolajevia Tolstoja i istovremeno duboko alio zbog njegovog pada i duhovne pogibli. Zamislite samo, Aljoa, - govorio bi bauka za vreme naih zanimljivih i dugotrajnih razgovora o duhovnosti i knjievnosti, - kako je to bio veliki pisac! Setite se samo "Rata i mira"! Pa, ipak, kako je alosno zavrio! ini mi se, avva, da se Tolstoj strano pogordio, otpavi od Svetog Pravoslavlja, drznuvi se da " bogoslovstvuje" od svoga uma, tako da je na kraju zavrio u jezivom bogohulstvu. To su veto iskoristili uticajni masoni, afirmiui i propagirajui sve njegove bezumne ideje i novotarije. Pa ipak, u mnogim zemljama, tamo gde su se dala naeg traginog mislioca paljivije itala i prouavala, recimo u Engleskoj, pametni ljudi otvoreno su se podsmevali Tolstojevom lanom i naopakom bogoslovstvovanju. Slaem se. Vidite ta sve moe zadesiti ak i vanredno umnog, bolje rei genijalnog oveka, zbog gordosti.. Znate, Aljoa, govorio je starac. - Tolstojeva roena sestra Marija, koja je kao monahinja ivela u amordinskoj obitelji, jedared je usnila udesan san, otkrovenje: no je, a njen brat Lav sedi za pisaim stolom, pogruen u duboko razmiljanje. U radnoj sobi gusta, tegobna pomrina. Najedared se tano iznad njegove glave, daleko, u nedoglednim visinama, nebesa otvaraju: pojavljuje se Sam Gospod na Isus Hristos, i neizreciva svetlost Boija izliva se na nesrenog grenika... Ali u tom trenu nekakva odvratna gnusoba svojim crnim apama zatvara mu oi; on se bori da zbaci sa oiju te strane ape, ali uzalud... Neverovatno! Tolstojevoj sestri bilo je, dakle, bilo dato otkrivenje i svedoanstvo da joj je brat porobljen od demona i da srlja u propast! ujte ta u vam jo rei: pre no to e Tolstoj umreti, jedan znameniti duhovnik iz Optinskog manastira, avva Varsonufije, zaputio se k njemu da ga ispovedi, priesti i tako iznova sjedini sa Svetom Crkvom. I zamislite ta se desilo:

zlo i naopako! Tolstojeva roena erka nije pustila avvu da ue k zabludelom greniku, koji je ve bio na samrti... - I bauka je duboko uzdahnuo. Danas je malo onih koji poznaju sutinu i bit Tolstojevog lanog uenja i njegovu neposrednu vezu sa pogubnim masonskim humanizmom, koji ne priznaje nikakav autoritet do palog i grehom pomraenog ljudskog razuma. A klonuli razum posluno je orue palih, odbaenih duhova zla. Neretko se intelektualci pitaju: zbog ega je Ruska Pravoslavna Crkva iskljuila Lava Tolstoja? Moe li se to danas nekako ispraviti? Ovde bi bilo umesno setiti se rei slavnog ruskog jerarha, arhiepiskopa Serafima Soboljeva (1881-1950), na ijem se grobu u Svetonikolskom ruskom hramu u Sofiji deavaju brojna udesa: "Na nau veliku nesreu, uticaj humanizma bio je u Rusiji izuzetno osnaen bogoborakim spisima grofa Lava Tolstoja. On je bogohulno opovrgavao celokupnu veru nau u Svetu Trojicu, Isusa Hrista i Preistu Majku Boiju; ismevao je sve Svete Tajne Crkve, osobito onu najveu - Tajnu boanstvene Evharistije. Isusa Hrista mrzeo je kao svog linog neprijatelja, i, prelaen miljenjem o sopstvenom prevashodstvu nad Njim, napisao sopstveno evanelje. Svojevremeno je o Tolstojevom odnosu prema Hristu u jednom naem duhovnom asopisu pisao kandidat bogoslovskih nauka iz Petrogradske Duhovne akademije Dobroljubov, koji je poslednji imao prilike da poseti Tolstoja u Jasnoj Poljani i vodi sa njim teoloku diskusiju. " ta biste kazali, upitao je Dobroljubov pisca, kada bi Vam sada neko javio da Vam je u posetu doao Isus Hristos?" - "Naredio bih slugama da Mu prenesu da prieka u predsoblju dok ne zavrim razgovor sa Vama", odgovorio je Tolstoj. Zbog svog izuzetnog talenta Lav Tolstoj imao je ogromnog uticaja u ruskom narodu. Meu svojim sledbenicima on je duboko ukorenio naela neverja i anarhizma koja je proklamovao u svojim spisima, a taj je odnos gajio i prema Boanskoj, i prema zemaljskoj, dravnoj vlasti, negirajui sve dravne institucije. Pogubnom uticaju Tolstojevom naroito je bila izloena naa gimnazijska i studentska omladina. Naitavi se Tolstojevih spisa jo u kolskim klupama, mladi ljudi prihvatali su Tolstojevo nastrojenje, odbacivali veru, prestajali da odlaze u hramove Boije, postajali revolucionari i anarhisti. Tolstojevo uenje prodrlo je ak i u seoske kole... I to nije sve. Humanizam i tolstojevtina postepeno su zadobili oblik militantnog socijalizma, koji se nazivao revolucionarnim oslobodilakim pokretom. Imajui svoje korene u bogoborstvu, taj pokret je pre svega bio usmeren protiv samodravne vlasti, a cilj mu je bio njeno unitenje. Taj pokret uoi druge ruske revolucije (1917. godine - prim. prev.) privukao je celokupnu rusku ateistiku inteligenciju, celokupnu radniku klasu, veliki deo ljudi iz naroda i znatan broj pripadnika armije" ("Ruska ideologija", Petrograd, 1992, str. 25-26). Na osnovu izloenog, ini nam se, svaki zdravomislei ovek mogao bi da jasno sagleda demonizam u Tolstojevom uenju, tom klasinom obrascu lanog masonskog humanizma. GLAVA 5 Zamke romantizma. - Intelektualna "elita" i dolazak Antihrista. Komunizam i demokratija: dva puta koja odvode u istu provaliju. -

Masonska piramida. - "Braa po razumu" ili pali duhovi? - Tri sveta razumnih bia. - Zakonitosti nevidljive borbe. - O Origenovoj jeresi. Kad bih se vraao u Moskvu sa svojih putovanja po Gruziji, Zakarpatju ili Tadikistanu, hitao bih u lavru, k svome duhovniku. Bili su to tako eljeni, tako ueni susreti! Koliko samo ljubavi i topline! Radost naeg srdanog optenja ni sa im se ne moe uporediti. Razmenili bismo najnovije vesti, popili kaficu, a zatim bismo preli na one najvanije, ivotne probleme. Kako su zanimljiva i pouna bila avvina kazivanja o apokaliptinosti naeg doba, blizini poslednjih vremena i zakonitostima duhovne borbe! Nije nimalo sluajno to to je na dragi prijatelj u Hristu i na molitvenik pred Gospodom izuzetno cenio jeromonaha Serafima Rouza i to je mnogo voleo kinjigu Prepodobnog Nikodima Svetogorca "Nevidljiva borba", koju je drao za nasuno potrebnu svakom dananjem hrianinu. Mnogo sam toga novog i, to je najvanije, duekorisnog saznavao besedujui sa avvom. Jedared se, tako, razgovor poveo romantiarskoj knjievnosti. Slaem se, avva, mnogo je bilo talentovanih pisaca krajem prolog i poetkom ovog stolea. I to ne samo u ruskoj, ve i u svetskoj knjievnosti. Recimo, Dek London... Da, svi smo gutali njegova dela u detinjstvu i mladosti. Ko se ne cea "Pria sa severa", "Belog onjaka", "Morskog vuka"... Fenomenalne stvari! Da, i utoliko opasnije. Pogledajte, recimo, tog "vuka" Larsena: kakva ljudina! Kakva snaga karaktera! Stalno se bori, stalno pobeuje, nema za njega nepremostivih prepreka, nesavladivih tekoa, okolnosti u kojima ne bi trijumfovao... Pa ipak, gde je tu vera u Boga? Nema je! Ni rei o Hristu: samo egoizam, bezmerno samopouzdanje, gordost. Ima tu jo gorih poruka. Uzmimo, na primer, umnogome autobiografski roman "Martin Idn". Glavni junak, pisac na poetku svoje knjievne karijere, uspeva da savlada sve prepreke na svom putu i da se probije, da postane stalni posetilac najprestinijih aristokratskih salona, da bude hvaljen kao moderan stvaralac. Ali, osetivi stranu prazninu u svom bitisanju i suoivi se sa jezivom unutarnjom samoom, odluuje se da digne ruku na sebe. A svesno samoubistvo nije nita drugo do neposredno rtvovanje satani! To je veoma teak, neoprostivi greh hule na Duha Svetoga - skok u dubinu adskog bezdana bez ikakve nade na veno spasenje, duevna pogibao! Upravo tako. Eto ta se krije pod maskom tako privlanog, primamljivog, ali esto potpuno bezbonog romantizma. itanje takvih knjiga ne ostaje bez traga. Onaj ko ita neije delo opti sa duhom autora i upija sutinu proitanog. Oe Filadelfe, ini mi se da je klasina literatura u izvesnom smislu ipak jedna blagonadena zatita od pseudoliterarnih tvorevina demonske masovne kulture. O tome vanredno dobro govori jeromonah Serafim Rouz u svom briljantnom predavanju "Carski put". Isto tako, ljubav prema klasinoj muzici u dobroj meri titi duu od mahnitosti rok-muzike; poznavanje i razumevanje klasine likovne umetnosti sauvae oveka od upadanja u ivi pesak vizuelnog demonizma poput onoga iz zlom proetih nadrealistikih slika Hieronima Boa i Salvadora Dalija ili iz

modernistikih skulptura i drugih "bisera" pop-umetnosti. Elementi romantizma prisutni su u svakom istinski vrednom, klasinom umetnikom delu. Ali ima razliitih romantizama. Ako neko romantiarski nastrojeno delo stremi prema svetlosti, prema venom i neprolaznom, to je veoma pohvalno: pre ili kasnije iskreno, blagorodno duevno stremljenje privee itaoca Bogu, Hristu, Svetoj Pravoslavnoj Crkvi. Ali deava se da se ovek povue u sebe, da se zatvori, utapajui se u moru prelaujuih romantiarskih matarija. On, naime, neprestano mata o neemu uzvienom, slavnom, neobinom i tajanstvenom; njegov um i srce obuzeti su igrom neobuzdane fantazije, kaleidoskopom tako privlanih misli i predstava. A predavanje mati nikako nije bezopasno. Sveti Oci ue da je uobrazilja most preko kojega demoni prodiru u duu. To moemo da proitamo i kod Prepodobnog Nikodima Svetogorca u njegovoj izuzetnoj knjizi "Nevidljiva borba". O, kada bi se naa inteligencija obratila Bogu! Kako je to vano, osobito danas! Pogledajte situaciju uoi revolucije. ta vidimo meu intelektualcima? Duhovnu mlakost, beskrajnu skeptinost, a kasnije i otvoreno bezbotvo i jarosno bogoborstvo... Uas! Samo su retki pojedinci, i to, po pravilu, intelektualci poreklom iz naroda, podizali svoj glas u odbranu vere. Seate li se kako je Sergej Jesenjin asno i muanstveno odgovorio Damjanu Bednom koji se drznuo da napie parodiju na Sveto Evanelje? Nije utao u najstranijim godinama boljevikog terora! Pesnik koga je voleo itav narod ustao je u odbranu vere Hristove. Lice oca Filadelfa se ozari, i on sa oduevljenjem nastavi: Koliko bi narodu mogli da pomognu estiti intelektualci privoljeni Hristu! Uzmimo, na primer, naunike. Neretko im se divimo zbog njihovih intelektualnih sposobnosti. Ali to oveku nije dovoljno. Sam um nikoga nije doveo do spasenja! Naprotiv, neprijatelj roda ljudskoga esto zloupotrebljava upravo intelekt da bi nas odvukao od Hrista. Neprijatelj nikada ne spava: intelektualce on pobeuje visokoumljem i gordou, tako da e, ako ne steknu smirenje i ne priu Hristu, naunici biti ti koji e irom otvoriti vrata Antihristu i time dospeti u venu pogibao, ree bauka, a u glasu mu zatreperi tuga i srdana skruenost. Ove avvine rei danas su aktuelnije nego ikada. Sve je vie intelektualaca prozapadno orijentisanih, onih koji se zanose priama o "univerzalnim ljudskim vrednostima", "partnerstvu", "suivotu", "slobodnom protoku ideja", onih koji ulaze u veliku politiku, postajui robovi vlastoljublja, to na njih deluje poput droge. Vlastoljublje je, naime, jedna vrsta duhovne narkomanije, sposobna da oveka gurne i u najgnusnija nepoinstva. Jedan takav ueni vlastoljubac, ameriki atomski fiziar ije ime spada u red najpoznatijih u svetskoj naunoj javnosti, otvoreno priznaje: " Dobro mi je poznato to stanje nalik na navikavanje na kokain. Znate, ovek osea da je u stanju da utie na dogaaje svetskih razmera. Taj oseaj obuzima itavo bie, on prosto opija..." (iz intervjua Teodora Tejlora, objavljenog u asopisu "Strana knjievnost" - "Inostrannaja literatura", Moskva, 1987, br. 12, str. 189-190). Nije potrebna neka naroita mudrost da bismo shvatili kakvu nam budunost pripremaju "geniji" poput njega. I opet se prenosimo u doba revolucije, razmiljajui o traginoj sudbini ruske inteligencije. Ko je od najumnijih ljudi Rusije uopte bio u stanju da shvati jednostavnu istinu da su sve revolucije samo karike u jednom i jedinstvenom hristoborakom lancu, da se iza masonske trijade "sloboda, jednakost, bratstvo" krije samo jo jedna projava satanske "tajne bezakonja" (2. Sol. 2,7), da preti

pakleni bezdan talmudskog judaizma koji ve skoro dva milenijuma priprema dolazak lanog mesije, Antihrista?! Nastupio je strani oktobar 1917. godine... "Snagama koje su slomile kimu ruskoj pravoslavnoj dravnosti nije ni na kraj pameti bilo da se zadovolje onim to je ve uinjeno. Inspiratori revolucije smislili su da naredni koraci sovjetske vlasti budu sve mogue mere usmerene na dehristijanizaciju ruske nacionalne samosvesti, ali i na stvaranje antihrianskog pogleda na svet i izgradnju anti-crkve kao organizacione osnove bogoborstva i kadrovskog, strukturnog oslonca svesnog satanizma. Niz istorijskih svedoanstava nedvosmisleno pokazuje da su pokuaji da se u ruskoj zemlji ukoreni kult satane bili unapred briljivo smiljani i potpuno adekvatni tome mranom cilju. Godine 1921. Danac Hening Keler izdao je u Berlinu knjigu pod nazivom "Crveni vrt". Iste godine prikazi njegovog dela i izvodi iz njega pojavili su se i na stranicama ruske anti-boljevike tampe. Keler je mnogo toga video u posunovraenoj Rusiji, tako da njegov putopis za nas predstavlja veoma zanimljivo i dragoceno tivo. Izmeu ostalog, on opisuje ceremoniju otkrivanja spomenika Judi Iskariotskom, koji predade Hrista Gospoda na sramno raspee i smrt, u provincijskom gradu Svijasku. U Svijask, koji pogreno naziva Svijagorod, Keler dospeva putujui iz Alatirja u Kazanj, i to upravo na dan "sveanosti". Povodom otkrivanja spomenika u gradu je odrana parada dvaju pukova Crvene Armije i posade oklopnog voza. Predsednik gradskog Sovjeta odrao je "vatreni" govor, u kome je istakao da je odluka o postavljanju spomen-obeleja Judi Iskariotskom doneta posle dugotrajnog veanja i razmatranja svih podnetih predloga. Naime, kao kandidati za ovu visoku poast isticani su jo i Lucifer (sam satana) i Kain... U momentu otkrivanja spomenika, kada je skinuto platno koje ga je prekrivalo, pred oima publike ukazala se tamnocrvena gipsana figura (vea od prirodnih dimenzija) oveka izoblienog lica podignutog k nebu, iji su prsti grevito pokuavali da skinu konopac sa vrata. ta je to drugo moglo biti nego izazov Bogu i himna satani?" (Mitropolit Petrogradski i Ladoki Jovan Sniev, "Samodravlje duha: ogledi o ruskoj samosvesti", Petrograd, 1994, str. 273-275). Graditelji komunistikog "raja" boljeviku diktaturu smatrali su za najprogresivniji oblik dravnog ureenja, koji e kao takav predstavljati vrst i siguran temelj neke budue cpee i blagostanja. Meutim, vodei teoretiari "svetle komunistike sutranjice", za razliku od svojih naivnih slugu, sasvim su dobro znali i ta ine i kome slue. Bili su to destruktivci, ruioci Svete Rusije, potinjeni samom Luciferu. "Stenogrami sa masonskih zasedanja do kojih smo uspeli kriom da doemo nedvosmisleno pokazuju da je silama zla, radi uspostavljanja njihove potpune vlasti u svetu, bilo neophodno da unite Pravoslavlje u Rusiji, a ovo se, sa svoje strane, moglo postii tek posle zbacivanja samodravlja. Tom stratekom zadatku u velikoj meri posluio je i marksizam, iji je zaetnik, Karl Marks, bio satanista. U gimnaziji Marks je jo uvek ispovedao protestantsku veru, ali je na fakultetu priao sekti satanista, primio odgovarajue mistiko posveenje i postao militantni borac protiv hrianstva. U jednoj od svojih pesama, u onoj pod nazivom "Violonista", Marks pie: "Adska isparenja se u kovitlacu podiu i ispunjavaju moj mozak, sve dok ne siem s uma i dok se moje srce ne izmeni iz korena. Vidi li ovaj ma? Knez tame mi ga je

prodao." Ovi stihovi mogu se jo bolje razumeti ukoliko se zna da se prilikom rituala najvie inicijacije u satanski kult kandidatu prodaje jedan ma koji je prethodno podvrgnut dejstvu crne magije, a za koji se tvrdi da e mu "garantovano" doneti uspeh. Novoposveeni plaa za taj ma, potpisujui krvlju iz sopstvenih vena jedan ugovor kojim se predvia da njegova dua posle smrti pripadne satani. Jedan od osnivaa Prve internacionale, mason Mozes Hes, u pismu B. Auerbahu iz 1841. godine Marksa opisuje kao oveka koji je "zadao definitivni udarac srednjevekovnoj religiji i filosofiji" (Svetenik Rodion Petrogradski, "Rusko Pravoslavlje i masonstvo", str. 5). Marksov prijatelj i saborac Fridrih Engels savreno je vladao jednim svojevrsnim oblikom magije - hipnozom. Bio je u stanju da kod svojih rtava izazove "koenje miia, gubljenje oseajnosti, potpunu pasivnost volje naporedo sa izuzetnom aktivizacijom oseta" (K. Marks, F. Engels, Dela, 2 izdanje, tom 20, str. 375). A evo ta sam Engels pie o svome kolegi: "Ko je taj to sa tako neobuzdanom energijom kovitla sve oko sebe? Crni ovek iz Trira (Marksov rodni grad). udovite pred kojim ostajemo zapanjeni: ne hoda, ne tri, ve poskakuje na petama u jarosnoj zlobi, kao da udi da zgrabi krajiak neba i da ga zbaci na zemlju. Ruke on die visoko u zrak, pesnica mu je vrsto stisnuta, pokretana zglobom; gnev njegov ne prestaje, kao da mu se deset hiljada demona zakailo za kosu" (Marks - Engels, Izabrana dela na nemakom jeziku, dopunski 2. tom, str. 301; cit. prema: "Pravoslavnaja Rus", Dordanvil, 1977, br. 20. str. 6). Marksov i Engelsov sledbenik V. I. Lenjin, koji je zajedno sa Trockim, Sverdlovom i drugim satanistima predvodio boljeviku bandu, ni u emu nije zaostajao za svojim uiteljima. Naprotiv, u odreenom momentu uspeo je ak i da ih na najoigledniji nain prevazie svojom bespotednom, sadistikom surovou u borbi protiv hrianstva. Kako svedoi jedna stara komunistkinja, koja je odlino poznavala i bila bliska sa vrhukom bogoborake klike, "voljeni voa" nije nastupao samo pred irom javnou, obraajui se razuzdanim fanaticima, nego i u uskom krugu posveenih. Tada bi, pre nego to bi otpoeo govor, ovaj besomunik jednom nogom stao na krst, drugom na Evanelje, i sa neizrecivom samodovoljnou i beskrajnom gordou skrnavio bi hrianske svetinje. Ovaj primer samo je jedan u nizu inova ritualnog bogoborstva, iju je kulminaciju predstavljalo ubistvo Cara Muenika Nikolaja II i itave Crvske Porodice. Ovaj monstruozan zloin bio je, dakako, mistikog karaktera. Na ovaj zakljuak upuuje, izmeu ostalog, i kabalistiki zapis naen na jednom zidu u podrumu Ipatjevljevog doma, gde je strani zloin bio izvren. Ipatjevljeva vila "iz nekih razloga" bila je sruena i pretvorena u deponiju graevinskog otpada u skladu sa direktivom sadanjeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina... Naalost, i naa generacija ivi u doba satanizma, koji je sada preao u generalnu ofanzivu. "Razmere epidemije okultizma su sledee: do poetka 1993. godine u Rusiji je registrovano 3 miliona ekstrasensa (bioenergetiara), iji je broj mnogostruko premauje broj profesionalnih medicinara." ("Sovjetskaja Rosija", 17. avgust 1993, str. 4). Narod u bezumlju i neznanju ima veliko poverenje prema tim gubiteljima ljudskih dua: u isceliteljske sposobnosti hipnoze veruje izmeu 63 i 89 procenata stanovitva "("Vek XX i mir", 1990, br. 12, str. 40). Ali nije zabludeo samo obian svet. elnik ruske drave, Boris Nikolajevi Jeljcin, podvrgava se okultistikom tretmanu u Meunarodnom institutu za prouavanje rezervnih mogunosti oveka. Mnogi domai i strani naunici tvrde da

se sve politike odluke Jeljcinu sugeriraju pod hipnozom (A. Dugin, "Konspirologija", Moskva, 1993, str. 125126). Novine "Narodnaja pravda" (br. 22, za 1993. godinu, str. 6) raskrinkale su delovanje predsednikovog linog lekara, saradnika pomenutog Instituta A. P. Sitnjikova, koji je svojevremeno boravio na strunom usavravanju u SAD, i to kod tvorca teorije upravljanja sveu Grindera ("Beleka o ritualnom kodiranju", Petrograd, 1994, sr. 4041). Ali vratimo se Lenjinu. On je bio taj ko je odmah po preuzimanju vlasti u Rusiji zaveo monstruozan, neopisivi teror od koga nije bila poteena nijedna oblast zemlje, a ija je otrica bila sasvim svesno uperena protiv Pravoslavlja. " to vie pravoslavnog svetenstva bude likvidirano, to bolje... Neka i 90 procenata ruskog naroda izumre, vano je da preostane onih 10 procenata koji e doekati svetsku revoluciju", pisao je ovaj gnusni satanista. Zato ne treba da nas udi injenica da su 20ih godina mnogi pravoslavni hriani, ukljuujui i one najduhovnije, u Lenjinu videli lanog mesiju - Antihrista koji je ve doao na zemlju. Izmeu dve revolucije (od 1905. do 1917. godine prim. prev.) u ruskim intelektualnim krugovima vlasao je, s jedne strane, vulgarni ateizam, koji je potpuno negirao svaku religioznost, a s druge - religijska permisivnost, po kojoj je bilo doputeno verovati u sve i svata, pa ak i u palog heruvima. Postepeno dolazi do pribliavanja ovih polariteta. Militantni materijalizam, prihvaen uglavnom meu kvaziinteligencijom, kao i "mistiki anarhizam" boema, ostvarili su svoj mrani cilj: inteligencija je izgubila i poslednje ostatke zdravog razuma i sposobnosti razlikovanja duhova, razluivanja istine od lai. Tako su se na najoigledniji nain ispunjavale proroke rei Svetog Apostola Pavla: "Jer e doi vrijeme kada zdrave nauke nee podnositi, nego e po svojim eljama okupiti sebi uitelje da ih eu po uima; i odvratie ui od istine, a okrenuti se bajkama" (2. Tim. 4, 3-4). I samo je maleno stado Bogom prosvetljenih pravoslavnih intelektualaca bilo u stanju da pojmi pravu sutinu svega to se zbivalo. Evo jedne definicije antihrianske vlasti iz pera prvog zamenika predsednika Crkvenog suda Svetog Arhijerejskog Sinoda Ruske Pravoslavne Crkve, kneza N. D. evahova, jednoga, dakle, odreenja neverovatne duhovne preciznosti i dubine: " Boljevizam jeste... masovno ritualno ubijanje u svetskim razmerama" (N. D. ivahov, Memoari, tom 2, mart 1917. - januar 1920, Moskva 1993, str. 120). Naglo se ubrzava i zgunjava vreme... Krvavi oktobar 1993. Narastajua anarhija 1994. Rat u eeniji 1995... Naveemo jedno veoma karakteristino priznanje biveg dravnog sekretara SAD Henrija Kisindera: "U Rusiji u dati prednost haosu i graanskom ratu nad tendencijom njenog objedinjavanja u snanu, centralizovanu dravu" ("Ruskij vestnik", br. 33-36, specijalni broj, 1995, str. 5). Od ivotne je vanosti da se to je mogue pre odrube pipci masonsko "demokratskoj" hobotnici. Potrebno je uiniti sve da se spregnu ruske nacionalne i patriotske snage. Ali kako? Ne moe da veruje - srce se kida od bola, kosa se die na glavi - dok slua kako predstavnica opoziocione politike partije sa nacionalno--patriotskim predznakom sa snanim emocijama izjavljuje: "Mladi lenjinisti, znate li koliko je

samo na voljeni Vladimir Ilji uinio za Rusiju!" Neverovatno duhovno slepilo. Jeziva porobljenost duha. Duegubno samoprelaivanje. Jedna zaista perfidna demonska prelast - smrtonosna la koja se prihvata kao spasonosna istina. Kau da se istorija ponavlja. Naalost, lekcije uiteljice ivota najee ostaju nenauene. Pre samo nekoliko godina inilo nam se da je sa boljevizmom zauvek svreno, da je dolaskom novih partija na vlast komunistiki sistem doiveo svoj konani slom. Dodue, jo uvek su se nad moskovskim Kremljom uzdizale krvavocrvene petokrake zvezde - zlokobni kabalistiki pentagrami; jo uvek je bio otvoren neopaganistiki hram - mauzolej, koji, po nekim svedoanstvima, predstavlja vernu kopiju pergamskog oltara, "prijestola sataninog" (Otkr. 2, 13), kamo je mnotvo naroda proticalo na poklonjenje mumifriciranoj leini "voe proletara svih zemalja"... Tada, poslednjih meseci pre no to e na duhovnik promeniti svetom, nismo mogli da razumemo njegovu brigu i bol koji je oseao dok se govorilo o Rusiji i njenoj budunosti. Jednom je otac Mojsije, kao prenevi se u mislima u prolost, odjednom stavio svoj veliki, topli dlan na ruku svoga sagovornika (jednoga od autora ove knjige) i, gledajui ga pravo u oi, sa velikom oseajnou, kazao: "Va je dug da neizostavno raskrinkate komunizam, da pokaete kakav je adski otrov skriven u toj "bombonici!" Svetska intelektualna "elita", koja uporno odbija (svaka ast malobrojnim izuzecima) da ukroti svoju gordost i prie Jedinome Istinitome Bogu, sve dublje tone u zlosmradnoj barutini strasti: svesno ili podsvesno, voljno i nevoljno, mnogi se bave tehnotronom magijom (aktivnim optenjem sa demonima putem ultramoderne kompjuterske tehnike i intrumenata koji se koriste u vioj matematici i kibernetici); mnogi prihvataju pogubnu masonsku veru u "savreno bie", "kosmiki razum", "vrhovnog majstora stvaranja sveta", odnosno u palog Lucifera. Tehnotroni okultizam predstavlja jednu specifinu destruktivnu pojavu, svojevrsno znamenje naeg doba. To je precizno oruje dolazeeg lanog mesije Antihrista. O kolosalnoj ruilakoj snazi tehnotronog okultizma svedoe, izmeu ostalog, nedavni izvetaji o ljudskim rtvama kompjuterskog virusa-ubice. Programeri koji su kreirali ovaj virus nazvali su ga satanskim jer mu je ifra "666". Prvo to oseti ovek koji se nae ispred monitora zaraenog kompjutera je neto nalik na hipnotiki trans; javlja se elja za neprekidnim posmatranjem reklo bi se najobinije slike na displeju. Po svedoenju oevidaca, ekran bukvalno "usisava" posmatraa. ovek izloen hipnozi ni ne sluti da he, ako poslednjim naporom volje ne iskljui kompjuter, doiveti prskanje krvnih sudova u velikom mozgu. Delovanje virusa, koji se, po miljenju strunjaka, moe ubaciti i u televizijsku mreu, zasniva se na principu "25. kadra" - periodinog ponavljanja obinim okom neuhvatljive i momentalno iezavajue grafike vinjete koja predstavlja sloeni sistem vibrirajuih geometrijskih ara sa uticajem na podsvest i krvni pritisak (izaziva naglu promenu pritiska). Danas se otvoreno moe govoriti i o drutvenopolitikoj magiji, iji je cilj spremanje terena za zacarenje apokaliptike zveri koja bi se nala na elu svetske totalitarne drave sa ovekomrzakom ideologijom. Jedino je pravoslavna eshatologija (uenje o kraju vremena) u stanju da razjasni za svetovnu nauku neobjanjive protivrenosti u savremenom drutvenom i ekonomskom ivotu poput sledeih: "demokratinost trita" nasuprot jaanju koncentracije vlasti u rukama svetske finansijske oligarhije;

"irenje slobode javne rei", s jedne strane, a s druge, teror masmedija, guenje linosti sredstvima javnog informisanja (pomenimo samo prostor koji se ustupa na televiziji dananjim magovima i vraarima - ekstrasensima, hipnotiarima, astrolozima i "vidovnjacima"); "zagarantovane ljudske slobode" nasuprot potencijalnoj mogunosti totalne kontrole oveanstva iz jednog centra koja e ubrzo doiveti realizaciju (izmeu ostalog i putem kompjuterskog stvaranja i obrade baza podataka, odnosno dosijea svakog stanovnika ove planete); "puna afirmacija nacionalnog samoopredeljenja", "procvat nacionalnih ekonomija i nacionalnih kultura", s jedne strane, i diktat multinacionalnih monopolskih kompanija, koje itave zemlje i regione tretiraju samo kao svoje sirovinske baze i deponije nuklearnog otpada, te teror masovne kontrakulture koja ne priznaje ni dravne, ni moralne granice, s druge; "monetarizam", "apsolutna mo novca", ali i tendencije odbacivanja novca kao takvog - prelazak na individualne kreditne kartice u novanom prometu, a kasnije i utiskivanje elektronskog iga sa kodom bankovnog rauna pojedinca neposredno na telo ("I uini sve, male i velike, bogate i siromane, slobodnjake i robove, da im dadu ig na desnoj ruci njihovoj ili na elima njihovim, da niko ne moe ni kupiti ni prodati, osim ko ima ig, ime zvjeri ili broj imena njezina" Otkr. 13, 16-17). "Na ruevinama nekad hrianskih drava, uz pomo bezbrojnih meunarodnih banaka, fondova, komiteta, saveta i organizacija grozniavo se podie nakazna vavilonska kula "novog svetskog poretka". Njenim graditeljima Rusija odavno nije davala mira. Dugo vremena upravo je ruska drava predstavljala zadravajue naelo (setimo se rei Svetog Apostola Pavla), te je i samo njeno postojanje onemoguavalo ispunjenje "tajne bezakonja". Snana vera u Svetoj Rusiji i njena mona pravoslavna dravnost predstavljale su blagonadenu zatitu od postizanja stranih ciljeva raznoraznih ruilakih socijalnih i verskih pokreta. Ali do poetka XIX veka uticaj tajnih internacionalnih bogoborakih snaga ipak je postao tako znaajan da je na dnevni red dolo i unitenje Rusije. "Kada samodravna Rusija ostane poslednja tvrava hrianstva, pustiemo s lanca revolucionare nihiliste i ateiste i izazvati razornu socijalnu katastrofu, koja e itavom svetu predoiti uas apsolutnog ateizma kao uzroka podivljalosti i krvavih nereda... Tada e bezbrojno mnotvo ljudi razoaranih u hrianstvo, a ednih boanskog ideala, primiti prosvetljenje putem propovedi najistijeg luciferij anskog (satanskog - prim. autora) uenja, propovedi koja he se iznositi u to doba ve sasvim otvoreno i pred licem svega sveta". Reklo bi se da je to doba ve nastupilo: talasi otvorenog ili jedva nekako maskiranog satanizma zapljuskuju zemlju Rusku, odvodei ljudske due na put bez povratka, u pogibao. A mi jo uvek dremamo... Zar je mogue da nas greke iz prolosti niemu nee nauiti? Dokument koji smo napred citirali potpisao je 15. avgusta 1871. godine Albert Pajk, duhovni voa meunarodne masonerije onoga doba. I premda je bio objavljen u Francuskoj jo davno pre revolucije, da bi ubrzo bio preveden na ruski jezik i objavljen u Rusiji, taj je dokument ostao neprimeen" (Mitropolit Petrogradski i Ladoki Jovan Sniev, "Tajna bezakonja", u: "Bitka za Rusiju", Petrograd, 1993, str. 16). Masonerija, uslovno govorei, predstavlja neto nalik na trospratnu piramidu. U osnovi te piramide nalaze se masoni nieg reda (plavi i beli): to su egrti, kalfe i majstori od kojih mnogi iskreno veruju u "uzvieni humanizam" masonske ideologije, zalaui se svom duom za "univerzalne ljudske vrednosti" i nemajui ni

najmanje predstave o realnim masonskim strukturama vlasti, njihovom tajnom i javnom bogoborstvu. Tako, na primer, dananja ruska bela masonerija nije prola ni kroz kakve naroite rituale. Ona ak nije ukljuena ni u tradicionalne masonske loe. Radi takvih se, naime, osnivaju sada tako moderni meunarodni instituti, klubovi, komisije, komiteti, fondovi, organizuju posebne politike partije i njihovi koalicioni blokovi (Kriblov institut, Institut "A. Saharov", klub "Magisterijum", reformski klub "Interakcija", ruski PEN-centar, komisija "Velika Evropa", Gorbaovljev fond, partija "Izbor Rusije", koalicija "Jabloko" itd.). Na drugom nivou nalazio se ve prilino reprezentativna grupa masona koji imaju visok stepen posveenja, raspolau neogranienim materijalnim bogatstvima, znaju tota o istinskim ciljevima masonerije i u svojim rukama dre odreenu vlast, odnosno, njen vidljivi deo. Trei novi predstavlja vrh piramide, obavijen neprozirnim velom tajne. Do vrha stiu samo odabrani pojedinci, od kojih se formira "Tajna svetska vlada". U njihovim je rukama koncentrisana celokupna masonska vlast. Pravi lideri najjaih masonskocionistikih klanova, koji savreno vladaju magijom, poznati su samo najuem krugu osoba. To su satanisti, verne sluge preispodnje (ada). U vezi sa napred iznetim obratiemo panju na izvesne, veoma karakteristine izjave jednog dananjeg apologete masonstva: " Tano se zna da se masonski red, kao i po duhu i uenju njemu srodan red Rozenkrojcera, nalazi u vezi sa Izvorom Svetlosti, sa Rukovodiocima nae planete, Starijom Braom ljudskog roda... Zreli plodovi ljudske evolucije svojom visoko razvijenom sveu oseaju Svetlost i streme ka Izvoru Svetlosti, dok oni Nevidljivi Rukovodioci, Starija Braa roda ljudskoga, predstavljaju realnost: oni ih oseaju, pa ak i vizuelno opaaju..." (A. Klizovski, v. knj. Mihaila Nazarova "Istoriosofija Smutnog vremena", Moskva, 1993, str. 212-213). Sasvim otvoreno, jasno i veoma krasnoreivo priznanje. Ove rei nedvosmisleno pokazuju da nai protivnici, supostati Svete Crkve, opte sa razumnim, i, neko bi pomislio dobrim biima drugaijim od nas, koja blagotvorno utiu na razvoj civilizacije na naoj planeti. Pa ko su zapravo ta naa "razumna braa" koja izlivaju svoju mudrost na masonske "prvojerarhe"? Pokuaemo, dragi itaoci, da vam ponudimo valjan odgovor. Postoje tri sveta stvorenih razumnih bia: svet Angela Boijih i pravednika koji su dostigli spasenje, predvoenih Presvetom Bogorodicom; oni blaguju u neprestanom optenju sa Gospodom i nepokolebivo su utvreni u dobru; svet palih ljudi, ali ljudi koje Bog nije odbacio i koji mogu da Mu se obrate putem spasonosnog pokajanja; 3. svet demona - palih i odbaenih duhova, predvoenih palim, odbaenim heruvimom - avolom, odnosno satanom. Demoni su zanavek raskinuli ivotvorni savez sa Bogom, nepopravljivo su ogrezli u zlo i vie nisu sposobni za spasonosno pokajanje. " Svi mi porobljeni grehom treba da znamo da nam optenje sa svetim Angelima nije svojstveno zbog toga to smo se samim naim padom od njih otuili; naprotiv, iz istog razloga svojstveno nam je optenje sa odbaenim duhovima. Oni

duhovi koji se ulno javljaju ljudima, potinjenim grehovnosti i obeleenim padom, zapravo su demoni, a nikako ne sveti Angeli" (Sv. Ignjatije Brjananinov, Ogledi iz asketike, tom 3. "Slovo o ulnom i duhovnom vienju duhova", Petrograd, 1905, str. 9). Valjalo bi dodati jo i to da se, prema pravoslavnom uenju, "sam satana pretvara u anela svetlosti. Nije, dakle, nita veliko ako se i sluge njegove pretvaraju da su sluge pravednosti kojima he svretak biti po djelima njihovim" (2. Kor. 11, 1415). Eto gde su koreni savremene "planetarne svesti" i "novog miljenja"! Sada vidimo ko je zapravo inspirator i pokreta svih "revolucionarno-oslobodilakih pokreta" i ko i danas nastavlja da nadahnjuje teoretiare i kreatore "novog svetskog poretka". Jedinstvena svetska drava, planetarna kvazimesij anska supersila, apokaliptino "carstvo zveri" stvara se na svim nivoima, i na tome se radi veoma aktivno. Idejni inspirator stvaranja toga carstva u taj poduhvat ulae sve vee napore. A mi? Znamo li makar ko je to? Naalost, ovo pitanje nije retorsko. Odsustvo znanja i elje da se nae blagovremeni, jedini istiniti, pravoslavni odgovor na ovo pitanje i da se iz njega izvuku odgovarajui spasonosni zakljuci dovelo je Rusiju poetkom ovog stolea do duhovne i moralne katastrofe bez presedana. Nemojmo ponavljati tragine greke iz prolosti! avo, odnosno satana, nikako nije apstraktni simvol, alegorija ili nekakav arhaizam, ve strana realnost. Taj mahniti bogoborac koji je ogrezao u nepopravljivo zlo, zanavek odbacivi mogunost spasonosnog pokajanja, posle svog pogibeljnog otpadnua od Boga ouvao je i umne, i stvaralake sposobnosti, ali su one zadobile lanu, izokrenutu, smrtonosnu usmerenost. Poto je stekao ogromno iskustvo u borbi sa dobrom, Lucifer raspolae kolosalnim intelektualnim i kreativnim potencijalom usmerenim na ruenje i ubijanje svega to ivi. Njegovo postojanje ima samo jedan smisao i cilj: da, ne birajui naine i sredstva, privue sebi due ljudske, da ih odvrati od ivonosnog optenja sa Bogom, porobi smrtonosnom laju i uvue u prebivalita veite adske tame. "Obucite se u sveoruje Boije, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga. Jer ne ratujemo protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju" (Efes. 6, 1112), svedoi Apostol Pavle. Ve itava dva milenijuma, danonono i neprekidno, vodi se estoki duhovni rat izmeu pravoslavnih hriana, koji vojuju za veno spasenje, i neizbrojivih vojski demonskih, legiona palih, odbaenih duhova. Demoni su laljiva, zlobna, bespotedna bia, koncentrati destruktivne mislene energije i bogoborake volje, koji su, po doputenju Boijem, u stanju da se ljudima javljaju i u mislima, i preko ula (pri vizuelnom javljanju oni poprimaju razliita oblija). Njihov stvarni izgled, neopisivo je gnusan. Nevidljiva mislena borba predstavlja odluujui okraj due i demona, u kome se jedan um bori sa drugim, u kome vojuju ideje, postavke, paradigme. Arsenal sredstava koja demoni koriste kako bi porazili oveka zaista je neiscrpan. Osnovno demonsko oruje jesu lane pomisli, najee prikrivene maskom pravednosti, lepote i harmonije. Perfidni demonski misleni napadaji koji podrivaju Sveto Pravoslavlje iznutra, poput razliitih oblika masonsko-ekumenistike jeresi i pseudo-

monarhistikih spekulacija, briljivo su maskirani danas veoma privlanom i modernom, toboe pravoslavnom retorikom. Zbog svega toga duni smo da uvamo duhovnu budnost i trezvenost; u protivnom moe nam se desiti da eljeno proglasimo za realno, te da na taj nain zapadnemo u demonsku klopku, sa svim posledicama koje iz toga proistiu. Nije svaka misao proizvod ljudskoga uma: misli dolaze od Boga, od samog oveka, ali i od avola. Njihovo razlikovanje je osobiti dar koji stiu samo oni duhovni najsavreniji. Ali svakako neemo pogreiti ako kaemo da negativni odnos prema Hristovoj Crkvi, roptanje ili hula na Boga, sumnja u postojanje Boga, gubljenje istote Pravoslavne vere, zanoenje jeretikim visokoumljem ili crkvenim modernizmom, uninije, oajavanje u pogledu svoga venog spasenja, pomiljanje na najtei, najstraniji, neoprostivi greh samoubistva (to ne dao Bog!) i sve sline zle pomisli ne ishode od nas samih, ve su plod nagovaranja demona. Kako je mogue da je takva gnusna la pod uticajem demona porobila vei deo oveanstva? Za one koji ive po ploti i koji su lieni blagonadene zatite blagodati Boije "laa i otac lai" svakako je besprekorni logiar. Satanska logika nailazi na dobar odjek u palom, neoienom, ogrehovljenom ovekovom mentalnom sklopu. Plotskim mudrovanjima bliski su i potpuno saobrazni demonski argumenti. Ako, pak, ovo pree u naviku, glas savesti u ljudskom biu, koji zapravo nije nita drugo do glas Boiji, bie zanavek zamenjen glasom palog, lanog, satanskog razuma. A da bi se ova adska zamena mogla to bezbolnije i lake izvriti, satana deluje veoma oprezno, nikako ne otkrivajui svoju pravu prirodu i uspeno proglaavajui svoje mrane, pogibeljne ideje za plod naih vlastitih misli. I tako dolazimo do traginog paradoksa: rtva se nalazi u najtenjem mislenom kontaktu sa delatom, a on za nju kao da i ne postoji. Mudra izreka nas ui: "Najvea pobeda satane jeste nae uverenje da on ne postoji." Na kraju, na greholjubivi, strastima porobljeni ego stupa u neprekidno misleno optenje sa satanom, ne pokuavajui da se zamisli nad tim ta se to sa njim zbiva. tavie, ovek vie ne moe i nee da ivi na neki drugaiji nain. Zato, znajui ovo, moramo da na sve mogue naine izbegavamo bilo kakav, pa i najkrai misleni razgovor sa ocem lai. U protivnom neemo izbei nesreu. Demonske pomisli treba odsecati im se po prvi put pojave, nikako ne stupajui sa njima u razgovor. Kaemo: odsecati, dakle, ne prosto udaljavati, nego ih upati iz korena i izbacivati iz svesti svesnim i voljnim naporom uma i molitvom, pre svega Isusovom. Najidealnije bi bilo neprekidno tvoriti Isusovu molitvu: "Gospode, Isuse Hriste, Sine Boiji, pomiluj me grenog" (odnosno, po Sv. Nilu Mirotoivom, "Gospode, Isuse Hriste, Sine i Logose Boiji, Bogorodice radi, pomiluj me grenog"). U tom sluaju um pogruen u molitvu postepeno e zadobiti sva ona svojstva koja su mu neophodna za duhovni ivot i borbu - postae ist, bodar, paljiv, postojan, pronicljiv; nauie da jo izdaleka prepoznaje neprijatelja i, to je najvanije, naoruae se ognjenim maem koji nikada ne miruje. Misleni neprijatelji ni pored najvee elje nee biti u stanju da se priblie takvome umu. Drznu li se da pristupe, bie opaljeni molitvom i prognani. To je, dakle, sigurna i mnogomona zatita od mislenih neprijatelja. "Velika je snaga ove kratke, dirljive, svete molitve, i zato vazda moramo biti njome naoruani", uio je otac Filadelf. "esto ljudi govore: nisam bio raspoloen, nisam imao vremena, loe sam se oseao, bio sam premoren i slino. Ali svi su ti

izgovori samo sramno ponavljanje bajki kojima nas omaija lukavi. Ako ti je loe ponavljaj Isusovu molitvu i laknue ti. Ako si premoren, lezi, ponavljaj molitvu, i odmorie se. Ko je pretrpan obavezama i mora brzo da radi, treba da bre tvori Isusovu molitvu: to e ubrzati njegov posao i omoguiti da se uradi i vie i bre. Grize li te uvreda ili zloba, to pre se lati Isusove molitve, i ubrzo e osetiti da bi bio u stanju da zagrli oveka koji te je uvredio i prema kome si oseao zlobu." Desi se, meutim, da molitve nestane, ili da ona skoro presui, te da pomisli, ne odstupajui, napokon ponu da pobeuju. U tom sluaju neophodno je otkriti ih prvom prilikom na ispovesti pravoslavnom sveteniku, pristupajui Svetoj Tajni pokajanja. Otkrivene pomisli gube svoju snagu i neizostavno se udaljavaju. U manastirima se ranije praktikovalo jedno naroito duhovno upranjavanje otkrivanje pomisli. Svake veeri, naime, iskuenici i monasi otvarali bi pred duhovnikom svoju duu, podrobno opisujui sve pomisli koje su imali tokom dana, da bi zadobili odgovarajuu pouku. Ovo duhovno delanje potpuno je obesnaivalo sve zlobne pokuaje neprijatelja naega spasenja, pruajui podvinicima veliku korist. Meutim, naivni borci sa zlom - naunici, politiari, vojskovoe - najee ne znaju sa kim imaju posla, pa ak ni ne podozrevaju kolika je sila vraijeg uticaja. Oni misle da to to nazivamo neprijateljem roda ljudskog nije objektivna realnost naeg palog sveta, nego neto apstraktno, neto to predstavlja samo mitski lik iz pria za malu decu. Ima i visokoumnih intelektualaca koji se izdaju za pravoslavne a odriu postojanje avola. Mnogi nita ne znaju o prirodi zla, naivno smatrajui da se jedno zlo moe pobediti drugim. Tako je jedan general iz ruskog belogardejskog pokreta svojevremeno proklamovao naelo: "Protiv boljevika, pa makar i sa crnim avolom!" Ovde vidimo frapantno nepoznavanje pravoslavne hrianske koncepcije sveta, koje je predstavljalo rak ranu Belog pokreta. "Taj nesrenik nije shvatao da se ne moe s avolom protiv avola ("Kako moe satana satanu izgoniti?", Mk. 3, 23) i da je takva borba beznadena, besplodna, te da ne moe dovesti do uspeha" (Arhiepiskop Averkije, "Rusija uoi drugog dolaska Hristovog", str. 114). Smrtno je opasna jo jedna krajnost. Mnogi obrazovani ljudi koji veruju u Hrista kao da uoavaju koliko su raznovrsne, lukave i perfidne demonske zamke, zbog ega lakomisleno izjavljuju: "Da bi se neprijatelj pobeivao, moramo da poznajemo njegovo oruje." Pod ovim izgovorom oni bojaljivo uine prvi korak, priu polici sa knjigama sumnjive vrednosti i kupe neki demonski falsifikat. Zatim se bace na itanje, i "da bi bolje upoznali protivnika" udube se u okultno-magijsko tivo. ime se sve to okonava nije teko pogoditi. Ovakvi suvie radoznali "istraivai" i "analitiari" zaboravljaju da objekat njihovog interesovanja nije neutralan u duhovnom i moralnom smislu.Naprotiv, on raspolae stranom sposobnou da pokori volju nesrenog "istraivaa". I to se zaista i deava. ak i neznatno misleno pribliavanje "predmetu interesovanja" krije u sebi nemalu opasnost. Izvesni "pametnjakovii", Origenovi sledbenici, stvaraju svoju vlastitu demonologiju, odbacujui realnost Stranog Suda i venost adskih muka. Origenovom jeresi inspirisana je takoe jeretika eshatologija poznatog filosofa Nikolaja Berdjajeva i danas veoma popularnog protojereja Aleksandra Menja. Ovakve ideje sreemo i u jednom veoma poznatom, romantiarski obojenom apokrifu, prema kome je jedan od predvodnika demonske jerarhije, elei da nekog pustinoitelja navede na pogibao, zapevao heruvimsku pesmu, a onda se, pevajui, toboe smirio, iskreno pokajao, zadobio oprotaj od Boga i iznova primio svoje

prvobitno, svetozarno prekrasno oblije, da bi se napokon vratio na Nebesa u velikoj slavi, praen od Arhangela Mihaila i Gavrila. Na zavretku ovog poglavlja jo jednom bismo istakli nesumnjivu istinu: pali, odbaeni duhovi nikada nee ustati. Demonima, zbog njihove bezmerne gordosti, nema oprotaja. Oni su osueni na pogibao bez ikakve nade na spasenje, i za njih su pripravljene veite muke. Zato je 553. godine, na Petom Vaseljenskom Saboru, jeresijarh Origen osuen, a njegovo krajnje opasno lano uenje o privremenom kanjavanju i potonjem pomilovanju demona i neastivih ljudi, neraskajanih grenika, odluno odbaeno. GLAVA 6 Nesustajue trezvljenje kao temelj duhovne sigurnosti. - uvaj se vienja! - "Ma ta ti se ukazalo, nemoj to prihvatiti" (Sveti Ksantopuli). Naroita doputenja Boija. - Ne moe se verovati svakom plau. Ofanziva okultizma na svim frontovima. - Bela magija - bezdan demonske zlobe. - aoka magijskog korpiona. - Patuljci, vile i ostalo - Pali duhovi. "Rua sveta" kao perfidni magizam. - Demoni u obliju Angela "izgone besove". - Opasnost samopouzdanja. "ari" dolazeeg antihrista. - Veliko iskuenje Prepodobnog Simeona Stolpnika. I u istoj prirodi postoji mogunost preuznoenja. Prepodobni Makarije Veliki Kada biste samo znali kakav je to um! - sa nijansom uasa u glasu, rasteui svaki slog, uzviknu jedared na bogoumni duhovni uitelj dok smo besedili o lukavstvima palog heruvima i njegovih bezbrojnih vojski. Avva uini karakteristian pokret akom desne ruke i pokaza na pod. Slaem se, oe Filadelfe. Imamo zaista stranog protivnika. Kako je vano da uvamo duhovnu budnost bez ikakvog posustajanja! Valja se uvati neistih snova i vienja. Sveti Ksantopuli, recimo, savetuju: "Nikada ne prihvataj ono to ulima ili umom vidi unutar ili izvan sebe, makar to imalo oblije Hrista ili Angela, ili nekoga od svetitelja, ili se inilo kao udesna svetlost - ne veruj tome i pruaj mu otpor". Slino ue i Prepodobni Grigorije Sinait i drugi Sveti Oci. Da, to je izvanredno reeno. Avva samo slua i potvruje ono to uje od sagovornika, praktino nita ne dodajui. Ali on ostaje uitelj, a njegov gost uenik. Znanja zadobijena itanjem tek su u ovoj keliji, u ivom optenju sa avvom, poprimala snagu i aktuelnost. Jo neto. Mnogi ne znaju da je valjana molitva nespojiva sa uobraziljom. Um treba pogruavati u same rei molitve, nita ne zamiljajui i odsecajui misli i predstave, ma kakve bile. Ljudi skloni matanju, oni koji ive u svetu snova, makar i najuzvienijih, zanesenjaci predani romantiarskih idealima, lako postaju plen lukavih demona. O tome govori i Nikodim Svetogorac u "Nevidljivoj borbi". Evo njegovih rei: "Fantazija je takva duevna snaga koja usled svoje prirode nije sposobna da prebiva u sjedinjenosti sa Bogom". Da, "Nevidljiva borba" je dragocena riznica, knjiga nasuno potrebna svakome hrianinu.

Seam se dana koje sam proveo u Bogom blagoslovenoj zemlji Gruzijskoj. Taj blagodatni mir koji ispunjava tamonje obitelji ne moe se reima opisati. U Gruziji i danas ima pravih, istinskih podvinika Hristovih. Spasi ih i sauvaj, Gospode. Mnogo ta sam od njih nauio. A na duhovnom planu najznaajnija pouka koju sam odande poneo je: budi vazda oprezan i pazi se. Lepo, - ree bauka sa radosnim osmejkom. Iguman Betanskog manastira kazao mi je u leto 1986. godine ove rei: "Najstranije je biti prevaren u onom to je najsvetije. Zbog toga je najbolje odbacivati sva vienja, ma kakva ona bila. Neko od njih moe nam se uiniti istinitim, moe ak i zaista biti istinito, svejedno. Ako od ista srca dri da si veliki grenik, da si nedostojan vienja neeg dobrog, svetog i nebeskog, Gospod te nikada nee osuditi zbog toga, naprotiv !" Ova njegova duekorisna pouka zanavek mi se urezala u seanje... Potpuno sam odbacio seanje na tri sna koji su mi godinama predstavljali veliki teret na dui. Prestao sam da se nadimam i ubrzo osetio oigledno olakanje. A ta ste sanjali? U prvom snu, oe, video sam nekakvog, kako mi se uinilo, vesnika s nebesa. Jedan strani duh tri puta je proleteo tik pored mene, kao da eli da me satre svojim jezivim pogledom. A na crnom krilu palog angela primetio sam sneno beli krst. Drugi san usnio sam tokom Boinog posta 1992, na dan praznika udotvorne ikone Presvete Bogorodice "Neoekivana radost", i to samo nekoliko sati poto sam se priestio Svetim Hristovim Tajnama. Telo mi je lealo na nekakvoj kamenitoj padini, glavom okrenuto prema dole. Svakom elijom svoga tela oseao sam udnu, paklenu teinu. Stadoh da izgovaram molitvu "Nemamo druge pomoi, niti nade osim Tebe, Djevo Preista" i uspeh da se prekrstim sa velikim naporom. Istoga trena nestao je taj adski teret, kao rukom odnesen. U daljini ugledah svetlei obris Majke Boije, a negde u dubini moga bia zau se tajanstveni glas: "A sada ka Gospodu mome Isusu Hristu!" Radou ispunjena dua, prodirui kroz tamnoljubiasti prostor sa natprirodnom brzinom, vaznese se ka visinama, ka svetlosti koja je bivala sve vea... Trei san ima zanimljivu predistoriju. Spremao sam se da napiem poemu "asnija od heruvima", i dugo sam ve na njoj radio. Jedared, kada no ve bee odmakla, leei u postelji, pre no to u pasti u san, molio sam se, izgovarajui misleno molitvu "Bogorodice Djevo, raduj se..." Snovienja koja sam imao te noi bila su komarna, i slabo sam ih zapamtio, ali su mi se neki najvaniji detalji jasno urezali u seanje; hram, monaka odea u mojim rukama, a u daljini, na tren, ukazuje se visoka, velianstvena ena u belom... Tako neto, zaista, se oveku moe desiti, - ree avva, pogruen u razmiljanje, - ali sve to treba odbacivati. Dobro je to ste to odbacili i prezreli. A sada emo na trenutak ostaviti nae uspomene i ponuditi blagoastivom itaocu odlomak iz knjige "O tajnim slabostima due", iji je autor arhimandrit Lazar, na savremenik. Razobliavajui perfidno lukavstvo u zlu iskusnih demona, autor na vodi i nekolike citate iz dela jeromonaha Serafima (u velikoj shimi nareenog Sergijem), atonskog podvinika iz prolog veka, pod nazivom "Pisma jednog Svetogorca". Da pogledamo. "Neki pustinoitelj, koji se udostojio velikih duhovnih darova i retkih podviga, jedne veeri, sedei u svojoj keliji, tiho aptae molitvu. Najedared se pred njim razli

udesna zaslepljujua svetlost, i nekakav angelopodobni mladi ukaza se pogledu njegovom. Podvinik, koji se odavno drae pravila da se uva od svih ulnih pojava, ma kakve one bile, spokojno ostade na svom mestu, te, i dalje apui rei molitvoslovlja, ne obraae panju na privienje. Ali tajanstveni mladi ne ieze. To napokon zaudi ovog pustinoitelja, utoliko pre to se pridolica ne bojae ni krsta, ni molitve. - Ko si? - strogo ga upita podvinik. - Tvoj Angeo zatitnik, - krotko odgovori pridolica. Pa zato si doao? - Gospod mi je naredio da ti se javim u svom istinskom obliju, i evo, dooh k tebi. - Ali meni tako neto uopte nije potrebno, - ree pustinoielj, ustade i nastavi molitvu. Ali Angeo ne nestajae, ve se, inilo se, i sam moljae sa avvom. "Ako je to demon", rasuivae ovaj u sebi, "krst i molitva bi ga sigurno sakruili i odagnali ovo udno vienje." A ime e me uveriti da si vaistinu Angeo Boiji? - upita najzad, posle dueg razmiljanja. ime god hoe. Tebi je dobro znano da se demoni boje sile krsnog znamenja, ali ja se ne bojim. Klanjam se Bogu. Klanjam se, kao to vidi, i krstu... - Angeo se prekrsti i sa strahom Boijim pade niice pred asnim Krstom. Pustinjak se pokoleba. - ta jo eli da vidi? ime jo da te uveravam? - upita Angeo, ustavi sa zemlje. - Video si, dakle, da ne samo to se ne bojim krsta, nego mu se i poklanjam. Znaj, ja sam od Boga ti dati zatitnik due i tela tvoga. - Moda, - spokojno ree pustinjak. - Pa ipak, nisi mi potreban u svom ulnom obliju. Angeli zatitnici pravoslavnih hriana nisu vidljivi! - Ta zar mi jo uvek ne veruje? - iznova zapita tajanstveni posetilac. - Ne verujem, i nikada ti neu verovati, - odluno odgovori avva. - Odlazi od mene s Bogom, ma ko da si, ma bio i sam Arhangel. Tvoje vidljivo prisustvo nije mi potrebno. Samo me udaljava od molitve. A ve i to mi pokazuje da nisi Angeo. - Uzalud su tvoje molbe, stare! - usprotivi se ovaj. Neu od tebe odstupiti, jer mi je zapoveeno da budem uz tebe. - Tvoja volja, hladnokrvno izusti pustinjak. - Ali znaj: neu da znam za tebe dok ne pitam duhovnika i ne dobijem njegov savet. Idi od mene! Nisi mi potreban u tom obliju! I podvinik ustade na molitvu. A duh postade nevidljiv, obeavi da e mu se javiti ve sledee noi na isti nain. im je svanulo, inok otide svome duhovniku i otkri mu udno vienje. Duhovnik se pogruzi u razmiljanje: poklanjanje asnom Krstu, osenjivanje krsnim znamenjem, spokojstvo za vreme izgovaranja molitve - sve to ipak nisu svojstva demona. Ali duhovnik zabrani svome edu da razgovara sa prikazom i da se na bilo kakav nain bavi ovim vienjem. A za sluaj da se vienje ponovi, posavetova mu da samo tvori molitvu i uopte ne obraa panju na duh koji mu se javlja. Ovaj ga poslua. Ipak, da bi razreio nedoumice koje su ga muile, duhovnik ode jednome avvi, poznatom na itavoj Svetoj Gori po svom bogatom opitu (iskustvu) u sazercanju, po velikom daru rasuivanja i straenja nad demonskim pokuajima, te ga upita: " ta initi prilikom ovakvih vienja?"

- Nita, - odgovori ovaj. - Valja znati samo za sebe i Boga. - A ta misli o njegovom poklonjenju asnom Krstu? Da li je to zaista bio Angeo? - upita duhovnik starca. Moe biti, ali je najverovatnije to ipak bio demon. - A krsno znamenje? A celivanje krsta? - usprotivi se duhovnik. - ta e na to rei? - Isto ono to u kazati i za samo vienje, - ree, pa, posle nekog razmiljanja, nastavi: " Sigurno i sam zna, i sloie se sa mnom da, to je vii put kojim idemo ka Bogu, to je opasnija i nepredvidljivija borba koju moramo voditi sa satanom. A Gospod, kako bi u nama pokazao silu Svoju i ujedno razotkrio svu nemo satansku, ponekad doputa neprijatelju naega spasenja da ini sve to hoe i to moe, da vojuje protiv nas kako god zna. Zbog ovakvog doputenja Boijeg demon moe ak i da se ne plai krsta, da zaboravi i na ono to je u drugim prilikama za njega smrtonosno i porazno - gnev Boiji." (U komentaru uz ovaj tekst arhimandrit Lazar pie: "Danas su se veoma umnoila vienja duhova koji se javljaju u vidu Angela ili nekakvih tajanstvenih kosmikih bia. Nekada se ti duhovi pojavljuju nosei krst, ili se toboe mole, pouavaju neemu to je nalik na hriansko uenje i moralnu vrlinu, ine uda pred kojima i nae molitve, i molebani, i svetanja masla i vode, ostaju nemoni. Ne nalikuje li to ovde opisanom doputenju Boijem? Jedina razlika je u tome to doputenja koja se nas tiu nisu plod nae duhovne veliine i napredovanja u vrlini, nego stranog unutarnjeg odstupanja od Boga, od nauke Evanelske, od Svetog Pravoslavlja."). - Pa ta da radi ovaj inok ako se vienje ponovi? upita duhovnik iskusnog starca. - ta ako mu se zaista javljao Angeo? - Makar poprimio i oblije Samoga Hrista, neka ne obraa panju. Jer, posle Vaznesenja Gospodnjeg duama naim od mnogo je vee koristi vera u Boga od vienja. Potrebno samo jedno: ne obraati panju na vienje, nego se baviti svojim upranjavanjima, odnosno molitvom. ak i ako se to stvarno javlja Angeo, opet kaem, neka mu ne pridaje vanost, jer mi hriani stupamo u molitveno optenje i odnos sa Samim Bogom, Vladarom i Gospodom naim, a Angeo je samo Njegov sluga... Rasudi i sam: valja li prekidati razgovor sa Gospodom da bi se ugodilo Njegovom sluzi? Dakle, ako se i vaistinu ovom pustinoitelju javlja Angeo Boiji, neka ga ne prihvata! Istiniti Angeo se nikada nee osetiti povreen zbog toga to ne obraamo panju na njega dok predstojimo na molitvi, budui da mu je znana sva vanost naeg molitvenog optenja sa Bogom. Osim toga, on nas nikada nee udaljavati od takvih upranjavanja, nego e nas, naprotiv, u njima jo vema krepiti, podstiui nas na postojano i pravilno vrenje molitve. A ako se posetilac gnevi zbog nae hladnokrvnosti u njegovom prisustvu, ako nas ometa u naem molitvenom optenju sa Tvorcem i Sazdateljem, onda je jasno da taj duh nije Angeo, makar sav bio u krstovima, a ne samo celivao krst. Takvoga ne prihvataj, on je tvoj neprijatelj! Moj savet je, shodno tome, ovakav: ne treba prihvatati, ne treba ak ni eleti da doivimo ulno vienje duhovnog sveta, jer nam to nije ni potrebno, ni korisno, a veoma je opasno. I u mislenoj duhovnoj borbi koju neprekidno vodimo svi mi sasvim dobro, i bolje nego igde, zapaamo dejstvo meu sobom suprotstavljenih snaga: u bestidnosti i neistim pomislima koje nam se nameu poznajemo satanu, kao to u projavljivanju mirnih i spokojnih misli koje Angeli navode na nae srce jasno sagledavamo njihovu istotu, svetlost i neporonost. Satana nas zapljuskuje svakojakim neistim, gordeljivim, koristoljubivim i bludnim matarijama, raspaljuje u

nama gnev, i po svemu tome ga poznajemo. Pa ta nam jo treba? emu onda ulna vienja Angela ili satane, kada ih sasvim dobro znamo i ovako? - Da bih te uverio u istinitost mojih rei, - nastavi starac, - odnosno da bi pojmio da ne sme prihvatati vienja, jer je tako neto krajnje opasno, uj ta u ti ispriati o jednom podviniku koji je zajedno sa mnom monahovao u pustinji. Tome ocu se nou, im bi otpoeo molitvu, priinjavalo da krst koji je visio u prednjem uglu nae kelije poinje da blista zaslepljujuom svetlou, jaom od sijanja Sunca. To je tako delovalo na njegovo srce da je bio van sebe od radosti. im mi je to poverio, pripisao sam ovo vienje demonskoj igri. Zaeleo sam da to i iskustveno proverim. I tako, doekasmo mi sumrak i posedasmo svaki u svoj kut. "uj me, brate, ta u ti rei: meni nedostojnom se sve nekako ini da neu ugledati svetlost koja ishodi iz toga krsta. Hoe li da mi kae kada primeti to udo?" Ovaj odgovori: "Hou, oe." I tako ostadosmo u tiini i utanju, prebirajui svoje brojanice. Ali ne proe ni sat vremena, kada brat glasom punim likovanja uskliknu: "Oe! Vidim svetlost kako ishodi iz krsta! O, nisam u stanju da je gledam! Neopisiva radost ispunjava moje srce... Ushienje obuzima duh moj, ushienje zbog siline i krasote toga vienja! Kako je topla ta boanska svetlost!" - "Prekrsti se", proaputah. - "Ne mogu, oe, radost me je toliko ispunila, da nemam snage ni ruku da podignem!" - "Nesrenie!" - izustih sa gorinom, pa se bacih prema njemu i prekrstih ga. " Nesrenie!" - ponovih, "eto do ega te je dovela tvoja nerazumnost i gordost! Vidi li jo uvek svetlost, ili je moda ve nestala?" _ "Vie nita ne vidim", odgovori. "Mrak je kao i pre." Eto vidi ta se sve oveku moe desiti, zavri svoju pouku ovaj iskusni avva (Pismo etvrto). A evo i jednog dogaaja koji se zbio tu nedavno. Za njega sam uo od nekog monaha. Tragedija o kojoj u vam pripovedati desila se njegovom roenom bratu. Njih dvojica su se skoro obratili u veru; poeli su da idu u crkvu, da odlaze na poklonjenja svetim mestima, da borave u manastirima. ak su krenuli i da se zanimaju Isusovom molitvom i itanjem Svetih Otaca. Meutim, brat ovoga monaha nekako je skrenuo s pravog puta i upao u prelast. Jedared, dok je bio sam kod kue i molio se, ukazao mu se nekakav odvratan demon i poeo da ga ometa u molitvi. Ovaj se ne uplai, ve hrabro stupi s njim u razgovor: poe da poziva prikazu na pokajanje, uveravajui ga u neizrecivo milosre i svepratanje Boije. Ubeivao je demona da Bog moe da ga pomiluje ako se pokaje. I mnogo ta mu je jo tako napriao u istom duhu. Zli duh ga je sluao toboe paljivo, da bi se zatim pretvorio da duboko razmilja, i najzad poeo toboe da se kaje: molio se, kukao, metanisao pred ikonom, jednom reju, odavao je utisak najdublje skruenosti, iskrenog pokajanja zbog uinjenih zala i udnje za pomilovanjem. Monahov brat netremice posmatrae sve to se zbivae, likujui u sebi zbog ovakvog preobraaja. I zaista, nije prolo mnogo vremena, i demona ozari svetlost, inilo se - blagodat Boija, i na mladieve oi on se pretvori u luezarnog Angela. Angel stade da mu sa najveim arom iskazuje svoju blagodarnost i pokloni mu se, nazivajui ga svojim spasiteljem i govorei da je njegovim reima, njegovom propoveu on sada udostojen spasenja i povratka u dostojanstvo svetlonosnih Angela. Naravno, on mora svome spasiocu i da se odui, te stoga predloi da bude njegov svagdanji blagonadeni zatitnih, da ue u njega i uva ga u sve dane, pomaui mu svojom blagodatnom angelskom silom koje se iznova udostojio. U neopisivom ushienju, potpuno van sebe od radosti, nesreni mladi pristade. Duh namah ue u njega, i gle, mladi poe da besni, rie, izgovara najstranije rei, da obara ikone i baca ih kroz prozor i mnogo ta drugo. Sada se nalazi u duevnoj bolnici. Povremeno ga putaju kui, ali im ponovo dobije napad, iznova ga hospitalizuju, jer su njegovi postupci ljudima

odvratni. Meutim, kada mu lakne, u stanju je da se malo Bogu pomoli. A brat mu, sada monah, mnogim je obiteljima poruio da se mole za spasenje due njegove" ("O tajnim slabostima due", Moskva, izdanje Moskovskog podvorja PskovskoPeerskog manastira Uspenja Presvete Bogorodice, 1995, str. 67-72, 75-78). Neretko se meu hrianima moe uti: "ivimo u poslednjim vremenima, kada vie gotovo da nema iskusnih, blagodau Boijom osenjenih duhovnika. Zato nam valja itati Svete Oce i uiti se od njih." Ali ne zaboravljajmo: znanje bez smirenja samo nadima i pomrauje um! Naa erudicija nee zaustaviti nasrtaje palih duhova. Naprotiv! Jedan podvinik iz naeg doba, koji se mnogo prsio poznavanjem Svetih Otaca, odbio je rukovodstvo duhovnika i strano sebi naudio. Prebivajui u oiglednoj prelasti, nije ni sumnjao u ispravnost svoga stava. "Imamo mi spise Svetog Ignjatija Brjananinova, pa ta nam jo treba! Ti spisi su najbolja zatita od svake prelasti!" - ponavljao bi samouvereno u svakoj prilici. Ovaj prelaeni podvinik, na najveu nesreu, nije pravilno razumeo uenje Svetog Ignjatija o pokajnom plau, te se trudio da ga izaziva na spoljanji, isto mehaniki nain. Neprijatelj mu je podmetnuo opasnu zamku. Ubrzo je poeo da svoje vapaje, jauke, bolno zavijanje, to je sve predstavljalo samo jednu histerinu manifestaciju pale ulnosti, doivljava kao srdanu skruenost, da misli da je njegova bolesna egzaltacija zapravo spasonosni pla zbog grehova, kao to je autohipnozu i halucinacije izazvane demonskim dejstvom drao za dejstvo blagodati Boije. Teite svog lanog duhovnog uzrastanja stavio je na pla. U njemu je sagledavao garanciju svoje duhovne sigurnosti, pravilnosti svoga asketskog podviga, pa ak i prve projave vlastite svetosti. Kao rezultat svega toga u njemu je rasla gordost, duevno rastrojstvo bivalo je sve oiglednije, a o tome su svedoili i povremeni napadi neobuzdanog gneva... U jesen 1982. godine jedan brat napustio je preanji grehovni nain ivota, poeo da redovno dolazi u crkvu, da se ispoveda i prieuje. Uloivi ogroman napor, prestao je da pui, a zatim je sve svoje snage upravio na borbu sa bludnom strau. I tada je zadobio nekoliko podmuklih udaraca od neprijatelja, budui da jo nije imao pravog duhovnog uitelja. Kada bi se naao na molitvi, najee nou, u sobi bi se pojavljivala svetlost. Na ikoni Spasiteljevoj glava, obavijena trnovim vencem, poinjala bi da blista. Lik Gospodnji postajao je sve izrazitiji... Kada bi se ovaj neofit (novoobraeni - prim. prev.) pribliio ikonici Presvete Bogorodice sa namerom da je celiva, iz nje bi izbijale iskre nalik na munje. Oseao bi kako mu se plae, bio gotov da rida zbog svojih pregreenja. U svest su mu nadolazile misli: "Sveti Oci ue nas pokajanju. U tom je spasenje. Eto vidi, i ti se kaje sa suzama. Znai, na pravom si putu. Ne boj se. Sve se odvija kako treba. Odlino! Samo napred!" A demoni su postajali sve drskiji. Uznemiravali su ga ne samo kada je bio sam, nego i pred svetom. Jedanput su ga napali, istovremeno sleva i zdesna, u hramu Svete Trojice pri naoj lavri. Desilo se to ak sasvim blizu kivota sa motima Prepodobnog Sergija Radonjekog. Pred njegovim oima pojavie se dva mala svetlea balona, i srce mu obuze uasan strah... Ponekad bi nesrenik u takvim prilikama "sa smirenjem" poeo da razmilja: "Jasno je zato mi se to deava. Toliko greha i pregreenja nosim na dui... Ali, nisam li zauvek rakrstio sa prolou? Sada ivim jednim potpuno novim ivotom,

ivim Gospodu mome. Borim se sa lukavim nevidljivim neprijateljem, pobeujem ga... Pa ipak, ne predaje se on tako lako. Teka je borba koju vodim. Oh, kada bi mi se samo jedan jedini put javila Preista, da me ukrepi i osnai..." Strano je i pomisliti u kakvu je provaliju ovaj brat mogao da upadne, gurnut demonskim vojskama, da nije bilo milosti Boije, koje se udostoji posredstvom bogoumnih staraca. Zakljuak je, dakle, da se ne sme verovati svakom plau. Valja sticati smirenje, beei od sujetnog samoljublja kao od ognja. U protivnom neminovni su svakovrsni perfidni demonski napadaji. Evo sada saveta koji je svome duhovnom edu dao jedan avva zatvornik, koji se podvizavao u Getsimanskom skitu u drugoj polovini prolog veka: "Mani se suza; bolje je da se smirava. Ispriau ti jedan sluaj. Doe k meni tako jedan brat koji pojae za pevnicom i poveri mi se da ima dar suza. "Jedared", govorae taj brat, "kada sam stajao sa bratijom nasred crkve i pojao, nisam mogao da zaustavim suze; najedanput se udostojih vienja: Presveta Bogorodica stoji u vazduhu, a pred Njom klei neki monah, molei da bude pomilovan. Presveta, pokazavi na mene, kaza: "Njega moli, dostojan je toga. A ja u ga posluati." Eto vidi, brate, neprijatelj svuda postavlja zamke, tako da ni pla nije uvek dui na korist" ("ivot i podvizi jeroshomonaha Aleksandra Getsimanskog", Moskva, 1994, str. 42). To jest, ovo vienje je imalo za cilj da u podviniku probudi gordost, a ne smirenje. U jednom momentu podvinik poinje da opaa u sebi dejstvo blagodati Boije. Posle dugotrajne i iznurujue nevidljive borbe on najzad stie duevno spokojstvo. estoke strasti vie ne navaljuju sa svojom preanjom razornom silinom. Javlja se oseanje blaene slobode. ini se da se dua pred njegovim oima oiuje, prosvetljava, preobraava. Naglasiemo da se ovo ne deava u raspaljenoj mati, nego u stvarnosti, u realnom ivotu. Ali vojnika Hristovog ba tu vreba nemala opasnost: " Kada dejstvo blagodati Boije pone da osenjuje duu, ve prema neijoj veri, i kada dua pone da zadobija vinju pomo, blagodat je jo uek osenjuje samo delimice; stoga nemoj misliti da se nekome desilo da mu se itava dua ozari; u njoj ima jo mnogo mesta poroku... Mnotvo je udova due, i velika je dubina njezina; ali greh koji ju je ispunio ovladao je svakim njenim kutkom i svakim deliem srca. Docnije, kada ovek bude udostojen blagodati Boije, ona dolazi k njemu i nastanjuje se, moe biti, u dva delia due. A neiskusan podvinik, uteen blagodau Boijom, misli da je ona ovladala svim delovima njegove due i da je greh iskorenjen. Ali vei deo due nalazi se pod vlau greha, a samo jedan deo pod blagodau. I ovek se tako vara, ne znajui za ovu zakonitost," upozorava Prepodobni Makarije Veliki (Dobrotoljublje, tom 1, 4. izdanje, Moskva, 1905, str. 226227). Zapaajui nau samoobmanu, pali duhovi na sve naine pothranjuju u nama samopouzdanje, pripremajui se za odluujui napad. U svome delovanju demoni vode rauna i o spoljanjim okolnostima, i o konkretnim prilikama, karakternim svojstvima, odlikama linosti i duhovnom ustrojstvu svakog pojedinca. Demonska ofanziva razvija se po svim pravilima taktike i strategije ada. Iskustvo neosporno pokazuje da je uspeh ofanzive zagarantovan ukoliko demoni uspeju da nas savladaju iznutra, odnosno da porobe um i srce lanim pomislima i predstavama. Taktiki cilj u tome sluaju je postignut. Sledi napad izvana. Na redu je ostvarenje strategijskog zadatka - da se prelaeni ovek navikne na neprestano empirijsko-

vizuelno optenje sa demonima, te da se pri prvoj zgodnoj prilici gurne u carstvo veite tame. Naveemo jo jedan, izuzetno pouan primer koji frapantno oigledno pokazuje ko vojuje protiv nas i na kom nivou. Jednom prilikom se jeroshimonah Sergije, hodei po vrletima Svete Gore, zaustavio kraj jedne ogromne stene. Tu mu je njegov saputnik, monah Pavle, ispriao neobinu priu: "Uoi poslednjeg rata sa Turcima ovde se podvizavao neki Grk. Taj pustinoitelj bejae od bogata i znatna roda; braa njegova u svetu bejahu na vanim poloajima. Ali on nije eleo da poput njih koristi privilegije, da zadobije slavu i ast ovoga sveta. Odabrao je tesni i skromni put sledovanja Evanelju Hristovom, i udaljivi se na Svetu Goru, nastanio se ovde, na ovom pustom mestu... Ne znam i ne mogu sa sigurnou da kaem koliko se i kako on tu podvizavao. Ali moe se pretpostviti da je u podvizima postigao mnogo, jer, da nije tako bilo, zacelo ne bi izazvao srdbu demona. Poto su svi demonski pokuaji u mislenom ratu sa ovim pustinoiteljem ostali besplodni, lukavi napokon pronae njegovu slabu stranu, te rei da srce i razum ovoga brata upotrebi kao orua za njegov neverovatni pad. Demon mu, naime, pomrai razum pomislima o veliini njegovih podviga, predoavajui mu i raznovrsnost, i strogost, i mnotvo njihovo. Malo po malo, nesrenik pade u takvu zabludu da silno uzaeli udostojiti se tajanstvenih vienja i oiglednih projavljivanja drugog, nevidljivog, duhovnog sveta. Kada se na taj nain u njemu duboko ukorenie gordost i samopouzdanje, demon poe da deluje posve otvoreno i odluno, javljajui mu se u obliju Angela i besedei sa njim. Nesrenik toliko poverova reima ovoga duha i vlastitim pomislima, da poe da udi za sluenjem Crkvi u arhijerejskom inu, kojega je, kako ga lukavi demon ubeivae, ve odavno bio dostojan i za koji je bio predodreen od Samog Eospoda. Ugled porodice u svetu isuvie je obuzimao njegovu uobrazilju, i slava imena njihovog golicala misli prelaenog podvinika. Bila je potrebna samo zgodna prilika koja bi ga iz usamljenitva i tihovanja vratila u svet. Ali demonima tako to nije teko postii. Jedared, dok se ovaj pustinoitelj zanimao mislima o svom visokom naznaenju i buduem arhijerejskom sluenju, smiljajui sredstva kojima bi mogao ostvariti svoj vlastoljubivi cilj, zau se udar zvekira. On zadrhta, prekrsti se, i, apui molitvu, prie vratima. - Ko je? - zapita. - Mi smo... - zau se sa one strane. - Dolazimo iz tvog zaviaja, nosimo ti pozdrav od srodnika, a imamo jo neto da ti kaemo. Vana je poruka posredi: zato nas pusti unutra da porazgovaramo, oe sveti. Podvinik otkljua vrata, i dva nepoznata oveka pozdravie ga sa izuzetnim potovanjem. - Izvolite, uite, - sa skromnou izusti monah. Neznanci kroie u keliju. Domain ih posadi na asuru i sede prekoputa njih. Kako ste pronali moju keliju? - Ljudi su nas uputili, - odgovori jedan od doljaka. A sada bismo ti izloili razlog nae posete, sveti oe. Zasigurno ti je dobro znano koliko smo se napatili pod turskom vlau. Zna koliko smo ugnjetavani i mi, i nae porodice, koliko je trpela vera naa i sama Sveta Crkva... Sve to dobro zna, i ne treba ti pruati neke naroite dokaze i potvrde. - Da, znam da je tako, - ganuto ree podvinik. - Ali ta elite time da kaete? - Sigurno zna, - nastavi ovaj isti posetilac, - da je rat izmeu Rusije i Turske zavren sklapanjem mira. Taj mir za nas je veoma povoljan, poto smo ostali pod

naroitim pokroviteljstvom jedne mone, nama jednoverne drave; sada imamo i mogunost i slobodu da ivimo kao hriani. Ali nesrea je to nemamo episkopa. A moe li biti Crkve bez episkopa? Moemo li sami rukovoditi sobom? Ko e nas upraviti na dolino ivljenje u slobodi, bez kletih Turaka? Svi mi dobro poznajemo tvoju familiju, znamo i tebe, i o ivotu tvome smo se raspitali; oprosti nam to smo te bez tvoje saglasnosti izabrali za episkopa. Evo, tu je ferman koji nae rei potvruje, a tu je i ukaz Patrijarhov. Izaslanici izvadie hartije i pokazae ih podviniku. - Ta nemojte! - kaza ovaj, sa smirenjem oborivi pogled, ali u sebi likujui od radosti. - Zar da ja prihvatim ezlo pastirskog upravljanja, ja koji nisam vlastan ni sobom upravljati? Zar da uzmem na sebe breme Apostolskog sluenja, ja koji oseam slabost svoju i mnotvo pregreenja? Ne, eda moja, odriem se onoga to prevazilazi moje snage! Moja pustinja meni je raj; zavetovao sam se pred licem Boijim da u ovde i smrt doekati... - Misli o sebi ta god eli, sveti oe, ali znaj da je glas naroda - glas Boiji, kao to je i volja vlasti jednaka volji Boijoj. Ne treba da ti objanjavamo da je opta korist iznad line. Uostalom, zato smo doneli ovaj ferman? Ne, oe, nema prava da se odrekne! Crkva te zove! Ako te ne boli nesrea naeg naroda, ako te ne diraju ni silne nedae koje zadesie nae porodice, zar je mogue da za tebe ni nasuna potreba Crkve ne znai nita? - Kad je tako, - odgovori pustinjak posle dueg razmiljanja, - pristajem! - E pa, pohitaj, oe, ne asi - rekoe posetioci. - to pre, to bolje. Tu blizu, na drumu, ekaju nas mule osedlane i nai pratioci. - Dok se monah pripremae za put i odvajae hranu koju bi poneo, izaslanici ga neprestano pourivae. Najzad poee da se penju jednom stazom na vrh stene. Pustinjak u grudima imaae nekakvo nejasno predoseanje, i teka tuga ga pritiskae: bilo mu je ao to naputa mesto gde je tolike godine proveo u molitvi i tihovanju. A kada se popee onamo, monah se zaustavi da jo jednom baci pogled na prekrasno mesto koje ostavljae. I tako sva trojica stajahu na ivici stene, nad dubokom provalijom. Monah bee tako neoprezan da ne primeti kako su ga neznanci, zapriavajui ga, odveli na najstrmiju liticu... U jednom trenu, kao to silan vetar uskovitla ve uveli jesenji list, bacie ga u provaliju, i pustarom se prolomi njihov neobuzdani kikot. Meutim, ovaj nesreni monah ipak preive pad. Bog mu je po milosti Svojoj podario jo vremena da se pokaje, te po Promislu Njegovom ovuda proe nekakav inok kojemu nesrenik poslednjom snagom ispripoveda o svome ivotu i iskuenjima, molei ga da svim otelnicima prenese zavet da ga pominju i uznose molitve za pokoj njegove mnogonapaene due. Jo je tri sata bio iv; leao je na dnu provalije sav izlomljen, razbijene glave, sa ubojima i ranama po itavom telu, da bi na rukama toga inoka mirno ispustio dah." ("Pisma jednog Svetogorca", deo 2, Moskva, 1883, str. 140-144). Danas legioni adskih vojski na svim frontovima napadaju na narod. Najefikasnije satanistiko oruje masovnog gubljenja ljudskih dua jeste magija i okultizam. Sve ee se reklamiraju raznorazne okultistike i magijske doktrine kao "nauka budunosti", koja bi, toboe, mogla da preobrazi nau planetu nudei oveanstvu ezoterijska znanja, dajui klju za ujedinjenje svih religija, pri emu e posveeni zadobiti "slobodu i besmrtnost", postajui vladari sviju svetova. Kakva gnusna demonska la! Svakoga ko se zanima magijom i okultizmom neizostavno sustie duhovna smrt. Ko veruje demonima ve ovde, na zemlji, pre izlaska due iz tela, biva baen u

najtamnije bezdane i postaje saaljenja dostojan sluga satane. Ako takav kukavac ne prinese pokajanje pred licem Gospodnjim, eka ga vena pogibao. U zagrobnom ivotu i dua i telo bie mu izloeni bezmernim i veitim mukama. Pali angeli svim silama nastoje da naivne i lakoverne ubede u tobonju kardinalnu razliku izmeu crne i bele magije, crne i bele joge, mranih i "prosvetljenih" bioenergetiara i slino. Tako se ljudima nudi la da zli magovi navode na oveka destruktivna biopolja, prekrivaju energetske kanale, usisavaju tuu energiju, jednom reju, nanose tetu svojim aranjem; dok su pak drugi, takozvani beli magovi, toboe u stanju da skidaju zle ini i oslobaaju dejstva crne magije: oni se "junaki" bore sa tim "energetskim vampirima", obnavljaju energetski potencijal, uspeno isceljuju i sigurno tite od svih oblika agresivnog magijskog delovanja. Crni magovi zombiraju, kodiraju, programiraju ljude, a ako hoete da se oslobodite zombiranosti, izvolite se obratiti belim specijalistima, spremnim da vam brzo pomognu, razume se, za velike pare. "Crna magija je poklonjenje satani u njegovom najstranijem, odvratnom vidu, kada se avo i otvoreno predstavlja u obliju rogate spodobe sa kopitama, repom i slino. Bela magija je poklonjenje i sluenje satani maskiranom u neto duhovno neupuenim ljudima prihvatljivo: ovde se avo poima kao predstavnik nekakve "vanzemaljske civilizacije", kao boanstvo, proglaava za "najvii um", i slino. Bela magija daleko je opasnija od crne, jer je u njoj skrivena sva sila demonskog lukavstva, usmerena na prelaivanje ogromnog broja ljudi. Da bi se ovaj cilj lake ostvario, u beloj magiji veoma esto se podmuklo pribegava zloupotrebljavanju svetenih simvola. Recimo, neka samozvana isceliteljka svuda oko sebe narea ikone, premda, svesno ili podsvesno, slui satani, gubei ljudske due i tela. Pojedini vraari svoja bajanja nazivaju molitvom, pa se i pretvaraju da uznose molitvu Bogu. Oni neretko na vidnom mestu dre Bibliju, alju nesrenike koji im se obrate na sveta mesta, u hramove Boije, savetuju im da pale svee, a nekrtene nagovaraju da se krste. I mnogi u svom neznanju, nemajui ni najmanjeg verskog obrazovanja, bivaju uhvaeni u lukavstvom ispletene mree demonske. Sama injenica da su kod maga ugledali Sveto Pismo, ikone ili neki drugi sveteni predmet navodi ih na zakljuak da e im Sam Gospod biti na pomoi; a u stvari nesreni ljudi poklanjaju se avolu... Neki vraari, koji se izdaju za "iscelitelje", izjavljuju da su pravoslavne vere. Ali kada se sa njima popria, otkriva se da se oni, naravno, ne ispovedaju, ne prieuju, da imaju na dui teke grehove, da baju, da bacaju ini na vodu i so, jednom reju, bave se magijskim dejstvima. Oigledno je, dakle, da takav ovek nikako nije pravoslavni hrianin: on ini dela satanska, slui satani, te stoga nikako ne moe da prui istinsko, od Boga darovano isceljenje onima koji mu se obrate." (Svetenik Vladimir Jemeliev, " O avoimanim ljudima: izgonjenje zlih duhova", Manastir Sv. Danila, Moskva, 1994, str. 109-111, 120-121). Juri magije na Rusiju nikada nije ni prestajao. Naveemo ovde samo jednu zanimljivu injenicu. Godine 1936., kada je progon Crkve Hristove doivljavao svoj vrhunac, u vreme kada Savez borbenih bezbonika proklamuje cilj potpunog i definitivnog iskorenjavanja vere hrianske, u Lenjingradu se izdaju spisi Romena Rolana "ivot Ramakrine" i "ivot Vivekanande". Perfidna magija predstavlja neodvojivi deo svih dalekoistonih religija. Budisti, hinduisti, poklonici Krine, kojima se ni broj ne zna, savreno su ovladali tom svojevrsnom umetnou pakla. Septembra 1893. godine, govorei na zasedanju Verskog parlamenta u ikagu, najvei mag iz vedskog reda sanijasina, Svami Vivekananda, oarao je sluaoce svojim zalaganjem za vaseljenski ekumenizam.

Pa ipak, i pored estih javnih nastupa, poplave praktinih prirunika i mnotva svojih "obrazovnih centara", majstori bele magije nisu ba otvoreni u iskazivanju sutine tajanstvenih dejstava kojima se bave. Najdublja bit tajanstvene mrane nauke briljivo je skrivena od "laika". Luciferijanske tajne dostupne su samo uskom krugu posveenih. Meutim, desi se da neko od njih u svom samozadovoljstvu izusti delimino priznanje. Februar 1994. godine. U intimnom krugu moskovskog "krem drutva" proslavlja se roendan. Zdravicu die popularni astrolog. - ta govore zvezde? - uju se glasovi prisutnih dama. - Ne treba padati u oaj, mada moram da kaem da, sudei po horoskopu, Aleksandru Borisoviu nije ostalo jo mnogo. Planeta Mars i sazvee Vodolije... - Je li mogue?! Zato je sve tako crno? Zar se nita ne moe promeniti? - Pa, kako da kaem, znate... pravi profesionalci, sjajni poznavaoci astrologije, svakako su iznad zvezda i iznad svakog horoskopa. To su za njih trice! Najvanije je imati snanu volju. A takvi imaju potpunu slobodu i apsolutnu vlast nad sudbinom! aoka magijske korpije sve dublje prodire u javno mnjenje. Otrov tog apokaliptikog udovita sve vie i vie omrauje razum ljudi, i to pre svega onih koji se izdaju za ultramodernu intelektualnu elitu. Haos koji vlada njihovim umovima i srcima u estitom oveku izaziva samo uas. O, kako je veliko njihovo duhovno slepilo! Kako je perfidna ta satanska la koja se proglaava za istinu! Evo jednog karakteristinog dijaloga izmeu mladog naunog saradnika, ekonomiste koji se uzgred bavi astrologijom, i njegovog kolege. Razgovor se vodi u jednom od vodeih moskovskih naunoistraivakih instituta. - Nedavno nam se obratila grupa magova iz Ugande sa molbom da pruimo podrku njihovom kandidatu na predstojeim izborima. - A koje veze vi imate sa tim? - Ah, pa oni izuzetno cene nae strunjake. Kod njih se smatra da mi u Rusiji imamo najvee i najsilnije okultiste na svetu. Poeli smo i da saraujemo. Ali moram da kaem da je protivkandidat na izborima takoe imao podrku od suprotnog magijskog klana. Kada biste samo znali kakav pritisak smo oseali! Kakva energija! Neopisivo! Ali ipak je pobedio na kandidat... ao mi je jedino to jo nismo dobili novac koji nam je svojevremeno obean. A nedavno smo dobili jednu jako privlanu ponudu za kodiranje. Moram da priznam da me je ipak u nedoumicu dovelo to to je ovek koji je doneo ponudu na sebi nosio malteki krst. - Pa ta onda? - Pa znate, kolega, ja se oseam kao Rus i pravoslavac. Preci su mi bili svetenici... Iguman otac P., koji je bio veoma blizak sa naim bogomudrim avvom, ispriao nam je jedan zanimljiv dogaaj. Na razgovor ka ocu Filadelfu jednom prilikom doao je iz Moskve neki ovek koji se bavio erotskom magijom. Oni koji su mu eleli dobro uspeli su da ga ubede da ode u lavru i porazgovara sa naim baukom, u nadi da e molitva kraj kivota Prepodobnog Sergija, blagodatni mir u starevoj keliji, duh istinskog bratoljublja i duhovna mudrost smirenog podvinika pomoi ovom zabludelom nesreniku da pojmi svu pogibeljnost svoje prelasti. Ovaj milovidni, fiziki veoma lep ovek i njegove ushiene uenice usrdno su se bavili magijom, ali su se i molili, redovno ispovedali i stalno pred svetenicima skrivali one najgnusnije grehe. Razume se, duhovnici su im u neznanju itali razrenu molitvu, te su se ovi, premda budui u stanju nepokajanosti, prieivali

Svetim Tajnama Hristovim, da bi sve dublje i dublje tonuli u ivi pesak monstruoznog razvrata. Kako je tako neto moglo da se desi? Ovaj okultista porobio je nesrene ene magijskim sredstvima (mnoge meu njima docnije su se pokajale), i, skrivajui se pod maskom tobonje blagoastivosti, sugerirao im satanske pomisli: "Crkva je neto dobro. inite ono emu vas Crkva ui. Ali postoje i naroita, tajna znanja koja vam samo ja mogu pruiti. Za njih niko ne sme da sazna. Svetenici to ionako ne bi razumeli, jer jo nisu dospeli na taj duhovni nivo. A vi morate da imate razumevanja i da briljivo uvate tajnu, ak i na ispovesti!" Lani uitelj mislio je za sebe da je istinski pravoslavni hrianin i da sledi mistiki put duhonosnog Svetog Serafima Sarovskog. "Ma ta ljudi govorili o meni, ja znam da inim dobro i da zabludele due privodim k Bogu", tvrdio je prelaeni okultista. Zaista je frapantna perfidnost mislenih napadaja zlih duhova! Svetost velikog starca, Prepodobnog Serafima Sarovskog, ne da mira prelaenima. rtva demonske prelasti, ma koliko to uasno zvualo, moe da postane i svetenik. Takav je, naalost, ve isuvie poznati moskovski svetenik, pristalica crkvenih reformi, Georgije Koetkov, koji je uvek spreman ne samo da prekoreva velikog svetitelja (Serafima Sarovskog) zbog tobonje "nekulturnosti" i toga to "nije umeo da govori", nego i da u duhovnom iskustvu Prepodobnog vidi "mehanistinost i magizam" ("Pravoslavnaja beseda", Moskva, 1995, br. 4. 1, sr. 39). Avva Filadelf nije podnosio ni najmanju necelomudrenost. Moralna prljavtina obespokojavala je njegovo isto srce. Samo je veliko saaljenje prema zabludelim duama i nada u njihovo nelicemerno pokajanje dala ovom asketi snage da se sretne sa slugom satane. Razgovor sa ovim okultistom trajao je veoma dugo. Otac Filadelf uinio je sve to je bilo u njegovoj moi. Meutim, gordi vraar nije se dao urazumiti: ostao je pri svome... Erotski okultizam je adska zver poslednjih vremena. Strano je i pomisliti koliko je dua upalo u razjapljene eljusti toga nezasitog drakona. Valja znati da se taj zlobni monstrum u poetku ljudima obino javlja u "platonskom" obliju, kao ist, nean, bajkovit lik. I tek kasnije, kada rtva ve zakorai na prag avoimanosti, demon skida masku "princa iz bajke" ili "tajanstvene neznanke". Jedan brat ogoreno se borio sa bludnom strau. Naposletku je milou Boijom prestao da upada u velike, smrtne grehe. Jednom prilikom, samo na tren, ukazala mu se "prikaza neizrecive lepote", dodirnula usnama njegov obraz i iezla. "Bog te je udostojio nebeske utehe zbog veliine tvoga asketskog podviga. Bio si vaznet u raj. Tvoga obraza dotakla se Svetiteljka Hristova, jedna preslavna muenica", govorili su mu demoni... Nikako nije mogao da zaboravi udesan san, i on postaje njegova opsesija. Misli su mu nezadrivo vraale "neponovljivim arima" devojakog lika koji je usnio. inilo mu se da mu je otkrivena drevna, romantina tajna neprolazne, astralne ljubavi, koja je iznad ovoga sveta. I ko zna ta bi se sve desilo da avva Filadelf nije na vreme primetio opasnost! "Neki besomunici koji ne odlaze u crkvu, ne ispovedaju se i ne prieuju, esto ine blud sa demonima, obino ne budui toga svesni. Demon bluda alje im bludne pomisli i predstave, da bi zatim raspalio njihovo telo strastima. Zaneti bludnim sladostraem, oni prihvataju demonsko dejstvo i

poinju da se naslauju. Put kojim kreu vodi u propast: nekima demon bluda uspeva da toliko ovlada da ovi postaju njegove pokorne sluge. Na jednu enu esto je navaljivao demon bluda. Napadao ju je i u kui, i na ulici, i u gradskom prevozu. U takvim momentima ena bi oseala veliku raspaljenost, i svaki put bi se predavala, pristajui na sagreenje. Jedared je dola sveteniku da joj oita molitvu, i ve posle prvog itanja demon bluda je odstupio, tako da nikada vie nije sa njom imao nasilne bludne odnose" (Svetenik Vladimir Jemeniev. "O avoimanim ljudima: izgonjenje zlih duhova", Moskva, 1994. str. 145, 133). Knjiare i kiosci puni su najraznovrsnije lektire na ijim stranicama se dobro bori sa zlom i, naravno, odnosi pobedu. to se zla tie, ini se da je sve jasno. Ali ta rei za sumnjivo dobro koje nam se nudi? Kakva pokretaka snaga stoji iza njega? Uzmimo, recimo, veoma zanimljive, krajnje atraktivno napisane knjige profesora Oksfordskog univerziteta Dona Tolkina "Drvo i list", "Tamo i nazad", "Gospodar prstenova" i dr. ta moemo da zapazimo? Oarani italac sazercava divne krasote "paralelnog sveta", mata ga odvodi u tajanstvenu "vilinsku zemlju". Plemeniti patuljci i blagorodne vile bore sa odvratnim zlim biima. Svaka knjiga ima neverovatno zanimljiv sie. Pripovedanje je dinamino, uzbudljivo. Romantiarske fantazije oaravaju itaoca, pred ijim oima se vodi estoka borba izmeu dobra i zla, da bi na kraju, dakako, pobedili pozitivni junaci. Ima onih koji smatraju da ovakva "remek-dela", zasnovana na nordijskoj mitologiji, izazivaju istinska hrianska oseanja, te su stoga preporuljiva u vaspitavanju dece svih uzrasta. Meutim, sve te bajke, legende i fantazije nikako nisu tako naivne kao to bi se na prvi pogled moglo uiniti. Folklor na kome se zasnivaju u sebi krije poveliki sloj drevnog paganskog demonizma. Ali to je jo znaajnije, autor tih "simpatinih" fantastinih pria dobro zna da ima posla sa " natprirodnim minijaturnim biima" koja odlikuje magijska snaga. I dalje: "paralelni svetovi" i "vilinske zemlje" jesu tvorevine palih, odbaenih duhova. Pod maskom plemenitih patuljaka i vila skrivaju se laljivi, podmukli, surovi demoni. Moramo da odamo priznanje Tolkinu na njegovoj otvorenosti i iskrenosti. Desi mu se da ipak otkrije kuda dospevaju ljubitelji njegovih fantastinih pria. " Put u zemlju snova nije isto to i put u rajska naselja", priznaje ueni spisatelj ("Drvo i list", Moskva, 1991, sr. 14). Meu mnogom mudrovanju sklonim, medijumski nastrojenim intelektualcima koji se izdaju za hriane veliku popularnost doiveo je istorijsko-filosofski traktat Danila Andrejeva "Rua sveta". To delo predstavlja klasian primer perfidnog okultizma. Kako da ovek ne poveruje u dobre autorove namere, kada u tome delu nasuprot "silama mraka" stoje "sile svetlosti", kao to su i "svetovima osvete" suprotstavljeni "svetovi Prosvetljenja"! Ko se ne bi radovao injenici da je niskom kultu razularenih strasti autor suprotstavio plemenito i prefinjeno poklonjenje "venoj enstvenosti"! itaocu koji nema dovoljno svesti o pravoslavnom, crkvenom poimanju sveta, nee pasti na pamet ideja da je ova vidljiva polarizovanost zla i varljivog dobra, niskih strasti i toboe uzvienih ideala, omiljeni taktiko-strategijski postupak Lucifera. Ovakvim delovanjem neprijatelj je uspevao da upropasti i duhovno iskusne podvinike. Naveemo ovom prilikom jedan dogaaj koji se desio na Valaamu u prolom veku: "Neki brat ivljae u odvojenoj keliji, udaljenoj nekoliko vrsta od manastira. Jedared, poto je svrio svoje veernje molitveno pravilo i svukao odeu, on lee u

postelju i najedanput ugleda kako mnotvo demona silazi k njemu i poinje da ga gui. To guenje bilo je tako snano da je monah jedva dolazio do daha. Tada se iznenada pojavie dva svetozarna mladia i strogo povikae na demone: " Ah vi, mrzitelji roda hrianskoga! Kako smete da davite ovog slugu Boijeg? Ostavite ga na miru!" Zatim mu prioe, oslobodie ga i rekoe: "Poimo odvade u manastir, inae e te udaviti". Monah bee tako zahvalan ovim tobonjim Angelima, koje drae za svoje spasioce, da bez razmiljanja krenu za njima onako kako leae u postelji, dakle, samo u koulji i bosonog. A napolju bee straan mraz. Hodei tako tri vrste do manastira, on te studene noi sav promrznu. "Izbavitelji" ga dovedoe do manastirske kapije, pa iezoe. I tada monah shvati da je ismejan: bio je iznemogao, prozebao, samo to se nije smrzao... On stade lupati na kapiju, i dokle uspe da probudi manastirskog straara i doeka da mu otkljua, nesreni monah samo to duu ne ispusti. Posle ovog dogaaja poiveo je jo samo dva dana, a onda se upokojio." ("ivot i podvizi jeroshimonaha Aleksandra Getsimanskog", str. 1516). A kada doe as, i nastane Danilova sedmina (Knjiga Proroka Danila, 9, 27), kako navodi protojerej Boris Molanov u svom predavanju o Antihristu, i kako svedoi Triod posni (nedelja mesopusna, sinaksar), satansko lukavstvo projavie se u dotle nevienim razmerama. Iznenada, u as znan Bogu Jedinome, mutni talasi uzburkanog itejskog okeana izbacie mranu priliku vaploene luciferijanske gordosti. Bie to tobonji bogoovek (ustvari ovekobog), doao meu ljude da bi doneo spasenje naoj ve potonuloj civilizaciji, "mesija" ve odavno oekivan od javnih i potajnih bogoboraca. Pali duhovi e se potruditi da njegov trijumfalni dolazak izazove izvanredan utisak. Jedinstveni globalni sistem masovne komunikacije koji e do toga doba svakako biti stvoren pokazae zaprepaenom svetu posredstvom direktnog kinotelefoto prenosa fenomen koji nadaleko prevazilazi i najvee fantazije - idealnu imitaciju Drugog i Slavnog Dolaska Hrista Spasa. Kao odlian poznavalac bogonadahnutih prorotava o svepobednom dolasku Pravednog Sudije, koji e Svojom pojavom unititi svetsku imperiju zla (v. 2. Sol. 2, 8), lani mesija, antihrist, uzee oblije Vladara Neba i zemlje, Hrista Gospoda, "da bi prevario, ako bude mogue, i izabrane" (Mt. 24, 24). Zbog toga e se "sin pogibli" (2. Sol. 2, 3) pokazati u svoj svojoj grandioznoj, zaslepljujuoj, varljivoj slavi! " Poseui za stranim privienjima, on e se ljudima pokazati kao podoban Bogu", upozorava Prepodobni Jefrem Sirin. " Letee po vazduhu, i svi demoni e, poput Angela, predstati muitelju" ("Slovo o dolasku Antihistovom"). Mnogi od onih koji se danas tako lako prikljuuju na "baze kosmikih podataka", koji slobodno putuju "astralnim prostranstvima", odlaze u "druge svetove" i komuniciraju sa "vrhovnim biem", lino e doekati dolazeeg lanog mesiju jo dok se bude pribliavao zemlji, lebdei "okolnim prostorima", i posvedoie da je to natprirodno, "metaistorijsko" zbivanje istinito. Gordeljivi neopaganizam, zaogrnut gustom i neprozirnom tamom erotske magije i tehnotronskog okultizma, sa radou e mu pohitati u susret. Istu kobnu greku uinie i gordeljivo pseudohrianstvo, zaslepljeno plotskim mudrovanjem, masonsko-ekumenistikom ideologijom i jeretikim modernizmom. Intelektualna elita svih visokorazvijenih zemalja doi e do jedinstvenog i "nesumnjivog" zakljuka da je jedini prihvatljivi, spasonosni oblik dravnog ureenja - planetarna teokratska monarhija. Apokaliptika zver (Otkr. 13), koja e u svemu podraavati Gospoda Isusa Hrista, izdajui se za proroka, cara i prvosvetenika, u svojim rukama

koncentrisae svu vlast i ispuniti svoju trojaku svepogubnu slubu - kao uitelj itavog oveanstva, imperator svetske imperije i vrhovni prvosvetenik svih religija, zahtevajui da mu se svi klanjaju kao Bogu. Demonska euforija od koje se ledi krv u ilama obuzee milijarde bogootstupnika. Sektai i jeretici, od kojih je oduzeta blagodat Boija, objavie da je nastupila dugo oekivana "epoha Treeg zaveta", "era Svetoga Duha", odnosno, kako ue hilijasti, da je dolo k nama "hiljadugodinje carstvo Hristovo". Likovanjem ispunjeni bezumnici govorie da vide oigledno "ozarenje svega oveanstva" i "nevieni procvat bogopodobnih zemljana". ta dalje sledi nije teko zamisliti, poto su "generalne probe" dolaska na vlast i despotskog upravljanja lanog mesije - antihrista u licu njegovih po naravi zveropodobnih prethodnika ve vie puta izazivale jezu sveg grenog oveanstva i odnosila milione ljudskih ivota. Posle dugogodinjeg podvizavanja pojedinci poinju da razmiljaju u duhu skoro neprimetnog samopouzdanja i preuznoenja: " Toliko sam vremena proveo u podvizima, a na dui mi je sve vie i vie greha. Teko meni svejadnome! Ali ne treba da oajavam. Bog je milostiv. Ipak nije sve tako loe. Stekao sam dragoceno iskustvo nevidljive borbe. Koliko je samo bilo iskuenja na mome putu! Svetootako uenje o ulnom i duhovnom vienju duhova prouio sam veoma paljivo, proverivi ga u praksi. Zar bi sada demoni mogli da me prelaste nekakvim vienjima?" Da vidimo da li je to ba tako teko izvodljivo. "Demon se ne stidi da napada ak i velike ugodnike Boije, nadajui se da e uspeti da ih obmane i pobedi u trenucima duevne uspavanosti ili nedovoljnog straenja nad sobom," pouava Sveti Ignjatije Brjananinov. "Tako je neastivi eleo da ulovi Prepodobnog Simeona Stolpnika svojim iznenadnim pojavljivanjem, nadajui se da e ga upropastiti tako to e mu oduzeti i vreme, i mogunost da razmotri i rasudi kakva mu je obmana pripremljena. Zli duh preobrazio se u luezarnog Angela i u ognjenim koijama pojavio pred podvinikom, koji stajae na jednom uzdignutom stubu. "uj me, Simeone!" - ree. "Gospod Bog, Vladika neba i zemlje, posla me k tebi, kao to vidi, sa konjima i koijama ognjenim, da te uzmem na nebo kao negda Iliju, jer si dostojan takve asti zbog svetosti ivota tvoga. Ide as, i ve je nastao, u koji ti valja ponjeti plodove svih trudova tvojih i primiti venac slave iz ruku Gospodnjih. Pohitaj, dobri i verni slugo, da ugleda Tvorca svoga, Koji te sazda po obrazu i podobiju Svome, i da Mu se pokloni. Neka te u svoj slavi tvojoj ugledaju Angeli i Arhangeli, proroci, apostoli Hristovi i preslavni muenici koji gore od elje da predstane pred njih". Dok kua govorae ove rei (a demoni su krasnoreivi i mnogoglagoljivi), Prepodobni ne shvatae da ima posla sa lukavim. Uostalom, ovaj Svetitelj po prirodi bee veoma jednostavan i vazda spreman na poslunost, kao to se da zakljuiti iz njegovog itija. Zato, podigavi oi svoje gore, Simeon odgovori: "Gospode, mene li svegrenog poziva na nebo?" Ovo govorei, on podie nogu da se popne u koije, osenjujui se krsnim znamenjem. I gle, i avo i koija ognjene istoga trena nestadoe" (etij Minej, 1. septembar). Posle ovog iskuenja Prepodobni Simeon jo se vema pogruzi u smirenje, bojei se samopouzdanja i gordosti, zbog kojih, premda ih nosei u najmanjoj moguoj meri, samo to nije izgubio glavu. Da zakljuimo: ako su se izabranici Hristovi nalazili u opasnosti da budu obmanuti od zlih duhova, naa nesigurnost u tom pogledu svakako je daleko

opravdanija. Dalje, ukoliko i ugodnici Boiji nisu uvek bili u stanju da prepoznaju demone koji su im se javljali u obliju Svetitelja, pa i Samog Hrista, kako onda pretpostavljati da emo moi da zle duhove na vreme prepoznamo i odupremo se njihovom kobnom uticaju? Jedino sredstvo da se od njih izbavimo jeste odluno odbacivanje svih vienja i nepristajanje na optenje sa njima, utemeljeno na svesti da smo nesposobno za vienje i optenje sa duhovnim svetom ("Slovo o ulnom i duhovnom vienju duhova", Kolomna, Manastir Svete Trojice, 1991, str. 45-46). GLAVA 7 Duhovna budnost. - Prelaeni shimnik. - Lana vienja. Javljanje Presvete Bogorodice Svetom Atanasiju Atonskom. - Da bismo vodili pravilan duhovni ivot, mi, pravoslavni hriani kojima je palo u deo da ivimo i stvaramo u ovom turobnom, apokaliptinom dobu, bremenitom lanim znamenjima, prorotvima i udesima, duni smo da uvamo nesustajue trezvenje i naroitu duhovnu budnost. U razgovorima sa baukom mnogo puta smo se doticali razliitih strana ovog pitanja od izuzetne vanosti. I svaki put saznavali bismo neto novo. - Prosto je neverovatno, oe Filadelfe, koliko dananjih hriana nije svesno svoje grehovnosti, te se smatra dostojnim nebeske utehe. Takvi lako postaju rtve demonske i sopstvene prelasti. Prebivajui u porobljenosti gordou, oni su nepokolebivo uvereni da sanjaju proroke snove, zadobijaju otkrovenja i imaju dar prozorljivosti. Zamislite ta se sve moe desiti nekom novoobraenom ili duhovno neiskusnom bratu, potpadne li pod uticaj kakvog samozvanog "proroka" i "prozorljivca"! - Oh, ne dao Bog! - A s druge strane, kako je spasonosno optenje sa ljudima zdravog, istinski pravoslavnog, istog razuma i duha! Kakva je to radost i kakva srea kada vam se put ukrsti sa ovekom na kome je blagodat Boija, poput avve K. ili Vas... - Eh, sinko, ja sam ti samo za smetlite... Ali otac K. je vaistinu sila od oveka, ognjeni stub Pravoslavlja! - Da pomenem jedan dogaaj od pre nekoliko godina. Tada sam tek stupao na put monahovanja. Prie meni nekakva pobona bakica. Zagledala se u mene, onako ispitivaki, pa e rei: " Brzo e umreti." Obuze me tuga i uninije: nije ala uti takvo pretskazanje! alostio sam se tako neko vereme, pa se zaputih ocu K. Sve sam mu potanko ispripovedao. A on me utei: "Nije vano. Ne obraaj panju na ovo. Zaboravi sve to si uo. Mnogo takvih dolazi ovamo..." I odmah se obradovah i razveselih. I, kao to vidite, iv sam jo uvek! Ispriao bih Vam jo neto, oe Filadelfe. Jedared sam, nalazei se u udaljenom manastiru visoko u vrletima Gruzije, sreo jednog shimonaha - krupnog, jakog, u punoj snazi. Njegova spoljanjost odavala je utisak najdubljeg smirenja i postojanog rasuivanja; mislio sam da on bez prestanka izliva suze pokajanja, da zasigurno poznaje do tanina demonska lukavstva i zamke - od lanih vienja, preko nasrtaja skvernih (neistih) i hulnih pomisli, do najrazliitijih strahovanja, dugotrajnog uninija ili neega slinog. Ali, naalost, u razgovoru se ispostavilo da su teak ivot u samoi, prekomerni telesni podvizi i, to je najvanije, nemanje neprelaenog duhovnog uitelja, ovoga monaha doveli do beskrajne gordosti i samopouzdanja,

to je bilo dobro skriveno pod maskom smirenja. Taj kukavni monah, kada bi katkad siao u grad, uopte ne bi ni kroio u hram Boiji; on je potpuno zaboravio ta su to ispovest i priee Svetim Hristovim Tajnama; jednom reju, svojom voljom otpao je od Crkve. I bez obzira na sve to, ovaj prelaeni shimnik sebe smatrae za predstavnika i tumaa istinskog Pravoslavlja, usuujui se da razjanjava smisao Otkrivenja Jovanovog, da prorokuje, da pouava druge (stekao je ak svoje uenike i sledbenike), pa je u bezumlju zamiljao da e na kraju vremena upravo njemu biti povereno da zajedno sa Svetim Apostolom Jovanom Bogoslovom spasava poslednje hriane od prelasti antihristovih. - Sauvaj, Boe, i sakloni! Kakva gordost! Eto, to su plodovi samovolje. Iz ovog primera jasno vidimo do ega dovodi pokoravanje samo sopstvenoj volji. Koliko je znaajno za nas prisustvo oca K.! Kada njega ne bi bilo... Da se neto desi, za njim bih poao i na kraj sveta! - A njegov ljubljeni uenik jednom prilikom je, obrevi se po Promislu Boijem u nekom drugom gruzijskom manastiru, svojim ponaanjem iznenadio svu bratiju. Monasi, naime, dugo nisu mogli da razaberu ta se to umom prolama i kakvi bi to krici bili. Napokon se ispostavilo da je brat O. na taj nain "tvorio" Isusovu molitvu! Kada ga zapitae zato se tako moli, ovaj odgovori: "Tome me je nauio moj duhovnik. On je svetac Boiji! Udostojio se dara suza. Kada dua plae zbog svojih pregreenja, mora da vie iz sve snage." Monasi pokuae da ubede zabludelog brata da je pravi duh Isusove molitve duh mira, blagodatne tiine, srdanog spokojstva, jednom reju, da je plod njezin nekakva tiha mirnoa, ali se ovaj ne mogade urazumiti... - Strano... Da. Bezbrojne su zamke palih, odbaenih duhova. Uzgred, malo je onih koji znaju da demoni mogu da se javljaju u bilo kom obliju, izuzev u obliku krsta. Ali Sveti Varsanufije Veliki savetuje da, ak i ako ugledamo krst, otidemo kakvom iskusnom duhovniku koji bi nam dao razjanjenje i pouku. - Mnogi misle da demon ne moe da poprima oblije Presvete Bogorodice, ali to, naalost, nije tano. O tome podatke nalazimo kod Svetih Otaca - u spisima Svetog Ignjatija Brjananinova (Petrograd, 1905, 3. izd., tom 5, "Doprinos dananjem monatvu", gl. 46, "O snovienjima", str. 347), zatim u "Posmrtnim poukama Prepodobnog Nila Mirotoivog" (deo 3, gl. 13, "Kako je Kunav pao u prelast i pogibao", Sveta Gora, 1912, str. 136139), u "Priruniku za svetenosluitelje" (tom. 4, Moskva, 1983, str. 270) i u drugim izvorima. Jedared je k ocu K. doao neki intelektualac iz Moskve, - nastavi avva, - i poeo da mu pria ta je usnio. "Ugledah Presvetu Bogorodicu sa Bogomladencem na rukama. Preista mi prie, prui mi Bogomladenca i ree: "Pridri Ga malo." A bogomudri otac K. istog trena uzviknu: "ta je tebi, ovee! Kao da je avo u tebe uao!" I tako otrezni prelaenog "duhovidca". Zauvek mi se urezala u pamenje jedna veoma karakteristina i izuzetno pouna epizoda iz itija Svetog Atanasija Atonskog. Kada se susreo sa Presvetom Bogorodicom, ovaj veliki asketa, koji je u to doba ve dosegao vrhunac vrlina i udostojio se sazercavanja neizrecivih tajni boanskih, ipak je ispoljio najvei oprez, suzdranost i duhovnu budnost. Zaista neverovatno! Veliki podvinik koji je stekao ogromno duhovno iskustvo ne usuuje se da veruje sebi, te mnogo puta proverava svoja uvstva i opaaje. A to nije sluajno. Zakon je asketskog ivota: to je vii dostignuti duhovni nivo, to je potrebnija stroa samokontrola. U opisu ovog

dogaaja vana je svaka re, svaka podrobnost, svaka crtica. Evo ta o svemu kae Atonski paterik: "Dok je Sveti Atanasije gradio svoju lavru, desi se jedne godine po doputenju Boijem nerodica i glad, tako da se od mnotva bratije koja se tu bila stekla mnogi stadoe razilaziti, ne mogui da izdre stroge podvige i da se odupru iskuenju. Najzad u lavri ostade samo Sveti Atanasije, i to bez mrvice hleba. I koliko god on bio silan u podvizima i krepak u duhu, glad ga je odolela: pokolebavi se, podvinik rei da napusti lavru i ode nekuda drugde. Izjutra Sveti Atanasije sa gvozdenim ezlom u ruci, u uniniju i neraspoloenju, hoae drumom koji vodi u Kareju. Koraao je tako neka dva sata. Na kraju ga snaga izdade, i on htede sesti da predahne. Najedared ugleda nekakvu enu pod plavim vazdunim pokrovcem gde mu ide u susret. Sveti Atanasije se nae u udu i, ne verujui sopstvenim oima, oseni se krsnim znamenjem. - "Otkud ena ovde," upita se Sveti Atanasije, "kada enama nije dozvoljeno da na Atos kroe nogom svojom?" udei se veoma zbog toga vienja, on poe u susret nepoznatoj enskoj prilici. - "Kuda e, stare?" - sa skromnim dranjem i krotou u glasu upita ena kada joj se ovaj priblii. Sveti Atanasije odmeri enu od glave do pete, pogleda joj u oi, i, osetivi duboko potovanje i mimo svoje volje, obori glavu. Skromnost njene odee, krotki pogled koji odavae istu devstvenicu, mili glas - sve je to pokazivalo da se ne radi o obinoj eni. - " Ko si? Kako si dospela ovamo? I zato bi te uopte zanimalo kuda idem? Vidi i sama: ovdanji sam monah. ta ti jo treba?" - " Ako si monah, duan si da odgovara drugaije od ostalih - da bude prostoduan, skroman, iskren i otvoren. Htela bih da znam kuda si se zaputio. Dobro mi je poznata tvoja nesrea i sve to se s tobom zbiva. Mogu da ti pomognem, ali bih ipak prvo elela da ujem kuda si se zaputio." Poraen onim to je uo, Sveti Atanasije poveri tajanstvenoj eni svoju nesreu. - "Pa zar to nisi mogao da izdri? Zar radi pareta hleba naputa obitelj ija bi slava valjalo da se prenosi iz roda u rod? Pomisli, da li je tvoj postupak u duhu monakih zaveta? Kamo vera tvoja? Vrati se," ree "i znaj da u ti pomoi: svega e imati u izobilju, samo ne ostavljaj svoju pustaru koja e se proslaviti i biti prva meu obiteljima to na ovom mestu niknu". - "Reci mi ko si?" - opet upita Atanasije. - "Ja sam Ona ijem imenu je posveena obitelj tvoja, Ona Kojoj poverava sudbu svoje sabrae - i svoje vlastito spasenje. Ja sam, dakle, Mati Gospoda tvoga", - odgovori neznanka. Sveti Atanasije je pogleda sa nepoverenjem i sumnjom i izusti: "Bojim se da ti verujem, jer znam da se i neprijatelj na preobraava u Angela svetlosti. Kako e me uveriti u istinitost tvojih rei?" - "Vidi li ovaj kamen? Udari po njemu ezlom svojim, pa e saznati ko je ta to s tobom besedi. I jo neto: od sada pa zanavek biu domostrojiteljnica (ikonomisa) poverene ti lavre." Sveti Atanasije udari ezlom o kamen, a on kao da bee gromom pogoen: iz pukotine to se stvori burno se izli izvor vode, koja potee niz padinu sve do mora.

Zaprepaen takvim udom, Sveti Atanasije se okrete, nameravajui da se baci pred noge Boanstvenoj Neznanki, ali ona ve bee iezla, sakrivi se poput munje od zauenog pogleda podvinikovog. Od toga doba tee voda sa ovog lekovitog izvora koji se nalazi na dva sata hoda od lavre" (Atonski paterik, deo 2, mesec jul, izd. 7, Moskva, 1897, str. 25-27). GLAVA 8 Neopaganizam kao duhovna smrt. - avoimani kvazipatriota. - Okultni Rajh. - "Vojnonauno drutvo" izlazi u astral. Jednom prilikom ocu Filadelfu dooe dva posetioca. Jedan od njih, momak snaan i miiav, koji se ranije borio u Avganistanu, mirno zauze mesto kraj stola, na stolici koju mu je avva ponudio. Drugi doljak, ovek srednjih godina, rastom nevisok, predstavio se veoma maglovito. Za sebe je kazao da je istinski patriota, pravi ruski nacionalista, i obasuo nas bujicom rei. Njegov monolog, po smislu patriotski, spolja posmatrano pravilan i stilski besprekoran, ipak je u sebi krio neto destruktivno i meteno. Bivi ratnik iz Avganistana odmah je to osetio i sav se zgrio, kao da se sprema na skok. A nadahnuti orator krasnoreivo je raspredao: - Doao sam u lavru sa naroitim ciljem: da ovde dobijem blagoslov za svoj program i zadobijem podrku za spasavanje otadbine... - Saekajte malo. Hajde da krenemo redom, - razlono je primetio otac Filadelf. - Valjalo bi najpre da nas upoznate sa svojim programom. Izvolite, sedite. Smestite se onako kako vam je najudobnije. Tako... A sada nam proitajte taj tekst. - Paljivo sam sluao, uzalud se trudei da shvatim o emu je tu zapravo re. Ali kada smo doli do poglavlja posveenog osmiljavanju ruske prolosti, mnogo ta mi je postalo jasnije. Sve ee u tekstu smo nailazili na paganske pojmove: "vedska mudrost", "arijevsko naelo", "bog Sunca" i slino. Neznaboaki pogled u svet ovde se prikazivao kao apsolutna, nesumnjiva i spasonosna istina. Serjoa (ako se dobro seam, bivi ratnik iz Avganistana zvao se tako) nije prihvatao ovo opasno trabunjanje. Meutim, poto nije imao dovoljno duhovnog iskustva, i poto nije bio u stanju da pojmi najdublju sutinu svega to je uo, mladi nije nalazio naina da otvoreno iskae svoje neslaganje; samo mu se na licu videlo da je sve turobniji. Napregnuto je utao. Na avva, veoma izmuen boleu, utke je leao u postelji, i, kako nam se inilo, ve tonuo u san. "Pa taj program je smrtonosna tvorevina demona!" sinulo mi je u svesti. "To je neopaganski demonizam koji ljude odbija od Crkve i tako upropauje njihove due! Treba odmah odluno prekinuti ovog avoimanog skribomana i razobliiti svu la njegovih bolesnih fantazija skrivenih pod maskom istorijske nauke! Ne stupati sa njim ni u kakvu diskusiju! On je pod vlau demona, a takav se rod izgoni samo smirenom molitvom, silom ivotvornog Krsta i blagodau Duha Svetoga." - Oprostite to vas prekidam, - obratih se autoru programa - moete li da se prekrstite? - Sve nevolje doneli su nam Jevreji! - nastavljae avoimani posetilac. - Oni su i hrianstvo izmislili. A ta e ruskom narodu jevrejska religija? Vratimo se onome to je iskonski nae! Slovenskoj religiji...

- Hajde, osenite se krsnim znamenjem. - ekajte! Valjda prvo treba da zavrim zapoetu misao. Znate, upravo su mnogoboci... - Prekrstite se! ta, ne moete? Plaite se? Ne podnosite krsno znamenje? - Nije tano da ne mogu da se prekrstim! I da znate, nimalo se ne bojim! Mi se krstimo ovako: "vo imja Sunca, i Meseca..." Izgovarajui magijsku formulu, ovaj vajni "spasilac otadbine" podie desnu ruku, i, namestivi tri prsta na odgovarajui nain, dodirnu svoje desno i levo rame. - Pogledajte, avva! - uzviknuh koliko me grlo nosi. Taj nije u stanju ni da se prekrsti! Njegove usne izgovaraju strane rei! On huli na Gospoda! - Ako mislite logino i dosledno, - usprotivi se neopaganista, - nai ete nesumnjiv dokaz... - Oe Filadelfe! ujete li ga? - prekinuh svoga sagovornika. Bauka istog trena otvori oi i ukljui se u celu situaciju. Mora biti da je iskusni molitvenik itavo vreme naeg razgovora bio pogruen u Isusovu molitvu. Vazda ljubavlju ispunjeni podvinik ovom prilikom dugim i netreminim pogledom odmeri vatrenog oratora i strogim glasom, odmeravajui svaku re, kaza: - Sve je to od avola! Vi sluite satani! Da ste smesta izali iz moje kelije! Lani patriota zbuni se i zauta. Kroz nekoliko trenutaka pokupi svoju fasciklu i, vidno uvreen, ode. Teskoba koju smo oseali istog trena popusti. Nesta mraka. U keliji postade svetlo. Sergej odahnu sa velikim olakanjem... Februar 1995. Nai neopagani su digli glavu. Njihovi lideri proklamuju veoma velike ciljeve. Vie se ne kriju: deluju aktivno, energino i odluno. Setimo se samo gospodina irinovskog. A koliko je samo vojnih lica njemu poverilo svoj glas! Analogno raspoloenje svojevremeno je vladalo i u Nemakoj. Od ega su, naime, otpoeli nacisti 20ih i 30ih godina? Ideolozi Treeg Rajha prouavali su staronemaku neznaboaku religiju, uzdizali arijevsku rasu i sva zla ovoga sveta svaljivali na Jevreje. A ta je usledilo? Adski ponori erotske magije i svih vidova okultizma... U elitnom redu faistike drave - SS jedinicama postojala su tri stepena inicijacije. Pojedini rituali izuzetno su nalikovali na crnu misu koju upranjavaju satanisti. "Visokoposveeni" esesovci su posle due i svestrane pripreme usvajali i "tehniku komunikacije sa takozvanim Tajnim Uiteljima, Nepoznatim Nadljudima koji na nevidljiv nain upravljaju svime to se deava na naoj planeti" - pie Valentin Prusakov ("Okultni mesija i njegov Rajh", Moskva 1992, sr. 22). Firer, taj veliki rec tajne vere, kao i njegovi najblii saradnici, bio je u neprestanoj vezi sa samim "knezom ovoga sveta", "kraljem uasa", koji caruje u nekom gradu skrivenom daleko na Istoku" (isto, str. 122). Na jeziku pravoslavne duhovnosti ovo bi znailo: Hitler, Hes, Himler, Rozenberg i drugi direktno su optili sa palim, odbaenim duhovima na elu sa satanom. Plodovi toga optenja poznati su celom oveanstvu: smrt miliona ljudi, nezapamena razaranja, ali i duhovna smrt i vene muke onih koji su se tim nepoinstvima bavili. Na nau najveu alost, neto slino danas se deava i u naoj, Bogom blagoslovenoj i mnogostradalnoj zemlji Ruskoj. Tako, na primer, jedan tajanstveni i veoma uticajni "vojno-nauni" centar na ijem elu se nalazi izvesni general, regularno se prikljuuje "na bazu podataka kosmikih informacija". "Nauni saradnici" u stanju su da se munjevitom

brzinom " prikljue na kanal i izau u astral". ta sledi posle ovoga nije teko pretpostaviti.[1] - "Danas emo se povezati sa Arhangelom Mihailom", izjavio je jednom prilikom zauenoj publici rukovodilac centra. Svakom pravoslavnom hrianinu jasno je da je naunik uspostavio kontakt sa demonima u obliju Arhistratiga Nebeskih Sila... Jednom prilikom neki radoznali posetilac postavio je pitanje nauniku koji slovi za jednoga od najupuenijih: - Recite, molim vas, da li optite sa Dunom Davitavili ili sa Kapirovskim? - Ah, pa to je smeno! - snishodljivo odgovori ovaj okultista. - Oni su za nas mala deca. - A da li su Duna i Kapirovski dolazili u va centar? - Jesu. Navraali su. - I kakva je njihova reakcija? - Pa, kada smo im pokazali tek poneto iz bogatog arsenala kojim raspolaemo, morali su da priznaju da zaostaju: "Vi ste daleko ispred nas. Mi ne moemo da vas stignemo. Moramo jo mnogo toga da nauimo!" Pokuajmo da se zamislimo nad prorokim reima bogomudrog pastira arhimandrita Kirila, duhovnika lavre Svete Trojice u Sergijevom Posadu, prema kome je jeroshimonah Mojsije oseao sinovsku ljubav i trepetno potovanje: "Sedam Hananejskih naroda bee zbrisano sa lica zemlje samo zbog toga to su se poklonili demonima. Ljudski gresi posledica su slabosti nae, i Gospod to zna. Ali kada su ljudi poeli da se klanjaju mranoj demonskoj sili, Gospod, Koji je tolike grehe u bezmernom ovekoljublju Svom prevideo i mnogomilostivo oprostio, to vie nije mogao podneti. U naoj zemlji demonizam uiva punu slobodu. Svuda unaokolo javljaju se arobnjaci, vraari, bioenergetiari, sektai svih boja. To, razume se, izaziva gnev Boiji. Gospod se sa tim ne miri. Ako narod ne doe sebi i ne uznese pokajanje, moemo oekivati samo pogibao. Stojimo na ivici ivota i smrti! (Arhimandrit Kiril Pavlov, u asopisu "Rus deravnaja", br. 79 (19), 1995, str. 5). Vaistinu je dugotrpeljiv i mnogomilostiv Gospod, Koji nam svuda i u svako doba prua mnogomonu pomo Svoju u nevidljivoj borbi koju vodimo. Samo Gospodu moemo da zablagodarimo zbog toga to okultistiki juri na nau armiju jo ne daje oekivane rezultate, ve, naprotiv, nailazi na odluan otpor. Mnogi pripadnici oruanih snaga Rusije, ukljuujui i generale i admirale, naputaju put pogibli i prilaze Hristu. Prvog decembra 1995. godine zbio se dogaaj od velike duhovne i istorijske vanosti: u vojnoj akademiji pri Generaltabu oruanih snaga Rusije Patrijarh Moskovski i sve Rusije Aleksije Drugi u sasluenju vie arhipastira i pastira Ruske Pravoslavne Crkve osvetao je hram podignut u ast Svetog Arhangela Mihaila i u njemu odsluio prvu svetu liturgiju. U seanje navire jo jedan dogaaj iji smo svedoci bili: 21. oktobra 1992. godine naelnik Akademije, generalpukovnik Igor Nikolajevi Rodionov i njegov zamenik pukovnik A. V. erkasov prvi put su uli u keliju jeroshimonaha Mojsija, da bi u duhovnom razgovoru, sa velikom panjom i pobonou, razmotrili pitanja od najveeg znaaja za rusku armiju, zadobivi mudre savete i avvin blagoslov. Istog

dana pod svodovima lavre Svetog Sergija potpisan je Dogovor o osnivanju Sveruskog pravoslavnog komiteta "Crkva i armija". "Na otrici noa!" - ovako je na avva iskazao sutinu vremena u kome ivimo. Odbrambena sposobnost zemlje izazivala je veoma ozbiljnu bojazan. Kada se raspao Sovjetski Savez, i kada su neprijatelji ruske drave rasparali jedinstven sistem oruanih snaga zemlje, Rusija je za samo jednu no izgubila 17 peadijskih i tenkovskih armija, dve armije raketnih snaga za strategijsko delovanje, 3 armije protivvazdune odbrane i 5 armija mornarikih snaga ("Zavtra", br. 48,1995, str. 4). Na duhovnim frontovima sile zla takoe su preduzele sveoptu ofanzivu. U vojne jedinice, vojne kole i akademije prodrli su propovednici, sektai, bioenergetiari i okultisti svih vrsta. Duni ste da im se suprotstavite! Morate ih pobediti! - govorae avva Mojsije, leei u bolesnikoj postelji i obraajui se visokim gostima iz armije. - Ako se ruska armija sjedini sa Crkvom, Rusija e biti nepobediva! Mnogo ta kod ljudi odanih Crkvi Hristovoj i vernih ruskom zavetnom predanju izazivalo je ozbiljnu brigu i zebnju. inilo se da e vrtlog apokalipse zbrisati najbolje ruske vojnike i oficire. Ali, po milosti Boijoj, najasniji predstavnici oficirskog kora ostali su vrsti i uvereni da postoji samo jedna neosvojiva tvrava - Sveto Pravoslavlje! Muslimani i Hrvati su, veto koristei ogromnu pomo sa Zapada, uspeli da naprave ognjeni obru oko pravoslavnih Srba, koji se svakim danom sve vie stee. SAD alju svoje elitne trupe na Balkan. NATO nezadrivo napreduje na Istok, pribliavajui se ruskim granicama. Vode se borbe u junom Tadikistanu i u eeniji... I u takvom vremenu smute i bezakonja doivesmo preslavno duhovno torestvo! Na liturgiji u Vojnoj akademiji okupio se cvet ruskog generaliteta. inilo se da je luezarni Arhistratig tajanstveno i nevidljivo prisutan meu nama, i da ve postrojava slavom ovenane pukove duhovno preporoenog hristoljubivog vojinstva... Nadahnuta beseda prvojerarha Ruske Crkve. estitke, radosni osmesi, prosvetljena lica, ivost - svuda unaokolo osea se praznina atmosfera. Svim svojim biem oseali smo da nismo sami: sa nama su vojske Svetih Ugodnika Hristovih, legioni Nebeskih Sila, sa nama je Presveta Bogorodica i Sam Svepobedni i Svemogui Gospod! Nee nas oni napustiti, nee zaboraviti nae nevolje i nemoi i pruie nam mnogomono zastupanje svoje, samo ako mi Boga ne zaboravimo. Danas je jasno i oigledno: divni podvinik sazercavao je budue sjedinjenje armije i Crkve, verovao u realnu mogunost njihovog spregnua i svepobednog saveznitva. Amin, Boe daj! GLAVA 9 Samoubistvo - poetak venih muka. Zamislite, avva u jednom prestinom moskovskom knjievnom asopisu ("Inostrannaja literatura") predstavljen je opus Jukija Miime, japanskog pisca koji je ivot okonao samoubistvom. Desetine godina on je "stvarao" u stanju

avoimanosti, ponajvie nou. Bio je medijum za tzv. "automatsko pisanje", tako da je "svoja" dela stvarao neverovatnom brzinom, zapisujui zapravo ono to mu je bilo diktirano od demona. Nikada mu nije bio potreban koncept - prva varijanta bilo kog dela redovno mu je bila i poslednja. Dramu od tri ina bio je u stanju da zavri za jednu no. - To je zaista strano! - izgovori podvinik sa negodovanjem. - A sada ga kod nas veliaju kao izvanrednog novelistu, odlinog znalca ljudskih dua. Glavni urednik asopisa, jedan poznati pisac, izjavljuje da gaji dobronameran odnos prema hrianskoj veri, ali da ne razume... - Moramo da uinimo neto. Bez oklevanja! - Mislite... Treba pokuati da se ovo strano zlo sasee. Moramo ih zaustaviti. - Da, ali kako? - Napisati lanak u kome bi se razotkrila sutina demonskog lukavstva i pokazao sav uas tog najteeg i neoprostivog greha. - Po pravilu, potencijalni samoubica obuzet je ovakvim mislima: "Neka sve ide do avola. Dosta mi je trpljenja. Ne mogu vie! Ubiu se, i gotovo. Idem u grob. Barem vie neu doivljavati nikakve patnje!" A takve misli ishode od demona. One nisu nita drugo do najgnusnija demonska la. - Bez sumnje! - Da se latimo pisanja. Najbolje odmah... - Odlina ideja. Ali bojim se da e nam trebati dosta vremena dok sastavimo lanak. - Krenimo onda od pisma. Zamoliemo brata A. da ga to pre dostavi redakciji. - Sjajno! - Dakle, gde mi je pero? I da uzmemo hartije... Kroz dvadesetak minuta pismo je ve bilo stavljeno u koverat, na kome je bauka napisao: "Glavnom uredniku". Lajtmotiv njegove kratke poslanice bio je: "tampajui lanke i prie koji reklamiraju samoubistvo direktno se stavljate u slubu satani! Uzmite se u pamet dok jo nije kasno! Boga se bojte!" - Znate, oe Filadelfe, u redakciji su listom veoma poznati i ugledni knjievnici. Kada ti "carevi stilistike" otvore Va skromni koverat sa naznaenom adresom poiljaoca - lavre Svete Trojice, svakako e pokazati zanimanje za pismo i proitati ga. Ali kada vide da ste tako odluno, gromovito razobliili njihov strani greh, kazae da je Vae obraanje asopisu izraz krajnjeg mranjatva, zatucanosti i primitivizma. Sigurno e ipak osetiti strah... - To ne bi bilo loe. Ako se uplae, moda e porazmisliti kome slue. - Kasnije smo, sa blagoslovom naeg starca, napisali tri lanka protiv samoubistva. Prolo je nekoliko godina, ali nijedan od tih priloga, i pored svih naih nastojanja, nije ugledao svetlo dana. Izgleda da nekome nije u interesu objavljivanje takvih materijala. A jasno je i zato... - Sva krizna razdoblja u svetskoj istoriji neizostavno su bila praena primetnim porastom dekadentnih raspoloenja. - Danas se pribliavamo zavrnici svetske istorije: ve sazercavamo poetak globalne apokaliptike krize koja prethodi trijumfalnom dolasku lanog mesije Antihrista. Dekadentno neprihvatanje ivota sve je vie u modi. Tegobna atmosfera svakidanjeg ivota sateranog u orsokak jo vie optereuje i inae teku duhovnu

i moralnu klimu, koja je najnezdravija meu inteligencijom i mladima. Zlosmradni talasi erotske magije i tehnotronskog okultizma zapljuskuju i nau zemlju. Razvratni duh masovne, satanistike pseudokulture (roka, disko-muzike, repa, videofilmova) gui neiskusne i duhovno neprosveene umove i srca ljudi. Opustoene due ve su iznemogle od adskih muka, premda ne znaju ta je uzrok pustonosti koju oseaju. Depresivna stanja danas se poimaju kao neto sasvim normalno. Nesrenici lieni ivonosne Svetlosti Hristove, ljudi koji nisu poznali duhovnu radost prebivanja u Gospodu, navikavaju se na oseanje "vaseljenske tuge". Oseaj bezizlaznosti vie nikoga nee zauditi. I kada se i poslednje nejasne nade tope pred naim oima, kao to nestaje fatamorgana u Sinajskoj pustinji, nekome se desi da dospe na ivicu oajanja... Pali, odbaeni duhovi, iji je glavni cilj da nas spree u pokajnom obraenju Hristu Gospodu, da nas onemogue da dospemo pod okrilje Svete Pravoslavne Crkve i tako nas lie venog spasenja, ine sve to je u njihovoj moi da dananje dekadente uvere u besmislenost postojanja, da ih oaraju zlokobnim kultom smrti te da ih navedu na samoubistvo. Istai emo sa najveom moguom kategorinou: svesno samoubistvo predstavlja najstraniji prestup protiv volje Tvorca naeg i Sazdatelja, kao bezmerni i neoprostivi greh hule na Duha Svetoga. "Hula na Duha Svetoga nee se oprostiti ljudima... ni u ovome vijeku ni u buduem," kazuje Gospod Svedritelj (Mt. 12, 3132). Saglasno kanonima Crkve Hristove, samoubicama se uskrauje pravo da budu opojane i pogrebene po pravoslavnom obredu, da se njihovo ime pominje u molitvi za pokoj due. To zlodelo povlai za sobom veitu duhovnu smrt, odnosno beskonanu i neprolaznu agoniju u zagrobnom naem postojanju, porobljenost u carstvu najkrajnjeg, paklenog, satanskog mraka. Ovako ui jedna, sveta, saborna i apostolska Crkva. To je duhovni zakon koji se neizostavno ispunjuje. Najtraginije je to to samoubica, eljan odlaska u nebie, eljan svoga nestanka ili prelaska u drugi, bolji svet, lepi od onoga koji naputa, ne uspeva da ostvari ni jedan ni drugi cilj. On dospeva u bezdan ada, gde, na svoj najvei uas, spoznaje (avaj, isuvie kasno!) da ga je zemaljski pakao iz koga je pobegao, oduzevi sebi ivot, sustigao ovde, iza granice zemaljskog, a da je tu veito muenje u ognju svirepih i bezumnih strasti beskrajno tee nego tamo, na grenoj zemlji, gde postoje ogranienja i u prostoru i u vremenu. Moe li se zamisliti neto komarnije od udela samoubica na onome svetu? Pokuajmo sada da razjasnimo skrivenu prirodu samoubistva u svetlosti uenja Pravoslavne Crkve. Obratiemo najpre panju na Hristove rei kojima se doarava sutina palog, odbaenog Lucifera, onoga prvog meu Angelima Boijom koji se, umislivi da je ravan Bogu, pogordio, da bi zatim otpao od Tvorca, bio lien venog ivota i povukao za sobom u pogibao vojske angelskih sila. Lucifer se od luezarnog Heruvima koji je sijao umnom krasotom i nebeskom slavom pretvorio u mranog, nepokajanog avola, odnosno satanu, koji predvodi itavu jerarhiju demona nosilaca nepopravljivog zla. Gospod, razobliavajui lukavoga, kazuje: "On bjee ovjekoubica od iskoni, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori la, svoje govori; jer je on laa i otac lai" (Jn. 8, 44). U kontekstu svega izloenog uoavamo sledee: Svesno samoubistvo predstavlja neposredno prinoenje rtve satani. Upravo je satana bio prvi samoubica. Svaka misao koja navodi na svesno samounitenje plod je demonskog nagovora.

Svaka odbrana dobrovoljnog liavanja ivota zasniva se na lanoj logici satane. Istinska, duhovna priroda svesnog samoubistva jeste bogoborstvo jednog lanog pogleda na svet koji je ovekurtvi nametnut od demona tokom voljnog ili nevoljnog, tajnog ili javnog, aktivnog ili pasivnog optenja sa demonima. Samoubistvo je poslednje vaploenje smrtonosne, demonske lai koje se deava za ovekova ivota, njegov poslednji tragini izbor, poslednja besmislena i kobna opklada sa ulogom na "idiotsku, izmiljenu beskonanost". Sutinski uzrok svakog samoubistva jeste delimina ili potpuna demonizacija linosti. "Istinska smrt deava se u unutranjosti ovekovog bia, u srcu", ui Prepodobni Makarije Veliki. "Ona je skrivena, i od nje umire na unutarnji ovek" (Dobrotoljublje, tom 1, 4. izd., Moskva, 1905, str. 269). Istorijski posmatrano, motivi odbacivanja ivota, koji su potpuno strani istinskom hrianskom pogledu na svet i stavovima Pravoslavne Crkve, jasno se uoavaju u drevnim neznaboakim religijama, a naroito u uenjima poteklim iz Indije, koja su izvrila veliki uticaj na izvesne zapadne filosofe novijeg doba. U arsenalu pesimistike filosofske i religijske misli Zapada istie se "apsolutni pesimizam" A. openhauer, ija metafizika ima svoje korene u negativnom budistikom poimanju sveta i u demonskom pojmu nirvane, koja se shvata kao potpuno osloboenje, rastvorenje i unitenje linosti (A. Fulje, "Istorija filosofije", Petrograd, 1901, str. 336). Veoma su karakteristina i uenja O. penglera o "tenji prema nebiu" ("Sumrak Evrope"), S. Frojda (istraivanja u oblasti psihoanalize o tanatosu) ili, recimo, . P. Sartra. Deava se da bogoboraku pobunu koja je u osnovi svakog svesnog samoubistva lukavi proglaava (ve prema prilikama) za stoiki izazov sudbini, za pobedu nad kobnim okolnostima, za duhovni heroizam nepobedivog "ja", za prodor u novo bivstvovanje, blaeno ushoenje prema "najviim jerarhijama razumnih bia" ili posmrtno "sjedinjenje sa Boanstvom". U vreme iskuenja ovakve pomisli i predstave, koje inae oveku retko dolaze i lako se odbacuju, viekratno jaaju svoj uticaj. Ponekad, prilikom iznenadnog, magnovenog juria i uraganskog pritiska bespotednog protivnika, ovakvi demonski nagovori zadobijaju neverovatnu mo. U pomraenu duu nadiru mislene zveri. Potpuno opipljivo ovek se pribliava stranoj, poslednjoj granici, iza koje je samo "pla i krgut zuba" (Mt. 24, 51). U takvoj situaciji potrebnije je nego ikada uspostaviti kontrolu nad sobom, sabrati se i ostati vrst. Zadatak broj jedan je ne prekinuti ivotnu nit, ostati na ovom svetu. Ako se to uspe, ovek je postigao slavnu pobedu nad avolom i posramio neistu silu. Naime, "u nevidljivoj borbi ne gubi samo onaj ko ne prestaje da se bori i da se nada na Gospoda" (Prepodobni Nikodim Svetogorac, "Nevidljiva borba", Moskva, 1892, str. 29). Neki ljudi se naslauju aktivnostima i igrom svoje svesti, sve vie tonui u osmiljavanje grandioznih bogoborakih ideja, da bi najzad postali rtve samoanalize, nametnute im od demonskih sila. Nije manje opasno ni posmatranje prelaujuih unutarnjih iluzija, koje odvode oveka u daleku zemlju neostvarljivih i duegubnih fantazija. Potrebno je uvek biti spreman za pruanje otpora neoekivanim napadajima nevidljivog neprijatelja naega spasenja. Najbolje sredstvo odbrane je da unapred, jedanput za svagda, predamo anatemi svaku ideju autodestrukcije (samounitenja), ma kakvom maskom stoike vrline i herojskog prkosa ona bila prikrivena, i svaki put kada se pojavi odsecamo je i udaljavamo od sebe bez oklevanja. Cilj naeg kratkotrajnog zemaljskog bivstvovanja jeste priprema za prelazak u blaenu venost. Blagorodno, uzvieno, spasonosno stremljenje prema dostizanju toga cilja, koje nalazi svoj izraz u sticanju

blagodati Duha Svetoga, u postojanom molitveno-liturgijskom, pravoslavnocrkvenom optenju sa Gospodom, niti ima, niti moe imati ma ta zajedniko sa bilo kojim pesimistikim svetonazorom, da i ne govorimo o svesnom samoubistvu, ije su posledice strane i nepopravljive. Iz eshatoloke perspektive nama hrianima dato je da vidimo potpunu i konanu pobedu nad zlom (2. Sol. 2) i luezarno preobraenje svega sveta. Oi vere nae ve sazercavaju novo nebo i novu zemlju, neizrecivu harmoniju Vinjeg Jerusalima, bezmernu radost optenja sa Trijedinim Bogom i ivot veni u Hristu Isusu Gospodu naem (Otkr. 21). Njemu neka je slava sada, i svagda, i kroza svu vekovenost. Amin. sa ruskog: Ksenija Konarevi

NAPOMENE: 1. Nae itaoce podseamo da je kod nas postojala (i jo uvek postoji?) izvesna Trupa 69" pri Vojsci Jugoslavije, iji je cilj bio voenje rata "parapsiholokim sredstvima (obaranje neprijateljskih aviona snagom misli, i tome slino). Ovi, verovatno dobronamerni ljudi, nisu ni slutili da se u svom "patriotizmu" ustvari bave okultizmom...