Lilith

Ivana ipalo Suoavanje sa svojom podsveu ne izgleda tako primamljivo, jer u njoj ive nepoznati strahovi, duhovi, instinkti, i jedan karakter koji natus ne eli da upozna jer moda je on ba upravo neto to ne eli da bude. Kako u karakteru oveka postoje osobine za koje nije spreman, tako i u vasioni postoje tela koja jo uvek ekaju neotkrivena i nepriznata

Im a bitch, Im a lover, Im a child, Im a mother, Im a sinner, Im a saint I do not feel ashamed Im your hell, Im you dream, Im nothing in between you know you wouldnt want it any other way so take me as I am...

opernikovo otkrie da Zemlja nije centralna planeta oko koje se okree sve, ve samo jedna u nizu koja prati tok i inteligenciju vasione uzdrmala je svet. A ponajvie astrologe. I kako je ovek bie koje ivi na Zemlji kojom vlada znak Bika, u ovekovoj prirodi je da tei sigurnosti i stabilnosti u svakom pogledu. Razumljivo je zato se ljudi i dan danas teko odluuju na dodeljivanje statusa novootkrivenim nebeskim telima, jer ustaljeno stanje kojem tee uliva vie sigurnosti u razumevanju delovanja istih tela na oveka i njegov karakter. Novi pristupi, novi pogledi povlae sa sobom preispitivanja i analize. Upoznati i razumeti sve to ga okruuje tenja je oveka oduvek, samo sa jednim ciljem da spozna sebe. Negde u 18.veku osvetlilo se prisustvo Urana. Kao veliko iznenadjenje, to i predstavlja uveo je velike promene. Razumljivo je zato ljudi ne vole neoekivane dogadjaje i obrte, jer sve to suprotno je veitoj tenji Bika za stabilnocu i inercijom u kome je Uran u padu. Verovatno e uvek ostati ta tekoa ljudi da prihvataju promene i da se prilagodjavaju novim situacijama, jer sve to umanjuje njihovu sigurnost u svoj intelekt da razumeju i kontroliu sve oko sebe, to nije nista drugo do njihova tenja da obezbede svoj opstanak na planeti Bika. injenica je da ovek ne poznaje sebe. Ne poznaje svrhu, put, budunost.. Kako se uticaj planeta ogleda ba u njemu, jasno je da ne poznaje mnogo tela koje ga okruuju u vasioni. Otkrivanjem transcedentnih planeta ovek je uznapredovao i ostvario progres kako u realnoj materiji, tako i intelektualno. Budunost i ono to ne poznaje ogleda se u sferi iza Saturna, gde nema zidova, granica i navika, ve samo beskrajno prostranstvo mogunosti. Jedne nude polje inspiracije i istraivanja, prilike za genijalna saznanja. Odzvanjaju posebnim impulsom koji budi i aktivira. Druge nude arobne melodije i note pesama najfinijih zvukova. Opinjavaju i zavode. Opijaju svojom arolijom nedoreenog. A iza zanesenosti i vizija provalija iz koje se stvara novi poetak. Transformacija odbaenog, naputenog. Iz vira mutne reke novi, isti atom se budi i kreira. Da bi izali iz ograde u prostranstvo mogunosti treba postojati neko ko u sebi spaja i inventivnost uma, i zavodljivost ula i poznavanje magije kreiranja. Neko ko budi. Moda ve postoji neko u iji izvor se slivaju svi tokovi i omoguavaju mu 

da stopi sve nevidljive mogunosti transcendentnih planeta u jedno.. Svakako da otkria svakog tela koje okruuje Zemlju dolaze u vreme kada je ovek spreman da razume simboliku istog i prihvati uticaj koje se reflektuje u oveku, odnosno suoi se i prihvati osobine koje nosi u sebi. Iz ovoga je vrlo jasno da pojedincu, i drutvu treba vreme da osvetle odredjene osobine, sa kojima nekad nije jednostavno da se suoi i prihvati ih kao delove sebe. Ipak prva reakcija na novu planetu, telo u vasioni, ili i najprostije drugaijoj percepciji ve poznatog, u oveku uvek stvara oseaj nervoze jer naruava njegovu sigurnost u poznavanje svega to ga okruuje. To je Uran koji ce veno drmusati i buditi oveka iz lane sigurnosti. Prosean ovek u sferi Saturna teko prihvata i osobine za koje zna da nosi u sebi. ta je onda sa veliinom nesvesnog koje su brojni psiholozi konstantno pokuavali da rasvetle? ta je sa svim onim osobinama, za koje ovek ne zna da nosi u sebi, koje se moda nikada i ne manifestuju?? Nije spreman za njih, barem ne jo uvek. Jer moda e ba neka od njih biti neugodna i teka za suoavanje, bolna i surovo realna?! Suoavanje sa svojom podsveu ne izgleda tako primamljivo, jer u njoj ive nepoznati strahovi, duhovi, instinkti, i jedan karakter koji natus ne eli da upozna jer moda je on ba upravo neto to ne eli da bude. Moda nosi osobine od kojih strahuje, od kojih se gnua, koje bude ranjivost i prazninu. Nepoznat, a to je dovoljno da stvori barem privremenu distancu od elje oveka da krene putem upoznavanje iste. Kako u karakteru oveka postoje osobine za koje nije spreman, tako i u vasioni postoje tela koja jo uvek ekaju neotkrivena i nepriznata. Kao da se cela veliina vasione oslikava u svakom pojedincu ponaosob, kreirajui sveobuhvatan svet sam za sebe. Kada se zapitamo ta je sa naom podsveu i dubokim ukorenjenim instiktima, neemo moi da ih opiemo uz pomo danas poznatih nebeskih tela onako kako ovaj deo oveka zasluuje. Veina nisu jo otkrivena, ili su tek u fazi uoavanja paralelno sa upoznavanjem oveka sa svojom instiktivnom prirodom. Kako ovek spoznaje sebe, dolazi do otkrivanja novih nebeskih tela, i priznavanja istih. Jedno prati drugo.

...Neto vremena pre...

Uoavanje tela koje krue oko Zemlje stidljivo je bilo praeno i objavljivano nekoliko vekova unazad. Do veeg publiciteta dolo je 1846 godine kada je direktor francuske observatorije Frederic Petit objavio postojanje drugog Zemljinog satelita, a zatim i 1898 godine kada je Dr. Georg Waltemath, nemaki astronom tvrdio da je video ne samo drugi satelit ve i ceo sistem manjih satelita u orbiti Zemlje. Pominjao se jos odredjeni broj strunih lica u prolim vekovima koji su tvrdili postojanje drugog satelita, kao i zapisi njegovog kretanja. Dakle, vei broj kvalifikovanih osoba, kako astronoma koji su pratili njegovo kretanje, kasnije i astrologa koji su ga uvrstili u svoja tumaenja, dalo je doprinos publikovanju istog, a njihovo zalaganje kao kvalifikovanih strunjaka dosta govori o ozbiljnosti i mogunosti postojanja drugog satelita. 1918 bila je presudna za upoznavanje, kada je astrolog Sephariel objavio postojanje drugog satelita Zemlje, uveo ga u svoja astroloka tumaenja i dao mu ime Lilith. Sephariel, iji rad je napravio veliki astroloki napredak, publikovao je prve efemeride na osnovu Waltemethovog rada. Mogunost da se vidi bila je retka, u odredjenim astronomskim uslovima koji su morali da se ispune da bi uvena Lilit otkrila svoje prisustvo ljudima. Kasnije je vreno vee praenje Lilita, i prouavanje prostora oko Zemlje. Zapisivani su trenuci kada je vidljiva, astronomi su govorili da ona postoji, pravili tabele o njenom kretanju, a smeli astrolozi uvrstili u svoja tumaenja i bavili se istraivanjem njenog dejstva. Medjutim i dan danas Lilith je ostala samo hipotetiko telo, njeno postojanje nauno nije priznato. Pitaete se zato, medjutim ako je ona tu, i dozvolila je oveku da joj se priblii onda samo jo njemu ostaje da je prihvati u svom karakteru. Lilith trai surovo i nepristrasno suoavanje sa sobom, bez emocija i beanja, a kolektivno drutvo oigledno jo uvek nije spremno da se suoi sa svojom dubljim tminama ije ga nepoznavanje determinie. Te Lilit i dalje ostaje telo bez naucnog statusa, u prevodu mogui satelit, to masu ljudi okree da se ozbiljnije pozabave njenim uticajem.

Uticaj Lilita
Koji deo oveka moze opisivati tamni nereflektujui Mesec? Pa upravo nau dublju psihu, podsvest, instinkte. Neto to ne elimo da vidimo, priznamo, sa im ne elimo da se suoimo, paralelno sa tim to je Lilit tamno telo, bez svetla. Ako Mesec kao prvi Zemljin satelit opisuje oseanja, duu, emocije, brinost, sve ono ljudsko, ranjivo i saaljivo u oveku onda je Lilit suprotnost prvom. Ona je bezlina, bez emocija i nenosti, surovo realna i nepristrasna, rekli bi i okrutna, medjutim kao par koji ide zajedno sa Mesecom ona je potrebna da se napravi balans, jer tama i svetlo idu zajedno, a samo najhrabriji shvataju bitnost da dve stvari uvek idu u paru. Dobro i loe, pozitivno i negativno, a njihovo spajanje, odnosno prihvatanje prirodne opozicije vodi ka celovitosti. U ovom sluaju Lilit je jedna strana dualiteta, pozitivna ili negativna? U proteklo vreme u kome se Lilit prouava esto se njen uticaj smatra razornim, prinudnim, bolnim, okrutnim. Ili bi samo ovim reima mogli opisati njeno doivljavanje kod pojedinca? Dakle sve je u percepciji, a da li uticaj Lilit koji je ekstreman pomae oveku, ili je ona samo faktor koji uskrauje i rui svaku emociju i zavisnost od drugih kroz vrlo bolne i stresne situacije? Sve ima razliite opise i subjektivni doivljaj kod pojedinca, u zavisnosti od ugla iz kojeg se posmatra.

Mitologija
Kao i sva druga nebeska tela, koja uz pomo mitoloke pozadine dobijaju svoju simboliku i smisao, tako i pria o Lilit zalazi daleko u davnu prolost. Pria o Lilit postoji u nekoliko verzija, izmenjena i oslikana sa odredjenim motivima u zavisnosti u kojoj se kulturi i vremenu pominje. Jedna od najstarijih verzija govori da je Lilit prva Adamova ena, ili njegova sestra bliznakinja koja je odbila da bude podredjena u odnosu na Adama, te bila proterana u pustinju. Ona je izabrala mrani zivot pustinje u kojoj ive demoni pre nego neravnopravnost izmedju nje i Adama i iluzorni svet kojim je bila okruena u raju. U pustinji radjala je decu demonima, a mrnja koju je razvila prema Adamu simboliki predstavlja mrnju prema mukom rodu. Adam je dobio novu enu Evu, koja je pristala na podredjenost, to vekovima kasnije govori upravo o patrijarhatu, i razliitim ulogama ene i mukarca. U ostalim tradicijama poznata je i kao kraljica demona koja zavodi Adama, zavodljiva i opinjavajua, kao vampir koji rui brakove, kao preljubnica.. Sve ovo ide zajedno sa njenim imenom koje na hebrejskom jeziku znai no. Tamna strana prirode, instinkti, bezlinost. Ono to je zajedniko u svim priama je da je ona beskrupulozna, ona koja rui i razara, odbaena i nevoljena, ona od ije ekstremnosti svi strahuju. Da li se vie plae njene zavodljivosti i maginosti ili bezlinosti koje idu zajedno? Ona je besna i ruilaka energija koja se gnua nenosti i topline, surovo realna. U svim priama ona je neko od koga strahuju, koga se plae. Ona je neko ko e razoriti njihov dom, oseanja, sigurnost. Ko e povrediti krhke emocije. A ipak istovremeno ona je zaslepljujua, magnetski privlana. Neodoljiva. Ona je odbaena i proterana. Nevoljena. Sama. Inteligentna i intuitivna. Neko ko se oslanja na sebe, ko nije zavistan od drugih, ko smatra ravnopravnost svojim osnovnim pravom, i za istu je spreman da se bori. Ekstremista, hrabra ena, ratnica, fatalna. A ona bi rekla Ja sam prva i poslednja. To je Ona, samo jedna, Lilit.

Lilith
-M. Kelley Hunter-

You wonder: Who am I, coming at you like your shadow, Like a bird in flight in the dark of the night? I am the first and the last. I am the honored one and the scorned one. I am the whore and the holy one. I am the substance and the one who has no substance. You have summoned me with your desires. There are things you need to know about Love and Creation. What can I know about Love, you ask? I seduce, I destroy, I have no heart? I live in the Tree of Life, With the serpent in the roots and the Thunderbird in its branches. Why are you afraid of me, afraid of the tree? What you see outside is what is inside of you. And what is inside of you is what is outside of you.

Lilit Pita se: Ko sam ja, dolazim ti kao senka Kao ptica u letu u tami noi? Ja sam prva i poslednja. Ja sam potovana i ismejavana. Ja sam prostitutka i svetica. Ja sam sadrina i ona koja nema sadrinu. Ti si me dozvao svojim eljama. Postoje stvari koje treba da zna o Ljubavi i Stvaranju. ta ja mogu da znam o ljubavi, pita? Zavodim, unitavam, ja nemam srca? ivim na drvetu ivota Sa zmijama u korenju i sevajuim pticama na granama. Zato se plai mene, plai drveta? ta vidi izvan, ono je to je u tebi. A ono iznutra isto je ono to je spolja.

nosi osnovni mitoloki peat kao svoju senku, te su stoga sva etiri simbol i glasnici istog uticaja. 1. Crni Mesec Lilit Matematika taka, ovo je Lilit koja se danas najvie koristi u tumaenjima, jer svaki astroloki softver je izraunava. 2. Asteroid Lilit Treba joj oko pet godina da prodje sve znakove, jer dosta vremena se kree retrogradno. Svakako jedna od najbitnijih asteroida koji se koriste u tumaenjima. 3. Algol Fiksna zvezda na 26 Bika; mitoloka pria koja je povezana za meduzu Gorgonu, koja je trudna ubijena, pre toga silovana, mesto puno besa, enske frustrirane energije, neiskazane seksualnosti, histerije. Stepen predstavlja odrubljenu glavu meduze, meto nakupljene besne energije. 4. Tamni Mesec Lilit Za razliku od Crnog Meseca koji je matematika taka, Tamni Mesec je mogue telo na nebu, drugi Zemljin satelit, nepriznat u naunim krugovima, a njegov uticaj astroloki dokazivan u decenijama iza nas.

U kui kojoj se Lilit nala, aspektu i znaku donosi duboki oseaj odbaenosti i nevoljenosti. Lilit danas Nosi potrebu da se uniti, a ne stvara. Nosi zavodljivu seksualnost koja obmanjuje i stvara iluzije, svesnost svoje dominacije, koju koristi ne bi Im a bitch, Im a tease, li razorila i unitila. Opisuje tamnu stranu psihe Im a goddess on my knees, koja se hrani bespomonou drugih. Bez milosti za slabost i sentimentalnost. Dogadjaji i osobe koji izvlae najdublje strahove na povrinu. I powhen youre hurt, when you suffer, treba da se suoi sa njima, dobrovoljno ili prisilno. Osobine koje ljudi odbijaju da prihvate kao Im your angel undercover, svoje, animalne i podsvesne. Izvlai bezrazlone Ive been numb, Im revived strahove i najbolnije fobije na povrinu i zahteva suoavanje sa njima, koliko god bolno za osobu cant say Im not alive, to bilo. Oni dogadjaji od kojih osoba strepi i drhti, deavaju se kroz osobu koja predstavlja Lilit u you know I wouldnt want it njenom chartu. ANY other way Gde god nalazimo neki od principa Lilit kroz koje njena simbolika ivi, tu su opisane animalMitoloka pria o prvoj Adamovoj eni ivi i ne, nesvesne reakcije, potreba za dominacijom, dan danas kroz princip Lilita u astrologiji. Treba za borbom, ogromna seksualnost i strasti koje tu naglasiti da Lilit obuhvata etiri dela. Svaki od njih ive, nezavisnost, potreba za poslovnim uspehom, 

i uvek osoba koja nas vue da se suoimo sa najbolnijim delom svog bia. Prisilno, bez emocija, bez priznavanje slabosti. Sve najdublje senke psihe ovde dobijaju oblik. Pozicija Lilit ukazuje na neto iskonsko to nosimo i/ili skrivamo u sebi. Bilo koji od etiri principa Lilit nosi u sebi osnovni mitoloki peat koji je temelj na osnovu koga se konstruie delovanje na podruje u kome se budi. Crni Mesec je matematika taka, a asteroid i fiksna zvezda tela u vasioni. Medjutim, najzanimljivije je potojanje mogueg satelita koji krui oko Zemlje. Dakle, osim toga to bi bio najblii, njegovo dejstvo i upliv trebao bi se znatno osetiti, sa obzirom na bitnost Meseca kao Zemljinog satelita. Ako je Sunce telo koje prati Zemlju zbog svetlosti, a Mesec onaj koji prati Zemlju, on bi opisivao psihu i ono to ivi u oveku. Instinkte. Iskustva. Postojanje jo jednog satelita sigurno ostavio bitan trag. Svakako, on je danas hipotetiko telo, medjutim astrologija ne bi bila ono to jeste da ne moze uticaj svih tela koje okruuju Zemlju praktino da objasni u ivotu pojedinca. Svaki chart pria svoju jedinstvenu priu, zato ce ivot natusa biti najbolji nain da se rei dilema postojanja Tamnog Meseca, odnosno mogunost preslikavanja ove energije kroz unikatnu poziciju u trenutku rodjenja na natusov karakter. Kako je ona uvek dovoljna sama sebi, i ovog puta e sama priati o svom uticaju i potvrditi svoje delovanje. Dakle, predstavljanje Lilit, ene famme fatalle.

Da li upliv Tamnog Meseca Lilit postoji?

Ako bi mogao da vidis sebe iznutra, umro bi od straha ta si video, davno je rekao Grki filozof. Na ove rei se Karlos Fuentes nadovezuje i kae: Ona je videla. Videla je ta je u njoj, i to je slikala. Ja nikad ne slikam snove. Slikam samo vlastitu realnost. rei su umetnice Fride Kahlo. Kau da je njen ivot bio fiziki i psihiki bol. Odrastajui u vreme revolucije, seme borbe ostavilo je trag. Fizike povrede, saobraajni udesi, operacije, abortusi, amputacija noge samo su re

Citat Karlosa Fuentesa iz intervjua sa Amy Stechler koja je 2005 reirala film o Fridi. Fridin citat objavljen u Time Magazinu, April 27, 1953.

alni dogadjaji koji su oslikali njen ivot. A ona je emocije prenela na slike. Naboj koji odie njenim slikama zadrava dah, ostavlja utisak burnog emotivnog ivota isprepletanog tihom patnjom i prihvatanjem. Samoom. Tupim bolom. A jo vei trag u njenim umetnikim delima ostavlja duevni bol. Izolacija i tuga. Neshvaenost od drugih i nedostatak odobravanja. U isto vreme ivelo je krhko telo golubice, bol usamljenog i hrabrost ratnika. Kontraverzni lik meksike heroine ostavio je veliki trag u umetnosti 20 veka. Emotivni naboj vodjen dubokim doivljavanjem iskustava oslikan je njenom rukom. Frida je buntovnik. Od detinjstva nemirnog duha, koja kae Usudjujem se . Javni pobornik komunizma. Biseksualka. Osudjivala je tradicionalnu ulogu ene, pokuavajuci da proiri granice. Njena dela odisala su ironijom i sarkazmom, esto sa prizorima koji se vidjaju samo u najstranijim komarima. Nadrealizam, kau. Ona bi uvredjena odgovarala da slika sopstvenu realnost. Bunt koji je izvirao iz svakog dela njene due, ogledao se i u nainu oblaenja. Meksika nonja, rasputena duga kosa, spojene obrve, brkovi postali su njen prepoznatljivi izgled. Ovaj primitivni, divlji nastup ceto je prenaglaavala u svojim slikama. Veina njenih dela su autoportreti, kojim je ona oslikavala svoje patnje i unutranja preivljavanja, iskreno, a granica je bila samo njena hrabrost da se suoi sa sobom. U njenim umetnikim delima istovremeno je izvirao beskonaan bol i nada. Upornost da ide dalje, a hrabrost ratnice vodila je kroz ivot. Razuzdana. Odavno iskoila iz sedla. Bespovratno. Hrabra I temperamenta. Ne okira njen nastup, bunt, sarkazam, pa ni izgled koliko to to je drugaija. Fridin Tamni Mesec nalazi se na 23 stepenu Strelca, na vrhu njene pete kue, pa se preslikao kako u njenom kreativnom izraavanju tako i nainu na koji doivljava ljubav. Poznato je da se nije uzdravala odnosa ni sa enama, a brojne afere koje je imala u braku nisu tajna, iskazujui njenu veliku potrebu za slobodom. Egzaktan trigon na Asc pravi vrst kanal kroz koji mitoloka ratnica ivi. Tamni Mesec pravi opoziciju sa njenom Venerom koja je ve vrlo radoznala i nesputana u Blizancima i 11 kui. Kako ona predstavlja njen nain razmiljanja (vladar 3) i njen sam nastup i imidz 

Frida Kahlo, roena - 6. 7.1907, 08:30, Coyoacan, Mexico, Asc 23 Lava. (vladar 10), odnosno reputaciju koju je gradila, jasno se vidi uticaj iz senke slobodoumne i frustrirane Lilit. Egzaktna opozicija na Veneru kao vladara Mc-a doprinosi da se kroz njenu karijeru uvek provlaila crta bunta, slobode, nevezanosti. Fridin nepokoran i inovativan nain razmiljanja, slobodne ideje i pobuna protiv ustaljenih formi u politici, ljubavi, odraz su uticaja Tamnog Meseca. Osim toga opozicija prirodno govori o buntu, reformama, neposlunosti, koje je ona isticala ne samo izraavanjem rei, ve i izgledom, slikama, delima. Tamni Mesec pravi opoziciju sa Plutonom (orbis 1) koji je vladar 4 kue, govori o tome kako ostaje upamena posle smrti. Aspekt govori  ena je prelazila granice pihvaenosti, kroz bunt iznosila nekonzervativne ideje i stavove, konstantno u sebi transformiui oseaj odbaenosti i nerazumevanja zato to je drugaija. Lii na Fridu. Kreativno izraavanje i stvaranje koje je kod nje ilo kroz slikarstvo dobilo je primesu bolnog, neobinog, imaginarnog, izraavajui njenu nemo koju je oseala kako zbog fizikog stanja, tako pratei i psiholoke oiljke. Njene slike zaista odiu posebnom ranjivou i snagom istovremeno. Moda kroz njih prolaze struje nesmirene ene, koja se oduvek otimala i beala. Moda je to volja i snaga u sposobnost svoje dominacije, a tihi bol usamljenosti. Moda je to zalutali dodir

Lilit. Tamni Mesec je egzaktno na vrhu pete kue ovaj put drastino brzo ula, i moda nije primer koja predstavlja nain naeg izraavanja, stvara- koji treba pratiti, dramatino i naglo, bolno. Ali nja, kreiranja. osnovnu misao da je svako individua i da ne treba sputavati svoj rast je ona pria koja se krije iza njePotreba suprostavljanja i neprihvatanje sma- nog ponaanja. Da se treba suoiti sa svojim stranjenja svoje vrednosti, odnosno podredjenosti hovima, i najmranijim delom svoga bia, iako on koja je stub na kome se gradi linost Lilit, pojav- jezivo plai. Iako se njime ne elimo predstavljaljuje se kroz ceo ivot i delo slavne umetnice. Bunt ti. Iako emo njime biti odbaeni, nevoljeni. Da i nepokornost Lilit inspiracija je koja Fridu vodi. li je svoj razvoj i praenje svojih potreba ono to Suprostavljanje i smelost. Sloboda. Inteligentnost. je pratila kada je ostavila Adama, suprostavila se, Nedodirljiva bol koja izaziva i blaenstvo i suze napustila mir i sigurnost, i otila na transformiunit je koja zaneseno spaja dve legende. Bol Lilit i bolni put? U nepoznato. Da li joj je unutranji pretvara se u bes, u unitenje i razor, dok slikarka glas aputao ne vezuj se, sledi svoje instinktivne rane iskustva pretvara u oiljke i lei sebe. Kroz potrebe ? Postajao je sve glasniji, i glasniji, dok kreativnost, stvaranje i samoizraavanje. Neki na kraju nije izbio kroz nju samu u obliku kretakau da je nain njenog kreiranja i slikanja bio nja i vriska, to je i danas simbol njenog prepobolestan, uvrnut ili uasavajui, neki inspiriui znavanja. Bolno iskustvo. Mrano i teko. na velika dela. Svakako da se slau da je svaka sliI da, prola je i prezir i odbacivanje drugih, i ka budila posmatraa. Neravnodunost. Ono to omalovaavanje. Nije se uklapala. I na putu traspaja subjektivni doivljaj je oseaj nedoreenog enja sebe prola je kroz svoje najbolnije strahou delima. Daljine. ve. Da, postala je zla, i okrutna, i ruila emocije, Lilit je bila protiv majinstva i braka, Frida je toplinu, brakove. Davila decu, straila, i izazivala imala vie abortusa, takodje nije postala majka. strahopotovanje na sam pomen njenog imena, Bludnost Lilit preslikane je na razuzdan emotivni koje se samo ponekad tiho apnulo. Izbegavano ivot koji je Frida vodila od adolescencije, gde po- je i njeno ime, da li zato to je sluilo za sramotu stoji verzija da je prvo seksualno iskustvo doivela i prezir, ili to je izvlailo ukorenjeni ledeni strah sa uiteljicom. Tokom braka, brojne afere nje i su- od njene ruilacke prirode? pruga oslikavaju potrebu Lilit za ruenjem doma, Da li plai mogunost da u svakome ivi skristabilnosti porodice, zavodjenjem, prevarom. vena Lilit? Plai biti drugaiji, ne uklapati se u forKarakter Fride Kahlo nedodirljivo spajaju sve me, i pratiti potrebe sebe. Plai pokazati mrani niti iz prie mitoloke arobnice. Bunt, suprostav- deo svoje podsvesti drugima, a pri tom ostati doljanje, neprihvatanje, nagli temperament, elicna sledan, i dostojanstveno ga nositi. Nosila je brevolja, borba, sloboda. Sve zajedno povezano samo me prezira, ali je ostala dosledna. Nepokolebljiva. u jednom cilju, da se otkrije sopstvena linost. Mrana podsvest je ukorenjeni deo nje.

Moda je ishod Lilitinog puta traenja meksika heroina pronala, a moda je samo besciljno lutala?
Uprkos tome to je ljudi vekovima odbacuju, njeno prisustvo i ponaanje, prave amajlije kako bi se zatitili od njenog opinavajueg lika, prenose sa generacije na generaciju prie o besnoj, razornoj Lilit, nonoj sovi ije kretanje u tiini mraka plai i najhrabrije, vue u neosetno predavanje strahu, ona postoji. Njena pria ivi da podseti da je borba za opstanak primat, svuda i u svakom vremenu, da upoznavanje sebe prati hrabrost, i da je zov koji vue unutra fatalniji od bilo kog drugog. On plai, i izaziva jezivi strah na samu pomisao da se kroi tim putem. Da, ona je u 

Pitanje je do koje mere treba probuditi Lilit u sebi? I na kolektivnom nivou kako bi priznata i osvecena Lilit delovala?
Instinktivna potreba Lilit postoji u svakome, moe se ispoljiti, moda ne. Sputavati, ili dopustiti da vodi. Kriti u senki, ne priznavajui je ili se suoiti. U veoj ili manjoj dozi. Prekomerna doza ubija, a nju treba posebno paljivo konzumirati. Ni previe, ni premalo. Sa potovanjem se odnositi sa njenim potrebama, ne odbacivati ih. Usuditi da se pogleda pravo u oi. ta god videli. Tamu, bes i frustraciju. Razor. Ruenje. Bol. Strah. Moda skriveni nagovetaj samoe i elje za pripadanjem, moda duboko iza plamena vatre u oima.

Duboko, duboko, ako se usudi zagledati. Na tren, bol odbacivanja i osudjivanja. Samo na tren, jer bolesno rusilaka ratnica ne dozvoljava da se vidi u njoj ita osim snage. Ba nita osim nesalomive volje, ni senka emocija, ni senka saaljenja. Samo elja za pobedom, elja za ruenjem. Bez osvrta u nazad. Bez doputanja da se zblii sa nekim. Nema ona potrebu za spajanjem, kreti u tiini noi sama, medjutim da li je ova potreba proistekla kao lek za ranu koja je nastala u onom trenutku kada je sruen odnos sa Adamom? Moda je to nain da oseti mo? Moda u nemogunosti da voli, prepusti se i preda. Moda u nemogunosti da veruje.. Da li je ona zaista kretava sova, koja zavodi, ubija, rui, tera strah u kosti na sam spomen ledene ratnice? Ili samo ena koja nije umela da voli, da pusti, da pripada. Moda se krije ovaj bol, barem u najmanjem delu njenog zova i besa. Moda, ali ona to nikada nee pokazati.. I ne oekujmo to.

I scare myself to death, thats why I keep on running Before Ive arrived I can see myself coming I just want to feel real love, feel the home that I live in Cause I got too much life running through my veins Going to waste..