Boetije Uteha filozofije

Boetije je bio hrianski filozof koji je iveo u V i VI veku nove ere,ali su ga nazivali poslednji Rimljanin zbog njegovog naina filozofiranja po ugledu na antike filozofe. Pored filozofije bavio se i politikom,bio optuen za veleizdaju i osuen na smrt. Dok je ekao na izvrenje smrtne kazne,suoen sa nesrenom sudbinom koja ga je snala i traei mir napisao je svoje poslednje delo Uteha filozofije. U ovom delu Boetije kroz stihove i dijalog sa personifikacijom filozofije u obliku ene u pet knjiga koje ine Utehu filozofije raspravlja o oveku,srei,sudbini,o pravim ivotnim vrednostima,dobru i zlu. U prvim stihovima pesme kojom zapoinje prvu knjigu Utehe filozofije Boetije kae da je alosne pesme prisiljen pisati i time pokazujui svoj nemir.On zatim kae da se dok pisao tu tunu pesmu iznad njegove glave pojavila Filozofija,ena dostojanstvenog izgleda,neiscrpne ivotne snage iako je drevne dobi,a za njen stas je rekao da bila as prosene ljudske visine,as divovske,obuenu u haljinu koju je sama istkala,i kao da tom haljinom eli metaforiki da prikae filozofske probleme kojima su se filozofi bavili kroz vreme i saznanja do kojih su dolazili,jer na dalje Boetije kae da je prekrila tamna senka zaboravljenih godina,pod tim misli na to da se u njegovo doba filozofija koristila da objasni samo problem boga,a ostali filozofski problemi su bili zaboravljeni,jer su smatrali da bog odgovor na svako pitanje.Boetije kae da je nije odmah prepoznao jer su mu oi bile zamagljene,ali da mu ih je ona obrisala rubom haljine,i kada je prepoznao upitao je zato je ona,vladarka svih vrlina,dola u njegovu tamnicu.Njen odgovor bio je da ne moe da ga napusti sada,jer treba da podeli s njim teret koji on zbog nje nosi,koji se ranije nosili Anaksagora,Sokrat,Zenon i stoiari Kanije,Seneka i Soran koji zbog toga to subili vodjeni moralnim naelima filozofije bili omraavani od strane vladara i kao Boetije bili osueni na smrt.Filozofija tu govori o borbi protiv zlih ljudi,a to su oni koji su zaslepljeni materijalnim bogatstvom i nisu svesni da to nije prava vrednosti.Boetije onda govori da je poeo da se bavi politikom jer je bio voen Planovim delima i verovao da dravom treba da upravljaju filozofi i da iako je bio na vlasti,drao se filozofskih naela i inio pravdu i borio se za one koji nisu mogli da se bore za sebe,ali je upravo zbog toga bio omraen od strane drugih politiara koji nisu bili svesni tih pravih vrednosti i u politici su traili samo materijalnu korist za sebe.Iako je inio samo dobro zatekla ga je zla sudbina,pa Boetije postavlja neizbeno pitanje: Ako zaista postoji Bog,odakle tolika zla?Ako,meutim,ne postoji,odakle tolika dobra?.On kae da sva dobra dela gube svoju vrednost ako ih ne inimo zbog dobrote same,ve zbog sopstvene slave.Zbog filozofije koja je uvek ivela u Boetiju on je teio ka idealima,a ne ka novcu i ta god je inio bilo je iz ubeenja a ne radi nekog materijalnog bogatstva,jer filozofija izgrauje oveka da bude sliniji bogu.Boetije smatra da je prognan iz svoje domovine,a Filozofija mu govori da
1

je u skladu sa njegovim idealima njegova domovina nebeska zemlja,a ne neka drava.Da bi ga izleila i time mu donela utehu Filozofija mu postavlja pitanja da bi on odgovarajui dolazio do pravih saznanja,jer u znanju i sticanju mudrosti ovek nalazi svoj spas.Filozofija ga ui kako je ovaj svet stvorio bog,i da nita nije preputeno sluaju,ve se vodi zakonima razuma. Na poetku druge knjige Filozofija mu pokazuje da njega nije napustila srea,jer ovozemaljska srea je lana srea,to je prevrtljiva sudbina koja te napusti kada to najmanje oekuje.Ona ga ui da treba da nadje svoj unutranji mir,a da bi do njega doao mora da postane ravnoduan na ovozemaljske nedae.Filozofija mu govori kako on sada ne bi bio nesrean da u ivotu nije imao previe sree,vie nego sto je imaju drugi ljudi.Ona mu govori kako ovozemaljska srea nije vena,jer ako je srea krajnje dobro,to je ono to nam niko ne moe oduzeti,a ne postoji nita na zemlji to e veno biti nae da bi nas veno inilo srenima.Da bi ovek bio istinski srean mora da spozna samog sebe i da ivi u skladu sa samim sobom.Ako je nesto istinski dobro,onda ne moe da nakodi onom ko to dobro poseduje.Materijalno bogatstvo esto unesreuje ljude,ini ih pohlepnim da ele vie nego to im treba i postanu ravi i zli. A slava i mo esto ljude naini da oni sebe u svojim oima vide veim nego to zaista jesu. Imaju samo prividnu mo,a kada njima neko uini ono to su oni radili mnogima oni ne umeju da se odbrane ime dokazuju da je njihova mo lana.Nae misli i razum su nae pravo bogatstvo jer to niko ne moe da nam oduzme.Filozofija mu dokazuje da ni slava nije istinska srea. ovek nikako ne moe biti slavan u celom univerzumu,njegova slava ograniena je na malu taku koju ini zemaljska kugla,a opet ne moe biti slavan ni na celoj planeti,ve samo meu svojim narodom,pa opet niko ne moe biti ni veno slavan jer venost toliko dugo traje da ovek ne moe da se nada da nikada nee biti zaboravljen.A i onaj ko je slavan ne ini dobro,ve ini ono ime e navesti velike mase da ga vole i ono ime e ii masi na volju.Na kraju druge knjige Filozofija Boetiju govori kako je bolje da oveka kroz ivot prati loa srea jer e tako nauiti ta je pravo i istinsko dobro,kao to je i sam Boetije kada je izgubio svo materijalno bogatsvo shvatio koji su ljudi bili uz njega samo da bi imali neku korist ali i koji su mu bili i ostali pravi prijatelji. U treoj knjizi Utehe filozofije Boetije pokuava da sazna ta se to moe smatrati istninskom sreom.Ta srea je sveobuhvatna i nakon sto je ovek dostigne nema vie sta da eli.ovek po prirodi tei ka istinskoj srei ali ga zabluda odvodi ka lanim dobrima.Ljudi smatraju da su sreni ukoliko imaju bogatstvo,slavu,ast,mo i zadovoljstvo.Boetija Filozofija ui da nijedna od tih stvari nije istinska srea.Prvo bogatsvo,jer ma koliko da je ovek bogat,uvek e postojati neto to eli a nema.Isto tako,uvek e iveti u strahu da ne izgubi ono sto ve ima,tako da bogatsvo oveka nikako ne moe initi zadovoljnim.Takoe onaj ko je na nekom poloaju nije istinski srean jer ga njegov poloaj ne moe nainiti boljim ovekom,a najee su na poloajima ljudi koji to ne zasluuju.Ako bi to bila istinska srea onda niko nikada ne bi mogao da bude skinut sa svog poloaja i ne bi bio zbog toga potovan samo u svojoj dravi,ve bi ga potovali i varvari.ak ni vlast ne donosi potpunu sreu,jer upravo oni koji imaju najveu mo esto ele ono to ne mogu sami da urade.Tako vladari koji imaju najveu
2

vlast uglavnom idu sa velikom straom jer ne umeju da se odbrane,a esto imaju mo oni koji je ne ele,ali ne mogu da je se odreknu i zato nisu slobodni,a onaj ko nema slobodu,ne moe biti ni istinski srean.Kada pria o slavi ponovo daje primere iz druge knjige i tako objanj ava da slava ne moe biti smatrana za sreu.Za telesno zadovoljsvo kae da esto dovodi do bolesti,panje,nepodnoljive boli,a tako neto nikako ne moe biti srea. Nijedna od navedenih stvari ne moe biti istinska srea jer svaka od njih dovodi do nekog zla.Takoe,nemogue je biti i bogat i slavan i moan i astan zadovoljan istovremeno jer se te stvari razilaze.Tako zakljuuje da nijedna od ovih zemaljskih i propadljivih stvari ne moe da bude istinska srea.Boetije zakljuuje da ako postoji sutinsko dobro i istinska srea,onda to mora biti u bogu jer je on savren.Tako zakljuuje da bi moralo postojati jedinstvo da bi postojala apsolutna srea i da mora postojati bog,jer se svet sastoji od mnotva suprotstavljenih delova i mora postojati sila koja ih objedinjuje. Na poetku etvrte knjige Boetije postavlja pitanje kako moe postojati zlo ako postoji bog po koji je po svojoj prirodi dobar i svemoan,kako to da oni koji ine zlo bivaju nagraeni,a oni koji su puni vrlina pate.Filozofija mu odgovara kako onima koji ine dobro nesumnjivo sledi nagrade,ali i kazna za one koji su zli.Ona mu dalje objanjava da da bi neto moglo biti uinjeno od ljudskih radnji,mora postojati volja i mo.Ukoliko jedno od ta dva fali,onda se nista ne moe postii;ukoliko ovek nema volje,onda sigurno nee eleti da uini neko delo,a ukoliko nema moi onda ni pored sve volje nee uspeti da to uradi.Iz toga moemo zakljuiti da je najmoniji onaj koji postigne krajnji cilj,nakon kojeg vie nema elja.Onaj ko tei ka tom cilju,tei ka dobru i taj je samim tim srean ovek,a onaj ko nema moi da dostigne to dobro taj je u svojoj nemoi nesrean i tei ka suprotnostima.Ako je zlo suprotnost dobro,a dobro ono ka emu tei svako ko postoji,onda oni koji tee ka zlu svojim postupcima prestaju da postoje.Zato zli zbog svojih slabosti ine ono to im priinjava zadovoljstvo,ali to zadovoljstvo ih ne vodi ka istinskoj srei.inei zlodela oni se tako udaljavaju od svoje ljudske prirode.Boetije smatra da su zli sreniji kad trpe kaznu,nego ih ta kazne ne stigne,jer svaka kazna za zle je pravedno,a ono to je pravedno to je i dobro,ukoliko se kaznom pribliava dobru samim tim postaje sreniji.Zato on i smatra da ne treba da postoje branioci,jer oni tako udaljavaju nesrene od kazne,a samim tim i od sree.Ukoliko neko drugome uini neto zlo,nije nesrean onaj ko to zlo trpi,ve onaj koji ga ini.Onaj ko je mudar samim tim je i dobar jer je svestan toga ta ne treba i ta treba da ini.Samim tim to postoji kazna za zle i nagrada za dobre mora postojati bog i boanski razum koji razdvaja dobro od loeg.Bog provienjem odreuje ljudsku sudbinu,i svaka sudbina je dobra,bilo da iskuava dobre ili da kanjava zle.Ako bog sve ureuje i sve vodi ka dobro znai da ne moe postojati sluajnost.A ovek se u ivotu treba drati zlatne sredine da bi dostigao istinsku sreu. U petoj knjizi Boetije nastavlja da govori o bojem provienju i smatra da ako postoji provienje onda bog nuno zna sve stvari koje e sedesiti,a ako ih bog zna onda se moraju desiti,pa po tome zakljucuje da ovek ne moe imati slobodnu volju jer je svako njegovo delo u bojem umu i pre nego to ga on uini.Ako pak ovek svojom voljom moe da promeni tok
3

nekog dela onda bi bog i to morao unapred videti.Onda se Boetije pita da li je boje provienje uzrok svim nunim dogaajima,ili su nuni dogaaju uzrok bojeg provienja.Ako se sve stvari nuno deavaju po bojem provienju i ako je provienje uzrok svih dogaaja onda se zlim ljudima ini velika nepravda jer oni zla dela ne ine svojevoljno jer oni,kao ni dobri ljudi, nemaju slobodu. Ukoliko pak,postoji provienje ali bez ikakvog delovanja na dogaaje,onda postoji i slobodna volja.Ako ljudi imaju slobodnu volju,to znai da se nita ne mora nuno dogoditi,a ako je tako,onda se Boetije pita kako moe postojati provienje.Filozofija ga ui da nema svako istu mo spoznaje. Neka slabija razvijena bia koja ne mogu da se kreu mogu da spoznaju samo ulnim opaanjem,ona koja mogu da se kreu imaju sposobnost uobrazilje,ovek ima mo razumskog saznanja a samo je bog sposoban za umno saznanje.ovek zbog svoje konane prirode moe samo da shvati osreene stvari,a samo bog,koji je vean ima mo da spozna sve i zbog svoje venosti bog moe videti sve stvari i dogaaje a da nema nikakav uticaj na njih.ovek nikako ne moe da izbegne boje provienje,moe se samo truditi da ivi u skladu sa boanskim zakonima i da tako zaslui sutinsko dobro i istinsku sreu.