1

ODRAVANJE TRAVNJAKA




Ako sami sejemo travu, onda e nam biti potrebno puno strpljenja dok ona
poraste. Gotova trava za polaganje moe da se poloi za nekoliko sati i na ovakvoj
travi za dve nedelje moemo slobodno da se kreemo.


Zeleni tepih, gusta trava - elja svakog vlasnika je da posle vie meseci
sredjivanja bate, to pre ugleda zelenu povrinu. Nasuprot ovome, zelena, kratko
koena trava je finalni proizvod dugotrajnog procesa sredjivanja bate. Raunajui
od sejanja trave, uz odgovarajue vremenske uslove bie potrebno od 4 do 6
nedelja dok ne pone da nie trava, ali ni u ovom periodu nije mogue kretati se na
travnjaku. Meseci e biti potrebni da se od nicanja trave stvori gusta i jednaka
povrina na kojoj je mogue kretanje i igranje.
U odnosu na ove uslove, gotova trava za polaganje moe brzo da se postavi i za
kratko vreme dobijamo gustu i jednaku travu. Ogromna prednost im je to nema
predela na kojima teko nie trava i nema prisutnih korova.


Savet - Zbog trokova, preporuuje se postavljanje gotove trave samo na povrini
koje se intenzivno koriste (npr. oko terase), dok na drugim predelima bolje ete
proi ako sejete travu. U poetku e biti velika razlika izmedju sejane trave i
postavljene gotove trave , ali ova razlika e za nekoliko meseci da nestane.


Priprema zemljite za travnjak - Zapiite sve komponente koje elite da
postavite u zemlju pre pripreme zemljita. Kada se priprema zemljite
komponente za navodnjavanje treba da su postavljeni u zemlju, takodje i kablovi
za rasvetu i sline komponente. Iskopane kanale zatrpajte u slojevima, da ne bi
dolo kasnije do ulegnua tla. Pre sejanja ili postavljanja trave zavrite sve
zidarske radove, betoniranje staza i oblikujte budui izgled travnjaka. Vlasnici
esto nemogu da ekaju i prave greku time to pre zavretka svih radova postave
zelene povrine. Kasnije se odluuju da im je potrebno i navodnjavanje ili staza.
Prilikom izvodjenja ovih radova esto se oteti travnjak i oteenja ostaju vidljiva
posle dugo vremena.





2
POSTAVLJANJE GOTOVE TRAVE


1. korak: Odstranjivanje predhodnog travnjaka - Na manjim povrinama,
moete aovom da seete vodoravno ispod travnjaka pre nego to runo skinete
gornji sloj trave. Ova tehnike se primenjuje za povrine manje od 100m
2
. Za vee
povrine koristi se prskanje. Prskanje se vri ledjnom prskalicom ali ovaj nain se
ne primenjuje prilikom kie odnosno u takvom vremenu kada su mogue padavine
( zbog toga jer sa kiom bi hemikalije koje se upijaju preko listova dospele u
zemlju ). Zbog slinih saveta ne preporuuje se ni koenje trave pre prskanja, jer bi
se sa time samo smanjili povrinu listova preko koje bi trava mogla da upije
hemikaliju.

Posle prskanja, za otprilike 14 dana, trava e da pouti i osui i sada moemo da
ponemo sa otklanjanjem. Zbog vremena ekanja nema potrebe za brigom: za ovo
vreme e da prodje dejstvo hemikalija i nee imati tetan uticaj na nov travnjak.
Druga metoda je takodje efektivna: frezom predjite preko travnjaka i kada se osui
trava grabuljom odstranite sa povrine na koju ete da postavite nov travnjak.

2. korak: Priprema i poboljanje zemljita - Dobra zemlja ne sme da bude ni
previe vlana ni previe suva. Teke, glinene zemlje imaju tu manu to su pri
suama tvrdi kao kamen, a u vlaznim uslovima su teki za obradjivanje. Ovakva
zemlja treba da se pomea sa peskom. Prvo se pesak sipa na zemlju a zatim se
ufrezuje. U gornjem sloju od 10-15 cm preporuuje se odnos 1 : 1 .

Peskovite zemlje i zemlje koje imaju mali sadraj hranljivih materija treba da se
pomea sa humusem na gore navdeni nain.

Savet - Ako smo u starim travnjacima imali problema sa tetoinama onda
izmedju sanacije i postavljanja novog travnjaka treba ostaviti malo vremena da bi
se korisni organizmi vratili. Ako se opet pojave tetoine onda treba izvriti
sanaciju hemikalijama.

3. korak: Naruivanje gotove trave - Naruena gotova trava uglavnom stie u
roku od 48 sati. Zbog toga je najbolje naruiti kada smo zavrili sve teke radnje
na pripremi zemljita i ostali su samo laki radovi. Kada nam stigne trava treba da
je postavimo u najkraem moguem roku - ak i u loem vremenu. Ako trava
ostane u rolovanom stanju due od dva dana sigurno e se pojavi ples.

Izmeritepovrinu na koju hoete da postavite travu. dodajte 5% ukupnoj povrina a
ako je potrebno i 7%. Rolovana trava se isporuuje na paletama. Od isporuke do
postavljanja treba da stoji u senci i po mogunosti na mestu gde nema vetra (npr.
ispod drveta), ne traba prekrivati ni zalivati rolovanu travu. Najpogodnije vreme

3
za postavljanje je od marta do oktobra jer u ovom periodu se razvija trava i
vremenski uslovi najvie odgovaraju za rast trave.

4. korak: Ravnanje tla - Pre nego to ponemo sa finim obradjivanjem tla, treba
da izravnamo zemljite.Lopatom treba da izravnamo bregove i kolicima treba da
odnesemo na udubljenja. Ove pojave nee samo da narue lepotu travnjaka nego
e da imaju i tetne posledice jer e se sakupljati voda u udubljenjima na
travnjaku. Ako nema plodne zemlje na planiranoj povrini za travnjak, onda treba
da se naspe plodna zemlja. Oko terase trava treba da se postavi sa blagim padom
od oko 2% da se voda lake slije, odnosno da na dva metara pad bude 2 cm.

5. korak: Priprema zemljita - Grabuljom odstraniti ostatke od predhodnog
travnjaka, vee kamenie i korene. Napunite udubljenja da bi izravnali teren. Ako
nemate zemlju moete da kupite zemlju za bate i sa njim da izravnate teren. Finu
pripremu zemlje ne morate da izvrite odjednom, nego pripremite jedan deo pa
postavite travu a zatim predjite na pripremu susedne parcele.

6. korak: Postavljanje gotove trave - Prvu rolnu najbolje je da postavite pored
terase ili pored staze. Potrudite se da maksimalno iskoritite travu. Prvo postavite
travu u pravougaone povrine, du due strane. Najbolje je da dvojica obavljaju
posao, jedan da donosi travu a drugi da postavlja. Kada se trava postavlja pored
staza ili zidova, ne sme da ostane prostor izmedju trave i objekta. Na usponima
veim od 20 stepeni, trava se postavlja od najnie ka najvioj taki, paralelno u
odnosu na nagib terena, jer e oni posle pod sopstvenom teinom da se spoje bez
razmaka.

Gotova trava moe u potpunosti da se see po potrebi obinim skalperom. Poto e
zemlja brzo da istroi skalpere, opremite se sa rezervnim ulocima za skalper.
Ivice oko bate ne mojte da seete pojedinano jer neete moi precizno i lepo da
sastavite ploe. Postavite travu oko bate i kada je sve postavljeno onda odsecite
travu po eljenom obliku.

Savet - U senci moete da odmotate travu i ako se dobro zaliva moe da stoji i do
dve nedelje. Moete da razmotate travu i na zemlji ali se preporuuje da se
razmota na betonu jer e ile da se uhvate u zemlju i neete moi da podignete
razmotanu travu.

7. korak: Radnje sa valjkom - Prelaenje valjkom preko svee postavljene trave
je jako vano. Pritiskanjem trave valjkom obezbedjuje bolji kontakt izmedju trave
i zemlje ispod nje. Ako izostavimo ovaj korak, mogue je da na nekim delovima
trava nee doi u dodir sa zemljom i tu e trava da pouti.



4
8. korak: Navodnjavanje - Svee postavljenu travu treba dobro navodnjavati. U
medjuvremenu moemo da se uverimo da li smo dovoljno zalivali travnjak. Na
jednom mestu jednostavno podignite travu i pogledajte ispod. Ispod zemlja treba
da bude dobro natopljena. Dodatnu panju treba obratiti kod automatskog
navodnjavanja. Pri prvom zalivanju, esto ovi sistemi ne zalivaju jednako i
ostavljaju suve povrine, naruito na mestima gde se ispred mlaza nalizi drvo ili
ako su prskalice predaleko jedna od druge. Zato preporuujemo da se prvo
zalivanje izvri runo. Sve dok ile ne ojaaju, treba da vodima rauna da li
travnjak sadri odgovarajuu koliinu vlage. Potreba za vlagom se menja sa
promenom godinjeg doba. Za otprilike nedelju dana, trava nee moi da se odvoji
od zemljita, a za dve nedelje u toplim uslovima toliko e da ojaa trava da ete
moi da se igrate na njemu.

Negovanje gotovog travnjaka - Za deset dana moete prvi put da kosite travu i
ovom priliko travi skratiti za jednu treinu. Ako pre kosimo travnjak, kosilica
moe da podigne mladu gotovu travu. Pravilno postavljena trava i odgovarajue
spojena sa zemljitem, gotova trava se odrava isto kao i sejana. Na isti nain treba
da se kosi, prska, navodnjava... svaka vrsta odravanja se poklapa samo se poetak
ubrzao.

este greke - Postavljanje gotove trave uz neodgovarajue znanje i nepravilno
zalivanje dovee do suenja trave i do pojave utih predela, naroito ako zemlja
nije zalivana dovoljno. Slini problemi mogu da se pojave i pri strunom
postavljanju ako se na nagibu pod sopstvenom teinom razdvoje i stvori se razmak
izmedju dve ploe. U ovom sluaju razmak treba popuniti meavinom zemlje i
peska u odnosu 1 : 1 da bi se to pre razvila trava. Problemi se mogu javiti ako se
na sveu nasipanu zemlju odmah postavi gotova trava. Zemlju treba ostviti malo
da se taloi jer emo u suprotnom dobiti neravan travnjak.

Savet - Ako se rolna oteti pri transportu, lagerovanju ili prilikom podizanja, ove
delove i paradi postavite u zadnje predele bate.













5

ODGOVARAJUE SEME ZA TRAVNJAK

Netreba uvek traiti greku u semenu. Brojni problemi mogu nastati izmedju
sadnje i prvog koenja, koji mogu dase izbegnu uz potrebno znanje.

Nicanje trave - Za nicanje trave vanu ulogu ne predstavlja samo vlaga i
temperatura nego i svetlost i kiseonik. Ako seme dospe u suvu zemlju, ona moe
da saeka prvu kiu, ali posle prve kie morate stalno da odrite vlanost zemlje da
se trava koja je poela da nie ne bi isuila. Nasuprot svega, velika vlaga je tetna
za travu, jer malo kiseonika moe da dospe u zemlju. Ovi uslovi medjutim
savreno odgovar za razvoj raznih peuraka. Pored odgovarajue koncentracije
vlanosti i vazduha, potrebno je najmanje 5 stepeni Celzijusovih. Trava jabolje
nie na temperaturi od 16 do 21 stepeni. Veini vrsta trave potrebna je i svetlost da
bi niknula.

Zbog vetra i kie potrebno je da prekrijemo travu sa slojem zemlje, ali slabo
nicanje je esto prouzrokovano dubokim sejanjem. Seme trave treba da se poseje
najdublje 5mm i da se valjkom predje preko zasejane povrine. Netreba se uplaiti
ako trava ne nikne svuda jednako. Na svakom novom travnjaku postoje povrina
na kojima je slabije nicanje trave. Ovoje samo poetak razvijanja travnjaka.
Kasnije kada koren sistem trave pone da se razvija proirie se i trava jednako.
Jedino na povrinama gde uopte nije nikla trava za svaki sluaj moemo da
bacimo malo semena da bi spreili rast korova.

Ponovno sejanje trave - Ako travnjak u tako loem stanju ili se toliko proirio
korov da ne moe da se obnovi onda razmisliti o ponovnom sejanju trave.
Najpogodnije vreme je za obnavljanje travnjake je rano jesenje vreme, kada je
zemlja jo uvek topla i uslovi za suu su minimalni. Na prolee ili poetkom leta
veoma je teko odrati jednaku vlanost zemlje.

1. korak: Odstranjivanje starog travnjaka - Odstranite travu, a zatim aovom ili
frezom predjite preko povrine na koju planirate da sejete novu travu.

2. korak: Korigovanje zemljita - Pre sejanja nove trave imamo mogunost da
korigujemo gornji sloj zemljita. Teku glinenu zemlju pomeati sa peskom da bi
poboljali propustljivost. Korigovana zemlja e pokazati poboljanje samo ako se
pomea sa peskom u odgovarajuem odnosu. Ako je zemlja jako glinena, moda
e nam biti potrebno i 50 kg peska na m
2
.

Savet - Prilikom transportovanja semena u dakovima, krupna semena se
pomeraju na povrinu. Za jednak raspored treba dobro promeati seme pre sejanja.

6

3.korak: Izravnanje tla - Razliku u terenu moemo da izjednaimo lopatom i
kolicima. Vetaka uzvienja izbegavajte u malim vrtovima, jer ne izgledaju lepo i
oteavaju odravanje travnjaka. Obratite panju da od kue ili objekta, travnjak
ima pad od 2%.

4. korak: Priprema zemljita - Ponemo pripremu zemljita sa obradjivanjem
frezom, kako bi to vie usitnili zemlju. Zati grabuljom skinuti sa povrine korenje
i vee grudve. Kupljenu plodnu zemlju naneti na neravnu povrinu u sloju od
2-3 cm.

5. korak: Sejanje - Prirodno je da moemo da zasejemo celu povrinu odjednom,
medjutim na velikoj povrini nemogue je jednako razbacati seme i zbog toga e
se pojaviti nejednako nicanje sa 20 do 30 g semena po m
2
. Ni sa vie semena
neete postii bolje rezultate. Za travu je potrebna svetlost da bi se razvio koren
sistem. Gusta trava e da pati od manjka svetlosti. Posle sejanja grabuljom unteti
semena u zemlju, ali se postarajte da ne unesete semena dublje od 5mm.

6. korak:

Prelaenje valjkom, zalivanje

- Predjite valjkom preko zasejane
povrine kao zavrna radnja. Ovaj korak je veoma vaan, jer pod pritiskom dolazi
seme u kontakt sa zemljitem. Prilikom prelaenja valjkom, zemlja treba da je
suva jer e u suprotnom sa zemljom i semena da se lepe za valjak.

7. korak: Prvo koenje - Za prvo koenje saekati da trava poraste 10 cm i ovom
prilikom odsei samo vrhove (1-2 cm) listova. Kod sledeeg koenja moete da
skratite travu sve vie sve dok ne postignete standardnu visinu od 3-4 cm.





UZROKNICI BRAUN FLEKA U
TRAVNJACIMA


I najlepi travnjaci brzo poinju da ute i za kratko vreme moemo da izbrojimo
nekoliko braun fleka u travnjaku. Da li je braun fleke prouzrokovao
neodgovarajue seme, neplodno zemljite, neodgovarajue koenje ili neka bolest?

Mogue je bezbroj uzronika - Pre nego to odmah sumnjamo na bolest,
probajmo da uzmemo u obzir i druge uzroke. Moda smo pogreili u pripremi
zemljita, pri sejanju trave ili u odravanju travnjaka - mnogi faktori mogu da

7
utiu na pojavljivanje braun fleka u travnjaku. Neke godine jednostavno ne
odgovaraju za rast trave i to moe da bude jedan od uzroka.

Odgovarajua meavina trave - Seme se bira na osnovu toga, za ta e se
koristiti travnjak. Meavina moe da sadri i dve tri razliite trave slinih osobina.

Ukrasni travnjak - Slui za lep izgled a nego za korienje. Odlikuje ga fina,
gusta i kratko iana trava. Medjutim zahteva puno odravanja ( koenje,
zalivanje, prihranjivanje, odstranjivanje korova itd. ). Koriste se za povrine koje
slue za lep izgled i jako retko ili nikada se ne koristi.
Primer za sastav meavine za ukrasne travnjake :

Festuca rubra commutata 45%
Festuca rubra trichophylla 45%
Agrostis capillaris 10%

Travnjaci za bate - Koristi se za parkove i za bate. Meavina trave treba da
bude otporna na laka optereenja.
Sledea meavina je delimino otporna i na sue :

Lolium perenne 40%
Festuca rubra commutata 15%
Festuca rubra trichophylla 15%
Poa pratensis 30%

Trava za sportske terene - Ova meavina trave treba da bude pogodna za
sportske igre i otporna na optereenje. Trava treba da je gusta i tvrda da odoli i
pokretima na fudbalskoj utakmici. Takodje se oekuje od trave za sportske terene
da se sa lako kosi.
Primer meavine za sportske terene:

Lolium perenne 50%
Festuca rubra commutata 5%
Festuca rubra trichophylla 5%
Poa pratensis 40%

Prihranjivanje travnjaka - Preventiva je mnogo jednostavnije reenje od leenja.
U batama preventiva je jedino reenje da se sprei gljivino oboljenje travnjaka.
Ako je mogue koristite prihranu koja due deluje. Na ovaj nain imaete
ravnomernije delovanje prihrane. Koristite djubrivo koje sadri kalijum,
magnezijum i mikroelemente. Odnos azota i kalijuma treba da bude 1 : 2, zato to

8
nam je cilj zdrava i jaka biljka. Poslednju prihranu treba obaviti krajem leta ili na
poetak jeseni, kasnije nikako nemojte dodavati azot.

Previe navodnjavanja - Za zdrav travnjak potreno je zemljite koje dobro
proputa i vazduh i vodu. Travnjaci na otvorenom, vetrovitom prostoru su
otporniji na gljivina oboljenja - ovo je zbog toga to na vetrovitom mestu posle
kie zemlja se brzo isui. Nepravilno zalivanje takodje moe da oteti travnjak.
Pravilno emo navodnjavati ako svakih par dana dobro zalivamo, ali ako zalivamo
svaki dan pomalo, onda e gornji sloj zemlje uvek biti natopljen vodom i stvorie
se uslovi za razvoj peuraka. U ovom sluaju koren sistem nee da dobije vodu i
imae tetan uticaj na zdravlje travnjaka.

Rdja - Bolest koja se lako prepoznaje. Javlja se leti pri temperaturama od 20 do
30 stepeni C. Na listovima se primeuje braun, ute ili ponekad crne sitne
opekotine. Travnjak zaraen rdjom pre e imati svetlo utu nego braun boju. Rdju
na travnjacima prouzrukuju Puccinia gljive koje pre svega napadaju Poa pratensis
i Lolium perenne sortu. Travnjaci koji se nalaze na zemljitu, sa malom
koncentracijom hranljivih materija su izloeni napadu gljivica rdje. Kao
preventiva moemo da poboljamo kvalitet zemljita redovnim prihranjivanjem.

Fleke na listovima - Ovo gljivino oboljenje takodje napada Poa pratensis i
Lolium perenne sortu. Pojava braun ovalnih fleka na listovima trave tokom
prolea, leta ili jeseni je karakteristino za ovo gljivino oboljenje. Braun fleke
nemogu da se uoe nego ceo travnjak dobija zelenu-braun nijansu. Kao preventiva
u ovom sluaju postarajte se da zemlja ispod travnjaka sadri propustljivost vode i
vazduha. Umesti azotnog djubriva koristite kompleksna djubriva.

Da li je potrebno da koristimo hemikaliju za zatitu travnjaka? - Nali smo
hemikaliju, za koju mislimo da e da pomogne u odbrani travnjaka od gljivinih
oboljenja. Pre svega razmislite : da li je neophodno da koristimo hemikaliju u
kunoj bati? Da li moemo nekim drugim sredstvima da spreimo oboljenje
travnjaka? Strunjaci preporuuju da se ne koriste hemikalije u kunoj bati, ne
zbog zatite ivotne sredine nego zboga to je eliminisanje gljivinih oboljenja
travnjaka hemikalijama veoma sloena. Ako se bata razvija u loim uslovima,
onda e se ponovo pojaviti oboljenje. Travnjak treba da se tretira hemikalijama
samo ako drugi naini zatite nisu pokazali rezultate.

Savet - Nemojte meati hemikalije bez veze. Prvo treba tano odrediti ta je uzrok
bolesti - ako postoje vie uzroka, onda se drite uputstva koje je proizvidja
propisao. Neke hemikalije moemo da meamo sa drugim, a neke ne.

Mogui razlozi za pojavljivanje braun fleka u travnjaku - Ako pas ili neka
druga ivotinja stalno mokri na jedno mesto onda e slino drugim tenostima da

9
oteti travnjak na tom mestu. Slini efekat e da ima ako se prospe hemikalija za
prskanje, visoka koncentracija djubriva na jednom mestu ili vrua voda. Znai
braun fleka na travnjaku nije uvek znak oboljenja. Isuene fleke to pre obnoviti,
bez obzira ta je prouzrokovalo fleku.

Braun pojas pored staze - esto moemo da vidimo braun pojas od 30 cm pored
staze, gde je trava pravilno nikla i porasla, medjutim sa prvom suom se isuila i
navodnjavanjem nismo u mogunosti da povratimo travu. Uzrok ovome je irok
temelj za stazu od ukrasnog kamenja ili betona i zbog toga trava pored staze ima
na raspolaganju samo par cm zemlje. Imajte ovo u na umu ako postavljate novu
stazu.


MESTA NA KOJIMA TRAVA NE RASTE

U senci drvea, uski pojas izmedju ulaza za automobil, suva mesta... esto vidimo
da trava ne raste kako treba. Na ovim mestima moemo da napravimo jako lepe
fleke od cvea. Lako moete da posadite cvee na mestima koja nisu pogodna za
travnjak.

Senka - Skoro da nema vlasnika, koji nije upoznat sa problemima travnjaka u
senci. Otporna, gusta, tamno zelena trava sa irokim listovima u ovakvim
uslovima je retka, svetla, sa tankim listovima i puna mahovine. ak e i gotova
kupljena trava brzo da propadne u senci. A znamo da e bolesti da napadnu slabu
travu. Na prolee e na ovim mestima due da ostane sneg, a samim ti i cirkulacija
vazduha e da bude mnogo slabija. Na kraju e od vie vrsta zasejane trave sam
one ostati koje su otporne na uslove koji vladaju u senci. Trava koja raste na loem
mestu je ranjivija na bolesti, zbog ovoga ne moe da izdri ni najmanje
optereenje i brzo poinje da propada. U prirodi travnjaci se nalaze samo na
sunevitom i plodnom mestu, travnjaci u senci mogu nastati jedino pod vetakim
okolnostima.

Vie svetlosti - Mlado drvee se postavlja u nove bate koje e godinama da se
razviju. Lep prizor je gledati kako nam drvea postaju sve vea i jaa, medjutim
travi ispod njih i nijemnogo prijatno. Vidljivo je iz godine u godinu da sve je
redja, slabija i sporije raste. Da bi razumeli senku, potrebno je da razumemo
znaaj jaine svetlosti ( jedinica je lux ). Donja granica jaine svetlosti za
postavljanje travnjaka je 300 lux-a. Na naoj geografskoj irini na letnjem danu
bez oblaka moemo da raunamo na jainu svetlosti od 70 000 do 100 000 lux-a.
Oblanim danima lux iznosi 25 000 do 30 000. U magli ova vrednost opada na
2000 do 3000 lux-a. Ispod oraha u sunanom danu svetlost moe da dostigne

10
graninu vrednost od 300 lux-a, ali ispod bukve i po sunanom danu lux ne prelazi
vrednost od 180. Ako naprotiv svega hoemo da sejemo travu u senci, onda
koristite samo specijalnu meavinu trave za senku. Ovakve vrste su naprimer: Poa
nemoralis i Poa supina. Mana im je to teko podnose koenje i optereenje pa im
je samim tim i upotreba ograniena.

Biljke za pokrivanje zemlje umesto retke trave - Na jako tamnim mestima
nemojte sejati travu. Postoje biljke koje ispod drvea sa jako malo svetlosti, lepo
se razvijaju i cvetaju. Razvija e se i na problematinim mestima na kojima trava
nema anse da opstane. Umesto da iznova i iznova sejete travu na braun fleke
probajte sa ovakvim biljkama da eliminiete fleke.

Odravanje travnjaka u senci
Glinenu zemlju pre sejanja trave, pomeati sa peskom.
Samo za specijalne, povrine sa polu-senkom kupite gotovu travu.
Dobro nadjubrite zemljite.
Suve povrine ispod drvea ee proveravati i zalivati ako je potrebno.
Vlanu travu ne kosite.
Dok kronja ne dobije pun oblik (do sredine maja) travnjak zahteva
intenzivnu negu: prihranjivanje, vetrenje, navodnjavanje i ako je potrebno
naspeti jo peska.
Ne kosite travu na krae od 5 cm, da bi listovi imali to veu povrinu za
fotosintezu.
Odmah odstranite listove i plodove sa travnjaka.

Suneva svetlost, sua - Sua naroito oteava uslove za travnjake koji su izloeni
i vetru. Ponekad i automatski sistem navodnjavanja nemoe da sprei
pojavljivanje braun fleka. Greka esto moe da se nadje u zemljitu. Na primer
ako je tanak sloj plodne zemlje na kamenitom tlu, onda je i mali kapacitet vode
koju moe da upije. Sloj plodne zemlje treba da je 20 ili 25 cm debeo da bi se
pravilno razvio koren sistem. Problem predstavlja i stvrdnuta zemlja, koja nemoe
da upije vodu, a samim tim negativno utie i na cirkulaciju vazduha.

Pravilno navodnjavanje - Nije istina da treba da se navodnjava kao to je vreme
u engleskoj - esto sa malo vode. Ovaj sistem e da izazove plitak razvoj koren
sistema i prilikom sua trava nee moi da upije vlanost iz dubljih delova
zemljita. Ako navodnjavamo svakih 7 do 14 dana, onda emo da smanjimo
trokove a takodje emo pomoi da travnjak razvije bolji koren sistem.

Odnosi u zemljitu - Gusta trava e rast samo na zemljitu koja ima dobru
propustljivost vode i vazduha. Teke zemlje e brzo biti blatnjave i imaju tu
neprijatnu osobinu u odnosu na peskovitu zemlju da se brzo stvrdnu. U tvrdoj

11
zemlji, koren sistem e dobiti malo kiseonika i nee moi da se rairi u
odgovarajuoj meri. Mali koren sistem znai da travnjak nee moi da upije
dovoljnu koliinu vode i hranljivih materija to e dovesti do zaostatka u razvoju a
moda i do propadanja travnjaka.
Drugo nepovoljno zemljite je stenovito zemljite, sa malo humusa. Na ovakvim
terenima travnjak stalno pati od nedostatka vode i hranljivih materija. Ako pre
sejanja trave nanesemo plodnu zemlju na povrinu i biramo semena koja su
otporna na suu, moemo da ublaimo nepovoljne okolnosti. Ako ve postoji
travnjak na ovakvom zemljitu, nije lako poboljati karakteristiku zemlje. Kao
privremeno reenje moete da provetrite travnjak i da naspete peska kako bi
korigovali zemlju. esto je najbolje reenje da se ponovo seje trava, ali sada pre
setve da se pripremi zemljite na odgovarajui nain.


RAST KOROVA U TRAVNJAKU


Travnjak esto nee ostati bez korova, jer zemlja u sebi sadri hiljade i hiljade
semena. Dodatna semena e da nanese vetar i ptice, a da ne spominjemo semena
koje se zalepe za cipelu.

Korovi - Korov obino podrazumeva biljku koja raste na neeljenom mestu.
Pojedincima ne smeta korov - oni se raduje svemu to raste u njihovom vrtu, a sa
druge strane neko sem travnjaka i rua nee da vidi nita drugo u bati.
Odravanje u bati samo iste, jednake i guste trave zahteva punp-puno novca,
vremena, rada i hemikalija. Znai, ako eznemo za savrenimom batom, dobro je
da znamo da se to moe ostvariti jedino ako posvetite jako puno vremena za
odravanje. Pored enje za lepim izgledom travnjaka, postoji i drugi razlozi za
odstranjivanje korova. Ako u tranjaku raste korov koji cveta, onda e ona da
privlai pele pa e hodanje po travi bez obue biti mnogo opasnije, naroito su
izloeni opasnosti deca koja puze i igraju se na travnjaku.

Preventiva - Ako je travnjak gust i jak teko e u njemu rasti korov. Ako je
travama koja sainjavaju travnjak dostupno dosta hranjivih materija i ako su
zdravi, bie dovoljno jaki da se suprodstave korovu. Tako da je dodavanje
prihrane travnjaku, ujedno i preventiva od rasta korova. Ako se pojave fleke u
travnjaku na kojima se trava isuila, treba to pre da sejemo novu travu da bi
spreili rast korova na ovim mestima.

Nov travnjak bez korova - Ako je mogue, sejanje novog travnjaka treba poeti
na povrini gde nema korova. Runo odstranjivanje korova ili paljenje, nee
pruiti dugotrajano renje, jer veina korova je sposobna da se obnovi iz delova

12
koja su ostala u zemlji. Bolje rezultate emo da postignemo ako ostavima da korov
raste i sa vremena na vreme runo odstranimo ili zapalimo korove na povrini, na
kojoj e da se seje trava. Na ovaj nain emo da smanjimo prisustvo korova na
prihvatljiv nivo.

Odstranjivanje korova - to pre otkrijemo korov u travnjaku to emo imati vie
ansi da ga trajno uklonimo. Korove koji se ire preko korena, jako je teko
eliminisati ako se raire na veu povrinu. Ako posle odstranjivanja korova ostane
prazna povrina, odmah zasejati travom.

Eliminisanje korova hemikalijama - Sve hemikaljije za eliminisanje korova
deluju na slian nain. Mnoge hemikalije sadre u sebi i hranljive materije, jer
posle odstranjivanja korova, travnjak treba da ojaa i raste. Ovakve meavine su
uglavnom dostupne u formi granulata, i treba da se koristi od 20 do 40 g na m
2
.
Pre kupovine hemikalije, uverite se da eliminie korove koji vam predstavljaju
problem.

Mahovina i alge - Mahovina ne raste samo u senci izmedju trave, moe da raste
na rarziitim mestima i da znai da lokacija nije pogodna za travnjak. Moda je
zemlja tvrda i proputa malo vode i malo vazduha. Kratko reeno, mahovina znai
da travnjak ima neke nedostatke. Pre nego to preuzmemo neke mere, treba dobro
ispitati uzroke problema i da li se isplati korigovati travnjak i kako, ili je bolje da
se trava ponovo seje.

Osnovnim paljivim negovanjem moemo da spreimo rast mahovine. To znai da
treba da odrimo dobru propustljivost zemljita, redovno treba sakupljati pokoenu
travu, spreiti da voda stoji na travnjaku i ne kositi prekratko. U senci ne kositi
krae od 5 cm a na svetlom prostoru od 3 cm.



TAJNE ODRAVANJA TRAVNJAKA


Da li da kosimo travu ili ne? Da li da kosimo kratko ili da ostavimo travu malo
due? Pokoenu travu sakupiti i odneti sa travnjaka, dodati prihranu.... Lep
travnjak zahteva puno panje. Nije lako ni izabrati odgovarajuu kosilicu, prihranu
i drugi pribor koji je potreban za negovanje travnjaka. Kratko emo pregledati i
pomoi vam da izaberete odgovarajue proizvode.




13
Koenje - U prosenom vrtu najvie ete da kosite travu. esto koenje pospeuje
rast trave a samim tim i lep izgled travnjaka. Sa druge strane prilikom koenja
odsee se veliki deo lista a samim tim trava ostaje bez velike koliine hranljivih
materija. Sa ovim moemo da objasnimo veliku potrebu travnjaka za vodom.

Savet - Prilikom izbora kosilice, obratite panju da li moe da se podeava visina
koenja trave. Mogunost podeavanja drke imae veliki znaaj prilikom koenja
ispod drvea i slinih radnji.

Tupa kosilicia - Tup no kosilice ne see travu pravilno, ve ih cepa i moe da ih
poupa iz zemlje. Ovakvim koenjem oteenja trave su mnogo vea i samim tim
potrebno je vie vremena za oparavak. Ovako koena trava e da pouti na
oteenim mestima. Nee da se pojave braun fleke, nego e travnjak imati svetlu
boju umesto tamnozelene.

Jako kratko koen travnjak - Ako se travnjak koristi intenzivno treba da se kosi
na 3 do 5 cm ( u odnosu na travnjak koji slui za ukras koji se kosi na 1 do 3 cm).
U letnjim vruinama, bolje je da odrite visinu trave oko 5 cm, na ovaj nain trava
pravi veu senku i vlaga e due ostati u tlu.

Savet - Manje neravnine tla moemo da izravnamo, ako sipamo pesak na
udubljena mesta. Kada trava na ovim mestima poraste, ponovimo postupak sve
dok ne izravnamo teren.

Vetrenje tla - Travnjak e vremenom da postane sve gui. Ne samo od trave
nego od ostavljene pokoene trave. Ako hoemo lepu i gustu travu, izmedju
ostalog treba da uradimo i vetrenje travnjaka. Manje povrine moemo da vetrimo
grabuljama dok za vee povrine preporuuje se maina za vetrenje.

Savet - Najbolje vreme za vetrenje travnjaka je suv, proleni dan. Leti zbog
oteenih korena, trava lako moe da se isui. Na jesen koren sistem moda nee
imati dovoljno vremena da se oporavi. Dovoljno je da prilikom vetrenja jednom
prodjete uzdu i jednom popreko.

Jesenji radovi - Posle vruih letnjih meseci trava e jo jednom da ivne na
jesen. Nemojte zaoraviti na koenje pre zime - ovoe da pomogne travi da ispod
snega ostane zdrava i na prolee da se bolje razvija. Sakupite opalo lie sa
travnjaka.

Dodavanje prihrane - Ispravno prihranjivanje je iz vie razloga vano za
travnjak. U zdravim i gustim travnjacima tee opstaju korovi i samo ovakvi
travnjaci mogu da izgledaju lepo, sa gustom travom i tamnozelenom bojom.
Ukrasni travnjaci zahtevaju vie odravanja, prihranjivanja, zalivanja i koenja,

14
dok travnjaci za upotrebu nisu toliko zahtevni. Dodavanje prihrane ima svoj znaaj
i cilj i zato treba planirano i u odgovarajuoj meri da prihranjivate travnjak.
Nikako nema smisla da dodajete veliku koliinu jeftine prihrane. Iskljuivo
koristite prihranu organskog i mineralnog porekla. Ovakva vrsta prihrane imae
pozitivan uticaj ne samo na travu ve i na sastav zemljita.

Dugotrajno dejstvo - U kvalitetnom djubrivu za travnjak, polako se rastvaraju
hranljive materije, naroito azot. Prvo prihranjivanje treba da se obavi na poetku
razvoja travnjaka u godini, otprilike poetkom aprila. Drugo prihranjivanje
poetkom leta (u junu ili poetkom jula). Na jesen ako je mogue ne prihranjivajte
djubrivom koji sadri azot jer e trava poeti da se razvija od azota. Ovakav
travnjak bie osetljiv na bolesti tokom zime.



ZALIVANJE TRAVNJAKA


Automatski sistem za navodnjavanje - Pre svega: ne postoji ni jedan sistem za
navodnjavanje, koji samostalno navodnjava tokom cele godine. Sistem
navodnjavanja isto treba odravati kao i batu. Za sistem je dovoljno da sa
vremena na vrema kontroliete komponente i podeavate vremena navodnjavanja
ili ugao zalivanja prskalice ako je potrebno. Svaki travnjak ima svoje slabe take.
To su mesta u senci, ispod drvea, dugi uski pojas i na ovim mestima se relativno
teko podeava sistem za navodnjavanje. Najvie vremena treba da posvetite
sistemu za navodnjavanje kada poinjete da zalivate, dok se ne podesi vreme
zalivanja i ugao zalivanja prskalica. Na kraju ako sagledamo sve probleme i
prednost, automatski sistem za navodnjavanje je veoma elegantan, tedljiv i
efikasan nain navodnjavanja.

Prskalice u zemlji - Rairili su se zbog jednakog navodnjavanja. Prilikom
startovanja, prskalice se pod pritiskom uzdiu iz zemlje. Prskalica se okree
pomou pritiska vode i do 360 ako je potrebno. Domet i ugao zalivanja prskalice
pre svega zavisi od dizne koja se koristi i kako je prskalica podeena. Kada vreme
zalivanja istekne, prekida se dovod vode, pritisak se smajuje i prskalice se
automatski povlae u zemlju. Tako da ne kvare lep izgled travnjaka i ne smetaju
pri koenju. U kunoj bati koriste se prskalice sa radnim pritiskom od 2.5 do 4
bara. Domet im je od 7 do 18 metara i mogu da izdaju od 400 do 4000 litara vode
po satu.




15
Ugradnja sistema za navodnjavanje



Instalacija i merenje pritiska - Pre nego to ponemo, treba da se uverimo da li
kuni prikljuak ima odgovarajui pritisak i protok, potreban za rad sistema.
Pritisak izmerimo sa manometrom. Za prosean sistem navodnjavanja potreban je
pritisak od 2.5 do 4 bara. Ako je pritisak kunog prikljuka mali onda treba da se
upotrebi rezervoar sa automatskim punjenjem. Ako je pritisak visok treba da
upotrebimo regulator pritiska.

1. korak: Planiranje, potreban alat i materijal - Ako imamo taan nacrt bate,
onda moemo da ucrtamo plan navodnjavanja. estarom ucrtajte krugove,
polukrugove i ostale uglove po potrebi. Postarajte se na pravilno preklapanje
krugova. Ne samo kod stola treba da planiramo nacrt sistema, nego reba da
izadjemo na travnjak i da merenjem odredimo raspored prskalica i da oznaimo
njihova mesta. Ako smo ucrtali sve prskalice, moemo poeti da planiramo
vodove. Na jedan vod treba da raunamo najvie tri prskalice. Ako odredimo vie
od tri prskalice na jedan vod, moe da se desi da pritisak jako opadne i prskalica
nee finkcionisati ispravno.

2. korak: Postavljanje cevi - Ako postavimo cevi na 30 cm, bie bezbedni
prilikom obradjivanja zemlje. Ponimo asovom da kopamo rovove pored kue ili
ograde do prskalica. U iskopan kanal postavite cevi i samo privremeno zatrpajte
na par mesta. Ako u jedan kanal postavljate vie cevi obeleite ih lepljivom
trakom na poetku kako ih ne bi pomeali kasnije.Krajeve treba da zatvorite
fitingom. Instalirajte ispusni ventil na najniem delu voda kako bi voda iscurila
kada padne pritisak.

3. korak: Povezivanje prskalica - Postavite obujnicu na glavni vod. Umotajte
lakat spojnicu u obujnicu i u prskalicu. Dve lakat spojnice poveite sa parem
creva. Navoje samo rukama zategnite nemojte koristiti nikakav alat. Koristite
teflon traku prilikom spajanja dva elementa.

4. korak: Izrada razvodnika - Srce sistema za navodnjavanje je razdelnik. Moe
biti sa obinim ventilima ili sa elektra magnetnim ventilima, tu e se spojiti svi
vodovi sistema i odavde ete moi da ih kontroliete pojedinano. Za zimu treba
potpuno ispustiti vodu iz razvodnika, sem ako se razvodnik nalazi u podrumu.

5. korak: Sastavljanje prskalica - Pre nego to zatrpamo vodove i prskalice,
pustite vodu i proverite da li neki spoj proputa vodu. Ukljuimo zone i podesimo
uglove zalivanja. Podeavanje prskalica zahteva pono vremena i truda, ali posle
vie probnih podeavanja trud e se isplatiti.

16

Navodnjavanje sa automatikom - Ako navodnjavamo sa automatikom, moemo
da podesimo kada da se aktivira i koliko da bude aktivna svaka zona pojedinano.
Kontroler se povezuje sa magnetnim ventilima preko kojih puta i zatvara vodu.
Ako izaberemo automatski sistem navodnjavanja, onda traba da rasporedimo zone
na osnovu potreba vode za odredjeni deo bate: Poveite prskalice koje se nalaze u
senci u jednu zonu, a u drugu zonu poveite prskalice koje zalivaju na suncu i
potrebno im je due vreme navodnjavanja. Kontroler po mogunosti postavite u
zatvoren prostor, gde e biti zatien od sunca, vlage i mraza. Sa automatikom je
mogue da prekinete zalivanje kinim danima. Neki proizvodjai u svojoj ponudi
nude kine i mrazne senzore.

Savet - Pre instaliranja dizne, jo jednom temeljno isperite sistem. Skinite zavrne
spojnice i pustite vodu da bi odstranili eventualne neistoe iz sistema koje su lako
dospele u sistem prilikom montiranja.

Odravanje - Iskustva su pokazala da nije dovoljno samo sastaviti sistem za
navodnjavanje i vie se ne brinuti o njemu. Problemi se uglavnom javljaju u
poetku i ovom prilikom treba da otkrijemo ta je uzrok problemu. esto se
deava da nismo dobro sastavili spoj i vazduh e da udje u sistem i da stvori
zaepljenje. Ni teta nee da izostane: pojavie se oteenja u travnjaku.
Kontinuirano odravanje sistem zahteva i ako zaliva jednako. Potrebno je vreme i
strpljenje da bi podesili sistem da zaliva jednako i ravnomerno.

Zimske aktivnosti - Ako u najniu taku svake zone postavimo automatski
ispusni ventil i kontroler postavimo u off poloaj postaraemo se da ne dodje do
nikakvih oteenja tokom zime. Ako nemamo automatski ispusni ventil onda
pomou kompresora izduvati preostalu vodu sistema sa pritiskom od 4 do 6 bara.
Glavni ventil treba da je otvoren i otvarati svaku zonu, jedan za drugom.



AgroUnija d.o.o
23206 Mulja / Zrenjanin
Tel/Fax. : 023 549 851
E-mail: agrounija@nadlanu.com,
Sajt adresa: www.agrounija-zr.co.yu