EKONOMSKO FINANSIJSKO VETAENJE KAO OBLIK FORENZIKOG RAUNOVODSTVA

Doc. dr Aleksandar udan Kriminalistiko-policijska akademija Beograd Email: aleksandar.cudan@kpa.edu.rs Abstrakt: Sloenost drutvo-ekonomskih odnosa tranzicija u kojoj se nalazimo, rastui sve zabrinjavajui oblici ekonomskog kriminaliteta i opta kriza pravnog sistema dovela je do poveanja broja sudskih predmeta i njihovog usluavanja. Uobiajena pravnika znanja iskustvo i strunost organa koji vode krivini postupak u mnogim situacijama nisu dovoljni za reavanje odreenih pitanja u konkretnim krivinim predmetima odnosno za utvrivanje i ocenu relevatnih injenica, posebno onih koji se odnose na delikte iz oblasti privrednog kriminaliteta. S toga se ekonomsko finansijsko vetaenje kao oblik forenzikog raunovodstva i radnja dokazivanja u krivinom postupku preduzima kada je za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice potrebno struno zvanje iz oblasti ekonomije, finansija, knjigovodstva. Poput drugih naunih disciplina i raunovodstvo svojim savremenim i praktinim saznanjima i dostignuima daju svoj forenziki doprinos, koji se ispoljava u vidu forenzikog raunovodstva. Oigledno je da ekkonomsko-finansijsko vetaenje kao oblik forenzikog raunovodstva u krivinom postupku ima poseban znaaj, jer bez njega nije mogue reiti neka pitanja dokaznog postupka. Polazei od toga kao i od injenice da su upravo vetaenja jedan od najeih razloga dugog trajanja krivinog postupka namee se potreba aktuelizovanja ovog pitanja. Na prvi pogled zamreni putevi zloupotreba u knjigovodstvu prave utisak lavirinta, ali samo u prvom trenutku. Iskustvo koje emo ovde izneti a tie se forenzikog raunovodstva sasvim sigurno e posluiti praksi. Pravniku e moi da prui mnogo uputstva i objanjenja bar zato, to je sve daleko od pravnih nauka i to obrauje temu nepoznatu sudijama, tuiocima. Kljune rei: vetaenje, forenziko raunovodstvo, ekonomski kriminalitet, knjigovodstvo. UVOD Nauni rad pod datim naslovom izmeu ostalog treba da pomogne advokatu, tuiocu, a pogotovo sudiji, da jasno sagleda ovu suoparnu materiju, koju za njega predstavlja knjigovodstvo, raunovodstvo, ekonomsko finansijsko vetaenje, i da mu omogui da primeti sumnjiva mesta koje se mogu pravno kvalifikovati kao kriminalne radnje. Ekonomsko finansijsko vetaenje ima izuzetan znaaj u svim postupcima, pred sudovima i dravnim organima. Ono slui utvrivanju injenica, bez ega se ne moe ni valjano primeniti pravo, pa samim tim ni obezbediti odgovarajua pravna zatita. U novonastalim drutveno ekonomskim odnosima dolo je do zaotravanja interesa graana, kao i interesa same drave, to dalje rezultira veim brojem sudskih sporova i krivinih predmeta iz oblasti ekonomskog kriminaliteta pred dravnim i pravosudnim organima. Moe se konstatovati da su ovi sudski sporovi i procesi sve sloeniji I zahtevaju posebno znanje, te vetinu reavanja. Svaki od zakonom propisanih posebnih sluajeva vetaenja sam po sebi predstavlja posebno iroku temu za kompleksnu multidisciplinarnu analizu, to prevazilazi optu temu vetaenja u krivinom postupku. Izneta konstatacija se pre svega odnosi na ekonomsko finansijsko vetaenje.

Skoro svi oblici ekonomskog kriminaliteta, pre svega poreske utaje, pranje novca, prevare, zloupotrebe slubenog poloaja, ukljuujui i krivina dela sa koruptivnim elementima u sebi sadre falsifikovanje slubene isprave i fabrikovanje lane knjigovodstvene dokumentacije. O tome koliko su ove pojave prisutne u naoj zemlji ne treba posebno govoriti. Forezniko raunovodstvo predstavlja detaljno i dublje ispitivanje od obine revizije, jer je usmereno na otkrivanje zloupotreba i prevara, kao i na sankcionisanje poinitelja kroz prikupljanje dokaza prihvatljivih za sud. Forenziar moe biti sudski vetak, a i ne mora. Vano je to se i vetaci mogu dodatno usavravati. Za obavljanje tih poslova potrebna su vrhunska znanja iz raunovodstva, revizije, ekonomije, poslovne statistike, te poznavanje istranih metoda. Onoliko koliko su stare prevare stare su i pokuaji da se one otkriju i sankcioniu. Posmatrano iz tog ugla forenziko raunovodstvo nije nita novo. Meutim, ono to forenziko raunovodstvo ini novim je njegova kompleksnost, zahtevnost i interdisciplinarnost. Upravo to ga ini posebnom profesijom dvadesetprvog veka, a nikako pomodarstvom. 1. ISTORIJSKA GENEZA KNJIGOVODSTVA, ZNAAJ I NJEGOVA ZLOUPOTREBA
Beleenje poslovnih i trgovikih aktivnosti i promena je starog porekla. Ovakva tvrdnja proistie iz mnogobrojnih poslovnih spisa koji su nam preostali iz svih vremena, pa i iz najstarijih u istoriji N Bliskom istoku se nastanak banaka vezuje za period od oko 3 400 do 3200 godina p.n.e. i to za religijske obrede i verovanja, tako da su hramovi bili prvi osnivai banaka. U monoj civilivizaciji Vavilona, blizu grada Urka, dananjeg Varka, sagraena je prva bankarska zgrada u vidu hrama. U svakom sluaju dolo je do ogromnog gomilanja kreditnih sredstava putem jedne udne akumulacije zasnovane na religijskim osnovama. Smatra se da su svetenici Crvenog hrama Uruka bili prvi pozajmljivai poljoprivrednih proizvoda, odnosno prvi bankari sveta, najee itarica po zalenakim uslovima. Arheoloki nalazi iz najstarijih etapa razvoja Egipatske civilizacije otkrivaju prve pisane tragoveo mnogim tekuim beleenjima poslovoa raznih dravnih departmana kao to je odeljak za graanje nilskog kanala, vojni rashodi, kraljevska kua i drugo. Ovakva vrsta evidencije voena je hronolokim redom u dvostranoj formi, gde su notirana sva primanja i izdavanja, to predstavlja pravo, iako primitivno knjigovodstvo. Na ovaj nain hronoloki neprekidno unoenje poslova, kao i poreenje ulaza i izlaza vrednosti prvih egipatskih belenika, ini i u dvadesetprvom veku sadrinu i sutinu savremenog knjigovodstva. U senci drevnih Anda se razvijala civilizacija potpuno drugaija od tada poznatih, za koju se do XVI veka uopte nije znalo, mona civilizacija Inka. Quipu je bio jedini instrument raunanja i pisanja Inka. Njegova primena bila je toliko mnogostrana, da bi se skoro mogla smatrati nekim oblikom pisma. Quipu se sastoji od duge uzice sa koje vei broj glavnih uzica, od jedne do preko stotinu, a uz njih su priveene manje uzice. Ovaj instrument bio je upotrebljen i za numerike beleke. Drugi su predstavljali itave knjige pomou kojih su Inke nale nain da sauvaju svoju istoriju, zakone kao i svoju vrstu knjigovodstva.1 Prve poslovne knjige i raunovodstvo u svom punom znaenju pojavile su se u srednjem veku. Tokom XIII i XIV veka na tlu Italije, bankari velike porodice Medii, Fugera, Velzera, sa svojim monim i daleko razgranatim faktorijama2 flandriski trgovci vunom vodili su prve knjige. Zamisao da se svi poslovni sluajevi po svom smislu i stvarnoj sadrini rasporede u raune i da se mogu odmah skupiti ujedno, da se jednom podesnom igrom knjienja u svako doba pokae imovinsko stanje, sproveo je u delo Paoli, kaluer Francinskanskog reda 1494. godine u Veneciji, u
1

Quipu . . . Manko Kapak. 2 Naselja trgovaca u prekomorskim , naroito kolonijalnim zemljama sa velikim stovaritima za uveenu i izvezenu robu.

velikoj trgovakoj Emporiji. Tako je i pronaeno dvojno italijansko knjigovodstvo. Kako se brzo i nadaleko rasprostrala ova ideja, pokazuje i to to su ve 1519. godine u Ninbergu ugledao s vet spis od Schweicker-a, odnosno dvojno knjigovodstvo.3 Ukoliko polazimo od temeljne pretpostavke da je knjigovodstvo stvarna slika, odnosno poslovni jezik svakog pravnog lica, onda iz te perspektive moemo uoiti prisustvo nedozvoljenih radnji. U savremenim uslovima poslovanja, a naroito sada u doba finansijs ke krize, kada i najmanje glasine o sumnjivim okolnostima poslovanja dovode do pada poverenja javnosti u sve ukupan ekonomski i finansijski sistem, suzbijanje ekonomskog kriminaliteta predstavlja izazov. Ekonomski kriminal je sloen kako po svom znaenju tako i po sofistificiranosti sprovoenja kriminalnih radnji. Institucije koje se bave ekonomskim i finansijskim kriminalitetom, kao to su pravosue i poreski organi esto nemaju dovoljnu osposobljenost za suoavanje u praksi sa sofistificiranim knjigovodstvenim raunovodstvenim prevarama i imaju stalnu potrebu za usavravanjem znanja iz ove oblasti. Kriminalne radnje predstavljaju irok pojam koji je veoma teko definisati i predvideti . Kriminalne radnje obuhvataju niz nepravilnosti i nezakonitih dela koje karakterie namerno obmanjivanje, ili pogreno prikazivanje knjigovodstvenih stavki. Inkriminisane radnje mogu obuhvatiti sledee: manipulacija, falsifikovanje ili izmena evidencija ili dokumentacije, protivpravno prisvajanje sredstava, spreavanje ili proputanje registrovanja poslovnih dogaaja u evidencijama i poslovnoj dokumentaciji, evidentiranje fiktivnih poslovnih dogaaja i slino. Pored toga, izraz greka odnosi se na nenamerne pogreke u finansijskim izvetajima, kao to su: raunske i administrativne greke u pomonim evidencijama i raunovodstvenim podacima, previd ili pogrena interpretacija injenica, pogrena primena raunovodstvenih pravila i drugo. U raunovodstvu su se uvek dogaale zloupotrebe i prevare iza kojih su sledile finan sijske kolapsi, a u poslednje vreme i u veem opsegu i sa teim posledicama za sve nas . Da bi se otklonile zloupotrebe u knjigovodstvu i da bi se brzo pronaao trag uinjenim pogrekama i s uspehom vrilo njegovo ispitivanje, treba se pre svega upoznati sa motivima koji prouzrokuju takva odstupanja. Ve prema uzrocima po kojima se vri falsifikovanje ili prikrivanje u poslovnim knjigama, mogu se razlikovati dve velike grupe: 1. U prvu grupu spadaju nelojalne radnje zaposlenih na tetu nosioca vlasnike s trukture preduzea 2. U drugu grupu spadaju nepravilnosti kojima se slui vlasnik preduzea da bi lano predstavio stanje u istom. Falsifikati iz druge grupe tj. Oni koji su uinjeni u interesu samog vlasnika preduzea, razlikuju se od prethodnih koliko po motivima, toliko i po svom nainu izvoenja. Jedno dobro ureeno i savesno voeno knjigovodstvo jeste neosporno jedan od najvanijih elemenata bezbednosti poslovanja. 2 ZNAAJ EKONOMSKO-FINANSIJSKOG VETAENJA KROZ TEORIJU I PRAKSU

Vetaenje se spominje u praktino svim zakonima. Razlog za odreivanje vetaenja nije samo u nedostatku specijalizovanih strunih znanja organa koji vode postupak ve i u tome to sam organ postupka najee sud ni onda kada raspolae odgovarajuim strunim znanjem ne moe samostalno ceniti one injenice za ije je utvrivanje i ocenjivanje potrebna odreena struna sprema, osposobljenost ili kvalifikacija. Procesnim zakonom odreeni su materijalni i formalni uslovi za sprovoenje vetaenja, a sam postupak vetaenja, zavisno od vrste ekspertize sprovodi se po pravilima konkretne struke i vetine. Materijalni uslov za odreivanje vetaenja proizilazi iz potrebe da je za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice neophodno pribaviti nalaz ili miljenje od lica ili ustanove koji raspolau potrebnim strunim znanjem, a formalni uslov da sprovoenje vetaenja pismenom naredbom odredi organ koji vodi postupak.
3

Dr. Ernest G. Jenni Zloupotrebe u knjigovodstvu Asee Books Novi Sad, 2007. godina, strana 9

Zakonodavac je vetaenja u krivinom postupku podelio na ona koja su u zakonu eksplicitno normirana i sva ostala koje su regulisana optim odredbama o vetaenju. Prema predmetu vetaenja, odnosno prema vrsti injenica koje se utvruju vetaenje se deli na: - vetaenje u vezi lienja ivota - vetaenje telesnih povreda - vetaenje duevnog stanja - vetaenje poslovnih knjiga - vetaenje fotografija i zvunih i video snimaka. U teoriji krivino procesnog prava postoje sporenja oko toga da li su vetaenja koje su procesnim zakonom posebno propisana, obavezna ili fakultativna. Za svaki od posebnih sluajeva vetaenja zakonodavac je propisao uslove za njihovo odreivanje, sam postupak vetaenja i pravac odnosno cilj takvih vetaenja. Ekonomsko-finansijsko vetaenje je istovremeno i vrlo sloeno i delikatno za sudiju koji mora kritiki da oceni nalaz i miljenje o materiji koju nedovoljno poznaje, jer se inae izvoenje dokaza vetaenjem moe odnositi na razliite grane struke i nauke, za koje je potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae, u ovom sluaju iz oblasti ekonomije i knjigovodstva. Ovom vrstom vetaenja mogu da se bave pravna i fizika lica. Pravna lica koja mogu davata nalaza i miljenja u svojstvu vetaka su pre svega posebne organizacije koje su osnovane da se bave vetaenjem, i kojima je to pretena delatnost. Takva ustanova je Zavod za vetaenje u Beogradu. Vetaenjem mogu da se bave i dravni organi za vetaenje injenice iz oblasti za koje su osnovane. Posebnu znaajnu ulogu u procesu vetaenja imaju i druge organizacije posebno one iz oblasti nauke, fakulteti, institucije i udruenja knjigovoa i revizora. Ekonomsko-finansijskim vetaenjem kod naih organa se mogu baviti samo lica koja su dravljani Srbije, a u postupcima pred sudovima samo ona lica koja su upisana u registar sudskih vetaka. Naravno vetaci moraju imati poslovnu sposobnost ali ispunjavati i druge uslove koje ih ini dostojnim za obavljanje tog posla. U praksi srpskog pravosua postoji formulacija po kojoj se utvruje da je neko kompetentan za sudska vetaenja u ekonomsko-finansijskoj oblasti. Pojam ekonomsko-finansijska oblast je u savremenom svetu veoma irok pa se na ekonomskim studijama danas pojavljuje vie od deset specijalnosti. S toga ovaj pojam mora da bude strogo definisan kako se ne bi dogaale greke i propusti koje susreemo u mnogim spornim situacijama u praksi. Iz injenice da je neko proglaen kompetentnim za vetaenje u ekonomsko-finansijskoj oblasti, u praksi se dogaaju situacije da se vetaci olako opredeljuju da vetae predmete u oblasti za koje nisu profesionalno osposobljeni.4 Vetak je lice koje raspolae posebnim strunim znanjem i vetinama zautvrivanje ili ocenu neke vane injenice u postupku. Konkretni uslovi koje fizika i pravna lica moraju da ispunjavaju za obavljanje poslova vetaenja, propisani su odredbama Zakona o sudskim vetacima.5 Najvanija aktivnost suda kada je u pitanju ekonomsko-finansijsko vetaenje je ocena nalaza i miljenja vetaka, odnosno njegovog iskaza. Sutina ove ocene jeste da se u svakom konkretnom sluaju utvrdi da li je vetaenjem potvreno ili negirano postojanje neke sporne injenice. U krivinom postupku svaki dokaz se ceni pojedinano i u vezi sa drugim dokazima, s tim to je ocena nalaza i miljenja finansijskog vetaka neto sloenije.6 Razvojem ekonomije, finansija, knjigovodstva, ire se mogunosti primene njihovih dostignua putem vetaenja na utvrivanje spornog injeninog stanja u krivinom postupku kada su u pitanju delikti iz oblasti ekonomskog kriminaliteta, kao to su neodgovarajui kriterijumi za procenu strunosti vetaka, neadekvatan nain prikupljanja i obezbeenja materijala, propusti u praktinom rukovoenju vetaenjem, nekritiki odnos prema rezultatima vetaenja i drugo.

Dragomir orevi Ekonomsko -finansijsko vetaenje u sudskim sporovima, Zbornik radova, Beograd 2010. godina, strana 134 5 Slubeni glasnik Republike Srbije br.44 od 30.06.2010. godine 6 U praksi se deava da stranke, najee okrivljen i njegov branilac samostalno pribave nalaz i miljenje vetaka koji je po pravilu u suprotnosti sa nalazom i miljenjem vetaka kojega je odredio organ postupka. Takav nalaz i miljenje nema procesnu valjanost, zbog ega ga sudovi u prvostepenom postupku tretiraju samo kao odreeni vid prigovora i primedbi na osnovni nalaz i miljenje.

Odgovor na delime koji i koliki znaaj ima ekonomsko -finansijska vetaenja teko je decidirano dati s obzirom da se ovom pitanju vode rasprave o stavovima koji su prilino udaljeni. Oni se kreu od toga da je vetaenje samo jedan od dokaznih sredstava, i to ne najvanijih, preko stava da vetaci pruaju neposrednu pomo sudiji ili organu koji vodi postupak u utvrivanju injenica, do toga da postoji miljenje da se vetaenjem direktno utie na samo donoenje odluke. U velikoj meri znaaj vetaka i vetaenja iz oblasti ekonomskih nauka zavisi od kvaliteta njegovog nalaza ali je od stava sudije koji vodi postupak i od njegove ocene o znaaju vetaenja. 7 3. INSTITUCIONI OKVIR FORENZIKOG RAUNOVODSTVA U REPUBLICI SRBIJI Republika Srbija polazei od Ustava i brojnih meunarodnih ugovora koje je ratifikovala nastoji da definie nadlene organe izvrne vlasti koji u borbi protiv novanih destrukcija i ekonomskog kriminala primenjuje forenzike metode. U novom milenijumu se gotovo ne moe zamisliti okonanje niti jednog krivinog postupka iz oblasti ekonomskih delikata u kojem se kao izvor dokaza nije pojavio vetak forenziar, odnosno lice koje raspolae strunim znanjem i vetinama koje su potrebne za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice. Postizanje potovanja strunih pravila i sprovoenje njihove stvarne upotrebe je mogue pomou nove grane knjigovodstveno-raunovodstvene delatnosti: forenzikog raunovodstva. Slika1: ematski prikaz mesta forenzikog raunovodstva u raunovodstvenoj delatnosti

Pojam foreziki potie od latinskog prideva forensis, to znai forum. U starom Rimu forum ili trg predstavljao je mesto obavljanja raznih trgovakih i dravnih poslova, pa i mesto suenj a. Forenziko raunovodstvo je prvi put pomenuto 1824. Godine u Glazgovu, u kotskoj8 a njegova primena u praksi je naroito prisutna poslednjih godina. Najpre su osetili potrebu za uslugama forenzikih raunovoa u bankama, a u poslednje vreme pre svega u pravodsudnim organima i institucijama za spreavanje ekonomskog kriminaliteta. Uprkos uoptem uverenju forenziki raunovoa je zanimanje za ijim uslugama postoji jasno izraena potreba ve vie od jednog veka, mada tek u novije vreme dobija jasan institucionalni okvir. Osnivaju se udruenja forenzikih raunovoa i dolazi do diferencijacije same profesije u odnosu na srodna zanimanja. Forenziko raunovodstvo kao profesija pristupa problemima sa stanovita kompleksnih znanja i vetina raunovodstva, revizije, statistike, ekonomike, pravnog sistema,
7

Jadranka Ili Utvrivanje odlunih injenica u upravnom postupku i u upravnom sporu vetaenju Beograd 2010. godine 8 Ramaswamy 2007

informacionih tehnologija i istraiteljske vetine. Forenziko raunovodstvo predstavlja skup metoda istraivanja finansijskih transakcija i poslovnih situacija u cilju utvrivanja verovatno moguih kriminalnih aktivnosti. Novu potvrdu i institucioni okvir forenziko raunovodstvo dobija injenicom da je juna meseca 2010. godine Skuptina Republike Srbije usvojila Zakon o sudskim vetacima. Stupanjem na snagu ovog zakona prestao je da vai Zakon o uslovima za obavljanje poslova vetaenja koji je donet daleke 1987. godine. Zakon o uslovima za obavljanje poslova vetaka 9 bio je na snazi vie od 25 godina. Iako je ve due vreme izloen otrim kritikama on je opstajao. Nosilac zadataka forenzikog raunovodstva je forenziki raunovoa, koji je vetak sa izvrsnim poslovno-ekonomskim i ekonomsko-pravnim znanjima, koji ima sve karakteristike: kompetentnost, obrazovanost, pouzdanost, kooperativnost, istinoljubivost i druge vrline. Uloga vetaka u krivinom postupku je nezamenljiva i daje znaajan ponekad i presudan doprinos u utvrivanju istine, a da bi se dolo do ostvarenja tog cilja jedno od kljunih pitanja na koja subjekat krivinog postupka, koji trai strunu pomo, mora dati odgovor, jeste koga izabrati za vetaka. Kontinuirano struno usavravanje i institucionalno razvijanje i upotpunjavanje naunih kapaciteta od sutinskog je znaaja za primenu forenzike u ovoj specifinoj oblasti kriminaliteta. Moe se zaljuiti da je Republika Srbija, na putu Evropskih integracija, drava koja obeava kvalitetan institucionalni okvir i predstavlja radnopravnog partnera razvijenim evropskim zemljama kada je re o forenzikom raunovodstvu i to kako u teoriji tako i u praksi. 4. FORENZIKI ASPEKT UTVRIVANJA INJENICA I KOMPETENTNOST U SLUAJEVIMA EKONOMSKOG KRIMINALITETA Granino podruje prava i ekonomije uvek je bilo interesantno za ekonomiste, pre svega zbog verovanja da logika i principa ekonomskog rezonovanja mogu da se primene i na druge oblasti ivota, pa i na pravo. Interdisciplinarnost se u ovom sluaju ne javlja samo kao teorijsko pitanje preplitanja dveju drutvenih nauka, nego kao vrlo praktino pitanje vezano za funkcionisanje ekonomije i finansija u praksi. Predmet razmatranja u ovom odeljku bie forenziki aspekt utvrivanja injenica u sluajevima ekonomskog kriminaliteta. Forenzika nauka u poslednje vreme razvila se u mnogim smerovima pa tako i u smeru forenzikog raunovodstva. To je uzrokovalo velike tete u privredi koje nastaju zbog prevara i lanih finansijskih izvetaja. Zbog toga je u poslednjim god inama u celom svetu naglo poraslo zanimanje za poslovnu forenziku i forenziko raunovodstvo. Da je tema forenzikog raunovodstva aktuelna svedoi rastui broj pronevera, te injenice da se pri FBI-u zaposlilo ak 600 agenata u tom svojstvu, dok je broj forenzikih raunovoa porastao za etrdeset posto.10 Forenziko raunovodstvo i aspekt utvrivanja injenica u domenu ekonomskih destrukcija je dakle posebna raunovodstvena aktivnost koju obavlja forenziki raunovoa koji je sposoban razotkriti i oceniti izgubljene ekonomske koristi, tete i obaveze, koje prouzrokuju krivine i druge nedozvoljene inkrimisane radnje. Dokazi forenzike analize se prikupljaju na nain da budu prihvatljivi za sud koji procesuira izvrioce. Kako e sud reagovati nije u domenu forenzikog raunovodstva. Zbog toga forenziari i njihova specijalistika znanja postaju karika koja upotpunjuje i ini jo efikasniju borbu protiv ekonomskog kriminaliteta. Forenziko raunovodstvo predstavlja disciplinu koja pronalazi svoj interes. Upravo ova forenzika disciplina treba dati odgovor kako bi se mogle indentifikovati prevare i zloupotrebe knjigovodstva, te je interes za to podruje vrlo velik. Forenziko raunovodstvo ne obuhvata samo klasino raunovodstvo i klasine prevare, ve je to ire podruje koje se bavi informatikim prevarama i informatikom kriminalu, tj. kako neko moe zloupotrebiti digitalni potpis, elektronski sistem plaanja, ili falsifikuje digitalni dokument. Kompetentnost u procesu vetaenja danas predstavlja znaajni problem pravosua u Srbiji, posebno kad je u pitanju ekonomsko-finansijska oblast. Kada stvari dou do tog nivoa onda je

Slubeni glasnik SRS br. 16/87 Danas je najvie obrazovanih i iskusanih foreznikih raunovoa u SAD -u, zato je najzaslunije Ameriko Udruenje vetaka za istragu privrednog kriminala.
10

pravosue u velikoj nevolji. U Srbiji je est sluaj da velike tete po imidu i ugledu pravosua nastaju zbog nekompetentnosti i neodgovornosti vetaka. Problem kompetentnosti je dakle u potovanju meunarodnih propisa i standarda koje veliki broj naih forenzikih raunovoa ne prati i ne poznaje. Kako ih u isto vreme ne po znaju ni pravni zastupnici tuenika i tuenih,odnosno u krivinim postupcima ni tuioci ni branioci, a ni sami sudovi . Mnogi od takvih nalaza prolaze, to u krajnjoj liniji opet daje loiju sliku rada naih pravosudnih organa. Postojee univerzitetsko obrazovanje, programi praktine obuke i kasnije struno usavravanje u naoj zemlji poreskim inspektorima, internim i eksternim revizorima i ostalim inspekcijskim organima ne daje dovoljno informacija i znanja o ovoj temi. Dananje raunovoe a posebno oblasti forenzike moraju prepoznati znaaj doivotnog uenja kao pristup svojim karijerama. Uloga forenzikog raunovodstva nije da ispravlja drutvene anomalije, ve da istrauje, u ovom sluaju sve vidove ekonomskih destrukcija i da indentifikuje odgovorna lica. To nikako ne znai da ne postoji i drutvena uloga forenzikog raunovodstva. Forenziki rad donosi konkretan rezultat, a to spreava nove poinitelje. U tome je njegova ira drutvena uloga, ali sistemska borba protiv svih vidova ekonomskog kriminaliteta mora biti na najviem nivou. Upravo forenziari imaju neophodne alate i znanja koji su ubojitijeg dejstva od onih koji su dati u ruke putem Meunarodnih standarda revizije da odgovore na ova oekivanja. ZAKLJUNA RAZMATRANJA Ovim naunim radom elelo se skrenuti panja strunoj javnosti na potrebu primene ekonomsko-finansijskog vetaenja kao oblika forenzikog raunovodstva, to predstavlja nezaobilazno dokazno sredstvo i mehanizam u postupku dokazivanja krivinih dela ekonomskog kriminaliteta. Sa sigurnou moemo podvui izuzetan znaaj ekonomsko-finansijskog vetaenja u svim njegovim vidovima. Ovu oblast je neophodno u primerenom roku dodatno urediti, obzirom da je novi zakon propustio da otkloni neke dileme o kojima je bilo rei. Uloga finansijskog vetaenja u krivinom postupku je nezamenljiva i daje znaajan, ponekad i presudan doprinos prilikom utvrivanja injenica. Da bi se dolo do tog cilja predstavljena su podruja i tehnike forenzikog raunovodstva. Ova disciplina forenzike nudi najvanije alate u spreavanju velikih drutvenih teta. S obzirom da elimo da uhvatimo korak sa svetom, a raunovodstvene prevare i knjigovodstvene malverzacije nam nisu nepoznate, morali bismo da poradimo na razvoju forenzikog raunovodstva. Daleko je od namere da se eli promovisati nepoverenje, iako su na prvi pogled putevi zloupotreba u knjigovodstvu zamreni i prave utisak lavirinta, ali samo u prvom trenutku. Kada su namere iskrene i kada je forma ispotovana, knjigovostvo e biti bez mane. Jedna od hipoteza jeste da se predloi istraivaki projekat irokih koordinata, koji bi bio predmet analize brojnih eksperata iz oblasti ekonomskih i pravnih nauka. Rezultate ovakvog projekta koristili bi i nosioci pravosudnih funkcija, kao i druga lica koje se u svom radu susreu sa problemom obezbeivanja dokaza, utvrivanja injenica, njihove ocene i slino. LITERATURA 1. Dr. Ernest G. Jenni Zloupotreba u knjigovodstvu, Asee books Novi Sad, 2007. godina 2. Zbornik radova Pravo i forenzika u kriminalistici Kriminalistika policijska akademija Beograd 2010. Godina 3. Zvezdan Boinovi Forenziko raunovodstvo Rafinirani tragai Finansije Top 2010/2011 Beograd 4. Dr Aleksandar Petkovi Forenzika revizija Novi Sad. 2010. godina 5. Albrecht, W. Steven., Albrecht, Chad: Fraud Ewamination&Prevention, Thomson-SouthWestern, Ohio, 2004 6. Muminovi, S. Forenziko raunovodstvo potreba ili pomodarstvo?, Beograd, Institut za ekkonomiku i finansije, Revizor, 2011. Godina 7. Bologna, G. Jack., Lindquist, J.Robert: Fraud Auditing and Forensic Accounting, Second edition, John Wilex&Sons, New York, 1995