ZAKONIK

O KRIVINOM POSTUPKU
("Sl. list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - dr. zakon, 49/2007, 20/2009 - dr. zakon i 72/2009)

Deo prvi OPTE ODREDBE

Glava I OSNOVNA NAELA
lan 1
(1) Ovaj zakonik utvruje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuen, a da se uiniocu krivinog dela izrekne krivina sankcija pod uslovima koje predvia krivini zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. (2) Pre donoenja pravnosnane presude ili reenja o kanjavanju, okrivljeni moe biti ogranien u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje odreuje ovaj zakonik.

lan 2
Krivinu sankciju uiniocu krivinog dela moe izrei samo nadleni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakoniku.

lan 3
(1) Svako se smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnanom odlukom nadlenog suda. (2) Dravni organi, sredstva javnog obavetavanja, udruenja graana, javne linosti i druga lica duni su da se pridravaju pravila iz stava 1. ovog lana i da svojim javnim izjavama o krivinom postupku koji je u toku ne vreaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oteenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda.

lan 4
(1) Svaki okrivljeni, odnosno osumnjieni, ima pravo: 1) da u najkraem roku, a najkasnije na prvom sasluanju podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optube i dokazima koji su protiv njega prikupljeni; 2) da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere iz reda advokata;

3) da njegovom sasluanju prisustvuje branilac; 4) da u najkraem moguem roku bude izveden pred sud i da mu bude sueno nepristrasno, pravino i u razumnom roku; 5) da mu se osigura dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane; 6) da se izjasni o svim injenicama i dokazima koji ga terete i da sam ili preko branioca iznosi injenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optube i zahteva da se pod istim uslovima kao svedoci optube, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane; 7) da dobije prevodioca i tumaa ako ne razume i ne govori jezik koji se koristi u postupku. (2) Sud ili drugi dravni organ je duan: 1) da obezbedi ostvarenje prava okrivljenog, odnosno osumnjienog, iz stava 1. ovog lana; 2) da pre prvog sasluanja upozori okrivljenog, odnosno osumnjienog, da sve to izjavi moe biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz i poui ga o pravu da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju. (3) Ako okrivljeni, odnosno osumnjieni ne uzme sam branioca, sud e mu postaviti branioca kad je to odreeno ovim zakonikom. (4) Okrivljenom koji ne moe da plati branioca bie na njegov zahtev postavljen branilac na teret budetskih sredstava suda u skladu sa ovim zakonikom. (5) Okrivljenom koji je dostupan sudu moe se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kad je suenje u njegovom odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno. (6) Okrivljeni koji je dostupan sudu ne moe biti kanjen ako mu nije omogueno da bude sasluan i da se brani.

lan 5
(1) Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da nije duno nita da izjavi, da sve to izjavi moe biti upotrebljeno kao dokaz protiv njega i da ima pravo da bude sasluano u prisustvu branioca koga samo izabere ili branioca koji e mu biti postavljen na teret budetskih sredstava, ako ne moe samo da ga plati. (2) Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati biti predato nadlenom istranom sudiji, u protivnom se puta na slobodu. (3) Osim prava koja okrivljenom i osumnjienom pripadaju po lanu 4. ovog zakonika, lice lieno slobode ima i sledea dopunska prava: 1) da se na njegov zahtev o vremenu, mestu i svakoj promeni mesta lienja slobode bez odlaganja obavesti lan porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik drave iji je dravljanin, odnosno predstavnik meunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva;

2) da neometano opti sa svojim braniocem, diplomatsko-konzularnim predstavnikom, predstavnikom meunarodne organizacije i Zatitnikom graana; 3) da ga na njegov zahtev bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi organ lienja slobode, odnosno istrani sudija; 4) da pokrene postupak pred sudom, odnosno da izjavi albu sudu koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode. (4) Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje nad licem lienim slobode i licem kome je sloboda ograniena. Prema takvom licu mora se postupati oveno, sa uvaavanjem dostojanstva njegove linosti.

lan 6
(1) Niko ne moe da bude gonjen i kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnano obustavljen ili optuba pravnosnano odbijena. (2) U postupku povodom vanrednog pravnog leka, pravnosnana sudska odluka se ne moe izmeniti na tetu okrivljenog.

lan 7
(1) U krivinom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom. (2) U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi u krivinom postupku su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.

lan 8
(1) Tube, albe i drugi podnesci upuuju se sudu na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. (2) Strani dravljanin lien slobode moe upuivati sudu podneske na svom jeziku.

lan 9
(1) Krivini postupak vodi se na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. (2) Stranke, svedoci i druga lica koja uestvuju u postupku imaju pravo da u postupku upotrebljavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku tog lica, obezbedie se, na teret budetskih sredstava, usmeno prevoenje onoga to ono, odnosno drugi iznosi, kao i isprava i drugog pisanog dokaznog materijala. (3) O pravu na prevoenje pouie se lice iz stava 2. ovog lana, koje se moe odrei tog prava ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku e se zabeleiti da je data pouka i izjava uesnika. (4) Prevoenje se poverava tumau.

lan 10
(1) Pozive, odluke i druga pismena upuuje sud na srpskom jeziku. (2) Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud e na tom jeziku dostavljati sudska pismena licima koja su pripadnici te nacionalne manjine, a u postupku su se sluila tim jezikom. Ta lica mogu zahtevati da im se pismena dostavljaju na jeziku na kome se vodi postupak. (3) Okrivljenom koji je u pritvoru, na izdravanju kazne ili na izvrenju mere bezbednosti u zdravstvenoj ustanovi dostavie se i prevod pismena iz stava 1. ovog lana na jeziku kojim se slui u postupku.

lan 11
Sudovi saobraaju meusobno i ukazuju jedni drugima pravnu pomo na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome taj jezik nije u slubenoj upotrebi, priloie se prevod na srpskom jeziku.

lan 12
Zabranjeno je i kanjivo svako nasilje, kao i svako iznuivanje priznanja ili kakve druge izjave od okrivljenog ili drugog lica koje uestvuje u postupku.

lan 13
(Brisan)

lan 14
Lice koje je bez osnova osueno za krivino delo ili je bez osnova lieno slobode ima pravo na rehabilitaciju, pravo na naknadu tete od drave, kao i druga prava utvrena zakonom.

lan 15
Okrivljenog ili drugo lice koje uestvuje u postupku a iz neznanja bi moglo da propusti neku radnju u postupku, ili da zbog toga ne koristi svoja prava, sud i dravni organi koji uestvuju u postupku e pouiti o pravima koja mu po ovom zakoniku pripadaju i o posledicama proputanja radnje.

lan 16
(1) Sud je duan da postupak sprovede bez odugovlaenja i da onemogui svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja uestvuju u postupku. (2) Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkrae neophodno vreme.

lan 17
(1) Sud i dravni organi koji uestvuju u krivinom postupku duni su da istinito i potpuno utvrde injenice koje su od vanosti za donoenje zakonite odluke.

(2) Sud i dravni organi su duni da s jednakom panjom ispituju i utvrde kako injenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

lan 18
(1) Izvedene dokaze koji su od znaaja za donoenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju. Presudu ili reenje koje odgovara presudi sud moe zasnovati samo na injenicama u iju je izvesnost potpuno uveren. (2) Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema nainu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrenim meunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izriito zabranjeni. (3) Kada postoji sumnja u pogledu odlunih injenica koje ine obeleje krivinog dela ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivinog zakonika, sud e u presudi ili reenju koje odgovara presudi odluiti u korist okrivljenog.

lan 19
(1) Krivini postupak pokree se po zahtevu ovlaenog tuioca. (2) Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti ovlaeni tuilac je javni tuilac, a za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi ovlaeni tuilac je privatni tuilac. (3) Ako javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje ili produenje krivinog postupka, na njegovo mesto moe stupiti oteeni kao tuilac, pod uslovima odreenim ovim zakonikom.

lan 20
Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, javni tuilac je duan da preduzme krivino gonjenje kad postoji osnovana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti.

lan 21
(1) U krivinom postupku sudovi sude u zbornom sastavu. (2) U prvostepenim sudovima sudi sudija pojedinac kada je to predvieno ovim zakonikom.

lan 22
Kad je propisano da pokretanje krivinog postupka ima za posledicu ogranienje odreenih prava, ove posledice, ako zakonom nije drugaije odreeno, nastupaju stupanjem optunice na pravnu snagu, a za krivina dela za koja je propisana kao glavna kazna novana kazna ili zatvor do tri godine - od dana kad je donesena osuujua presuda, bez obzira da li je postala pravnosnana.

Glava II NADLENOST SUDOVA

1. Stvarna nadlenost i sastav suda

lan 23
Sudovi sude u granicama svoje stvarne nadlenosti odreene zakonom.

lan 24
(1) U prvom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od dvojice sudija i trojice sudijaporotnika za krivina dela za koja se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili tea kazna, a u veima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudijaporotnika - za krivina dela za koja je propisana blaa kazna. U prvom stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od trojice sudija kad je to predvieno ovim zakonikom ili drugim zakonom. Kad se primenjuju posebne odredbe o skraenom postupku, u prvom stepenu sudi sudija pojedinac. (2) U drugom stepenu sud sudi u veima sastavljenim od trojice sudija. (3) U treem stepenu sudovi sude u veima sastavljenim od pet sudija. (4) Radnje u istrazi sprovodi istrani sudija prvostepenog suda. (5) Predsednik suda i predsednik vea odluuju u sluajevima predvienim u ovom zakoniku. (6) Prvostepeni sudovi, u veu sastavljenom od trojice sudija, odluuju o albama protiv reenja istranog sudije i drugih reenja kad je to odreeno ovim zakonikom, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa i stavljaju predloge u sluajevima predvienim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu. (7) Sud odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti u veu sastavljenom od pet sudija, a u veu sastavljenom od sedam sudija, kad odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti protiv odluke vea tog suda zbog povrede zakona. (8) Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, sudovi vieg stepena odluuju u veu sastavljenom od trojice sudija i u sluajevima koji nisu predvieni u prethodnim stavovima ovog lana.

l. 25 i 26
(Brisani)

2. Mesna nadlenost lan 27

(1) Mesno nadlean je, po pravilu sud na ijem podruju je krivino delo izvreno ili pokuano. (2) Ako je krivino delo izvreno ili pokuano na podrujima raznih sudova ili na granici tih podruja, ili je neizvesno na kom je podruju izvreno ili pokuano, nadlean je onaj od tih sudova koji je po zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet - sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka.

lan 28

Ako je krivino delo uinjeno na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu dok se nalazi u domaem pristanitu, nadlean je sud na ijem podruju se nalazi to pristanite. U ostalim sluajevima kad je krivino delo uinjeno na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu, nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda, odnosno vazduhoplova ili domae pristanite u kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi.

lan 29
(1) Ako je krivino delo uinjeno putem tampe, nadlean je sud na ijem podruju je spis tampan. Ako to mesto nije poznato ili je spis tampan u inostranstvu, nadlean je sud na ijem se podruju rastura tampani spis. (2) Ako po zakonu odgovara sastavlja spisa, nadlean je i sud mesta u kome sastavlja ima prebivalite, ili sud mesta gde se desio dogaaj na koji se odnosi spis. (3) Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno e se primeniti i u sluaju ako je spis ili izjava objavljena preko radija, televizije ili drugih sredstava javnog obavetavanja.

lan 30
(1) Ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ili ako je to mesto van teritorije Srbije, nadlean je sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite. (2) Ako je sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite ve zapoeo postupak, ostaje nadlean i ako se saznalo za mesto izvrenja krivinog dela. (3) Ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ni prebivalite ili boravite okrivljenog, ili su oba van teritorije Srbije, nadlean je sud na ijem se podruju okrivljeni lii slobode ili se sam prijavi.

lan 31
Ako je neko lice uinilo krivina dela u Republici Srbiji i u inostranstvu, nadlean je sud koji je nadlean za krivino delo uinjeno u Republici Srbiji.

lan 32
Ako se prema odredbama ovog zakonika ne moe ustanoviti koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud odredie jedan od stvarno nadlenih sudova pred kojim e se sprovesti postupak.

3. Spajanje i razdvajanje postupka lan 33

(1) Ako je isto lice okrivljeno za vie krivinih dela, pa je za neka od tih dela nadlean nii a za neka vii sud, nadlean je vii sud, a ako su nadleni sudovi iste vrste, nadlean je onaj sud koji je po zahtevu ovlaenog tuioca prvi zapoeo postupak, a ako postupak jo nije zapoet - sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka. (2) Prema odredbama stava 1. ovog lana odreuje se nadlenost i u sluaju ako je oteeni istovremeno uinio krivino delo prema okrivljenom.

(3) Za saizvrioce je nadlean po pravilu, sud koji je kao nadlean za jednog od njih prvi zapoeo postupak. (4) Sud koji je nadlean za izvrioca krivinog dela nadlean je, po pravilu, i za sauesnike, prikrivae, lica koja su pomogla uiniocu posle izvrenja krivinog dela, kao i za lica koja nisu prijavila pripremanje krivinog dela, izvrenje krivinog dela ili uinioca. (5) U svim sluajevima iz prethodnih stavova sprovee se, po pravilu, jedinstveni postupak i doneti jedna presuda. (6) Sud moe odluiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda i u sluaju kad je vie lica okrivljeno za vie krivinih dela, ali samo ako izmeu izvrenih krivinih dela postoji meusobna veza i ako postoje isti dokazi. Ako je za neka od ovih krivinih dela nadlean vii a za neka nii sud, jedinstveni postupak moe se sprovesti samo pred viim sudom. (7) Sud moe odluiti da se sprovede jedinstveni postupak i donese jedna presuda ako se pred istim sudom vode odvojeni postupci protiv istog lica za vie krivinih dela ili protiv vie lica za isto krivino delo. (8) O spajanju postupka odluuje sud koji je nadlean za sprovoenje jedinstvenog postupka. Protiv reenja kojim je odreeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljena alba.

lan 34
(1) Na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, sud koji je po lanu 33. ovog zakonika nadlean moe iz vanih razloga ili iz razloga celishodnosti, do zavretka glavnog pretresa, odluiti da se postupak za pojedina krivina dela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovri ili preda drugom nadlenom sudu. (2) Protiv reenja kojim je odreeno razdvajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za razdvajanje postupka nije dozvoljena alba.

4. Prenoenje mesne nadlenosti lan 35

(1) Kad je nadlean sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa, duan je da o tome izvesti neposredno vii sud, koji e odrediti drugi stvarno nadlean sud na svom podruju. (2) Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 36
(1) Vrhovni kasacioni sud moe za voenje postupka odrediti drugi stvarno nadlean sud ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako postoje drugi vani razlozi. (2) Reenje u smislu stava 1. ovog lana sud moe doneti na predlog istranog sudije, sudije pojedinca ili predsednika vea ili na predlog nadlenog javnog tuioca.

5. Ocena i sukob nadlenosti

lan 37
(1) Sud je duan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i im primeti da nije nadlean oglasie se nenadlenim i po pravnosnanosti reenja uputie predmet nadlenom sudu. (2) Ako posle otvaranja glavnog pretresa sud ustanovi da je za suenje nadlean nii sud, nee dostaviti predmet tom sudu nego e sam sprovesti postupak i doneti odluku. (3) Poto optunica stane na pravnu snagu, sud se ne moe oglasiti mesno nenadlenim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadlenosti. (4) Nenadlean sud je duan da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 38
(1) Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, pokrenue postupak za reavanje sukoba nadlenosti. (2) Kad je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se ovaj oglasio nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pitanju nadlenosti i sud kome je predmet ustupljen ako je drugostepeni sud nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.

lan 39
(1) Sukob nadlenosti izmeu sudova reava zajedniki neposredno vii sud. (2) Pre nego to donese reenje povodom sukoba nadlenosti, sud e zatraiti miljenje javnog tuioca koji je nadlean da postupa pred tim sudom, kad se krivini postupak vodi po zahtevu javnog tuioca. (3) Protiv reenja donetog povodom sukoba nadlenosti alba nije dozvoljena. (4) Prilikom odluivanja o sukobu nadlenosti, sud moe istovremeno po slubenoj dunosti, doneti odluku o prenoenju mesne nadlenosti ako su ispunjeni uslovi iz lana 36. ovog zakonika. (5) Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih je duan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

Glava III IZUZEE

lan 40
Sudija ili sudija-porotnik ne moe vriti sudijske dunosti: 1) ako je oteen krivinim delom;

2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tuilac, oteeni, njihov zakonski zastupnik ili punomonik, brani drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena; 3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuiocem ili oteenim u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika; 4) ako je u istom krivinom predmetu vrio istrane radnje, ili je uestvovao u postupku kao tuilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog, odnosno tuioca, ili je ispitan kao svedok ili kao vetak; 5) ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju odluke nieg suda ili ako je u istom sudu uestvovao u donoenju odluke koja se pobija albom; 6) ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

lan 41
(1) Sudija ili sudija-porotnik, im sazna da postoji koji od razloga za izuzee iz lana 40. ta. 1) do 5) ovog zakonika, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e mu odrediti zamenu. Ako se radi o izuzeu predsednika suda, njega e za taj sluaj zameniti sudija tog suda najstariji po imenovanju, a ako to nije moguno, zamenika e odrediti predsednik neposredno vieg suda. (2) Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzee (lan 40. taka 6), obavestie o tome predsednika suda.

lan 42
(1) Izuzee mogu traiti stranke i branilac. (2) Zahtev za izuzee sudije ili sudije porotnika stranke i branilac mogu podneti do poetka glavnog pretresa, a ako su za razlog izuzea saznale docnije, zahtev podnose odmah po saznanju. (3) Zahtev za izuzee predsednika suda iz razloga propisanih u lanu 40. taka 6), stranke i branilac mogu podneti najkasnije u roku od pet dana od dana prijema poziva za glavni pretres. (4) Zahtev za izuzee sudije vieg suda stranke i branilac mogu podneti u albi ili u odgovoru na albu. (5) Stranke i branilac mogu traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije ili sudijeporotnika koji u predmetu postupa. (6) Stranke i branilac duni su da u zahtevu navedu okolnosti zbog kojih smatraju da postoji neki od zakonskih osnova za izuzee. U zahtevu se ne mogu ponovo navoditi razlozi koji su isticani u ranijem zahtevu za izuzee koji je odbijen.

lan 43
(1) O zahtevu za izuzee iz lana 42. ovog zakonika odluuje predsednik suda.

(2) Ako se trai izuzee samo predsednika suda, ili predsednika suda i sudije ili sudijeporotnika, odluku o izuzeu donosi predsednik neposredno vieg suda, a ako se trai izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odluku o izuzeu donosi opta sednica tog suda. (3) Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava sudije, sudije-porotnika, odnosno predsednika suda, a po potrebi sprovee se i drugi izviaji. (4) Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee nije dozvoljena alba. Reenje kojim se zahtev za izuzee odbija moe se pobijati posebnom albom, a ako je takvo reenje doneseno posle podignute optube, onda samo albom na presudu. (5) Ako je zahtev za izuzee podnesen protivno odredbi lana 42. st. 2, 3, 5, i 6. ovog zakonika ili ako je oigledno upravljen na odugovlaenje postupka, zahtev e se odbaciti u celini, odnosno delimino. Protiv reenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena alba. Reenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - vee. U donoenju tog reenja od otvaranja zasedanja moe uestvovati sudija ije se izuzee trai.

lan 44
Kad sudija ili sudija-porotnik sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeu iz lana 40. taka 6) ovog zakonika, moe do donoenja reenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

lan 45
(1) Odredbe o izuzeu sudija i sudija-porotnika shodno e se primenjivati i na javne tuioce i lica koja su na osnovu zakona ovlaena da javnog tuioca zastupaju u postupku, zapisniare, tumae i struna lica, kao i na vetake, ako za njih nije to drugo odreeno (lan 116). (2) Javni tuilac odluuje o izuzeu lica koja su na osnovu zakona ovlaena da ga zastupaju u krivinom postupku. O izuzeu javnog tuioca odluuje neposredno vii tuilac. O izuzeu republikog javnog tuioca primenjuju se odredbe odgovarajuih zakona. (3) O izuzeu zapisniara, tumaa, strunog lica i vetaka odluuje vee, predsednik vea ili sudija. (4) Kad ovlaena slubena lica ministarstva nadlenog za unutranje poslove-policije preduzimaju istrane radnje na osnovu ovog zakonika, o njihovom izuzeu odluuje istrani sudija. Ako prilikom preduzimanja ovih radnji sudeluje zapisniar, o njegovom izuzeu odluuje slubeno lice koje preduzima radnju.

Glava IV JAVNI TUILAC

lan 46
(1) Osnovno pravo i osnovna dunost javnog tuioca je gonjenje uinilaca krivinih dela.

(2) Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti javni tuilac je nadlean: 1) da rukovodi pretkrivinim postupkom; 2) da zahteva sprovoenje istrage i usmerava tok prethodnog krivinog postupka u skladu sa ovim zakonikom; 3) da podie i zastupa optunicu, odnosno optuni predlog pred nadlenim sudom; 4) da izjavljuje albe protiv nepravnosnanih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnanih sudskih odluka. 5) da vri i druge radnje odreene ovim zakonikom. (3) Radi vrenja ovlaenja iz take 1) stava 2. ovog lana, svi organi koji uestvuju u pretkrivinom postupku duni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadlenog javnog tuioca. Ministarstvo nadleno za unutranje poslove-policija (u daljem tekstu: organ unutranjih poslova) i drugi dravni organi nadleni za otkrivanje krivinih dela duni su da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca. (4) Ako organ unutranjih poslova ili drugi dravni organ ne postupi po zahtevu javnog tuioca iz stava 3. ovog lana, javni tuilac e obavestiti stareinu koji rukovodi organom, a po potrebi moe obavestiti nadlenog ministra, vladu ili nadleno skuptinsko telo.

lan 47
Javni tuilac postupa pred odgovarajuim sudom saglasno zakonu.

lan 48
Mesna nadlenost javnog tuioca odreuje se prema odredbama koje vae za nadlenost suda onog podruja za koje je tuilac postavljen.

lan 49
Kad postoji opasnost od odlaganja, radnje u postupku preduzee i nenadlean javni tuilac, ali o tome mora odmah obavestiti nadlenog javnog tuioca.

lan 50
Javni tuilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko lica koja su na osnovu zakona ovlaena da ga zastupaju.

lan 51
Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca reava zajedniki neposredno vii javni tuilac.

lan 52
Javni tuilac moe odustati od zahteva za gonjenje do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom, a pred viim sudom - u sluajevima predvienim u ovom zakoniku.

Glava V OTEENI I PRIVATNI TUILAC

lan 53
(1) Za krivina dela za koja se goni po predlogu oteenog ili po privatnoj tubi, predlog ili tuba se podnosi u roku od tri meseca od dana kad je ovlaeno lice saznalo za krivino delo i uinioca. (2) Ako je podignuta privatna tuba zbog krivinog dela uvrede, okrivljeni moe do zavretka glavnog pretresa i posle proteka roka iz stava 1. ovog lana podii tubu protiv tuioca koji mu je uvredu naneo istom prilikom (protivtuba). U ovakvom sluaju, sud donosi jednu presudu.

lan 54
(1) Predlog za krivino gonjenje se podnosi nadlenom javnom tuiocu, a privatna tuba nadlenom sudu. (2) Ako je oteeni podneo krivinu prijavu ili je podneo predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku, smatrae se da je time podneo i predlog za gonjenje. (3) Kada je oteeni podneo krivinu prijavu ili predlog za gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po privatnoj tubi, prijava, odnosno predlog smatrae se blagovremenom privatnom tubom ako su podneti u roku predvienom za privatnu tubu. Blagovremeno podneta privatna tuba smatrae se blagovremeno podnetim predlogom oteenog ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po predlogu.

lan 55
(1) Za maloletnike i lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti, predlog ili privatnu tubu podnosi njihov zakonski zastupnik. (2) Maloletnik koji je navrio esnaest godina moe i sam podneti predlog ili privatnu tubu.

lan 56
Ako oteeni ili privatni tuilac umre u toku roka za podnoenje predloga ili privatne tube ili u toku postupka, njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braa i sestre mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti podneti predlog ili tubu, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju.

lan 57
Ako je krivinim delom oteeno vie lica, gonjenje e se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu ili privatnoj tubi bilo kog oteenog.

lan 58

Oteeni i privatni tuilac mogu svojom izjavom sudu pred kojim se vodi postupak odustati od predloga, odnosno privatne tube do zavretka glavnog pretresa. U tom sluaju oni gube pravo da ponovo podnesu predlog, odnosno privatnu tubu.

lan 59
(1) Ako privatni tuilac ne doe na glavni pretres iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da je odustao od tube, ako ovim zakonikom nije to drugo odreeno (lan 445). (2) Predsednik vea dozvolie povraaj u preanje stanje privatnom tuiocu koji iz opravdanog razloga nije mogao da doe na glavni pretres ili da blagovremeno obavesti sud o promeni adrese ili boravita, ako u roku od osam dana po prestanku smetnje podnese molbu za povraaj u preanje stanje. (3) Posle proteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. (4) Protiv reenja kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije dozvoljena alba. (5) Reenje o obustavi postupka doneseno u sluaju iz stava 1. ovog lana stupa na pravnu snagu kada isteknu rokovi iz st. 2. i 3. ovog lana.

lan 60
(1) Oteeni i privatni tuilac imaju pravo da u toku istrage ukau na sve injenice i da predlau dokaze koji su od vanosti za krivinu stvar i njihove imovinskopravne zahteve. (2) Na glavnom pretresu oteeni i privatni tuilac imaju pravo da predlau dokaze, postavljaju pitanja optuenom, svedocima i vetacima, da iznose primedbe i objanjenja u pogledu njihovih iskaza i da daju druge izjave i predloge. (3) Oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju predmete koji slue kao dokaz. Oteenom se moe uskratiti razmatranje spisa dok ne bude ispitan kao svedok. (4) Istrani sudija i predsednik vea upoznae oteenog i privatnog tuioca sa pravima navedenim u st. 1. do 3. ovog lana.

lan 61
(1) Kad javni tuilac nae da nema osnova da preduzme gonjenje za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti ili kad nae da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih sauesnika, duan je da u roku od osam dana o tome obavesti oteenog i da ga uputi da moe sam preduzeti gonjenje. Ovako e postupiti i sud ako je doneo reenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tuioca od gonjenja. (2) Oteeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obavetenje iz stava 1. ovog lana. (3) Ako je javni tuilac odustao od optunice, oteeni moe, preuzimajui gonjenje, ostati pri podignutoj optunici ili podii novu.

(4) Oteeni koji nije obaveten da javni tuilac nije preduzeo gonjenje ili da je odustao od gonjenja, moe svoju izjavu da preduzima ili nastavlja postupak dati pred nadlenim sudom u roku od tri meseca od dana kad je javni tuilac odbacio prijavu, odnosno od dana kad je doneseno reenje o obustavi postupka. (5) Kad javni tuilac, odnosno sud obavetava oteenog da moe preduzeti gonjenje, dostavie mu i pouku koje radnje moe preduzeti radi ostvarivanja ovog prava. (6) Ako oteeni kao tuilac umre u toku trajanja roka za preduzimanje gonjenja ili u toku trajanja postupka, njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braa i sestre mogu u roku od tri meseca od dana njegove smrti preduzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da postupak nastavljaju. (7) Reenje o obustavi postupka zbog odustanka javnog tuioca od gonjenja stupa na pravnu snagu po isteku rokova iz st. 2. i 4. ovog lana.

lan 62
(1) Kad javni tuilac odustane od optunice na glavnom pretresu, oteeni je duan da se odmah, a najkasnije u roku od osam dana, izjasni da li hoe da produi gonjenje. Ako oteeni nije prisutan na glavnom pretresu a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da nee da nastavi gonjenje. (2) Predsednik vea prvostepenog suda dozvolie povraaj u preanje stanje oteenom koji nije uredno pozvan ili je uredno pozvan, a iz opravdanih razloga nije mogao doi na glavni pretres na kome je donesena presuda kojom se optuba odbija zbog odustanka javnog tuioca od optunice, ako oteeni u roku od osam dana od prijema presude podnese molbu za povraaj u preanje stanje i ako u toj molbi izjavi da nastavlja gonjenje. U ovom sluaju zakazae se ponovo glavni pretres i presudom donesenom na osnovu novog glavnog pretresa ukinue se ranija presuda. Ako uredno pozvani oteeni ne doe na novi glavni pretres, ranija presuda ostaje na snazi. Odredbe lana 59. st. 3. i 4. ovog zakonika primenie se i u ovom sluaju. (3) Presuda kojom se optuba odbija, izreena u sluaju iz stava 1. ovog lana, stie pravnosnanost kad isteknu rokovi za podnoenje molbe za povraaj u preanje stanje.

lan 63
(1) Ako oteeni u zakonskom roku ne pokrene ili ne nastavi gonjenje, ili ako oteeni kao tuilac ne doe na glavni pretres iako je uredno pozvan, ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, smatrae se da je odustao od gonjenja. (2) U sluaju nedolaska oteenog kao tuioca na glavni pretres na koji je bio uredno pozvan, primenie se odredbe lana 59. st. 2. do 5. ovog zakonika.

lan 64
(1) Oteeni kao tuilac ima ista prava koja ima javni tuilac, osim onih koja pripadaju javnom tuiocu kao dravnom organu.

(2) U postupku koji se vodi po zahtevu oteenog kao tuioca, javni tuilac ima pravo da do zavretka glavnog pretresa preuzme gonjenje i zastupanje optube.

lan 65
(1) Ako je oteeni maloletnik ili lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti, njegov zakonski zastupnik je ovlaen da daje sve izjave i da preduzima sve radnje na koje je po ovom zakoniku ovlaen oteeni. (2) Oteeni koji je navrio esnaest godina ovlaen je da sam daje izjave i preduzima radnje u postupku.

lan 66
(1) Privatni tuilac, oteeni i oteeni kao tuilac, kao i njihovi zakonski zastupnici, mogu svoja prava u postupku vriti i preko punomonika. (2) Oteenom kao tuiocu, kad se postupak vodi po njegovom zahtevu za krivino delo za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju preko pet godina, moe se, na njegovo traenje, postaviti punomonik ako je to u interesu postupka i ako oteeni kao tuilac, prema svom imovnom stanju, ne moe snositi trokove zastupanja. O zahtevu odluuje istrani sudija, odnosno predsednik vea, a punomonika postavlja predsednik suda iz reda advokata.

lan 67
Privatni tuilac, oteeni kao tuilac i oteeni, kao i njihovi zakonski zastupnici i punomonici, duni su da o svakoj promeni adrese ili boravita obaveste sud.

Glava VI BRANILAC
lan 68
(1) Okrivljeni moe imati branioca u toku celog krivinog postupka. (2) Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra i hranilac, kao i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. (3) Za branioca se moe uzeti samo advokat, a njega moe zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivino delo za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju do pet godina. Pred Vrhovnim kasacionim sudom branilac moe biti samo advokat. (4) Branilac je duan da podnese punomoje organu pred kojim se vodi postupak. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno punomoje na zapisnik kod organa pred kojim se vodi postupak.

lan 69
(1) Vie okrivljenih mogu imati zajednikog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane.

(2) Jedan okrivljeni moe imati istovremeno u postupku najvie pet branilaca, a smatra se da je odbrana obezbeena kad u postupku uestvuje jedan od branilaca.

lan 70
(1) Branilac ne moe biti saokrivljeni, oteeni, brani drug oteenog ili tuioca, ni njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena. (2) Branilac ne moe biti ni lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako je po ovom zakoniku osloboeno dunosti svedoenja i izjavilo je da nee svedoiti. (3) Branilac ne moe biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili javni tuilac ili je preduzimalo radnje u predkrivinom postupku.

lan 71
(1) Ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspeno brani ili ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje se moe izrei kazna zatvora preko deset godina, okrivljeni mora imati branioca ve prilikom prvog sasluanja. (2) Okrivljeni prema kome je odreen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru. (3) Okrivljeni kome se sudi u odsustvu (lan 304) mora imati branioca im se donese reenje o suenju u odsustvu. (4) Ako okrivljeni u sluajevima obavezne odbrane iz prethodnih stavova ne uzme sam branioca, predsednik suda e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti za dalji tok krivinog postupka do pravnosnanosti presude, a ako je izreena kazna zatvora od etrdeset godina - i za postupak po vanrednim pravnim lekovima. Kad se okrivljenom po slubenoj dunosti postavi branilac posle podignute optunice, obavestie se o tome okrivljeni, zajedno sa dostavljanjem optunice. Ako optueni u sluaju obavezne odbrane ostane bez branioca u toku postupka, a sam ne uzme drugog branioca, predsednik suda pred kojim se vodi postupak postavie branioca po slubenoj dunosti. (5) Za branioca e se postaviti advokat, po redosledu sa spiska koji predsedniku prvostepenog suda dostavlja odgovarajua advokatska komora. Advokatska komora dostavlja spisak advokata po azbunom redu. Prilikom postavljanja branioca po slubenoj dunosti sud je duan da potuje redosled sa spiska.

lan 72
(1) Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim sluajevima ako to zahtevaju interesi pravinosti okrivljenom e se, na njegov zahtev, postaviti branilac, ako prema svom imovnom stanju ne moe snositi trokove odbrane. (2) O zahtevu odluuje istrani sudija, predsednik vea, odnosno sudija pojedinac, a branioca postavlja predsednik suda. U pogledu odreivanja branioca primenie se odredba lana 71. stav 5. ovog zakonika.

lan 73

(1) Umesto postavljenog branioca (l. 71. i 72), okrivljeni moe sam uzeti drugog branioca. U tom sluaju razreie se postavljeni branilac. (2) Branilac postavljen po odredbi lana 71. stav 2. ovog zakonika bie razreen nakon pravnosnanosti reenja o ukidanju pritvora. (3) Postavljeni branilac moe samo iz opravdanih razloga traiti da bude razreen. (4) O razreenju branioca odluuje pre glavnog pretresa istrani sudija, odnosno predsednik vea, na glavnom pretresu vee, a u albenom postupku predsednik prvostepenog vea, odnosno vee nadleno za odluivanje u postupku po albi. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba. (5) Predsednik suda moe razreiti postavljenog branioca koji neuredno izvrava dunost. Umesto razreenog branioca, predsednik suda e postaviti drugog branioca. O razreenju branioca obavestie se advokatska komora.

lan 74
(1) Posle donoenja reenja o sprovoenju istrage ili posle neposrednog podizanja optunice (lan 244), a i pre toga, ako je osumnjieni sasluan po odredbama o sasluanju okrivljenog, branilac ima pravo da razmatra spise i da razgleda prikupljene predmete koji slue kao dokaz. (2) Neposredno pre prvog sasluanja osumnjienog, branilac ima pravo da proita krivinu prijavu, zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka i zahtev za sprovoenje istrage.

lan 75
(1) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, branilac se moe s njim dopisivati i razgovarati. (2) Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjienim koji je lien slobode i pre nego to je osumnjieni sasluan, kao i sa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru. Kontrola ovog razgovora pre prvog sasluanja i tokom istrage doputena je samo posmatranjem, ali ne i sluanjem. (3) Branilac se sa okrivljenim ne moe dogovarati o tome kako da odgovara na pitanja koja su mu ve postavljena.

lan 76
(1) Branilac je ovlaen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni. (2) Prava i dunosti branioca prestaju kad mu okrivljeni opozove punomoje, odnosno kad bude razreen.

Glava VII RADNJE DOKAZIVANJA

1. Pretresanje stana i lica

lan 77
(1) Pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih lica moe se preduzeti ako je verovatno da e se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da e se pronai tragovi krivinog dela ili predmeti vani za krivini postupak. (2) Pretresanje advokatske kancelarije moe se preduzeti samo u pogledu odreenog predmeta, spisa ili isprave. (3) Pretresanje lica moe se preduzeti kad je verovatno da e se pretresanjem pronai tragovi i predmeti vani za krivini postupak.

lan 78
(1) Pretresanje nareuje sud, pismeno obrazloenom naredbom. (2) Naredba o pretresanju predaje se pre poetka pretresanja licu kod koga e se ili na kome e se pretresanje izvriti. Pre pretresanja, pozvae se lice na koje se odnosi naredba o pretresanju da dobrovoljno izda lice, odnosno predmete koji se trae. To lice e se pouiti da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji moe prisustvovati pretresu. Ako lice na koje se odnosi naredba o pretresu zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, poetak pretresa e se odloiti do njegovog dolaska, a najdue za tri sata. (3) Pretresanju se moe pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili stvari, i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oruani otpor, ili druga vrsta nasilja, ili ako se oigledno priprema ili je otpoelo unitavanje tragova krivinog dela ili predmeta vanih za krivini postupak. (4) Pretresanje se po pravilu vri danju. Pretresanje se moe vriti i nou, kada je odreeno sudskom naredbom, kao i ako je danju zapoeto pa nije dovreno ili ako postoje razlozi iz lana 81. stav 1. ovog zakonika.

lan 79
(1) Dralac stana i drugih prostorija pozvae se da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvae se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukuana ili suseda. (2) Zakljuane prostorije, nametaj ili druge stvari otvorie se silom samo ako njihov dralac nije prisutan ili nee dobrovoljno da ih otvori. Prilikom otvaranja izbegavae se nepotrebno oteenje. (3) Pretresanju stana ili lica prisustvuju dva punoletna graanina kao svedoci. Lice koje sprovodi pretresanje i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola, kao i lice koje se pretresa. Svedoci e se pre poetka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore ako smatraju da sadrina zapisnika nije tana. (4) Kada se pretresaju prostorije dravnih organa, preduzea ili drugih pravnih lica, pozvae se njihov stareina da prisustvuje pretresanju. (5) Kada se pretresa advokatska kancelarija, prema stavu 2. ovog lana ili u odsustvu advokata kome ona pripada, pozvae se predstavnik nadlene advokatske komore, a ako to nije mogue, drugi advokat, lan iste advokatske komore.

(6) Pretresanje i pregledi u vojnoj zgradi sprovee se po odobrenju nadlenog vojnog stareine. (7) Pretresanje stana i lica treba sprovesti obazrivo, uz potovanje dostojanstva linosti i prava na intimnost, i bez nepotrebnog remeenja kunog reda. (8) O svakom pretresanju stana ili lica sastavie se zapisnik, koji potpisuju lice kod koga se ili na kome se sprovodi pretresanje i lica ije je prisustvo obavezno. Prilikom pretresanja, oduzee se privremeno samo oni predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. U zapisnik e se uneti i tano naznaiti predmeti i isprave koji se oduzimaju, a to e se uneti i u potvrdu koja e se odmah izdati licu kome su predmeti, odnosno isprave oduzete. (9) Tok pretresanja se moe tonski i vizuelno snimiti, a predmeti pronaeni tokom pretresanja posebno fotografisati. Snimci e se priloiti zapisniku o pretresanju.

lan 80
Ako se prilikom pretresanja stana ili lica nau predmeti koji nemaju veze sa krivinim delom zbog koga je pretresanje nareeno, ali koji ukazuju na drugo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, oni e se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju e se odmah izdati potvrda. O tome e se odmah obavestiti javni tuilac radi pokretanja krivinog postupka. Ovi predmeti e se odmah vratiti ako javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje krivinog postupka, a ne postoji neki drugi zakonski osnov po kome bi se ti predmeti imali oduzeti.

lan 81
(1) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu i bez odluke suda ui u stan ili druge prostorije i izuzetno sprovesti pretresanje bez prisustva svedoka, ako dralac stana to trai ili ako neko zove u pomo, ili radi izvrenja odluke suda o pritvaranju ili dovoenju okrivljenog, ili radi neposrednog lienja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju se naznaiti u zapisniku. (2) Dralac stana, ako je prisutan, ima pravo da protiv postupka organa iz stava 1. ovog lana izjavi prigovor. Ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova je duno da draoca stana obavesti o ovom pravu i da njegov prigovor unese u potvrdu o ulasku u stan, odnosno u zapisnik o pretresanju stana. (3) U sluajevima iz stava 1. ovog lana nee se sastavljati zapisnik nego e se draocu stana odmah izdati potvrda, u kojoj e se naznaiti razlog ulaenja u stan, odnosno druge prostorije i primedbe draoca stana. Ako je u tuim prostorijama izvreno i pretresanje, postupie se po odredbi lana 79. st. 3. i 7. ovog zakonika. (4) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka sprovesti pretresanje lica prilikom izvrenja reenja o privoenju ili prilikom lienja slobode, ako postoji sumnja da to lice poseduje oruje ili orue za napad, ili ako postoji sumnja da e odbaciti, sakriti ili unititi predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivinom postupku. (5) Kad ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova sprovode pretresanje bez naredbe o pretresanju, duna su da o tome odmah podnesu izvetaj istranom sudiji, a ako se postupak jo ne vodi - nadlenom javnom tuiocu.

2. Privremeno oduzimanje predmeta lan 82

(1) Predmeti koji se po krivinom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku, privremeno e se oduzeti i predati na uvanje sudu ili e se na drugi nain obezbediti njihovo uvanje. (2) U predmete iz stava 1. ovog lana spadaju i ureaji za automatsku obradu podataka i oprema na kojoj se uvaju ili se mogu uvati elektronski zapisi. Lice koje se koristi ovim ureajima i opremom duno je da organu koji vodi postupak, na zahtev suda, omogui pristup i da prui obavetenja potrebna za njihovu upotrebu. Pre oduzimanja ovih predmeta organ koji vodi postupak e u prisustvu strunog lica izvriti pregled ureaja i opreme i popisati njihovu sadrinu. Ako korisnik prisustvuje ovoj radnji moe staviti primedbe. (3) Ko dri ovakve predmete, duan je da ih preda na zahtev suda. Lice koje odbije da preda predmete moe se kazniti novanom kaznom do 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da preda predmete moe se jo jednom kazniti istom kaznom. Na isti nain postupie se prema slubenom ili odgovornom licu u dravnom organu, preduzeu ili drugom pravnom licu. (4) O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna odluuje vee (lan 24. stav 6). (5) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. ovog lana kad postupaju po l. 225. i 238. ovog zakonika ili kad izvravaju nalog suda. (6) Prilikom oduzimanja predmeta, naznaie se gde su pronaeni i opisae se, a po potrebi e se i na drugi nain obezbediti utvrivanje njihove istovetnosti. Za oduzete predmete izdae se potvrda.

lan 83
(1) Dravni organi mogu uskratiti pokazivanje ili izdavanje svojih spisa i drugih isprava ako smatraju da bi objavljivanje njihove sadrine bilo od tete za opte interese. Ako je uskraeno pokazivanje ili davanje spisa i drugih isprava, konanu odluku donosi vee (lan 24. stav 6). (2) Preduzea ili druga pravna lica mogu zahtevati da se ne objave podaci koji se odnose na njihovo poslovanje. O tom zahtevu odluuje vee (lan 24. stav 6).

lan 84
(1) Privremeno oduzeti spisi, koji mogu da poslue kao dokaz, bie popisani. Ako to nije moguno, spisi e se staviti u omot i zapeatiti. Vlasnik spisa moe na omot staviti i svoj peat. (2) Lice od koga su spisi oduzeti pozvae se da prisustvuje otvaranju omota. Ako se ono ne odazove pozivu ili je odsutno, omot e se otvoriti, a spisi pregledati i popisati u njegovom odsustvu. (3) Pri pregledanju spisa mora se voditi rauna da njihov sadraj ne saznaju neovlaena lica.

lan 85
(1) Istrani sudija, sam ili na predlog javnog tuioca, moe narediti da potanska, telegrafska i druga preduzea, drutva i lica registrovana za prenos informacija zadre i njemu, uz potvrdu prijema, predaju pisma, telegrame i druge poiljke koje su upuene okrivljenom ili koje on alje, ako postoje okolnosti zbog kojih se sa osnovom moe oekivati da e ove poiljke posluiti kao dokaz u postupku. (2) Poiljke otvara istrani sudija u prisustvu dva svedoka. Pri otvaranju e se paziti da se ne povrede peati, a omoti i adrese e se sauvati. O otvaranju e se sastaviti zapisnik. (3) Ako interesi postupka dozvoljavaju, sadraj poiljke moe se saoptiti u celini ili delimino okrivljenom, odnosno licu kome je upuena, a moe mu se poiljka i predati. Ako je okrivljeni odsutan, poiljka e se vratiti poiljaocu ako se to ne protivi interesima postupka. (4) Mere iz stava 1. ovog lana se preispituju na svaka tri meseca, a mogu trajati najdue devet meseci. Sprovoenje mera se prekida im prestanu razlozi za njihovu primenu.

lan 86
Predmeti koji su u toku krivinog postupka privremeno oduzeti, vratie se vlasniku, odnosno draocu ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje (lan 512). Predmeti e se vratiti vlasniku, odnosno draocu i pre okonanja krivinog postupka ako prestanu razlozi za njihovo oduzimanje.

3. Postupanje sa sumnjivim stvarima lan 87

(1) Nae li se kod osumnjienog ili okrivljenog tua stvar a ne zna se ija je, organ koji vodi postupak opisae tu stvar i opis objaviti na tabli skuptine optine na ijem podruju oni ive i na ijem je podruju krivino delo uinjeno. U oglasu e se pozvati vlasnik da se javi u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa, uz napomenu da e se inae stvar prodati. Novac dobijen prodajom unosi se u pravosudni budet. (2) Ako se radi o stvarima vee vrednosti, objavljivanje se moe izvriti i putem dnevnih listova. (3) Ako je stvar podlona kvaru ili je njeno uvanje vezano sa znatnim trokovima, ona e se prodati po odredbama koje vae za izvrni postupak, a novac predati na uvanje u sudski depozit. (4) Po odredbi stava 3. ovog lana postupie se i kad stvar pripada odbeglom ili nepoznatom uiniocu krivinog dela.

lan 88
(1) Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvari ili za novac dobijen od prodaje stvari, donee se reenje da stvar postaje dravna svojina, odnosno da se novac unese u pravosudni budet. (2) Vlasnik stvari ima pravo da u parnici trai povraaj stvari ili novca dobijenog od prodaje stvari. Zastarevanje ovog prava poinje da tee od dana objavljivanja oglasa.

4. Sasluanje okrivljenog lan 89

(1) Kad se okrivljeni prvi put sasluava, pitae se za ime i prezime, matini broj, nadimak, ako ga ima, ime i prezime roditelja, devojako porodino ime majke, gde je roen, gde stanuje, dan, mesec i godinu roenja, iji je dravljanin, kojeg je zanimanja, kakve su mu porodine prilike, da li je pismen, kakve je kole zavrio, da li je, gde i kad sluio vojsku, odnosno da li ima in rezervnog podoficira, oficira, ili vojnog slubenika, da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadlenom za poslove odbrane, da li je odlikovan, kakvog je imovnog stanja, da li je, kad i zato osuivan, da li je i kad je izreenu kaznu izdrao i da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivino delo. (2) Okrivljeni e se pouiti da je duan da se odazove pozivu i da odmah saopti svaku promenu adrese ili nameru da promeni boravite, a upozorie se i na posledice ako po tome ne postupi. Zatim e se okrivljenom saoptiti prava iz lana 4. stav 2. taka 2) ovog zakonika, zato se okrivljuje, osnovi sumnje koji stoje protiv njega, da nije duan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, pa e se pozvati da, ako to eli, iznese svoju odbranu. (3) Osumnjienom koji to zahteva, omoguie se da neposredno pre prvog sasluanja proita krivinu prijavu, zapisnik o uviaju, nalaz i miljenje vetaka i zahtev za sprovoenje istrage. (4) Okrivljeni se sasluava usmeno. Okrivljeni ima pravo da se pri sasluanju koristi svojim belekama. (5) Prilikom sasluanja treba okrivljenom omoguiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu slue za odbranu. (6) Kad okrivljeni zavri svoj iskaz, postavie mu se pitanja ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrenosti i nejasnosti u njegovom izlaganju. (7) Okrivljeni se sasluava sa pristojnou i uz puno potovanje njegove linosti. (8) Prema okrivljenom ne smeju se upotrebiti sila, pretnja, obmana, nedozvoljeno obeanje, iznuda, iznurivanje ili druga slina sredstva (lan 131. stav 4) da bi se dolo do njegove izjave ili priznanja ili nekog injenja koje bi se protiv njega moglo upotrebiti kao dokaz. (9) Okrivljeni moe biti sasluan u odsustvu branioca ako se izriito odrekao tog prava, a odbrana nije obavezna, ako branilac nije prisutan iako je obaveten o sasluanju (lan 251), a ne postoji mogunost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo sasluanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od asa kad je pouen o ovom pravu (lan 4. stav 2. taka 2)), osim u sluaju obavezne odbrane. (10) Ako je postupljeno protivno odredbama st. 8. i 9. ovog lana ili okrivljeni nije pouen o pravima iz stava 2. ovog lana, ili ako izjave okrivljenog iz stava 9. ovog lana o prisustvovanju branioca nisu ubeleene u zapisnik, na iskazu okrivljenog ne moe se zasnivati sudska odluka.

lan 90

(1) Okrivljenom treba postavljati pitanja jasno, razgovetno i odreeno, tako da ih moe potpuno razumeti. U sasluanju se ne sme polaziti od pretpostavke da je okrivljeni priznao neto to nije priznao, niti se smeju postavljati pitanja u kojima je ve sadrano kako na njih treba odgovarati. (2) Ako se docniji iskazi okrivljenog razlikuju od ranijih, a naroito ako okrivljeni opozove svoje priznanje, sud ga moe pozvati da iznese razloge zato je dao razliite iskaze, odnosno zato je opozvao priznanje.

lan 91
(1) Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. (2) Suoeni e se postaviti jedan prema drugom i od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga to su iskazali. Tok suoenja i izjave pri kojima su suoeni konano ostali sud e uneti u zapisnik.

lan 92
Predmeti koji su u vezi sa krivinim delom ili koji slue kao dokaz pokazae se okrivljenom radi prepoznavanja, poto ih prethodno opie. Ako se ovi predmeti ne mogu doneti, okrivljeni se moe odvesti na mesto gde se oni nalaze.

lan 93
(1) Iskaz okrivljenog unosi se u zapisnik u obliku pripovedanja, a postavljena pitanja i odgovori na njih unee se u zapisnik samo kad se odnose na krivinu stvar. (2) Okrivljenom se moe dozvoliti da svoj iskaz sam kazuje u zapisnik.

lan 94
Kada okrivljeni priznaje izvrenje krivinog dela, organ koji vodi postupak duan je da i dalje prikuplja dokaze o krivinom delu samo ako postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje nepotpuno, protivreno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima.

lan 95
(1) Sasluanje okrivljenog obavie se preko tumaa u sluajevima predvienim ovim zakonikom. (2) Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvae se da pismeno odgovara. Ako se sasluanje ne moe obaviti na ovaj nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti. (3) Ako tuma nije ranije zaklet, poloie zakletvu da e verno preneti pitanja koja se okrivljenom upuuju i izjave koje on bude davao. (4) Odredbe ovog zakonika koje se odnose na vetake shodno se primenjuju na tumae.

5. Ispitivanje svedoka

lan 96
(1) Kao svedoci pozivaju se lica za koja je verovatno da e moi da daju obavetenja o krivinom delu i uiniocu i o drugim vanim okolnostima. (2) Oteeni, oteeni kao tuilac i privatni tuilac mogu se ispitati kao svedoci. (3) Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, duno je i da svedoi.

lan 97
Ne moe se ispitati kao svedok: 1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja dravne, vojne ili slubene tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi te dunosti; 2) branilac okrivljenog o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio; 3) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja profesionalne tajne (verski ispovednik, advokat, lekar, babica i dr.), osim ako je osloboeno te dunosti posebnim propisom ili izjavom lica u iju je korist ustanovljeno uvanje tajne; 4) ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova o sadraju obavetenja koje je dobilo u smislu lana 226. i lana 235. stav 2. ovog zakonika.

lan 98
(1) Osloboeni su od dunosti svedoenja: 1) brani drug okrivljenog i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici; 2) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, srodnici u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, kao i srodnici po tazbini do drugog stepena zakljuno; 3) usvojenik i usvojilac okrivljenog. (2) Sud koji vodi postupak duan je da lica pomenuta u stavu 1. ovog lana, pre njihovog ispitivanja ili im sazna za njihov odnos prema okrivljenom, upozori da ne moraju svedoiti. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik. (3) Maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost, nije sposobno da shvati znaaj prava da ne mora svedoiti, ne moe se ispitati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva. (4) Lice koje ima osnova da uskrati svedoenje prema jednom od okrivljenih, osloboeno je od dunosti svedoenja i prema ostalim okrivljenim, ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne moe ograniiti samo na ostale okrivljene.

lan 99

Ako je kao svedok ispitano lice koje se ne moe ispitati kao svedok (lan 97) ili lice koje ne mora svedoiti (lan 98), a nije na to upozoreno ili se nije izriito odreklo tog prava, ili ako upozorenje i odricanje nije ubeleeno u zapisnik, ili ako je ispitan maloletnik koji ne moe shvatiti znaaj prava da ne mora svedoiti, ili ako je iskaz svedoka iznuen silom, pretnjom ili drugim slinim zabranjenim sredstvom (lan 131. stav 4), na takvom iskazu svedoka ne moe se zasnivati sudska odluka.

lan 100
Svedok nije duan da odgovara na pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izloio sebe ili lica iz lana 98. stav 1. ovog zakonika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju.

lan 101
(1) Pozivanje svedoka vri se dostavljanjem pismenog poziva, u kome e se navesti ime i prezime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, krivini predmet po kome se poziva, naznaenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka (lan 108). (2) Svedok koji je prilikom ranijeg sasluanja potvrdio da poseduje tehnike mogunosti za takvo pozivanje, moe se pozivati i elektronskom potom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue da se sudu koji svedoka poziva, obezbedi podatak da je svedok primio takav poziv. (3) Pozivanje kao svedoka maloletnog lica koje nije navrilo esnaest godina vri se preko njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije moguno zbog potrebe da se hitno postupa ili drugih okolnosti. (4) Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu, mogu se ispitati u svom stanu.

lan 102
(1) Svedoci se ispituju ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je duan da odgovore daje usmeno. (2) Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme nita preutati, a zatim e se upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. Svedok e se i upozoriti da nije duan da odgovara na pitanja predviena u lanu 100. ovog zakonika i ovo upozorenje e se uneti u zapisnik. (3) Posle toga, svedok e se pitati za ime i prezime, ime oca, ili majke, zanimanje, boravite, mesto i godinu roenja i njegov odnos sa okrivljenim i oteenim. Svedok e se upozoriti da je duan da o promeni adrese ili boravita obavesti sud. (4) Prilikom ispitivanja maloletnog lica, naroito ako je ono oteeno krivinim delom, postupie se obazrivo da ispitivanje ne bi tetno uticalo na psihiko stanje maloletnika. Ako je to potrebno, ispitivanje maloletnog lica obavie se uz pomo pedagoga ili drugog strunog lica.

lan 103

(1) Posle optih pitanja, svedok se poziva da iznese sve to mu je o predmetu poznato, a zatim e mu se postavljati pitanja radi proveravanja, dopune i razjanjenja. Prilikom ispitivanja svedoka nije dozvoljeno sluiti se obmanom niti postavljati takva pitanja u kojima je ve sadrano kako bi trebalo odgovoriti. (2) Svedok e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o emu svedoi. (3) Svedoci se mogu suoiti ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Istovremeno se mogu suoiti samo dva svedoka. Na suoenju svedoka primenie se odredbe lana 91. stav 2. ovog zakonika. (4) Oteeni koji se ispituje kao svedok pitae se da li eli da u krivinom postupku ostvaruje imovinskopravni zahtev.

lan 104
(1) Ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje odreeno lice ili predmet koje je opisao, pokazae mu se to lice, zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ije su osnovne osobine sline onima kakve je opisao, odnosno taj predmet, zajedno sa predmetima iste ili sline vrste, nakon ega e se zatraiti da izjavi da li lice ili predmet moe da prepozna sa sigurnou ili sa odreenim stepenom verovatnoe i da, u sluaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ili predmet ukae. (2) U pretkrivinom i prethodnom krivinom postupku prepoznavanje lica obavie se tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne moe da vidi svedoka, niti svedok moe da vidi to lice pre nego to se pristupi prepoznavanju. (3) U pretkrivinom postupku prepoznavanje lica se obavlja u prisustvu javnog tuioca.

lan 105
Ako se ispitivanje svedoka obavlja preko tumaa ili ako je svedok gluv ili nem, njegovo ispitivanje vri se na nain predvien u lanu 95. ovog zakonika.

lan 106
(1) Od svedoka e se zahtevati da pre svedoenja poloi zakletvu. (2) Pre glavnog pretresa, svedok moe poloiti zakletvu samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili zbog drugih razloga nee moi da doe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada poloena zakletva navee se u zapisniku. (3) Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da u o svemu to pred sudom budem pitan govoriti samo istinu i da nita od onoga to mi je poznato neu preutati." (4) Svedok zakletvu polae usmeno, itanjem njenog teksta, ili potvrdnim odgovorom nakon sasluanog sadraja teksta zakletve koju je proitao sudija ili od strane sudije ovlaeno lice iz suda. Nemi svedoci koji znaju da itaju i piu potpisuju tekst zakletve, a gluvi ili nemi svedoci, koji ne znaju ni da itaju ni da piu zaklinju se uz pomo tumaa. (5) Odbijanje i razlozi odbijanja svedoka da poloi zakletvu unee se u zapisnik.

lan 107

Ne smeju se zaklinjati lica: 1) koja nisu punoletna u asu ispitivanja; 2) za koja je dokazano ili za koja postoji osnovana sumnja da su izvrila ili uestvovala u krivinom delu zbog koga se ispituju; 3) koja zbog duevnog stanja ne mogu da shvate znaaj zakletve.

lan 108
(1) Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude ispitan, moe se narediti da se prinudno dovede, a moe se i kazniti novano do 100.000 dinara. (2) Ako svedok doe, pa poto je upozoren na posledice nee bez zakonskog razloga da svedoi, moe se kazniti novano do 100.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe se jo jednom kazniti istom kaznom. (3) O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna odluuje vee (lan 24. stav 6).

lan 109
(1) Sud je duan da svedoka i oteenog zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. (2) Uesnika postupka ili drugo lice koje ped sudom vrea svedoka ili oteenog, preti mu ili ugroava njegovu bezbednost, sud e opomenuti ili novano kazniti. U sluaju nasilja ili ozbiljne pretnje, sud e obavestiti javnog tuioca radi preduzimanja krivinog gonjenja. U pogledu novane kazne, shodno e se primeniti odredbe lana 108. ovog zakonika. (3) Na predlog istranog sudije ili predsednika vea, predsednik suda ili javni tuilac moe zahtevati da organi unutranjih poslova preduzmu posebne mere zatite svedoka i oteenog.

lan 109a
(1) Kada postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedoku ili njemu bliskim licima javnim svedoenjem bili ugroeni ivot, telo, zdravlje, sloboda ili imovina veeg obima, a naroito kada se radi o krivinim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugim izuzetno tekim krivinim delima, sud moe reenjem odobriti da se svedoku obezbede mere posebne zatite (zatieni svedok). (2) Mere posebne zatite svedoka obuhvataju ispitivanje svedoka pod uslovima i na nain koji obezbeuju da se ne otkrije njegova istovetnost i mere fizikog obezbeenja svedoka u toku postupka.

lan 109b
(1) Reenje o merama posebne zatite svedoka sud moe doneti po slubenoj dunosti ili na zahtev stranaka ili samog svedoka. (2) Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri: podatke o krivinom delu o kome se svedok ispituje, line podatke o svedoku, injenice i dokaze koji ukazuju da u sluaju javnog svedoenja

postoji ozbiljna i stvarna opasnost za ivot, telo, zdravlje, slobodu ili imovinu veeg obima svedoka ili njemu bliskih lica i opis okolnosti na koje se svedoenje odnosi. (3) Zahtev se podnosi u zapeaenom omotu na kome je naznaeno "zatita svedoka slubena tajna" i predaje se u toku istrage istranom sudiji, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu predsedniku vea. (4) Ako svedok prilikom ispitivanja kod istranog sudije uskrati podatke o sebi, odgovor na pojedina pitanja ili svedoenje u celini, uz obrazloenje da postoje okolnosti iz lana 109a stav 1. ovog zakonika, smatrae se da je podneo zahtev da mu se obezbede mere posebne zatite, nakon ega e ga istrani sudija, ako oceni da je opasnost osnovana, pozvati da u roku od tri dana postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog lana. Ako istrani sudija oceni da je uskraivanje podataka, odgovora ili svedoenja oigledno neosnovano, ili svedok u ostavljenom roku ne postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog lana, primenie odredbe lana 108. stav 2. ovog zakonika.

lan 109v
(1) Reenje o merama posebne zatite svedoka donosi u toku istrage istrani sudija, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu pretresno vee ako je u zasedanju, odnosno vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika ako pretresno vee nije u zasedanju. Pretresno vee prilikom odluivanja o merama posebne zatite svedoka iskljuuje javnost (lan 292. i lan 293. stav 1), bez izuzetaka propisanih u lanu 293. stav. 2 ovog zakonika. (2) Ako se istrani sudija ne saglasi sa zahtevom iz lana 109b ovog zakonika zatraie da o zahtevu odlui vee (lan 24. stav 6). Vee je duno da odluku donese u roku od tri dana od prijema spisa. (3) Ako istrani sudija ili pretresno vee prihvati zahtev iz lana 109b ovog zakonika, donee reenje koje sadri: ifru koja e zamenjivati ime svedoka, naredbu za brisanje iz spisa imena i drugih podataka pomou kojih se moe utvrditi istovetnost svedoka, nain na koji e se ispitivanje sprovesti i mere koje je potrebno preduzeti da bi se spreilo otkrivanje istovetnosti, prebivalita i mesta boravka svedoka ili njemu bliskih lica. (4) Protiv reenja iz stava 3. ovog lana stranke i svedok mogu izjaviti albu. O albi u istrazi odluuje vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, a nakon stupanja optunice na pravnu snagu drugostepeni sud. Odluku o albi vee je duno da donese u roku od tri dana, a drugostepeni sud u roku od osam dana od prijema spisa.

lan 109g
(1) Kad reenje o merama posebne zatite svedoka postane pravnosnano, sud e posebnom naredbom, koja predstavlja slubenu tajnu, na poverljiv nain obavestiti stranke i svedoka o danu, satu i mestu ispitivanja svedoka. (2) Pre poetka ispitivanja svedok se obavetava da e biti ispitan pod merama posebne zatite, koje su to mere i da se njegova istovetnost nee nikome otkriti osim sudijama koje odluuju o predmetu, a mesec dana pre poetka glavnog pretresa strankama i braniocu. (3) Ispitivanje zatienog svedoka moe se obaviti na jedan ili vie sledeih naina: iskljuenjem javnosti sa glavnog pretresa, prikrivanjem izgleda svedoka i svedoenjem iz posebne prostorije uz promenu glasa i lika svedoka posredstvom tehnikih ureaja za prenos zvuka i slike.

(4) Podatke o istovetnosti svedoka i njemu bliskih lica i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti, istrani sudija, odnosno vee iz lana 109v ovog zakonika, zatvorie u poseban omot, zapeatiti i predati na uvanje jedinici za zatitu svedoka. Zapeaeni omot moe otvarati samo drugostepeno vee koje odluuje o albi protiv presude. Na omotu e se naznaiti dan i as otvaranja i imena lanova vea koji su upoznati sa sadrajem podataka, nakon ega e se omot ponovo zapeatiti i vratiti jedinici za zatitu svedoka.

lan 109d
Presuda se ne moe zasnivati samo na izjavi zatienog svedoka.

lan 109
Sud je duan da sva lica koja prisustvuju ispitivanju zatienog svedoka upozori da podatke o njemu ili bliskim licima, njihovom prebivalitu, boravitu, premetanju, dovoenju, uvanju, mestu i nainu ispitivanja zatienog svedoka, uvaju kao tajnu i da njihovo odavanje predstavlja krivino delo.

6. Uviaj lan 110

Uviaj preduzima sud kad je za utvrivanje ili razjanjenje kakve vane injenice u postupku potrebno neposredno opaanje.

lan 111
(1) Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrivanja injenica koje su od znaaja za razjanjene stvari, organ koji vodi postupak moe odrediti rekonstrukciju dogaaja, koja se obavlja tako to e se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaaj odigrao. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliito prikazane, rekonstrukcija dogaaja e se, po pravilu, posebno zvriti sa svakim od njih. (2) Rekonstrukcija se ne sme obaviti na nain kojim se vrea javni red i moral ili se dovodi u opasnost ivot ili zdravlje ljudi. (3) Prilikom rekonstrukcije mogu se, po potrebi, ponovo izvesti pojedini dokazi.

lan 112
(1) Organ koji obavlja uviaj ili rekonstrukciju moe zatraiti pomo strunog lica kriminalistiko-tehnike, saobraajne ili druge struke, koje e, po potrebi, preduzeti i pronalaenje, obezbeivanje ili opisivanje tragova, izvriti potrebna merenja i snimanja, sainiti skice ili prikupiti druge podatke. (2) Na uviaj ili rekonstrukciju moe se pozvati i vetak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miljenja.

7. Vetaenje lan 113

Vetaenje se odreuje kad za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice treba pribaviti nalaz i miljenje od lica koje raspolae potrebnim strunim znanjem.

lan 114
(1) Vetaenje odreuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak. U naredbi e se navesti u pogledu kojih injenica se obavlja vetaenje i kome se poverava. Naredba se dostavlja i strankama. (2) Ako za odreenu vrstu vetaenja postoji struna ustanova, ili se vetaenje moe obaviti u okviru dravnog organa, takva vetaenja, a naroito sloenija, poveravae se, po pravilu takvoj ustanovi, odnosno organu. Ustanova, odnosno organ odreuje jednog ili vie strunjaka koji e izvriti vetaenje. (3) Kad vetaka odreuje organ koji vodi postupak, taj organ e, po pravilu, odrediti jednog vetaka, a ako je vetaenje sloeno - dva ili vie vetaka. (4) Ako za koju vrstu vetaenja postoje kod suda stalno odreeni vetaci, drugi vetaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja, ili ako su stalni vetaci spreeni, ili ako to zahtevaju druge okolnosti.

lan 115
(1) Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove pozivu i da da svoj nalaz i miljenje u roku odreenom u naredbi. Rok odreen naredbom, iz opravdanih razloga, na zahtev vetaka, moe se produiti. (2) Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili ako odbije da vetai, ili ako ne da nalaz i miljenje u roku iz naredbe, moe da se kazni novano do 100.000 dinara, a struna ustanova do 500.000 dinara. U sluaju neopravdanog izostanka, vetak moe i prinudno da se dovede. (3) O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna odluuje vee (lan 24. stav 6).

lan 116
(1) Za vetaka se ne moe odrediti lice koje ne moe biti ispitano kao svedok (lan 97) ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja (lan 98), kao ni lice prema kome je krivino delo uinjeno, a ako je odreeno, na njegovom nalazu i miljenju ne moe se zasnivati sudska odluka. (2) Razlog za izuzee vetaka (lan 45) postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oteenog ili okrivljenog ili je, zajedno sa njima ili nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca. (3) Za vetaka se, po pravilu, nee odrediti lice koje je ispitano kao svedok. (4) Kad je dozvoljena posebna alba protiv reenja kojim se odbija zahtev za izuzee vetaka (lan 43. stav 4), alba odlae izvrenje vetaenja, ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja.

lan 117

(1) Pre poetka vetaenja, pozvae se vetak da predmet vetaenja briljivo razmotri, da tano navede sve to zapazi i nae i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. On e se posebno upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. (2) Od vetaka e se zahtevati da pre vetaenja poloi zakletvu. Stalno postavljani zakleti vetak bie pre vetaenja samo opomenut na ve poloenu zakletvu. (3) Pre glavnog pretresa vetak moe poloiti zakletvu samo pred sudom, ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga nee moi da doe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada poloena zakletva navee se u zapisniku. (4) Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da u vetaiti savesno i nepristrasno, po svom najboljem znanju i da u tano i potpuno izneti svoj nalaz i miljenje." (5) Organ pred kojim se vodi postupak rukovodi vetaenjem, pokazuje vetaku predmete koje e razmotriti, postavlja mu pitanja i po potrebi trai objanjenja u pogledu datog nalaza i miljenja. (6) Vetaku se mogu davati razjanjenja, a moe mu se dozvoliti i da razmatra spise. Vetak moe predloiti da se izvedu dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od vanosti za davanje nalaza i miljenja. Ako prisustvuje uviaju, rekonstrukciji ili drugoj istranoj radnji, vetak moe predloiti da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje se sasluava, odnosno ispituje postave pojedina pitanja.

lan 118
(1) Vetak pregleda predmete vetaenja u prisustvu organa koji vodi postupak i zapisniara, osim ako su za vetaenje potrebna dugotrajna ispitivanja ili ako se ispitivanja obavljaju u ustanovama, odnosno u dravnom organu ili ako to trae obziri morala. (2) Ako je za svrhe vetaenja potrebno da se analizira neka materija, vetaku e se, ako je to mogue, staviti na raspolaganje samo deo te materije, a ostatak e se u potrebnoj koliini obezbediti za sluaj naknadnih analiza.

lan 119
Nalaz i miljenje vetaka unosi se odmah u zapisnik. Vetaku se moe odobriti da naknadno podnese pisani nalaz i miljenje, u roku koji mu odredi organ pred kojim se vodi postupak.

lan 120
(1) Ako se vetaenje poverava strunoj ustanovi ili dravnom organu, organ koji vodi postupak upozorie da u davanju nalaza i miljenja ne moe uestvovati lice iz lana 116. ovog zakonika ili lice za koje postoje razlozi za izuzee od vetaenja predvieni u ovom zakoniku, kao i na posledice davanja lanog nalaza i miljenja. (2) Strunoj ustanovi, odnosno dravnom organu stavie se na raspolaganje materijal potreban za vetaenje, a ako je potrebno, postupie se shodno odredbama lana 117. stav 6. ovog zakonika. (3) Struna ustanova, odnosno dravni organ dostavlja pisani nalaz i miljenje, potpisan od lica koja su izvrila vetaenje.

(4) Stranke mogu od stareine strune ustanove, odnosno dravnog organa zahtevati da im saopti imena strunjaka koji e izvriti vetaenje. (5) Odredbe lana 117. st. 1. do 5. ovog zakonika ne primenjuju se kad je vetaenje povereno strunoj ustanovi ili dravnom organu. Organ pred kojim se vodi postupak moe traiti od strune ustanove ili organa objanjenja u pogledu datog nalaza i miljenja.

lan 121
(1) U zapisniku o vetaenju ili u pisanom nalazu i miljenju naznaie se ko je izvrio vetaenje, kao i zanimanje, struna sprema i specijalnost vetaka. (2) Po zavrenom vetaenju, kome nisu prisustvovale, stranke e se obavestiti da je vetaenje obavljeno i da zapisnik o vetaenju, odnosno pisani nalaz i miljenje mogu razgledati.

lan 122
Ako se podaci vetaka o njihovom nalazu bitno razilaze ili ako je njihov nalaz nejasan, nepotpun ili u protivrenosti sam sa sobom ili sa izvienim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim ispitivanjem vetaka, obnovie se vetaenje sa drugim vetacima.

lan 123
Ako u miljenju vetaka ima protivrenosti ili nedostataka ili se pojavi osnovana sumnja u tanost datog miljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim ispitivanjem vetaka, zatraie se miljenje drugih vetaka.

lan 124
(1) Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad o nekom smrtnom sluaju postoji sumnja ili je oigledno da je smrt prouzrokovana krivinim delom ili je u vezi sa izvrenjem krivinog dela. Ako je le ve zakopan, odredie se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije. (2) Pri obdukciji lea preduzee se potrebne mere da se ustanovi identitet lea i u tom cilju posebno e se opisati podaci o spoljnim i unutranjim telesnim osobinama lea.

lan 125
(1) Kada se vetai van strune ustanove, le e pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili vie lekara, koji, po pravilu, treba da budu sudsko-medicinske struke. Istrani sudija rukovodi tim vetaenjem i u zapisnik unosi nalaz i miljenje vetaka. (2) Za vetaka se ne moe odrediti lekar koji je leio umrlog. Prilikom obdukcije lea, a radi davanja razjanjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji je leio umrlog moe se ispitati kao svedok.

lan 126
(1) U svom miljenju vetaci e naroito navesti koji je neposredni uzrok smrti, ta je taj uzrok izazvalo i kad je smrt nastupila.

(2) Ako je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste, onda ime, na koji nain, koliko vremena pre nego to je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt. Ako je na leu naeno vie povreda, utvrdie se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je vie povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti. (3) U sluaju iz stava 2. ovog lana naroito e se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i optom prirodom povrede ili zbog linog svojstva, ili naroitog stanja organizma povreenog, ili zbog sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pored toga, utvrdie se da li bi blagovremeno pruena pomo mogla otkloniti smrt. (4) Vetak je duan da obrati panju na naeni bioloki materijal (krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.) i da ga opie i sauva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno.

lan 127
(1) Pri pregledu i obdukciji zaetka, treba posebno utvrditi njegovu starost, sposobnost za vanmaterini ivot i uzrok izumiranja. (2) Pri pregledu i obdukciji lea novoroeneta, utvrdie se posebno da li je roeno ivo ili mrtvo, da li je bilo sposobno za ivot, koliko je dugo ivelo, kao i vreme i uzrok smrti.

lan 128
(1) Ako postoji sumnja da je smrt nastupila trovanjem, uputie se sumnjive materije koje su naene u leu ili na drugom mestu na vetaenje ustanovi koja vri toksikoloka ispitivanja. (2) Pri pregledu sumnjivih materija, vetak e posebno utvrditi vrstu, koliinu i dejstvo naenog otrova, a ako se radi o pregledu materija uzetih iz lea, po mogunosti i koliinu upotrebljenog otrova.

lan 129
(1) Telesne povrede vetae se, po pravilu, pregledom povreenog, a ako to nije moguno ili nije potrebno - na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima. (2) Poto tano opie povrede, vetak e dati miljenje, naroito o vrsti i teini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti sluaja, kakvo dejstvo te povrede obino proizvode, a kakvo su u konkretnom sluaju proizvele, ime su povrede nanete i na koji nain. (3) Prilikom vetaenja, vetak je duan da postupi u smislu odredbe lana 126. stav 4. ovog zakonika.

lan 130
(1) Ako se pojavi sumnja da je iskljuena ili smanjena uraunljivost okrivljenog usled duevne bolesti, zaostalog duevnog razvoja ili druge duevne poremeenosti, odredie se vetaenje psihijatrijskim pregledom okrivljenog. (2) Ako je prema miljenju vetaka potrebno due posmatranje, okrivljeni e se poslati na posmatranje u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu. Reenje o tome donosi istrani sudija, sudija pojedinac ili vee. Posmatranje se moe produiti preko dva meseca samo na

obrazloeni predlog upravnika zdravstvene ustanove, po prethodno pribavljenom miljenju vetaka, ali ne moe ni u kom sluaju trajati due od est meseci. (3) Ako vetaci ustanove da je duevno stanje okrivljenog poremeeno, odredie prirodu, vrstu, stepen i trajnost poremeenosti i dati svoje miljenje o tome kakav je uticaj takvo duevno stanje imalo i kakav jo ima na shvatanje i postupke okrivljenog, kao i da li je i u kojoj meri poremeaj duevnog stanja postojao u vreme izvrenja krivinog dela. (4) Ako se u zdravstvenu ustanovu upuuje okrivljeni koji se nalazi u pritvoru, istrani sudija, sudija pojedinac ili predsednik vea e obavestiti tu ustanovu o razlozima zbog kojih je odreen pritvor, da bi se preduzele mere potrebne za obezbeenje svrhe pritvora. (5) Vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uraunae se okrivljenom u pritvor, odnosno u kaznu ako bude izreena.

lan 131
(1) Telesni pregled osumnjienog ili okrivljenog preduzee se i bez njegovog pristanka ako je potrebno da se utvrde injenice vane za krivini postupak. Telesni pregled drugih lica moe se bez njihovog pristanka preduzeti samo onda ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odreen trag ili posledica krivinog dela. (2) Uzimanje uzorka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize i utvrivanja drugih injenica vanih za krivini postupak, moe se pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva teta po njegovo zdravlje. (3) Radnje iz st. 1. i 2. ovog lana preduzee se samo po naredbi nadlenog suda, osim u sluaju iz lana 238. stav 3. ovog zakonika. (4) Nije dozvoljeno da se prema osumnjienom, okrivljenom ili svedoku primene medicinske intervencije ili da im se daju takva sredstva kojima bi se uticalo na njihovu svest i volju pri davanju iskaza.

lan 132
(1) Kad je potrebno vetaenje poslovnih knjiga, organ pred kojim se vodi postupak duan je vetacima naznaiti u kom pravcu i u kom obimu treba obaviti vetaenje i koje injenice i okolnosti treba utvrditi. (2) Ako je za vetaenje poslovnih knjiga preduzea, drugog pravnog lica ili preduzetnika nuno da se prethodno sredi njihovo knjigovodstvo, trokovi sreivanja knjigovodstva padaju na teret imaoca poslovnih knjiga. (3) Reenje o sreivanju knjigovodstva donosi organ koji vodi postupak, na osnovu obrazloenog pisanog izvetaja vetaka kojima je naloeno vetaenje poslovnih knjiga. U reenju e se naznaiti i iznos koji je preduzee, drugo pravno lice ili preduzetnik duno da poloi sudu kao predujam za trokove sreivanja njegovog knjigovodstva. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba. (4) Nakon sreivanja knjigovodstva, organ koji vodi krivini postupak donosi, na osnovu izvetaja vetaka, reenje kojim utvruje visinu trokova nastalih usled sreivanja knjigovodstva i odreuje da taj iznos snosi lice ije je knjigovodstvo bilo predmet sreivanja.

To lice moe da se ali u pogledu osnovanosti odluke o naknadi trokova i visine trokova. O albi reava vee prvostepenog suda (lan 24. stav 6). (5) Ukoliko trokovi i nagrada nisu bili predujmljeni, oni e biti naplaeni u korist organa koji ih je unapred isplatio vetacima.

lan 132a
(1) Fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci radnji sprovedenih u skladu sa ovim zakonikom, mogu da se koriste kao dokaz i na njima se moe zasnivati odluka suda. (2) Kada se zvuni snimci koriste kao dokaz u krivinom postupku, oni moraju biti prepisani i uneseni u spise krivinog predmeta. (3) Fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci koji ne spadaju u stav 1. ovog lana, mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku, ako je utvrena njihova autentinost i iskljuena mogunost fotomontae ili videomontae i drugih oblika falsifikovanja fotografija i snimaka i ako su fotografija, odnosno snimak napravljeni uz preutnu ili izriitu saglasnost osumnjienog, odnosno okrivljenog, kada se on ili njegov glas, nalaze na fotografiji, odnosno snimku. (4) Fotografije, zvuni, odnosno zvuni i video snimci sa ijim se pravljenjem nije saglasio osumnjieni, odnosno okrivljeni, ako se on ili njegov glas nalaze na fotografiji, odnosno snimku, mogu da se koriste kao dokaz u krivinom postupku, ako se na fotografiji, zvunom, odnosno zvunom i video snimku istovremeno nalazi i neko drugo lice, odnosno njegov glas, koje se preutno ili izriito saglasilo sa pravljenjem fotografije ili zvunog, odnosno zvunog i video snimka. (5) Ako se na fotografiji, zvunom, odnosno zvunom i video snimku nalaze samo odreeni predmeti ili dogaaji ili lica koja nemaju svojstvo osumnjienog ili okrivljenog, fotografija, zvuni, odnosno zvuni i video snimak se mogu koristiti kao dokaz, pod uslovom da nisu nastali izvrenjem krivinog dela. (6) Fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci koji su napravljeni bez preutne ili izriite saglasnosti osumnjienog ili okrivljenog koji se na njima nalaze, ili iji je glas snimljen, mogu da se koriste kao dokaz u krivinom postupku, ako su fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci nastali kao vid optih bezbednosnih mera koje se preduzimaju na javnim povrinama - ulicama, trgovima, parkiralitima, dvoritima kola i ustanova i drugim slinim javnim povrinama, odnosno u javnim objektima i prostorijama - zgradama dravnih organa, ustanovama, bolnicama, kolama, aerodromima, autobuskim i eleznikim stanicama, sportskim stadionima i halama i drugim takvim javnim prostorijama i sa njima povezanim otvorenim povrinama, kao i u radnjama, prodavnicama, bankama, menjanicama, objektima za poslovne namene i drugim slinim objektima u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbednosnih razloga. (7) Fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci koji su napravljeni bez preutne ili izriite saglasnosti osumnjienog ili okrivljenog koji se na njima nalaze, ili iji je glas snimljen, mogu da se koriste kao dokaz u krivinom postupku, ako su fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci nastali kao vid bezbednosnih mera preduzetih od strane draoca stana i drugih prostorija, odnosno od strane drugog lica po nalogu draoca stana i drugih prostorija, to se odnosi i na dvorine i druge sline otvorene prostore. (8) Kada su fotografije ili zvuni, odnosno zvuni i video snimci nastali u skladu sa stavom 1. i st. 3. do 7. ovog lana, kao dokaz u krivinom postupku moe da se koristi i odreeni deo

fotografije ili snimka, izdvojen primenom odgovarajuih tehnikih sredstava, kao i fotografija napravljena kao izvod iz video snimka. (9) Kada su fotografije ili video, odnosno zvuni i video snimci nastali u skladu sa stavom 1. i st. 3. do 7. ovog lana, kao dokaz u krivinom postupku moe da se koristi i crte ili skica napravljeni na osnovu fotografije ili video snimka, pod uslovom da su napravljeni radi pojanjenja detalja fotografije ili snimka i da su fotografija, odnosno snimak sadrani u dokaznom materijalu.

Glava VIII MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO VOENJE KRIVINOG POSTUPKA
1. Zajednike odredbe lan 133
(1) Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeenje njegovog prisustva i za nesmetano voenje krivinog postupka jesu poziv, dovoenje, zabrana naputanja boravita, jemstvo i pritvor. (2) Nadlean sud e se pridravati uslova odreenih za primenu pojedinih mera, vodei rauna da se ne primenjuje tea mera ako se ista svrha moe postii blaom merom. (3) Ove mere ukinue se i po slubenoj dunosti kad prestanu razlozi zbog kojih su preduzete, odnosno zamenie se drugom blaom merom kad za to nastupe uslovi. (4) Odredbe l. 134, 135. i lana 136. stav 9. primenjuju se shodno i na osumnjienog.

2. Poziv lan 134

(1) Prisustvo okrivljenog u krivinom postupku obezbeuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upuuje sud. (2) Okrivljeni se poziva dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadri: naziv suda koji poziva, ime i prezime okrivljenog, zakonski naziv krivinog dela koje mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima da doe, dan i as kad treba da doe, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog i upozorenje da e u sluaju nedolaska biti prinudno doveden, slubeni peat i ime i prezime sudije koji poziva. (3) Kad se okrivljeni prvi put poziva, pouie se u pozivu o pravu da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju. (4) Okrivljeni je duan da odmah obavesti sud o promeni adrese i o nameri da promeni boravite. O tome e se okrivljeni pouiti prilikom prvog sasluanja, odnosno dostavljanja optunice bez sprovoenja istrage (lan 244. stav 6), optunog predloga ili privatne tube, uz predoavanje posledica odreenih ovim zakonikom.

(5) Ako okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge neotklonjive smetnje, sasluae se u mestu gde se nalazi ili e se obezbediti njegov prevoz do sudske zgrade ili drugog mesta gde se radnja preduzima.

3. Dovoenje lan 135

(1) Naredbu da se okrivljeni dovede moe izdati sud ako je doneto reenje o pritvoru ili ako uredno pozvani okrivljeni ne doe a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva. (2) Naredbu za dovoenje izvravaju organi unutranjih poslova. (3) Naredba za dovoenje izdaje se pismeno. Naredba treba da sadri: ime i prezime okrivljenog koji se ima dovesti, mesto i godinu roenja, zakonski naziv krivinog dela koje mu se stavlja na teret uz navoenje odredbe krivinog zakona, razlog zbog koga se nareuje dovoenje, slubeni peat i potpis sudije koji nareuje dovoenje. (4) Lice kome je povereno izvrenje naredbe predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da s njim poe. Ako okrivljeni to odbije, dovee ga prinudno. (5) Naredbu za dovoenje protiv vojnih lica, pripadnika policije ili strae ustanove u kojoj su smetena lica liena slobode izvrava njihova komanda, odnosno ustanova.

4. Zabrana naputanja stana ili mesta boravita lan 136

(1) Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo, sud mu moe obrazloenim reenjem zabraniti da bez odobrenja napusti svoj stan ili mesto boravita. (2) Uz meru iz stava 1. ovog lana, okrivljenom moe biti zabranjeno poseivanje odreenih mesta ili sastajanje sa odreenim licima ili prilaenje odreenim licima, ili naloeno da se povremeno javlja odreenom dravnom organu, ili privremeno oduzeta putna isprava ili vozaka dozvola. (3) Merama iz st. 1. i 2. ovog lana ne moe se ograniiti pravo okrivljenog da ivi u svom stanu, da se nesmeteno via sa lanovima porodice, bliskim srodnicima, osim ako ta lica nisu obuhvaena merom iz stava 2. ovog lana i svojim braniocem. (4) Okrivljeni e se u reenju o izricanju mera iz st. 1. i 2. ovog lana upozoriti da se protiv njega moe odrediti pritvor ako prekri izreene zabrane. (5) Sud moe odrediti da se okrivljenom koji ima neodlonu potrebu da putuje u inostranstvo vrati putna isprava, ukoliko postavi punomonika za prijem pote u Republici Srbiji i obea da e se na svaki poziv suda odazvati i poloi jemstvo. (6) U toku istrage mere iz st. 1. i 2. ovog lana odreuje i ukida istrani sudija, a posle podignute optunice, predsednik vea ili vee. Ako meru nije predloio javni tuilac, a

postupak se vodi za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, pre donoenja reenja kojim se mera nalae ili ukida, sud e zatraiti miljenje javnog tuioca. (7) Mere iz st. 1. i 2. ovog lana mogu trajati dok za to postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti presude. Istrani sudija, predsednik vea ili vee duno je da svaka dva meseca ispita da li je primenjena mera jo potrebna. (8) Protiv reenja kojim se odreuju, produavaju ili ukidaju mere iz st. 1. i 2. ovog lana stranke mogu izjaviti albu, a javni tuilac i protiv reenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen. O albi odluuje vee (lan 24. stav 6) u roku od tri dana od dana prijema albe. alba ne zadrava izvrenje reenja. (9) Privremeno oduzimanje vozake dozvole moe se odrediti i kao samostalna mera ako se postupak vodi zbog krivinog dela ugroavanja bezbednosti saobraaja koje je prouzrokovalo teke posledice ili je izvreno sa umiljajem. Odredbe st. 5. do 8. ovog lana primenjuju se i u ovom sluaju. Vreme za koje je vozaka dozvola oduzeta osumnjienom ili okrivljenom koji je na slobodi uraunae se u izreenu kaznu oduzimanja vozake dozvole ili meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. (10) Sud moe naloiti da se prema okrivljenom kome je odreena jedna ili vie mera iz st. 1. i 2. ovog lana, primeni elektronski nadzor radi kontrolisanja potovanja ogranienja koja su okrivljenom odreena, pod uslovom da to nee koditi zdravlju okrivljenog. Ureaj za lociranje okrivljenog (odailja), na zglob ruke ili noge okrivljenog, odnosno na drugi nain, privruje struno lice, koje pri tom okrivljenom daje detaljna uputstva o nainu rada ureaja. Struno lice rukuje i ureajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov poloaj u prostoru (prijemnik). Elektronski nadzor obavlja organ unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija ili drugi dravni organ. (11) Mere iz st. 2. i 10. ovog lana mogu se odrediti i kao samostalne mere, ako su potrebne u cilju zatite oteenog ili svedoka, spreavanja da okrivljeni utie na sauesnike ili prikrivae, ili ako postoji opasnost da okrivljeni dovri zapoeto krivino delo, ponovi krivino delo, odnosno uini krivino delo kojim preti.

5. Jemstvo lan 137

(1) Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor i okrivljeni koji je ve stavljen u pritvor samo zbog postojanja okolnosti koje ukazuju da e pobei ili iz razloga propisanih u lanu 142. stav 1. taka 4) ovog zakonika moe se ostaviti na slobodi, odnosno moe se pustiti na slobodu ako on lino ili ko drugi za njega prui jemstvo da do kraja krivinog postupka nee pobei, a sam okrivljeni obea pred sudom koji odluuje o jemstvu da se nee kriti i da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite. (2) Jemstvo se moe odrediti i kao mera obezbeenja potovanja ogranienja iz lana 136. st. 2. i 10. ovog zakonika.

lan 138
(1) Jemstvo uvek glasi na novani iznos koji sud odreuje s obzirom na teinu krivinog dela, line i porodine prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje jemstvo.

(2) Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i uvati, ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo, ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog platiti utvreni iznos jemstva. (3) Ako okrivljeni pobegne, reenjem e se odrediti da vrednost data kao jemstvo pripadne pravosudnom budetu.

lan 139
(1) Okrivljeni za koga je poloeno jemstvo zbog opasnosti od bekstva, stavie se u pritvor ako na uredan poziv ne doe a izostanak ne opravda, ili ako se protiv njega, poto je ostavljen na slobodi, pojavi koji drugi zakonski osnov za pritvor. (2) Okrivljeni za koga je poloeno jemstvo zbog razloga za pritvor propisanih u lanu 142. stav 1. taka 4) ovog zakonika, stavie se u pritvor ako na prvi naredni uredni poziv na glavni pretres ne doe, a izostanak ne opravda. (3) U sluaju iz st. 1. i 2. ovog lana, jemstvo se ukida. Poloeni novani iznos, dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari vraaju se, a hipoteka se skida. Na isti nain e se postupiti i kad se krivini postupak pravnosnano dovri reenjem o obustavi postupka ili presudom. (4) Ako je presudom izreena kazna zatvora, jemstvo se ukida tek kad osueni pone da izdrava kaznu.

lan 140
(1) Reenje o jemstvu pre i u toku istrage donosi istrani sudija. Posle podignute optunice, reenje o jemstvu donosi predsednik vea, a na glavnom pretresu vee. (2) Reenje kojim se odreuje jemstvo i reenje kojim se jemstvo ukida donosi se po pribavljenom miljenju javnog tuioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu.

6. Pritvor lan 141

(1) Pritvor se moe odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi voenja krivinog postupka i ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom. (2) Dunost je svih organa koji uestvuju u krivinom postupku i organa koji im pruaju pravnu pomo da trajanje pritvora svedu na najkrae neophodno vreme i da postupaju sa naroitom hitnou ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. (3) U toku celog postupka pritvor e se ukinuti im prestanu razlozi na osnovu kojih je bio odreen.

lan 142
(1) Pritvor se moe odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo ako:

1) se krije ili ako se ne moe utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; 2) postoje okolnosti koje ukazuju da e unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivinog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da e ometati postupak uticanjem na svedoke, vetake, sauesnike ili prikrivae; 3) osobite okolnosti ukazuju da e ponoviti krivino delo, ili dovriti pokuano krivino delo, ili da e uiniti krivino delo kojim preti; 4) u svojstvu optuenog koji je jednom uredno pozvan, oigledno izbegava da doe na glavni pretres; 5) je za krivino delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela; 6) presudom prvostepenog suda licu izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna i ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela. (2) U sluaju iz take 1) stav 1. ovog lana, pritvor koji je odreen samo zbog toga to se ne moe utvrditi istovetnost lica, traje dok se istovetnost ne utvrdi. U sluaju iz take 2) stav 1. ovog lana, pritvor e se ukinuti im se obezbede dokazi zbog kojih je odreen. Pritvor koji je odreen na osnovu take 4) stav 1. ovog lana moe trajati do objavljivanja presude.

lan 142a
(1) Odluku o odreivanju pritvora istrani sudija ili vee donosi po sasluanju okrivljenog. Odluka o produenju ili ukidanju pritvora donosi se u sednici vea, izuzev u sluaju iz lana 145. ovog zakonika. (2) Sasluanju iz stava 1. ovog lana mogu da prisustvuju javni tuilac i branilac okrivljenog. (3) Sud je duan da na pogodan nain obavesti javnog tuioca i branioca okrivljenog o vremenu i mestu sasluanja iz stava 1. ovog lana. Sasluanje se moe obaviti i u odsustvu obavetenih lica. (4) O sasluanju ili sednici vea na kojoj se odluuje o pritvoru vodi se poseban zapisnik koji se prilae spisima. (5) Izuzetno od stava 1. ovog lana odluka o odreivanju pritvora se moe doneti bez sasluanja okrivljenog ako poziv za sasluanje nije mogao da mu bude uruen zbog nedostupnosti ili neprijavljivanja promene adrese ili ako postoji opasnost od odlaganja.

lan 143
(1) Pritvor se odreuje reenjem nadlenog suda. (2) Reenje o odreivanju pritvora sadri: ime i prezime lica koje se pritvara, krivino delo za koje se ono okrivljuje, zakonski osnov za pritvor, vreme na koje je odreen pritvor, vreme lienja slobode, pouku o pravu na albu, obrazloenje osnova i razloga za odreivanje pritvora, slubeni peat i potpis sudije koji odreuje pritvor.

(3) Reenje o pritvoru predaje se licu na koje se odnosi u asu lienja slobode, a najdocnije u roku od 12 sati od asa lienja slobode, odnosno privoenja istranom sudiji. U spisima se mora naznaiti dan i as lienja slobode i predaje reenja. (4) Protiv reenja o pritvoru stranke mogu izjaviti albu veu (lan 24. stav 6). alba, reenje o pritvoru i ostali spisi dostavljaju se odmah veu. alba ne zadrava izvrenje reenja. (5) Ako se istrani sudija ne sloi sa predlogom javnog tuioca o odreivanju pritvora, zatraie da o tome odlui vee (lan 24. stav 6). Protiv reenja vea kojim se odreuje pritvor stranke mogu izjaviti albu, koja ne zadrava izvrenje reenja. U pogledu predaje reenja i izjave albe primenjuju se odredbe st. 3. i 4. ovog lana. (6) U sluajevima iz st. 4. i 5. ovog lana vee koje odluuje o albi duno je da donese i dostavi odluku u roku od 48 sati. (7) Ako je reenje o odreivanju pritvora doneto bez sasluanja okrivljenog, sud e u roku od 48 sati od asa lienja slobode okrivljenog postupiti u skladu sa lanom 142a st. 1. do 4. ovog zakonika.

lan 144
(1) Na osnovu reenja istranog sudije, okrivljeni se moe zadrati u pritvoru najvie mesec dana od dana lienja slobode. Posle tog roka okrivljeni se moe zadrati u pritvoru samo na osnovu reenja o produenju pritvora. (2) Pritvor se po odluci vea (lan 24. stav 6) moe produiti najvie za dva meseca. Protiv reenja vea dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja. (3) Ako se postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko pet godina ili tea kazna, vee neposredno vieg suda moe, na obrazloeni predlog istranog sudije ili javnog tuioca, iz vanih razloga produiti pritvor najvie za jo tri meseca. Protiv ovog reenja dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja. (4) Ako se do isteka rokova iz st. 2. i 3. ovog lana ne podigne optunica, okrivljeni e se pustiti na slobodu.

lan 145
(1) U toku istrage, istrani sudija moe ukinuti pritvor u saglasnosti sa ovlaenim tuiocem. Ako izmeu istranog sudije i ovlaenog tuioca ne postoji saglasnost, istrani sudija e zatraiti da o tome odlui vee, koje je duno da odluku donese u roku od 48 sati. (2) Ako se pritvor ukida zbog isteka roka trajanja pritvora, odluku o tome donosi istrani sudija.

lan 146
(1) Posle predaje optunice sudu do zavretka glavnog pretresa, odluka o odreivanju, produenju ili ukidanju pritvora donosi se u skladu sa lanom 142a ovog zakonika. (2) Vee je duno da i bez predloga stranaka ispita da li jo postoje razlozi za pritvor i da donese reenje o produenju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja

optunice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optunice na pravnu snagu. (3) alba na reenje iz st. 1. i 2. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja. (4) Protiv reenja vea kojim se odbija predlog za odreivanje ili ukidanje pritvora alba nije dozvoljena.

lan 147
(1) Organ unutranjih poslova, odnosno sud je duan da o lienju slobode odmah, obavesti porodicu lica lienog slobode, ili drugo lice sa kojim ono ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, osim ako se lice lieno slobode tome izriito protivi. (2) O lienju slobode advokata, organ unutranjih poslova, odnosno sud je duan da bez odlaganja, obavesti nadlenu advokatsku komoru. (3) O lienju slobode obavestie se nadleni organ socijalnog staranja, ako je potrebno da se preduzmu mere za zbrinjavanje dece i drugih lanova porodice o kojima se lice lieno slobode stara.

7. Postupanje sa pritvorenicima lan 148

(1) U toku pritvora ne sme se vreati linost i dostojanstvo pritvorenika. (2) Prema pritvoreniku se mogu primenjivati samo ona ogranienja koja su potrebna da se spree bekstvo, podstrekavanje treih lica da unite, sakriju, izmene ili falsifikuju dokaze ili tragove krivinog dela, i neposredni ili posredni kontakti pritvorenika usmereni na uticanje na svedoke, sauesnike i prikrivae. (3) U istoj prostoriji ne mogu biti zatvorena lica razliitog pola. Po pravilu, u istu prostoriju ne mogu se smetati lica za koja postoji osnovana sumnja da su uestvovala u izvrenju istog krivinog dela, ni lica koja su na izdravanju kazne sa licima u pritvoru. Lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvrila krivino delo u povratu nee se, ako je mogue, smetati u istu prostoriju sa drugim licima lienim slobode na koja bi mogla tetno uticati.

lan 149
(1) Pritvorenik ima pravo na neprekidni noni odmor svakog dana u trajanju od najmanje osam sati. (2) Pritvoreniku e se obezbediti kretanje na slobodnom vazduhu u trajanju od najmanje dva sata dnevno. (3) Pritvorenici imaju pravo da nose svoje odelo, da se slue svojom posteljinom i da o svom troku nabavljaju i koriste hranu, knjige, strune publikacije, tampu, pribor za pisanje i crtanje i druge stvari koje odgovaraju njihovim redovnim potrebama, osim predmeta podobnih za nanoenje povreda, naruavanje zdravlja ili pripremu bekstva.

(4) Za vreme trajanja istrage, istrani sudija moe pritvoreniku reenjem privremeno uskratiti ili ograniiti korienje tampe, ukoliko bi to bilo od tete za uspeno voenje postupka. Protiv reenja istranog sudije dozvoljena je alba veu iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. (5) Pritvorenik se moe obavezati da obavlja radove nune za odravanje istoe u prostoriji u kojoj boravi. Ako pritvorenik to zahteva, istrani sudija, odnosno predsednik vea, u sporazumu sa upravom zatvora, moe dozvoliti da on radi u krugu zatvora na poslovima koji odgovaraju njegovim psihikim i fizikim svojstvima, pod uslovom da to nije tetno za voenje postupka. Za taj rad pritvoreniku pripada naknada koju odreuje upravnik zatvora.

lan 150
(1) Po odobrenju istranog sudije i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje on odredi, u granicama kunog reda, pritvorenika mogu poseivati bliski srodnici, a po njegovom zahtevu - lekar i druga lica. Pojedine posete mogu se zabraniti ako bi usled toga mogla da nastane teta za voenje postupka. Protiv reenja istranog sudije o zabrani pojedinih poseta pritvorenik moe izjaviti albu koja ne zadrava izvrenje reenja. (2) Diplomatski i konzularni predstavnici stranih drava potpisnica odgovarajuih meunarodnih konvencija imaju pravo da sa znanjem istranog sudije obilaze i bez nadzora razgovaraju sa pritvorenicima koji su dravljani njihove drave. O obilasku diplomatskog ili konzularnog predstavnika istrani sudija e obavestiti rukovodioca ustanove u kojoj okrivljeni izdrava pritvor. (3) Zatitnik graana, Komisija Narodne skuptine, u skladu sa zakonom i meunarodna organizacija, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorom, ima pravo da nesmetano poseuje pritvorena lica i da sa njima razgovara bez prisustva drugih lica. (4) Pritvorenik se moe dopisivati s licima van zatvora sa znanjem i pod nadzorom istranog sudije. Istrani sudija moe zabraniti slanje i primanje pisama i drugih poiljki tetnih za voenje postupka. Protiv reenja istranog sudije pritvorenik moe izjaviti albu koja ne zadrava izvrenje reenja. (5) Zabrana iz stava 4. ovog lana ne odnosi se na prepisku pritvorenika sa svojim braniocem, osim ako ovim zakonikom nije drugaije propisano, kao i pisma koja pritvorenik alje meunarodnim sudovima, meunarodnim organizacijama koje se bave zatitom ljudskih prava, zatitniku graana i domaim organima zakonodavne, sudske i izvrne vlasti, ili ih od njih prima. (6) Ne moe se zabraniti slanje molbe, pritube ili albe lica lienog slobode ili pritvorenog lica. Ovakva pismena alju se i primaju u zapeaenoj koverti, koja se zatvara i otvara pred pritvorenikom i to samo u cilju pregleda sadraja koverte, a ne i sadraja pismena. (7) Posle podignute optunice, do pravnosnanosti presude, ovlaenja iz st. 1, 2. i 4. ovog lana vri predsednik vea.

lan 151
(1) Za disciplinske prestupe pritvorenika istrani sudija, odnosno predsednik vea moe izrei disciplinsku kaznu ogranienja poseta. Ovo ogranienje ne odnosi se na optenje pritvorenika s braniocem. Pritvorenik ne moe biti kanjen pre nego to bude obaveten o disciplinskom prestupu koji mu se stavlja na teret, pre nego to mu je pruena prilika da iznese svoju odbranu i pre nego to je sud svestrano ispitao sluaj.

(2) Protiv reenja o kazni izreenoj po stavu 1. ovog lana dozvoljena je alba veu (lan 24. stav 6) nadlenog suda u roku od 24 sata od asa prijema reenja. alba ne zadrava izvrenje reenja. Vee e odluiti o albi u roku od osam dana od prijema albe.

lan 152
(1) Nadzor nad pritvorenicima vri predsednik suda koji je na to ovlaen. (2) Predsednik suda ili sudija koga on odredi duan je najmanje jedanput nedeljno da obie pritvorenike i da se, ako nae za potrebno, i bez prisustva nadzornika i straara obavesti kako se pritvorenici hrane, kako se snabdevaju drugim potrebama i kako se sa njima postupa. Predsednik, odnosno sudija koga on odredi duan je da o nepravilnostima uoenim prilikom obilaska zatvora bez odlaganja obavesti ministarstvo nadleno za pravosue, koje je duno da u roku od 15 dana od dana prijema obavesti predsednika suda, odnosno sudiju o merama preduzetim za njihovo otklanjanje. Odreeni sudija ne moe biti istrani sudija. (3) Predsednik suda i istrani sudija mogu u svako doba da obilaze sve pritvorenike, da s njima razgovaraju i da od njih primaju pritube.

lan 153
Potpuniji propis o izdravanju pritvora, u skladu sa odredbama ovog zakonika, donee ministar pravde.

Glava IX DONOENJE I SAOPTAVANJE ODLUKA

lan 154
(1) U krivinom postupku odluke se donose u obliku presude, reenja i naredbe. (2) Presudu donosi samo sud, a reenja i naredbe donose i drugi organi koji uestvuju u krivinom postupku.

lan 155
(1) Odluke vea donose se posle usmenog veanja i glasanja. Odluka je donesena kad je za nju glasala veina lanova vea. (2) Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem, stara se da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre i glasa poslednji. (3) Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se glasa glasovi podele na vie razliitih miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e se razdvojiti i glasanje e se ponavljati dok se ne postigne veina. Ako se na taj nain ne postigne veina, odluka e se doneti tako to e se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne potrebna veina. (4) lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea, ali lan vea koji je glasao da se optueni oslobodi ili da se presuda ukine i ostao u manjini nije duan da glasa o sankciji. Ako ne glasa, uzee se kao da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.

lan 156
(1) Pri odluivanju, prvo se glasa da li je sud nadlean, da li je potrebno dopuniti postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima. Kad se donese odluka o prethodnim pitanjima, prelazi se na reavanje o glavnoj stvari. (2) Pri odluivanju o glavnoj stvari, prvo e se glasati da li je optueni uinio krivino delo, a zatim e se glasati o kazni, drugim krivinim sankcijama, trokovima krivinog postupka, imovinsko-pravnom zahtevu i ostalim pitanjima o kojima treba doneti odluku. (3) Ako je isto lice optueno za vie krivinih dela, glasae se o kazni za svako od tih dela, a zatim o jedinstvenoj kazni za sva dela.

lan 157
(1) Vea se i glasa u tajnom zasedanju. (2) U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu da budu prisutni samo lanovi vea i zapisniar.

lan 158
(1) Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, odluke se saoptavaju usmenim objavljivanjem licima koja za to imaju pravni interes, ako su prisutna, a dostavljanjem overenog prepisa, ako su odsutna. (2) Ako je odluka usmeno saoptena, to e se naznaiti u zapisniku ili u spisu, a lice koje ima pravo na albu potvrdie to svojim potpisom. Ako to lice izjavi da se nee aliti, overeni prepis usmeno saoptene odluke nee mu se dostaviti, ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno. (3) Prepisi odluka protiv kojih je dozvoljena alba dostavljaju se sa uputstvom o pravu na albu. alba izjavljena u korist okrivljenog smatrae se blagovremenom ako je izjavljena u roku navedenom u uputstvu o pravu na albu, ako je u uputstvu naveden rok dui od zakonskog roka.

Glava X DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

lan 159
(1) Pismena se dostavljaju, po pravilu, posredstvom slubenog lica organa koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa, a mogu se dostavljati i preko pote, drugog pravnog lica registrovanog za dostavljanje pismena, organa unutranjih poslova, organa lokalne samouprave ili zamolnim putem preko drugog organa. (2) Poziv za glavni pretres ili druge pozive sud moe i usmeno saoptiti licu koje se nalazi pred sudom, uz pouku o posledicama nedolaska. Ovakvo pozivanje zabeleie se u zapisniku koji e pozvano lice potpisati, osim ako je to pozivanje zabeleeno u zapisniku o glavnom pretresu. Smatra se da je time izvreno punovano dostavljanje.

lan 160

(1) Pismeno za koje je u ovom zakoniku odreeno da se ima lino dostaviti predaje se neposredno licu kome je upueno. Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavlja e se obavestiti kad i na kom mestu moe to lice da zatekne i ostavie mu kod jednog od lica navedenih u lanu 161. ovog zakonika pismeno obavetenje da radi primanja pismena bude u odreeni dan i sat u svom stanu ili na svom radnom mestu. Ako i posle ovog dostavlja ne zatekne lice kome se dostavljanje ima izvriti, postupie po odredbi lana 161. stav 1. ovog zakonika i smatra se da je time dostavljanje izvreno. (2) Izuzetno od stava 1. ovog lana smatrae se da je pismeno za koje je u ovom zakoniku odreeno da se ima lino dostaviti, uredno dostavljeno, ako je dostavljeno na adresu koju je sudu navelo lice kome se pismeno dostavlja, odnosno ako je dostavljeno na adresu na kojoj je prethodno najmanje jednom izvreno uredno dostavljanje, a lice kome se vri dostavljanje nije prijavilo promenu adrese.

lan 161
(1) Pismena za koja u ovom zakoniku nije odreeno da se moraju lino dostaviti dostavljaju se takoe lino, ali takva pismena, u sluaju da se primalac ne zatekne u stanu ili na radnom mestu, mogu se predati kome od njegovih odraslih lanova domainstva, koji je duan da primi pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno e se predati nastojniku ili susedu, ako oni na to pristanu. Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti licu ovlaenom za prijem pote koje je duno da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu, ako ono pristane da primi pismeno. (2) Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica iz stava 1. ovog lana zbog toga ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno e se vratiti uz naznaenje gde se odsutni nalazi.

lan 162
(1) Okrivljenom e se lino dostaviti poziv za prvo sasluanje u prethodnom postupku i poziv za glavni pretres. (2) Okrivljenom koji nema branioca lino e se dostaviti optunica, optuni predlog ili privatna tuba, presuda i druge odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu, a i alba protivne stranke koja se dostavlja radi odgovora. Ako okrivljeni zahteva da se pozivi iz stava 1. i pismena iz ovog stava dostave licu koje on odredi, dostavljanje se vri tom licu i smatrae se da je izvreno okrivljenom. (3) Ako okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izreena bezuslovna kazna zatvora, a dostavljanje se ne moe izvriti na njegovu dosadanju adresu, sud e okrivljenom postaviti branioca po slubenoj dunosti, koji e vriti ovu dunost dok se ne sazna nova adresa okrivljenog. Postavljenom braniocu e se odrediti potreban rok za upoznavanje sa spisima, a posle toga e se presuda dostaviti postavljenom braniocu i postupak nastaviti. Ako je u pitanju druga odluka od ijeg dostavljanja tee rok za albu ili alba protivne stranke koja se dostavlja radi odgovora, a dostavlja nije mogao saznati novu adresu okrivljenog, odluka, odnosno alba e se istai na oglasnoj tabli suda i protekom osam dana od dana isticanja smatra se da je izvreno punovano dostavljanje. (4) Ako okrivljeni ima branioca, optunica, optuni predlog, privatna tuba i sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu ili prigovor, kao i alba protivne stranke koja se dostavlja radi odgovora, dostavie se i braniocu i okrivljenom po odredbama lana 161. ovog

zakonika. U tom sluaju, rok tee od dana dostavljanja pismena okrivljenom, odnosno braniocu. Ako se okrivljenom ne moe dostaviti odluka, odnosno alba zato to nije prijavio promenu adrese, to pismeno istai e se na oglasnoj tabli suda i protekom osam dana od dana isticanja smatra se da je izvreno punovano dostavljanje. (5) Ako se pismeno ima dostaviti braniocu okrivljenog, a on ima vie branilaca, dovoljno je da se dostavi jednom od njih.

lan 163
(1) Poziv za podnoenje privatne tube ili optunice, kao i poziv za glavni pretres, dostavlja se privatnom tuiocu i oteenom kao tuiocu, odnosno njihovom zakonskom zastupniku lino (lan 160), a njihovim punomonicima - po lanu 161. ovog zakonika. Na isti nain dostavljaju im se i odluke za koje od dana dostavljanja tee rok za albu, kao i alba protivne stranke koja se dostavlja radi odgovora. (2) Ako se licima iz stava 1. ovog lana ili oteenom dostavljanje ne moe izvriti na dosadanju adresu, sud e poziv, odnosno odluku ili albu istai na oglasnoj tabli suda i protekom osam dana od dana isticanja smatra se da je izvreno punovano dostavljanje. (3) Ako oteeni, oteeni kao tuilac ili privatni tuilac, ima zakonskog zastupnika ili punomonika, dostavljanje e se izvriti ovom, a ako ih ima vie, samo jednom od njih.

lan 164
(1) Pismena se dostavljaju u zatvorenom omotu. (2) Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu ili povratnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici ili povratnici sam naznaiti dan prijema. (3) Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e ga potpisati, naznaiti dan prijema i staviti napomenu zato je potpisao primaoca. (4) Ako primalac odbije da potpie dostavnicu ili povratnicu, dostavlja e to zabeleiti na dostavnici ili povratnici i naznaiti dan predaje i time je dostavljanje izvreno.

lan 165
Kad primalac ili odrasli lan njegovog domainstva odbije da primi pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, as i razlog odbijanja prijema, a pismeno e ostaviti u stanu primaoca ili u prostoriji gde je on zaposlen, i time je dostavljanje izvreno.

lan 166
(1) Vojnim licima, pripadnicima strae u ustanovama u kojima su smetena lica liena slobode i radnicima suvozemnog, renog, pomorskog i vazduhoplovnog saobraaja poziv se dostavlja preko njihove komande, odnosno neposrednog stareine, a, po potrebi, mogu im se na taj nain dostavljati i ostala pismena. (2) Licima lienim slobode pismena se dostavljaju u sudu ili posredstvom uprave ustanove u kojoj su smetena.

(3) Licima koja uivaju pravo imuniteta u Srbiji, ako meunarodnim ugovorima nije drukije predvieno, pismena se dostavljaju posredstvom ministarstva nadlenog za spoljne poslove. (4) Dravljanima Srbije u inostranstvu, pismena se dostavljaju posredstvom diplomatskog ili konzularnog predstavnitva Srbije u stranoj dravi, pod uslovom da se strana drava ne protivi takvom nainu dostavljanja i da lice kome se dostavlja dobrovoljno pristane da primi pismeno. Ovlaeni radnik diplomatskog ili konzularnog predstavnitva potpisuje dostavnicu kao dostavlja - ako je pismeno urueno u samom predstavnitvu, a ako je pismeno dostavljeno potom - potvruje to na dostavnici.

lan 167
(1) Javnom tuiocu odluke i druga pismena dostavljaju se predajom pisarnici javnog tuilatva. (2) Kad se dostavljaju odluke kod kojih od dana dostavljanja tee rok, kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici javnog tuilatva. (3) Sud e javnom tuiocu, na njegov zahtev, dostaviti krivini spis radi razmatranja. Ako je u toku rok za izjavu redovnog pravnog leka, ili ako to zahtevaju drugi interesi postupka, sud moe odrediti u kom roku javni tuilac treba da vrati spise.

lan 168
U sluajevima koji nisu predvieni ovim zakonikom dostava se obavlja po odredbama koje vae za parnini postupak.

lan 169
(1) Poziv i odluke koji se donose do zavretka glavnog pretresa za lica koja uestvuju u postupku, osim za okrivljenog, mogu se predati uesniku u postupku koji pristaje da ih urui onome kome su upueni, ako organ smatra da je na taj nain obezbeen njihov prijem. (2) O pozivu za glavni pretres ili drugom pozivu, kao i o odluci o odlaganju glavnog pretresa ili drugih zakazanih radnji, lica navedena u stavu 1. ovog lana mogu se obavestiti telegramom ili telefonom, elektronskom potom ili drugim elektronskim prenosiocem poruka, pod uslovom da je takvim nainom pozivanja mogue organu koje lice poziva, obezbediti povratni podatak da je lice primilo takav poziv, odnosno obavetenje, ako se prema okolnostima moe pretpostaviti da e obavetenje izvreno na taj nain primiti lice kome je upueno. (3) O pozivanju i predaji odluke, koji su izvreni na nain predvien u st. 1. i 2. ovog lana, stavie se slubena beleka na spisu. (4) Prema licu koje je po stavu 1. ili stavu 2. ovog lana obaveteno, odnosno kome je odluka upuena, mogu nastupiti tetne posledice predviene za proputanje samo ako se utvrdi da je ono blagovremeno primilo poziv, odnosno odluku i da je bilo poueno o posledicama proputanja.

lan 170
(1) Svakom ko ima opravdani interes moe se dozvoliti razmatranje, prepisivanje, kopiranje ili snimanje pojedinih krivinih spisa.

(2) Radnje iz stava 1. dozvoljava organ pred kojim se postupak vodi kad je postupak u toku, a predsednik suda ili slubeno lice koje on odredi, kad je postupak zavren. Ako se spisi nalaze kod javnog tuioca, radnje iz stava 1. dozvoljava javni tuilac. (3) Kad je javnost bila iskljuena sa glavnog pretresa ili bi se grubo krilo pravo na privatnost, radnje iz stava 1. mogu se uskratiti ili usloviti zabranom javne upotrebe imena uesnika postupka. Protiv reenja o uskraivanju dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja. (4) Za radnje iz stava 1. od strane privatnog tuioca, oteenog kao tuioca, oteenog i branioca vae odredbe lana 60, odnosno lana 74. ovog zakonika. (5) Okrivljeni, odnosno osumnjieni koji je sasluan po odredbama ovog zakonika o sasluanju okrivljenog i branilac, imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju prikupljene predmete koji slue kao dokaz.

Glava XI PODNESCI I ZAPISNICI

lan 171
(1) Privatne tube, optunice i optuni predlozi oteenog kao tuioca, predlozi, pravni lekovi i druge izjave i saoptenja podnose se pismeno ili se daju usmeno na zapisnik. (2) Podnesci iz stava 1. ovog lana moraju biti razumljivi i sadrati sve to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. (3) Ako u ovom zakoniku nije drugaije odreeno, sud e podnosioca podneska koji je nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati pozvati da podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako on to ne uini u odreenom roku, sud e podnesak odbaciti. (4) U pozivu za ispravku, odnosno dopunu podneska podnosilac e se upozoriti na posledice proputanja. (5) Sud moe, u skladu sa sudskim poslovnikom, obavezati stranke, oteenog i druge uesnike postupka da svoje predloge, pravne lekove, druge izjave i saoptenja, podnose sudu i u elektronskom obliku. (6) Zapisnici i dokumenta iz stava 5. ovog lana u sudu se uvaju i u elektronskom obliku, u skladu sa sudskim poslovnikom.

lan 172
Podnesci koji se po ovom zakoniku dostavljaju protivnoj stranci predaju se sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i drugu stranku. Ako ovakvi podnesci nisu predati sudu u dovoljnom broju primeraka, sud e potrebne primerke prepisati o troku podnosioca.

lan 173
(1) Sud je duan da svoj ugled i ugled stranaka i drugih uesnika postupka zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada.

(2) Sud e kazniti novanom kaznom do 100.000 dinara branioca, punomonika, zakonskog zastupnika, oteenog, privatnog tuioca ili oteenog kao tuioca koji u podnesku ili u usmenoj rei vrea sud ili lice koje uestvuje u postupku. Reenje o kanjavanju donosi istrani sudija, odnosno vee pred kojim je data izjava, a ako je ona uinjena u podnesku sud koji o podnesku treba da odlui. Protiv ovog reenja dozvoljena je alba. Ako javni tuilac ili lice koje ga zastupa vrea drugoga, o tome e se obavestiti nadleni javni tuilac. O kanjavanju advokata, odnosno advokatskog pripravnika obavestie se advokatska komora. (3) Kanjavanje po stavu 1. ovog lana ne utie na gonjenje i izricanje kazne za krivino delo izvreno vreanjem.

lan 174
(1) O svakoj radnji preduzetoj u toku krivinog postupka sastavie se zapisnik istovremeno sa preduzimanjem radnje, a ako to nije moguno, onda neposredno posle toga. (2) Zapisnik pie zapisniar. Samo kad se vri pretresanje stana ili lica, ili se radnja preduzima van slubenih prostorija organa, a zapisniar se ne moe obezbediti, zapisnik moe pisati lice koje preduzima radnju. (3) Kad zapisnik pie zapisniar, zapisnik se sastavlja na taj nain to lice koje preduzima radnju kazuje glasno zapisniaru ta e uneti u zapisnik. (4) Licu koje se sasluava, odnosno ispituje moe se dozvoliti da samo kazuje odgovore u zapisnik. U sluaju zloupotrebe, ovo pravo mu se moe uskratiti.

lan 175
(1) U zapisnik se unosi naziv dravnog organa pred kojim se preduzima radnja, mesto gde se preduzima radnja, dan i as kad je radnja zapoeta i zavrena, imena i prezimena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje krivinog predmeta po kom se preduzima radnja. (2) Zapisnik treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. U zapisnik se u obliku pripovedanja ubeleava samo bitna sadrina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Kad se oceni da je potrebno ili na zahtev stranaka ili branioca, u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. U sluaju zloupotrebe, ovo pravo im se moe uskratiti. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to e se naznaiti u zapisniku, a oduzete stvari e se prikljuiti zapisniku ili e se navesti gde se nalaze na uvanju. (3) Tok glavnog pretresa se moe beleiti i stenografski. Stenografske beleke e se u roku od 48 sati prevesti, pregledati, potpisati od strane stenografa i prikljuiti spisima. (4) Prilikom preduzimanja radnji kao to je uviaj, pretresanje stana ili lica, ili prepoznavanje lica ili predmeta (lana 104), u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis, mere i veliina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmetima i dr.), a ako su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i sl. - to e se navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku.

lan 176

(1) Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme nita izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka. (2) Sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju biti overeni od strane lica koja potpisuju zapisnik.

lan 177
(1) Sasluano, odnosno ispitano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u postupku, kao i stranke, branilac i oteeni ako su prisutni, imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita. Na to je duno da ih upozori lice koje preduzima radnju, a u zapisniku e se naznaiti da li je upozorenje uinjeno i da li je zapisnik proitan. Zapisnik e se uvek proitati ako nije bilo zapisniara, i to e se naznaiti u zapisniku. (2) Zapisnik potpisuje sasluano, odnosno ispitano lice. Ako se zapisnik sastoji od vie listova, sasluano, odnosno ispitano lice potpisuje svaki list. Ako sasluano, odnosno ispitano lice odbije da potpie zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeleie se to u zapisniku i navee se razlog odbijanja. (3) Na kraju zapisnika potpisae se tuma, ako ga je bilo, svedoci ije je prisustvo obavezno pri preduzimanju istranih radnji, a pri pretresanju i lice koje se pretresa ili iji se stan pretresa. Ako zapisnik ne pie zapisniar (lan 174. stav 2), zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadrinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka, osim ako nije moguno da se obezbedi njihovo prisustvo. (4) Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a zapisniar e ispod otiska upisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogunosti da se stavi otisak desnog kaiprsta stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku e se naznaiti od kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak. (5) Ako sasluano, odnosno ispitano lice nema obe ruke - proitae zapisnik, a ako je nepismeno - zapisnik e mu se proitati, i to e se zabeleiti u zapisniku. (6) Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku e se naznaiti dan i as kad je nastao prekid, kao i dan i as kad se radnja nastavlja. (7) Ako je bilo prigovora u pogledu sadrine zapisnika, navee se u zapisniku i ti prigovori. (8) Zapisnik na kraju potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisniar.

lan 178
(1) Kad je u ovom zakoniku odreeno da se na iskazu okrivljenog, svedoka ili vetaka ne moe zasnovati sudska odluka, istrani sudija e po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka doneti reenje o izdvajanju zapisnika o ovim iskazima iz spisa odmah, a najdocnije do zavretka istrage, odnosno davanja saglasnosti istranog sudije da se optunica moe podii bez sprovoenja istrage (lan 244. stav 1). Protiv ovog reenja dozvoljena je posebna alba. (2) Po pravnosnanosti reenja, izdvojeni zapisnici se zatvaraju u poseban omot i uvaju kod istranog sudije odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati niti se mogu koristiti u postupku.

(3) Posle zavrene istrage, kao i posle davanja saglasnosti da se optunica moe podii bez sprovoenja istrage (lan 244. stav 1), istrani sudija e postupiti po odredbama st. 1. i 2. ovog lana i u pogledu svih obavetenja koja su u smislu lana 235. stav 2. i lana 226. stav 1. ovog zakonika javnom tuiocu i organima unutranjih poslova dali graani, osim zapisnika iz lana 226. stav 9. ovog zakonika. Kad javni tuilac podigne optunicu bez sprovoenja istrage (lan 244. stav 6), dostavie spise u kojima se nalaze ovakva obavetenja istranom sudiji, koji e postupiti po odredbama ovog lana.

lan 179
(1) Istrani sudija moe odrediti da se izvoenje istrane radnje snimi pomou ureaja za zvuno ili optiko snimanje. O tome e istrani sudija prethodno obavestiti lice koje se sasluava, odnosno ispituje. (2) Optika snimanja se ne mogu vriti na glavnom pretresu, osim kad za pojedini glavni pretres to odobri predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, vee moe iz opravdanih razloga odluiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju. (3) Snimak mora da sadri podatke iz lana 175. stav 1. ovog zakonika, podatke potrebne za identifikaciju lica ija se izjava snima i podatak u kom svojstvu se sasluava, odnosno ispituje. Kad se snimaju izjave vie lica, mora se obezbediti da se iz snimka moe jasno razaznati ko je dao izjavu. (4) Na zahtev sasluanog, odnosno ispitanog lica, snimak e se odmah reprodukovati, a ispravke ili objanjenja tog lica e se snimiti. (5) U zapisnik o istranoj radnji ili glavnom pretresu unee se da je izvreno snimanje, ko je snimanje izvrio, da je lice koje se sasluava, odnosno ispituje prethodno obaveteno o snimanju, da je snimak reprodukovan i gde se snimak uva, ako nije priloen spisima predmeta. (6) Istrani sudija ili predsednik vea moe odrediti da se snimak u celini ili delimino prepie. U tom sluaju on e prepis pregledati, overiti i prikljuiti zapisniku o preduzimanju istrane radnje. (7) Snimak se uva u sudu do vremena do kog se uva i krivini spis. (8) Istrani sudija moe dozvoliti da uesnici postupka koji imaju opravdan interes, pomou magnetofona, snime izvoenje istrane radnje. (9) Snimci iz prethodnih stavova ovog lana ne mogu se javno prikazivati bez pismenog odobrenja stranaka i uesnika snimljene radnje.

lan 180
Za zapisnik o glavnom pretresu vae i odredbe l. 312. do 315. ovog zakonika.

lan 181
(1) O veanju i glasanju sastavie se poseban zapisnik. (2) Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je donesena.

(3) Ovaj zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar. Odvojena miljenja prikljuie se zapisniku o veanju i glasanju, ako nisu unesena u zapisnik. (4) Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo vii sud kad reava o pravnom leku i u tom sluaju duan je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznai da je razgledao zapisnik.

Glava XII ROKOVI

lan 182
(1) Rokovi predvieni ovim zakonikom ne mogu se produiti, osim kad to zakonik izriito dozvoljava. Ako je u pitanju rok koji je ovim zakonikom odreen radi zatite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se moe skratiti ako to zahteva okrivljeni pismeno ili usmeno na zapisnik pred sudom. (2) Kad je izjava vezana za rok, smatra se da je data u roku ako je pre nego to rok istekne predata onom ko je ovlaen da je primi. (3) Kad je izjava upuena preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje poti smatra se kao dan predaje onome kome je upuena. Predaja vojnoj poti u mestima gde ne postoji redovna pota smatra se kao predaja poti preporuenom poiljkom. (4) Okrivljeni koji se nalazi u pritvoru moe izjavu koja je vezana za rok dati i na zapisnik kod suda koji vodi postupak ili je predati upravi zatvora, a lice koje se nalazi na izdravanju kazne ili se nalazi u ustanovi radi primene mere bezbednosti ili vaspitne mere moe takvu izjavu predati upravi ustanove u kojoj je smeteno. Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je izjava predata upravi ustanove smatra se kao dan predaje organu koji je nadlean da je primi. Uprava zatvora ili ustanove izdae licu lienom slobode potvrdu o predaji izjave. (5) Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne omake podnosioca, predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, pa nadlenom sudu stigne posle isteka roka, smatrae se da je na vreme podnesen.

lan 183
(1) Rokovi se raunaju na sate, dane, mesece i godine. (2) Sat ili dan kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od kada treba raunati trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni sat, odnosno dan. U jedan dan rauna se 24 sata, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu. (3) Rokovi odreeni po mesecima, odnosno godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. (4) Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u subotu ili u nedelju ili u neki drugi dan kad dravni organ nije radio, rok istie protekom prvog narednog radnog dana.

lan 184

(1) Okrivljenom koji iz opravdanih razloga propusti rok za izjavu albe na presudu ili na reenje o primeni mere bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, odnosno rok za podnoenje prigovora protiv reenja o kanjavanju, sud e dozvoliti povraaj u preanje stanje radi izjave albe, odnosno prigovora, ako u roku od osam dana posle prestanka uzroka zbog koga je propustio rok, podnese molbu za povraaj u preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda i albu, odnosno prigovor. (2) Posle proteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje.

lan 185
(1) O povraaju u preanje stanje odluuje predsednik vea koje je donelo presudu ili reenje koje se pobija albom. (2) Protiv reenja kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije dozvoljena alba. (3) Kad je okrivljeni izjavio albu na reenje kojim se ne dozvoljava povraaj u preanje stanje, sud je duan da ovu albu, zajedno sa albom na presudu ili na reenje o primeni mere bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, odnosno zajedno sa prigovorom protiv reenja o kanjavanju, kao i sa odgovorom na albu i svim spisima, dostavi neposredno viem sudu na reavanje.

lan 186
Molba za povraaj u preanje stanje, po pravilu, ne zadrava izvrenje presude, odnosno reenja o kanjavanju ili o primeni mere bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, ali sud nadlean za reavanje molbe moe odluiti da se izvrenje prekine do donoenja odluke po molbi.

Glava XIII IZVRENJE ODLUKA

lan 187
(1) Presuda postaje pravnosnana kad se vie ne moe pobijati albom ili kad alba nije dozvoljena. (2) Pravnosnana presuda postaje izvrna od dana dostavljanja, ako za izvrenje ne postoje zakonske smetnje. Ako nije izjavljena alba ili su se stranke odrekle ili odustale od albe, presuda je izvrna istekom roka za albu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od izjavljene albe. (3) Ako sud koji je doneo presudu u prvom stepenu nije nadlean za njeno izvrenje, dostavie overeni prepis presude sa potvrdom o izvrnosti sudu koji je nadlean za izvrenje. (4) Ako je rezervni podoficir ili oficir osuen na kaznu, sud e overeni prepis pravnosnane presude dostaviti organu nadlenom za poslove odbrane u kojem se osueni vodi u evidenciji.

lan 188

(1) Izvrenje presude u pogledu trokova krivinog postupka, oduzimanja imovinske koristi i imovinskopravnih zahteva vri nadleni sud po odredbama koje vae za izvrni postupak. (2) Trokovi krivinog postupka prinudno se naplauju u korist budeta po slubenoj dunosti. Trokovi prinudne naplate prethodno se isplauju iz budetskih sredstava. (3) Ako je u presudi izreena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, sud koji je izrekao presudu u prvom stepenu odluie da li e se takvi predmeti prodati po odredbama koje vae za izvrni postupak ili e se predati kriminalistikom muzeju ili drugoj ustanovi ili e se unititi. Novac dobijen prodajom predmeta unosi se u pravosudni budet. (4) Odredba stava 3. ovog lana shodno e se primeniti i kad se donese odluka o oduzimanju predmeta na osnovu lana 512. ovog zakonika. (5) Pravnosnana odluka o oduzimanju predmeta moe se, van sluaja ponavljanja krivinog postupka, odnosno zahteva za zatitu zakonitosti ili zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude, izmeniti u parninom postupku ako se pojavi spor o svojini oduzetih predmeta.

lan 189
(1) Ako ovim zakonikom nije drukije odreeno, reenja se izvruju kad postanu pravnosnana. Naredbe se izvruju odmah ako organ koji je naredbu izdao ne naredi drukije. (2) Pravnosnanost reenja nastupa kad se ono ne moe pobijati albom ili kad alba nije dozvoljena. (3) Reenja i naredbe, ako nije drukije odreeno, izvruju organi koji su te odluke doneli. Ako je sud reenjem odluio o trokovima krivinog postupka, ti trokovi se naplauju po odredbama lana 188. st. 1. i 2. ovog zakonika.

lan 190
(1) Ako se pojavi sumnja o dozvoljenosti izvrenja sudske odluke ili o raunanju kazne, ili ako u pravnosnanoj presudi nije odlueno o uraunavanju pritvora ili ranije izdrane kazne, ili uraunavanje nije pravilno izvreno, o tome e odluiti posebnim reenjem predsednik vea suda koji je sudio u prvom stepenu. alba ne zadrava izvrenje reenja, osim ako sud nije drukije odredio. (2) Ako se u toku izvrenja pojavi sumnja u pogledu tumaenja sudske odluke, o tome odluuje predsednik vea koje je donelo pravnosnanu odluku.

lan 191
Kad je odluka kojom je odlueno o imovinskopravnom zahtevu postala pravnosnana, oteeni moe zahtevati od suda koji je odluio u prvom stepenu da mu izda overeni prepis odluke, sa naznaenjem da je odluka izvrna.

lan 192
Propis o nainu voenja kaznene evidencije donosi vlada.

Glava XIV TROKOVI KRIVINOG POSTUPKA

lan 193
(1) Trokovi krivinog postupka su izdaci uinjeni povodom krivinog postupka od njegovog pokretanja do njegovog zavretka, i izdaci za preduzete istrane radnje pre istrage. (2) Trokovi krivinog postupka obuhvataju: 1) trokove za svedoke, vetake, tumae i struna lica i trokove uviaja; 2) trokove prevoza okrivljenog; 3) izdatke za dovoenje okrivljenog; 4) putne trokove slubenih lica; 5) trokove leenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i trokove poroaja, osim trokova koji se naplauju iz fonda za zdravstveno osiguranje; 6) trokove tehnikog pregleda vozila, medicinskih i biolokih analiza i prevoza lea do mesta obdukcije; 7) nagradu i nune izdatke branioca, nune izdatke privatnog tuioca i oteenog kao tuioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nune izdatke njihovih punomonika; 8) nune izdatke oteenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nune izdatke njegovog punomonika; 9) paualni iznos, za trokove koji nisu obuhvaeni prethodnim takama. (3) Paualni iznos se odreuje prema trajanju i sloenosti postupka i imovnom stanju lica obaveznog da plati ovaj iznos. (4) Trokovi iz ta. 1) do 6) stava 2. ovog lana, kao i nuni izdaci postavljenog branioca i postavljenog punomonika oteenog kao tuioca (l. 72. i 198), u postupku zbog krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti, isplauju se iz sredstava organa koji vodi krivini postupak unapred, a naplauju se docnije od lica koja su duna da ih naknade po odredbama ovog zakonika. Organ koji vodi krivini postupak duan je da sve trokove koji su unapred isplaeni unese u popis koji e se priloiti spisima. (5) Trokovi prevoenja i tumaenja nee se naplaivati od lica koja su po odredbama ovog zakonika duna da naknade trokove krivinog postupka. (6) Trokove pretkrivinog postupka koji se odnose na nagradu i nune izdatke branioca koga je odredio organ unutranjih poslova isplauje taj organ.

lan 194

(1) U svakoj presudi i reenju o kanjavanju, reenju o izricanju sudske opomene i reenju kojim se obustavlja krivini postupak odluie se ko e snositi trokove postupka i koliko oni iznose. (2) Ako nedostaju podaci o visini trokova, posebno reenja o visini trokova donee istrani sudija, sudija pojedinac ili predsednik vea kada se ti podaci pribave. Podaci o visini trokova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnanosti presude ili reenja iz stava 1. ovog lana. (3) Kad je o trokovima krivinog postupka odlueno posebnim reenjem, o albi protiv tog reenja odluuje vee (lan 24. stav 6).

lan 195
(1) Okrivljeni, oteeni, oteeni kao tuilac, privatni tuilac, branilac, zakonski zastupnik, punomonik, svedok, vetak, tuma i struno lice (lan 251), bez obzira na ishod krivinog postupka, snose trokove svog dovoenja, odlaganja istrane radnje ili glavnog pretresa i druge trokove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajui deo paualnog iznosa. (2) O trokovima iz stava 1. ovog lana donosi se posebno reenje, osim ako se o trokovima koje snose privatni tuilac i okrivljeni reava u odluci o glavnoj stvari. (3) O albi protiv posebnog reenja iz stava 2. ovog lana odluuje vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika.

lan 196
(1) Kad sud okrivljenog oglasi krivim, izrei e u presudi da je duan da naknadi trokove krivinog postupka. (2) Lice koje je okrivljeno za vie krivinih dela, nee se osuditi na naknadu trokova u pogledu dela za koja je osloboeno od optube, ukoliko se ti trokovi mogu izdvojiti iz ukupnih trokova. (3) U presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno krivim, sud e odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a ako to nije moguno, osudie sve okrivljene da solidarno snose trokove. Plaanje paualnog iznosa odredie se za svakog okrivljenog posebno. (4) U odluci kojom reava o trokovima, sud moe osloboditi okrivljenog od dunosti da naknadi u celini ili delimino trokove krivinog postupka iz lana 193. stav 2. ta. 1) do 6) i 9) ovog zakonika, ako bi njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan da izdrava. Ako se ove okolnosti utvrde posle donoenja odluke o trokovima, predsednik vea moe posebnim reenjem osloboditi okrivljenog od dunosti naknade trokova krivinog postupka.

lan 197
(1) Kad se obustavi krivini postupak ili kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobaa od optube ili kojom se optuba odbija, izrei e se u reenju, odnosno presudi da trokovi krivinog postupka iz lana 193. stav 2. ta. 1) do 6) ovog zakonika, kao i nuni izdaci okrivljenog i nuni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budetskih sredstava, osim u sluajevima odreenim u sledeim stavovima.

(2) Lice koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo lanog prijavljivanja obavezae se posebnim reenjem da snosi trokove krivinog postupka koje je prouzrokovalo. Ovo reenje, na predlog javnog tuioca, donosi vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. (3) Privatni tuilac je duan da naknadi trokove krivinog postupka iz lana 193. stav 2. ta. 1) do 6) i 8) ovog zakonika, nune izdatke okrivljenog, kao i nune izdatke i nagradu njegovog branioca, ako je postupak zavren presudom kojom se okrivljeni oslobaa od optube ili presudom kojom se optuba odbija ili reenjem o obustavi postupka, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je donesena presuda kojom se optuba odbija zbog smrti okrivljenog ili zbog toga to je nastupila zastarelost krivinog gonjenja usled odugovlaenja postupka koje se ne moe pripisati u krivicu privatnog tuioca. Ako je postupak obustavljen usled odustanka od tube, okrivljeni i privatni tuilac mogu se poravnati u pogledu njihovih meusobnih trokova. Ako ima vie privatnih tuilaca, svi e snositi trokove solidarno. (4) Oteeni koji je odustao od predloga za gonjenje snosie trokove krivinog postupka ako okrivljeni nije izjavio da e ih sam snositi. (5) Kad sud odbije optubu zbog nenadlenosti, odluku o trokovima donee nadleni sud. (6) Ako zahtev za naknadu nunih izdataka i nagrade iz stava 1. ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnoenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraivanja ostvaruju u parninom postupku protiv Republike Srbije.

lan 198
(1) Nagradu i nune izdatke branioca i punomonika privatnog tuioca ili oteenog duno je da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda duan da snosi trokove krivinog postupka, osim ako po odredbama ovog zakonika nagrada i nuni izdaci branioca padaju na teret budetskih sredstava. Ako je okrivljenom bio postavljen branilac, a plaanjem nagrade i nunih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili izdravanje lica koje je on obavezan da izdrava, nagrada i nuni izdaci branioca isplatie se iz budetskih sredstava. Ovako e se postupati i ako je oteenom kao tuiocu bio postavljen punomonik. (2) Punomonik koji nije advokat ili advokatski pripravnik nema pravo na nagradu, ve samo na naknadu nunih izdataka.

lan 199
O dunosti plaanja trokova koji nastanu kod vieg suda odluuje taj sud shodno odredbama l. 193. do 198. ovog zakonika.

lan 200
Potpuniji propis o naknadi trokova krivinog postupka i visini paualnog iznosa donosi vlada.

Glava XV IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEVI

lan 201

(1) Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvrenja krivinog dela raspravie se na predlog ovlaenih lica u krivinom postupku ako se time ne bi znatno odugovlaio ovaj postupak. (2) Imovinskopravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete, povraaj stvari ili ponitaj odreenog pravnog posla.

lan 202
(1) Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parninom postupku. (2) Ako su usled krivinog dela oteena dravna ili drutvena sredstva, organ koji je zakonom ovlaen da se stara o zatiti tih sredstava moe u krivinom postupku uestvovati u skladu sa ovlaenjima koja ima na osnovu tog zakona.

lan 203
(1) Predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku podnosi se organu kome se podnosi krivina prijava ili sudu pred kojim se vodi postupak. (2) Predlog se moe podneti najdocnije do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom. (3) Lice ovlaeno na podnoenje predloga duno je da odreeno oznai svoj zahtev i da podnese dokaze. (4) Ako ovlaeno lice nije podnelo predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku do podizanja optube, obavestie se da moe taj predlog podneti do zavretka glavnog pretresa. Ako su usled krivinog dela oteena dravna ili drutvena sredstva, a predlog nije stavljen, sud e o tome obavestiti organ iz lana 202. stav 2. ovog zakonika.

lan 204
(1) Ovlaena lica (lan 202) mogu do zavretka glavnog pretresa odustati od predloga za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku i ostvarivati ga u parninom postupku. U sluaju odustanka od predloga, takav predlog se ne moe ponovo podneti. (2) Ako je imovinskopravni zahtev posle podnetog predloga a pre zavretka glavnog pretresa preao na drugo lice, po pravilima imovinskog prava, pozvae se to lice da se izjasni da li ostaje kod predloga. Ako se uredno pozvani ne odazove, smatra se da je odustao od podnetog predloga.

lan 205
(1) Sud pred kojim se vodi postupak sasluae okrivljenog o injenicama navedenim u predlogu i izvidie okolnosti koje su od vanosti za utvrivanje imovinskopravnog zahteva. Sud je duan da prikupi dokaze i izvidi ta je potrebno za odluivanje o zahtevu i pre nego to je podnet takav predlog.

(2) Ako bi se izvianjem o imovinskopravnom zahtevu znatno odugovlaio krivini postupak, sud e se ograniiti na prikupljanje onih podataka ije utvrivanje docnije ne bi bilo moguno ili bi bilo znatno oteano.

lan 206
(1) O imovinskopravnom zahtevu odluuje sud. (2) U presudi kojom okrivljenog oglaava krivim, sud moe ovlaenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili mu moe dosuditi imovinskopravni zahtev delimino, a za viak uputiti na parnini postupak. Ako podaci krivinog postupka ne pruaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimino presuenje, sud e ovlaeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini moe da ostvaruje u parninom postupku. (3) Kad sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobaa od optube ili kojom se optuba odbija ili kad reenjem obustavi krivini postupak, uputie ovlaeno lice da imovinskopravni zahtev moe ostvarivati u parninom postupku. (4) Kad se sud oglasi nenadlenim za krivini postupak, uputie ovlaeno lice da imovinskopravni zahtev moe prijaviti u krivinom postupku koji e otpoeti ili produiti nadleni sud.

lan 207
Ako se imovinskopravni zahtev odnosi na povraaj stvari, a sud ustanovi da stvar pripada oteenom i da se nalazi kod okrivljenog ili kod nekog od uesnika u krivinom delu ili kod lica kome su je oni dali na uvanje, odredie u presudi da se stvar preda oteenom.

lan 208
Ako se imovinskopravni zahtev odnosi na ponitaj odreenog pravnog posla, a sud nae da je zahtev osnovan, izrei e u presudi potpun ili delimini ponitaj tog pravnog posla, s posledicama koje otuda proistiu, ne dirajui u prva treih lica.

lan 209
(1) Pravnosnanu presudu kojom je odlueno o imovinskopravnom zahtevu sud moe u krivinom postupku izmeniti samo povodom ponavljanja krivinog postupka, zahteva za zatitu zakonitosti ili zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude. (2) Van ovog sluaja osueni, odnosno njegovi naslednici mogu samo u parninom postupku zahtevati da se pravnosnana presuda krivinog suda kojom je odlueno o imovinskopravnom zahtevu izmeni, i to ako postoje uslovi za ponavljanje postupka po odredbama koje vae za parnini postupak.

lan 210
(1) Na predlog ovlaenih lica (lan 202), mogu se u krivinom postupku po odredbama koje vae za izvrni postupak, odrediti privremene mere obezbeenja imovinskopravnog zahteva nastalog usled izvrenja krivinog dela. (2) Reenje iz stava 1. ovog lana donosi u istrazi istrani sudija. Posle podignute optunice, reenje donosi van glavnog pretresa predsednik vea, a na glavnom pretresu vee.

(3) alba protiv reenja vea o privremenim merama obezbeenja nije dozvoljena. U ostalim sluajevima o albi reava vee iz lana 24. stav 6. alba ne zadrava izvrenje reenja.

lan 211
(1) Ako se radi o stvarima koje nesumnjivo pripadaju oteenom, a ne slue kao dokaz u krivinom postupku, predae se oteenom i pre zavretka postupka. (2) Ako se vie oteenih spore o svojini stvari, uputie se na parnini postupak, a sud e u krivinom postupku odrediti samo uvanje stvari kao privremenu meru obezbeenja. (3) Stvari koje slue kao dokaz oduzee se privremeno i po zavretku postupka vratiti vlasniku. Ako je ovakva stvar neophodno potrebna vlasniku, ona mu se moe vratiti i pre zavretka postupka, uz obavezu da je na zahtev donese.

lan 212
(1) Ako oteeni ima zahtev prema treem licu zbog toga to se kod njega nalaze stvari pribavljene krivinim delom, ili zbog toga to je ono usled krivinog dela dolo do imovinske koristi, sud moe u krivinom postupku, na predlog ovlaenih lica (lan 202) i po odredbama koje vae za izvrni postupak, odrediti privremene mere obezbeenja i prema tom treem licu. Odredbe lana 210. st. 2. i 3. ovog zakonika vae i u ovom sluaju. (2) U presudi kojom se okrivljeni oglaava krivim sud e ili ukinuti mere iz stava 1. ovog lana, ako ve ranije nisu ukinute, ili e oteenog uputiti na parnini postupak, s tim to e se ove mere ukinuti ako parnini postupak ne bude pokrenut u roku koji odredi sud.

Glava XVI PREJUDICIJALNA PITANJA

lan 213
(1) Ako primena krivinog zakona zavisi od prethodnog reenja kakvog pravnog pitanja za ije reenje je nadlean sud u kom drugom postupku ili neki drugi dravni organ, sud koji sudi u krivinom predmetu moe sam reiti i to pitanje po odredbama koje vae za dokazivanje u krivinom postupku. Reenje ovog pravnog pitanja od strane krivinog suda ima dejstvo samo za krivini predmet koji ovaj sud raspravlja. (2) Ako je o takvom prethodnom pitanju ve doneo odluku sud u kom drugom postupku ili drugi dravni organ, takva odluka ne vee krivini sud u pogledu ocene da li je uinjeno odreeno krivino delo.

Glava XVII ZNAENJE ZAKONSKIH IZRAZA I OSTALE ODREDBE

lan 214
(1) Kad je zakonom odreeno da je za gonjenje pojedinih lica i krivinih dela potrebno prethodno odobrenje nadlenog dravnog organa, javni tuilac ne moe zahtevati sprovoenje istrage niti podii neposredno optunicu, odnosno optuni predlog, ako ne podnese dokaz da je odobrenje dato.

(2) Kad se za krivino delo goni po privatnoj tubi, odnosno po zahtevu oteenog kao tuioca, odobrenje pribavlja sud. (3) Lice koje uiva pravo imuniteta moe se na imunitet pozvati do poetka glavnog pretresa. Ako optueni stekne pravo imuniteta posle poetka glavnog pretresa, na imunitet se moe pozvati odmah, a najkasnije do zavretka glavnog pretresa. (4) Organi iz st. 1. i 2. ovog lana mogu od nadlenog dravnog organa zatraiti odobrenje za krivino gonjenje i pre nego to se lice koje uiva pravo imuniteta na njega pozvalo.

lan 215
Kad gonjenje za krivino delo zavisi od predloga oteenog, javni tuilac ne moe da zahteva sprovoenje istrage niti da podigne neposrednu optunicu, odnosno optuni predlog dok oteeni ne stavi predlog.

lan 216
O stavljanju u pritvor, o stupanju optunice na pravnu snagu, odnosno o osuujuoj presudi zbog krivinog dela za koje se goni na osnovu optunog predloga, sud e u roku od tri dana obavestiti organ ili poslodavca kod koga je okrivljeni u radnom odnosu.

lan 217
Kad se u toku krivinog postupka utvrdi da je okrivljeni umro, reenjem istranog sudije, sudije pojedinca ili predsednika vea obustavie se krivini postupak.

lan 218
(1) Sud moe u toku postupka kazniti novanom kaznom do 100.000 dinara branioca, punomonika ili zakonskog zastupnika, oteenog, oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca, ako su njegovi postupci oigledno upravljeni na odugovlaenje krivinog postupka. (2) O kanjavanju advokata, odnosno advokatskog pripravnika obavestie se advokatska komora. (3) Ako javni tuilac ne podnosi sudu predloge blagovremeno ili druge radnje u postupku preduzima s velikim zakanjenjem i time prouzrokuje odugovlaenje postupka, obavestie se o tome vii javni tuilac.

lan 219
(1) U pogledu iskljuenja krivinog gonjenja stranaca koji uivaju pravo imuniteta u Srbiji vae pravila meunarodnog prava. (2) U sluaju sumnje da li se radi o tim licima, sud e se za objanjenje obratiti ministarstvu nadlenom za spoljne poslove.

lan 220

Svi dravni organi duni su da sudovima i drugim organima koji uestvuju u krivinom postupku prue potrebnu pomo, naroito ako se radi o otkrivanju krivinih dela i pronalaenju uinilaca.

lan 221
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju ovo znaenje: 1) Osumnjieni je lice prema kome je pre pokretanja krivinog postupka nadleni dravni organ preduzeo neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvrilo krivino delo. 2) Okrivljeni je lice protiv koga je doneto reenje o sprovoenju istrage ili protiv koga je podneta optunica, optuni predlog ili privatna tuba. 3) Optueni je lice protiv koga je optunica stala na pravnu snagu. 4) Osueni je lice za koje je pravnosnanom presudom ili pravnosnanim reenjem o kanjavanju utvreno da je uinilo odreeno krivino delo. 5) Izraz okrivljeni je i opti naziv za okrivljenog, optuenog i osuenog. 6) Oteeni je lice ije je kakvo lino ili imovinsko pravo krivinim delom povreeno ili ugroeno. 7) Tuilac je javni tuilac, privatni tuilac i oteeni kao tuilac. 8) Izraz javni tuilac odnosi se na javnog tuioca i zamenika javnog tuioca. 9) Stranka je tuilac i okrivljeni.

Deo drugi TOK POSTUPKA A. PRETKRIVINI POSTUPAK

Glava XVIII KRIVINA PRIJAVA I OVLAENJA ORGANA PRETKRIVINOG POSTUPKA
lan 222
(1) Svi dravni organi, organi teritorijalne autonomije ili organi lokalne samouprave, javna preduzea i ustanove duni su da prijave krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, o kojima su obaveteni ili za njih saznaju na drugi nain. (2) Podnosioci krivine prijave iz stava 1. ovog lana navee dokaze koji su im poznati i preduzee mere da bi se sauvali tragovi krivinog dela, predmeti na kojima je ili pomou kojih je uinjeno krivino delo i drugi dokazi.

lan 223
(1) Svako treba da prijavi krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. (2) U kojim sluajevima neprijavljivanje krivinog dela predstavlja krivino delo odreuje krivini zakon.

lan 224
(1) Prijava se podnosi nadlenom javnom tuiocu, pismeno ili usmeno. (2) Ako se prijava podnosi usmeno, prijavilac e se upozoriti na posledice lanog prijavljivanja. O usmenoj prijavi sastavie se zapisnik, a ako je prijava saoptena telefonom, sainie se slubena beleka. (3) Ako je prijava podnesena sudu, organu unutranjih poslova ili nenadlenom javnom tuiocu, oni e prijavu primiti i odmah dostaviti nadlenom javnom tuiocu.

lan 225
(1) Ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, organi unutranjih poslova duni su da preduzmu potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka. (2) U cilju ispunjenja dunosti iz stava 1. ovog lana, organi unutranjih poslova mogu da trae potrebna obavetenja od graana; da izvre potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme ogranie kretanje na odreenom prostoru; da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiu potragu za licem i stvarima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregledaju odreene objekte i prostorije dravnih organa, preduzea, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. O injenicama i okolnostima koje su utvrene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivini postupak, kao i o predmetima koji su pronaeni ili oduzeti sastavie se zapisnik ili slubena beleka. (3) Prilikom uviaja za krivino delo protiv bezbednosti javnog saobraaja za koje postoji osnovana sumnja da je prouzrokovalo teke posledice ili da je izvreno sa umiljajem, organi unutranjih poslova mogu od osumnjienog privremeno, a najdue do tri dana, oduzeti vozaku dozvolu. (4) Lice prema kome je primenjena neka od radnji ili mera iz st. 2. i 3. ovog lana ima pravo da podnese pritubu nadlenom javnom tuiocu.

lan 226
(1) Organi unutranjih poslova mogu i pozivati graane radi prikupljanja obavetenja. U pozivu se mora naznaiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se graanin poziva. Prinudno se moe dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno.

(2) Prilikom postupanja po odredbama ovog lana, organi unutranjih poslova ne mogu graane sasluavati, odnosno ispitati u svojstvu okrivljenog, svedoka ili vetaka, osim u sluaju iz stava 9. ovog lana. (3) Prikupljanje obavetenja od istog lica moe trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obavetenje, a najdue etiri sata. (4) Obavetenja od graana se ne smeju prikupljati prinudno. (5) Slubena beleka ili zapisnik o datom obavetenju proitae se licu koje je obavetenje dalo. To lice moe staviti primedbe koje je organ unutranjih poslova duan da unese u slubenu beleku ili zapisnik. Kopija slubene beleke ili zapisnika o datom obavetenju izdae se graaninu, ako to zahteva. (6) Graanin se moe ponovo pozivati radi prikupljanja obavetenja o okolnostima drugog krivinog dela ili uinioca, a radi prikupljanja obavetenja o istom krivinom delu ne moe se ponovo prinudno privoditi. (7) Kad organ unutranjih poslova prikuplja obavetenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilac krivinog dela ili prema tom licu preduzima radnje u pretkrivinom postupku predviene ovim zakonikom, moe ga pozivati u svojstvu osumnjienog. U pozivu e se osumnjieni upozoriti da ima pravo da uzme advokata. (8) Ako organ unutranjih poslova u toku prikupljanja obavetenja oceni da pozvani graanin moe biti smatran osumnjienim, duan je da ga odmah obavesti o delu za koje se tereti i osnovama sumnje, o pravu da uzme branioca koji e prisustvovati njegovom daljem sasluanju, da nije duan da bez branioca odgovara na postavljena pitanja, te da mu, u sluaju zadravanja (lan 229) predoi prava propisana u lanu 5. ovog zakonika i omogui korienje prava propisanih u lanu 228. stav 1. ovog zakonika. (9) Ako osumnjieni, u prisustvu advokata, pristane da da iskaz, organ unutranjih poslova e ga sasluati prema odredbama ovog zakonika o sasluanju okrivljenog. O sasluanju osumnjienog, organ unutranjih poslova e obavestiti nadlenog javnog tuioca koji moe prisustvovati njegovom sasluanju. Zapisnik o ovom sasluanju se ne izdvaja iz spisa i moe se koristiti kao dokaz u krivinom postupku. (10) Po odobrenju istranog sudije, odnosno predsednika vea, organi unutranjih poslova mogu prikupljati obavetenja i od lica koja se nalaze u pritvoru, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivinih dela i uinilaca. Ova e se obavetenja prikupljati u ustanovi u kojoj okrivljeni izdrava pritvor, u vreme koje odredi istrani sudija ili predsednik vea, i u njegovom prisustvu, ili u prisustvu sudije koga on odredi. Prikupljanju ovih obavetenja ima pravo da prisustvuje i branilac okrivljenog, ako to pritvorenik zahteva. (11) Na osnovu prikupljenih obavetenja, organ unutranjih poslova sastavlja krivinu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznao prilikom prikupljanja obavetenja. U krivinu prijavu ne unosi se sadrina izjava koje su pojedini graani dali prilikom prikupljanja obavetenja, osim iskaza datih u smislu stava 9. ovog lana. Uz krivinu prijavu dostavljaju se i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izvetaji, spisi o preduzetim merama i radnjama, slubene beleke, izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspeno voenje postupka. Ako organi unutranjih poslova, posle podnoenja krivine prijave, saznaju za nove injenice, dokaze ili tragove krivinog dela, duni su da prikupe potrebna obavetenja i da izvetaj o tome, kao dopunu krivine prijave, dostave javnom tuiocu.

lan 227

(1) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova mogu neko lice liiti slobode ako postoji ma koji razlog predvien u lanu 142. ovog zakonika za odreivanje pritvora, ali su duna da takvo lice bez odlaganja sprovedu nadlenom istranom sudiji, osim u sluaju iz lana 229. ovog zakonika. Prilikom dovoenja, ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova e obavestiti istranog sudiju o razlozima i o vremenu lienja slobode. (2) Lice lieno slobode mora biti poueno kako je to predvieno u odredbi lana 5. ovog zakonika. (3) Ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovoenje lica lienog slobode trajalo due od osam sati, slubeno lice organa unutranjih poslova je duno da istranom sudiji ovakvo zakanjenje posebno obrazloi, o emu e istrani sudija sainiti beleku, odnosno zapisnik. Istrani sudija e u zapisnik uneti i izjavu lica lienog slobode o vremenu i mestu lienja slobode.

lan 228
(1) Istrani sudija duan je da licu lienom slobode, koje mu je dovedeno, odmah saopti da moe uzeti branioca, omogui da u njegovom prisustvu, uz korienje telefona, telegrafa ili drugog elektronskog prenosioca poruka obavesti branioca neposredno ili posredstvom lanova porodice ili treeg lica iji identitet istranom sudiji mora biti otkriven, a ako je potrebno i pomogne mu da nae branioca. (2) Ako lice lieno slobode ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 sata od kada mu je to u smislu stava 1. ovog lana omogueno, ili izjavi da ne eli da uzme branioca, istrani sudija je duan da ga bez odlaganja saslua. (3) Ako u sluaju obavezne odbrane (lan 71. stav 1) lice lieno slobode ne uzme branioca u roku od 24 sata od asa kad je poueno o ovom pravu ili izjavi da nee uzeti branioca, postavie mu se branilac po slubenoj dunosti. (4) Odmah posle sasluanja, istrani sudija e odluiti da li e lice lieno slobode pustiti na slobodu ili e odrediti pritvor. (5) Ako javni tuilac u vreme sasluanja nije podneo zahtev za sprovoenje istrage, a ne podnese ga ni u roku od 48 sati od asa odreivanja pritvora, istrani sudija e pritvoreno lice pustiti na slobodu. (6) Ako istrani sudija u roku od 48 sati od podnoenja zahteva za sprovoenje istrage ne donese reenje o sprovoenju istrage, duan je da pritvoreno lice pusti na slobodu. (7) Kad je lice lieno slobode dovedeno istranom sudiji, moe, ono, njegov branilac, lan njegove porodice ili lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, zahtevati da istrani sudija odredi lekarski pregled. Takav zahtev moe podneti i javni tuilac. Ako je postavljen zahtev, istrani sudija e doneti odluku o odreivanju lekara koji e obaviti pregled. Tu odluku i zapisnik o sasluanju lekara istrani sudija e priloiti istranim spisima.

lan 229
(1) Lice lieno slobode prema lanu 227. stav 1, kao i osumnjienog iz lana 226. st. 7. i 8, organ unutranjih poslova moe izuzetno zadrati radi prikupljanja obavetenja (lan 226. stav 1) ili sasluavanja najdue 48 sati od asa lienja slobode, odnosno odazivanja na poziv.

(2) O zadravanju organ unutranjih poslova odmah, a najkasnije u roku od dva sata, donosi i zadranom licu uruuje reenje. U reenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjieni tereti, osnovi sumnje, dan i as lienja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme poetka zadravanja. (3) Protiv reenja o zadravanju osumnjieni i branilac imaju pravo albe, koja se odmah dostavlja istranom sudiji. Istrani sudija je duan da o albi odlui u roku od etiri sata od prijema albe. alba ne zadrava izvrenje reenja. (4) Organ unutranjih poslova je duan da o zadravanju odmah obavesti istranog sudiju. Istrani sudija moe zahtevati da mu organ unutranjih poslova odmah sprovede zadrano lice. (5) Osumnjieni ima prava predviena u lanu 226. stav 8. ovog zakonika. (6) Osumnjieni mora imati branioca im organ unutranjih poslova donese reenje o zadravanju. Ako osumnjieni sam ne obezbedi branioca, organ unutranjih poslova e mu ga obezbediti po slubenoj dunosti, po redosledu sa spiska koji dostavlja odgovarajua advokatska komora. Sasluanje osumnjienog odloie se do dolaska branioca, a najdue osam sati. Ako ni tada prisustvo branioca ne bude obezbeeno, organ unutranjih poslova e osumnjienog pustiti na slobodu ili bez odlaganja sprovesti nadlenom istranom sudiji. (7) Spisak advokata iz stava 6. ovog lana advokatska komora sainjava po azbunom redu advokata. Prilikom postavljanja branioca po slubenoj dunosti, organ unutranjih poslova je duan da potuje redosled sa spiska. O razlozima odstupanja od redosleda sa spiska advokata organ unutranjih poslova je duan da saini slubenu beleku. (8) Spisak advokata iz stava 6. ovog lana, sa podacima o angaovanju advokata, advokatska komora objavljuje na svojoj veb-stranici.

lan 230
Lice zateeno pri izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti moe svako liiti slobode. Lice lieno slobode se mora odmah predati istranom sudiji ili organu unutranjih poslova, a ako se to ne moe uiniti, mora se odmah obavestiti jedan od tih organa. Organ unutranjih poslova postupie po lanu 227. ovog zakonika.

lan 231
(1) Ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova imaju pravo da lica zateena na mestu izvrenja krivinog dela upute istranom sudiji ili da ih zadre na mestu izvrenja krivinog dela do njegovog dolaska, ako bi ta lica mogla da daju podatke vane za krivini postupak i ako je verovatno da se njihovo ispitivanje docnije ne bi moglo izvriti ili bi bilo skopano sa znatnim odugovlaenjem ili drugim tekoama. Zadravanje ovih lica na mestu izvrenja krivinog dela ne moe trajati due od est sati. (2) Kad je to neophodno radi utvrivanja istovetnosti ili u drugim sluajevima od interesa za uspeno voenje postupka, organi unutranjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istranog sudije, fotografisati osumnjienog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjienog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrivanje identiteta.

(3) Ako je potrebno da se utvrdi od koga potiu otisci prstiju na pojedinim predmetima, organi unutranjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje javnog tuioca, uzimati otiske prstiju od lica za koja postoji verovatnoa da su mogla doi u dodir s tim predmetima. (4) Lice prema kome je preduzeta neka od radnji iz ovog lana ima pravo da podnese pritubu nadlenom javnom tuiocu ili neposredno viem organu unutranjih poslova.

l. 232 i 233
(Brisani)

lan 234
(1) Javni tuilac moe zahtevati da nadleni dravni organ, bankarska ili druga finansijska organizacija obavi kontrolu poslovanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilo krivino delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora od najmanje etiri godine i da mu dostavi dokumentaciju i podatke koji mogu posluiti kao dokazi o krivinom delu ili imovini pribavljenoj krivinim delom, kao i obavetenja o sumnjivim novanim transakcijama u smislu Konvencije o pranju, traenju, zapleni i oduzimanju prihoda steenim kriminalom i o finansiranju terorizma. O zahtevu i prikupljenim podacima javni tuilac je duan da odmah obavesti istranog sudiju. (2) Na pisani i obrazloeni zahtev javnog tuioca, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, istrani sudija moe odluiti da nadleni organ ili organizacija privremeno obustavi odreenu finansijsku transakciju, isplatu, odnosno izdavanje sumnjivog novca, vrednosnih papira ili predmeta za koje postoje osnovi sumnje da potiu od krivinog dela ili od dobiti steene krivinim delom, ili su namenjeni izvrenju, odnosno prikrivanju krivinog dela. (3) Odluka istranog sudije iz stava 2. ovog lana donosi se u obliku reenja. Protiv reenja istranog sudije vlasnik novanih sredstava ima pravo albe. O albi odluuje vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. (4) U zahtevu iz stava 2. ovog lana javni tuilac e blie oznaiti sadraj mere ili radnje koju nalae. (5) Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa podacima prikupljenim primenom mera iz st. 1. i 2. ovog lana ili ako izjavi da ih nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, svi dostavljeni podaci e se unititi pod nadzorom istranog sudije, o emu e istrani sudija sainiti zapisnik.

lan 235
(1) Javni tuilac e odbaciti prijavu ako iz same prijave proistie da prijavljeno delo nije krivino delo ili da se ne goni po slubenoj dunosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili ako postoje druge okolnosti koje iskljuuju gonjenje ili ne postoji osnovana sumnja da je osumnjieni uinio krivino delo. O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tuilac e obavestiti oteenog u roku od osam dana (lan 61), a ako je krivinu prijavu podneo organ unutranjih poslova, obavestie i taj organ. (2) Ako javni tuilac iz same prijave ne moe oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pruaju dovoljno osnova da moe odluiti da li e zahtevati sprovoenja istrage, ili ako je do javnog tuioca samo dopro glas da je izvreno krivino delo, a naroito

ako je izvrilac nepoznat, javni tuilac e, sam ili posredstvom drugih organa, prikupiti potrebna obavetenja. On moe pozivati graane, pod uslovima iz lana 226. st. 1. do 6. ovog zakonika. Ako nije u mogunosti da to preduzme sam, javni tuilac e zahtevati od organa unutranjih poslova da prikupe potrebna obavetenja i da preduzmu druge mere radi otkrivanja krivinog dela i uinioca (lan 225, 226. i 231). (3) Javni tuilac moe uvek traiti da ga organi unutranjih poslova obaveste o merama koje su preduzeli. Organi unutranjih poslova su duni da mu bez odlaganja odgovore. (4) Ako i posle preduzetih radnji iz st. 2. i 3. ovog lana proistiu neke od okolnosti iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e odbaciti prijavu. (5) Javni tuilac i drugi dravni organi, preduzea i druga pravna lica duni su prilikom prikupljanja obavetenja, odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo, vodei rauna da se ne nakodi asti u ugledu lica na koje se ovi podaci odnose.

lan 236
(1) Javni tuilac moe odloiti krivino gonjenje za krivina dela za koja je predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ako osumnjieni prihvati jednu ili vie od sledeih mera: 1) da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem krivinog dela ili da naknadi priinjenu tetu, 2) da plati odreeni novani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, 3) da obavi odreeni drutvenokorisni ili humanitarni rad, 4) da ispuni dospele obaveze izdravanja, 5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, 6) da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji, 7) da izvri obavezu ustanovljenu pravnosnanom odlukom suda, odnosno potuje ogranienje utvreno pravnosnanom sudskom odlukom, 8) da poloi vozaki ispit, obavi dodatnu vozaku obuku ili zavri drugi odgovarajui kurs. (2) Po odobrenju vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, javni tuilac moe odloiti krivino gonjenje i za krivina dela za koja je predviena kazna zatvora preko tri godine, a do pet godina. (3) Osumnjieni je duan da prihvaenu obavezu izvri u roku koji ne moe biti dui od est meseci. (4) Ako osumnjieni izvri obavezu iz stava 1. ta. 1) i 4) ovog lana ili, uz pristanak oteenog, obavezu iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana u roku iz prethodnog stava ovog lana, javni tuilac e odbaciti krivinu prijavu, a odredbe lana 61. ovog zakonika nee se primenjivati.

(5) Kada javni tuilac oceni da oteeni kome je u potpunosti naknaena priinjena teta, iz oigledno neopravdanog razloga ne pristaje da osumnjieni izvri obaveze iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, a javni tuilac nae da je izvrenje takvih obaveza celishodno, zatraie da vee iz lana 24 stav 6. ovog zakonika, svojim reenjem odobri izvrenje tih obaveza. Ako vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika odobri izvrenje obaveza iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, a osumnjieni ih u potpunosti izvri, odredbe lana 61. ovog zakonika se nee primenjivati. (6) Javni tuilac moe, uz saglasnost suda pred kojim se vodi glavni pretres, do zavretka glavnog pretresa za krivino delo za koje je predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, odustati od krivinog gonjenja, ako osumnjieni ispuni jednu ili vie mera iz stava 1. ovog lana. Kada se radi o merama iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, potrebna je i saglasnost oteenog, odnosno primenjuje se pravilo iz stava 5. ovog lana. (7) Javni tuilac moe postupiti u skladu sa stavom 6. ovog lana i kada se postupak vodi za krivino delo za koje je predviena kazna zatvora preko tri godine, a do pet godina, ako to svojim reenjem odobri vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. (8) Kada se presuda kojom se optuba odbija donese zbog odustanka javnog tuioca od krivinog gonjenja u skladu sa st. 6. i 7. ovog lana, odredbe lana 62. ovog zakonika nee se primenjivati. (9) Kada je krivina prijava podnesena za krivino delo za koje je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac je duan da pre podnoenja optunog predloga, odnosno pre nego to podnese predlog za sprovoenje istrane radnje pre optunog predloga, ispita postojanje mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja, zbog ega moe obaviti razgovor sa osumnjienim i oteenim, kao i drugim licima, odnosno prikupiti druge potrebne podatke, o emu sastavlja slubenu beleku.

lan 237
U sluaju krivinih dela iz lana 236, javni tuilac moe odbaciti krivinu prijavu ako je osumnjieni, usled stvarnog kajanja, spreio nastupanje tete ili je tetu u potpunosti ve nadoknadio, a javni tuilac, prema okolnostima sluaja, oceni da izricanje krivine sankcije ne bi bilo pravino. U ovom sluaju odredbe lana 61. ovog zakonika se nee primenjivati.

lan 238
(1) Organi unutranjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama lana 82. ovog zakonika, ako postoji opasnost od odlaganja i pretresti stan i lica pod uslovima predvienim u lanu 81. ovog zakonika. (2) Organi unutranjih poslova su duni da privremeno oduzete predmete odmah vrate vlasniku ili draocu ako krivini postupak ne bude pokrenut, odnosno ako u roku od tri meseca ne podnesu krivinu prijavu nadlenom javnom tuiocu. (3) Za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do deset godina, organi unutranjih poslova mogu sami obaviti uviaj i odrediti vetaenja koja ne trpe odlaganje, osim obdukcije i ekshumacije lea, ako istrani sudija nije u mogunosti da odmah izie na lice mesta. Ako istrani sudija stigne na lice mesta u toku uviaja, on moe preuzeti ove radnje. (4) O radnjama iz st. 1. do 3. ovog lana organi unutranjih poslova, odnosno istrani sudija e bez odlaganja obavestiti javnog tuioca.

lan 239
(1) Kad je uinilac krivinog dela nepoznat, javni tuilac moe predloiti da istrani sudija preduzme pojedine istrane radnje, ako je, s obzirom na okolnosti sluaja, neophodno ili celishodno da se one preduzmu pre pokretanja istrage. Ako se istrani sudija ne sloi sa tim predlogom, zatraie da o tome odlui vee (lan 24. stav 6). (2) Zapisnici o preduzetim istranim radnjama dostavljaju se javnom tuiocu.

lan 240
(1) Istrani sudija nadlenog suda, kao i istrani sudija nieg suda na ijem je podruju izvreno krivino delo, moe pre donoenja reenja o sprovoenju istrage preduzeti pojedine istrane radnje za koje postoji opasnost od odlaganja, ali o svemu to je preduzeto mora obavestiti nadlenog javnog tuioca. (2) Istranim radnjama koje se preduzimaju po stavu 1. ovog lana moe da prisustvuje javni tuilac koji postupa pred tim sudom. (3) U pogledu pozivanja, odbrane i sasluavanja osumnjienog, primenjuju se odredbe o pozivanju, odbrani i sasluanju okrivljenog.

B. PRETHODNI POSTUPAK
Glava XIX ISTRAGA
lan 241
(1) Istraga se pokree protiv odreenog lica kad postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo. (2) U istrazi e se prikupiti dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odluiti da li e se podii optunica ili obustaviti postupak, dokazi za koje postoji opasnost da se nee moi ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvoenje bilo oteano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a ije se izvoenje, s obzirom na okolnosti sluaja, pokazuje celishodnim.

lan 242
(1) Istraga se sprovodi na zahtev javnog tuioca. (2) Zahtev za sprovoenje istrage podnosi se istranom sudiji nadlenog suda. (3) U zahtevu se moraju naznaiti: lini podaci osumnjienog, opis dela iz koga proizlaze zakonska obeleja krivinog dela, zakonski naziv krivinog dela, okolnosti iz kojih proizlazi osnovanost sumnje i postojei dokazi. (4) U zahtevu za sprovoenje istrage moe se predloiti da se izvide odreene okolnosti, da se preduzmu pojedine radnje i da se o izvesnim pitanjima ispitaju odreena lica, a moe se predloiti i da se osumnjieni pritvori.

(5) Javni tuilac e dostaviti istranom sudiji krivinu prijavu i sve spise i zapisnike o radnjama koje su preduzete. Istovremeno, javni tuilac e dostaviti istranom sudiji predmete koji mogu posluiti kao dokaz ili e naznaiti gde se oni nalaze.

lan 243
(1) Kad istrani sudija primi zahtev za sprovoenje istrage, razmotrie spise i ako se sloi sa zahtevom, donee reenje o sprovoenju istrage, koje treba da sadri podatke navedene u lanu 242. stav 3. ovog zakonika. Reenje e se dostaviti javnom tuiocu i okrivljenom. (2) Pre donoenja reenja istrani sudija e sasluati osumnjienog, osim ako postoji opasnost od odlaganja. (3) Istrani sudija moe, pre nego to odlui o zahtevu javnog tuioca, pozvati javnog tuioca i osumnjienog da odreenog dana dou u sud ako je potrebno da se izjasne o okolnostima koje mogu biti od vanosti za odluivanje o zahtevu ili ako istrani sudija smatra da bi iz drugih razloga bilo celishodno njihovo usmeno izjanjenje. Ovom prilikom javni tuilac i osumnjieni mogu stavljati usmeno predloge, a javni tuilac moe izmeniti ili dopuniti zahtev za sprovoenje istrage, a moe i predloiti da se postupak sprovede neposredno na osnovu optunice (lan 244). (4) U vezi sa pozivanjem, odbranom i sasluanjem osumnjienog protiv kojeg se zahteva sprovoenje istrage primenjivae se odredbe ovog zakonika o pozivanju, odbrani i sasluanju okrivljenog. Osumnjienog koji je pozvan po stavu 3. ovog lana pouie istrani sudija u smislu lana 89. stav 2. ovog zakonika. (5) Protiv reenja istranog sudije o sprovoenju istrage okrivljeni se moe aliti. Ako je reenje usmeno saopteno, alba se tom prilikom moe izjaviti na zapisnik. (6) Istrani sudija je duan da albu odmah dostavi veu (lan 24. stav 6), koje je duno da donese odluku u roku od 48 sati. alba ne zadrava izvrenje reenja. (7) Ako se istrani sudija ne sloi sa zahtevom javnog tuioca za sprovoenje istrage, zatraie da o tome odlui vee (lan 24. stav 6). Protiv reenja vea okrivljeni, javni tuilac i oteeni imaju pravo albe, koja ne zadrava izvrenje reenja. (8) Ako je protiv reenja vea albu izjavio samo oteeni, a alba se usvoji, smatrae se da je oteeni izjavljivanjem albe preuzeo gonjenje. (9) U sluajevima iz st. 6. i 7. ovog lana vee je duno da donese odluku u roku od 48 asova. (10) Pri odluivanju o zahtevu za sprovoenje istrage, vee nije vezano za pravnu ocenu dela koju je naveo javni tuilac.

lan 244
(1) Istrani sudija se moe saglasiti s predlogom javnog tuioca da se ne sprovodi istraga ako prikupljeni podaci koji se odnose na krivino delo i uinioca pruaju dovoljno osnova za podizanje optunice. (2) Saglasnost iz stava 1. ovog lana istrani sudija moe dati samo ako je prethodno sasluao osumnjienog protiv koga treba da se podigne optunica. U pogledu pozivanja,

odbrane i sasluanja osumnjienog primenjuju se odredbe o pozivanju, odbrani i sasluanju okrivljenog. Obavetenje o saglasnosti istrani sudija e dostaviti javnom tuiocu i osumnjienom. (3) Rok za podizanje optunice je osam dana. (4) Predlog iz stava 1. ovog lana javni tuilac moe staviti i posle podnoenja zahteva za sprovoenje istrage dok reenje o zahtevu ne bude doneto. (5) Ako istrani sudija smatra da nisu ispunjeni uslovi za podizanje optunice bez sprovoenja istrage ili ako javni tuilac ne podigne optunicu u roku iz stava 3. ovog lana, postupie kao da je stavljen zahtev za sprovoenje istrage. (6) Ako je za krivino delo predviena kazna zatvora do osam godina, javni tuilac moe, mimo uslova predvienih u st. 1. do 5. ovog lana, podii optunicu i bez sprovoenja istrage ako prikupljeni podaci koji se odnose na krivino delo i uinioca pruaju dovoljno osnova za optuenje. (7) Odredbe st. 1. do 6. ovog lana primenjuju se i kad se krivino gonjenje preduzima po zahtevu oteenog kao tuioca. (8) Uz predlog iz stava 1. ovog lana, kao i uz optunicu podignutu po stavu 6. ovog lana, javni tuilac e dostaviti krivinu prijavu i sve spise i zapisnike o radnjama koje su preduzete, kao i predmete koji mogu posluiti kao dokaz, ili e naznaiti gde se oni nalaze.

lan 245
(1) Istragu sprovodi istrani sudija nadlenog suda. (2) Zakonom se moe odrediti jedan sud u kome e se za podruje vie sudova sprovoditi istraga (istrani centar). (3) Istrani sudija preduzima istrane radnje po pravilu samo na podruju svog suda. Ako interes istrage zahteva, on moe pojedine istrane radnje preduzeti i van podruja svog suda, ali je duan da o tome obavesti sud na ijem podruju preduzima istrane radnje.

lan 246
(1) U toku istrage istrani sudija moe poveriti izvrenje pojedinih istranih radnji, osim sasluanja okrivljenog, istranom sudiji suda na ijem podruju treba preduzeti te radnje, a ako je za podruja vie sudova odreen jedan sud za ukazivanje pravne pomoi - tom sudu. (2) Javni tuilac koji postupa pred sudom kome je povereno preduzimanje istrane radnje moe prisustvovati toj radnji ako nadleni javni tuilac ne izjavi da e on prisustvovati. (3) Istrani sudija moe poveriti organu unutranjih poslova izvrenje naredbe o pretresanju stana ili lica ili o privremenom oduzimanju predmeta, na nain predvien ovim zakonikom. (4) Na zahtev ili po odobrenju istranog sudije, organi unutranjih poslova mogu fotografisati okrivljenog ili uzeti otiske njegovih prstiju, ako je to potrebno za svrhe krivinog postupka.

lan 247

(1) Istrani sudija kome je povereno izvrenje pojedinih istranih radnji preduzee po potrebi i druge istrane radnje koje sa ovim stoje u vezi ili iz njih proistiu. (2) Ako istrani sudija kome je povereno preduzimanje pojedinih istranih radnji nije za to nadlean, dostavie predmet nadlenom sudu i o tome e obavestiti istranog sudiju koji mu je predmet dostavio.

lan 248
(1) Istraga se vodi samo u pogledu onog krivinog dela i protiv onog okrivljenog na koje se odnosi reenje o sprovoenju istrage. (2) Ako se u toku istrage pokae da postupak treba proiriti na koje drugo krivino delo ili protiv drugog lica, istrani sudija e o tome obavestiti javnog tuioca. U takvom sluaju mogu se preduzeti istrane radnje koje ne trpe odlaganje, ali o svemu to je preduzeto mora se obavestiti javni tuilac. (3) U pogledu proirenja istrage vae odredbe l. 242. i 243. ovog zakonika.

lan 249
Posle donoenja reenja o sprovoenju istrage, istrani sudija i bez predloga stranaka preduzima radnje za koje smatra da su potrebne za uspeno voenje postupka.

lan 250
(1) Stranke i oteeni mogu u toku istrage stavljati istranom sudiji predloge da se preduzmu pojedine radnje. Ako se istrani sudija ne sloi s predlogom javnog tuioca da se preduzme pojedina istrana radnja, zatraie da o tome odlui vee (lan 24. stav 6). (2) Stranke i oteeni mogu predloge iz stava 1. ovog lana stavljati i istranom sudiji kome je povereno preduzimanje pojedinih istranih radnji. Ako se istrani sudija ne sloi s predlogom, obavestie o tome predlagaa, koji predlog moe ponovo staviti istranom sudiji nadlenog suda.

lan 251
(1) Sasluanje okrivljenog se moe obaviti samo u prisustvu javnog tuioca. Oteeni kao tuilac, privatni tuilac, branilac i saokrivljeni koji je sasluan i njegov branilac mogu prisustvovati sasluanju okrivljenog. (2) Tuilac, oteeni, okrivljeni i branilac mogu prisustvovati uviaju i ispitivanju vetaka. (3) Tuilac i branilac mogu prisustvovati pretresanju stana. (4) Ispitivanju svedoka mogu da prisustvuju tuilac, okrivljeni, branilac i oteeni. (5) Istrani sudija je duan da na pogodan nain obavesti tuioca, branioca, oteenog i okrivljenog o vremenu i mestu izvrenja istranih radnji kojima oni mogu prisustvovati, osim kad postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeni ima branioca, istrani sudija e, po pravilu, obavetavati samo branioca. Ako je okrivljeni u pritvoru, a istrana radnja se preduzima van sedita suda, istrani sudija e odluiti da li je potrebno prisustvo okrivljenog.

(6) Ako lice kome je upueno obavetenje o istranoj radnji nije prisutno, radnja se moe preduzeti i u njegovom odsustvu. Ako na roite za sasluanje okrivljenog ne doe javni tuilac ili lice koje ga zastupa, sasluanje e se odloiti, osim ako bi istekao rok iz lana 228. stav 2. ovog zakonika. O nedolasku javnog tuioca ili lica koje ga zastupa, istrani sudija e obavestiti nadlenog javnog tuioca. (7) Lica koja prisustvuju istranim radnjama mogu predloiti istranom sudiji da radi razjanjenja stvari postavi odreena pitanja okrivljenom, svedoku ili vetaku, a po dozvoli istranog sudije mogu postavljati pitanja i neposredno. Ova lica imaju prava da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, a mogu i predlagati izvoenje pojedinih dokaza. (8) Radi razjanjenja pojedinih tehnikih ili drugih strunih pitanja koja se postavljaju u vezi s pribavljenim dokazima ili prilikom sasluanja okrivljenog ili preduzimanja drugih istranih radnji, istrani sudija moe zatraiti od lica odgovarajue struke da mu o tim pitanjima da potrebna objanjenja. Ako su prilikom davanja objanjenja stranke prisutne, one mogu traiti da to lice prui blia objanjenja. U sluaju potrebe, istrani sudija moe traiti objanjenja i od odgovarajue strune ustanove. (9) Odredbe st. 1. do 8. ovog lana primenjuju se i ako se istrana radnja preduzima pre donoenja reenja o sprovoenju istrage.

lan 252
(1) Istrani sudija e reenjem prekinuti istragu ako kod okrivljenog posla izvrenog krivinog dela nastupi duevno oboljenje ili duevna poremeenost ili kakva druga teka bolest zbog koje ne moe uestvovati u postupku ili se pojave okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje (ako nema predloga ili odobrenja za gonjenje ili zahteva ovlaenog tuioca). (2) Ako se ne zna boravite okrivljenog, istraga se moe prekinuti, ali ako je okrivljeni u bekstvu, ili inae nije dostian dravnim organima, istraga e se prekinuti samo na predlog javnog tuioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu. (3) Pre nego to se istraga prekine, prikupie se svi dokazi o krivinom delu okrivljenog do kojih se moe doi. (4) Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, istrani sudija e nastaviti istragu.

lan 253
Istrani sudija obustavlja reenjem istragu kad javni tuilac u toku istrage ili po zavrenoj istrazi izjavi da odustaje od gonjenja. O obustavljanju istrage istrani sudija e u roku od osam dana obavestiti oteenog (lan 61).

lan 254
(1) Istragu e reenjem obustaviti vee (lan 24. stav 6) kad odluuje o bilo kom pitanju u toku istrage u sledeim sluajevima: 1) ako delo koje se stavlja na teret okrivljenom nije krivino delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti;

2) ako je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju gonjenje; 3) ako nema dokaza da je okrivljeni uinio krivino delo. (2) Ako istrani sudija nae da postoje razlozi za obustavljanje istrage iz stava 1. ovog lana, obavestie o tome javnog tuioca. Ako javni tuilac u roku od osam dana ne obavesti istranog sudiju da odustaje od gonjenja, istrani sudija e zatraiti da vee odlui o obustavljanju istrage. (3) Reenje o obustavljanju istrage dostavlja se javnom tuiocu, oteenom i okrivljenom, koji e se odmah pustiti na slobodu ako je u pritvoru. Protiv ovog reenja javni tuilac i oteeni imaju pravo albe. (4) Ako je protiv reenja o obustavljanju istrage albu izjavio samo oteeni, a alba se uvai, smatrae se da je oteeni izjavom albe preuzeo gonjenje. (5) Ako utvrdi da postoje samo privremene smetnje za gonjenje okrivljenog (lan 252. stav 1), vee e reenjem prekinuti istragu. (6) Kad prestanu razlozi koji su doveli do prekida, istrani sudija e nastaviti istragu.

lan 255
(1) Istrani sudija e pre zavrene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u lanu 89. stav 1. ovog zakonika, ako nedostaju ili ih treba proveriti, kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog, a ako okrivljeni jo izdrava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lienje slobode - podatke o njegovom ponaanju za vreme izdravanja kazne ili druge sankcije. Po potrebi, istrani sudija e pribaviti podatke o ranijem ivotu okrivljenog i o prilikama u kojima ivi, kao i o drugim okolnostima koje se tiu njegove linosti. Istrani sudija moe odrediti medicinske preglede ili psiholoka ispitivanja okrivljenog kad je potrebno da se dopune podaci o linosti okrivljenog. (2) Ako postoje uslovi za izricanje jedinstvene kazne kojom e se obuhvatiti i kazne iz ranijih presuda, odnosno reenja o kanjavanju, istrani sudija e zatraiti spise predmeta u kojima su izreene ove odluke, ili overene prepise tih pravnosnanih odluka.

lan 256
(1) Ako istrani sudija pre zavrene istrage nae da je u interesu postupka da se stranke i branilac upoznaju s vanim dokazima prikupljenim u istrazi, obavestie ih da u odreenom roku mogu razgledati predmete i spise koji se odnose na te dokaze i da mogu staviti svoje predloge za izvoenje novih dokaza. (2) Kad istekne odreeni rok ili ako ne usvoji predlog za izvoenje dokaza, istrani sudija e postupiti po lanu 257. ovog zakonika.

lan 257
(1) Istrani sudija zavrava istragu kad nae da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjanjeno.

(2) Po zavrenoj istrazi istrani sudija dostavlja spise javnom tuiocu, koji je duan da u roku od petnaest dana stavi predlog da se istraga dopuni ili da podigne optunicu ili da da izjavu da odustaje od gonjenja. Ovaj rok moe vee (lan 24. stav 6) produiti na predlog javnog tuioca, najdue za jo petnaest dana. (3) Ako istrani sudija ne prihvati predlog javnog tuioca o dopuni istrage, zatraie da o tome odlui vee (lan 24. stav 6). Ako vee odbije predlog javnog tuioca, rok iz stava 2. ovog lana poinje da tee od dana kad je javnom tuiocu saoptena odluka vea. (4) Ako javni tuilac ne postupi u roku predvienom u st. 2. i 3. ovog lana, duan je da o razlozima obavesti vieg javnog tuioca.

lan 258
(1) Ako se istraga ne zavri u roku od est meseci, istrani sudija je duan da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih istraga nije okonana. (2) Predsednik suda e, po potrebi, preduzeti mere da se istraga okona.

lan 259
(1) Oteeni kao tuilac i privatni tuilac mogu istranom sudiji nadlenog suda podneti zahtev da sprovede istragu, odnosno predlog da istragu dopuni. U toku istrage oni mogu istranom sudiji stavljati i druge predloge. (2) U pogledu pokretanja, sprovoenja, prekida i obustave istrage, shodno se primenjuju odredbe ovog zakonika koje se odnose na pokretanje i voenje istrage po zahtevu javnog tuioca. (3) Kad istrani sudija nae da je istraga zavrena, obavestie o tome oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca i upozorie ih da u roku od petnaest dana treba da podnesu optunicu, odnosno privatnu tubu, a ako to ne uine, smatrae se da su odustali od gonjenja, pa e se postupak reenjem obustaviti. Ovakvo upozorenje istrani sudija je duan da d i kad vee (lan 24. stav 6) odbije predlog oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca za dopunu istrage zato to smatra da je stanje stvari dovoljno razjanjeno.

lan 260
Ako je istranom sudiji potrebna pomo organa unutranjih poslova (kriminalistiko-tehnika i dr.) ili drugih dravnih organa u vezi sa sprovoenjem istrage, oni su duni da mu na njegov zahtev tu pomo prue. Na zahtev istranog sudije, preduzee ili drugo pravno lice je duno da prui pomo za preduzimanje istrane radnje koja ne trpi odlaganje.

lan 261
Ako to zahtevaju interesi morala, javnog poretka, nacionalne bezbednosti, interesi zatite maloletnika ili privatnog ivota uesnika u postupku, ili kada je to neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde, slubeno lice koje preduzima istranu radnju naredie licima koja sasluava, odnosno ispituje ili koja prisustvuju istranim radnjama ili razgledaju spise istrage da uvaju kao tajnu odreene injenice ili podatke koje su tom prilikom saznala i ukazae im da odavanje tajne predstavlja krivino delo. Ova naredba unee se u zapisnik o istranoj radnji, odnosno zabeleie se na spisima koji se razgledaju, uz potpis lica koje je upozoreno.

lan 262
Kad vee odluuje u toku istrage, moe zatraiti potrebna objanjenja od istranog sudije, stranaka i branioca i moe ih pozvati da usmeno izloe svoje stavove na sednici vea.

lan 263
(1) Istrani sudija moe kazniti novanom kaznom do 500.000 dinara svako lice koje za vreme preduzimanja istrane radnje i posle opomene naruava red. Ako uee takvog lica nije neophodno, ono moe biti udaljeno sa mesta gde se preduzima ta radnja. (2) Okrivljeni ne moe biti kanjen novanom kaznom. (3) Ako javni tuilac naruava red, istrani sudija e postupiti shodno odredbi lana 299. stav 10. ovog zakonika.

lan 264
(1) Stranke i oteeni mogu se uvek obratiti pritubom predsedniku suda pred kojim se vodi postupak zbog odugovlaenja postupka i drugih nepravilnosti u toku istrage. (2) Predsednik suda ispitae navode u pritubi, a ako je podnosilac zahtevao, obavestie ga o tome ta je preduzeto.

Glava XX OPTUNICA I PRIGOVOR PROTIV OPTUNICE

lan 265
(1) Kad je zavrena istraga, kao i kad se po ovom zakoniku optuba moe podii bez sprovoenja istrage (lan 244), postupak pred sudom moe da se vodi samo na osnovu optunice javnog tuioca, odnosno oteenog kao tuioca. (2) Odredbe o optunici i o prigovoru protiv optunice primenjivae se shodno i na privatnu tubu, osim ako se ona podie za krivino delo za koje se sprovodi skraeni postupak.

lan 266
(1) Optunica sadri: 1) ime i prezime okrivljenog sa linim podacima (lan 89) i podacima o tome da li se i od kad nalazi u pritvoru ili se nalazi na slobodi, a ako je pre podizanja optunice puten na slobodu, onda koliko je proveo u pritvoru; 2) opis dela iz kog proizlaze zakonska obeleja krivinog dela, vreme i mesto izvrenja krivinog dela, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvreno krivino delo, kao i ostale okolnosti potrebne da se krivino delo to tanije odredi; 3) zakonski naziv krivinog dela, sa navoenjem odredaba zakona koje se po predlogu tuioca imaju primeniti; 4) oznaenje suda pred kojim e se odrati glavni pretres;

5) predlog o dokazima koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz naznaenje imena svedoka i vetaka, spisa koje treba proitati i predmeta koji slue za dokaz; 6) obrazloenje u kome e se prema rezultatu istrage opisati stanje stvari, navesti dokazi kojima se odlune injenice utvruju, izneti odbrana okrivljenog i stanovite tuioca o navodima odbrane. (2) Ako se okrivljeni nalazi na slobodi, u optunici se moe predloiti da se odredi pritvor, a ako se nalazi u pritvoru, moe se predloiti da se pusti na slobodu. (3) Jednom optunicom moe se obuhvatiti vie krivinih dela ili vie okrivljenih samo ako se po odredbama lana 33. ovog zakonika moe sprovesti jedinstveni postupak i doneti jedna presuda.

lan 267
(1) Optunica se dostavlja nadlenom sudu u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i njihovih branilaca (lan 69. stav 2) i jedan primerak za sud. (2) Odmah po prijemu optunice predsednik vea pred kojim e se odrati glavni pretres ispitae da li je optunica propisno sastavljena (lan 266), pa ako ustanovi da nije, vratie je tuiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Iz opravdanih razloga, na zahtev tuioca, vee moe produiti ovaj rok. Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac propusti pomenuti rok, smatrae se da je odustao od gonjenja, pa e se postupak obustaviti.

lan 268
(1) Ako oteeni kao tuilac podigne optunicu bez sprovoenja istrage (lan 244. stav 6) ili ako je podnesena privatna tuba za krivino delo za koje nije voena istraga, osim ako se privatna tuba podnosi za krivino delo za koje se sprovodi skraeni postupak, predsednik prvostepenog vea e, ako smatra da nema mesta gonjenju zbog postojanja okolnosti iz lana 274. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakonika, zatraiti odluku vea (lan 24. stav 6). (2) Ako oteeni kao tuilac, protivno odredbama lana 244. st. 1. i 2. ovog zakonika, podigne optunicu bez sprovoenja istrage za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, smatrae se da je stavio zahtev za sprovoenje istrage. (3) Protiv reenja vea oteeni kao tuilac, odnosno privatni tuilac, ima pravo albe.

lan 269
(1) Ako je u optunici stavljen predlog da se protiv okrivljenog odredi pritvor ili da se pusti na slobodu o tome reava vee (lan 24. stav 6) odmah, a najdocnije u roku od 48 sati. (2) Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, a u optunici nije stavljen predlog da se pusti na slobodu, vee iz stava 1. ovog lana e po slubenoj dunosti, u roku od tri dana od dana prijema optunice, ispitati da li jo postoje razlozi za pritvor i doneti reenje o produenju ili ukidanju pritvora. alba protiv ovog reenja ne zadrava izvrenje reenja.

lan 270
(1) Optunica se dostavlja okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja, a ako se nalazi u pritvoru, u roku od 24 sata po prijemu.

(2) Ako je protiv okrivljenog odreen pritvor reenjem vea (lan 269), optunica se predaje okrivljenom prilikom njegovog liavanja slobode, zajedno sa reenjem kojim se odreuje pritvor. (3) Ako se okrivljeni koji je lien slobode ne nalazi u zatvoru suda kod koga e se odrati glavni pretres, predsednik vea naredie da se okrivljeni odmah sprovede u taj zatvor, gde e mu se predati optunica.

lan 271
(1) Okrivljeni ima pravo da podnese prigovor protiv optunice u roku od osam dana od dana dostavljanja. Uz optunicu, okrivljenom e biti dostavljena i pouka o ovom njegovom pravu. (2) Prigovor protiv optunice moe podneti i branilac, bez naroitog ovlaenja okrivljenog, ali ne i protiv njegove volje. (3) Okrivljeni se moe odrei prava na podnoenje prigovora protiv optunice.

lan 272
(1) Neblagovremeni prigovor i prigovor izjavljen od neovlaenog lica odbacie reenjem predsednik vea pred kojim se ima odrati glavni pretres. O albi protiv ovog reenja odluuje vee (lan 24. stav 6). (2) Ako predsednik vea po odredbi stava 1. ovog lana ne odbaci prigovor, dostavie ga sa spisima veu (lan 24. stav 6), koje o prigovoru reava u sednici. (3) Vee moe pozvati stranke i branioca da na sednici usmeno izloe svoje stavove, osim u sluaju iz lana 282v stav 5. ovog zakonika.

lan 273
(1) Ako vee ne odbaci prigovor kao neblagovremen ili kao nedozvoljen, pristupie ispitivanju optunice. (2) Kad vee povodom prigovora utvrdi da postoje pogreke ili nedostaci u optunici (lan 266) ili u samom postupku, ili da je potrebno bolje razjanjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunice, vratie optunicu da se zapaeni nedostaci otklone, ili da se istraga dopuni, odnosno sprovede. Tuilac je duan, u roku od tri dana od dana kad mu je saoptena odluka vea, da podnese ispravljenu optunicu ili stavi zahtev za dopunu, odnosno sprovoenje istrage. Iz opravdanih razloga na zahtev tuioca, vee moe da produi ovaj rok. Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac propusti pomenuti rok, smatrae se da je odustao od gonjenja, pa e se postupak obustaviti. Ako javni tuilac propusti rok, duan je da o razlozima proputanja obavesti vieg javnog tuioca. (3) Ako vee utvrdi da je za krivino delo koje je predmet optube nadlean koji drugi sud, oglasie nenadlenim sud kome je podnesena optunica i po pravnosnanosti reenja uputie predmet nadlenom sudu. (4) Ako vee utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavetenja iz lana 178. ovog zakonika, donee reenje o njihovom izdvajanju iz spisa. Protiv ovog reenja dozvoljena je posebna alba. Po pravnosnanosti reenja, pre nego to predmet uputi predsedniku vea radi zakazivanja glavnog pretresa, predsednik vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika

obezbedie da se izdvojeni zapisnici i obavetenje zatvore u poseban omot i predaju istranom sudiji radi uvanja odvojeno od ostalih spisa. Izdvojeni zapisnici i obavetenja se ne mogu razgledati, niti se mogu koristiti u postupku.

lan 274
(1) Reavajui o prigovoru protiv optunice, vee e odluiti da nema mesta optubi i da se krivini postupak obustavlja ako ustanovi: 1) da delo koje je predmet optube nije krivino delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti; 2) da je krivino gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje; 3) da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optube. (2) Ako vee ustanovi da nema zahteva ovlaenog tuioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivino gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje, reenjem e optunicu odbaciti.

lan 275
(1) Kad reava o prigovoru protiv optunice javnog tuioca podnesene na osnovu lana 244. stav 6. ovog zakonika ili o zahtevu predsednika vea povodom te optunice (lan 281), ili kad reava povodom neslaganja predsednika prvostepenog vea sa optunicom oteenog kao tuioca ili sa privatnom tubom u sluajevima iz lan 268. stav 1, odnosno stav 2. tog lana, vee e reenjem odbaciti optunicu, odnosno privatnu tubu, ako utvrdi da postoje razlozi iz lana 274. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakonika, a ako su sprovedene istrane radnje - i iz razloga predvienog u taki 3) stav 1. lana 274. (2) Ako je povodom prigovora protiv optunice javnog tuioca iz stava 1. ovog lana ili po zahtevu predsednika vea povodom te optunice (lan 281) sprovedena istraga (lan 273. stav 2) a vee, po sprovedenoj istrazi, nae da postoje razlozi iz lana 274. stav 1. ovog zakonika, odluie reenjem da nema mesta optubi i da se krivini postupak obustavlja.

lan 276
Prilikom donoenja reenja iz lana 273. stav 3. i l. 274. i 275. ovog zakonika, vee nije vezano za pravnu ocenu dela koju je tuilac naveo u optunici.

lan 277
(1) Ako ne donese nijedno reenje iz l. 273, 274. i 275. ovog zakonika, vee e odbiti prigovor kao neosnovan. (2) U istom reenju vee e odluiti i o predlozima za spajanje ili razdvajanje postupka.

lan 278

Ako su od vie okrivljenih samo neki podneli prigovor protiv optunice, a razlozi zbog kojih je sud utvrdio da nema mesta optubi koriste i nekim od okrivljenih koji nisu podneli prigovor, vee e postupiti kao da su i oni podneli prigovor.

lan 279
Sve odluke vea donesene povodom prigovora protiv optunice moraju biti obrazloene, ali tako da se unapred ne utie na reavanje onih pitanja koja e biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu.

lan 280
(1) Protiv odluke vea iz lana 273. stav 3. ovog zakonika alba je dozvoljena, a protiv odluka iz l. 274. i 275. ovog zakonika albu moe izjaviti tuilac i oteeni. Protiv ostalih odluka vea donesenih povodom prigovora protiv optunice alba nije dozvoljena. (2) Ako je protiv odluke vea albu izjavio samo oteeni, pa alba bude usvojena, smatrae se da je izjavljivanjem albe oteeni preuzeo gonjenje.

lan 281
(1) Ako prigovor protiv optunice nije podnesen ili je odbaen, na zahtev predsednika vea pred kojim treba da se odri glavni pretres, vee (lan 24. stav 6) moe odluiti o svakom pitanju o kome se na osnovu ovog zakonika reava povodom prigovora. (2) Zahtev iz stava 1. ovog lana predsednik vea moe staviti do odreivanja glavnog pretresa, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema optunice u sudu. (3) Odredbe lana 272. stav 2. i l. 273. do 276, l. 279. i 280. ovog zakonika shodno e se primenjivati i prilikom odluivanja povodom zahteva iz stava 1. ovog lana.

lan 282
Optunica stupa na pravnu snagu kad je prigovor odbijen, a ako prigovor nije podnesen ili je odbaen - danom kad se vee, razmatrajui zahtev predsednika vea (lan 281), sloilo sa optunicom, a ako takvog zahteva nije bilo - danom kad je predsednik vea odredio glavni pretres, odnosno protekom roka iz lana 281. stav 2. ovog zakonika.

Glava XXa SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE

lan 282a
(1) Kada se krivini postupak vodi za jedno krivino delo ili za krivina dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina, javni tuilac moe predloiti okrivljenom i njegovom braniocu zakljuenje sporazuma o priznanju krivice, odnosno okrivljeni i njegov branilac mogu javnom tuiocu predloiti zakljuenje takvog sporazuma. (2) Kada se uputi predlog iz stava 1. ovog lana, stranke i branilac mogu pregovarati o uslovima priznanja krivice za krivino delo, odnosno krivina dela koja se okrivljenom stavljaju na teret.

(3) Sporazum o priznanju krivice mora biti u pisanom obliku i moe se podneti najkasnije do zavretka prvog roita za odravanje glavnog pretresa. (4) Sporazum o priznanju krivice se, ako optunica jo nije podnesena, podnosi predsedniku vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, a nakon podnoenja optunice, sporazum o priznanju krivice se podnosi predsedniku vea. (5) Okrivljeni i njegov branilac se mogu u prigovoru protiv optunice pozvati na zakljueni sporazum o priznanju krivice.

lan 282b
(1) Sporazumom o priznanju krivice okrivljeni u potpunosti priznaje krivino delo za koje se tereti, odnosno priznaje jedno ili vie od krivinih dela uinjenih u sticaju, koja su predmet optube, a okrivljeni i javni tuilac se saglaavaju: 1) o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim krivinim sankcijama koje e okrivljenom biti izreene; 2) o odustajanju javnog tuioca od krivinog gonjenja za krivina dela koja nisu obuhvaena sporazumom o priznanju krivice; 3) o trokovima krivinog postupka i o imovinskopravnom zahtevu; 4) o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum. (2) U sporazumu o priznanju krivice javni tuilac i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja po pravilu ne moe biti ispod zakonskog minimuma za krivino delo koje se okrivljenom stavlja na teret. (3) Izuzetno, kada je to oigledno opravdano znaajem priznanja okrivljenog za razjanjenje krivinog dela za koje se tereti, ije bi dokazivanje bez takvog priznanja bilo nemogue ili znatno oteano, odnosno za spreavanje, otkrivanje ili dokazivanje drugih krivinih dela, odnosno zbog postojanja naroito olakavajuih okolnosti iz lana 54. stav 2. Krivinog zakonika, javni tuilac i okrivljeni se mogu saglasiti da se okrivljenom izrekne blaa kazna u granicama propisanim u lanu 57. Krivinog zakonika. (4) Okrivljeni se sporazumom o priznanju krivice moe obavezati na ispunjenje obaveza iz lana 236. stav 1. ovog zakonika pod uslovom da je s obzirom na prirodu obaveza mogue da ih okrivljeni ispuni do podnoenja sporazuma o priznanju krivice sudu, odnosno da do podnoenja sporazuma o priznanju krivice sudu, zapone sa ispunjavanjem obaveza. (5) Okrivljeni moe u sporazumu o priznanju krivice prihvatiti obavezu da u odreenom roku vrati imovinsku korist steenu izvrenjem krivinog dela, odnosno da vrati predmet krivinog dela.

lan 282v
(1) O sporazumu o priznanju krivice odluuje sud, koji sporazum reenjem moe odbaciti, usvojiti ili odbiti.

(2) Kada je sporazum o priznanju krivice podnesen pre podnoenja optunice, o njemu odluuje predsednik vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. (3) Kada je sporazum o priznanju krivice podnesen nakon podnoenja optunice, odnosno ako se u prigovoru protiv optunice na takav sporazum pozivaju okrivljeni, odnosno njegov branilac, o njemu odluuje predsednik vea. (4) Predsednik vea e sporazum o priznanju krivice odbaciti ako je podnesen nakon to je zavreno prvo roite za odravanje glavnog pretresa. Protiv reenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice alba nije dozvoljena. (5) Sud o sporazumu o priznanju krivice odluuje na roitu, kome prisustvuju javni tuilac, okrivljeni i branilac, a o roitu se obavetavaju oteeni i njegov punomonik. Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, postavie mu ga sud po slubenoj dunosti, najkasnije osam dana pre poetka roita, a tako postavljeni branilac e svoju dunost vriti dok reenje iz stava 9. ovog lana ne postane pravnosnano, odnosno do donoenja presuda iz lana 282d ovog zakonika. (6) Roite iz stava 5. ovog lana je javno (lan 291), a javnost se sa celog toka roita ili njegovog dela, reenjem suda moe iskljuiti samo ako postoji neki od razloga iz lana 292. ovog zakonika, uz shodnu primenu odredaba lana 293. i lana 294. stav 4. ovog zakonika. (7) Sud e reenjem odbaciti sporazum o priznanju krivice, ako na roite nije doao uredno pozvani okrivljeni. Protiv reenja o odbacivanju sporazuma o priznanju krivice alba nije dozvoljena. Roite iz stava 5. ovog lana se moe odrati i bez prisustva uredno pozvanog javnog tuioca, o emu sud obavetava neposredno vieg javnog tuioca. (8) Sud e obrazloenim reenjem usvojiti sporazum o priznanju krivice i doneti odluku koja odgovara sadrini sporazuma, ako utvrdi: 1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivino delo, odnosno krivina dela koja su predmet optube i da je iskljuena mogunost priznanja okrivljenog u zabludi; 2) da je sporazum zakljuen u skladu sa odredbama lana 282b st. 2. i 3. ovog zakonika; 3) da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica zakljuenog sporazuma (lan 282b stav 1), a posebno da u potpunosti razume da se sporazumom odrie prava na suenje i ulaganje albe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma; 4) da postoje i drugi dokazi koji potkrepljuju priznanje krivice okrivljenog; 5) da sporazumom o priznavanju krivice nisu povreena prava oteenog ili da on nije protivan razlozima pravinosti. (9) Kada nije ispunjen jedan ili vie uslova iz stava 8. ovog lana, ili kada kazna, odnosno druga krivina sankcija utvrena u sporazumu o priznanju krivice oigledno ne odgovara teini krivinog dela koje je okrivljeni priznao, sud e doneti obrazloeno reenje kojim se sporazum o priznanju krivice odbija, a priznanje okrivljenog dato u sporazumu ne moe biti dokaz u krivinom postupku.

(10) Kada reenje iz stava 9. ovog lana postane pravnosnano, sporazum i svi spisi koji su sa njim povezani, unitavaju se pred sudom, o emu se sastavlja slubena beleka, a sudija koji je doneo reenje iz stava 9. ovog lana ne moe uestvovati u daljem postupku. (11) Reenje suda o sporazumu o priznanju krivice se dostavlja javnom tuiocu, okrivljenom, braniocu, oteenom i njegovom punomoniku.

lan 282g
(1) Protiv reenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju krivice, albu u roku od osam dana od dana kada im je reenje dostavljeno, mogu izjaviti javni tuilac, okrivljeni i njegov branilac. (2) Protiv reenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju krivice, albu u roku iz stava 1. ovog lana, mogu izjaviti oteeni i njegov punomonik. (3) O albi iz st. 1. i 2. ovog lana odluuje vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, u ijem sastavu ne moe biti sudija koji je doneo reenje koje se pobija albom. (4) Vee koje odluuje o albi protiv reenja o sporazumu o priznanju krivice moe albu odbaciti ako je podnesena po proteku roka iz stava 1. ovog lana, usvojiti je ili je odbiti kao neosnovanu. (5) Protiv reenja iz stava 4. ovog lana alba nije dozvoljena.

lan 282d
(1) Kada reenje o usvajanju sporazuma o priznanju krivice postane pravnosnano, ono se smatra sastavnim delom optunice, ako je ona ve podnesena, odnosno javni tuilac u roku od tri dana sastavlja optunicu u koju ukljuuje sporazum o priznanju krivice, ako optunica prethodno jo nije bila podnesena, a predsednik vea bez odlaganja donosi presudu kojom okrivljenog oglaava krivim i izrie mu kaznu, odnosno drugu krivinu sankciju i odluuje o ostalim pitanjima predvienim u sporazumu o priznanju krivice (lan 282b). (2) Pored sadraja iz sporazuma o priznanju krivice (lan 282b), presuda iz stava 1. ovog lana, shodno sadri i podatke iz lana 356. ovog zakonika. (3) Presuda iz stava 1. ovog lana se dostavlja licima iz lana 360. st. 3. do 5. ovog zakonika, sa poukom da protiv nje alba nije dozvoljena. (4) Ako je sporazumom o priznanju krivice predvieno odustajanje javnog tuioca od krivinog gonjenja za krivina dela koja nisu obuhvaena sporazumom o priznanju krivice (lan 282b stav 1. taka 2), sud u odnosu na ta krivina dela, donosi presudu iz lana 354. ovog zakonika, a oteeni nema pravo iz lana 61. ovog zakonika.

V. GLAVNI PRETRES I PRESUDA

Glava XXI PRIPREME ZA GLAVNI PRETRES
lan 283

(1) Predsednik vea naredbom odreuje dan, as i mesto glavnog pretresa. (2) Predsednik vea e odrediti glavni pretres najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema optunice u sudu, a ako je stavljen zahtev iz lana 281. ovog zakonika - im se, s obzirom na odluku vea, glavni pretres moe odrediti. Ako u ovom roku ne odredi glavni pretres, predsednik vea e obavestiti predsednika suda i predsednika neposredno vieg suda o razlozima zbog kojih glavni pretres nije odreen. Predsednik suda i predsednik neposredno vieg suda e, po potrebi, preduzeti mere da se glavni pretres odredi. (3) Ako predsednik vea utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavetenja iz lana 178. ovog zakonika, donee reenje o njihovom izdvajanju, pre odreivanja glavnog pretresa, i po pravnosnanosti reenja izdvojie ih u poseban omot i predae ih istranom sudiji radi uvanja odvojeno od ostalih spisa.

lan 284
(1) Glavni pretres se dri u seditu suda i u sudskoj zgradi. (2) Ako su u pojedinim sluajevima prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za odravanje glavnog pretresa, predsednik suda moe odrediti da se pretres dri u drugoj zgradi. (3) Glavni pretres moe se odrati i u drugom mestu na podruju nadlenog suda, ako to na obrazloeni predlog predsednika suda dozvoli predsednik vieg suda.

lan 285
(1) Na glavni pretres pozvae se optueni i njegov branilac, tuilac i oteeni i njihovi zakonski zastupnici i punomonici, kao i tuma. Na glavni pretres pozvae se i svedoci i vetaci koje su predloili tuilac u optunici i okrivljeni u prigovoru protiv optunice, osim onih za koje predsednik vea smatra da njihovo ispitivanje na glavnom pretresu nije potrebno. (2) U pogledu sadrine poziva za optuenog i svedoke primenie se odredbe l. 134. i 101. ovog zakonika. Kad odbrana nije obavezna, optueni e se u pozivu pouiti da ima pravo da uzme branioca, ali da glavni pretres nee morati da se odloi zbog toga to branilac nije doao na glavni pretres ili to je optueni uzeo branioca tek na glavnom pretresu. (3) Poziv optuenom mora se dostaviti tako da izmeu dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora od deset godina ili tea kazna, vreme za pripremanje odbrane iznosi najmanje petnaest dana. Na zahtev optuenog ili na zahtev tuioca, a po pristanku optuenog, ovi rokovi se mogu skratiti. (4) Oteenog koji se ne poziva kao svedok sud e obavestiti u pozivu da e se glavni pretres odrati i bez njega, a da e se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu proitati. Oteeni e se upozoriti i na to da e se, ako ne doe, smatrati da nije voljan da produi gonjenje ako javni tuilac odustane od optube. (5) Oteeni kao tuilac i privatni tuilac upozorie se u pozivu da e se, ako na glavni pretres ne dou, niti poalju punomonika, smatrati da su odustali od optube. (6) Optueni, svedok i vetak upozorie se u pozivu na posledice nedolaska na glavni pretres (l. 304. i 307).

lan 286
(1) Stranke i oteeni mogu i posle zakazivanja glavnog pretresa zahtevati da se na glavni pretres pozovu novi svedoci ili vetaci ili pribave drugi novi dokazi. U svom obrazloenom zahtevu stranke moraju oznaiti koje bi se injenice imale dokazati i kojim od predloenih dokaza. (2) Predsednik vea moe i bez predloga stranaka narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres. (3) O odluci kojom se nareuje pribavljanje novih dokaza obavestie se stranke pre poetka glavnog pretresa.

lan 287
Ako je u izgledu da e glavni pretres due trajati, predsednik vea moe zatraiti od predsednika suda da odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija-porotnika, da prisustvuju glavnom pretresu, kako bi zamenili lanove vea u sluaju njihove spreenosti.

lan 288
(1) Ako se sazna da neki svedok ili vetak koji je pozvan na glavni pretres, a jo nije ispitan, nee moi da doe na glavni pretres zbog dugotrajne bolesti ili zbog drugih smetnji, moe se ispitati u mestu gde se nalazi. (2) Svedoka, odnosno vetaka ispitae i zakleti predsednik vea ili sudija-lan vea, ili e se njegovo ispitivanje obaviti preko istranog sudije suda na ijem se podruju svedok, odnosno vetak nalazi. (3) O vremenu i mestu ispitivanja obavestie se stranke i oteeni, ako je s obzirom na hitnost postupka, to moguno. Ako je optueni u pritvoru, o potrebi njegovog prisustvovanja ispitivanju odluuje predsednik vea. Kad stranke i oteeni prisustvuju ispitivanju, imaju prava iz lana 251. stav 7. ovog zakonika.

lan 289
Predsednik vea moe naredbom, iz vanih razloga, na predlog stranaka ili po slubenoj dunosti, odloiti dan glavnog pretresa.

lan 290
(1) Ako tuilac odustane od optunice pre nego to glavni pretres pone, predsednik vea e o tome obavestiti sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres. Oteeni e se posebno upozoriti na njegovo pravo da moe nastaviti gonjenje (l. 61. i 63). (2) Ako oteeni ne nastavi gonjenje, predsednik vea e reenjem obustaviti krivini postupak i reenje dostaviti strankama i oteenom.

Glava XXII GLAVNI PRETRES

1. Javnost glavnog pretresa

lan 291
(1) Glavni pretres je javan. (2) Glavnom pretresu mogu prisustvovati punoletna lica. (3) Lica koja prisustvuju glavnom pretresu ne smeju nositi oruje ili opasno orue, osim uvara okrivljenog koji moe biti naoruan.

lan 292
Od otvaranja zasedanja pa do zavretka glavnog pretresa, vee moe u svako doba, po slubenoj dunosti ili po predlogu stranaka, ali uvek po uzimanju njihovih izjava, iskljuiti javnost za ceo glavni pretres ili jedan njegov deo, ako to zahtevaju interesi zatite morala, zatite javnog poretka, zatite nacionalne bezbednosti, zatite maloletnika ili zatite privatnog ivota uesnika u postupku, ili kada je to, po miljenju suda, neophodno s obzirom na posebne okolnosti zbog kojih bi javnost mogla da povredi interese pravde.

lan 293
(1) Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, oteenog, njihove zastupnike i branioca. (2) Vee moe dozvoliti da glavnom pretresu na kome je javnost iskljuena prisustvuju pojedina slubena lica i nauni radnici, a na zahtev optuenog, moe to dozvoliti i njegovom branom drugu, njegovim bliskim srodnicima i licu sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. (3) Predsednik vea e upozoriti lica koja prisustvuju glavnom pretresu na kome je javnost iskljuena da su duna da kao tajnu uvaju sve ono to su na pretresu saznala i ukazae im da odavanje tajne predstavlja krivino delo.

lan 294
(1) Odluku o iskljuenju javnosti donosi vee reenjem, koje mora biti obrazloeno i javno objavljeno. (2) Reenje o iskljuenju javnosti moe se pobijati samo u albi na presudu.

2. Rukovoenje glavnim pretresom lan 295

(1) Predsednik, lanovi vea, zapisniar i dopunske sudije, moraju neprekidno biti na glavnom pretresu. (2) Dunost je predsednika vea da utvrdi da li je vee sastavljeno po zakoniku i da li postoje razlozi zbog kojih se lanovi vea i zapisniar moraju izuzeti (lan 40. ta. 1) do 5).

lan 296

(1) Predsednik vea rukovodi glavnim pretresom, sasluava optuenog, ispituje svedoke i vetake i daje re lanovima vea, strankama, oteenom, zakonskim zastupnicima, punomonicima, braniocu i vetacima. (2) Dunost je predsednika vea da se stara za svestrano pretresanje predmeta, pronalaenja istine i otklanjanje svega to odugovlai postupak a ne slui razjanjenju stvari. (3) Predsednik vea odluuje o predlozima stranaka ako o njima ne odluuje vee. (4) O predlogu o kome ne postoji saglasnost stranaka i o saglasnim predlozima stranaka koje predsednik ne usvoji, odluuje vee. Vee, takoe, odluuje o prigovoru protiv mera predsednika vea koje se odnose na rukovoenje glavnim pretresom. (5) Reenja vea se uvek objavljuju i sa kratkim obrazloenjem unose u zapisnik o glavnom pretresu.

lan 297
Glavni pretres tee redom koji je odreen u ovom zakoniku, ali vee moe odrediti da se odstupi od redovnog toka raspravljanja zbog posebnih okolnosti, a naroito zbog broja optuenih, broja krivinih dela i obima dokaznog materijala.

lan 298
(1) Sud je duan da svoj ugled, ugled stranaka i drugih uesnika postupka zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. (2) Dunost je predsednika vea da se stara o odravanju reda u sudnici. On moe odrediti pretresanje lica koja prisustvuju glavnom pretresu, a odmah posle otvaranja zasedanja upozoriti prisutna lica da se pristojno ponaaju i ne ometaju rad suda. (3) Vee moe narediti da se iz zasedanja uklone sva lica koja kao sluaoci prisustvuju glavnom pretresu, ako se merama za odravanje reda predvienim u ovom zakoniku ne bi moglo obezbediti neometano odravanje glavnog pretresa.

lan 299
(1) Ako optueni, branilac, oteeni, zakonski zastupnik, punomonik, svedok, vetak, tuma ili drugo lice koje prisustvuje glavnom pretresu ometa red, naruava dostojanstvo suda ili ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda, predsednik vea ga moe opomenuti, odnosno narediti da se udalji iz sudnice, a moe ga kazniti i novanom kaznom do 500.000 dinara. (2) Ako lice iz stava 1. ovog lana, osim optuenog i branioca i nakon to su mu izreene sankcije iz stava 1. ovog lana nastavi sa naruavanjem reda ili ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda, tako da time iskazuje tee nepotovanje suda i ozbiljno ometa glavni pretres, predsednik vea e napraviti poseban zapisnik u koji e uneti izjave tog lica i opisati njegovo ponaanje, koji e zajedno sa kopijom zapisnika o glavnom pretresu, a po potrebi i kopijom ostalih spisa, dostaviti predsedniku suda. Predsednik suda moe u roku od petnaest dana doneti reenje o kanjavanju novanom kaznom do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do 15 dana, odnosno moe licu iz stava 1. ovog lana izrei obe ove kazne.

(3) Protiv reenja o kanjavanju iz st. 1. i 2. ovog lana, moe se uloiti alba veu iz lana 24. stav 6. ovog zakonika. alba ne odlae izvrenje reenja, niti predstavlja razlog za prekid ili odlaganje glavnog pretresa. Veu koje reava o albi, predsednik vea, odnosno predsednik suda, dostavlja kopiju zapisnika o glavnom pretresu, a po potrebi i kopiju ostalih spisa. (4) Izuzetno, vee moe opozvati reenje o kanjavanju iz stava 1. ovog lana, ako se kanjeno lice izvini sudu i obea da vie nee ometati red u sudnici. (5) Protiv drugih odluka koje se odnose na odravanje reda i upravljanje glavnim pretresom, nije dozvoljena alba. (6) Kanjavanje iz st. 1. i 2. ovog lana ne iskljuuje krivino gonjenje kanjenog lica, ako je njegovom radnjom istovremeno uinjeno i krivino delo, kada e se postupiti prema lanu 301. ovog zakonika. (7) Ako je optueni udaljen iz sudnice, predsednik vea e narediti da se on vrati u sudnicu odmah po zavretku radnje u toku koje je udaljen. Ako optueni nastavi da ometa red u sudnici, vee e doneti odluku o njegovom ponovnom udaljivanju za odreeno vreme, a ako je optueni ve sasluan na glavnom pretresu, onda i za sve vreme dok traje dokazni postupak. Pre zavretka dokaznog postupka, predsednik vea e obezbediti prisustvo optuenog, obavestie ga o toku glavnog pretresa, upoznati ga sa iskazima prethodno sasluanih saoptuenih, odnosno omoguiti mu da proita zapisnike o tim iskazima, ako to optueni eli i pozvati ga da se izjasni o optubi, ako to nije ranije ve uinio. Ako bi optueni nastavio da naruava red i da vrea dostojanstvo suda, vee ga moe ponovo udaljiti iz zasedanja, a u tom sluaju glavni pretres e se dovriti bez prisustva optuenog, a presudu e mu saoptiti predsednik vea ili sudija-lan vea u prisustvu zapisniara. (8) Braniocu ili punomoniku koji posle kazne produi da naruava red, vee moe uskratiti dalju odbranu, odnosno zastupanje na glavnom pretresu i u tom sluaju stranka e se pozvati da uzme drugog branioca, odnosno punomonika. Ako optueni koji nije sasluan to nije u mogunosti da uini, odnosno ako u sluaju obavezne odbrane sud ne moe bez tete za odbranu da postavi novog branioca, glavni pretres e se prekinuti ili odloiti, a branilac se obavezuje da snosi trokove takvog prekida ili odlaganja. Ako privatni tuilac ili oteeni kao tuilac ne uzmu drugog punomonika, vee moe odluiti da se glavni pretres nastavi bez punomonika, ako oceni da njegovo odsustvo ne bi bilo tetno za interese zastupanog, a ako se pretres prekine ili odloi onda kada nije mogu njegov nastavak bez punomonika, punomonik se obavezuje da snosi trokove takvog prekida ili odlaganja. Reenje o tome, sa obrazloenjem, unosi se u zapisnik o glavnom pretresu. Protiv ovog reenja posebna alba nije dozvoljena. (9) Ako sud udalji iz sudnice oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca ili njihovog zakonskog zastupnika, glavni pretres e se nastaviti i u njihovoj odsutnosti. (10) Ako javni tuilac ili lice koje ga zamenjuje, ometa red, naruava dostojanstvo suda ili ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda, predsednik vea e ga opomenuti, opomenu e uneti u zapisnik o glavnom pretresu i o tome obavestiti nadlenog javnog tuioca i neposredno vieg javnog tuioca. Predsednik vea moe i prekinuti glavni pretres i od nadlenog javnog tuioca zatraiti da odredi drugo lice da zastupa optunicu. (11) Kad predsednik vea ili vee kazni advokata ili advokatskog pripravnika koji ometa red, naruava dostojanstvo suda ili ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda, predsednik vea e o tome obavestiti nadlenu advokatsku komoru, koja je duna da

predsednika vea i predsednika suda u roku od dva meseca od dana prijema obavetenja, obavesti o merama koje je preduzela.

lan 300
(1) Protiv reenja o kazni dozvoljena je alba, ali vee moe ovo reenje da opozove. (2) Protiv drugih odluka koje se odnose na odravanje reda i upravljanje glavnim pretresom nije dozvoljena alba.

lan 301
(1) Ako optueni na glavnom pretresu uini krivino delo, postupie se po odredbi lana 342. ovog zakonika. (2) Ako neko drugi u toku glavnog pretresa u zasedanju uini krivino delo, vee moe prekinuti glavni pretres i po usmenoj optubi tuioca suditi o uinjenom krivinom delu odmah, a moe za to delo suditi po zavretku otpoetog glavnog pretresa. (3) Ako postoje osnovi sumnje da je svedok ili vetak na glavnom pretresu dao lani iskaz, ne moe se za to krivino delo odmah suditi. U takvom sluaju, predsednik vea moe narediti da se o iskazu svedoka, odnosno vetaka sastavi poseban zapisnik, koji e dostaviti javnom tuiocu. Ovaj zapisnik potpisae ispitani svedok, odnosno vetak. (4) Ako nije mogue da se uiniocu krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti odmah sudi, ili ako je za suenje nadlean vii sud, obavestie se o tome nadleni javni tuilac radi daljeg postupka.

3. Pretpostavke za odravanje glavnog pretresa lan 302

Predsednik vea otvara zasedanje i objavljuje predmet glavnog pretresa i sastav vea. Zatim utvruje da li su dola sva pozvana lica, pa ako nisu, proverava da li su im pozivi urueni i da li su svoj izostanak opravdala.

lan 303
(1) Ako na glavni pretres, koji je zakazan na osnovu optunice javnog tuioca, ne doe javni tuilac ili lice koje ga zamenjuje, glavni pretres e se odloiti. Predsednik vea e o tome obavestiti nadlenog javnog tuioca. (2) Ako na glavni pretres ne doe oteeni kao tuilac ili privatni tuilac, iako su uredno pozvani, niti njihov punomonik, vee e reenjem obustaviti postupak.

lan 304
(1) Ako je optueni uredno pozvan, a ne doe na glavni pretres niti svoj izostanak opravda, vee e narediti da se prinudno dovede. Ako se dovoenje ne bi moglo odmah izvriti, vee e odluiti da se glavni pretres ne odri i narediti da se optueni na idui pretres prinudno dovede. Ako do privoenja optueni opravda izostanak, predsednik vea e opozvati naredbu o prinudnom dovoenju.

(2) Optuenom se moe suditi u odsustvu samo ako je u bekstvu ili inae nije dostian dravnim organima, a postoje naroito vani razlozi da mu se sudi iako je odsutan. (3) Reenje o suenju u odsustvu optuenog donosi vee, na predlog tuioca. alba ne zadrava izvrenje reenja.

lan 305
(1) Ako na glavni pretres ne doe branilac koji je uredno pozvan, a ne obavesti sud o razlogu spreenosti im je za ovaj razlog saznao, ili ako branilac bez odobrenja napusti glavni pretres, optueni e se pozvati da odmah uzme drugog branioca. Ako optueni to ne uini, vee moe odluiti da se glavni pretres odri i bez prisustva branioca. Ako u sluaju obavezne odbrane ne postoji mogunost da optueni odmah uzme drugog branioca, odnosno da ga sud postavi bez tete za odbranu, glavni pretres e se odloiti. (2) Uredno pozvanog branioca iji je neopravdani nedolazak doveo do odlaganja glavnog pretresa vee e kazniti novanom kaznom od 50.000 dinara i obavezati da plati trokove odlaganja glavnog pretresa. Reenje o tome sa kratkim obrazloenjem unosi se u zapisnik o glavnom pretresu.

lan 306
Ako po odredbama l. 299, 304. i 305. ovog zakonika postoje uslovi za odlaganje glavnog pretresa zbog nedolaska optuenog, odnosno odsustva branioca, vee moe odluiti da se glavni pretres odri ako bi se prema dokazima koji se nalaze u spisima oigledno morala doneti presuda kojom se optuba odbija ili reenje iz lana 349. ovog zakonika.

lan 307
(1) Ako svedok ili vetak, i pored urednog poziva, neopravdano izostane, vee moe narediti da se odmah prinudno dovede. (2) Glavni pretres moe poeti i bez prisustva pozvanog svedoka ili vetaka, i u tom sluaju vee e u toku glavnog pretresa odluiti da li usled odsustva svedoka ili vetaka glavni pretres treba prekinuti ili odloiti. (3) Svedoka ili vetaka koji je uredno pozvan a izostanak nije opravdao, vee moe kazniti novanom kaznom do 100.000 dinara, a moe narediti da se na novi glavni pretres prinudno dovede. Vee moe u opravdanom sluaju opozvati odluku o kazni.

4. Odlaganje i prekidanje glavnog pretresa lan 308

(1) Van sluajeva posebno predvienih u ovom zakoniku, glavni pretres odloie se reenjem vea ako treba pribaviti nove dokaze, za ije je pribavljanje neophodno due vreme ili ako se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuenog posle uinjenog krivinog dela nastupilo duevno oboljenje ili duevna poremeenost ili ako postoje druge smetnje da se glavni pretres uspeno sprovede. (2) U reenju kojim se odlae glavni pretres odredie se, po pravilu, dan i as kad e se glavni pretres nastaviti. Istim reenjem vee moe odrediti da se prikupe dokazi koji bi vremenom mogli da se izgube.

(3) Protiv reenja iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena alba.

lan 309
(1) Glavni pretres koji je odloen mora poeti iznova ako se izmenio sastav vea, s tim to vee moe odluiti, po uzimanju izjava od stranaka, da se svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, nego da se proitaju njihovi iskazi dati na ranijem glavnom pretresu. (2) Glavni pretres koji je odloen, a odrava se pred istim veem, nastavie se, a predsednik vea e ukratko izneti tok ranijeg glavnog pretresa, s tim to vee moe i u ovom sluaju odluiti da glavni pretres pone iznova. (3) Glavni pretres koji je odloen, a odrava se pred drugim predsednikom vea, mora poeti iznova i svi dokazi se moraju ponovo izvesti. (4) Izuzetno od stava 3. ovog lana, predsednik vea moe, po uzimanju izjava od stranaka, zahtevati od vea iz lana 24. stav 6. ovog zakonika da odlui da se odreeni dokazi ne izvode ponovo. (5) Ako vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika ustanovi da je zbog proteka vremena, zatite svedoka ili drugih vanih razloga opravdano da se odreeni svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, reenjem e odluiti da se proitaju zapisnici o njihovom ispitivanju na ranijem glavnom pretresu. Protiv ovog reenja alba nije dozvoljena. (6) O svakom odlaganju koje traje due od dva meseca, predsednik vea je duan da obavesti predsednika suda.

lan 310
(1) Osim sluajeva predvienih u ovom zakoniku, predsednik vea moe prekinuti glavni pretres zbog pribavljanja odreenih dokaza u kratkom vremenu, pripremanja optube ili odbrane, odmora ili isteka radnog vremena. (2) Prekinuti glavni pretres nastavlja se, po pravilu, narednog radnog dana. (3) Prekinuti glavni pretres nastavlja se uvek pred istim veem. (4) Ako se glavni pretres ne moe nastaviti pred istim veem ili ako je prekid glavnog pretresa trajao due od osam dana, postupie se po odredbama lana 309. ovog zakonika.

lan 311
Ako se u toku glavnog pretresa pred veem sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudijaporotnika pokae da injenice na kojima se zasniva optuba ukazuju na krivino delo za ije je suenje nadleno vee sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika, dopunie se vee i glavni pretres e poeti iznova.

5. Zapisnik o glavnom pretresu lan 312

(1) O glavnom pretresu vodi se zapisnik u koji se, u bitnom, unosi sadraj rada i ceo tok glavnog pretresa.

(2) Za magnetofonsko snimanje toka glavnog pretresa shodno se primenjuju odredbe lana 179. ovog zakonika. Odobrenje za magnetofonsko snimanje daje predsednik vea. (3) Predsednik vea moe, po predlogu stranke ili po slubenoj dunosti, narediti da se u zapisnik doslovno upiu izjave koje smatra naroito vanim. (4) Ako je potrebno, a naroito ako se u zapisnik doslovno unose izjave nekog lica, predsednik vea moe narediti da se taj deo zapisnika odmah proita, a proitae se uvek ako to zahteva stranka, branilac ili lice ija se izjava unosi u zapisnik.

lan 313
(1) Zapisnik mora biti zavren sa zakljuenjem zasedanja. Zapisnik potpisuju predsednik vea i zapisniar. (2) Stranke imaju pravo da pregledaju zavreni zapisnik i njegove priloge, da stave primedbe u pogledu sadrine i da trae ispravku zapisnika. Stranke imaju pravo da posle zavrenog zasedanja dobiju kopiju zapisnika, ako to zahtevaju. (3) Ispravke pogreno upisanih imena, brojeva i drugih oiglednih pogreaka u pisanju moe narediti predsednik vea po predlogu stranaka ili ispitanog lica ili po slubenoj dunosti. Druge ispravke i dopune zapisnika moe narediti samo vee. (4) Primedbe i predlozi stranaka u pogledu zapisnika, kao i ispravke i dopune zapisnika, moraju se zabeleiti u nastavku zavrenog zapisnika. U nastavku zapisnika zabeleie se i razlozi zbog kojih pojedini predlozi i primedbe nisu usvojeni. Predsednik vea i zapisniar potpisuju i nastavak zapisnika.

lan 314
(1) U uvodu zapisnika mora se naznaiti sud pred kojim se odrava glavni pretres, mesto i vreme zasedanja, ime i prezime predsednika vea, lanova vea i zapisniara, tuioca, optuenog i branioca, oteenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomonika, tumaa, krivino delo koje je predmet pretresanja, kao i da li je glavni pretres javan ili je javnost iskljuena. (2) Zapisnik mora naroito da sadri podatke o tome koja je optunica na glavnom pretresu proitana, odnosno usmeno izloena i da li je tuilac izmenio ili proirio optubu, kakve su predloge podnele stranke i kakve je odluke donosio predsednik vea ili vee, koji su dokazi izvedeni, da li su proitani kakvi zapisnici i druga pismena, da li su reprodukovani zvuni ili drugi snimci i kakve su primedbe uinile stranke u pogledu proitanih zapisnika, pismena ili reprodukovanih snimaka. Ako je na glavnom pretresu iskljuena javnost, u zapisniku se mora naznaiti da je predsednik vea upozorio prisutne na posledice ako neovlaeno otkriju ono to su na tom glavnom pretresu saznali kao tajnu. (3) Iskazi optuenog, svedoka i vetaka unose se u zapisnik tako da se prikae njihova bitna sadrina. Ovi iskazi unose se u zapisnik samo ukoliko sadre odstupanje ili dopunu njihovih ranijih iskaza. Na zahtev stranke, predsednik vea naredie da se delimino ili u celini proita zapisnik o njenom ranijem iskazu. (4) Na zahtev stranke, u zapisnik e se uneti i pitanje, odnosno odgovor koji je vee odbilo kao nedozvoljen.

lan 315
(1) U zapisnik o glavnom pretresu unosi se potpuna izreka presude (lan 361. st. 3. do 5), uz naznaenje da li je presuda javno objavljena. Izreka presude sadrana u zapisniku o glavnom pretresu predstavlja izvornik. (2) Ako je doneto reenje o pritvoru (lan 358), mora se i ono uneti u zapisnik o glavnom pretresu.

6. Poetak glavnog pretresa i sasluanje optuenog lan 316

(1) Prilikom ulaska sudije ili vea u sudnicu i prilikom njihovog izlaska iz sudnice, svi prisutni, na poziv ovlaenog lica, treba da ustanu. (2) Stranke i drugi uesnici postupka duni su da ustanu kad se obraaju sudu, osim ako za to postoje opravdane prepreke ili ako je sasluanje, odnosno ispitivanje ureeno na drugi nain. (3) Kad je predsednik vea utvrdio da su na glavni pretres dola sva pozvana lica, ili kad je vee odluilo da se glavni pretres odri u odsustvu nekog od pozvanih lica, ili je ostavilo da o tim pitanjima docnije rei, pozvae predsednik vea optuenog i od njega uzeti line podatke (lan 89) da bi utvrdio njegovu istovetnost.

lan 317
(1) Poto istovetnost optuenog bude utvrena, predsednik vea uputie svedoke i vetake na mesto koje je za njih odreeno, gde e saekati dok budu pozvani radi ispitivanja. U sluaju potrebe, predsednik vea moe zadrati vetake da prate tok glavnog pretresa. (2) Ako je oteeni prisutan, a jo nije prijavio imovinskopravni zahtev, uputie ga predsednik vea da moe staviti predlog za ostvarivanje tog zahteva u krivinom postupku i pouie ga o pravima iz lana 60. ovog zakonika. (3) Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac treba da budu ispitani kao svedoci, nee se ukloniti iz zasedanja. (4) Predsednik vea moe preduzeti potrebne mere da sprei dogovaranje izmeu svedoka, vetaka i stranaka.

lan 318
Optuenog e predsednik vea upozoriti da paljivo prati tok glavnog pretresa i uputie ga da moe iznositi injenice i predlagati dokaze u svoju odbranu, da moe postavljati pitanja saoptuenim, svedocima i vetacima, stavljati primedbe i davati objanjenja u pogledu njihovih iskaza.

lan 319
(1) Glavni pretres poinje itanjem optunice (lan 266. stav 1. ta. 1) do 3) ili privatne tube.

(2) Optunicu i privatnu tubu ita, po pravilu, tuilac, ali predsednik vea moe umesto toga, ako se radi o optunici oteenog kao tuioca ili o privatnoj tubi, usmeno izloiti njihov sadraj. Tuiocu e se dozvoliti da dopuni izlaganje predsednika vea. (3) Ako je oteeni prisutan, moe obrazloiti imovinskopravni zahtev, a ako nije prisutan, njegov predlog e proitati predsednik vea.

lan 320
(1) Poto je optunica ili privatna tuba proitana ili je usmeno izloen njihov sadraj, predsednik vea upitae optuenog da li je razumeo optubu. Ako se predsednik vea uveri da optueni nije razumeo optubu, ponovo e mu izloiti njenu sadrinu na nain da je optueni najlake moe razumeti. (2) Posle toga, predsednik vea e upitati optuenog da li priznaje da je uinio krivino delo za koje je optuen i pozvati ga da se, ako to eli, izjasni o optubi i iznese svoju odbranu. Optueni nije duan da se izjasni o optubi niti da iznosi svoju odbranu. (3) Odbijanje optuenog da odgovori na pitanje iz stava 2. ovog lana smatrae se poricanjem. (4) Kada optueni zavri svoj iskaz, pitanja mu mogu postavljati najpre tuilac, zatim branilac optuenog, posle njega predsednik vea i lanovi vea, a zatim oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, saoptueni i njegov branilac i vetaci. (5) Oteeni, zakonski zastupnik i punomonik oteenog i vetaci mogu neposredno optuenom postavljati pitanja uz odobrenje predsednika vea. (6) Predsednik vea e zabraniti pitanje ili odgovor na ve postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (lan 90. stav 1) ili se ne odnosi na predmet optube. Smatrae se da se na predmet optube odnosi pitanje kojim se proverava verodostojnost iskaza. Stranke mogu zahtevati da o zabrani odlui vee. (7) Predsednik vea moe uvek postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih uesnika u postupku. (8) Sasluanju optuenog ne mogu prisustvovati saoptueni koji jo nisu sasluani.

lan 321
(1) Pri sasluanju optuenog na glavnom pretresu, shodno e se primenjivati opte odredbe koje vae za sasluanje okrivljenog (l. 89. do 95). (2) Ako optueni uopte nee da odgovara ili nee da odgovara na pojedino pitanje, proitae se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza. (3) Po zavrenom sasluanju, predsednik je duan da upita optuenog da li ima jo ta da navede u svoju odbranu.

lan 322
(Brisan)

lan 323
(1) Kad se zavri sasluanje prvog optuenog, pristupie se redom sasluanju ostalih optuenih, ako ih ima. Posle svakog sasluanja, predsednik vea e upoznati sasluanog sa iskazima ranije sasluanih saoptuenih i upitae ga da li ima ta da primeti. Ranije sasluanog optuenog predsednik vea e upitati da li ima ta da primeti na iskaz docnije sasluanog optuenog. Svaki optueni ima pravo da postavlja pitanja ostalima sasluanim saoptuenim. (2) Ako se iskazi pojedinih saoptuenih o istoj okolnosti razlikuju, predsednik vea moe suoiti saoptuene.

lan 324
Vee moe, izuzetno, odluiti da se optueni privremeno udalji iz sudnice ako saoptueni ili svedok odbija da daje iskaz u njegovom prisustvu ili ako okolnosti ukazuju da u njegovom prisustvu nee govoriti istinu. Po povratku optuenog u zasedanje, proitae mu se iskaz saoptuenog, odnosno svedoka. Optueni ima pravo da postavlja pitanja saoptuenom, odnosno svedoku, a predsednik vea e ga upitati da li ima ta da primeti na njihov iskaz. Po potrebi, moe se izvriti suoenje.

lan 325
Optueni se moe u toku glavnog pretresa dogovarati sa svojim braniocem, ali o tome kako e odgovoriti na postavljeno pitanje ne moe se savetovati ni sa svojim braniocem niti sa nekim drugim.

7. Dokazni postupak lan 326

(1) Poto je optueni sasluan, postupak se nastavlja izvoenjem dokaza. (2) Dokazivanje obuhvata sve injenice za koje sud smatra da su vane za pravilno presuenje. (3) (Brisan) (4) Stranke i oteeni mogu do zavretka glavnog pretresa predlagati da se izvide nove injenice i pribave novi dokazi, a mogu ponoviti i one predloge koje je predsednik vea ili vee ranije odbilo. (5) Vee moe odluiti da se izvedu dokazi koji nisu predloeni ili od kojih je predlaga odustao.

lan 327
Priznanje optuenog na glavnom pretresu oslobaa sud dunosti da izvodi druge dokaze, osim dokaza od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz lana 94. ovog zakonika, kao i dokaza od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije.

lan 328

(1) Dokazi se izvode onim redom koji utvrdi predsednik vea. Po pravilu, prvo e se izvesti dokazi koje predloi tuilac, zatim dokazi koje predloi odbrana, a na kraju dokazi ije izvoenje vee odredi po slubenoj dunosti i po predlogu oteenog. Ako obe stranke predloe isti dokaz, prednost u izvoenju tog dokaza ima stranka koja je prva stavila dokazni predlog. (2) Ako oteeni koji je prisutan treba da se ispita kao svedok, njegovo ispitivanje e se obaviti pre ostalih svedoka. (3) Pri ispitivanju svedoka i vetaka na glavnom pretresu, shodno e se primenjivati opte odredbe koje vae za njihovo ispitivanje. (4) Svedok koji nije ispitan nee, po pravilu, prisustvovati izvoenju dokaza. (5) Ako se kao svedok ispituje lice mlae od etrnaest godina, vee moe odluiti da se za vreme njegovog ispitivanja iskljui javnost. (6) Ako maloletno lice prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oteeni, udaljie se iz sudnice im njegovo prisustvo nije vie potrebno.

lan 329
(1) Pre ispitivanja svedoka, predsednik vea e ga opomenuti na dunost da iznese sudu sve to mu je o predmetu poznato i upozorie ga da lano svedoenje predstavlja krivino delo. (2) Predsednik vea e pozvati svedoka koji nije zaklet u istrazi da pre ispitivanja poloi zakletvu, a ako je zakletvu poloio u istrazi, opomenue ga na ve poloenu zakletvu.

lan 330
(1) Pre ispitivanja vetaka, predsednik vea e ga opomenuti na dunost da nalaz i miljenje da po najboljem znanju i upozorie ga da davanje lanog nalaza i miljenja predstavlja krivino delo. (2) Predsednik vea e pozvati vetaka koji nije zaklet da pre vetaenja poloi zakletvu, a ako je zakletvu poloio, opomenue ga na ve poloenu zakletvu. (3) Vetak izlae usmeno na glavnom pretresu svoj nalaz i miljenje. Ako je vetak pre glavnog pretresa pripremio pisani nalaz i miljenje, moe mu se dozvoliti da ga proita, a potom e se njegov sastav priloiti zapisniku. (4) Vee moe odluiti da se, umesto pozivanja strunjaka ustanove ili organa kojima je povereno vetaenje, samo proita nalaz i miljenje, ako se zbog prirode vetaenja ne moe oekivati potpunije objanjenje njihovog pisanog nalaza i miljenja. Ako oceni da je to potrebno s obzirom na ostale izvedene dokaze i primedbe stranaka (lan 339), vee moe naknadno odluiti da se i neposredno ispitaju strunjaci koji su vetaili.

lan 331
(1) Svedoku i vetaku neposredno postavljaju pitanja stranke, predsednik vea i lanovi vea. Ako se stranke ne saglase o drukijem redosledu, pitanja najpre postavlja stranka koja je predloila svedoka ili vetaka, zatim suprotna stranka, posle nje predsednik i lanovi vea,

a zatim oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, saoptueni i vetaci. Ako je sud odredio izvoenje dokaza bez predloga stranaka, pitanja prvi postavljaju predsednik i lanovi vea, zatim tuilac, optueni i njegov branilac, oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik i vetaci. Stranka koja je predloila svedoka ili vetaka moe posle svih da postavi dopunska pitanja. (2) Oteeni, ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, kao i vetaci mogu neposredno postavljati pitanja uz odobrenje predsednika vea. (3) Predsednik vea e zabraniti pitanje ili odgovor na ve postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (lan 103. stav 1) ili se ne odnosi na predmet. Stranke mogu zahtevati da o zabrani odlui vee. (4) Predsednik vea moe uvek postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih uesnika u postupku.

lan 332
Ako je svedok ili vetak pri ranijem ispitivanju naveo injenice kojih se vie ne sea ili ako odstupi od svog iskaza, predoie mu se raniji iskaz, odnosno ukazae mu se na odstupanje i upitae se zato sada iskazuje drukije, a, po potrebi, proitae se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza.

lan 333
(1) Ispitani svedoci i vetaci ostaju u sudnici ako ih predsednik vea po uzimanju izjava od stranaka sasvim ne otpusti ili ne naredi da se privremeno udalje iz sudnice. (2) Po predlogu stranaka ili po slubenoj dunosti, predsednik vea moe narediti da se ispitani svedoci i vetaci udalje iz sudnice i da se docnije ponovo pozovu i jo jednom ispitaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i vetaka.

lan 334
(1) Ako se na glavnom pretresu sazna da svedok ili vetak ne moe doi pred sud ili mu je dolazak znatno otean, moe vee, ako smatra da je njegov iskaz vaan, narediti da ga van glavnog pretresa ispita predsednik vea ili sudija lan vea, ili da ispitivanje obavi istrani sudija suda na ijem se podruju svedok, odnosno vetak nalazi. (2) Ako je potrebno da se izvri uviaj ili rekonstrukcija van glavnog pretresa, to e uiniti predsednik vea ili sudija lan vea. (3) Stranke, branilac i oteeni obavestie se uvek kad e se i na kom mestu ispitati svedok, odnosno izvriti uviaj ili rekonstrukcija, sa upozorenjem da mogu prisustvovati tim radnjama. Ako je optueni u pritvoru, o potrebi njegovog prisustva tim radnjama odluuje vee. Kad stranke i oteeni prisustvuju izvoenju tih radnji, imaju prava propisana u lanu 251. stav 7. ovog zakonika.

lan 335
Vee moe, u toku glavnog pretresa, po uzimanju izjava od stranaka, odluiti da zatrai od istranog sudije da preduzme odreene radnje radi razjanjenja izvesnih injenica, ako bi preduzimanje tih radnji na glavnom pretresu bilo skopano sa znatnim odugovlaenjem

postupka ili sa drugim znatnim tekoama. Kad istrani sudija postupa po ovakvom zahtevu vea, primenjuju se odredbe koje se odnose na preduzimanje istranih radnji.

lan 336
(1) Zapisnici o uviaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i lica i o oduzimanju stvari, kao i isprave, knjige, spisi i druga pismena koja slue kao dokaz, proitae se na glavnom pretresu radi utvrivanja njihove sadrine, a po oceni vea, moe se njihova sadrina ukratko usmeno izneti. Pismena koja imaju znaaj dokaza ukoliko je to mogue podnose se u izvorniku. (2) Predmeti koji mogu sluiti razjanjenju stvari u toku glavnog pretresa pokazae se optuenom, a po potrebi svedocima i vetacima. Ako pokazivanje ima znaaj prepoznavanja, postupie se po lanu 104. ovog zakonika.

lan 337
(1) Osim sluajeva koji su posebno propisani u ovom zakoniku, zapisnici o iskazima svedoka, saokrivljenih ili ve osuenih uesnika u krivinom delu, kao i zapisnici ili druga pismena o nalazu i miljenju vetaka, mogu se po odluci vea proitati samo u ovim sluajevima: 1) ako su sasluana, odnosno ispitana lica umrla, duevno obolela ili se ne mogu pronai, ili je njihov dolazak pred sud nemogu ili znatno otean zbog starosti, bolesti ili drugih vanih uzroka; 2) ako svedoci ili vetaci bez zakonskih razloga nee da daju iskaz na glavnom pretresu. (2) Vee moe, uz saglasnost stranaka, odluiti da se zapisnik o ranijem ispitivanju svedoka ili vetaka, odnosno njegov pisani nalaz i miljenje proita iako svedok, odnosno vetak nije prisutan, bez obzira da li je bio pozvan na glavni pretres. Izuzetno, i bez saglasnosti stranaka, ali po uzimanju njihovih izjava, vee moe odluiti da se proita zapisnik o ispitivanju svedoka ili vetaka na ranijem glavnom pretresu, koji je odran pred istim predsednikom vea, iako je protekao rok iz lana 309. stav 3. ovog zakonika, ili da se proita pisani nalaz i miljenje strune ustanove ili dravnog organa kad pozvani strunjak iz te ustanove, odnosno organa koji je izvrio vetaenje nije doao na glavni pretres, ako, s obzirom na ostale izvedene dokaze, oceni da je potrebno da se upozna sa sadrinom zapisnika ili pisanog nalaza i miljenja. Kad zapisnik, odnosno pisani nalaz i miljenje budu proitani i ispitane primedbe stranaka (lan 339), vee e, uzimajui u obzir i ostale izvedene dokaze, odluiti da li e i neposredno ispitati svedoka ili vetaka. (3) Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su osloboena od dunosti svedoenja (lan 98) ne smeju se proitati ako ta lica nisu uopte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu, pre prvog ispitivanja, izjavila da nee da svedoe. Po zavrenom dokaznom postupku, vee e odluiti da se ovi zapisnici izdvoje iz spisa i odvojeno uvaju (lan 178). Ovako e vee postupati i u pogledu drugih zapisnika i obavetenja navedenih u lanu 178. ovog zakonika, ako nije ranije donesena odluka o njihovom izdvajanju. Protiv reenja o izdvajanju zapisnika i obavetenja dozvoljena je posebna alba. Po pravnosnanosti reenja, izdvojeni zapisnici i obavetenja zatvaraju se u poseban omot i predaju istranom sudiji radi uvanja odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati ni koristiti u postupku. Zapisnici i obavetenja moraju biti izdvojeni pre nego to se spisi, povodom albe protiv presude, dostave viem sudu.

(4) Razlozi zbog kojih se ita zapisnik navee se u zapisniku o glavnom pretresu, a prilikom itanja e se saoptiti da li je svedok ili vetak zaklet.

lan 338
U sluajevima iz l. 321, 332. i 337. ovog zakonika, kao i u drugim sluajevima kad je to potrebno, vee moe odluiti da se na glavnom pretresu, pored itanja zapisnika, reprodukuje i snimak sasluanja, odnosno ispitivanja (lan 179).

lan 339
Posle dovrenog ispitivanja svakog svedoka ili vetaka i posle itanja svakog zapisnika ili drugog pismena, upitae predsednik vea stranke i oteenog da li imaju ta da primete.

lan 340
(1) Po zavrenom dokaznom postupku, predsednik vea upitae stranke i oteenog imaju li kakve predloge za dopunu dokaznog postupka. (2) Ako niko ne predloi dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a vee smatra da je stanje stvari izvieno, predsednik e objaviti da je dokazni postupak zavren.

8. Izmena i proirenje optube lan 341

(1) Ako tuilac u toku glavnog pretresa oceni da izvedeni dokazi ukazuju da se izmenilo injenino stanje izneseno u optunici, on moe na glavnom pretresu usmeno izmeniti optunicu, a moe predloiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optunice. (2) U sluaju podnoenja nove optube, sud je duan da okrivljenom i braniocu obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a na njihov zahtev, ako je to potrebno, i u sluaju izmene optube. (3) Ako vee dozvoli prekid glavnog pretresa radi pripremanja nove optunice, odredie rok u kome tuilac mora podneti optunicu. Primerak nove optunice dostavie se optuenom, ali prigovor protiv ove optunice nije dozvoljen. Ako tuilac u ostavljenom roku ne podnese optunicu, vee e nastaviti glavni pretres na osnovu ranije optunice.

lan 342
(1) Ako optueni u toku glavnog pretresa u zasedanju uini krivino delo ili ako se u toku glavnog pretresa otkrije koje ranije uinjeno krivino delo optuenog, vee e po optubi ovlaenog tuioca, koja moe biti i usmeno iznesena, proiriti glavni pretres i na to delo, ili odluiti da se za to krivino delo posebno sudi. Protiv te optube nije dozvoljen prigovor. (2) Ako vee prihvati proirenje optube, prekinue glavni pretres i obezbediti dovoljno vremena za pripremanje odbrane. (3) Ako je za presuenje dela iz stava 1. ovog lana nadlean vii sud, vee e odluiti da li e i predmet po kome vodi glavni pretres ustupiti nadlenom viem sudu.

9. Zavrne rei

lan 343
Po zavrenom dokaznom postupku, predsednik vea daje re strankama, oteenom i braniocu. Prvo govori tuilac, zatim oteeni, branilac, pa optueni.

lan 344
Tuilac e u svojoj rei izneti ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, zatim e izloiti zakljuke o injenicama vanim za odluku, o odredbama krivinog i drugog zakona koje bi se imale primeniti, kao i o olakavajuim i oteavajuim okolnostima koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne. Tuilac ne moe stavljati odreeni predlog o visini kazne, ali moe predloiti sudsku opomenu ili uslovnu osudu.

lan 345
Oteeni ili njegov punomonik moe u svojoj rei obrazloiti imovinskopravni zahtev i ukazati na dokaze o krivinom delu optuenog.

lan 346
(1) Branilac ili sam optueni izloie u svojoj rei odbranu i moe se osvrnuti na navode tuioca i oteenog. (2) Posle branioca, optueni ima pravo da sam govori, da se izjasni da li usvaja odbranu branioca i da je dopuni. (3) Tuilac i oteeni imaju pravo da odgovore na odbranu, a branilac, odnosno optueni, da se osvrne na te odgovore. (4) Poslednja re uvek pripada optuenom.

lan 347
(1) Re stranaka, branioca i oteenog ne moe se ograniiti na odreeno vreme. (2) Predsednik vea moe, po prethodnoj opomeni, prekinuti lice koje u svojoj rei vrea javni red i moral ili vrea drugoga ili se uputa u ponavljanja ili izlaganja koja oigledno nemaju veze sa predmetom. U zapisniku o glavnom pretresu mora se navesti da je re bila prekinuta i zato je bila prekinuta. (3) Kad optubu zastupa vie lica ili odbranu vie branilaca, izlaganja se ne mogu ponavljati. Zastupnik optube, odnosno odbrane, po meusobnom sporazumu, odabrae pitanja o kojima e govoriti. (4) Posle svih zavrnih govora, predsednik vea je duan da upita eli li jo ko ta da izjavi.

lan 348
(1) Ako vee po zavrenim izlaganjima stranaka, branioca i oteenog ne odlui da izvede jo neke dokaze, predsednik vea e objaviti da je glavni pretres zavren.

(2) Ako odlui da izvede jo neke dokaze, vee e nastaviti dokazni postupak i nakon njegovog zavretka ponovo postupiti po odredbi lana 343. ovog zakonika. Tuilac, oteeni, branilac i optueni mogu svoje zavrne rei samo dopuniti u vezi sa naknadno izvedenim dokazima. (3) Posle objavljivanja da je glavni pretres zavren, vee e se povui na veanje i glasanje radi donoenja presude.

10. Odbacivanje optunice lan 349

U toku ili po zavretku glavnog pretresa, vee e reenjem odbaciti optunicu, ako utvrdi: 1) da sud nije stvarno nadlean; 2) da je postupak voen bez zahteva ovlaenog tuioca, bez predloga oteenog ili bez odobrenja nadlenog dravnog organa, ili je nadleni dravni organ odustao od datog odobrenja; 3) da postoje druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje.

Glava XXIII PRESUDA

1. Izricanje presude lan 350
(1) Ako sud u toku veanja ne oceni da treba ponovo otvoriti glavni pretres radi dopune postupka ili razjanjenja pojedinih pitanja, izrei e presudu. (2) Presuda se izrie i objavljuje u ime naroda.

lan 351
(1) Presuda se moe odnositi samo na lice koje je optueno i samo na delo koje je predmet optube sadrane u podnesenoj, odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proirenoj optunici. (2) Sud nije vezan za predloge tuioca u pogledu pravne ocene dela.

lan 352
(1) Sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu. (2) Sud je duan da savesno oceni svaki dokaz pojedinano i u vezi sa ostalim dokazima i da na osnovu takve ocene izvede zakljuak da li je neka injenica utvrena.

2. Vrste presuda lan 353

(1) Presudom se optuba odbija ili se optueni oslobaa od optube ili se oglaava krivim. (2) Ako optuba obuhvata vie krivinih dela, u presudi e se izrei da li se i za koje delo optuba odbija ili se optueni oslobaa od optube ili se oglaava krivim.

lan 354
Presudu kojom se optuba odbija sud e izrei: 1) ako je tuilac od zapoinjanja do zavretka glavnog pretresa odustao od optube ili je oteeni odustao od predloga za gonjenje; 2) ako je optueni za isto delo ve pravnosnano osuen, osloboen optube ili je optuba protiv njega pravnosnano odbijena ili je postupak protiv njega reenjem pravnosnano obustavljen; 3) ako je optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboen od gonjenja, ili se krivino gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti, ili neke druge okolnosti koja trajno iskljuuje krivino gonjenje.

lan 355
Presudu kojom se optueni oslobaa od optube sud e izrei: 1) ako delo za koje je optuen po zakonu nije krivino delo; 2) ako nije dokazano da je optueni uinio delo za koje je optuen.

lan 356
(1) U presudi u kojoj se optueni oglaava krivim, sud e izrei: 1) za koje se delo oglaava krivim, uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja krivinog dela, kao i onih od kojih zavisi primena odreene odredbe krivinog zakona; 2) zakonski naziv krivinog dela i koje su odredbe zakona primenjene; 3) na kakvu se kaznu osuuje optueni ili se po odredbama krivinog zakona oslobaa od kazne; 4) odluku o uslovnoj osudi, odnosno o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta; 5) odluku o merama bezbednosti i o oduzimanju imovinske koristi; 6) odluku o uraunavanju pritvora ili ve izdrane kazne; 7) odluku o trokovima krivinog postupka i o imovinskopravnom zahtevu. (2) Ako je optueni osuen na novanu kaznu, u presudi e se naznaiti da li je novana kazna odmerena i izreena u dnevnim iznosima ili u odreenom iznosu i rok u kome se

novana kazna ima platiti, kao i nain zamene novane kazne, kada se ona ni prinudnim putem ne moe naplatiti. (3) Ako je optueni osuen na kaznu rada u javnom interesu, u presudi e se navesti vrsta i trajanje rada i nain zamene ove kazne kaznom zatvora u sluaju da optueni ne obavi rad u celosti ili u jednom delu. (4) Ako je optueni osuen na kaznu oduzimanja vozake dozvole, u presudi e se izrei trajanje ove kazne i nain njene zamene kaznom zatvora u sluaju da optueni upravlja motornim vozilom za vreme trajanja kazne oduzimanja vozake dozvole. (5) Ako je optuenom izreena uslovna osuda sa zatitnim nadzorom, u presudi e se navesti sadrina, trajanje i posledice neispunjenja obaveze zatitnog nadzora.

3. Objavljivanje presude lan 357

(1) Poto je sud izrekao presudu, predsednik vea e je odmah objaviti. Ako sud nije u mogunosti da istog dana po zavretku glavnog pretresa izrekne presudu, odloie objavljivanje presude najvie za tri dana i odredie vreme i mesto objavljivanja presude. Ako presuda ne bude objavljena u roku od tri dana od zavretka glavnog pretresa, predsednik vea je duan da odmah po isteku roka o tome obavesti predsednika suda i saopti mu razloge. (2) Predsednik vea e u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomonika i branioca javno proitati izreku i saoptiti ukratko razloge presude. (3) Presuda e biti objavljena i kad stranka, zakonski zastupnik, punomonik ili branilac nije prisutan. Vee moe narediti da optuenom, koji je odsutan, presudu usmeno saopti predsednik vea ili da mu se presuda samo dostavi. (4) Ako je javnost na glavnom pretresu bila iskljuena, izreka presude e se uvek proitati u javnom zasedanju. Vee e odluiti da li e iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. (5) Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.

lan 358
(1) Kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, vee e optuenom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz lana 142. stav 1. ta. 1) i 3) ovog zakonika, a optuenom koji se nalazi u pritvoru ukinue pritvor ako za pritvor vie ne postoje razlozi zbog kojih je bio odreen. (2) Pritvor e vee uvek ukinuti i narediti da se optueni pusti na slobodu ako je osloboen od optube, ili je optuba odbijena, ili ako je oglaen krivim a osloboen od kazne, ili je osuen samo na novanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja vozake dozvole, ili mu je izreena sudska opomena ili je uslovno osuen, ili je zbog uraunavanja pritvora kaznu ve izdrao, ili je optuba odbaena (lan 394), osim zbog stvarne nenadlenosti.

(3) Za odreivanje ili ukidanje pritvora posle objavljivanja presude, do njene pravnosnanosti primenjivae se odredba stava 1. ovog lana. Odluku donosi vee prvostepenog suda (lan 24. stav 6). (4) Pre donoenja reenja kojim se odreuje ili ukida pritvor u sluajevima iz st. 1. i 3. ovog lana, pribavie se miljenje javnog tuioca kad se postupak vodi po njegovom zahtevu. (5) Ako se optueni ve nalazi u pritvoru a vee nae da jo postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen ili da postoje razlozi iz lana 142. stav 1. taka 6) i stava 1. ovog lana, donee posebno reenje o produenju pritvora. Posebno reenje vee donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor. alba protiv reenja ne zadrava izvrenje reenja. (6) Pritvor koji je odreen ili produen po odredbama prethodnih stavova moe trajati do upuivanja optuenog, odnosno osuenog u ustanovu za izdravanje kazne, ali najdue dok ne istekne vreme trajanja kazne izreene u prvostepenoj presudi. (7) Na zahtev optuenog, koji se posle izricanja kazne zatvora nalazi u pritvoru, predsednik vea moe optuenog reenjem uputiti u ustanovu za izdravanje kazne i pre pravnosnanosti presude.

lan 359
(1) Po objavljivanju presude, predsednik vea e pouiti stranke o pravu na albu, kao i o pravu na odgovor na albu. (2) Ako je optuenom izvrenje izreene kazne odloeno, upozorie ga predsednik vea na znaaj uslovne osude i na uslove kojih se mora pridravati. (3) Predsednik vea e upozoriti stranke da do pravnosnanog okonanja postupka o svakoj promeni adrese obaveste sud.

4. Pismena izrada i dostavljanje presude lan 360

(1) Presuda koja je objavljena mora se pismeno izraditi i poslati u roku od osam dana po objavljivanju, a u sloenim stvarima, izuzetno u roku koje odredi predsednik neposredno vieg suda. Ako presuda nije izraena i poslata u tim rokovima, predsednik vea je duan da pismeno obavesti predsednika suda i predsednika neposredno vieg suda zbog ega to nije uinjeno. Predsednik suda i predsednik neposredno vieg suda e preduzeti mere da se presuda to pre izradi i poalje. (2) Presudu potpisuju predsednik vea i zapisniar. (3) Overeni prepis presude dostavie se tuiocu, a optuenom i braniocu saglasno lanu 162. ovog zakonika. Ako se optueni nalazi u pritvoru, overeni prepisi presude moraju biti poslati u rokovima predvienim u stavu 1. ovog lana. (4) Optuenom, privatnom tuiocu i oteenom kao tuiocu dostavie se i uputstvo o pravu na albu. (5) Overeni prepis presude sud e, sa uputstvom o pravu na albu, dostaviti oteenom ako ima pravo na albu, licu iji je predmet oduzet tom presudom, kao i pravnom licu prema

kome je izreeno oduzimanje imovinske koristi. Oteenom koji nema pravo na albu prepis presude e se dostaviti u sluaju iz lana 62. stav 2. ovog zakonika, sa uputstvom o pravu na traenje povraaja u preanje stanje. Pravnosnana presuda e se dostaviti oteenom ako on to zahteva. (6) Ako je sud, primenom odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne za krivina dela u sticaju, izrekao kaznu uzimajui u obzir i presude koje su doneli i drugi sudovi, dostavie overeni prepis pravnosnane presude tim sudovima.

lan 361
(1) Pismeno izraena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je objavljena. Presuda mora imati uvod, izreku i obrazloenje. (2) Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea i zapisniara, ime i prezime optuenog, krivino delo za koje je optuen i da li je bio prisutan na glavnom pretresu, dan glavnog pretresa i da li je glavni pretres bio javan, ime i prezime tuioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomonika koji su bili prisutni na glavnom pretresu i dan objavljivanja izreene presude. (3) Izreka presude sadri line podatke o optuenom (lan 89. stav 1) i odluku kojom se optueni oglaava krivim za delo za koje je optuen ili kojom se oslobaa od optube za to delo ili kojom se optuba odbija. (4) Ako je optueni oglaen krivim, izreka presude mora obuhvatiti potrebne podatke navedene u lanu 356. ovog zakonika, a ako je osloboen od optube ili je optuba odbijena, izreka presude mora obuhvatiti opis dela za koje je optuen i odluku o trokovima krivinog postupka i imovinskopravnom zahtevu ako je bio postavljen. (5) U sluaju sticaja krivinih dela, sud e u izreku presude uneti kazne utvrene za svako pojedino krivino delo, a zatim kaznu koja je izreena za sva dela u sticaju. (6) U obrazloenju presude sud e izneti razloge za svaku taku presude. (7) Sud e odreeno i potpuno izneti koje injenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane, dajui pri tome naroito ocenu verodostojnosti protivrenih dokaza, iz kojih razloga nije uvaio pojedine predloge stranaka, iz kojih razloga je odluio da se ne ispita neposredno svedok ili vetak iji je iskaz, odnosno pismeni nalaz i miljenje proitan bez saglasnosti stranaka (lan 337. stav 2), kojim razlozima se rukovodio pri reavanju pravnih pitanja, a naroito pri utvrivanju da li postoji krivino delo optuenog i pri primenjivanju odreenih odredaba zakona na optuenog i njegovo delo. (8) Ako je optueni osuen na kaznu, u obrazloenju e se navesti koje je okolnosti sud uzeo u obzir pri odmeravanju kazne. Posebno e sud obrazloiti kojim se razlozima rukovodio kad je naao da treba izrei strou kaznu od propisane, ili kad je naao da kaznu treba ublaiti ili optuenog osloboditi od kazne ili uslovno osuditi ili da treba izrei meru bezbednosti ili oduzimanje imovinske koristi ili opozvati uslovni otpust. (9) Ako se optueni oslobaa od optube, u obrazloenju e se naroito navesti iz kojih se razloga navedenih u lanu 355. ovog zakonika to ini.

(10) U obrazloenju presude kojom se optuba odbija i u obrazloenju reenja kojim se optuba odbacuje sud se nee uputati u ocenu glavne stvari, nego e se ograniiti samo na razloge za odbijanje, odnosno odbacivanje optube.

lan 362
(1) Pogreke u imenima i brojevima, kao i druge oigledne pogreke u pisanju i raunanju, nedostatke u obliku i nesaglasnosti pismeno izraene presude sa izvornikom ispravie posebnim reenjem predsednik vea, na zahtev stranaka ili po slubenoj dunosti. (2) Ako postoji nesaglasnost izmeu pismeno izraene presude i njenog izvornika u pogledu podataka iz lana 356. stav 1. ta. 1) do 5) i taka 7) ovog zakonika, reenje o ispravci dostavie se licima navedenim u lanu 360. ovog zakonika. U tom sluaju, rok za albu protiv presude tee od dana dostavljanja tog reenja, protiv koga posebna alba nije dozvoljena.

G. POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA

Glava XXIV REDOVNI PRAVNI LEKOVI
1. alba na presudu prvostepenog suda a) Pravo na izjavljivanje albe lan 363
(1) Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlaena lica mogu izjaviti albu u roku od petnaest dana od dana dostavljanja prepisa presude. (2) Blagovremeno izjavljena alba ovlaenog lica odlae izvrenje presude.

lan 364
(1) albu mogu izjaviti stranke, branilac, zakonski zastupnik optuenog i oteeni. (2) U korist optuenog albu mogu izjaviti i njegov brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici. Rok za albu i u tom sluaju tee od dana kad je optuenom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude. (3) Javni tuilac moe izjaviti albu kako na tetu, tako i u korist optuenog. (4) Oteeni moe pobijati presudu samo zbog odluke suda o trokovima krivinog postupka, ali ako je javni tuilac preuzeo gonjenje od oteenog kao tuioca (lan 64. stav 2), oteeni moe izjaviti albu zbog svih osnova zbog kojih se presuda moe pobijati (lan 367). (5) albu moe izjaviti i lice iji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivinim delom.

(6) Branilac i lica iz stava 2. ovog lana mogu izjaviti albu i bez naroitog ovlaenja optuenog, ali ne i protiv njegove volje, osim kad je optuenom izreena kazna zatvora od trideset do etrdeset godina.

lan 365
(1) Optueni se moe odrei prava na albu samo poto mu je presuda dostavljena. Optueni se i pre toga moe odrei prava na albu ako su se tuilac i oteeni, kad ima pravo da izjavi albu zbog svih osnova (lan 364. stav 4), odrekli prava na albu, osim ako bi optueni po presudi imao da izdrava kaznu zatvora. Do donoenja odluke drugostepenog suda, optueni moe odustati od ve izjavljene albe. Optueni moe odustati i od albe koju su izjavili njegov branilac ili lica navedena u lanu 364. stav 2. ovog zakonika. (2) Tuilac i oteeni mogu se odrei prava na albu od asa objavljivanja presude pa do isteka roka za izjavu albe, a mogu do donoenja odluke drugostepenog suda odustati od ve izjavljene albe. (3) Odricanje i odustajanje od albe ne moe se opozvati. (4) Optueni se ne moe odrei prava na albu niti odustati od ve izjavljene albe ako mu je izreena kazna zatvora od trideset do etrdeset godina.

b) Sadraj albe lan 366

(1) alba treba da sadri: 1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba; 2) osnov za pobijanje presude (lan 367); 3) obrazloenje albe; 4) predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimino ukine ili preinai; 5) na kraju, potpis lica koje izjavljuje albu. (2) Ako je albu izjavio optueni ili drugo lice iz lana 364. stav 2. ovog zakonika a optueni nema branioca, ili ako je albu izjavio oteeni, oteeni kao tuilac ili privatni tuilac koji nema punomonika, a alba nije sastavljena u skladu sa odredbama stava 1. ovog lana, prvostepeni sud e pozvati alioca da u odreenom roku dopuni albu pismenim podneskom ili na zapisniku kod toga suda. Ako se alilac ovom pozivu ne odazove, sud e odbaciti albu koja ne sadri podatke iz ta. 3) i 5) stava 1. ovog lana, a albu koja ne sadri podatke iz take 1) stava 1. ovog lana odbacie samo pod uslovom da se ne moe utvrditi na koju se presudu odnosi. albu izjavljenu u korist optuenog sud e dostaviti drugostepenom sudu ako se moe utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbacie je ako se to ne moe utvrditi. (3) Ako je albu izjavio oteeni, oteeni kao tuilac ili privatni tuilac koji ima punomonika ili javni tuilac, a alba ne sadri podatke iz ta. 2), 3) i 5) stava 1. ovog lana ili ako alba ne sadri podatak iz take 1) stava 1. ovog lana, a ne moe se utvrditi na koju se presudu odnosi, sud e albu odbaciti. albu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuenog koji

ima branioca sud e dostaviti drugostepenom sudu ako se moe utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbacie je ako se to ne moe utvrditi. (4) U albi se mogu iznositi nove injenice i novi dokazi, ali je alilac duan da navede razloge zato ih ranije nije izneo. Pozivajui se na nove injenice, alilac je duan da navede dokaze kojima bi se te injenice imale dokazati, a pozivajui se na nove dokaze, duan je da navede injenice koje pomou tih dokaza eli da dokae.

v) Osnovi zbog kojih se presuda moe pobijati lan 367

Presuda se moe pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka; 2) zbog povrede krivinog zakona; 3) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; 4) zbog odluke o krivinim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, trokovima krivinog postupka i imovinskopravnim zahtevima.

lan 368
(1) Bitna povreda odredaba krivinog postupka postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude uestvovao sudija ili sudija-porotnik koji nije sudelovao na glavnom pretresu ili koji je pravnosnanom odlukom izuzet od suenja; 2) ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti (lan 40. ta. 1) do 5); 3) ako je glavni pretres odran bez lica ije je prisustvo na glavnom pretresu po zakoniku obavezno, ili ako je optuenom, braniocu, oteenom kao tuiocu ili privatnom tuiocu, protivno njegovom zahtevu, uskraeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa (lan 9); 4) ako je protivno zakoniku bila iskljuena javnost na glavnom pretresu; 5) ako je sud povredio propise krivinog postupka u pogledu postojanja optube ovlaenog tuioca ili predloga oteenog, odnosno odobrenja nadlenog organa; 6) ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne nenadlenosti nije mogao suditi u toj stvari ili ako je sud nepravilno odbacio optubu zbog stvarne nenadlenosti; 7) ako sud svojom presudom nije potpuno reio predmet optube; 8) ako je optuba prekoraena (lan 351. stav 1); 9) ako je presudom povreena odredba lana 382. ovog zakonika;

10) ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne moe zasnivati; 11) ako je izreka presude nerazumljiva, protivrena sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama ili su ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivreni, ili ako o odlunim injenicama postoji znatna protivrenost izmeu onog to se navodi u razlozima presude o sadrini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika. (2) Bitna povreda odredaba krivinog postupka postoji i ako sud za vreme pripremanja glavnog pretresa ili u toku glavnog pretresa, ili prilikom donoenja presude, nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakonika, ili je na glavnom pretresu povredio pravo odbrane, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude.

lan 369
Povreda krivinog zakona postoji ako je krivini zakon povreen u pitanju: 1) da li je delo za koje se optueni goni krivino delo; 2) da li ima okolnosti koje iskljuuju krivino gonjenje, a naroito da li je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili je gonjenje iskljueno usled amnestije ili pomilovanja, ili je stvar ve pravnosnano presuena; 3) da li je u pogledu krivinog dela koje je predmet optube primenjen zakon koji se ne moe primeniti; 4) da li je odlukom o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni, odnosno odlukom o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta, prekoraeno ovlaenje koje sud ima po zakonu; 5) da li su povreene odredbe o uraunavanju pritvora i izdrane kazne.

lan 370
(1) Presuda se moe pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja kad je sud neku odlunu injenicu pogreno utvrdio ili je nije utvrdio. (2) Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi.

lan 371
(1) Presuda, odnosno reenje o sudskoj opomeni moe se pobijati zbog odluke o kazni, uslovnoj osudi i sudskoj opomeni kad tom odlukom nije prekoraeno zakonsko ovlaenje (lan 369. taka 4), ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja i zbog toga to je sud primenio ili nije primenio odredbe o ublaavanju kazne, o osloboenju od kazne, o uslovnoj osudi, o opozivanju uslovnog otpusta ili o sudskoj opomeni, iako su za to postojali zakonski uslovi. (2) Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi moe se pobijati ako ne postoji povreda zakona iz lana 369. taka 4) ovog zakonika, ali je sud nepravilno doneo ovu

odluku ili nije izrekao meru bezbednosti, odnosno oduzimanje imovinske koristi, iako su za to postojali zakonski uslovi. (3) Odluka o imovinskopravnom zahtevu ili o trokovima krivinog postupka moe se pobijati ako je nepravilna ili suprotna zakonskim odredbama.

g) Postupak po albi lan 372

(1) alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud, protivnu stranku i branioca. (2) Neblagovremenu (lan 386) i nedozvoljenu (lan 387) albu odbacie reenjem predsednik vea prvostepenog suda.

lan 373
Primerak albe dostavie prvostepeni sud protivnoj stranci (l. 162. i 163), koja moe u roku od osam dana od dana prijema podneti sudu odgovor na albu. albu i odgovor na albu, sa svim spisima, prvostepeni sud e dostaviti drugostepenom sudu.

lan 374
(1) Kad spisi sa albom stignu drugostepenom sudu, predsednik albenog vea odreuje sudiju izvestioca. Ako se radi o krivinom delu za koje se goni po zahtevu javnog tuioca, sudija izvestilac e spise dostaviti nadlenom javnom tuiocu, koji je duan da ih bez odlaganja, a najkasnije u roku od petnaest dana, razmotri i stavi svoj predlog ili izjavi da e predlog staviti na sednici vea i da ih vrati sudu. (2) Kad javni tuilac vrati spise, predsednik vea e zakazati sednicu vea i o njoj obavestiti javnog tuioca. (3) Sudija izvestilac moe, po potrebi, od prvostepenog suda pribaviti izvetaj o povredama odredaba krivinog postupka, a moe preko tog suda ili istranog sudije suda na ijem se podruju radnja ima izvriti ili na drugi nain proveriti navode albe u pogledu novih dokaza i novih injenica, ili od drugih organa ili organizacija pribaviti potrebne izvetaje ili spise. (4) Ako sudija izvestilac utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici i obavetenja navedena u lanu 178. ovog zakonika, dostavie spise prvostepenom sudu, pre odravanje sednice drugostepenog vea, da predsednik prvostepenog vea donese reenje o njihovom izdvajanju iz spisa i po pravnosnanosti reenja, da ih u zatvorenom omotu preda istranom sudiji radi uvanja odvojeno od ostalih spisa.

lan 375
(1) O sednici vea obavestie se onaj optueni ili njegov branilac, oteeni kao tuilac, privatni tuilac ili njihov punomonik koji je u roku predvienom za albu ili za odgovor na albu zahtevao da bude obaveten o sednici ili je predloio odravanje pretresa pred drugostepenim sudom (l. 377. do 379). Predsednik vea ili vee moe odluiti da se o sednici vea obaveste stranke i kad nisu to zahtevale ili da se o sednici obavesti i stranka koja to nije zahtevala, ako bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjanjenje stvari.

(2) Ako se o sednici vea obavetava optueni koji je u pritvoru ili u ustanovi za izdravanje kazne, predsednik vea naredie da se obezbedi njegovo prisustvo. (3) Sednica vea poinje izvetajem sudije izvestioca o stanju stvari. Vee moe od stranaka koje prisustvuju sednici zatraiti potrebna objanjenja u vezi sa albenim navodima. Stranke mogu predloiti da se radi dopune izvetaja proitaju pojedini spisi i mogu, po dozvoli predsednika vea, dati potrebna objanjenja za svoje stavove iz albe, odnosno odgovora na albu, ne ponavljajui ono to je sadrano u izvetaju. (4) Nedolazak stranaka koje su uredno obavetene ne spreava odravanje sednice vea. Ako optueni nije izvestio sud o promeni boravita ili stana, moe se odrati sednica vea, iako optueni o sednici nije bio obaveten. (5) Na sednici vea kojoj prisustvuju stranke, javnost se moe iskljuiti samo pod uslovima odreenim ovim zakonikom (l. 292. do 294). (6) Zapisnik o sednici vea prikljuuje se spisima prvostepenog i drugostepenog suda. (7) Reenja iz l. 386. i 387. ovog zakonika mogu se doneti i bez obavetavanja stranaka o sednici vea.

lan 376
(1) Drugostepeni sud donosi odluku u sednici vea ili na osnovu odranog pretresa. (2) Da li e odrati pretres, odluuje vee drugostepenog suda.

lan 377
(1) Pretres pred drugostepenim sudom odrae se samo ako je potrebno da se zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja izvedu novi dokazi ili ponove ve ranije izvedeni dokazi i ako postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres. (2) Na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju se optueni i njegov branilac, tuilac, oteeni, zakonski zastupnici i punomonici oteenog, oteenog kao tuioca i privatnog tuioca, kao i oni svedoci i vetaci za koje sud odlui da se ispitaju. (3) Ako je optueni u pritvoru, predsednik vea drugostepenog suda preduzee to je potrebno da se optueni dovede na pretres. (4) Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac ne doe na pretres pred drugostepenim sudom, nee se primeniti odredba lana 303. stav 2. ovog zakonika. (5) Izuzetno od stava 1. ovog lana pretres pred drugostepenim sudom mora se odrati ako je u istom krivinom predmetu presuda jednom bila ukinuta.

lan 378
(1) Pretres pred drugostepenim sudom poinje izvetajem sudije izvestioca, koji izlae stanje stvari ne dajui svoje miljenje o osnovanosti albe.

(2) Po predlogu ili po slubenoj dunosti proitae se presuda ili deo presude na koji se odnosi alba, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu. (3) Posle toga pozvae se alilac da obrazloi albu, a onda protivna stranka da mu odgovori. Optueni i njegov branilac imaju uvek poslednju re. (4) Stranke mogu na pretresu iznositi nove dokaze i injenice. (5) Tuilac moe, s obzirom na rezultat pretresa, u celini ili delimino odustati od optunice ili izmeniti optunicu u korist optuenog. Ako je javni tuilac odustao od optunice u celini, oteeni ima prava predviena u lanu 62. ovog zakonika.

lan 379
Ako u prethodnim lanovima nije neto drugo odreeno, odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom shodno e se primenjivati i u postupku pred drugostepenim sudom.

d) Granice ispitivanja prvostepene presude lan 380

(1) Drugostepeni sud ispituje presudu u onom delu u kojem se pobija albom, ali mora uvek po slubenoj dunosti ispitati: 1) da li postoji povreda odredaba krivinog postupka iz lana 368. stav 1, ta. 1), 5), 6), 8) do 11) ovog zakonika i da li je glavni pretres, protivno odredbama ovog zakonika, odran u odsustvu optuenog, a, u sluaju obavezne odbrane, i u odsustvu branioca optuenog; 2) da li je na tetu optuenog povreen krivini zakon (lan 369). (2) Ako alba izjavljena u korist optuenog ne sadri podatke iz lana 366. stav 1. ta. 2) i 3) ovog zakonika, ograniie se drugostepeni sud na ispitivanje povreda iz ta. 1) i 2) stav 1. ovog lana, kao i na ispitivanje odluke o kazni, merama bezbednosti i oduzimanju imovinske koristi (lan 371).

lan 381
Na povredu zakona iz lana 368. stav 1. taka 2) ovog zakonika alilac se moe pozvati u albi samo ako tu povredu nije mogao izneti u toku glavnog pretresa, ili je izneo, ali je prvostepeni sud nije uzeo u obzir.

lan 382
Ako je izjavljena alba samo u korist optuenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu tetu u pogledu pravne kvalifikacije krivinog dela i krivine sankcije.

lan 383
alba zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja ili zbog povrede krivinog zakona izjavljena u korist optuenog sadri u sebi i albu zbog odluke o krivinoj sankciji i oduzimanju imovinske koristi (lan 371).

lan 384
Ako drugostepeni sud povodom ma ije albe utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist optuenog od koristi i za kojeg od saoptuenih koji nije izjavio albu ili je nije izjavio u tom pravcu, postupie po slubenoj dunosti kao da takva alba postoji.

) Odluke drugostepenog suda po albi lan 385

(1) Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odranog pretresa odbaciti albu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, ili odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena, ili ukinuti ovu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje, ili preinaiti prvostepenu presudu. (2) Izuzetno od odredaba stava 1. ovog lana, u sluaju da je u istom predmetu ve jedanput ukinuta prvostepena presuda, drugostepeni sud e u sednici vea ili nakon odranog pretresa doneti odluku, pri emu ne moe ukinuti pobijanu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje. (3) O svim albama protiv iste presude drugostepeni sud odluuje jednom odlukom.

lan 386
alba e se odbaciti reenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podneta posle zakonskog roka.

lan 387
alba e se odbaciti reenjem kao nedozvoljena ako se utvrdi da je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za podnoenje albe ili lice koje se odreklo od albe ili ako se utvrdi odustanak od albe ili da je posle odustanka ponovo izjavljena alba ili ako alba po zakonu nije dozvoljena.

lan 388
Drugostepeni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi presudu suda prvog stepena kad utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija niti povrede iz lana 380. stav 1. ovog zakonika.

lan 389
(1) Drugostepeni sud e uvaavajui albu ili po slubenoj dunosti reenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suenje ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivinog postupka, osim sluajeva iz lana 391. stav 1. ovog zakonika, ili ako smatra da zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. (2) Drugostepeni sud moe narediti da se novi glavni pretres pred prvostepenim sudom odri pred potpuno izmenjenim veem. (3) Drugostepeni sud moe i samo delimino ukinuti prvostepenu presudu ako se pojedini delovi presude mogu izdvojiti bez tete za pravilno presuenje.

(4) Ako se optueni nalazi u pritvoru, drugostepeni sud e ispitati da li jo postoje razlozi za pritvor i donee reenje o produenju ili ukidanju pritvora. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

lan 390
(1) Ako sud drugog stepena utvrdi da postoji neki od razloga iz lana 349. ovog zakonika, reenjem e ukinuti presudu prvostepenog suda i odbaciti optunicu. (2) Ako drugostepeni sud, prilikom razmatranja albe, ustanovi da je za suenje u prvom stepenu stvarno nadlean, ukinue prvostepenu presudu, predmet uputiti veu istog suda i o tome obavestiti prvostepeni sud. (3) Ali ako je izjavljena samo alba u korist optuenog, a utvrdi se da je za suenje u prvom stepenu nadlean vii sud, ne moe se samo iz tog razloga ukinuti prvostepena presuda.

lan 391
(1) Drugostepeni sud e uvaavajui albu ili po slubenoj dunosti presudom preinaiti prvostepenu presudu ako utvrdi da su odlune injenice u prvostepenoj presudi pravilno utvrene i da se, s obzirom na utvreno injenino stanje, po pravilnoj primeni zakona ima doneti drukija presuda, a prema stanju stvari i u sluaju povrede iz lana 368. stav 1. ta. 5), 8) i 9) ovog zakonika. (2) Ako drugostepeni sud nae da postoje zakonski uslovi za izricanje sudske opomene, preinaie reenjem prvostepenu presudu i izrei e sudsku opomenu. (3) Ako su se zbog preinaenja prvostepene presude stekli uslovi da se odredi, odnoso ukine pritvor na osnovu lana 142. stav 1. taka 6) i lana 358. stav 2. ovog zakonika, drugostepeni sud e o tome doneti posebno reenje, protiv koga nije dozvoljena alba.

lan 392
(1) U obrazloenju presude, odnosno reenja, drugostepeni sud treba da oceni albene navode i da iznese povrede zakonika koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti. (2) Kad se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba krivinog postupka, u obrazloenju treba navesti koje su odredbe povreene i u emu se povrede sastoje (lan 368). (3) Kad se prvostepena presuda ukida zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, navee se u emu se sastoje nedostaci u utvrivanju injeninog stanja, odnosno zato su novi dokazi i injenice vani i od uticaja za donoenje pravilne odluke, a moe se ukazati i na propuste stranaka koji su uticali na odluku prvostepenog suda.

lan 393
(1) Drugostepeni sud vratie sve spise sudu prvog stepena, sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje odluke, radi predaje strankama i drugim zainteresovanim licima. (2) Drugostepeni sud je duan da svoju odluku sa spisima dostavi sudu prvog stepena najdocnije u roku od etiri meseca, a ako je optueni u pritvoru, najkasnije u roku od tri meseca od dana kad je primio spise od tog suda.

lan 394
(1) Prvostepeni sud kome je predmet upuen na suenje uzee za osnovu raniju optunicu. Ako je presuda prvostepenog suda delimino ukinuta, prvostepeni sud e za osnovu uzeti samo onaj deo optube koji se odnosi na ukinuti deo presude. (2) Na novom glavnom pretresu stranke mogu isticati nove injenice i iznositi nove dokaze. (3) Prvostepeni sud je duan da izvede sve procesne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci. (4) Pri izricanju nove presude, prvostepeni sud je vezan zabranom propisanom u lanu 382. ovog zakonika. (5) Ako je optueni u pritvoru, vee prvostepenog suda duno je da postupi po lanu 146. stav 2. ovog zakonika.

2. alba na presudu drugostepenog suda lan 395

(1) Protiv presude drugostepenog suda dozvoljena je alba sudu koji odluuje u treem stepenu samo u sluaju ako je drugostepeni sud preinaio prvostepenu presudu kojom je optueni osloboen od optube i izrekao presudu kojom se optueni oglaava krivim. (2) O albi protiv drugostepene presude reava sud treeg stepena u sednici vea, shodno odredbama koje vae za postupak u drugom stepenu. Pred ovim sudom ne moe se odrati pretres. (3) Odredbe lana 384. ovog zakonika primenie se i na saoptuenog koji nije imao pravo da izjavi albu protiv drugostepene presude.

l. 396 i 397
(Brisano)

4. alba na reenje lan 398

(1) Protiv reenja istranog sudije i protiv drugih reenja suda donesenih u prvom stepenu, stranke i lica ija su prava povreena mogu izjaviti albu uvek kad u ovom zakoniku nije izrino odreeno da alba nije dozvoljena. (2) Protiv reenja vea donesenog pre i u toku istrage nije dozvoljena alba, ako ovim zakonikom nije drukije odreeno. (3) Reenja koja se donose radi pripremanja glavnog pretresa i presude mogu se pobijati samo u albi na presudu. (4) Protiv reenja Vrhovnog kasacionog suda alba nije dozvoljena, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

lan 399
(1) alba se podnosi sudu koji je doneo reenje. (2) Ako ovim zakonikom nije drukije odreeno, alba na reenje podnosi se u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja.

lan 400
Ako u ovom zakoniku nije drukije odreeno, podnoenjem albe na reenje odlae se izvrenje reenja protiv koga je izjavljena alba.

lan 401
(1) O albi protiv reenja prvostepenog suda odluuje drugostepeni sud u sednici vea, ako ovim zakonikom nije drukije odreeno. (2) O albi protiv reenja istranog sudije odluuje vee istog suda (lan 24. stav 6), ako ovim zakonikom nije drukije odreeno. (3) Reavajui o albi, sud moe reenjem odbaciti albu kao neblagovremenu ili kao nedozvoljenu, odbiti albu kao neosnovanu, ili uvaiti albu i reenje preinaiti ili ukinuti, i po potrebi, predmet uputiti na ponovno odluivanje. (4) Kada sud, reavajui po albi protiv reenja kojim se o odreuje, ukida ili produava pritvor, reenje ukine i predmet uputi na ponovno odluivanje, duan je da istovremeno odlui i o pritvoru. (5) Ispitujui albu, sud e po slubenoj dunosti paziti da li je za donoenje reenja prvostepeni sud bio stvarno nadlean, odnosno da li je reenje doneo ovlaeni organ.

lan 402
(1) Na postupak po albi na reenje shodno e se primenjivati odredbe l. 364, 366, 372, 374. st. 1, 3. i 4, l. 382. i 384. ovog zakonika. (2) Ako je alba izjavljena protiv reenja iz lana 506. ovog zakonika, o sednici vea obavetava se javni tuilac, a ostala lica - pod uslovima predvienim u lanu 375. ovog zakonika. (3) Ako ovim zakonikom drukije nije odreeno, sud je duan da odluku o albi sa spisima dostavi sudu koji je doneo reenje najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema spisa od tog suda.

lan 403
Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, odredbe l. 398. i 402. ovog zakonika primenie se shodno i na sva ostala reenja koja se donose po ovom zakoniku.

Glava XXV VANREDNI PRAVNI LEKOVI

1. Ponavljanje krivinog postupka lan 404

Krivini postupak koji je dovren pravnosnanim reenjem ili pravnosnanom presudom moe se na zahtev ovlaenog lica ponoviti samo u sluajevima i pod uslovima predvienim u ovom zakoniku.

lan 405
(1) Pravnosnana presuda moe se preinaiti i bez ponavljanja krivinog postupka: 1) ako je u dve ili vie presuda, odnosno reenja o kanjavanju protiv istog osuenog pravnosnano izreeno vie kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju; 2) ako je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrena i kazna koja je ve obuhvaena u kazni izreenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi, odnosno reenju o kanjavanju; 3) ako se pravnosnana presuda kojom je za vie krivinih dela izreena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvriti zbog amnestije, pomilovanja ili iz drugih razloga; 4) ako se po pravnosnanosti presude pojave okolnosti kojih nije bilo kad se izricala presuda ili sud za njih nije znao iako su postojale, a one bi oigledno dovele do blae osude. (2) U sluaju iz take 1) stav 1. ovog lana, sud e novom presudom preinaiti ranije presude, odnosno reenja o kanjavanju, u pogledu odluka o kazni i izrei jedinstvenu kaznu. Za donoenje nove presude nadlean je prvostepeni sud koji je sudio u stvari u kojoj je izreena najstroa vrsta kazne, a kod istovrsnih kazni - sud koji je izrekao najveu kaznu, a ako su kazne jednake - sud koji je poslednji izrekao kaznu. (3) U sluaju iz take 2) stav 1. ovog lana, preinaie svoju presudu, odnosno reenje o kanjavanju, sud koji je prilikom izricanja jedinstvene kazne pogreno uzeo u obzir kaznu koja je ve obuhvaena u nekoj ranijoj presudi, odnosno reenju o kanjavanju. (4) U sluaju iz take 3) stav 1. ovog lana, sud koji je sudio u prvom stepenu preinaie raniju presudu u pogledu kazne i izrei novu kaznu ili e utvrditi koliko se od kazne izreene ranijom presudom ima izvriti. (5) U sluaju iz take 4) stav 1. ovog lana, sud koji je sudio u prvom stepenu preinaie raniju presudu u pogledu odluke o kazni i izrei novu kaznu. (6) Novu presudu donosi sud u sednici vea na predlog javnog tuioca ili osuenog, a po sasluanju protivne stranke. (7) Ako su u sluaju iz ta. 1) i 2) stava 1. ovog lana, prilikom izricanja kazne uzete u obzir i presude, odnosno reenja o kanjavanju drugih sudova, overeni prepis nove pravnosnane presude dostavie se i tim sudovima.

lan 405a

(1) Pravnosnana presuda se moe preinaiti i bez ponavljanja krivinog postupka u skladu sa lanom 504 stav 3. ovog zakonika. (2) Predlog za preinaenje pravnosnane presude bez ponavljanja postupka podnosi javni tuilac u roku od mesec dana od dana pravnosnanosti osuujue presude iz lana 504 stav 3. ovog zakonika. (3) Za donoenje nove presude nadlean je sud koji je sudio u prvom stepenu licu iz lana 504 stav 1. ovog zakonika. (4) Ako sud oceni da su ispunjeni uslovi iz lana 504 stav 3. ovog zakonika, izreenu kaznu e umanjiti najmanje za jednu polovinu.

lan 406
(1) Ako je zahtev za sprovoenje istrage odbaen zato to nije bilo zahteva ovlaenog tuioca ili predloga oteenog za gonjenje ili potrebnog odobrenja dravnog organa, ili su postojale druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje, ili je iz istih razloga krivini postupak pravnosnanim reenjem prekinut ili je optunica odbaena (lan 349), postupak e se, na zahtev ovlaenog tuioca nastaviti im prestanu uzroci zbog kojih su donete navedene odluke. (2) Ako je pravnosnanim reenjem optunica odbaena (lan 349) zbog stvarne nenadlenosti suda, postupak e se nastaviti pred stvarno nadlenim sudom na zahtev ovlaenog tuioca. (3) Ako je pravnosnanom odlukom suda povodom zahteva ovlaenog tuioca za sprovoenje istrage utvreno da nema mesta sprovoenju istrage zato to nije bilo osnovane sumnje da je osumnjieni izvrio krivino delo, moe se po zahtevu ovlaenog tuioca krivini postupak povesti ako se podnesu novi dokazi, koji u vreme podnoenja ranijeg zahteva nisu postojali ili za koje ovlaeni tuilac tada nije znao, na osnovu kojih vee (lan 24. stav 6) utvrdi da su ispunjeni uslovi za voenje krivinog postupka.

lan 407
(1) Krivini postupak zavren pravnosnanom presudom se moe ponoviti samo u korist okrivljenog, i to: 1) ako je presuda zasnovana na lanoj ispravi ili na lanom iskazu svedoka, vetaka ili tumaa; 2) ako je do presude dolo usled krivinog dela sudije, sudije-porotnika ili lica koje je vrilo istrane radnje; 3) ako se iznesu nove injenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima mogu da dovedu do osloboenja lica koje je bilo osueno ili do njegove osude po blaem krivinom zakonu; 4) ako je nekom za isto krivino delo vie puta sueno ili ako je vie lica osueno za krivino delo koje je moglo uiniti samo jedno lice ili neka od njih; 5) ako se u sluaju osude za produeno krivino delo ili za drugo krivino delo koje po zakonu obuhvata vie istovrsnih ili vie raznovrsnih radnji iznesu nove injenice

ili podnesu novi dokazi koji ukazuju da osueni nije uinio radnju koja je obuhvaena delom iz osude, a postojanje ovih injenica bi dovelo do primene blaeg zakona ili bi bilo od bitnog uticaja na odmeravanje kazne. (2) U sluajevima iz ta. 1) i 2) stava 1. ovog lana mora se pravnosnanom presudom dokazati da su navedena lica oglaena krivim za pomenuta krivina dela. Ako se postupak protiv tih lica ne moe sprovesti zbog toga to su umrla ili to postoje okolnosti koje iskljuuju njihovo gonjenje, injenice iz ta. 1) i 2) stava 1. ovog lana se mogu utvrivati i drugim dokazima.

lan 408
(1) Zahtev za ponavljanje krivinog postupka mogu podneti stranke i branilac, a posle smrti osuenog zahtev mogu podneti javni tuilac i lica navedena u lanu 364. stav 2. ovog zakonika. (2) Zahtev za ponavljanje krivinog postupka moe se podneti i poto je osueni izdrao kaznu, i bez obzira na zastarelost, amnestiju ili pomilovanje. (3) Ako sud koji bi bio nadlean za odluivanje o ponavljanju krivinog postupka (lan 409) sazna da postoji razlog za ponavljanje krivinog postupka, obavestie o tome osuenog, odnosno lice koje je ovlaeno da u korist osuenog podnese zahtev.

lan 409
(1) O zahtevu za ponavljanje krivinog postupka odluuje vee (lan 24. stav 6) suda koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu. (2) U zahtevu se mora navesti po kom se zakonskom osnovu trai ponavljanje i kojim se dokazima potkrepljuju injenice na kojima se zahtev zasniva. Ako zahtev ne sadri ove podatke, sud e pozvati podnosioca da u odreenom roku zahtev dopuni. (3) Prilikom reavanja o zahtevu, u veu po mogunosti nee uestvovati sudija koji je uestvovao u donoenju presude u ranijem postupku.

lan 410
(1) Sud e reenjem zahtev odbaciti ako na osnovu samog zahteva i spisa ranijeg postupka utvrdi da je zahtev podnelo neovlaeno lice, ili da nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka, ili da su injenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva ve bili izneseni u ranijem zahtevu za ponavljanje postupka koji je odbijen pravnosnanim reenjem suda, ili da injenice i dokazi oigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje, ili da podnosilac zahteva nije postupio po lanu 409. stav 2. ovog zakonika. (2) Ako sud ne odbaci zahtev, dostavie se prepis zahteva protivnoj stranci, koja ima pravo da u roku od osam dana odgovori na zahtev. Kad sudu stigne odgovor na zahtev ili kad protekne rok za davanje odgovora, predsednik vea odredie da se izvide injenice i pribave dokazi na koje se poziva u zahtevu i u odgovoru na zahtev. (3) Posle sprovedenih izviaja, kad su u pitanju krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, predsednik vea odredie da se spisi poalju javnom tuiocu, koji e ih bez odlaganja, a najkasnije u roku od mesec dana, vratiti sa svojim miljenjem.

lan 411
(1) Kad javni tuilac vrati spise, sud e, ako ne odredi da se izviaj dopuni, na osnovu rezultata izviaja zahtev uvaiti i dozvoliti ponavljanje krivinog postupka ili e zahtev odbiti. (2) Ako sud nae da razlozi zbog kojih je dozvolio ponavljanje postupka postoje i za kojeg od saoptuenih koji nije podneo zahtev za ponavljanje postupka, postupie po slubenoj dunosti kao da takav zahtev postoji. (3) U reenju kojim se dozvoljava ponavljanje krivinog postupka sud e odluiti da se odmah odredi novi glavni pretres, ili da se stvar vrati u stanje istrage, odnosno da se sprovede istraga ako ove nije bilo. (4) Ako sud smatra, s obzirom na podnesene dokaze, da osueni moe u ponovljenom postupku biti osuen na takvu kaznu da bi se uraunavanjem ve izdrane kazne imao pustiti na slobodu, ili da moe biti osloboen od optube, ili da optuba moe biti odbijena, odredie da se izvrenje presude odloi, odnosno prekine. (5) Kad reenje kojim se dozvoljava ponavljanje krivinog postupka postane pravnosnano, obustavie se izvrenje kazne, ali sud e, po predlogu javnog tuioca, odrediti pritvor ako postoje uslovi iz lana 142. ovog zakonika.

lan 412
(1) Za novi postupak, koji se vodi na osnovu reenja kojim je dozvoljeno ponavljanje krivinog postupka, vae iste odredbe kao i za prvi postupak. U novom postupku sud nije vezan za reenja donesena u ranijem postupku. (2) Ako se novi postupak obustavi do poetka glavnog pretresa, sud e reenjem o obustavljanju postupka ukinuti i raniju presudu. (3) Kad sud u novom postupku donese presudu, izrei e da se ranija presuda delimino ili u celini stavlja van snage ili da se ostavlja na snazi. U kaznu koju odredi novom presudom sud e optuenom uraunati izdranu kaznu, a ako je ponavljanje odreeno samo za neko od dela za koje je optueni bio osuen, sud e izrei novu jedinstvenu kaznu po odredbama krivinog zakona. (4) Sud je u novom postupku vezan zabranom propisanom u lanu 382. ovog zakonika.

lan 413
(1) Krivini postupak u kome je neko lice osueno u odsustvu (lan 304) ponovie se i van uslova propisanih u lanu 407. ovog zakonika ako osueni i njegov branilac podnesu zahtev za ponavljanje postupka u roku od est meseci od dana nastupanja mogunosti da se osuenom sudi u njegovom prisustvu. (2) Krivini postupak u kome je neko lice osueno u odsustvu ponovie se i van uslova propisanih u lanu 407. ovog zakonika ako je njegovo izdavanje strana drava odobrila pod uslovom da se postupak ponovi. (3) U reenju kojim se dozvoljava ponavljanje krivinog postupka po odredbama st. 1. i 2. ovog lana, sud e odrediti da se osuenom dostavi optunica ako mu ranije nije

dostavljena, a moe odrediti da se stvar vrati u stanje istrage, odnosno da se sprovede istraga ako je nije bilo. (4) Po isteku roka iz stava 1. ovog lana, ponavljanje postupka je dozvoljeno samo pod uslovima propisanim u l. 407. i 408. ovog zakonika. (5) Pri izricanju nove presude u postupku sprovedenom po odredbama st. 1. i 2. ovog lana sud je vezan zabranom propisanom u lanu 382. ovog zakonika.

lan 414
Odredbe ove glave shodno e se primenjivati i kad je podnesen zahtev za izmenu pravnosnane sudske odluke na osnovu odluke ustavnog suda kojom je ukinut ili stavljen van snage propis na osnovu kojeg je bila doneta pravnosnana osuujua presuda, kao i kad je zahtev podnesen zbog povrede prava osuenog u krivinom postupku, koja je utvrena odlukom Ustavnog suda ili meunarodnog suda, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorom, a povreda je bila od uticaja na zakonito i pravilno donoenje presude.

l. 415-418
(Brisano)

3. Zahtev za zatitu zakonitosti lan 419

Protiv pravnosnanih sudskih odluka i protiv sudskog postupka koji je prethodio tim pravnosnanim odlukama, nadleni javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti ako je povreen zakon.

lan 420
O zahtevu za zatitu zakonitosti reava sud odreen zakonom.

lan 421
Zahtev za zatitu zakonitosti podie javni tuilac odreen zakonom.

lan 422
(1) O zahtevu za zatitu zakonitosti sud odluuje u sednici. (2) Pre nego to predmet bude iznesen na reavanje, sudija odreen za izvestioca dostavie primerak zahteva okrivljenom i braniocu, a moe po potrebi da pribavi obavetenje o istaknutim povredama zakona. (3) O sednici e se uvek obavestiti javni tuilac, a okrivljeni i njegov branilac, ako je zahtev podignut na tetu okrivljenog, uz obezbeenje prisustva osuenog (lan 375. stav 2). (4) Sud nadlean za odluivanje o zahtevu za zatitu zakonitosti moe, s obzirom na sadraj zahteva, odrediti da se odloi, odnosno prekine izvrenje pravnosnane presude.

(5) Sud nadlean za odluivanje o zahtevu za zatitu zakonitosti je duan da svoju odluku sa spisima dostavi prvostepenom ili viem sudu najdocnije u roku od etiri meseca od dana podnoenja zahteva.

lan 423
(1) Pri reavanju o zahtevu za zatitu zakonitosti sud e se ograniiti samo na ispitivanje povreda zakona na koje se javni tuilac poziva u svom zahtevu. (2) Ako sud nae da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist osuenog postoje i za kojeg od saoptuenih u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zatitu zakonitosti, postupie po slubenoj dunosti kao da takav zahtev postoji. (3) Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut u korist osuenog sud je pri donoenju odluke vezan zabranom propisanom u lanu 382. ovog zakonika.

lan 424
Sud e presudom odbiti zahtev za zatitu zakonitosti kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda zakona na koju se javni tuilac poziva u svom zahtevu.

lan 425
(1) Kad sud utvrdi da je zahtev za zatitu zakonitosti osnovan, donee presudu kojom e, prema prirodi povrede, ili preinaiti pravnosnanu odluku, ili ukinuti u celini ili delimino odluke prvostepenog i vieg suda ili samo odluku vieg suda i predmet vratiti na ponovnu odluku ili suenje prvostepenom ili viem sudu, ili e se ograniiti samo na to da utvrdi povredu zakona. (2) Ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut na tetu okrivljenog, a sud nae da je osnovan, utvrdie samo da postoji povreda zakona, ne dirajui u pravnosnanu odluku. (3) Ako drugostepeni sud po odredbama ovog zakona nije bio ovlaen da otkloni povredu zakona koja je uinjena u prvostepenoj odluci ili u sudskom postupku koji joj je prethodio, a sud koji reava o zahtevu za zatitu zakonitosti podignutom u korist okrivljenog nae da je zahtev osnovan i da radi otklanjanja uinjene povrede zakona treba ukinuti ili preinaiti prvostepenu odluku, ukinue ili e preinaiti i drugostepenu odluku iako njom nije povreen zakon.

lan 426
Ako se prilikom reavanja o zahtevu za zatitu zakonitosti koji je podnet u korist okrivljenog pojavi znatna sumnja u pogledu istinitosti odlunih injenica utvrenih u odluci protiv koje je zahtev podignut, pa zbog toga nije mogue odluiti o zahtevu za zatitu zakonitosti, sud e presudom kojom reava o zahtevu za zatitu zakonitosti ukinuti tu odluku i narediti da se odri novi glavni pretres pred istim ili drugim stvarno nadlenim prvostepenim sudom.

lan 427
(1) Ako je pravnosnana presuda ukinuta i predmet vraen na ponovno suenje, za osnovu e se uzeti ranija optunica ili onaj njen deo koji se odnosi na ukinuti deo presude.

(2) Sud je duan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao sud koji je reavao o zahtevu. (3) Pred prvostepenim, odnosno drugostepenim sudom stranke mogu isticati nove injenice i podnositi nove dokaze. (4) Sud je pri donoenju nove odluke vezan zabranom propisanom u lanu 382. ovog zakonika. (5) Ako je pored odluke nieg suda ukinuta i odluka vieg suda, predmet se dostavlja niem sudu preko vieg suda.

l. 428-432
(Brisano)

D. POSEBNE ODREDBE ZA SKRAENI POSTUPAK, ZA POSTUPKE IZRICANJA KRIVINIH SANKCIJA BEZ GLAVNOG PRETRESA I ZA IZRICANJE SUDSKE OPOMENE
Glava XXVI SKRAENI POSTUPAK
lan 433
U postupku za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna ili zatvor do pet godina, primenjivae se odredbe l. 434. do 448. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije neto posebno propisano, primenjivae se shodno ostale odredbe ovog zakonika.

lan 434
(1) Krivini postupak pokree se na osnovu optunog predloga javnog tuioca, odnosno oteenog kao tuioca ili na osnovu privatne tube. (2) Javni tuilac moe podneti optuni predlog i na osnovu same krivine prijave. (3) Optuni predlog i privatna tuba podnose se u potrebnom broju primeraka za sud i okrivljenog.

lan 435
(1) Pre podnoenja optunog predloga, javni tuilac moe predloiti istranom sudiji da preduzme odreene istrane radnje. Ako se istrani sudija sloi sa ovim predlogom, preduzee istrane radnje, a zatim e sve spise dostaviti javnom tuiocu. Istrane radnje sprovode se to je mogue bre i krae.

(2) Ako se istrani sudija ne sloi sa predlogom za preduzimanje istranih radnji, zatraie odluku vea (lan 24. stav 6). Protiv odluke vea alba nije dozvoljena. (3) Kad u sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana javni tuilac primi spise moe podneti optuni predlog ili doneti reenje o odbacivanju krivine prijave.

lan 436
(1) Pritvor se moe odrediti, u cilju nesmetanog voenja krivinog postupka protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo: 1) ako se krije ili ako se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje druge okolnosti koje oigledno ukazuju na opasnost od bekstva; 2) ako je u pitanju krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora od tri godine, a osobite okolnosti ukazuju da e okrivljeni dovriti pokuano krivino delo ili da e izvriti krivino delo kojim preti ili da e ponoviti krivino delo. (2) Pre podnoenja optunog predloga, pritvor moe trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu istrane radnje, ali ne due od osam dana. O albi protiv reenja o pritvoru reava vee (lan 24. stav 6). (3) U pogledu pritvora od predaje optunog predloga do izricanja prvostepene presude, primenjuju se shodno odredbe lana 146. ovog zakonika, s tim to je vee duno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor. (4) Kad se okrivljeni nalazi u pritvoru, sud je duan da postupa sa naroitom hitnou.

lan 437
Ako je krivinu prijavu podneo oteeni, a javni tuilac u roku od mesec dana po prijemu prijave ne podnese optuni predlog, niti obavesti oteenog da je odbacio prijavu, oteeni ima pravo da kao tuilac preduzme gonjenje, podnoenjem optunog predloga sudu.

lan 438
(1) Optuni predlog, odnosno privatna tuba treba da sadri: ime i prezime okrivljenog sa linim podacima ukoliko su poznati, kratak opis krivinog dela, oznaenje suda pred kojim se ima odrati glavni pretres, predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu i predlog da se okrivljeni oglasi krivim i osudi po zakonu. (2) U optunom predlogu moe se predloiti da se okrivljeni stavi u pritvor. Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru ili se za vreme sprovoenja istranih radnji nalazio u pritvoru, naznaie se u optunom predlogu koliko je vremena pritvoren. (3) Kad javni tuilac oceni da je glavni pretres nepotreban, moe u optunom predlogu predloiti da se donese reenje o kanjavanju okrivljenog bez zakazivanja glavnog pretresa (lan 449).

lan 439

(1) Kad sud primi optuni predlog ili privatnu tubu, sudija e prethodno ispitati da li je sud nadlean, da li treba sprovesti pojedine istrane radnje ili dopuniti sprovedene istrane radnje i da li postoje uslovi za odbacivanje optunog predloga, odnosno privatne tube. (2) Ako sudija ne donese nijedno od reenja iz stava 1. ovog lana, dostavie optubu okrivljenom i zakazae odmah glavni pretres. Ako se glavni pretres ne zakae u roku od mesec dana od prijema optunog predloga ili privatne tube, sudija je duan da o razlozima izvesti predsednika suda, koji e preduzeti mere da se glavni pretres to pre odri. (3) Ako sudija smatra da treba da se sprovedu pojedine istrane radnje, zatraie da to uini istrani sudija.

lan 440
(1) Ako sudija utvrdi da je za suenje nadlean drugi sud, oglasie se nenadlenim i po pravnosnanosti reenja ustupiti predmet tom sudu, a ako utvrdi da je za suenje nadlean vii sud, ustupie predmet na dalji postupak javnom tuiocu koji postupa pred viim sudom. Ako javni tuilac smatra da je za suenje nadlean sud koji mu je dostavio predmet, zatraie odluku vea suda pred kojim postupa. (2) Posle zakazivanja glavnog pretresa sud se ne moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno nenadlenim.

lan 441
(1) Sudija e odbiti optuni predlog ili privatnu tubu ako nae da postoje razlozi za obustavljanje postupka predvieni u lanu 274. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakonika, a ako su sprovedene istrane radnje - i iz razloga predvienog u taki 3) tog lana. (2) Reenje sa kratkim obrazloenjem dostavlja se javnom tuiocu, oteenom kao tuiocu, ili privatnom tuiocu, kao i osumnjienom.

lan 442
(1) Sudija poziva na glavni pretres okrivljenog i njegovog branioca, tuioca, oteenog i njihove zakonske zastupnike i punomonike, svedoke, vetake i tumaa, a po potrebi pribavlja i predmete koji treba da slue kao dokaz na glavnom pretresu. (2) Okrivljenom e se u pozivu naznaiti da na glavni pretres moe doi sa dokazima za svoju odbranu ili da dokaze blagovremeno saopti sudu kako bi se mogli pribaviti za glavni pretres. U pozivu e se okrivljeni upozoriti da e se glavni pretres odrati i u njegovom odsustvu ako za to postoje zakonski uslovi (lan 445. stav 3). Okrivljenom e se uz poziv dostaviti i optuni predlog, odnosno privatna tuba i pouie se da ima pravo da uzme branioca, ali da se, u sluaju kad odbrana nije obavezna, zbog nedolaska branioca na glavni pretres ili uzimanja branioca tek na glavnom pretresu, ne mora odloiti glavni pretres. (3) Poziv okrivljenom mora se dostaviti tako da izmeu dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Po pristanku okrivljenog ovaj rok se moe skratiti.

lan 443

Glavni pretres se dri u mestu suda. U hitnim sluajevima, naroito kad treba izvriti uviaj ili kada je to u interesu lakeg sprovoenja dokaznog postupka, moe se po odobrenju predsednika suda glavni pretres odrediti i u mestu gde je krivino delo uinjeno ili gde se ima preduzeti uviaj, ako su ta mesta na podruju tog suda.

lan 444
(1) Prigovor mesne nenadlenosti moe se staviti najdocnije do poetka glavnog pretresa. (2) Sudija koji je sprovodio istrane radnje nije izuzet da postupa na glavnom pretresu.

lan 445
(1) Glavni pretres odrae se i ako ne doe javni tuilac koji je uredno pozvan. U tom sluaju, oteeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optubu u granicama optunog predloga. (2) Glavni pretres se moe odrati i ako ne doe oteeni kao tuilac ili privatni tuilac, ako je sudu podneo predlog da se glavni pretres odri u njegovom odsustvu. (3) Ako okrivljeni ne doe na glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravita, sud moe odluiti da se glavni pretres odri i u njegovom odsustvu pod uslovom da njegovo prisustvo nije nuno i da je pre toga bio sasluan.

lan 446
(1) Glavni pretres poinje objavljivanjem glavne sadrine optunog predloga ili privatne tube. Zapoeti glavni pretres dovrie se po mogunosti bez prekidanja. (2) U sluaju potpunog priznanja okrivljenog datog na glavnom pretresu, koje je potkrepljeno drugim dokazima, sud e uz saglasan predlog stranaka prekinuti dokazni postupak i prei na izricanje krivine sankcije, osim ako posumnja u istinitost priznanja. (3) Pod uslovima iz stava 2. ovog lana sud moe izrei sledee krivine sankcije: sudsku opomenu, uslovnu osudu, kaznu oduzimanja vozake dozvole, kaznu rada u javnom interesu, novanu kaznu i kaznu zatvora do jedne godine, a uz njih jednu ili vie sledeih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornog vozila i oduzimanje imovinske koristi. Za krivina dela iz lana 443. stav 2. ovog zakonika kazna zatvora ne moe biti vea od tri godine. (4) Ako u toku ili po zavretku glavnog pretresa sudija nae da je za suenje nadlean vii sud, dostavie spise nadlenom javnom tuiocu, a ako nae da je za suenje nadleno vee, obrazovae se vee i glavni pretres e poeti iznova. Kad utvrdi da postoji koji od drugih razloga iz lana 349. ovog zakonika, sudija e reenjem odbaciti optubu. (5) Po zakljuenju glavnog pretresa, sud e odmah izrei presudu i objaviti je s bitnim razlozima. Presuda se mora izraditi pismeno u roku od osam dana od dana objavljivanja. (6) Protiv presude alba se moe izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

(7) Stranke i oteeni se mogu odrei prava na albu odmah po objavljivanju presude. U takvom sluaju prepis presude dostavie se stranci i oteenom samo ako to zahtevaju. Ako su se obe stranke i oteeni po objavljivanju presude odrekli prava na albu i ako niko od njih nije zahtevao dostavljanje presude, pismeno izraena presuda ne mora da sadri obrazloenje. (8) Odredbe lana 358. ovog zakonika shodno e se primenjivati i u pogledu ukidanja pritvora posle izricanja presude. (9) Kad sud izrekne kaznu zatvora, moe se odrediti da se okrivljeni stavi u pritvor, odnosno da ostane u pritvoru, ako postoje razlozi iz lana 436. stav 1. ovog zakonika. Pritvor u takvom sluaju moe trajati do pravnosnanosti presude, ali najdue dok okrivljenom ne istekne kazna koju je izrekao prvostepeni sud. (10) Ako javni tuilac nije prisustvovao glavnom pretresu (lan 445. stav 1), oteeni ima pravo da izjavi albu protiv presude, bez obzira da li se ali i javni tuilac.

lan 447
(1) Pre zakazivanja glavnog pretresa za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi, sudija moe pozvati samo privatnog tuioca i osumnjienog da odreenog dana dou u sud radi prethodnog razjanjavanja stvari, ako smatra da bi to bilo celishodno za bre okonanje postupka. Osumnjienom se uz poziv dostavlja i prepis privatne tube. (2) Ako ne doe do izmirenja privatnog tuioca i osumnjienog i povlaenja privatne tube, sudija e uzeti izjave od njih i pozvati ih da stave svoje predloge u pogledu pribavljanja dokaza. (3) Ako sudija ne nae da postoje uslovi za odbacivanje tube, donee odluku o tome koji e se dokazi izvesti na glavnom pretresu i zakazae, po pravilu, odmah glavni pretres i saoptie to strankama. (4) Ako sudija smatra da nije potrebno pribavljanje dokaza, a ne postoje neki drugi razlozi za posebno zakazivanje glavnog pretresa, moe odmah otvoriti glavni pretres i po izvoenju dokaza koji se nalaze pred sudom doneti odluku povodom privatne tube. Na ovo e se posebno upozoriti privatni tuilac i osumnjieni prilikom dostavljanja poziva. (5) Za neodazivanje privatnog tuioca na poziv iz stava 1. ovog lana vai odredba lana 59. ovog zakonika. (6) U sluaju nedolaska okrivljenog, ako je sudija odluio da otvori glavni pretres, primenie se odredba lana 445. stav 3. ovog zakonika.

lan 448
(1) Kad drugostepeni sud reava o albi protiv presude donesene po skraenom postupku kojom je izreena kazna zatvora, o sednici vea obavestie se stranke i branilac okrivljenog u smislu lana 374. stav 2. i lana 375. stav 1. ovog zakonika, a u ostalim sluajevima, samo ako predsednik vea ili vee nae da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjanjenje stvari. (2) Ako je re o krivinom delu za koje se postupak vodi po zahtevu javnog tuioca, predsednik vea e pre sednice vea dostaviti spise javnom tuiocu, koji moe podneti svoj pisani predlog.

Glava XXVII POSTUPCI ZA IZRICANJE KRIVINIH SANKCIJA BEZ GLAVNOG PRETRESA

1. Postupak za kanjavanje pre glavnog pretresa lan 449
(1) Za krivina dela za koja se moe izrei novana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do tri godine sudija moe, na predlog javnog tuioca, doneti reenje o kanjavanju i bez odravanja glavnog pretresa. (2) Predlog za donoenje reenja o kanjavanju iz stava 1. ovog lana javni tuilac stavlja u optunom predlogu, kad oceni da odravanje glavnog pretresa nije potrebno. (3) Ako je postavljen imovinskopravni zahtev, ovlaeno lice e biti upueno na parnicu.

lan 450
Reenjem o kanjavanju sudija moe izrei novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozake dozvole ili uslovnu osudu i uz njih jednu ili vie od sledeih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornim vozilom i oduzimanje imovinske koristi.

lan 451
(1) Pre nego to utvrdi da li postoje pretpostavke za donoenje reenja o kanjavanju, sudija e postupiti po odredbama lana 439. stav 1. do lana 441. ovog zakonika. Ako sudija utvrdi da pretpostavke za donoenje reenja o kanjavanju nisu ispunjene, dostavie optubu osumnjienom i odmah e zakazati glavni pretres. (2) Ako se sudija sloi sa predlogom javnog tuioca, pribavie podatke o ranijim osudama, a po potrebi, i o linosti okrivljenog, a zatim e, nakon sasluanja okrivljenog, doneti reenje o kanjavanju. (3) Reenje o kanjavanju mora da sadri naznaenje da je predlog javnog tuioca prihvaen; line podatke okrivljenog; delo za koje se oglaava krivim, uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja krivinog dela i od kojih zavisi primena odreene odredbe krivinog zakona; zakonski naziv krivinog dela i koje su odredbe krivinog i drugog zakona primenjene; odluku o izreenoj kazni i meri, kao i odluku o upuivanju ovlaenog lica na ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u parninom postupku; obrazloenje izreene kazne i mere; pouku o pravu na prigovor, kao i upozorenje da e po proteku roka za prigovor, ako ne bude podnesen, reenje o kanjavanju postati pravnosnano.

lan 452
(1) Reenje o kanjavanju se dostavlja javnom tuiocu i okrivljenom. (2) Okrivljeni moe u roku od osam dana od dana dostavljanja podneti prigovor protiv reenja o kanjavanju.

lan 453

(1) Ako okrivljeni podnese prigovor blagovremeno sudija e zakazati glavni pretres po optunom predlogu javnog tuioca i dalje postupati po odredbama l. 434. do 448. (2) O albi protiv reenja o odbacivanju prigovora odluuje vee (lan 24. stav 6). (3) Ako protiv reenja o kanjavanju ne bude podnesen prigovor, reenje postaje pravnosnano.

lan 454
U postupku po optunom predlogu sudija nije vezan predlogom javnog tuioca za kanjavanje, kao ni zabranom iz lana 382. ovog zakonika.

2. Postupak za kanjavanje i izricanje uslovne osude od strane istranog sudije lan 455
(1) U sluaju potpunog priznanja okrivljenog, odnosno osumnjienog, datog u prisustvu branioca istranom sudiji, odnosno organu unutranjih poslova u smislu lana 226. stav 9. ovog zakonika, potkrepljenog i drugim dokazima prikupljenim u istrazi, javni tuilac moe odmah nakon zavrene istrage, a najkasnije u roku od osam dana, u podignutoj optunici predloiti da se umesto glavnog pretresa zakae posebno javno roite pred istranim sudijom, na kome se, nakon sasluanja stranaka i uz izriiti pristanak okrivljenog, moe doneti presuda. (2) Postupak iz stava 1. ovog lana moe se primeniti kod krivinih dela za koja je propisana novana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do pet godina.

lan 456
(1) Protiv optunice iz lana 455. okrivljeni i njegov branilac mogu u roku od osam dana od dana dostavljanja izjaviti prigovor, koji iskljuuje primenu ovog postupka. Okrivljeni se o tome mora pouiti prilikom uruenja optunice. (2) Izricanje presude od strane istranog sudije moe uslediti i po predlogu okrivljenog u roku od osam dana od dana dostavljanja optunice, ako se sa time saglase javni tuilac i istrani sudija.

lan 457
(1) Pod uslovima iz lana 455. istrani sudija moe izrei novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, kaznu oduzimanja vozake dozvole, uslovnu osudu i kaznu zatvora do jedne godine, a uz njih jednu ili vie sledeih mera: oduzimanje predmeta, zabranu upravljanja motornim vozilom i oduzimanje imovinske koristi. (2) Trokovi postupka iz lana 455. padaju na teret budetskih sredstava suda.

lan 458
Presuda istranog sudije moe se pobijati albom, u roku od osam dana od dana dostavljanja, po osnovima iz lana 367. ta. 1), 2) i 4) ovog zakonika.

Glava XXVIII POSEBNE ODREDBE O IZRICANJU SUDSKE OPOMENE

lan 459
(1) Sudska opomena izrie se reenjem. (2) Ukoliko u ovoj glavi nije to drugo predvieno, odredbe ovog zakonika koje se odnose na presudu kojom se optueni oglaava krivim primenjuju se shodno i na reenje o sudskoj opomeni. (3) Sudska opomena se moe izrei i u postupku za kanjavanje pre glavnog pretresa, kao i u postupku za kanjavanje od strane istranog sudije (Glava XXVII).

lan 460
(1) Reenje o sudskoj opomeni objavljuje se odmah po zavretku glavnog pretresa, sa bitnim razlozima. Tom prilikom sudija, odnosno predsednik vea, upozorie okrivljenog da mu se za krivino delo koje je uinio ne izrie kazna, jer se oekuje da e i sudska opomena na njega dovoljno uticati da vie ne vri krivina dela. Ako se reenje o sudskoj opomeni objavljuje u odsustvu okrivljenog, sud e ovakvo upozorenje uneti u obrazloenje reenja. Za odricanje od prava na albu i pismenu izradu reenja shodno se primenjuje odredba lana 446. stav 5. ovog zakonika. (2) U izreci reenja o sudskoj opomeni, pored linih podataka o okrivljenom, navee se samo da se okrivljenom izrie sudska opomena za delo koje je predmet optube i zakonski naziv krivinog dela. Izreka reenja o sudskoj opomeni obuhvata i potrebne podatke iz lana 356. stav 1. ta. 5) i 7) ovog zakonika. (3) U obrazloenju reenja, sud e izneti kojim se razlozima rukovodio pri izricanju sudske opomene.

lan 461
(1) Reenje o sudskoj opomeni moe se pobijati zbog osnova navedenih u lanu 367. ta. 1) do 3) ovog zakonika, kao i zbog toga to nisu postojale okolnosti koje opravdavaju izricanje sudske opomene. (2) Ako reenje o sudskoj opomeni sadri odluku o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi, moe se pobijati zbog osnova navedenog u lanu 371. stav 2. ovog zakonika. (3) Ako reenje o sudskoj opomeni sadri odluku o imovinskopravnom zahtevu ili o trokovima krivinog postupka moe se pobijati zbog osnova navedenog u lanu 371. stav 3. ovog zakonika.

lan 462
Povreda krivinog zakona u sluaju izricanja sudske opomene postoji, osim po pitanjima navedenim u lanu 369. ta. 1) do 3) ovog zakonika, i kad je odlukom o sudskoj opomeni, meri bezbednosti, oduzimanju imovinske koristi prekoraeno ovlaenje koje sud ima po zakonu.

lan 463
(1) Ako je albu protiv reenja o sudskoj opomeni izjavio tuilac na tetu okrivljenog, drugostepeni sud moe doneti presudu kojom se okrivljeni oglaava krivim i osuuje na kaznu ili kojom se uslovno osuuje, ako nae da je prvostepeni sud pravilno utvrdio odlune injenice, ali da po pravilnoj primeni zakona dolazi u obzir izricanje kazne, odnosno uslovne osude. (2) Povodom bilo ije albe protiv reenja o sudskoj opomeni drugostepeni sud moe doneti reenje kojim se optuba odbacuje ili presudu kojom se optuba odbija ili se okrivljeni oslobaa od optube, ako nae da je prvostepeni sud pravilno utvrdio odlune injenice i da po pravilnoj primeni zakona dolazi u obzir izricanje jedne od ovih odluka. (3) Kad postoje uslovi iz lana 388. ovog zakonika, drugostepeni sud e doneti reenje kojim se odbija alba kao neosnovana i potvruje reenje prvostepenog suda o sudskoj opomeni.

l. 464-504*
(Prestalo da vai)

Glava XXIXa POSEBNE ODREDBE O POSTUPKU ZA KRIVINA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGA IZUZETNO TEKA KRIVINA DELA
1. Opte odredbe lan 504a
(1) Odredbe ove glave sadre pojedina posebna pravila postupka za krivina dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teka krivina dela. (2) Ako odredbama ove glave za sluajeve iz stava 1. ovog lana nije posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika. (3) Organizovani kriminal iz stava 1. ovog lana predstavlja vrenje krivinih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika. (4) Pod organizovanom kriminalnom grupom iz stava 3. ovog lana podrazumeva se grupa od tri ili vie lica, koja postoji odreeno vreme i deluje sporazumno u cilju vrenja jednog ili vie krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri godine ili tea kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge koristi. (5) U krivina dela korupcije iz stava 1. ovog lana i ako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe, spadaju krivina dela: zloupotreba slubenog poloaja (lan 359. Krivinog zakonika), trgovina uticajem (lan 366. Krivinog zakonika), primanje mita (lan 367. Krivinog zakonika) i davanje mita (lan 368. Krivinog zakonika). (6) U druga izuzetno teka krivina dela iz stava 1. ovog lana i ako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe, spadaju krivina dela: ubistvo (lan 113. Krivinog zakonika), teko ubistvo (lan 114. Krivinog zakonika), otmica (lan 134. st. 1. do 4. Krivinog

zakonika), razbojnitvo (lan 206. stav 2. Krivinog zakonika), iznuda (lan 214. st. 3. i 4. Krivinog zakonika), falsifikovanje novca (lan 223. st. 1. do 3. Krivinog zakonika), pranje novca (lan 231. st. 1. do 4. Krivinog zakonika), neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (lan 246. st. 1. i 3. Krivinog zakonika), krivina dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije (l. 305. do 321. Krivinog zakonika), nedozvoljena proizvodnja, noenje, dranje i promet oruja i eksplozivnih materija (lan 348. stav 3. Krivinog zakonika), nedozvoljen prelaz dravne granice i krijumarenje ljudi (lan 350. st. 2. i 3. Krivinog zakonika), trgovina ljudima (lan 388. st. 1. do 6, 8. i 9. Krivinog zakonika), trgovina maloletnim licima radi usvojenja (lan 389. st. 1. i 2. Krivinog zakonika), meunarodni terorizam (lan 391. Krivinog zakonika), uzimanje talaca (lan 392. Krivinog zakonika) i finansiranje terorizma (lan 393. Krivinog zakonika). (7) Odredbe ove glave koje se odnose na krivina dela iz stava 3. ovog lana primenjuju se i u postupku za krivina dela iz l. 370. do 384. i l. 385. i 386. Krivinog zakonika, kao i u postupku za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava izvrena na teritoriji bive Jugoslavije od 1. januara 1991. godine, koja su navedena u statutu Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. (8) Odredbe ove glave koje se odnose na krivina dela iz stava 3. ovog lana primenjuju se i u postupku za krivina dela iz lana 322. st. 3. i 4, lana 323. st. 3. i 4, lana 335, lana 336. st. 1, 2. i 4, lana 336b, lana 337. st. 1, 3. i 4. i lana 339. Krivinog zakonika, ako su izvrena u vezi sa krivinim delima iz stava 3. ovog lana, kao i u postupku za krivino delo iz lana 333. Krivinog zakonika, ako je izvreno u vezi sa krivinim delima iz st. 3. i 7. ovog lana.

lan 504b
Dravni organi i slubena lica koja uestvuju u krivinom postupku za krivina dela iz lana 504a ovog zakonika duni su da postupaju hitno.

lan 504v
(1) Podaci o pretkrivinom i istranom postupku za krivina dela iz lana 504a ovog zakonika predstavljaju slubenu tajnu. Osim slubenih lica te podatke ne mogu odavati ni drugi uesnici postupka kojima oni postanu dostupni. Slubeno lice pred kojim se vodi postupak duno je da uesnika postupka obavesti o dunosti uvanja tajne. (2) Podaci o pretkrivinom i istranom postupku koji se odnose na krivina dela iz lana 504a ovog zakonika mogu se objaviti samo na osnovu pismenog odobrenja nadlenog javnog tuioca, odnosno istranog sudije.

lan 504g
(1) U postupku za krivina dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika u prvom stepenu sudi vee sastavljeno od trojice sudija, a u drugom stepenu vee sastavljeno od petorice sudija. (2) albu protiv presude prvostepenog suda u postupku za krivina dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika ovlaena lica mogu izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude.

lan 504d

(1) U postupku za krivina dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika ne primenjuju se posebne odredbe o skraenom postupku (Glava XXVI) i o postupku za izricanje krivinih sankcija bez glavnog pretresa (Glava XXVII). (2) Prema pritvorenom organizatoru i lanovima organizovane kriminalne grupe u postupku za krivina dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika mogu se primeniti i mere posebnog nadzora propisane posebnim zakonom.

lan 504
(1) Ako organi unutranjih poslova saznaju da se priprema ili da je uinjeno krivino delo iz lana 504a ovog zakonika, duni su da o tome odmah obaveste nadlenog javnog tuioca. (2) Javni tuilac moe zahtevati da organi unutranjih poslova preduzmu odreene mere ili radnje u datom roku i da ga o tome obaveste. (3) Neizvrenje zahteva iz stava 2. ovog lana ili prekoraenje odreenog roka organ unutranjih poslova duan je da javnom tuiocu posebno obrazloi. (4) Iskazi i obavetenja koje je javni tuilac prikupio u pretkrivinom postupku mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku, ali se odluka ne moe zasnivati samo na njima.

2. Mere organa gonjenja za otkrivanje i dokazivanje krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika 1) Nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije lan 504e
(1) Na pismeni i obrazloeni predlog javnog tuioca istrani sudija moe narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima i optika snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilo krivino delo iz lana 504a ovog zakonika, ako se na drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano. (2) Mere iz stava 1. ovog lana izuzetno se mogu odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain krivino delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. (3) Mere iz stava 1. ovog lana odreuje istrani sudija obrazloenom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu prema kojem se mera primenjuje, osnovi sumnje, nain sprovoenja, obim i trajanje mera. Mere mogu trajati najdue est meseci, a zbog vanih razloga mogu biti produene jo najvie dva puta u trajanju od po tri meseca. Izvoenje mera se prekida im prestanu razlozi za njihovu primenu.

lan 504
(1) Naredbu istranog sudije iz lana 504e stav 1. ovog zakonika izvravaju organi unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojno-bezbednosne agencije. O izvrenju mere organi unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Vojnobezbednosne agencije sainjavaju dnevne izvetaje koje zajedno sa prikupljenim snimcima dostavljaju istranom sudiji i javnom tuiocu na njihov zahtev.

(2) Potanska, telegrafska i druga preduzea, privredna drutva i lica registrovana za prenoenje informacija duna su da organima unutranjih poslova, Bezbednosnoinformativnoj agenciji i Vojno-bezbednosnoj agenciji omogue izvrenje mera iz lana 504e stava 1. ovog zakonika. (3) Snimanja iz lana 504e stav 1. ovog zakonika mogu se po naredbi istranog sudije obaviti i na javnim mestima i u prostorijama koje nisu stanovi. (4) Dok mera traje, naredba istranog sudije i postupak njenog izvrenja smatraju se slubenom tajnom.

lan 504z
(1) Po izvrenju mera iz lana 504e stav 1. ovog zakonika, organi unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije dostavie istranom sudiji snimke i poseban izvetaj koji sadri: vreme poetka i zavretka mere, podatke o slubenom licu koje je meru sprovelo, opis tehnikih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaenih merom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere. (2) Istrani sudija moe odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehnikih sredstava u celini ili delimino prepiu i opiu. Istrani sudija e dostaviti javnom tuiocu sav materijal dobijen sprovoenjem mera iz lana 504e stav 1. ovog zakonika. (3) Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa materijalom iz stava 2. ovog lana ili ako izjavi da ga nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, istrani sudija e doneti reenje o unitenju prikupljenog materijala. O donoenju reenja istrani sudija moe obavestiti lice prema kome su sprovoene mere iz lana 504e stav 1. ovog zakonika, ukoliko je u toku sprovoenja mere utvren njegov identitet. Materijal se unitava pod nadzorom istranog sudije. O radnjama iz ovoga stava istrani sudija e sastaviti zapisnik. (4) Ako je u primeni mera iz lana 504e stav 1. ovog zakonika postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi istranog sudije, na prikupljenim podacima se ne moe zasnivati sudska odluka. Na dobijene podatke i obavetenja shodno e se primenjivati odredbe lana 99. ovog zakonika. Odredbe lana 178. stav 1, lana 273. stav 4, lana 337. stav 3. i lana 374. stav 4. ovog zakonika shodno e se primenjivati i na snimke sainjene suprotno odredbama l. 504e do 504z ovog zakonika. (5) Ako je primenom mera iz lana 504e stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivino delo koje nije bilo obuhvaeno naredbom istranog sudije iz lana 504e stav 3. ovog zakonika, takav materijal se moe koristiti u krivinom postupku samo ako se odnosi na krivino delo koje spada u krivina dela predviena u lanu 504a ovog zakonika.

2) Pruanje simulovanih poslovnih usluga i pruanje simulovanih pravnih poslova lan 504i
(1) Ako postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo iz lana 504a ovog zakonika istrani sudija moe, na zahtev javnog tuioca, odobriti pruanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova, ako se na drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano.

(2) Mera iz stava 1. ovog lana izuzetno se moe odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. (3) Pismena i obrazloena naredba istranog sudije kojom se odreuje mera iz stava 1. ovog lana sadri podatke o licu prema kojem se mera sprovodi, zakonski naziv i opis krivinog dela, nain, obim, mesto i trajanje mere. (4) Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati est meseci. Na obrazloeni predlog javnog tuioca istrani sudija moe produiti trajanje mere najvie za jo tri meseca. Prilikom odreivanja i produenja mere istrani sudija e posebno oceniti da li bi se isti rezultat mogao postii na nain kojim se manje ograniavaju prava graana.

lan 504j
(1) Meru iz lana 504i stav 1. ovog zakonika izvravaju ovlaena slubena lica organa unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, Vojno-bezbednosne agencije ili drugo lice koje, na predlog organa unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojno-bezbednosne agencije, odredi istrani sudija. O izvrenju mere ovlaeno slubeno lice sainjava dnevne izvetaje koje zajedno sa prikupljenom dokumentacijom dostavlja istranom sudiji i javnom tuiocu. (2) Po izvrenju mere iz lana 504i stav 1. ovog zakonika organ unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojno-bezbednosna agencija dostavlja istranom sudiji i javnom tuiocu poseban izvetaj u kome se navodi: vreme poetka i zavretka mere, podaci o licu koje je sprovelo meru, opis tehnikih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaenih merom i rezultati primenjene mere. (3) Uz izvetaj iz stava 2. ovog lana organ unutranjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojno-bezbednosna agencija dostavlja javnom tuiocu celokupnu dokumentaciju o preduzetoj meri, video, zvune ili elektronske zapise i sve druge dokaze koji su prikupljeni primenom mere. (4) Lice koje izvravajui naredbu istranog sudije prua simulovane poslovne usluge i sklapa simulovane pravne poslove ne ini krivino delo, ako je radnja koju preduzima Krivinim zakonikom predviena kao radnja krivinog dela.

lan 504k
(1) Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa dokumentacijom iz lana 504j stav 3. ovog zakonika ili ako izjavi da je nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, istrani sudija e postupiti u skladu sa odredbom lana 504z stav 3. ovog zakonika. (2) Ako je primenom mere iz lana 504i stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivino delo koje nije bilo obuhvaeno naredbom istranog sudije iz lana 504i stav 3. ovog zakonika, takav materijal se moe koristiti u krivinom postupku samo ako se odnosi na krivino delo koje spada u krivina dela predviena u lanu 504a ovog zakonika.

3) Kontrolisana isporuka lan 504l

(1) Republiki javni tuilac, odnosno drugi javni tuilac nadlean za teritoriju Republike Srbije moe odobriti kontrolisanu isporuku, kojom se dozvoljava da nezakonite ili sumnjive poiljke izau, preu ili uu na teritoriju jedne ili vie drava, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadlenih organa u cilju prikupljanja dokaza i identifikovanja lica umeanih u izvrenje krivinog dela. (2) Meru iz stava 1. ovog lana i nain sprovoenja te mere sprovode organi unutranjih poslova ili drugi dravni organi koje odredi Republiki javni tuilac, odnosno drugi javni tuilac nadlean za teritoriju Republike Srbije. (3) Kontrolisana isporuka se sprovodi uz saglasnost nadlenih organa zainteresovanih drava i na osnovu uzajamnosti, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima, kojima se detaljnije ureuje sadraj ove mere. (4) Mera iz stava 1. ovog lana moe se preduzeti ako otkrivanje i lienje slobode osumnjienih koji su ukljueni u vrenje krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika na drugi nain ne bi bilo mogue, ili bi bilo znatno oteano, naroito u sluajevima nezakonitog prevoza opojnih droga, oruja i drugih predmeta proisteklih iz vrenja krivinih dela ili koji slue kao sredstva za vrenje krivinih dela. (5) Ako meunarodnim ugovorom nije drugaije predvieno, mere iz stava 1. ovog lana e se preduzeti ako su se nadleni organi drava preko kojih prolaze nezakonite ili sumnjive poiljke prethodno saglasili: 1) da odreene nezakonite ili sumnjive poiljke izau i uu, odnosno preu preko teritorije domae drave; 2) da e prelaz i isporuka nezakonitih ili sumnjivih poiljki biti neprestano nadzirana od strane nadlenih organa drave na ijoj se teritoriji nalaze; 3) da e biti preduzete radnje u cilju krivinog gonjenja svih lica koja su uestvovala u isporuci nezakonitih ili sumnjivih poiljki; 4) da e nadleni dravni organi drugih drava biti redovno obavetavani o toku i ishodu krivinog postupka protiv okrivljenih za krivina dela koja su bila predmet kontrolisane isporuke. (6) Republiki javni tuilac, odnosno drugi javni tuilac nadlean za teritoriju Republike Srbije odreuje nain sprovoenja mere iz stava 1. ovog lana. (7) Po izvrenju mera iz stava 1. ovog lana ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova, odnosno drugog dravnog organa, podnosi Republikom javnom tuiocu, odnosno drugom javnom tuiocu nadlenom za teritoriju Republike Srbije izvetaj koji sadri: podatke o vremenu poetka i zavretka mere, podatke o slubenom licu koje je sprovelo meru, opis primenjenih tehnikih sredstava, podatke o broju i identitetu obuhvaenih lica i rezultatima primenjene mere.

4) Automatsko raunarsko pretraivanje linih i drugih sa njima povezanih podataka lan 504lj
(1) Automatsko raunarsko pretraivanje linih i drugih sa njima povezanih podataka i njihova elektronska obrada moe se preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je uinjeno

krivino delo iz lana 504a ovog zakonika, ako se na drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano. (2) Mera iz stava 1. ovog lana izuzetno se moe odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivinih dela iz lana 504a ovog zakonika, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. (3) Mera iz stava 1. ovog lana se sastoji u automatskom pretraivanju ve pohranjenih linih i drugih, sa njima neposredno povezanih podataka i u njihovom automatskom poreenju sa podacima koji se odnose na krivino delo iz stava 1. ovog lana i na osumnjienog, da bi se kao mogui osumnjieni iskljuila lica u pogledu kojih ne postoji verovatnoa da su povezana sa krivinim delom. (4) Meru iz stava 1. ovog lana nareuje istrani sudija, na predlog javnog tuioca. Naredba istranog sudije sadri: zakonski naziv krivinog dela iz stava 1. ovog lana, opis podataka koje je potrebno automatski prikupiti i proslediti, oznaenje dravnog organa koji je duan da automatski prikuplja traene podatke i dostavlja ih javnom tuiocu i organu unutranjih poslova, obim posebne dokazne radnje i vreme njenog trajanja. (5) Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati najvie est meseci, a iz vanih razloga njeno trajanje se moe produiti za jo tri meseca. (6) Meru iz stava 1. ovog lana sprovode organi unutranjih poslova, Bezbednosnoinformativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija, organi carinske slube ili drugi dravni organi, odnosno druga pravna lica koja na osnovu zakona vre odreena javna ovlaenja. (7) Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa podacima prikupljenim primenom mere iz stava 3. ovog lana ili ako izjavi da ih nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, istrani sudija e postupiti u skladu sa odredbom lana 504z stav 3. ovog zakonika.

3. Posebne mere organa gonjenja za otkrivanje i dokazivanje krivinih dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika 1) Prikriveni islednik lan 504m
(1) Istrani sudija moe, na zahtev javnog tuioca, odrediti da se angauje prikriveni islednik kada postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, ako se na drugi nain ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano. (2) Mera iz stava 1. ovog lana izuzetno se moe odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivinih dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. (3) Pismena i obrazloena naredba istranog sudije kojom se odreuje mera iz stava 1. ovog lana, sadri podatke o licima i grupi prema kojima se primenjuje, opis moguih krivinih dela, nain, obim, mesto i trajanje mere.

(4) Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili ifrom odreuje ministar nadlean za unutranje poslove, direktor Bezbednosno-informativne agencije ili direktor Vojnobezbednosne agencije, odnosno lice koje oni ovlaste. (5) Prikriveni islednik je, po pravilu, ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojno-bezbednosne agencije, a ako to zahtevaju posebne okolnosti sluaja i drugo obueno lice koje, pod uslovom uzajamnosti, moe biti i strani dravljanin. (6) Prikriveni islednik ne moe biti lice protiv koga je u toku krivini postupak ili je pravnosnano osuivano za krivino delo koje se goni po slubenoj dunosti, niti lice za koje postoje osnovi sumnje da je pripadnik organizovane kriminalne grupe. (7) Mera iz stava 1. ovog lana traje koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najdue godinu dana. Na obrazloen predlog javnog tuioca istrani sudija moe produiti trajanje mere za najdue est meseci. (8) Za vreme sprovoenja mere iz stava 1. ovog lana, radi zatite identiteta prikrivenog islednika, nadleni organi mogu izmeniti podatke u bazama podataka, kao i izdati line isprave sa izmenjenim podacima u cilju zatite identiteta prikrivenog islednika i sprovoenja ove mere. Ovi podaci predstavljaju slubenu tajnu.

lan 504n
(1) Prikriveni islednik moe na osnovu naredbe istranog sudije upotrebiti tehnika sredstva za snimanje razgovora, odnosno sredstva za fotografisanje ili zvuno i video snimanje. (2) Prikriveni islednik tokom trajanja mere podnosi periodine izvetaje svom neposrednom stareini. Izuzetno, izvetaji se nee podnositi ako bi to ugrozilo bezbednost prikrivenog islednika ili drugih lica. (3) Po zavretku mere, stareina iz stava 2. ovog lana duan je da podnese izvetaj istranom sudiji i javnom tuiocu. Izvetaj sadri: vreme poetka i zavretka mere, ifru ili pseudonim prikrivenog islednika, opis primenjenih postupaka i tehnikih sredstava, podatke o broju i identitetu lica obuhvaenih merom i opis postignutih rezultata. (4) Uz izvetaj iz stava 3. ovog lana, javnom tuiocu se dostavljaju fotografije, zvuni i video snimci, prikupljena dokumentacija i svi dokazi koji su pribavljeni primenom mere. (5) Zabranjeno je i kanjivo da prikriveni islednik podstrekava drugog na izvrenje krivinog dela.

lan 504nj
(1) Prikriveni islednik se pod ifrom ili pseudonimom moe izuzetno ispitati u krivinom postupku kao svedok. Ispitivanje e se obaviti tako da se strankama ne otkrije identitet prikrivenog islednika. Istovetnost prikrivenog islednika neposredno pre njegovog ispitivanja sud e utvrditi na osnovu izjave stareine iz lana 504n stav 2. ovog zakonika. Podaci o identitetu prikrivenog islednika koji se ispituje kao svedok predstavljaju slubenu tajnu. Ispitivanje prikrivenog islednika e se obaviti shodnom primenom pravila o ispitivanju zatienih svedoka. Prikriveni islednik se poziva preko stareine iz lana 504n stav 2. ovog zakonika.

(2) Sudska odluka se ne moe zasnivati samo na iskazu prikrivenog islednika. (3) Ako je primenom mere iz lana 504m stav 1. ovog zakonika prikupljen materijal koji se odnosi na krivino delo koje nije bilo obuhvaeno naredbom istranog sudije iz lana 504m stav 3. ovog zakonika, takav materijal se moe koristiti u krivinom postupku samo ako se odnosi na krivino delo predvieno u lanu 504a stav 3. ovog zakonika.

2) Svedok saradnik lan 504o

(1) Javni tuilac moe sudu predloiti da se uz odreene pogodnosti kao svedok ispita pripadnik organizovane kriminalne grupe, koji je priznao da joj pripada (u daljem tekstu: svedok saradnik), protiv koga se vodi krivini postupak za krivino delo iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, pod uslovom da je u potpunosti priznao izvrenje krivinog dela, i ako je znaaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje drugih krivinih dela organizovane kriminalne grupe preteniji od posledica krivinog dela koje je uinio. (2) Svedok saradnik ne moe biti lice za koje postoji osnovana sumnja da je organizator grupe iz stava 1. ovog lana. (3) Predlog iz stava 1. ovog lana javni tuilac moe da podnese do zavretka glavnog pretresa.

lan 504p
(1) Pre podnoenja zahteva, javni tuilac e upozoriti svedoka saradnika na dunosti iz lana 102. stav 2. i lana 106. ovog zakonika i pogodnosti iz lana 504t ovog zakonika. Na pogodnost oslobaanja od dunosti svedoenja iz lana 98. ovog zakonika i osloboenja od dunosti odgovaranja na pojedina pitanja iz lana 100. ovog zakonika svedok saradnik se ne moe pozivati. (2) Posle upozorenja iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e pozvati svedoka saradnika da u roku koji ne moe biti dui od 30 dana, samostalno i svojeruno, to detaljnije i potpunije, iskreno opie sve to zna o predmetu suenja povodom koga se vodi krivini postupak i o drugim krivinim delima. Nepismeni svedok saradnik diktirae ovaj preliminarni iskaz u aparat za snimanje glasa. (3) Upozorenje iz stava 1. ovog lana, odgovori svedoka saradnika i njegova izjava da e dati iskaz o svemu to mu je poznato i da nee nita preutati, javni tuilac e uneti u zapisnik, zajedno sa iskazom iz stava 2. ovog lana, a koji potpisuje i svedok saradnik. Zapisnik se prilae uz predlog javnog tuioca iz lana 504o stav 1. ovog zakonika.

lan 504r
(1) O predlogu javnog tuioca iz lana 504o stav 1. ovog zakonika u istrazi i do poetka glavnog pretresa odluuje reenjem vee prvostepenog suda iz lana 24. stav 6. ovog zakonika, a na glavnom pretresu vee pred kojim se dri glavni pretres. Odluka se donosi u roku od 30 dana od dana podnoenja predloga. (2) Na sednicu vea e se pozvati javni tuilac, lice predloeno za svedoka saradnika i njegov branilac. Sednica vea se dri bez prisustva javnosti.

(3) Protiv reenja vea iz stava 1. ovog lana kojim se predlog javnog tuioca odbija albu moe izjaviti javni tuilac u roku od 48 sati od asa dostavljanja reenja. Odluku o albi donosi neposredno vii sud u roku od tri dana od dostavljanja albe i spisa prvostepenog suda. (4) Ako prihvati predlog javnog tuioca, vee e odrediti da se iz spisa izdvoje zapisnici i slubene beleke o ranijim iskazima svedoka saradnika koje je dao kao osumnjieni ili okrivljeni, i oni se ne mogu upotrebiti kao dokaz u krivinom postupku, osim u sluaju iz lana 504t stav 3. ovog zakonika.

lan 504s
(1) Prilikom ispitivanja svedoka saradnika javnost je iskljuena, osim ako vee na predlog javnog tuioca i uz saglasnost svedoka saradnika ne odlui drukije. (2) Pre donoenja odluke iz stava 1. ovog lana, predsednik vea e uz prisustvo branioca upoznati svedoka sa predlogom javnog tuioca i obavestiti ga o njegovom pravu da bude ispitan bez prisustva javnosti. Izjava svedoka saradnika da bude ispitan uz prisustvo javnosti unee se u zapisnik.

lan 504t
(1) Svedoku saradniku koji je sudu dao iskaz u skladu sa obavezama iz lana 504p ovog zakonika, utvruje se minimalna kazna propisana Krivinim zakonikom za krivino delo koje je priznao i za koje je u postupku dokazano da ga je uinio, a zatim se tako utvrena kazna izrie umanjena za jednu polovinu, s tim to ne moe biti manja od 30 dana zatvora. (2) Uzimajui u obzir znaaj iskaza svedoka saradnika, okolnosti krivinih dela koja mu se stavljaju na teret, njegovo dranje pred sudom, raniji ivot i druge bitne okolnosti, sud moe izuzetno, na predlog javnog tuioca, svedoka saradnika oglasiti krivim i izrei mu blau kaznu ili ga osloboditi od kazne. (3) Ako svedok saradnik ne postupi u skladu sa obavezama iz lana 504p ovog zakonika ili pre pravnosnano okonanog postupka izvri novo krivino delo iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, javni tuilac e nastaviti krivino gonjenje ili preduzeti krivino gonjenje za novo krivino delo. Na osnovu izjave javnog tuioca sud e ukinuti reenje o davanju statusa svedoka saradnika. (4) Ako se u toku postupka otkrije neko ranije izvreno krivino delo svedoka saradnika navedeno u lanu 504a stav 3. ovog zakonika, javni tuilac moe postupiti u skladu sa odredbama l. 504o i 504p ovog zakonika. (5) Osim dunosti da iskazuje istinu i da ne preuti nita to mu je o predmetu suenja poznato, svedok saradnik ima sva prava koja po ovom zakoniku pripadaju okrivljenom.

lan 504
(1) Javni tuilac moe predloiti sudu za svedoka lice koje je pravnosnano osueno za krivino delo iz lana 504a stav 3. ovog zakonika, pod uslovom da je znaaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje krivinih dela iz lana 504a stav 3. ovog zakonika preteniji od posledica krivinog dela za koje je osuen.

(2) Lice iz stava 1. ovog lana ne moe biti lice koje je pravnosnano osueno kao organizator organizovane kriminalne grupe ili je pravnosnano osueno na kaznu zatvora od etrdeset godina. (3) Ako sud oceni da je svedok iz stava 1. ovog lana dao iskaz u skladu sa obavezama iz lana 504p ovog zakonika, javni tuilac e nakon pravnosnanog okonanja postupka osuujuom presudom podneti zahtev u skladu sa lanom 405a ovog zakonika. (4) Na ispitivanje svedoka iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe o ispitivanju svedoka saradnika.

Deo trei POSEBNI POSTUPCI

Glava XXX POSTUPAK ZA PRIMENU MERA BEZBEDNOSTI, ZA ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI, ZA OPOZIVANJE USLOVNE OSUDE I ZA PUTANJE OSUENOG NA USLOVNI OTPUST
1. Postupak za primenu mera bezbednosti lan 505
(1) Ako je okrivljeni uinio protivpravno delo koje je u zakonu odreeno kao krivino delo u stanju neuraunljivosti, javni tuilac e podneti sudu predlog da izrekne meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja takvog uinioca u zdravstvenoj ustanovi, odnosno predlog za obavezno psihijatrijsko leenje uinioca na slobodi, ako za izricanje takve mere postoje uslovi predvieni krivinim zakonom. (2) U ovom sluaju okrivljeni, koji se nalazi u pritvoru, nee se pustiti na slobodu nego e se do zavretka postupka za primenu mera bezbednosti privremeno smestiti u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu ili u neku podesnu prostoriju. (3) Prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi moe se, pored osnova iz lana 142. ovog zakonika, odrediti pritvor ako postoji opravdana opasnost da bi usled duevnih smetnji mogao da izvri krivino delo. Pre donoenja odluke o pritvoru sud e pribaviti miljenje vetaka. Nakon donoenja odluke o pritvoru okrivljeni se do zavretka postupka za primenu mera bezbednosti smeta u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu ili prostoriju koja odgovara njegovom zdravstvenom stanju. (4) Posle stavljanja predloga iz stava 1. ovog lana okrivljeni mora imati branioca.

lan 506
(1) O primeni mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi ili obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi reava, posle odranog glavnog pretresa, sud koji je nadlean za suenje u prvom stepenu.

(2) Pored lica koja se moraju pozvati na glavni pretres, pozvae se kao vetaci i lekari psihijatri iz zdravstvene ustanove kojoj je bilo povereno vetaenje o uraunljivosti okrivljenog. Okrivljeni e se pozvati ako je njegovo stanje takvo da moe prisustvovati glavnom pretresu. O glavnom pretresu e se obavestiti brani drug okrivljenog i njegovi roditelji, odnosno staralac, a prema okolnostima i drugi bliski srodnici. (3) Ako sud, na osnovu sprovedenih dokaza, utvrdi da je okrivljeni uinio odreeno protivpravno delo koje je u zakonu odreeno kao krivino delo i da je u vreme izvrenja bio neuraunljiv, odluie, na osnovu sasluanja, odnosno ispitivanja pozvanih lica i nalaza i miljenja vetaka, da li e okrivljenom izrei meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi. Pri odluivanju koju e od tih mera bezbednosti izrei, sud nije vezan za predlog javnog tuioca. (4) Ako sud nae da okrivljeni nije bio neuraunljiv, obustavie postupak za primenu mera bezbednosti. (5) Protiv reenja suda mogu, u roku od osam dana od dana prijema reenja, izjaviti albu sva lica koja imaju pravo da se ale protiv presude (lan 364), osim oteenog.

lan 507
Mere bezbednosti iz lana 505. stav 1. ovog zakonika mogu se izrei i kad javni tuilac na glavnom pretresu izmeni podignutu optunicu odnosno optuni predlog, podnoenjem predloga za izricanje tih mera.

lan 508
Kad sud izrekne kaznu licu koje je izvrilo krivino delo u stanju bitno smanjene uraunljivosti, izrei e istom presudom i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, ako utvrdi da za to postoje zakonski uslovi.

lan 509
Pravnosnana odluka kojom je izreena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi (l. 506. i 508) dostavie se sudu koji je nadlean da odlui o lienju poslovne sposobnosti. O odluci e se obavestiti i organ starateljstva.

lan 510
(1) Sud koji je izrekao meru bezbednosti ispitae po slubenoj dunosti svakih devet meseci da li je prestala potreba za leenjem i uvanjem u zdravstvenoj ustanovi. Zdravstvena ustanova, organ starateljstva i lice kome je izreena mera bezbednosti mogu tom sudu podneti predlog za obustavu mere. Po sasluanju javnog tuioca, sud e ovu meru obustaviti i odrediti otputanje uinioca iz zdravstvene ustanove, ako na osnovu miljenja lekara utvrdi da je prestala potreba za leenjem i uvanjem u zdravstvenoj ustanovi, a moe odrediti i njegovo obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi. Ako predlog za obustavu mere bude odbijen moe se ponovo podneti po proteku est meseci od dana donoenja te odluke. (2) Kad se iz zdravstvene ustanove otputa uinilac ija je uraunljivost bila bitno smanjena, a u toj ustanovi je proveo manje vremena nego to iznosi kazna zatvora na koju je osuen, sud e reenjem o otputanju odluiti da li e to lice izdrati ostatak kazne ili e biti puteno

na uslovni otpust. Uiniocu koji se puta na uslovni otpust moe se izrei i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi ako za to postoje zakonski uslovi. (3) Po slubenoj dunosti ili na predlog uprave zdravstvene ustanove u kojoj se okrivljeni lei ili je trebalo da se lei, a po sasluanju javnog tuioca, sud moe uiniocu prema kome je primenjena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi izrei meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, ako ustanovi da se uinilac nije podvrgao leenju ili ga je samovoljno napustio ili da je i pored leenja ostao tako opasan za svoju okolinu da je potrebno njegovo uvanje i leenje u zdravstvenoj ustanovi. Pre donoenja odluke sud e, po potrebi, pribaviti i miljenje lekara, a okrivljeni e se sasluati ako to njegovo stanje dozvoljava. (4) Odluke iz prethodnih stavova ovog lana donosi sud u sednici vea (lan 24. stav 6). O sednici vea se obavetavaju javni tuilac i branilac. Pre donoenja odluke sasluae se uinilac, ako je to potrebno i mogue.

lan 511
(1) O primeni mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara ili obaveznog leenja narkomana sud odluuje poto pribavi nalaz i miljenje vetaka. Vetak treba da se izjasni i o mogunostima za leenje okrivljenog. (2) Ako je uslovnom osudom uiniocu naloeno leenje na slobodi, a on se nije podvrgao leenju ili ga je samovoljno napustio, sud moe, po slubenoj dunosti ili na predlog ustanove u kojoj se uinilac leio ili je trebalo da se lei, a po sasluanju javnog tuioca i uinioca, odrediti opozivanje uslovne osude ili prinudno izvrenje izreenih mera obaveznog leenja alkoholiara ili obaveznog leenja narkomana u zdravstvenoj ustanovi ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Pre donoenja odluke, sud e, po potrebi, pribaviti i miljenje lekara.

lan 512
(1) Predmeti koji se po krivinom zakonu moraju oduzeti oduzee se i kad se krivini postupak ne zavri presudom kojom se optueni oglaava krivim, ako to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala. (2) Posebno reenje o tome donosi organ pred kojim se vodio, postupak u asu kad je postupak zavren, odnosno kad je obustavljen. (3) Reenje o oduzimanju predmeta iz stava 1. ovog lana donosi sud i kad je u presudi kojom je optueni oglaen krivim proputeno da se donese takva odluka. (4) Overeni prepis odluke o oduzimanju predmeta dostavie se vlasniku predmeta, ako je vlasnik poznat. (5) Protiv odluke iz st. 2. i 3. ovog lana vlasnik predmeta ima pravo na albu zbog nepostojanja zakonskog osnova za oduzimanje predmeta. Ako reenje iz stava 2. ovog lana nije doneo sud, o albi odluuje vee (lan 24. stav 6) suda koji je bio nadlean za suenje u prvom stepenu.

2. Postupak za oduzimanje imovinske koristi lan 513

(1) Imovinska korist pribavljena izvrenjem krivinog dela utvruje se u krivinom postupku po slubenoj dunosti. (2) Sud i drugi organi pred kojima se vodi krivini postupak duni su u toku postupka da prikupljaju dokaze i izviaju okolnosti koje su od vanosti za utvrivanje imovinske koristi. (3) Ako je oteeni postavio imovinskopravni zahtev za povraaj stvari pribavljenih krivinim delom, odnosno za isplatu iznosa koji odgovara vrednosti stvari, imovinska korist e se utvrivati samo u onom delu koji nije obuhvaen imovinskopravnim zahtevom.

lan 514
(1) Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom od drugih lica, lice na koje je imovinska korist prenesena ili lice kome je imovinska korist pribavljena, odnosno predstavnik pravnog lica, pozvae se radi sasluanja, odnosno ispitivanja u prethodnom postupku i na glavnom pretresu. U pozivu e se to lice upozoriti da e se postupak sprovesti bez njegovog prisustva. (2) Predstavnik pravnog lica sasluae se na glavnom pretresu posle okrivljenog. Na isti nain postupie se u odnosu na drugo lice iz prethodnog stava, ako nije pozvano kao svedok. (3) Lice na koje je imovinska korist prenesena ili lice kome je imovinska korist pribavljena, odnosno predstavnik pravnog lica, ovlaeno je da u vezi sa utvrivanjem imovinske koristi predlae dokaze i da, po ovlaenju predsednika vea, postavlja pitanja okrivljenom, svedocima i vetacima. (4) Iskljuenje javnosti na glavnom pretresu ne odnosi se na lice na koje je imovinska korist prenesena ili kome je pribavljena, odnosno na predstavnika pravnog lica. (5) Ako sud tek u toku glavnog pretresa utvrdi da dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, prekinue glavni pretres i pozvae lice na koje je imovinska korist prenesena ili kome je pribavljena, odnosno predstavnika pravnog lica.

lan 515
Sud e visinu iznosa imovinske koristi odmeriti po slobodnoj oceni, ako bi njeno utvrivanje izazvalo nesrazmerne tekoe ili znatno odugovlaenje postupka.

lan 516
Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, sud e po slubenoj dunosti, po odredbama koje vae za izvrni postupak, odrediti privremene mere obezbeenja. U takvom sluaju, primenjivae se shodno odredbe lana 210. st. 2. i 3. ovog zakonika.

lan 517
(1) Oduzimanje imovinske koristi sud moe izrei u presudi kojom se optueni oglaava krivim, u reenju o kanjavanju bez glavnog pretresa, u reenju o sudskoj opomeni, kao i u reenju kojim se izriu mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja. (2) U izreci presude ili reenja, sud e navesti koji se predmet, odnosno novani iznos oduzima.

(3) Overeni prepis presude, odnosno reenja dostavlja se i licu na koje je imovinska korist prenesena ili kome je imovinska korist pribavljena, kao i predstavniku pravnog lica, ako je sud izrekao oduzimanje imovinske koristi od tog lica, odnosno pravnog lica.

lan 518
Lice iz lana 514. ovog zakonika moe podneti zahtev za ponavljanje krivinog postupka u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi.

lan 519
Odredbe lana 365. st. 2. i 3. i l. 373. i 377. ovog zakonika shodno e se primenjivati u pogledu albe protiv odluke o oduzimanju imovinske koristi.

lan 520
Ako u odredbama ove glave nije to drugo odreeno u pogledu postupka za primenu mera bezbednosti ili za oduzimanje imovinske koristi, primenjivae se shodno ostale odredbe ovog zakonika.

3. Postupak za opozivanje uslovne osude lan 521

(1) Kad je u uslovnoj osudi odreeno da e se kazna izvriti ako osueni ne vrati imovinsku korist, ne naknadi tetu ili ne ispuni druge obaveze, a osueni u odreenom roku nije ispunio te obaveze, sud koji je sudio u prvom stepenu sprovee postupak za opozivanje uslovne osude na predlog ovlaenog tuioca ili po slubenoj dunosti. (2) Sudija koji za to bude odreen sasluae osuenog, ako je dostupan, i sprovee potrebne izviaje radi utvrivanja injenica i prikupljanja dokaza vanih za odluku. (3) Posle toga e predsednik vea zakazati sednicu vea, o kojoj e obavestiti tuioca, osuenog i oteenog. Nedolazak stranaka i oteenog, ako su uredno obaveteni, ne spreava odravanje sednice vea. (4) Ako sud utvrdi da osueni nije ispunio obavezu koja mu je bila odreena presudom, donee presudu kojom e opozvati uslovnu osudu i odrediti da se izreena kazna izvri, ili odrediti nov rok za ispunjenje obaveze, ili ukinuti taj uslov, ili odreenu obavezu zameniti drugom obavezom. Ako sud nae da nema osnova za donoenje koje od tih odluka, reenjem e obustaviti postupak za opozivanje uslovne osude.

4. Postupak za putanje na uslovni otpust lan 522

(1) Postupak za putanje na uslovni otpust pokree se na molbu osuenog. (2) Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu. (3) Vee prvostepenog suda (lan 24. stav 6) e utvrditi da li je proteklo potrebno vreme predvieno zakonom za putanje na uslovni otpust i zatraiti izvetaj od uprave ustanove u kojoj osueni izdrava kaznu zatvora o njegovom vladanju, izvravanju radnih obaveza, s

obzirom na radnu sposobnost, i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kanjavanja, ako taj izvetaj nije dostavljen uz molbu osuenog. (4) Ako molbu ne odbaci, vee e uzeti izjavu od javnog tuioca koji postupa pred tim sudom. (5) Protiv odluke vea albu mogu izjaviti javni tuilac i osueni koji je podneo molbu za uslovni otpust.

Glava XXXI POSTUPAK ZA DONOENJE ODLUKE O REHABILITACIJI, ZA PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE I MERA BEZBEDNOSTI
lan 523
(1) Kada po zakonu rehabilitacija nastupa protekom odreenog vremena i pod uslovom da osueni ne izvri novo krivino delo (lan 98. Krivinog zakonika), reenje o rehabilitaciji donosi po slubenoj dunosti organ nadlean za voenje kaznene evidencije. (2) Pre donoenja reenja o rehabilitaciji obavie se potrebna proveravanja, a naroito prikupiti podaci o tome da li je protiv osuenog u toku krivini postupak za novo krivino delo uinjeno pre isteka roka predvienog za zakonsku rehabilitaciju.

lan 524
(1) Ako nadleni organ ne donese reenje o rehabilitaciji, osueno lice moe zahtevati da se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po zakonu. (2) Ako nadleni organ ne postupi po zahtevu osuenog u roku od trideset dana od dana prijema zahteva, osueni moe traiti da sud koji je u prvom stepenu izrekao presudu donese reenje o rehabilitaciji. (3) O zahtevu osuenog odluuje vee iz lana 24. stav 6. ovog zakonika po uzimanju izjave od javnog tuioca.

lan 525
Ako uslovna osuda ne bude opozvana ni posle jedne godine od dana prestanka vremena proveravanja, sud koji je u prvom stepenu sudio donee reenje o rehabilitaciji. Ovo reenje dostavie se osuenom, javnom tuiocu i organu nadlenom za voenje kaznene evidencije.

lan 526
(1) Postupak sudske rehabilitacije (lan 99. Krivinog zakonika) pokree se po molbi osuenog. (2) Molba se podnosi sudu koji je sudio u prvom stepenu. (3) Sudija koji za to bude odreen prethodno e ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim e sprovesti potrebne izviaje, utvrditi injenice na koje se poziva molilac i pribaviti dokaze o svim okolnostima koje su vane za odluku.

(4) Sud moe o ponaanju osuenog zatraiti izvetaj od organa unutranjih poslova na ijem je podruju osueni boravio posle izdrane kazne, a moe takav izvetaj traiti i od uprave ustanove u kojoj je osueni kaznu izdravao. (5) Posle izvrenih izviaja, a po uzimanju izjave od javnog tuioca, sudija e dostaviti spise sa obrazloenim predlogom veu suda koji je sudio u prvom stepenu. (6) Protiv odluke suda po molbi za rehabilitaciju albu mogu izjaviti molilac i javni tuilac. (7) Ako sud odbije molbu zato to osueni svojim ponaanjem nije zasluio rehabilitaciju, osueni moe molbu ponoviti po isteku jedne godine od dana pravnosnanosti reenja o odbijanju molbe.

lan 527
U uverenju koje se graanima izdaje na osnovu kaznene evidencije, osuda i pravne posledice osude brisane u postupku rehabilitacije ne smeju se pominjati.

lan 528
(1) Molba za prestanak mere bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti ili zabrane upravljanja motornim vozilom ili molba za prestanak pravne posledice osude koja se odnosi na zabranu sticanja odreenog prava, podnosi se sudu koji je sudio u prvom stepenu. (2) Sudija koji za to bude odreen prethodno e ispitati da li je proteklo potrebno vreme po zakonu, a zatim e izvriti potrebne izviaje, utvrditi injenice na koje se poziva molilac i prikupiti dokaze o svim okolnostima koje su vane za odluku. (3) O ponaanju osuenog sudija moe zatraiti izvetaj od organa unutranjih poslova na ijem je podruju osueni boravio posle izdrane, oprotene ili zastarele glavne kazne, a moe takav izvetaj traiti i od ustanove u kojoj je osueni kaznu izdrao. (4) Posle sprovedenih izviaja, a po uzimanju izjave od javnog tuioca, sudija e dostaviti spise sa obrazloenim predlogom veu svog suda.

lan 529
Kad sud odbije molbu za prestanak mera bezbednosti ili pravnih posledica osude, nova molba se moe podneti po isteku jedne godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je ranije podneta molba odbijena.

l. 530-555**
(Prestalo da vai)

Glava XXXIV POSTUPAK ZA NAKNADU TETE, REHABILITACIJU I OSTVARIVANJE DRUGIH PRAVA LICA NEOSNOVANO OSUENIH I NEOSNOVANO LIENIH SLOBODE
lan 556

(1) Pravo na naknadu tete zbog neosnovane osude ima lice prema kome je bila pravnosnano izreena krivina sankcija ili koje je oglaeno krivim a osloboeno od kazne, a docnije je povodom vanrednog pravnog leka novi postupak pravnosnano obustavljen ili je pravnosnanom presudom osloboeno od optube ili je optuba odbijena, osim u sledeim sluajevima: 1) ako je do obustave postupka ili presude kojom se optuba odbija dolo zbog toga to je u novom postupku oteeni kao tuilac, odnosno privatni tuilac, odustao od gonjenja, ili to je oteeni odustao od predloga, a do odustanka je dolo na osnovu sporazuma sa okrivljenim; 2) ako je u novom postupku reenjem optuba odbaena zbog nenadlenosti suda, a ovlaeni tuilac je preduzeo gonjenje pred nadlenim sudom. (2) Osueni nema pravo na naknadu tete ako je svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno prouzrokovao svoju osudu, osim ako je na to bio prinuen. (3) U sluaju osude za krivina dela u sticaju, pravo na naknadu tete moe se odnositi i na pojedina krivina dela u pogledu kojih su ispunjeni uslovi za priznanje naknade.

lan 557
(1) Pravo na naknadu tete zastareva za tri godine od dana pravnosnanosti prvostepene presude kojom je okrivljeni osloboen od optube ili kojom je optuba odbijena, odnosno pravnosnanosti prvostepenog reenja kojim je postupak obustavljen, a ako je povodom albe reavao vii sud - od dana prijema odluke vieg suda. (2) Pre podnoenja sudu tube za naknadu tete, oteeni je duan da se svojim zahtevom obrati ministarstvu nadlenom za pravosue, radi postizanja sporazuma o postojanju tete i vrsti i visini naknade. (3) O postizanju sporazuma o vrsti i visini naknade tete odluuje komisija Ministarstva nadlenog za pravosue. (4) Sastav i nain rada komisije iz stava 3. ovog lana blie e se urediti aktom ministra nadlenog za pravosue. (5) U sluaju iz lana 556. stav 1. taka 2) ovog zakonika, o zahtevu se moe reavati samo ako ovlaeni tuilac nije preduzeo gonjenje pred nadlenim sudom u roku od tri meseca od dana prijema pravnosnane presude. Ako po isteku ovog roka ovlaeni tuilac preduzme gonjenje pred nadlenim sudom, prekinue se postupak za naknadu tete do okonanja krivinog postupka.

lan 558
(1) Ako zahtev za naknadu tete ne bude usvojen ili po njemu ministarstvo nadleno za pravosue ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnoenja zahteva, oteeni moe kod nadlenog suda podneti tubu za naknadu tete. Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, oteeni moe tubu podneti u pogledu ostatka zahteva. (2) Dok traje postupak iz stava 1. ovog lana, ne tee zastarelost predviena u lanu 557. stav 1. ovog zakonika.

(3) Tuba za naknadu tete podnosi se protiv Republike Srbije.

lan 559
(1) Naslednici nasleuju samo pravo oteenog lica na naknadu imovinske tete. Ako je oteeni ve stavio zahtev, naslednici mogu nastaviti postupak samo u granicama ve postavljenog zahteva za naknadu imovinske tete. (2) Naslednici oteenog lica mogu posle njegove smrti nastaviti postupak za naknadu tete, odnosno pokrenuti postupak ako je oteeno lice umrlo pre isteka roka zastarelosti i od zahteva se nije odreklo, u skladu sa pravilima o naknadi tete propisanim Zakonom o obligacionim odnosima.

lan 560
(1) Pravo na naknadu tete pripada i licu: 1) koje je bilo u pritvoru a nije dolo do pokretanja krivinog postupka, ili je postupak obustavljen pravnosnanim reenjem, ili je pravnosnanom presudom osloboeno od optube ili je optuba odbijena; 2) koje je izdravalo kaznu lienja slobode, a povodom ponavljanja krivinog postupka, zahteva za zatitu zakonitosti ili zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude, izreena mu je kazna lienja slobode u kraem trajanju od kazne koju je izdralo, ili je izreena krivina sankcija koja se ne sastoji u lienju slobode, ili je oglaeno krivim a osloboeno od kazne; 3) koje je usled greke ili nezakonitog rada organa neosnovano lieno slobode, ili je zadrano due u pritvoru ili ustanovi za izdravanje kazne ili mere; 4) koje je u pritvoru provelo due vremena nego to traje kazna zatvora na koju je osueno. (2) Licu koje je po lanu 227. ovog zakonika lieno slobode bez zakonskog osnova, pripada pravo na naknadu tete ako protiv njega nije odreen pritvor, niti mu je vreme za koje je lieno slobode uraunato u izreenu kaznu za krivino delo ili za prekraj. (3) Naknada tete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lienje slobode. U sluajevima iz take 1) stava 1. ovog lana, iskljueno je pravo na naknadu tete i ako su postojale okolnosti iz lana 556. stav 1. ta. 1) i 2) ili ako je postupak obustavljen na osnovu lana 217. ovog zakonika. (4) U postupku za naknadu tete u sluajevima iz st. 1. i 2. ovog lana shodno e se primenjivati odredbe ove glave.

lan 561
(1) Ako je sluaj na koji se odnosi neosnovana osuda ili neosnovano lienje slobode nekog lica prikazivan preko sredstava javnog obavetavanja i time bio povreen ugled tog lica, sud e na njegov zahtev, objaviti u novinama ili drugom sredstvu javnog obavetavanja saoptenje o odluci iz koje proizlazi neosnovanost ranije osude, odnosno neosnovanost lienja slobode. Ako sluaj nije prikazivan preko sredstava javnog obavetavanja, ovakvo saoptenje e se, na zahtev tog lica, dostaviti dravnom organu, organu teritorijalne

autonomije ili organu lokalne samouprave, preduzeu, drugom pravnom ili fizikom licu kod koga je lice u radnom odnosu, a ako je to za njegovu rehabilitaciju potrebno - drutvenoj ili drugoj organizaciji. Posle smrti osuenog lica, pravo na podnoenje ovog zahteva pripada njegovom branom drugu, deci, roditeljima, brai i sestrama. (2) Zahtev iz stava 1. ovog lana moe se podneti i ako nije podnesen zahtev za naknadu tete. (3) Nezavisno od uslova predvienih u lanu 556. ovog zakonika, zahtev iz stava 1. ovog lana moe se podneti i kad je povodom vanrednog pravnog leka izmenjena pravna kvalifikacija dela, ako je usled pravne kvalifikacije u ranijoj presudi bio tee povreen ugled osuenog lica. (4) Zahtev iz st. 1. do 3. ovog lana podnosi se u roku od est meseci (lan 557. stav 1), sudu koji je u krivinom postupku sudio u prvom stepenu. O zahtevu odluuje vee (lan 24. stav 6). Prilikom reavanja o zahtevu shodno se primenjuju odredbe lana 556. st. 2. i 3. i lana 560. stav 3. ovog zakonika.

lan 562
Sud koji je u krivinom postupku sudio u prvom stepenu donee po slubenoj dunosti reenje kojim se ponitava upis neosnovane osude u kaznenoj evidenciji. Reenje se dostavlja organu nadlenom za voenje kaznene evidencije. O ponitenom upisu ne smeju se nikom davati podaci iz kaznene evidencije.

lan 563
Lice kome je dozvoljeno razmatranje i prepisivanje spisa (lan 170) koji se odnose na neosnovanu osudu ili na neosnovano lienje slobode, ne moe upotrebiti podatke iz tih spisa na nain koji bi bio od tete za rehabilitaciju lica protiv koga je voen krivini postupak. Predsednik suda je duan da na ovo upozori lice kome je dozvoljeno razmatranje, i to e se zabeleiti na spisu uz potpis tog lica.

lan 564
(1) Licu kome je zbog neosnovane osude ili neosnovanog lienja slobode prestao radni odnos ili svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja, priznaje se radni sta, odnosno sta osiguranja kao da je bilo na radu za vreme za koje je zbog neosnovane osude ili neosnovanog lienja slobode sta izgubilo. U sta se uraunava i vreme nezaposlenosti do koje je dolo zbog neosnovane osude ili neosnovanog lienja slobode, a koja nije nastala krivicom tog lica. (2) Prilikom svakog reavanja o pravu na koje utie duina radnog staa, odnosno staa osiguranja, nadleni organ ili organizacija uzee u obzir sta priznat odredbom stava 1. ovog lana. (3) Ako organ ili organizacija iz stava 2. ovog lana ne uzme u obzir sta priznat odredbom stava 1. ovog lana, oteeno lice moe zahtevati da sud naveden u lanu 558. stav 1. ovog zakonika utvrdi da je priznavanje ovog vremena nastupilo po zakonu. Tuba se podnosi protiv organa ili organizacije koja osporava priznati sta i protiv Republike Srbije (lan 558. stav 3).

(4) Na zahtev organa, odnosno organizacije kod koje se pravo iz stava 2. ovog lana ostvaruje, isplatie se iz budetskih sredstava (lan 558. stav 3) propisani doprinos za vreme za koje je odredbom stava 1. ovog lana sta priznat. (5) Sta osiguranja priznat odredbom stava 1. ovog lana u celini se uraunava u penzijski sta.

Glava XXXV POSTUPAK ZA IZDAVANJE POTERNICE I OBJAVE

lan 565
Ako se ne zna prebivalite ili boravite okrivljenog, kad je to po odredbama ovog zakonika neophodno, sud ili javni tuilac e zatraiti od organa unutranjih poslova da okrivljenog potrai i da ih obavesti o njegovoj adresi.

lan 566
(1) Izdavanje poternice moe se narediti kad se okrivljeni protiv koga je pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti i za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora od tri godine ili tea kazna nalazi u bekstvu, a postoji naredba za njegovo dovoenje ili reenje o odreivanju pritvora. (2) Izdavanje poternice nareuje sud pred kojim se vodi krivini postupak. (3) Izdavanje poternice naredie se i u sluaju bekstva okrivljenog iz ustanove u kojoj izdrava kaznu, bez obzira na visinu kazne, ili bekstva iz ustanove u kojoj izdrava zavodsku meru vezanu za lienje slobode. Naredbu u takvom sluaju izdaje upravnik ustanove. (4) Naredba suda ili upravnika ustanove za izdavanje poternice dostavlja se organima unutranjih poslova radi izvrenja.

lan 567
(1) Ako su potrebni podaci o pojedinim predmetima koji su u vezi sa krivinim delom, ili ove predmete treba pronai, a naroito ako je to potrebno radi ustanovljenja istovetnosti pronaenog nepoznatog lea, naredie se izdavanje objave kojom e se zatraiti da se podaci ili obavetenja dostave organu koji vodi postupak. (2) Organ unutranjih poslova moe objavljivati i fotografije leeva i nestalih lica ako postoje osnovi sumnje da je do smrti, odnosno nestanka tih lica, dolo usled krivinog dela.

lan 568
Organ koji je naredio izdavanje poternice ili objave duan je da je odmah povue kad se pronae traeno lice ili predmet, ili kad nastupi zastarelost krivinog gonjenja ili izvrenja kazne ili drugi razlozi zbog kojih poternica ili objava nije vie potrebna.

lan 569

(1) Poternicu i objavu raspisuje organ unutranjih poslova nadlean po mestu suda pred kojim se vodi krivini postupak, odnosno ustanove iz koje je pobeglo lice na izdravanju kazne ili zavodske mere. (2) Radi obavetavanja javnosti o poternici ili objavi mogu se koristiti i sredstva javnog obavetavanja. (3) Ako je verovatno da se lice za kojim je izdata poternica nalazi u inostranstvu, ministarstvo unutranjih poslova moe raspisati i meunarodnu poternicu, uz pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za pravosue. (4) Na molbu inostranog organa, ministarstvo unutranjih poslova moe raspisati poternicu i za lice za koje se sumnja da se nalazi u Republici Srbiji, ako je u molbi data izjava da e se u sluaju pronalaenja tog lica zatraiti njegovo izdavanje.

Glava XXXVI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 570
Ako se kod suda koji sudi samo u prvom stepenu zbog nedovoljnog broja sudija, ne moe obrazovati vee predvieno u lanu 24. stav 6, poslove iz nadlenosti tog vea vrie vee neposredno vieg suda.

lan 571
Ako je na dan stupanja na snagu ovog zakonika bio u toku neki rok, taj rok e se raunati po odredbama ovog zakonika, osim ako je prema ranijim propisima rok bio dui.

lan 572
(1) Za krivina dela za koja se uinilac goni po predlogu oteenog rok, iz lana 53. stav 1. ovog zakonika poinje da tee od dana stupanja na snagu krivinog zakona koji predvidi da se pojedina krivina dela gone po predlogu oteenog. (2) Krivini postupak za krivina dela koja su se pre stupanja na snagu zakona iz stava 1. ovog lana gonila po slubenoj dunosti ili privatnoj tubi, a po stupanju na snagu tog zakona po predlogu oteenog, sprovee se po propisima koji su bili na snazi pre stupanja na snagu tog zakona, ako je do tada postupak zapoet. (3) Ako u sluaju iz prethodnog stava presuda bude ukinuta u postupku po pravnim lekovima, dalji postupak e se sprovesti po privatnoj tubi, odnosno po predlogu oteenog.

lan 573
(1) Pravo na ponavljanje krivinog postupka pravnosnano dovrenog pre 1. januara 1954. godine bie ureeno posebnim zakonom. Do tada ostaje na snazi lan 6. Uvodnog zakona za Zakonik o krivinom postupku ("Slubeni list FNRJ", br. 40/53). (2) U pogledu naknade tete neopravdano osuenim i neosnovano lienim slobode, odredba lana 7. Uvodnog zakona za Zakonik o krivinom postupku ("Slubeni list FNRJ", br. 40/53)

primenjuje se i posle stupanja na snagu ovog zakonika, osim ako se drukije predvidi saveznim zakonom iz stava 1. ovog lana.

lan 574
(1) Ako je do dana stupanja na snagu ovog zakonika donesena odluka protiv koje je po tada vaeem zakonu bio dozvoljen pravni lek, a ta odluka jo nije dostavljena, ili je u toku rok za izjavu pravnog leka, ili po izjavljenom pravnom leku jo nije odlueno, u pogledu prava na pravni lek i postupka po pravnom leku, primenjivae se odredbe Zakona o krivinom postupku ("Slubeni list SFRJ", br. 4/77, 14/85, 74/87, 57/89 i 3/90 i "Slubeni list SRJ", br. 27/92 i 24/94). (2) Ako se na dan stupanja na snagu ovog zakonika kod vrhovnih sudova republika zateknu nereeni predmeti po pravnom leku za ije je reavanje nadlean Savezni sud, dostavie se ti predmeti Saveznom sudu.

lan 575
Podzakonske propise predviene ovim zakonikom nadleni organi donee u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakonika.

lan 576
Stupanjem na snagu ovog zakonika prestaje da vai Zakon o krivinom postupku ("Slubeni list SFRJ", br. 4/77, 14/85, 74/87, 57/89 i 3/90 i "Slubeni list SRJ", br. 27/92 i 24/94).

lan 577
Ovaj zakonik stupa na snagu tri meseca od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku

("Sl. list SRJ", br. 68/2002)

lan 12
Ovlauje se Zakonodavno-pravna komisija Savezne skuptine da utvrdi preieni tekst Zakonika o krivinom postupku.

lan 13
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku

("Sl. glasnik RS", br. 58/2004)

lan 69
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe lana 15b Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala ("Slubeni glasnik RS", br. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003 i 29/2004).

lan 70
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku

("Sl. glasnik RS", br. 85/2005)

lan 5
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lan Zakona o izmenama Zakonika o krivinom postupku

("Sl. glasnik RS", br. 49/2007)

lan 4
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku

("Sl. glasnik RS", br. 72/2009)

lan 144
Ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona izjavljena alba na prvostepenu presudu, o toj albi odluivae drugostepeni sud u veu koje je sastavljeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon).

lan 145

Ako je do dana stupanja na snagu ovog zakona izjavljena alba na drugostepenu presudu, odnosno ako jo nije protekao rok za izjavljivanje albe na drugostepenu presudu, postupak po toj albi okonae se u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 dr. zakon). U sluaju iz stava 1. ovog lana o albi e odluivati sud u veu koje je sastavljeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon).

lan 146
Na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona podnela zahtev za vanredno ublaavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnane presude primenjuju se odredbe Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon). Ako do dana stupanja na snagu ovog zakona jo nije protekao rok za podnoenje zahteva za ispitivanje pravnosnane presude, a do isteka propisanog roka taj zahtev bude podnet, postupak po tom zahtevu sprovee se po odredbama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon).

lan 147
Na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla status svedoka saradnika primenjuju se zakonske odredbe o svedoku saradniku koje su vaile u vreme dobijanja tog statusa.

lan 148
Do poetka rada Vrhovnog kasacionog suda poslove tog suda predviene odredbama ovog zakona obavljae Vrhovni sud Srbije.

lan 149
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakonik o krivinom postupku ("Slubeni glasnik RS", br. 46/06, 49/07 i 122/08).

lan 150
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".