Kako postati haker

Eric Steven Raymond 2001

Thyrsus Enterprises esr@thyrsus.com Copyright c 2001 Eric S. Raymond

Sadr zaj
1 Istorija korekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Za sto ovaj dokument . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . je haker? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Sta 4 Stav hakera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Osnovne ve stine hakerisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 4 5 6 9

6 Status u hakerskoj zajednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 7 Veza izmedu hakera i nerdova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 8 Poeni za stil . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 9 Istorijska napomena: Hakerisanje, otvoreni kod i slobodan softver . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 10 Drugi izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 11 Cesto postavljana pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Istorija korekcija
Korekcije 1.43 07 Feb 2011 esr Python je prestigao Perl u popularnosti u 2010. Korekcije 1.42 22 Oct 2010 esr Dodato Istorijska bele ska. Korekcija 1.40 3 Nov 2008 esr Popravke linkova. Korekcije 1.39 14 Aug Jan 2008 esr Popravke linkova. Korekcije 1.38 8 Jan 2008 esr Izostavljanje Jave kao jezika koji se u ci u po cetku. Korekcije 1.37 4 Oct 2007 esr Preporuka Ubuntu-a kao Unix distribucije za po cetnike.

Za sto ovaj dokument

Kao editor Zargon fajla (eng. Jargon File) i autor nekoliko drugih dobro poznatih dokumenata sli cne prirode, obi cno dobijam mejl zahteve od entuzijasti cnih mre znih po cetnika (eng. network newbies) sa pitanjem kako da nau cim da budem haker carobnjak?. Nazad u 1996., primetio sam da ne postoji ni jedan drugi dokument sa cesto postavljenim pitanjima (eng. FAQ) ili web dokument koji se odnosi na ovo vitalno pitanje, pa sam startovao ovaj. Dosta hakera ga sada smatra denitivnim, i pretpostavljam da to zna ci da jeste. Opet, ne tvrdim da sam ekskluzivni autoritet na ovu temu; ako ti se sta cita s ovde, napi si svoj. ne svida Ako cita s snimak ovog dokumenta oajn, aktuelna verzija se nalazi na http://catb.org/~esr/faqs/hacker-howto.html. Napomena: postoji lista cesto postavljenih pitanja (eng. Frequently Asked Questions) na kraju ovog dokumenta. Molim te da pro cita s ta pitanja dva puta pre nego sto mi po salje s mejl sa pitanjima o ovom dokumentu. Mnogi prevodi ovog dokumenta su dostupni: engleski, arapski, beloruski, kineski (pojednostavljeni), danski, holandski, estonski, nema cki, gr cki, italijanski, hebrejski, norve ski, portugalski (brazilski), rumunski, spanski, turski i svedski. Postoji mogu cnost da su prevodi zastareli, u manjoj ili ve coj meri, jer se ovaj dokument cesto menja. Dijagram sa pet ta caka u devet kvadrata koji ukra sava ovaj dokument se cim odlikama u matemati ckoj zove glider. To je jednostavan simbol sa iznenaduju simulaciji pod nazivom Life, koji je fascinirao hakere dugi niz godina. Mi sljenja sam da je dobar vizuelni emblem koji oslikava ono sto hakeri jesu, apstraktni, na prvi pogled deluju misteriozno, ali su kapija u jedan svet koji ima zasebnu i kompleksnu logiku. Pro citaj vi se o glider emblemu na ovom linku.

je haker? Sta

Zargon fajl (eng. Jargon File) sadr zi pregr st denicija termina haker i ve cina ima veze sa tehni ckom napredno s cu i zadovoljstvom u re savanju problema i prevazila zenju granica. Ako zeli s da zna s kako da postane s haker, medutim, samo dva su zaista relevantna. Postoji zajednica, zajedni cka kultura, eksperata programera i carobnjaka za mre zu koja datira jo s iz vremena prvih time-sharing mini kompjutera i najranijih ARPAnet eksperimenata. Clanovi ove kulture su za celi termin haker. Hakeri su izgradili internet. Hakeri su napravili Unix operativni sistem onim sto je danas. Hakeri odr zavaju Usenet. Hakeri cine da World Wide Web radi. Ako si deo ove kulture, ako si joj doprineo i drugi ljudi u njoj znaju ko si i zovu te hakerom, ti si haker. Stanje svesti hakera nije ograni ceno samo na softver-haker kulturu. Postoje ljudi koji primenjuju hakerski stav na druge stvari, poput elektronike sim nivoima bilo koje ili muzike. Ustvari, mo zete da ga pronadete na najvi nauke ili umetnosti. Softverski hakeri prepoznaju ove srodne du se na drugim mestima i obi cno ih nazivaju hakerima, dok neki tvrde da je hakerska priroda cemo se nezavisna od odredenog medijuma u kom haker radi. Medutim, mi u ostatku ovog dokumenta fokusirati na ve stine i stavove softverskih hakera i tradiciju zajedni cke kulture u kojoj je nastao termin haker. Postoji druga grupa ljudi koja na sav glas sebe naziva hakerima, ali nisu. To su ljudi (ve cinom mu ski adolescenti) koji razvaljuju u ra cunare i uni stavaju telefonski sistem. Pravi hakeri nazivaju ove ljude krekerima (eng. crackers) i ne zele ni sta da imaju sa njima. Pravi hakeri ve cinom misle da su krekeri lenji, neodgovorni, i ne previ se bistri, i tvrde da cinjenica da je neko sposoban da razbije sigurnost ga ne cini hakerom ni sta vi se nego sto te mogu cnost da upali s automobil na zice ne cini automobilskim in zenjerom. Na zalost, mnogi novinari i pisci su bili obmanuti da koriste re c haker za opis krekera; sto beskrajno iritira prave hakere. Osnovna razlika je slede ca: hakeri grade stvari, krekeri ih uni stavaju. Ako zeli s da bude s haker, nastavi sa citanjem. Ako zeli s da bude s kreker, idi citaj alt.2600 grupu za vesti i spremi se na pet do deset godina zatvora nakon sto shvati s da nisi toliko pametan kao sto misli s. I to je sve sto cu re ci o krekerima.

Stav hakera

Hakeri re savaju probleme i grade stvari, i oni veruju u slobodu i dobrovoljnu uzajamnu pomo c. Da bude s prihva cen kao haker, mora s da se pona sa s kao da i sam ima s ovu vrstu stava. A da bi se pona sao kao da ima s stav, mora s zaista da veruje s u taj stav. Ali ako misli s da kultivi se s hakerski stav samo da bi bio prihva cen u kulturi, proma si ce s poentu. Bitno je da postane s osoba koja ce verovati u te stvari jer ce ti to pomo ci da u ci s i dr za ce te motivisanim. Kao sa svim kreativnim umetnostima, najekasniji na cin da postane s majstor je da imitira s stanje uma majstora, ne samo intelektualno, ve c i na emotivnom nivou. Ili, kao sto moderna Zen pesma ka ze: Da prati s stazu: gledaj u majsora, prati majstora, hodaj sa majstorom, gledaj kroz majstora, postani majstor. Dakle, ako zeli s da bude s haker, ponavljaj slede ce stvari dok ne krene s da veruje s u njih:

4.1

Svet je pun fascinantnih problema koji cekaju da budu re seni.

Biti haker je vrlo zabavno, ali to je vrsta zabave koja zahteva dosta napora. Napor zahteva motivaciju. Uspe sni sportisti crpe motivaciju iz zi ckog zadovoljstva, kroz performanse svoga tela i prevazila zenja sopstvenih zi ckih granica. Sli cno tome, da bude s haker mora s da ose ca s zadovoljstvo nakon re savanja problema, izo stravanja ve stina i ve zbanja inteligencije. Ako nisi tip osobe koja se ovako po prirodi ose ca, mora ce s da postane s jedna od njih da bi uspeo kao haker. U suprotnom, tvoja energija za hakerisanje ce odlaziti na ometanja kao sto su seks, novac i dru stveno odobravanje. s da razvija s veru u svoje kapacitete za u cenje i verovanje (Takode mora da cak i ako ne zna s sve sto je potrebno da re si s problem, ako napadne s jedan njegov deo i u ci s iz toga, nau ci ce s da re si s slede ci deo i tako dalje, sve dok ne zavr si s.)

4.2

Ni jedan problem nikada ne bi trebalo re savati dva puta

Kreativni mozgovi su vredan i ograni cen resurs. Ne treba ih tra citi na ponovno izmi sljanje to cka kada ve c postoji veliki broj novih fascinantnih problema koji cekaju. Da bi se pona sao kao haker, mora s da veruje s u to da je vreme za razmi sljanje drugih hakera vredno u tolikoj meri da je gotovo tvoja moralna du znost da deli s informacije, re sava s probleme, a zatim daje s re senja drugima da bi i drugi hakeri mogli da re savaju nove probleme umesto da moraju iznova da se vra caju na one stare. savati dva puta.ne Medutim, Ni jedan problem nikada ne bi trebalo re zna ci da treba sve postoje ce probleme da smatra s svetim, ili da postoji samo jedno pravo re senje za svaki problem. Mi obi cno mnogo nau cimo o problemu o kom nismo pre znali tako sto prou cavamo njegovu prvu verziju re senja. Uredu je, i obi cno neophodno da odlu cimo da mo zemo bolje. Ono sto nije dobro su ve sta cke tehni cke, legalne, ili institucionalne prepreke (poput softvera sa zatvorenim kodom) koji spre cavaju da dobra re senja budu ponovo upotrebljena i primoravaju ljude da ponovo izmi sljaju to cak. (Ne treba da zivi s u uverenju da si u obavezi da da s sve tvoje kreativne proizvode, mada oni hakeri koji to cine su oni koji dobijaju najvi se po stovanja od drugih hakera. U saglasnosti sa hakerskim vrednostima je to da proda s dovoljno da plati s svoju hranu, stanarinu i kompjutere. Sasvim je uredu da koristi s tvoje hakerske ve stine da podr zi s porodicu ili cak i da se obogati s, sve dok ne zaboravi s na lojalnost tvojoj umetnosti i tvojim drugarima hakerima dok to radi s.)

4.3

Dosada i naporan posao su zlo

Hakeri (i generalno kreativni ljudi) nikad ne bi trebali da se dosaduju ili da rade naporno na glupom poslu koji se stalno ponavlja, jer kad do toga ci da oni ne rade ono sto jedino oni mogu da rade - da re savaju dode to zna nove probleme. Ovo rasipni stvo svakoga boli. Zato dosada i naporan posao nisu samo neprijatni, ve c su zapravo zlo. Da bi se pona sao kao haker, mora s da veruje s u to dovoljno jako da bi imao zelju da automatizuje s dosadne poslove sto je vi se mogu ce, ne samo za tebe, ve c za sve druge (posebno druge hakere). (Postoji jedan o cigledan izuzetak. Hakeri ponekad rade stvari koje deluju da se ponavljaju ili su dosadne nekom ko posmatra, kao ve zba za pro ci s cavanje uma, ili da bi stekli ve stinu ili neko odredeno iskustvo koje ne mo ze da se stekne druga cije. Ali to je po izboru. Niko, ko ume da misli, nikad ne bi 7

trebao da bude primoran da dode u situaciju koja ga dosaduje.)

4.4

Sloboda je dobra

Hakeri su po prirodi anti-autoritativni. Bilo ko, ko mo ze da ti izdaje ze da te spre ci da re sava s bilo koji problem sa kojim si fasciniran naredenja mo i, s obzirom na to kako mozak autoritativnih ljudi radi, obi cno ce na ci neki u zasno glup razlog da to u cine. Protiv autoritativnog stava se mora s boriti gde god ga sretne s, da te ne bi davio, tebe i druge hakere. (Ovo nije isto kao borba protiv svakog autoriteta. Deca moraju biti ze slo ziti da prihvati neku vrstu vodena, a kriminalci zauzdani. Haker se mo autoriteta da bi uzeo ne sto sto zeli vi se od vremena koje provodi prate ci naredenja. Ali to je ograni cena, svesna pogodba; li cna predaja koju autoritativni ljudi zele nije u ponudi.) Autoritativni ljudi se bogate na cenzuri i tajnosti. Oni ne veruju u dobrovoljnu saradnju i deljenje informacija, ve c veruju samo u onu saradnju koju oni kontroli su. Dakle, da bi se pona sao kao haker, mora s da razvije s instinktivno neprijateljstvo prema cenzuri, tajnosti, i upotrebi sile ili obmane s da bude s voljan za pot cinjavanje odgovornih odraslih osoba. Takode, mora da deluje s na osnovu tog uverenja.

4.5

Stav nije zamena za kompetentnost

Da bi bio haker, mora s da razvije s neki od ovih stavova. Ali posedovanje samo stava te ne ce u ciniti hakerom, ni sta vi se nego sto cete u ciniti sportskim sampionom ili rok zvezdom. Da bi postao haker, neophodna je inteligencija, ve zba, posve cenost i te zak rad. Dakle, mora s da nau ci s da ne veruje s stavu i da po stuje s kompetentnost svake vrste. Hakeri ne dozvoljavaju da pozeri tra ce njihovo vreme, ali oni obo zavaju kompetentnost, pogotovo kompetentnost u hakerisanju, ali kompetentnost u bilo cemu se vrednuje. Kompetentnost u zahtevnim ve stinama koje malo ko mo ze da savlada je posebno dobra, a kompetentnost u zahtevnim ve stinama koje uklju cuju mentalnu o strinu, znanje i koncentraciju je najbolja. Ako po stuje s kompetentnost, u ziva ce s u njenom razvijanju u sebi. Te zak rad i posve cenost ce postati neka vrsta intenzivne igre pre nego naporan posao. Taj stav je klju can da bi postao haker.

Osnovne ve stine hakerisanja

Hakerski stav je od velikog zna caja, ali su ve stine od mnogo ve ceg. Stav nije zamena za sposobnost, i postoji odreden osnovni skup ve stina pre nego sto neki haker po cne da sanja o tome da te nazove jednim od njih. Ovaj skup se polako menja vremenom kako tehnologija pravi nove ve stine i ostavlja one stare zastarelim. Na primer, obi cno je programiranje obuhvatalo ma sinski jezik, i do nedavno nije obuhvatalo HTML. Ali sada je prili cno jasno da uklju cuje slede ce:

5.1

Nau ci kako da programira s.

Ovo je, naravno, osnovna hakerska ve stina. Ako ne zna s neki kompjuterski jezik, preporu cujem da po cne s sa Python-om. On je elegantno dizajniran, dobro dokumentovan, i relativno ljubazan prema po cetnicima. Uprkos tome sto ti je prvi jezik, on nije samo igra cka; on je veoma mo can, eksibilan i dobar za velike projekte. Napisao sam detaljniju procenu Pythona. Dobri tutoriali su dostupni na Python zvani cnoj stranici. Obi cno sam preporu civao Java-u kao dobar jezik za po cetak, ali ova kritika je promenila moja mi sljenje (Pronadite The Pitfalls of Java as a First Programming Languageu okviru kritike). Hakeri ne mogu da, kao sto to oni pora zavaju ce ka zu, pristupe re savanju problema kao vodoinstalater u prodavnici hardvera; mora s znati kako komponente stvarno rade. Sada preporu cujem C i LISP pre Java-e. Postoji jo s generalnije pravilo. Ako jezik radi puno toga umesto tebe onda mo ze biti odli can za produktivnost ali lo s za u cenje. Nisu samo jezici koji imaju ovaj problem; frameworkovi kao sto su RubyOnRails, CakePHP, Django mogu biti jako jednostavni da dostigne s povr sno razumevanje koje cete ostaviti bez resursa kada mora s da se pozabavi s te skim problemom, ili samo da debugujes re senje u jednostavnom. s u ozbiljno programiranje, mora ce s nau citi C, glavni Ako zeli s da ude UNIX jezik. C++ je u su stini veoma sli can C-u; ako zna s jedan, nau citi drugi ne ce biti te sko. Nijedan jezik od ova 2 nisu dobri za po cetak. Zapravo, sto vi se bude s izbegavao programiranje u C-u u toj meri ce s biti produktivniji. C je veoma ekasan i veoma stedi resurse tvoje ma sine. Na zalost, C dobija onoliku ekasnost koliko ti ulo zi s tvojih resursa u low-level programiranje (kao npr baratanje sa memorijom ru cno). Ceo taj low-level kod je kompleksan i sklon bugovima, i uze ce dosta tvog vremena na debugovanje. Sa mo cnim ma sinama kakve su danas, ovo je obi cno lo sa ideja pa je pametnije koristiti jezike koji manje ekasno koriste ma sinsko vreme ali vi se tvoje. Dakle, Python. 9

Ostali jezici od velike zna cajnosti za hakere uklju cuju Perl i LISP. Perl je bitan za u cenje iz prakti cnih razloga; on je veoma kori s cen u web aplikacijama i administraciji sistema, pa ako nikad nisi nau cio Perl, nau ci citati njegov kod. Mnogi ljudi koriste Perl za stvari za koje sam ja preporu cio Python, da izbegnu programiranje u C-u u stvarima koje ne zahtevaju njegovu ma sinsku ekasnost. Mora ce s da bude s u stanju da razume s njihov kod. LISP je jako va zan da se nau ci zbog iskutstva duboke prosvetljenosti koje cete dobiti kada ga savladate. To iskustvo ce te u ciniti boljim programerom za naredne dane, cak iako nikad ne koristi s LISP mnogo. (Mo ze s dobiti neko po cetno iskustvo sa LISP vrlo lako tako sto ce s uredivati i praviti modove za c teksta, ili Script-Fu pluginove za GIMP.) Emacs urediva Najbolje je, zapravo, da nau ci s svih 5 Python, C/C++, Java, Perl, i LISP. Uostalom svi su jako bitni hakerski programski jezici, oni pokrivaju razli cite aspekte programiranja, i svaki ce te nau citi korisne stvari. Ali budi svestan da ne ce s obogatiti svoje iskustvo hakera ili nekog programera samim u cenjem jezika, treba s da nau ci s da razmi slja s o programerskim problemima u op stem smislu, nezavisno od nekog jezika. Da bi bio pravi haker, treba s do ci do ta cke gde mo ze s nau citi novi jezik tako sto ce s povezati ono iz priru cnika sa onim sto ve c zna s. Ovo zna ci da treba da nau ci s vi se nekoliko vrlo razli citih jezika. Ja ti ne mogu dati kompletne instrukcije kako da nau ci s programirati, to je slo zena ve stina. Ali ti mogu dati neke knjige i kursevi ne ce puno uraditi, dosta hakera su samouki. Mo ze s nau citi karakteristike jezika iz knjiga, ali razmi sljanje koje ce u ciniti to znanje zivotnim ve stinama se dobija samo ve zbom i segrtovanjem. Ono sto funkcioni se su (a) citanje koda (b) pisanje koda. Peter Norvig, koji je jedan od Google-ovih glavnih hakera i koautor mnogih dosta koris cenih knjiga na AI, je napisao odli can esej zvani Teach Yourself Programming in Ten Years. Njegov recept za uspe sno programiranjeje vredan pa znje. Tra zenje dobrog koda za citanje je nekada bilo te sko, zato sto je postojalo malo programa kod kojih je kod bio dostupan i gde su hakeri mogli da ga citaju i razmi sljaju o njemu. Ovo se dramati cno promenilo; softver otvorenog koda, programrski alati, i operativni sistemi (celi pravljeni od strane hakera) me dovodi na slede su sada primetno dostupni. Sto cu temu...

10

5.2

Uzmi neki open source UNIX, nau ci da ga pokrene s i koristi s

Pretpostavi cu da ima s li cni kompjuter ili da ima s pristup jednom. (Odvojite trenutak da razmislite o tome koliko to zapravo zna ci. Hakerska kultura je za ceta u vreme kada su kompjuteri bili toliko skupi da pojedinci nisu mogli da ih poseduju.) Najva zni korak koji neki po cetnik mo ze da uradi da unapredi svoje hakerske ve stine jeste da uzme neki Linux, BSD ili OpenSolaris, instalira na li cnom kompjuteru, i pokrene ga. Da, postoje i drugi operativni sistemi na svetu osim UNIX-a. Ali oni su distribuirani binarno tako da ne mo ze s pro citati njihov kod, i ne mo ze s ih promeniti. Poku saj da nau ci s kako da hakuje s na Microsoft Windows-u ili na bilo kom drugom sistemu zatvorenog koda (eng. closed-source) je isto kao da poku sa s da nau ci s ples dok si umotan u gips. Pod Mac OSX je mogu ce, ali samo deo operativnog sistema je open source tako da ce s udariti u dosta zidova, i mora s biti pa zljiv da ne razvije s lo su naviku zavisnosti od Apple-ovog vlasni ckog koda. Ako se koncentri se s na Unix ispod haube mo ze s puno toga nau citi. Unix je operativni sistem Interneta. Dok mo ze s nau citi koristiti Internet bez Unixa, ne mo ze s biti Internet haker bez razumevanja Unixa. Zbog tog razloga, haker kultura je danas strogo orijentisana na Unix. (Ovo nije uvek bio slu caj, i neki stari hakeri jo s uvek nisu sre cni zbog toga, ali simbioza can Microsoft ne mo ze da je izmedu Unixa i Interneta je toliko jaka da ni mo razbije.) Dakle, uzmite Unix. Meni li cno se svida Linux ali postoje i drugi na cini (i da, mo ze s pokrenuti i Linux i Microsoft Windows na istoj ma sini). Nau ci ga. Koristi ga. Razmi sljaj sa njim. Pri caj sa internetom preko njega. Citaj kod. Menjaj kod. Dobi ce s dosta programerskih alata (uklju cuju ci i C, Python, LISP, Perl) o kojima Microsoft mo ze samo da sanja, zabavi ce s se i upi ce s mnogo znanja neshvataju ci da u ci s sve dok se jednog dana ne okrene s i ne pogleda s unazad kao majstor haker. Za vi se o u cenju Unixa , pogledaj Loginataka. Takode pogledaj i The Art Of Unix Programming. Da dobije s Linux u svoje ruke , pogledaj Linux Online! sajt; mo ze s preuzeti odatle ili (bolje ideja) da pronade s neku lokalnu grupu Linux korisnika (eng: Linux User Group (LUG)) da ti oni pomognu sa instalacijom. Tokom prvih 10 godina zivota ovog uputstva, zapazio sam da sa po cetni cke ta cke gledi sta, sve Linux distribucije su skoro jednake. Ali u 2006-2007, pojavio se najbolji izbor: Ubuntu. Dok su drige distribucije imaju svoje prednosti, Ubuntu je u najve coj meri dostupan za novajlije. Mo ze s prona ci BSD Unix resurse i pomo c na www.bsd.org. 11

Dobar na cin da zaroni s u ove vode jeste da bootuje s ono sto se u Linux-u zove live CD, disutribucija koja se u potpunosti pokre ce sa CD-a bez potrebe da menja hard disk. Ovo ce biti sporo, jer su CD-ovi spori, ali to je na cin da steknete uvid u mogu cnosti bez potrebe da uradite i sta drasti cno. Napisao sam mali priru cnik Osnove UNIX-a i Interneta. Bio sam protiv instaliranja Linux-a ili BSD-a kao solo projekat ako ste po cetnik. Dana snji instaleri su dovoljno dobri da je mogu ce da to uradite sami, cak i za po cetnika. Mada, ja i dalje preporu cujem kontakt sa lokalnom korisni ckom grupom za pomo c oko instalacije. Ne mo ze da skodi i mo ze da ubrza proces.

5.3

Nau ci kako da koristi s World Wide Web i pi se s HTML

Dosta stvari koje je hakerska kultura izgradila rade njihov posao bez vidokruga, pomaganje fabrikama, sredi stima , univerzitetima bez nekog o ciglednog uticaja na ljude koji nisu hakeri. Web je jedan veliki izuzetak, velika sjajna igra cka hakera za koju cak i politi cari priznaju da je promenila svet. Zbog toga (a i mnogih drugih razloga) treba s da nau ci s kako da koristi s Web. To ne zna ci da samo u ci s kako da koristi s browser (bilo ko to mo ze), ve c kako da pi se s HTML, Web markerski jezik. Ako ne zna s kako da programira s, HTML ce te nau citi nekim mentalnim navikama koje ce ti pomo ci u njegovom u cenju. Probaj da se dr zi s XHTML-a, koji je cistiji jezik nego klasi cni HTML. (Postoje dobri tutoriali za po cetnike na Web-u; kao na primer ovde.) Ali samo imanje po cetne stranice ne ce te ni blizu napraviti dobrim hakerom. Web je pun home stranica. Mnoge od njih su besmislene, bez sadr zaja i umrljane (vi se na ovu temu na HTML pakao od stranice). Da bi imala vrednost, tvoja stranica mora imati sadr zaj koji ce biti interesantan i/ili koristan drugim hakerima. I to nas baca na slede cu temu...

5.4

Ako nema s funkcionalni engleski, nau ci ga

Kao Amerikanac i nativni govornik Engleskog, nerado sam ukazivao na ovo, da nebi izgledalo kao neki kulturni imperijalizam. Ali nekoliko nativnih govornika drugih jezika su mi ukazali na to da je engleski jezik jezik hakerske kulture i Interneta i da je neophodno da ga zna s da bi funkcionisao u hakerskoj zajednici. Oko 1991. sam nau cio da mnogi hakeri kojima je engleski drugi jezik, koriste engleski jezik u tehni ckim raspravama cak i kada imaju isti maternji jezik; prijavljivano mi je u to vreme da engleski ima bogatiji tehni cki re cnik

12

nego bilo koji drugi jezik i da je, shodno tome, jednostavno bolji alat za posao. Iz sli cnih razloga, prevodi tehni ckih knjiga napisanih na Engleskom su obi cno nezadovoljavaju ci (ako uop ste i bivaju uradeni). Linus Torvalds, Finac, komentira njegov kod na engleskom (uvek je tako i radio). Njegovo te cno znanje engleskog je dovelo do toga da okupi zajednicu developera sirom sveta za Linux. To je primer vredan pra cenja. Cinjenica da ti je engleski jezik maternji jezik ne garantuje ti da su ti jezi cke ve stine dovoljno dobre da funkcioni se s kao haker. Ako pi sete kao da ste polupismeni, negramati cki, pro zeto sa lo sim spelovanjem, mnogi hakeri (uklju cuju ci mene) ce te ziti da te ignori su. Dok aljkavo pisanje ne mora uvek da zna ci i aljkavo razmi sljanje, nalazimo da je korelacija generalno jaka i nemamo koristi od aljkavih mislilaca. Ako jo s uvek ne mo ze s da pi se s kompetentno, nau ci.

13

Status u hakerskoj zajednici

Kao i mnoge kulture bez ekonomije i novaca, hakerska zajednica funkcioni se na osnovu reputacije. Poku sava s da re si s interesantan problema, koliko je on zaista interesantan, i da li je tvoje re senje stvarno uradeno na dobar na cin, ocenjuju samo oni koji su na tvom nivou ili oni koji su tehni cki bolji od tebe. Prema tome ako igra s hakersku igru, ima ce s mogu cnost da nau ci s dosta o ve stinama koje hakeri poseduju, kakav je njihov medusobni odnos, kao i kakav ce oni imati odnos prema tvojim ve stinama. (Haker tek mo ze s da postane s kada zajednica po cne tako da te zove). Ova cinjenica je zaklonjena prikazom hakerisanja kao usamljeni ckog rada; takode i od strane tabua o hakerskoj kulturi (koji postepeno jenjava od sredine 1990-tih, ali je i dalje na snazi) protiv priznanja da su ego ili spolja snja potvrda uop ste uklju ceni u motivaciju pojedinca. Konkretno, hakerska zajednica je ono sto antropolozi nazivaju poklon kultura (eng. gift culture). Status i po stovanje ne dobijaju se na osnovu kako se pona sa s prema drugim ljudima ili ako si lep i sarmantan, nego isklju civo na koliko daje s zajednici. Ustvari vi delite vreme, kreativnost i rezultate svojih sposobnosti sa drugim ljudima. Ovo je lista pet stvari koje treba da radi s, kako bi zaslu zio po stovanje u hakerskoj zajednici:

6.1

Pi si open-source softver

Prvo (centralno i tradicionalno) je da pi se s programe koji ce drugi hakeri smatrati zanimljivim i korisnim, kao i da objavi s kompletan izvorni kod kako bi svima bio dostupan i kako bi kompletna hakerska zajednica mogla da ga koristi. Mi ovaj softver zovemo slobodan softver (eng. free software), ali ovo zbunjuje mnoge koji nisu sigurni sta ta cno predstavlja re c slobodan. Ve cina nas danas preferira termin open-source softver. Takozvani polu bogovi u hakerskoj zajednici su ljudi koji su napisali najve ce i najmo cnije programe, a koji pokrivaju veliki deo potreba i onda ih pru zili slobodno svima na kori s cenje. Ali i dalje postoji mali istorijski detalj. Dok su hakeri koji su uvek radili na open source razvoju i koji su cinili najja ce jezgro zajednice, pre 1990. godine ve cina tih hakera provodila je ve cinu svog vremena na pisanju zatvorenog softvera (closed source). Ovo je bilo tako i kada sam napisao prvu verziju ovog uputstva 1996. godine; zato sam i uzeo stvar u svoje ruke kako bi pro sirio open source posle 1997. godine. Danas su hakerska zajednica i open source programeri dva razlicita opisa koja su u su stini ista kultura i 14

ista populacija, ali zapamtite, nikada ne treba zaboraviti da to nije bilo uvek tako. (Vi se na ovu temu u Istorijska napomena: Hakerisanje, otvoreni kod (eng. Open Source) i slobodan softver (eng. Free Software).)

6.2

Pomozi u testiranju i pronala zenju gre saka u opensource softveru

Oni po stuju osobe koje testiraju i pronalaze gre ske u otvorenom softveru. U ovom nesavr senom svetu najve ci deo vremena provodi se u fazi tra zenja i otklanjanja gre saka u programu. To je i razlog za sto ce svaki autor koji pi se otvoren kod, a koji je jo s uvek pri zdravoj pameti da ka ze da dobar beta tester (koji zna kako da jednostavno opi se simptome, dobro lokalizuje problem, toleri se gre ske u ranoj fazi softvera i spreman je da napravi nekoliko testova) vi se vredi nego kada bi se njegova te zina merila u zlatu. Cak i zenja gre saka koja jedan beta tester mo ze napraviti razliku izmedu faze tra je dugotrajni, iscrpljuju ci ko smar i one koja je samo blagotvorna smetnja. Ako si novajlija, probaj da nade s program koji se razvija, a da ti je interesantan, i budi dobar beta tester. Postoji prirodan proces od pomo ci testiranja programa do pomo ci u pronala zenju gre saka i pomo ci u njegovom modikovanju. Na ovaj na cin mnogo ce s da nau ci s i generisa ce s pozitivnu karmu kod ljudi kojima si pomogao, a koji ce kasnije pomo ci tebi.

6.3

Objavljuj korisne informacije

s i pobolj sava s interesantne Jo s jedna dobra stvar je da skuplja s, obraduje informacije i objavljuje s ih u obliku web stranica ili cesto postavljenih pitanja (eng. FAQ-Frequently Asked Questions) cine ci ih dostupnim svima. Ljudi koji pi su i odr zavaju ovakav vid dokumentacije u zajednici imaju skoro isto po stovanje kao i sami autori otvorenog koda.

6.4

Pomozi da infrastruktura funkcioni se

Hakerska kultura ( tehni cki razvoj, a posebno razvoj Interneta) zivi od rada volontera. Postoji dosta neophodnog posla, koji je dosadan ali mora da se uradi kako bi se dalje napredovalo - administriranje mailing lista, moderiranje grupa za diskusiju, odr zavanje velike arhive softvera, razvijanje RFC-a i drugih tehni ckih standarda. Ljudi koji dobro rade ovaj deo posla, u zivaju u zajednici viski stepen po stovanja, jer svi znaju da je ovo deo posla koji uzima ogromnu koli cinu vremena i ne predstavlja toliko zadovoljstvo kao igranje sa kodom.

15

6.5

Pomozi i budi na usluzi hakerskoj kulturi

U svakom slu caju mo ze s da pomogne s ako i sam propagira s hakersku kulturu ( mo ze s da sledi s ovaj primer i da pi se s kako postati haker :o) ). Ovo je ne sto sto ce s mo ci da uradi s samo ako si proveo odredeno vreme u zajednici i poznat si po tome da si u cestvovao u prve cetiri gore nabrojane stavke. Hakerska kultura ne poseduje vodu, ali postoje heroji kulture, plemenske stare sine, istori cari i predava ci. Ako ste le zali dovoljno dugo u rovovima, mo ze biti da prerastete u jednu od ovih pozicija. Upozorenje: Hakeri sumnjaju u javno i preterano pokazivanje samopouzdanja njihovih predpostavljenih. Zbog cega je veoma opasno nakon toga te ziti ka javnoj slavi. Umesto da se bori s za nju, trebalo bi tako da se postavi s da ti oni sami padnu u naru cje, a zatim da bude s skroman i zahvalan za status koji u ziva s.

16

Veza izmedu hakera i nerdova

Uprkos popularnom mitu, ne morate biti nerd da biste bili haker. Poma ze, naravno, i mnogi hakeri su zapravo nerdovi. Biti neprihva cen od strane dru stva poma ze da se usredsredite na zaista va zne stvari, kao sto su razmi sljanje i hakerisanje. Iz ovog razloga mnogi hakeri su prihvatili naziv gik (eng. geek) kao odlikovanje za njihov na cin nezavisnosti od uobi cajenih dru stvenih sablona cnoj fantastici i strate skim igrama koji cesto (takode kao i sklonost ka nau idu uz hakere). Izraz nerd je tako kori s cen 90-ih godina, kada je nerd imao blago uvredljivo zna cenje, a izraz gik (eng. geek) je imao mnogo uvredljivije zna cenje; u jednom trenutku posle 2000-te ta dva izraza su zamenila svoja mesta, barem u pop kulturi SAD-a, i trenutno cak postoji i zna cajan broj ljudi sa stavom ponosan gik i medu onima koji se ne bave tehnikom. Ako mo zete da izvedete da se toliko koncentri sete na hakerisanje da budete dobar haker, a opet da imate i zivot, to je u redu. To je mnogo jednostavnije danas nego sto je bilo kada sam bio po cetnik (eng. newbie) tokom 70-ih; danas je kultura mnogo vi se prijateljski nastrojena prema tehno-nerdovima. Cak je i sve vi se onih koji shvataju da su hakeri cesto izuzetno dobri kao ljubavnici i bra cni drugovi. Ako vas hakerisanje zanima zato sto nemate zivot, to je takode uredu, barem ne cete imati problema sa koncentracijom. Mo zda cete kasnije imati zivot.

17

Poeni za stil

Opet, da bi bio haker, mora s da ude s u hakersko stanje svesti. Postoje neke stvari koje mo ze s da radi s kada nisi za kompjuterom koje izgleda da poma zu. One nisu zamena za hakerisanje (ni sta nije), ali mnogi hakeri ih rade i ose caju da su na neki osnovni na cin povezane sa su stinom hakerisanja. Nau ci dobro da pi se s tvoj maternji jezik. Iako je uobi cajeni stereotip ci broj hakera (uklju cuju ci da programeri ne mogu da pi su, iznenaduju najuspe snije koje poznajem) su vrlo sposobni pisci. Citaj nau cnu fantastiku. Idi na konvencije nau cne fantastike (dobar na cin da sretne s hakere i proto-hakere). Treniraj borila cke ve stine. Vrsta mentalne discipline koja je neophodna za borila cke ve stine je, cini se, sli cna u bitnim aspektima onome sto hakeri rade. Najpopularniji oblici medu hakerima su denitivno azijske praznoruke ve stine kao sto su Tae Kwon Do, razni oblici Karate-a, Kung Fu-a, Aikido-a, ili Ju Jitsu. Zapadno ma cevanje i Azijsko ume ca sa ma cem isto imaju vidljive pratioce. U mestima gde je to legalno, pucanje iz pi stolja raste u popularnosti od kasnih 1990-ih. Naj hakerskije borila cke ve stine su one koje isti cu mentalnu disciplinu, opu stenu svesnost i kontrolu, pre nego sirovu snagu, atletsku ili zi cku cvrstinu. Izu cavajte disciplinu meditacije. Trajno omiljena medu hakerima je Zen (najva znije, mogu ce je da imate korist od Zen-a bez preuzimanja religije ili odbacivanja one koju ve c imate.). Ostali stilovi takode dolaze u obzir, ali vodite ra cuna da izaberete jednu koja ne zahteva da verujete u lude stvari. Razvijaj analiti cko uho prema muzici. U ci da ceni s speci cne vrste muzike. Nau ci da dobro svira s neki muzi cki instrument, ili da peva s. Razvijaj svoju zahvalnost za dosetke i igre re ci. vi Sto se ovih stvari ve c radi s, ve ce su sanse da si prirodni hakerski materijal. Nije sasvim jasno za sto ba s ove stvari, ali one su povezane sa me sanjem leve i desne mo zdane hemisfere sto je izgleda va zno; hakeri moraju da budu sposobni da rezonuju logi cki i da istupe iz o cigledne logike problema u datom trenutku. Radi intenzivno kao sto se igra s i igraj se intenzivno kao sto radi s. Za ze istinske hakere, granice izmedu igranja, posla, naukei umetnostite da nestanu, ili da se spoje u kreativnu razigranost visokog nivoa. Takode, 18

nemoj se zadovoljavati sa uskim rasponom ve stina. Iako ve cina hakera naziva sebe programerima, oni su vrlo cesto vi se nego kompetentni u nekoliko medusobno povezanih ve stina kao sto su administracija sistema, web dizajn, re savanje problema sa PC hardverom - ovo su neke od najazastupljenijih. Haker koji je sistem administrator, s druge strane, je vrlo verovatno prili cno ume san u skriptualnom programiranju i web dizajnu. Hakeri ne rade stvari do polovine; ako uop ste ula zu u ve stinu, te ze da postanu veoma dobri u njoj. Kona cno, nekoliko stvari koje ne treba da radi s. Ne koristi blesav, grandiozan korisni cki ID ili nickname. Ne ulazi u rasprave na Usenet-u (ili bilo gde drugde). Ne nazivaj sebe sajber propalicom (eng. cyberpunk) i ne tro si vreme na ikoga ko to cini. Nemoj da ka ci s ili mejluje s tekstove koji su puni gre saka u spelovanju i lo se gramatike. Jedina reputacija koju ce s ste ci rade ci neke od ovih stvari je da ce s biti ismejan. Hakeri imaju dugo se canje i vrlo je verovatno da ce ti biti neophodne s i ispravi s rane gre ske dovoljno da bude s prihva cen. godine da prevazide Problem sa nickname-ovima zaslu zuje malu razradu. Skrivanje identiteta iza nadimka je nezrelo i suludo pona sanje karakteristi cno za krekere, warez d00dz-ove i druge oblike ni zeg zivota. Hakeri to ne cine; oni su ponosni onim sto rade i zele da to bude asocirano sa njihovim pravim imenima. Tako da ako ima s nadimak, odbaci ga. To ce te haker kulturi samo obele ziti kao gubitnika.

19

Istorijska napomena: Hakerisanje, otvoreni kod i slobodan softver

Kada sam isprva napisao ovo uputstvo na kraju 1996., neki od uslova su bili znatno druga ciji nego sto je to danas. Nekoliko re ci o ovim promenama ce pomo ci u ra s ci s cavanju stvari kod ljudi koji su zbunjeni kada je u pitanju veza izmedu open source-a, slobodnog softvera i Linux-a sa hakerskom zajednicom. Ako niste radoznali u vezi ovoga, mo zete presko citi pravo na cesto postavljena pitanja (eng. FAQ) i bibliograju. Hakerski etos i zajednica, kao sto sam je opisao ovde, dugo prethodi pojavi Linux-a nakon 1990.-te; Postao sam deo nje po prvi put oko 1976.te, a njeni koreni su se mogli pratiti sve do ranih 1960-ih. Ali pre Linux-a, ve cina hakerisanja se radila ili na operativnim sistemima u vlasni stvu ili na malom broju kvazi-eksperimentalnih sistema ku cne proizvodnje poput MIT-ovog ITS-a koji nikad nije bio u upotrebi izvan originalnih akademskih krugova. I ako je bilo nekoliko ranijih poku saja pre Linux-a da se promeni situacija, njihov uticaj je u najboljem slu caju bio vrlo marginalan i ograni cen na zajednice istinskih posve cenih vernika koji su predstavljali male manjine cak i u okviru hakerske zajednice, a kamoli u odnosu na znatno ve ci svet softvera. Ono sto se danas zove open sourcedatira koliko i hakerska zajednica, ali sve do 1985. je bila bezimena praksa naroda pre nego svestan pokret sa teorijama i manifestoima koji idu uz njega. Ova praistorija se zavr sila kada je 1985. ar c-haker Richard Stallman (RMS) poku sao da mu dodeli ime Slobodan softver(eng. Free Software). Ali njegov cin imenovanja je ujedno bio i cin prisvajanja; on je prika cio ideolo ski teret na Slobodni softvernaziv, koji ve cina postoje ce hakerske kulture nikad nije prihvatila. Kao rezultat, ime Slobodan softverje glasno odba cen od strane zna cajne manjine hakerske kulture (pogotovo od strane onih koji su povezani sa BSD Unix-om), i kori s cen sa ozbiljnim ali tihim rezervacijama od strane ve cine preostalih (uklju cuju ci mene). Uprkos ovim rezervisanostima, RMS-ov poku saj da deni se i vodi hak ersku zajednicu pod okriljem Slobodnog softvera se siroko odr zao do sredine 1990-tih. Ozbiljno je uzdrman samo pojavom Linux-a. Linux je dao opensource razvoju prirodan dom. Mnogi projekti pokrenuti pod uslovima koje sada zovemo open-source su migrirali sa vlasni ckih Unix-a na Linux. Zajednica oko Linux-a je eksplozivno rasla, postaju ci daleko ve ca i raznovrsnija nego u pre-Linux kulturi. RMS je odlu cno poku sao da usmeri svu ovu ak tivnost u svoj pokret Slobodnog softvera, ali je osuje cen eksplozijom raznolikosti Linux zajednice i javnim skepticizmom njegovog osniva ca, Linus-a 20

 Torvalds-a. Torvalds je nastavio da koristi termin Slobodan softver zbog manjka alternative, ali je javno odbio RMS-ov ideolo ski teret. Mnogi mladi hakeri su sledili primer. U 1996., kada sam prvi put objavio ovo uputstvo za Hakere, haker zajednica se ubrzano reorganizovala oko Linux-a i pregr sta drugih open-source operativnih sistema (pre svega onih koji poti cu od BSD Unix-a). Se canje zajednice na cinjenicu da je ve cina nas provela decenije u razvoju softvera zatvorenog koda na operativnim sistemima zatvorenog koda jo s nije po cela da bledi, ali cinjenica je ve c po cela da deluje kao deo mrtve pro slosti; hakeri su se, sve u ve coj meri, samodenisali kao hakeri na osnovu njihove povezanosti sa open-source projektima poput Linux-a ili Apache-a. Me sutim, termin open source(otvoreni kod) se jo s uvek nije pojavio; i ne ce sve do po cetka 1998. Kad se pojavio, ve cina hakerske zajednice ga je prihvatila u narednih sest meseci; izuzeci su bili manjine ideolo ski privr zene terminu Slobodan softver(eng. Free Software). od 1998., a pogotovo nakon 2003., identikacija hakerisanja sa open-source (i free softvare) razvojem je postala ekstremno bliska. Danas postoji malo razloga za poku saje razlikovanja izmedu ove dve kategorije i malo je verovatno da ce se to promeniti u budu cnosti. caj. Medutim, vredi zapamtiti da to nije uvek bio slu

21

10

Drugi izvori

Paul Graham je napisao esej pod nazivom Great Hackers, i jo s jedan, , u kom iznosi dosta mudrosti. Postoji dokument koji se zove How To Be A Programmer koji je odli can dodatak ovom. Ima vredan savet ne samo u vezi programiranja i neophodnih ve stina, ve c i o tome kako da funkcioni se s u timu programera. Takode sam napisao A Brief History Of Hackerdom. Napisao sam papir, The Cathedral and the Bazaar, koji opisuje dosta o tome kako Linux i open-source kultura radi. Obratio sam pa znju na ovu temu jo s direknije u njegovom nastavku Homesteading the Noosphere. Rick Moen je napisao odli can dokument na temu kako da vodite Linux korisni cku grupu (eng. how to run a Linux user group). Rick Moen i ja smo u saradnji na jo s jednom dokumentu How To Ask s pomo c na na cin koji Smart Questions. Ovo ce ti pomo ci da pronade ce ti pove cati sanse da je zaista i dobije s. Ako ti trebaju instrukcije u vezi osnova na temu kako li cni kompjuteri, Unix i Internet rade, pogledaj The Unix and Internet Fundamentals HOWTO. Kada objavljuje s softver ili pi se s zakrpe za softver, poku saj da prati s uputstvo u Software Release Practice HOWTO. Ako si u zivao u Zen pesmi, mo zda ce ti takode svideti i Rootless Root: The Unix Koans of Master Foo.

22

11
11.1

Cesto postavljana pitanja

Kako da znam jesam li ve c haker?

A: Postavi sebi slede ca tri pitanja: Da li pri ca s kod, te cno? Da li se identikuje s sa ciljevima i vrednostima hakerske zajednice? Da li te je iskusni pripadnih hakerske zajednice ikada nazvao hakerom? Ako mo ze s da odgovori s da na sva tri pitanja, ti si ve c haker. Samo dva nisu dovoljna. Prvi test je u vezi ve stina. Verovatno prolazi s ako ima s minimum tehni ckih ve stina opisanih ranije u ovom dokumentu. Sigurno prolazi s ako ima s zna cajnu koli cinu koda koja je prihva cena od strane nekog open-source programerskog projekta. Drugi test je u vezi stava. Ako ti pet principa hakerskog stanja svesti deluju o cigledno, vi se kao opis na cina na koji ve c zivi s pre nego ne sto novo, ve c si na pola puta da ga polo zi s. To je unutra snja polovina; druga, spolja snja polovina, je stepen po kom se identikuje s sa dugotrajnim projektima hakerske zajednice. Evo je nekompletna ali indikativna lista nekih od ovih projekata: Da li ti zna ci da se Linux unapredi i pro siri? Da li si strastven u vezi slobode softvera? Neprijateljski nastrojen prema monopolima? Da li deluje s u skladu sa verovanjem da kompjuteri mogu da budu instrumenti osna zivanja koji cine svet bogatijim i humanijim mestom? Vreme je za re c opreza. Hakerska zajednica ima neke speci cne, primarno odbrambene politi cke interese. Dva od njih brane prava slobode govora i brane se od napada intelektualne-svojinekoja bi u cinila open source ilegalnim. Neki od dugoro cnih projekata su organizacije za civilne slobode kao sto je Electronic Frontier Foundation koja ima odli cnu spoljnu podr sku. Pored toga, ve cina hakera se odnosi sa sumnjom prema polu sajima da se sistematizuje hakerski stav u jasan politi cki program; svi smo na te zi na cin nau cili da ovi poku saji samo stvaraju podele i smetnje. Ako neko poku sa da te regrutuje da mar sira s na svoj glavni grad u ime hakerskog stava, proma sio je poentu. Pravi odgovor je Umukni i poka zi im kod. Tre ci test ima element rekurzije u sebi. Posmatrao sam u sekciji pod je haker? da biti haker je biti haker delimi imenom Sta cno stvar pripadanja stvenoj mre zi sa zajedni ckom istorijom, i spolja snjom odredenoj podkulturi ili dru i unutra snjom. U dalekoj pro slosti, hakeri su bili mnogo manje kohezivna i 23

samosvesna grupa nego sto su danas. Ali va znost aspekta dru stvene mre ze se uve cao tokom zadnjih trideset godina jer je Internet u cinio lak sim da veze izmedu clanova hakerske kulture nastanu i da se odr ze. Jedna zna cajna promena u ovom veku je da imamo na se majce. Sociolozi koji izu cavaju mre ze kao sto su one u haker kulturi pod generalnom rubrikom nevidljivih koled za, primetili su da je jedna karakteristika takvih mre za da imaju takozvane cuvare vrata (eng. gatekeepers) koji poseduju socijalni autoritet da prihvate nove clanove u mre zu. Iz razloga sto je hakerska kultura nevidljivi koled zu neformalnom obliku, uloga cuvara vrata je takode neformalna. Ali jedna stvar koju svi hakeri razumeju duboko u sebi je da nije svaki haker ujedno i cuvar vrata. Cuvari vrata imaju odredeni nivo iskustva, godina i rezultata pre nego sto steknu tu titulu. Koliko ta cno je te sko izmeriti, ali svaki haker to zna kada vidi.

11.2

Ho ce s li me nau citi kao da hakujem?

A: Od prvog objavljivanja ove stranice dobijam nekoliko mejlova nedeljno ( cesto i nekoliko na dan) sa zahtevom nau ci me sve o hakerisanju. Na zalost nemam vremena i energije da to u cinim; moji sopstveni hakerski projekti i posao open-source advokata mi oduzimaju 110% mog vremena. i da imam, hakerisanje je stav i ve Cak stina koju mora s sam da nau ci s. Shvati ce s da pravi hakeri zele da ti pomognu, ali ne ce po stovati ako bude s molio da te hrane na ka si cicu sve sto znaju. Prvo nau ci nekoliko stvari. Poka zi da ti je stalo i da poku sava s, da si sposoban da samostalno u ci s. Zatim idi kod hakera sa jasno odredenim pitanjima. Ako salje s hakeru mejl sa pitanjem, dve stvari znaj unapred. Prvo, mi sljenja smo da su ljudi koji su lenji i nemarljivi dok pi su obi cno vrlo lenji i nemarljivi u svom razmi sljanju da bi bili dobri hakeri, zato povedi ra cuna da speluje s kako treba i koristi ispravnu gramatiku i znake interpunkcije, jer u zi s suprotnom su velike sanse da bude s ignorisan. Drugo, ne usuduj se da tra odgovor na ISP nalog koji je druga ciji od onog sa kog si poslao; mi sljenja smo da su ljudi koji to rade uglavnom lopovi koji koriste ukradene naloge, a mi nemamo koristi od nagradivanja ili davanja pomo ci lopovima.

11.3

Kako da startujem?

A: Najbolji na cin da startuje s je da ode s na sastanak u LUG (Linux grupu korisnika). Mo ze s da nade s takve grupe na LDP General Linux Information Page; verovatno postoji jedna u tvom okru zenju, u sklopu fakulteta ili univerziteta. LUG clanovi ce ti dati Linux i sigurno ce ti pomo ci da ga instalira s 24

i startuje s.

11.4

Kada bi pojedinac trebao da startuje? Da li je suvi se kasno za mene da u cim?

A: Bilo koje doba u kom si motivisan da startuje s je dobro doba. Ve cina ljudi postane zainteresovana izmedu 15. i 20. godine, ali znam za izuzetke u oba pravca.

11.5

Koliko dugo ce mi trebati da nau cim da hakujem?

A: To zavisi od tvog talenta i koliko uporno radi s na tome. Ve cina ljudi koja poku sa mo ze da stekne zavidan skup ve stina za osamnaest meseci do dve godine, uz dobru koncentraciju. Nemoj da misli s da se tu zavr sava; u hakerisanju (kao i u mnogim drugim oblastima) je neophodno oko deset godina da postane s majstor. I ako si pravi haker, prove s ce s ostatak svog zivota u ce ci i usavr savaju ci svoju ve stinu.

11.6

Da li je Visual Basic dobar jezik za po cetak?

A: Cim postavlja s ovo pitanje zna ci da razmi slja s o tome da proba s da hakuje s pod Microsoft Windows-om. To je lo sa ideja. Kada sam poredio u cenje hakerisanja pod Windows-om sa u cenjem plesanja u gipsu, nisam se salio. Ne idi tamo. Ru zno je i ne prestaje biti ru zno. sto je glavno je da Postoji odredeni problem sa Visual Basic-om; ono nije portabilan. Iako postoje open-source implementacije Visual Basic-a, primenljivi ECMA standardi ne pokrivaju vi se od malog skupa njegovih programerskih interfejsa. Na Windows-u ve cina njegovih biblioteka je u vlasni stvu Microsoft-a; ako nisi ekstremno pa zljiv oko toga koje mogu cnosti koristi s, kao sto ve cina po cetnika nije, zavr si ce s zarobljen na platformama koje Microsoft podr zava. Ako startuje s na Unix-u, dostupni su mnogo bolji jezici sa boljim bibliotekama. Python naprimer. Kao i drugi Basics-i, Visual Basic je lo se dizajniran jezik koji ce te nau citi lo sim navikama programiranja. Ne pitaj me da ti objasnim u detalje; takvo obja snjenje bi napunilo knjigu. Nau ci dobro dizajniran jezik umesto toga. Jedna od lo sih navika je zavisnost od biblioteka, dodataka i programerskih alata koji su u vlasni stvu jedne rme. Generalno, svaki jezik koji nije u potpunosti podr zan bar pod Linux-om ili jednim od BSD-ova, i/ili od strane bar tri razli cita operativna sistema u vlasni stvu kompanija, je lo s za u cenje i hakerisanje.

25

11.7

Da li mo ze s da mi pomogne s da krekujem sistem ili da me nau ci s kako da krekujem?

A: Ne. Svako ko postavi takvo pitanje posle citanja ovog FAQ-a je previ se glup za edukovanje cak i da imam vremena za podu cavanje. Svi mejlovi ove vrste koje dobijem ce biti ignorisani ili odgovoreni sa ekstremnom nepristojno s cu.

11.8

Kako da dodem do sifre tudeg naloga?

A: To je krekovanje. Be zi idiote.

11.9

Kako da razbijem/pro citam/nadzirem tudi mejl?

A: To je krekovanje. Gubi se moronu.

11.10

Kako da ukradem op privilegije na IRC kanalu?

A: To je krekovanje. Be zi kretenu.

11.11

Krekovan sam. Da li ce s mi pomo ci da se odbranim od budu cih napada?

A: Ne. Svaki put kad mi je neko postavio ovo pitanje, u pitanju je bio neki siromah koji koristi Microsoft Windows. Nemogu ce je ekasno obezbediti Windows siteme protiv krekerskih napada; kod i arhitektura jednostavno imaju previ se mana sto cini poku saj obezbedivanja Windows-a isto kao da poku sava s da izvu ce s brod na sito. Jedina pouzdana prevencija po cinje sa prelaskom na Linux ili neki drugi operativni sistem koji je dizajniran da bude sposoban za sigurnost.

11.12

Imam probleme sa Windows softverom. Mo ze s li da mi pomogne s?

A: Da. Idi na DOS liniju i ukucaj format c:. Svi problemi koje ima s ce nestati za par minuta.

26

11.13

Gde mogu da pronadem prave hakere da pri cam sa njima?

A: Najbolji na cin je da nade s Unix ili Linux grupu korisnika u tvom kraju i da ide s na njihove sastanke (linkovi sa listama Linux korisni ckih grupa LDP). (Govorio sam da ce s te sko prona ci prave hakere na IRC-u, ali shvatam da se to menja. Neke prave hakerske zajednice, formirane oko stvari kao sto je GIMP ili Perl, sada imaju IRC kanale.)

11.14

Mo ze s li da mi preporu ci s neke korisne knjige o temama koje se odnose na hakerisanje?

A: Odr zavam Linux Reading List HOWTO koji mo ze biti od pomo ci. Loginataka isto mo ze biti interesantna. Za uvod u Python pogledaj tutorial na Python sajtu.

11.15

Da li moram da budem dobar u matematici da postanem haker?

A: Ne. Hakerisanje koristi vrlo malo formalne matematike ili aritmetike. Obi cno ti ne ce trebati trigonometrija, kalkulus ili analiza (postoje izuzeci u malom broju oblasti aplikacija poput 3-D kompjuterska graka). Znanje formalne logike Bulove algebre je dobro. Osnove u kona cnoj matematici (uklju cuju ci teoriju kona cnog skupa, kombinatoriku i teoriju grafova) mogu biti od pomo ci. Jo s va znije: mora s da bude s sposoban da misli s logi cki i da prati s lanac ispravnog rezonovanja, kao sto to matemati cari rade. Dok ti ve cina matematike ne ce pomo ci, bi ce ti neophodna disciplina i inteligencija koju zahteva matematika. Ako nisi inteligentan, male su nade za tebe kao hakera; ako nisi disciplinovan, bolje je izgradi. Dobar na cin da otkrije s da li ima s ono sto je potrebno je da uzme s knjigu Raymond Smullyan-a What Is The Name Of This Book?. Smullyan-ova zabavne logi cke zagonetke su vrlo u hakerskom duhu. Ako si sposoban da ih re si s, to je dobar znak; u zivanje u njihovom re savanju je jo s bolji znak.

11.16

Koji bih jezik trebao prvo da nau cim?

A: XHTML (najskoriji dijalekt HTML-a), ako ga ne zna s. Postoji mnogo aljkavih i lo sih HTML knjiga i zastra suju ce malo dobrih. Ona koju najvi se volim je HTML: The Denitive Guide.

27

HTML nije potpuni programerski jezik. Kada bude s spreman da startuje s sa programiranjem, preporu cujem da startuje s sa Python. Mnogo njih preporu cuje Perl, ali te zi je za u cenje i (po mom mi sljenju) lo sije dizajniran. C je izuzetno va zan, ali je i dosta komplikovaniji od Python-a i Perl-a. Ne poku savaj da ga u ci s kao prvog. Windows korisnici, ne navikavajte se na Visual Basic. Nau ci ce vas lo sim navikama i nije portabilan sa Windows-a. Izbegavajte.

11.17

Koja vrsta hardvera mi treba?

A: U pro slosti su li cni kompjuteri bili slabi i imali malo memorije u toj meri da su stavljali ve sta cka ograni cenja na hakerov proces u cenja. Ovo je prestalo da bude istina sredinom 1990-tih; svaka ma sina od Intel 486DX50 pa na dalje je vi se nego dovoljna za razvojni rad, X i Internet komunikacije, a najmanji diskovi koje danas mo ze s da kupi s su dovoljno veliki. Va zna stvar, kada je izbor ma sine u pitanju, je da li je hardver kompatibilan sa Linux-om (ili BSD kompatibilan, ukoliko izabere s da krene s tim putem). Opet, ovo ce biti slu caj za skoro sve moderne ma sine. Oblast koja je najnezgodnija su modemi i be zi cne kartice; neke ma sine imaju Windowsspeci can hardver koji ne radi na Linux-u. Postoji FAQ za kompatibilnost hardvera; zadnja verzija je ovde.

11.18

Zelim da doprinesem. Mo ze s li da mi pomogne s u izboru problema na kom bi radio?

A: Ne, jer ne poznajem tvoje talente ili interesovanja. Mora s da bude s samomotivisan ili ne ce s istrajati. To je razlog za sto biranje tvojih ciljeva od strane drugih ljudi gotovo nikad ne funkcioni se. Poku saj ovo. Gledaj objave projekata na Freshmeat nekoliko dana. Kada vidi s onaj koji ti deluje super, pridru zi mu se.

11.19

Da li moram da mrzim i pri cam lo se o Microsoftu?

A: Ne mora s. Ne da Microsoft nije odvratan, ve c je hakerska kultura postojala mnogo pre Microsofta i postoja ce dugo nakon sto Microsoft postane istorija. Energija koju potro si s mrze ci Microsoft bi bila bolje upotrebljena na ljubav prema tvojoj ve stini. Pi si dobar kod koji ce ugroziti Microsoft sasvim dovoljno bez zagadivanja tvoje karme.

28

11.20

Ali zar open-source softver ne ce staviti programere u poziciju da ne mogu da zarade za zivot?

A: Deluje malo verovatno jer je open-source softverska industrija napravila dodatne poslove pre nego ih oduzela. Ako je napisani program mre zni ekonomski dobitak u odnosu na nenapisani program, programer ce biti pla cen bez obzira da li ce program biti open-source nakon sto je zavr sen ili ne. Bez obzira koliko slobodnog softvera se napi se, uvek se javlja jo s potra znje za nove se na ovu temu na Open Source. i prilagodene aplikacije. Napisao sam vi

11.21

Gde mogu da pronadem besplatan Unix?

A: Ako jo s uvek nema s Unix instaliran na ma sini, na drugim delovima ove stranice su navedeni pokaziva ci gde da nabavi s na ce s ce kori s ceni besplatni Unix. Da bude s haker, neophodna ti je motivacija i inicijativa i sposobnost da se samoedukuje s. Startuj sada...

29

Copyleft 2012 by GNU/Linux User Group of Novi Sad

30