Burmanska Satipatthana metoda

Nanaponika Thera Mada karakteristike satipatthana meditacije, poto smo ih jednom upoznali, izgledaju tako jednostavne i oigledne, ipak su glavni pojmovi o nainu vebanja ostali u dobroj meri neodreeni. ak i u nekim budistikim zemljama pravo razumevanje i aktuelna praksa znatno zaostaju iza uglavnom pobonog stava i intelektualnog razumevanja. U Burmi, u dvadesetom veku, dalekosenu promenu ovakve situacije podstakli su monasi koji su, zahvaljujui svom tragalakom duhu, jo jednom jasno ukazali na jedinstvene osobine puta sabranosti. Sopstvenim energinim meditativnim naporom oni su i za druge uklonili mnoge prepreke ka istinskom razumevanju i praktikovanju jedinog puta. Tako su mnogi u Burmi, a uskoro i u drugim zemljama, iskrenim naporom sledili njihov primer. Poetkom ovoga veka burmanski monah po imenu U Narada, nastojei da do kraja realizuje uenje kojem su ga poduavali, strasno je tragao za sistemom meditacije koji prua direktan pristup najviem cilju, bez optereivanja sporednim stvarima. Lutajui zemljom, sretao je mnoge koji su se posvetili strogom meditativnom vebanju, ali ni od koga nije mogao da dobije savet koji bi ga zadovoljio. Na tom svom putu, pribliavajui se uvenim peinama za meditaciju u brdima Sagang u severnoj Burmi, naiao je na monaha za kojeg se pretpostavljalo da je kroio uzvienom stazom svetatva (ariya-magga), na kojoj je postizanje osloboenja osigurano. Kada mu je blaeni U Narada postavio svoje pitanje, odgovoreno mu je pitanjem: "Zato traga izvan rei Uiteljeve? Nije li On objavio jedini put, satipatthanu?" U Narada je ozbiljno prihvatio ovo upozorenje. Iznova studirajui tekst i njegovo tradicionalno izlaganje, duboko razmiljajui o njemu i energino se posveujui vebanju uspeo je da na kraju shvati njegove glavne odlike. Rezultati do kojih je doao kroz sopstvenu praksu uverili su ga da je pronaao ono za ime je tragao: jasan i efikasan metod vebanja uma u cilju najvieg ostvarenja. Iz iskustva je izveo principe i pojedinosti vebanja, poloivi temelj onima koji su ga sledili kao njegovi direktni ili indirektni sledbenici. Kao naziv U Naradinog metoda vebanja, u kojem su principi satipatthane primenjeni na tako direktan i radikalan nain, predlaemo ovde burmanska satipatthana metoda; ne u smislu da je ona burmanski izum, ve zato to je u Burmi praksa tog drevnog puta na tako vet i energian nain oivljena. U Naradini uenici proirili su znanje o ovom metodu po itavoj Burmi, kao i po ostal im budistikim zemljama, i mnogi su iz njega izvukli korist u svom napredovanju Putem. Blaeni U Narada, u Burmi dobro poznat kao etavan (ili Mingun) Sajadav, umro je 18. marta 1955. u 87. godini. Mnogi veruju da je on dosegao konano izbavljenje (arahatt a). Veliko je zadovoljstvo u saznanju da i danas u Burmi vebanje i pouavanje u satipatthani cveta i u znaajnoj meri donosi rezultate, obezbeujui tako uoljiv kontrast u odnosu na talase materijalizma to se valjaju svetom. Danas je satipatthana mona sila u religioznom ivotu Burme. irom zemlje je velik broj centara za meditaciju, u kojima na hiljade uenika mogu da prou pouku u pravoj satipatthana metodi. Tu pouku danas prolaze i zareeni i nezareeni.

Meu savremenim uiteljima satipatthane istaknuto mesto zauzima Mahai Sajadav (U Sobhana Mahathera), koji je svojom linom poukom na kursevima meditacije i svojim knjigama i predavanjima mnogo doprineo razvoju ove prakse u Burmi. Hiljade su osetile blagodeti njegovog poduavanja obogaenog mudrou i iskustvom. Mukarci i ene, mladi i stari, siromani i bogati, obrazovani i neuki, posveivali su se vebanju sa velikom iskrenou i entuzijazmom. Rezultati nisu izostali. Prvenstveno zahvaljujui naporima Mahai Sajadava i njegovih uenika, praktik ovanje ovog metoda meditacije proirilo se na Tajland i Cejlon, a potom na Indiju.

Uputstva za sistematsko vebanje satipatthane onako kako se ona poduava u Burmi

Opte napomene Na stranicama koje slede bie data informacija o kursu strogo meditativnog vebanja u skladu sa satipatthana metodom. Ovakav kurs sprovoen je u Tathana Jeikta centru u Rangunu (Burma), pod vostvom Mahai Sajadava.[15] Ciklus vebanja u ovom meditacionom centru traje obino mesec ili dva. Posle toga od meditanata se oekuje da vebanje nastave u svome domu, i to prilagoeno njihovim uslovima ivota. Tokom ovog kursa strogog vebanja meditanti se potpuno liavaju itanja ili pisanja, kao i svakog drugog posla mimo meditacije i predvienog dnevnog rasporeda aktivnosti. Razgovor je sveden na minimum. Nezareeni meditanti, u ovom centru, za vreme svoga boravka pridravaju se osam pravila (atthanga-sila), koja obuhvataju na primer uzdravanje od uzimanja vrste hrane (i nekih tenosti, kao to je mleko i slino) posle podneva. Kratak pisani iskaz o praktinoj meditaciji, ak i ako je ogranien samo na poetne korake kao to je ovde uinjeno, ne moe zameniti vostvo iskusnog uitelja, koji jedini moe na pravi nain prii zahtevima i tempu napredovanja pojedinog uenika. Zato bi naredne opaske trebalo da poslue jedino onima koji nemaju kontakt sa iskusnim znalcem meditacije. injenica da je velik broj takvih, na Zapadu kao i na Istoku, naveo je autora da pribelei sledea uputstva, sa svim njihovim nedoreenostima, kao praktini dodatak glavnom delu ove knjige. Temeljni je princip satipatthane kao metoda da uenik od samog poetka svaki svoj korak zasniva na sopstvenom iskustvu. On bi trebalo da posmatra stvari onakve kakve one jesu i da ih vidi sam za sebe. Ne treba da dozvoli da drugi utiu na njega svojim sugestijama ili nagovetajima onoga to bi trebalo da vidi ili se oekuje da vidi. Zato se tokom vebanja koje je pomenuto ne daju nikakva teorijska o bjanjenja, ve samo gole instrukcije ta treba initi, a ta ne. Kada posle izvesnog vremena sabranost postane izraenija, a meditant postane svestan osobina svoga objekta meditacije koje su do tada bile neprimeene, uitelj meditacije moe, u pojedinim sluajevima, odluiti ne samo da kae (kao to je uobiajeno) "Nastavi!", ve i da ukratko ukae na smer u kojem bi uenikova panja radi njegove koristi trebalo da se postepeno usmeri. Jedna je od mana pisanog iskaza da upravo takva ukazivanja ne mogu biti data, poto ona nuno zavise od individualnog napredovanja svakog meditanta ponaosob na poetku vebanja. Ipak, ukoliko se strogo slede uputstva koja su ovde data, meditantovo

iskustvo postae njegov uitelj i vodie ga sigurno napred, mada treba priznati da je napredovanje lake pod vostvom iskusnog uitelja meditacije. Trezvenost, oslanjanje na samoga sebe i obazriv, paljiv stav jesu karakteristike ovakvog meditativnog vebanja. Pravi uitelj satipatthane bie vrlo uzdran u svom odnosu prema onima koje poduava; izbegavae pokuaje da i "impresionira" svojom linou i naini ih svojim "sledbenicima". Nee pribegavati bilo kakvim sredstvima koja mogu da izazovu autosugestiju, hipnotiki trans ili tek ushienje. Oni koji primenjuju takva sredstva, na sebi ili na drugima, trebalo bi da znaju da idu stazom suprotnom putu sabranosti. Poduhvatajui se ovakvog vebanja, ne treba da oekujemo "mistika iskustva" ili jeftino emocionalno zadovoljenje. Poto smo na poetku poteno odredili svoje namere, vie ne bi trebalo da se preputamo razmiljanjima o postignuima koja nas oekuju ili da udimo za uspehom preko noi. Pre bi se trebalo marljivo i sa punom sveu posvetiti jednostavnim vebama koje e biti ovde opisane. Na poetku bi ih ak trebalo posmat rati kao ciljeve same po sebi, tj. kao tehniku za jaanje sabranosti panje i koncentracije. Tokom vebanja eventualna dodatna znaenja ovih vebi e se otkriti meditantu. Slabo uoljive konture takvih znaenja to se pojavljuju na horizontu meditantovog uma, postepeno e postajati sve uoljivije i na kraju bie nalik neem sasvim opipljivom to mu se postojanim ritmom pribliava. Metod koji je ovde opisan spada u kategoriju gole panje (sukkha vipassana), dakle iskljuivog i direktnog vebanja produbljenog uvida, bez prethodnog postizanja meditativnih zadubljenja (jhana). Ovaj metod na svom prvom nivou cilja ka razlikovanju telesnih i mentalnih procesa (nama-rupa-pariccheda) sopstvene linosti i to kroz sopstveno iskustvo. Poveanje svesnosti prirode ovih procesa i ojaana koncentracija (sve do stepena upacara samadhi) rezultirae produbljenim uvidom u tri karakteristike egzistencije -- prolaznost, patnju i nepostojanje ega -- postepeno vodei do postizanja stanja svetosti (magga-phala), a to znai i konanog izbavljenja. Pristup tom konanom cilju vodi kroz sedam stanja proienja (satta visuddhi), obraenih u Budagoinom "Putu proienja".

Priprema: Telo
Poloaj Zapadnjaki nain sedenja, na stolici i sa nogama koje vise, prilino je nepovoljan za onoga ko eli da sedi meditirajui due vreme, i to udobno i bez pomeranja tela. Dok sedi na stolici poetnik u vebanju samokontrole lako moe podlei najmanjoj elji da pokrene noge i telo, ak i pre no to to postane potrebno zbog utrnu losti; ili e moda noge i telo drati suvie ukoeno i napeto da bi se uopte mogao opustiti. Meutim, u poloaju sa savijenim nogama stranjica poiva na irokoj i vrstoj osnovi u obliku trougla. Kada su noge postavljene na taj nain nije lako pomeriti se na seditu, niti za to ima velike potrebe. Vebom se u takvom poloaju moe ostati veoma dugo. Najpoznatiji joga poloaj, sa potpuno prekrtenim nogama, padmasana ili lotos poloaj, prilino je teak za veinu Zapadnjaka. Mada je on najbolji za meditaciju koja za cilja ima potpuno mentalno zadubljenje (jhana), za satipatthanu on ima manji znaaj. Zato ga ovde neemo detaljnije opisivati, ve emo se okrenuti opisu dva laka poloaja.

U virasani ("herojski poloaj") savijena leva noga je poloena na tlo, a desna na nju, pri emu se desno koleno nalazi na levom stopalu, a desno stopalo na levom kolenu. U ovom poloaju nema ukrtanja, ve samo savijanja nogu. U sukkhasani ("udoban poloaj") obe savijene noge su poloene na pod jedna pored druge. Peta leve noge je izmeu prepona; prsti su u prevoju desne noge, koja je zapravo sopljanji okvir oko leve noge. Poto nema nikakvog pritiska na udove, ono je najugodniji poloaj i zato se preporuuje u ve pomenutom burmanskom centru za meditaciju.. Za udobnost ovih poloaja kljuno je da se kolena vrsto i bez naprezanja oslanjaju o podlogu (pod, sedite ili drugu nogu). Prednosti poloaja sa savijenim nogama su za pravog meditanta tolike da bi vredelo truda vebati se u sedenju u njemu. Meutim, ako mu to priinjava napor, korisno je za vebanje poloaja odvojiti posebno vreme, koje e biti iskorieno prema mogunostima, za razmiljanje, kontemplaciju ili golu panju. Meutim, zbog takvog vebanja poloaja ne bi trebalo odlagati ili remetiti pokuaje da se dostigne i odri vii stupanj mentalne koncentracije i u tu svrhu moe se izvesno vreme koristiti nain sedenja koji je najudobniji, imajui u vidu pri tome i nedostatke koji su pomenuti. Mogue je, otuda, sedeti na stolici sa naslonom, pri emu se noge oslanjaju bez napora o pod. Kod poloaja sa savijenim nogama moe se pod stranjicu podmetnuti jastue, savijeni arav ili ebe. Telo treba da je uspravno, ali ne kruto i napregnuto. Glavu bi trebalo blago nagnuti napred, a pogled je blago (ne uko eno) usmeren u smeru koji je prirodan pri takvom poloaju glave. Na tom pravcu moe se postaviti neki manji i jednostavan objekat radi fokusiranja pogleda na njega; preporuuje se geometrijski oblik kao to je kocka ili kupa, ali bez sjajne ili svetlucave povrine ili bilo ega drugog to bi moglo da odvraa misli. Naravno, ovakvo pomono sredstvo nije neophodno. ene meditanti na Istoku ne sede u bilo kojem od opisanih poloaja. One klee na prostranim, dobro napunjenim jastucima, sedei na petama, dok ru ke poivaju na kolenima. to se tie naina sedenja, meditant treba sam da se odlui i na sopstveni sluaj primeni "jasno shvatanje prikladnosti". Odea treba da je komotna, naroito oko struka. Pre no to ponemo meditaciju treba da proverimo jesu li miii oputeni, na primer vrat, ramena, lice, ruke itd. Ishrana U zemljama theravada budizma oni koji odlue da se posvete celodnevnom vebanju u nekom centru za meditaciju obino se, izmeu ostalog, pridravaju estog monakog pravila, a to je uzdravanje od uzimanja vrste hrane i nekih tenosti posle podneva. Meutim, za zaposlene to jedva da je izvodljivo, mada je prihvatljivo za period meditacije tokom vikenda i praznika. U svakom sluaju, za onoga ko eli da se posveti marljivom i redovnom medit ativnom vebanju bie veoma poeljno da je umeren u jelu. Nije bez razloga Buda u vie navrata onima koji su se posvetili meditaciji preporuivao "umerenost u jelu". Iskustvo e potvrditi blagodeti ovakvog stava za one koji su reeni da zaista napreduju kr oz meditaciju i ne zadovoljavaju se sporadinim pokuajima.

Priprema: Mentalni stav

Cilj meditativne prakse koja e ovde biti opisana je ono najvie to Budino uenje nudi. Zato bi vebanje trebalo preduzeti sa mentalnim stavom koji odgovara takvom visokom cilju. Budistiki meditant moe poeti recitovanjem Trostrukog utoita, imajui na umu pravo znaenje tog ina.[16] To e mu uliti poverenje, koje je toliko vano za meditativni napredak: poverenje u neuporedivog uitelja i vodia, u Budu; poverenje u oslobaajuu efikasnost njegovog uenja (dhamma), a naroito u put sabranosti; poverenje nastalo na osnovu injenice da je bilo i onih koji su do kraja realizovali Uenje: zajednica svetih (ariya -sangha), ostvarenih (arahat). Takvo ubeenje e ga ispuniti radosnim poverenjem u sopstvene mogunosti i dati krila njegovim nastojanjima. U takvoj atmosferi bi sledbenik ova tri ideala trebalo da zapone svoje vebanje meditacije, sa mirnom, ali vrstom odlunou da dostigne najvie, ne u dalekoj budunosti, ve jo u ovom ivotu. "Sada u stupiti na stazu kojom su hodili Bude i veliki savreni uenici. Ali lenji ne mogu prei taj put. Uzdam se da e moja odlunost prevagnuti! Uzdam se da u uspeti!" I ne-budisti e dobro doi ako ima na umu da idui makar delimino stazom sabranosti stupa na tlo sveto za budiste i zato ono zasluuje potovanje. Takva utiva svesnost pomoi e i njemu u naporima na putu. vrstini njegovih koraka doprinee ako naini sveanu izjavu kakva sledi ili neku drugu koju sam formulie: Kad jednom shvati potrebu, napor mora uloiti da ovlada umom i razvije ga. Zato to ne uiniti sada? Put je jasno oznaen. Nek moja pobeda donese mir meni i svim biima! Iz uma potie sva srea i sav jad. Da pobedim jad, zato sad stupam stazom sabranosti. Nek moja pobeda donese mir meni i svim biima!

Program vebanja
1. Vebanje opte sabranosti Tokom striktnog treninga vreme vebanja je itav dan, od jutra do veeri. To ne znai da bi meditant trebalo sve vreme da posveti jednom, primarnom predmetu meditacije, sa kojim emo se sresti malo kasnije. Mada e mu on posvetiti tokom dana i noi to je mogue vie vremena, naravno da e postojati pauze izmeu pojedinanih praktikovanja glavne vebe; kod poetnika e te pauze biti sasvim este i duge. No, i tokom tih intervala, bilo da su oni dugi ili kratki, nit vodilja koju predstavlja sabranost ne sme biti isputena niti olabavljena. Tokom itavog dana potrebna je svesnost o svim aktivnostima i opaanjima u to je mogue veem stepenu: poev sa prvom milju i opaajem posle buenja, a zavravajui sa poslednjom milju i opaajem pred spavanje. Ova opta sabranost poinje sa i zadrava kao svoj glavni deo svesnost etiri poloaja (iriyapatha-manasikara), tj. hodanje, sedenje, stajanje i leanje. To znai da treba u potpunosti biti svestan poloaja koji u ovom trenutku zauzimamo, svake njegove promene(ukljuujui i prethodnu nameru da ga promenimo), svakog oseaja vezanog

za poloaj, tj. pritiska, a to je svest o dodiru (kaya -vinnana) i svakog uoljivog oseanja bola ili nelagodnosti ("kontemplacija oseanja"). Na primer, kad uvee leemo i ujutruu stajemo, trebalo bi da smo svesni menjanja poloaja, svakog dodira ("leganje, dodirivanje"). Meditant nee odmah biti u stanju da postigne sabranost na sve, niti na veinu aktivnosti i utisaka koji ga zapljuskuju tokom dana. Zato bi trebalo da krene od poloaja tela i postepeno sabranost proiruje na sve uobiajene aktivnosti kao to su oblaenje, pranje, jedenje itd. Ovo proirivanje e se prirodno nametnuti kada, posle prvih nekoliko dana celodnevnog vebanja, um postane smireniji, posmatranje otrije i sabranost jo budnija. Jedan primer moe ilustrovati kako je sabranost mogue pravilno primeniti na serije aktivnosti: javlja se elja da ujutru isperemo usta i svesni smo te elje (svest o misli: "on zna um i predmete uma"); vidimo au i bokal s vodom na drug om kraju prostorije (svest o vienom); idemo ka tom mestu (svest o poloaju); zaustavljamo se tamo (svest o poloaju); pruamo ruku ka bokalu ("kad se saginje i isprua, radi to sa jasnim shvatanjem"); hvatamo bokal (svest o dodiru) itd. Dok sve to radimo trebalo bi da pratimo nastajanje bilo kakvih prijatnih ili neprijatnih oseanja ("kontemplacija oseanja"), zalutalih misli koje prekidaju tok sabranosti (kontemplacija uma: "neskoncentrisani um"), prodrljivost (na primer, tokom jela; kontemplacija uma: "um ispunjen prodrljivou"; kontemplacija objekata uma: elja ula kao prepreka ili okov koji se stvara kroz jezik i ukuse) itd. Ukratko, treba biti svestan svih dogaanja, telesnih i mentalnih, u trenutku nastanka. Na taj nain emo tokom celodnevnog vebanja imati posla sa sva etiri objekta ili kontemplacije satipatthane. Ovakva detaljna primena sabranosti podrazumeva znatno usporavanje pokreta, to je mogue samo u periodima striktnog vebanja, a tek retko u obinom, svakodnevnom ivotu. Iskustvo i efekti ovakvog vebanja u sporom tempu e se pokazati kao veoma korisni i dobrodoli na vie naina. Kod uobiajenih aktivnosti sabranost ne treba da je upravljena i na najsitnije faze njihovog obavljanja (kao to je to sa glavnim objektima). Jer u takvom sluaju ono bi se moralo maksimalno usporiti. Dovoljno je ako sabranost prati te aktivnosti uoavajui samo one detalje za koje je to mogue uiniti bez napora. Polazni cilj ovakve opte primene sabranosti je ojaavanje svesnosti i koncentracije dost epena koji meditantu omoguuje da sledi neprestani tok raznovrsnih mentalnih i telesnih utisaka i aktivnosti tokom jednog dueg perioda i bez prekidanja panje, odnosno bez neuoenog prekidanja. "Neprekinutom sabranou" smatra se kada meditanta ne povuk u zalutale misli, odnosno kada su prekidi panje uoeni odmah im se dogode ili neposredno iza toga. I ovako blai kriterijumi "opte sabranosti" pokazae se kao sasvim dovoljni za poetnika. 2. Glavno vebanje sa odabranim objektima Poto smo paljivo motrili razliite uobiajene jutarnje poslove, sedamo na mesto za meditaciju, svesni prethodno namere da sednemo, pojedinih faza pokreta, a onda "dodirivanja" i "sedanja". Sada panju okreemo ka izdizanju i ugibanju trbuha kao posledici procesa disanja. Panja je usmerena na blagi oseaj pritiska izazvanog tim pokretom, a ne toliko na vizuelno posmatranje. Ovo ini primarni objekat (mul' arammana) sabranosti tokom

vebanja koje je ovde opisano. Njega je u vebanje ukljuio U Sobhana Mahathera (Mahai Sajadav), poto se pokazao kao vrlo efikasan. Treba dobro zapamtiti da ne smemo misliti o pokretanju stomaka, ve da jednostavno registrujemo taj fiziki proces, svesni ritmikog podizanja i ugibanja u svim njegovim fazama. Treba pokuati da se ta svesnost odri bez prekida ili bez neuoenog prekida to je mogue due, ali bez naprezanja. Uvid kojem ovaj metod tei pojavie se u umu spontano, kao prirodan rezultat ili zreo plod stalno rastue sabranosti. Uitelj meditacije kae: "Znanje e doi samo po sebi" (nanam sayam eva uppajjissati). Ono e se pojavljivati u meri u kojoj se, putem izotrene svesnosti, osobine procesa koji se posmatra ispoljavaju tamo gde su dotle bile neprimeene. Uvid koji se pojavi na taj nain donee sobom uverenje potkrepljeno sopstvenim direktnim iskustvom. Mada su pokreti stomaka izazvani disanjem, panja koja je usmerena na njih ne sme se smatrati podvrstom "sabranosti na disanje" (anapanasati). U ovde opisanom vebanju objekat sabranosti nije disanje, ve upravo izdizanje i ugibanje stomaka kako se ono osee na osnovu blagog pritiska. Kod poetnika pokretanje stomaka nije uvek jasno uoljivo u prvo vreme ili je to samo za kratko. To nije nita neuobiajeno i poboljanja e doi nakon marljivog vebanja. Kao pomo pri uoavanju pokretanja stomaka na dui period treba lei; u tom poloaju pokreti e biti uoljiviji. Takoe je mogue staviti dlan na stomak kako bi se u prvo vreme pokreti pratili na taj nain; to e biti lake ak i kada se potom ruka ukloni. Ukoliko neko smatra p otrebnim, vebanje je mogue nastaviti uz pomo naslona, s tim da se treba uvati pospanosti i tromosti. Meutim, uvek treba izmeu ovih pokuaja probati i sedei poloaj. Kad god svesnost pokreta stomaka iezne ili postane manje izotrena ne treba se naprezati da bismo je "uhvatili", ve panju treba okrenuti ka "dodirivanju" i "sedenju". To je mogue uiniti na sledei nain. Od niza mesta kontakta ili bolje opaanja dodira to se pojavljuju u prividno jednoobraznom inu sedenja -- na primer, na kolenima, butinama, na ramenima (sa odeom) itd. -- mogue je odabrati est ili sedam. Ka njima treba okrenuti panju od jednog do drugog, putujui tom propisanom marrutom, zavravajui svesnou sedeeg poloaja i poinjui ponovo istom serijom: dodirivanje -- dodirivanje -- dodirivanje -- sedenje; dodirivanje -- dodirivanje -- dodirivanje -- sedenje. Na jednom opaaju se treba zadrati tek toliko da ga mentalno izrazimo. Treba imati na umu da je objekat sabranosti ovde opaaj, a ne mesta kontakta sama po sebi, niti rei "dodirivanje -- sedenje". S vremena na vreme moe se promeniti izbor "dodira". Ova svesnost "dodirivanja -- sedenja" je zapravo "zamena" za svesnot pokreta stomaka i jedan od pomonih naina u odnosu na glavno vebanje. Meutim, ona ima i sama po sebi vrednost za postizanje rezultata na planu uvida. Ako posmatrajui "dodirivanje -- sedenje" opazimo da su pokreti stomaka opet postali uoljivi, treba im se vratiti i nastaviti sa tim primarnim objektom to je due mogue. Ukoliko osetimo umor ili od dugog sedenja noge ponu da trnu i pojavi se bol, treba biti svestan tih oseanja i zapaanja. Tu svesnost treba odravati sve dotle dok su ta oseanja dovoljno snana da na sebe privuku panju i ometaju meditaciju.Bol moe nestati zahvaljujui samom zapaanju, smirenom i postojanom, tj. zahvaljujui goloj panji, to e omoguiti vraanje na glavni objekat. Kod svesnosti ometajuih opaaja ostajemo pri golom

konstatovanju njihovog prisustva, bez "gajenja" tih oseanja i njihovog snaenja onim to se dodaje golim injenicama, tj. mentalnog stava povezivanja tih utisaka sa sobom, izraene osetljivosti, samosaaljenja, ogorenja itd. Meutim, ako ti neprijatni opaaji ili umor potraju i remete vebanje, treba promeniti poloaj (registrujui nameru i samo premetanje) i pribei sabranom hodanju tamo -amo. Pri tome treba biti svestan svake pojedinane faze svakog koraka. estodelna podela ovih faza onako kako je data u komentaru Govora bie suvie komplikovana za poetnika. Dovoljno je uoiti tri (A) ili dve (B) faze. Da bismo ih uskladili sa dvoslonim ritmom, predlaem za njih sledee nazive: A - 1. diem, 2. guram, 3. sputam; B - 1. diem, 2. sputam (stopalo). Kad elimo da bre hodamo, koristimo dvodelnu podelu; inae, preporuljivija je trodelna, jer omoguuje vei kontinuitet sabranosti, bez praznina. Ovakvo paljivo hodanje se, naroito za neke vrste meditanata izrazito preporuuje kao metod koncentracije i kao izvor uvida. Zato se ono moe praktikovati i zasebno, a ne samo kao "promena poloaja" da bi se otklonio zamor. U Budinim govorima esto nailazimo na sledee rei: "Tokom dana i prve i tree treine noi proiuje on svoj um od ometajuih misli, dok hoda tamo-amo ili sedi". Ako hodanje uzimamo kao posebnu vebu, poeljno je za to obezbediti dovoljno prostora,ukui (hodnik ili dve meusobno povezane sobe) ili napolju, poto suvie esto okretanje moe poremetiti kontinuitet sabranosti. Trebalo bi hodati prilino dugo, sve dok zaista ne osetimo umor. Tokom celodnevnog vebanja trebalo bi jasno zapaati zalutale misli, nepaljivo koraanje (pri hodanju), faze ili nizove pokreta trbunog zida ili delova neke druge aktivnosti. Panju bi trebalo posvetiti i injenici uoavaju li se prekidi u panji odmah poto se dogode ili smo, i koliko dugo, odvueni mislima i slinim pre no to se vratimo prvobitnom predmetu meditacije.Te bi prek ide trebalo odmah uoavati i istovremeno se vraati prvobitnom objektu. Ujedno, ovo moe posluiti kao merilo porasta nae budnosti. Uestalost ovih prekida e se prirodno smanjivati u skladu sa poboljanjem nae koncentracije i mentalne smirenosti kao rezultatom vebanja. Sve vea sposobnost da odmah budemo svesni prekida panje bie velika pomo u jaanju samokontrole i kontrolisanju mentalnog balasta (kilesa) im se on pojavi. Njezina vanost za napredovanje Putem i mentalni razvoj uopte oigledna je. Ne treba da dozvolimo da budemo iznervirani, alosni ili obeshrabreni pojavom ometajuih ili nepoeljnih misli, ve da jednostavno te uznemirujue misli uzmemo kao (privremene) objekte sabranosti, ukljuujui ih na taj nain u vebanje (putem kontemplacije sadraja uma). Ukoliko bise iznerviranost zbog rastrojenosti uma javila i potrajala, sa njom treba postupiti na isti nain; to znai, uzeti je kao priliku za kontemplaciju objekata uma: prepreke koje se zovu odbojnost, nespokojstvo i zabrinutost. U takvom kontekstu uitelj meditacije je rekao: "Poto je u svakodnevnom ivotu neizbeno mnotvo objekata ka kojima se usmeravaju nae misli, a takva prljanja kao to su pouda, odbojnost itd. se nuno javljaju u neosloboenim umovima, vrlo je vano otvoreno se suoiti sa takvim raznorodnim mislima i prljanjima i nauiti kako sa njima da se nosimo. To je, na svoj nain, podjednako vano koliko i postizanje jednog vieg nivoa koncentracije. Zato ne treba smatrati "izgubljenim vremenom" kada se bavimo takvim prekidima u redovnom vebanju. Isti metod trebalo bi primeniti na ometajue uticaje koji dolaze spolja. Ukoliko je, na primer, suvie buno, trebalo bi tu buku kratko registrovati kao "zvuk"; ako odmah zatim sledi

nezadovoljstvo zbog ometanja, i njega bi trebalo registrovati kao "um ispunjen ljutnjom". Posle toga, trebalo bi se vratiti prekinutoj meditaciji. No, ako ne uspemo odmah da tako uradimo, isti postupak bi trebalo ponoviti. Ako je zvuk jak i traje, a ometa nas da se vratimo objektu meditacije, moemo ga, dok ne prestane, uzeti kao objekat sabranosti, naime kao jednu od est osnova ula, unutar okvira kontemplacije objekata uma: "On zna uvo i zvuk, i zna okov (ljutnju) koja se javlja zahvaljujui oboma..." U smenjivanju zvukova moemo posmatrati "nastanak i nestanak"; tokom tog naizmeninog dogaanja postae jasno njihovo poreklo i nestanak, kao i uslovljena priroda. Na taj nain sve to ometa meditaciju moe se pretvoriti u korisne objekte vebanja; a ono to se ini tetnim moe se preobratiti u prijatelja i uitelja. Pa ipak, kada se um smiri ili spoljanje smetnje nestanu, moramo se vratiti prvom objektu meditacije, poto e njegovo postojano obraivanje doprineti brem napredovanju. Tri do etiri sata kontinuirane sabranosti, tj. bez neuoenog prekida tokom dana, smatra se minimumom za poetnika koji se posvetio stroijem vebanju. Ovo naravno ne znai da su tri do etiri sata dovoljna za celodnevno vebanje. Ukoliko smo "izgubili nit" sabranosti, pre ili posle ovog minimalnog perioda, trebalo bi ga se ponovo prihvatiti i nastaviti vebanje odravanja koncentracije to je mogue due. Miran, postojan napor, bez mnogo obaziranja na telesne neugodnosti najtoplije se preporuuje, naroito tokom stroijeg reima vebanja. esto emo, poto smo s avladali prvu pojavu umora, posle toga otkriti nove izvore energije, odnosno "drugi vetar". Sa druge strane, ne valja ii u ekstreme i treba sebi dopustiti odmor kad napor pone da se pokazuje besplodnim. Ovi periodi odmora bi takoe trebalo da predstavljaju deo vebanja (sa manje intenzivnim fokusiranjem) ukoliko i tokom njih odravamo sabranost. to je prirodniji i oputeniji na tok sabranosti dok sledi neprekidno pojavljivanje i nestajanje odabranog ili raznorodnih objekata, to e manje umora ona izazivati. U trenutku kada budnost raste mogue je obratiti posebnu panju na misli ili oseanja zadovoljstva ili nezadovoljstva, ak i kada je sve to teko uoljivo. Jer to je klica jaih oblika privlaenja, odnosno odbojnosti i oseanja ponosa ili inferiornosti, ushienja ili potitenosti. Zato je vrlo vano upoznati se sa takvim mislima i oseanjima, uoiti ih i zaustaviti ih jo u ranom stadiju razvoja. Takoe bi trebalo izbegavati besplodne misli o prolosti ili budunosti, poto je satipatthana okrenuta jedino sadanjosti. Primarni i sekundarni objekti o kojima je ovde re (tj. pokreti stomanog zida, dodirivanje sedanje, hodanje) zadravaju se tokom itavog vebanja, tj. tokom vebanja u uem smislu i kasnije, bez ikakvih drugih dodavanja u smislu novih pomonih sredstava itd. Ukoliko se istrajno praktikuju, ove jednostavne vebe su u stanju da nas postupno dovedu do najviih rezultata. Glavni akcenat ostaje na primarnom objektu, tj. pokretima trbunog zida.

Ostale napomene
Zbog vanosti,ovde jo jednom naglaavamo da su objekti sabranosti ovde telesni i mentalni procesi kao takvi, i to u trenutku dok se odigravaju. Tokom vebanja ne bi trebalo da zalutamo na stranputicu diskurzivnog miljenja ili oseanja o tim procesima. Ukoliko se takve

misli ili oseanja jave, sa njima treba postupiti onako kako je ovde preporueno, a potom se vratiti prvobitnom objektu sabranosti panje. Ipak, ovde treba napraviti malu ogradu. Pri odreenom napretku u vebanju moe se dogoditi da meditantov um bude iznenada preplavljen brzim smenjivanjem misli koje za njega upeatljivo osvetljavaju odreene delove dhamme ili izreke Uitelja; mogu se javiti snane emocije: srea i ushienje, duboko poverenje i divljenje prema Budi itd. Ova e iskustva biti velika intelektualna i emocionalna satisfakcija (koja bi trebalo i posmatrati kao takva, barem retrospektivno). U takvim trenucima meditant e sam za sebe odluivati koliko je za njega korisno da ostavi prostora za takve misli i oseanja. Mada mogu imati veliku vrednost za njegovo opte napredovanje, i svakako ih ne bi trebalo silom potiskivati, meditant treba da zna da su one ipak samo usputni rezultat vebanja kojem se posvetio. Poto su se talasi takvih misli smirili, trebalo bi da se vrati primarnom i sekundarnim objektima i uz njihovu pomo nastavi ka viim postignuima na planu uvida. Kao to je ve ranije primeeno, glavne vebe bi trebalo praktikovati zbog njih samih, kao sredstva jaanja sabranosti i koncentracije. Pre svega, treba se poblie upoznati sa procesima koji lee u osnovi tih vebi i ne insistirati na "brzim rezultatima" koji nemaju veze sa rastom sabranosti. Drugi rezultati na planu uvida vremenom e se pojaviti. Bilo kakav prerani intelektualni napor u cilju njihovog postizanja samo e remetiti mir i ujedinjenost uma potrebne za uspenu usredsreenost na primarni i sekundarne objekte. Zato je poeljno na poetku vebanja za izvesno vreme odbaciti misli o rezultatima na nivou uvida, koje je ovde bilo potrebno ukljuiti, ali se ne daju u usmenom uputstvu. Slina je situacija sa praktikovanjem opte (celodnevne) sabranosti, izvan vremena posveenog primarnom i sekundarnim objektima. Prva njegova svrha je da postigne visok opti nivo svesnosti, od koje e veliku korist imati i ono to moemo nazvati "picevi" sabranosti (tj. glavne vebe). Ona um dovodi u valjanu ravnoteu i donosi njegovu veu efikasnost za "odluujui napad" koji treba preduzeti u vreme tih "piceva". Ali blagotvoran uticaj mogue je primetiti i u suprotnom smeru: rezultati postignuti u koncentraciji i uvidu tokom "piceva" osnaie koncentraciju i mo prodiranja pri sabranosti i tokom onih perioda opte svesnosti. Takoe se moe dogoditi da se prvo pojave uoljiviji rezultati uvida, ne u vezi sa primarnim objektom, ve nekom drugom prilikom tokom dana posveenog vebanju. U pogledu meusobne potpore celodnevne sabranosti i njezine primene na glavne vebe poeljno je da postojano vebanje satipatthane pone jednim brojem nedelja samo njoj posveenih, na nain kako je to ovde opisano. Kako bismo se postupno p rivikli na takvu strogu mentalnu disciplinu, mogue je poeti sa jednim do dva dana (vikend), proiriti to na nedelju dana i taj period produavati sve do krajnjih mogunosti. Takvo vreme strogog vebanja bie jak podsticaj redovnom nastavljanju vebanja tokom svakodnevnog ivota. Ukoliko ivimo u takvim okolnostima da ak ni u dane stroijeg vebanja nije mogue sasvim iskljuiti kontakte sa drugim osobama, mogue je u takvim trenucima svesno odloiti vebanje i zadovoljiti se sa stavom jedne opte sabranosti (na primer, jasno shvatanje pri govoru). Poto smo ponovo ostali sami, trebalo bi na podjednako promiljen i svestan nain da produimo vebanje, "ba kao to ponovo prihvatamo prtljag koji smo prethodno na trenutak odloili" (Komentar). Meutim, u uslovima ivota u savremenom gradu ponekad je teko ili ak nemogue obezbediti vreme za strogo vebanje, ak i uz ogranienja i prilagoavanja na koja je

ukazano. Zato je Uitelju meditacije postavljeno i ovakvo pitanje: je li mogue i u kojoj meri napredovati onda kada je vebanje ogranieno na krae periode predaha izmeu svakodnevnih obaveza, a bez prethodnog perioda stroijeg vebanja? Odgovor bee da su neki od Uiteljevih laikih sledbenika vebali na taj nain, obavljajui u isto vreme svoju profes iju, i delom su za sebe pribavili dobre rezultate. Ipak, napredovanje e u meri u kojoj se odnosi na specifino budistiki aspekt vebanja, biti sporije i tee i isto tako e zavisiti od sposobnosti i pojedinane istrajnosti. Redovno vebanje je imperativ u takvim okolnostima, ak i ako je vreme na raspolaganju sasvim kratko. I tako ogranieno vebanje e doneti blagotvorne rezultate u optem razvoju uma, kao to je to istaknuto u pretenom delu ove knjige; takoe, ovi e rezultati biti presudni za budui napredak. U sluaju ovakvog ogranienog vebanja i takoe radi njegovog produavanja i izvan vebanja u uem smislu, program koji je ovde izloen morae biti prilagoen konkretnim okolnostima. (1) Mesto opte (celodnevne) sabranosti zauzee tenja ka maks imalnom moguem nivou sabranosti, opreznosti i suzdrljivosti u toku itavog dana, a sve to prilagoeno zahtevima profesionalnog, odnosno porodinog ivota. Ipak, tokom radnog vremena imaemo priliku da, makar na trenutak, usmerimo svoju panju na poloaj tela ili disanje; od toga e biti koristi i za sam posao koji obavljamo.(2) Svaki trenutak osamljenosti, rano ujutru i kasno uvee, trebalo bi posvetiti vebanju sa primarnim i sekundarnim objektima. Poinjui sistematsko vebanje, moemo nakratko i u meri u kojoj je to mogue izostaviti druge privatne poslove bilo koje vrste (ukljuujui itanje itd.), a kontakte sa drugim osobama svesti na minimum. Ovo moe posluiti kao zamena za poetni period vebanja u uem smislu. Kada sprovodimo vebe sabranosti u svojoj uobiajenoj okolini, onda bi to trebalo da inimo to je mogue neupadljivije, kako zbog duhovnih, tako i iz praktinih razloga. Vebanje sabranosti i jasnog shvatanja bi trebalo da se ispolji svojim rezultatima, a ne ponaanjem koje e drugima izgledati neobino. U skladu sa tim treba i odabrati vebe, a one ostale ostaviti za privatan ambijent.

Mesto metodinog vebanja satipatthane unutar sistema budistike meditacije

1. Sistem budistike meditacije deli se na dva osnovna dela: (a) razvijanje smirenosti (samatha-bhavana) i (b) razvijanje uvida (vipassana-bhavana). (a) Razvijanje smirenosti usmereno je ka potpunoj koncentraciji uma dostignutoj u meditativnom zadubljenju (jhana). Ova zadubljenja se, u razliitom stepenu, postiu sistematskim praktikovanjem bilo kojeg od 38 tradicionalnih "objekata meditacije koji vode ka smirenosti" (samatha-kammatthana). Uz pomo visokog stepena mentalnog jedinstva i smirenosti postignutog u tim zadubljenjima, opaanje putem pet ula se privremeno brie, a zamiljanje i razmiljanje, slabije na prvom stupnju zadubljenja, potpuno prest aje na narednim stupnjevima. Iz ovoga se moe zakljuiti da je, prema Budinom uenju, razvijanje smirenosti ili meditativnih zadubljenja nuan, ali ne i dovoljan uslov da se dostigne najvii cilj osloboenja, koji se moe postii jedino putem uvida. Zato se meditantu savetuje da poto je proao kroz ove nivoe zadubljenja svoju meditaciju nastavi razvijanjem uvida.

(b) Razvijanje uvida. Ovde se mentalni fenomeni prisutni u zadubljenju i telesni procesi na kojima su ovi zasnovani posmatraju u svetlu tri karakteristike egzistencije. Ovaj postupak, prihvaen u budistikoj meditaciji, slui kao zatita od spekulativnog ili proizvoljnog interpretiranja meditativnog iskustva. Stepen koncentracije koji se moe dostii, a nuan je za uspeno vebanje uvida naziva se susedna ili prilazna koncentracija (upacara-samadhi). Ovde zamiljanje i razmiljanje zadrava svoju punu snagu, ali se zahvaljujui postignutoj mentalnoj koncentraciji ne moe lako pretvoriti u mnotvo objekata, ve postupno suava svoj krug. U budistikim tekstovima najee se opisuje kombinovano vebanje smirenosti i uvida. Takoe sreemo, i to ne retko, metod koji se u kasnijoj terminologiji naziva vebanje golog uvida (sukkha-vipassana), tj. njegovo direktno i iskljuivo meditativno vebanje, bez prethodnog dostizanja zadubljenja. Ovde opisan metod satipatthane i uputstva za vebanje izloena na prethodnim stranicama pripadaju takvoj kategoriji golog uvida. Mada se termin "goli uvid" (sukkha-vipassana) ne sree u kanonskoj zbirci Budinih govora (Sutta pitaka), u istoj toj zbirci nalazi se velik broj tekstova koji su ilustrativni za takav metod meditacije, odnosno sadre instrukcije i primere kada je uvid u stvarnost bio praen ulaskom u neki od stupnjeva svetosti, a bez prethodnog dostizanja nivoa zadubljenja. Neki od takvih tekstova ukljueni su u trei deo ove knjige (vidi tekstove 52, 53). Ostavljajui po strani karaktere koji, po svojoj prirodi, izrazito naginju ovakvom pristupu golog uvida, nema sumnje da je metod kojem treba dati prednost upravo onaj gde postizanje zadubljenja prethodi sistematskom vebanju uvida. U zadubljenjima um postie vrlo visok stepen koncentracije, proienosti i smirenja i duboko ponire u podsvesne izvore intuicije. Uz takvu pripremu, period vebanja uvida, koji potom sledi, ima vie anse da donese bre i postojanije rezultate. Zato se onome ko ima dovoljno razloga da veruje kako je u stanju da relativno brzo napreduje savetuje da odabere takav "primarni objekat meditacije"(mulakammatthana) koji takoe vodi i do postizanja zadubljenja, a jedan od takvih je sabranost panje na dah. Ipak, moramo se suoiti sa injenicom da su se u ovom naem grozniavom i bunom vremenu prirodna smirenost uma, sposobnost za vie stupnjeve koncentracije i nuni spoljanji uslovi da se ova dva kvaliteta razvijaju u velikoj meri pogorali, ako ih uporedimo sa prolim vremenima. Ovo ne vai samo za Zapad, ve isto, mada moda u neto blaem vidu, i za Istok, pa ak i za ne ba zanemarljiv deo budistikih monaha. Osnovni uslovi potrebni za negovanje zadubljenja su osamljenost i tiina; a danas se i jedno i drugo teko nalazi. Uz to, okolina i obrazovanje oblikovali su karakter veine tako da e oni prirodno biti vie privueni i lake se prilagoditi direktnom razvijanju uvida. U takvim okolnostima, bilo bi to bezrazlono zapostavljanje puteva koji obeavaju napredak ukoliko bismo insistirali iskljuivo na stazi koja vodi kroz zadubljenja, umesto da iskoristimo metod koji je izriito preporuio i sam Buda: metod koji je prilagodljiviji sadanjoj unutranjoj i spoljanjoj ovekovoj situaciji, a ipak vodi ka eljenom cilju. Iskoristiti takav metod znailo bi zapravo praktinu primenu jasnog shvatanja prilagodljivosti. I dok e uestali neuspesi na putu ka smirenosti (ponekad izazvani nepovoljnim spoljanjim uslovima) doprineti obeshrabrivanju, srazmerno brzi poetni rezultati koji se mogu postii razvijanjem uvida znaie ohrabrenje i snaan podsticaj za postojan napor. Sem toga, ukoliko

je prilazna koncentracija jednom postignuta putem meditativnog razvijanja uvida, znatno se poveavaju anse da ko to eli postigne potpunu koncentraciju karakteristinu za zadubljenja. Praktini razlozi o kojima je ovde bilo rei svakako su sa svoje strane doprineli injenici da je satipatthana ostavila tako snaan utisak na mnoge u dananjoj Burmi.Potpuna posveenost primeni puta sabranosti i njegovo propagiranje ispunjeno entuzijazmom karakteristino za burmanske sledbenike zasnovani su na uverenju proisteklom iz linog iskustva. Meutim, vanost koju je praktikovanje satipatthane dobilo u Burmi i na stranicama ove knjige ne treba da bude obeshrabrenje ili omalovaavanje drugih metoda i sredstava. Satipatthana ne bi bila jedini put kad ne bi istovremeno posedovala i sveobuhvatnost. Metod koji je opisan u prethodnim uputstvima zasnovan je na prvoj satipatthani, na kontemplaciji tela (kayanupassana). Telesni procesi ovde odabrani kao glavni objekti sabranosti slue za sistematsko razvijanje uvida tokom itavog vebanja, od prvih koraka poetnika do najvieg cilja. Ostale tri kontemplacije satipatthane (oseaj, stanje uma i mentalni sadraji) ne obrauju se na sistematian nain, ali im se okreemo svaki put kada se njihovi objekti pojave, bilo u vezi sa primarnim i sekundarnim objektima, bilo u domenu opte (celodnevne) sabranosti. Na taj nain pokriveno je itavo polje satipatthane. Kada se mentalni objekti pojavljuju u bliskoj vezi sa telesnim objektima, tada ih je lake uoiti. Zbog njihove tananosti, ne uzimamo ih odvojeno kao objekte za sistematsko razvijanje uvida, jer su to u stanju uspeno da rade jedino meditanti koji su uspeli da postignu zadubljenja (jhana). Naglaavanje kontemplacije tela podstaknuto je i Budinim izjavama u njegovim govorima, kao i komentarskom tradicijom. Ovako je rekao Prosvetljeni: "Svako ko je, o beskunici, razvio i redovno usavrava sabranost na telo, time je stvorio izvor svih korisnih stvari koje ga vode do mudrosti" (Majjh. 119, Kayagatasati sutta). Ko telom nije ovladao (meditacijom; abhavito), taj ne moe ovladati ni umom; ko je telom ovladao, ovladao je i umom" (Majjh. 36, Mahasaccaka sutta). U "Putu proienja" (Visuddhi magga) kae se: "Ukoliko se, poto se bavio telesnim procesima, okrene mentalnim procesima i oni mu se ne ukazuju sasvim jasno, meditant ne treba da prekida vebanje, ve da iznova obuhvati, razmotri, proui i odredi telesne procese. Ukoliko nam telesno postane potpuno uoljivo, jasno i razumljivo, mentalni procesi koji za svoj objekat imaju telesni proces postae i sami jasni. Poto e mentalni procesi postati potpuno jasni jedino onome ko je potpuno pronikao u telesne, jedini put ka shvatanju mentalnih procesa trebalo bi da vodi preko shvatanja telesnih, nikako drugaije... Ako istrajemo u tome, vebanje sa objektom meditacije (kammatthana) postajae sve savrenije i delotvornije." Ovde e dobro doi malo objanjenje u pogledu "primarnog objekta" (pokreti trbunog zid a) koje je dao U Sobhana Mahathera. Naima, ovde se moe staviti primedba da se vebanje sa takvim objektom ne nalazi u Satipatthana sutti, niti u drugim tekstovima. Ali isti je sluaj sa mnogim mentalnim i fizikim procesima, koji takoe nisu spomenuti u t ekstovima,a ipak

pripadaju sveobuhvatnom domenu sabranosti. Meutim, na "primarni objekat" moe se dobro uklopiti u deo Govora u kojem se kae: "Svestan je poloaja u kojem se nalazi njegovo telo" ili u odeljak o osnovama est ula: "On razume organ dodir a i objekte dodira". Naravno da bi svi objekti dodira kad su aktuelni i uoeni trebalo da budu pokriveni irokom mreom sabranosti. Jedan ugledni monah naeg vremena je dobro primetio: "Svi uslovljeni fenomeni (sankhara), telesni ili mentalni, ravnopravni su objekti vebanja uvida". Nain na koji to vebanje treba zapoeti, zajedno sa duhom u kojem ga je ponudio Uitelj meditacije, precizno je izrazio jedan laiki sledbenik u Burmi. "Ovo vebanje nije 'izumeo' Uitelj meditacije, ono nije nasumce 'izmiljeno '. Ono je pre takvo da telesni proces koji je u pitanju ne moe da izmakne naoj panji". Poto se uverio u veliku korist panje, on ju je razvijao i preporuivao drugima. Ona nema "mistiko znaenje", ve je jednostavna i trezvena injenica nae telesne egzistencije poput mnogo ega drugog. Ali, strpljivom primenom, moemo da otkrijemo ono to ona ima da nam kae i pruimo joj ansu da upali plamen prodornog uvida. Ovakvo vebanje ima mnogo sasvim odreenih prednosti, u koje se uveravamo tokom samog vebanja: (1) Pokreti trbunog zida su jedan automatski proces i stalno su prisutni; njih nije potrebno namerno initi i time su pogodni za nepristrasno i postojano posmatranje, (2) poto se radi o pokretu, to prua priliku za istrajno posmatranje koje vodi ka uvidu, na primer, neprestanog narastanja i opravdanja, "raanja i smrti", tog procesa. Po ove dve prednosti vebanje je srodno sa "sabranou panje na dah"; zapravo, to su ini se jedina dva telesna procesa koji poseduju ovakve karakteristike i, u isto vreme, prikladni su objekti za meditativno posmatranje (za razliku, na primer, od otkucaja srca). Trea prednost svojstvena pokretanju trbunog zida je da je ono uvek podjednako "grubo", to je izrazita prednost u sluaju posmatranja koje vodi ka uvidu; u isto vreme, disanje na viim nivoima meditativnog vebanja esto postaje sve suptilnije i teko uoljivo. Za onoga ko je praktikovao meditaciju uvida ili razume njezine ciljeva ove tri prednosti koje ima svesnost pokreta trbunog zida trebalo bi da budu sasvim dovoljne da ga uvere kako je ono izuzetno prikladno za svrhu kojoj je namenjeno.

Beleke
[15] "Sajadav" je burmanska re i koristi se za utivo obraanje starijim ili uenim budistikim monasima, a znai "veliki uitelj". [Natrag] [16] Vidi Nanamoli Thera: Threefold Refuge (BPS, Kandy). [Natrag]