Izvestaj o Polozaju Osoba Sa Invaliditetom U Srbiji

10YARS
urop a
disa i ity
fo um
N
R
L
0P0L0ZA1d 0508A 5A lNvALll770M d 5R8l1l
IZVS7A1
eograd, 2007.
Annlizn rnvne regulnrive i rnkse
10YARS
urop a
disa i ity
fo um
N
R
L
0P0L0ZA1d 0508A 5A lNvALll770M d 5R8l1l
IZVS7A1
eograd, 2007.
Annlizn rnvne regulnrive i rnkse
Izdavac:
Centar za samostalnl zlvot lnvallda Srbl[e
Mllenka vesnlca 3, ll000 8eograd, Srbl[a

Za izdavaca:
8orlvo[e L[ublnkovlc
Pre sednlk Centra
Urednik:
Gordana Pa[kov
Koordlnatorka LDP-CAPDS pro[ekta za Srbl[u
Autori:
Dam[an Tatlc
|zvestllac za Srbl[u

Padna grupa za lzradu Naclonalnog lzvesta[a
Priprema za stampu i stampa:
7iraz: 500
8eograd, [unl 2007.
www.cllsrbl[a.org
d

CLLLST DLS|GN doo
vo[e Nlkola[evlca 26, Leskovac
Ovo uol|loc|jo je |zJoto uz l|nons|jslu omoc lvtosle lom|s|je (lC} |
lvtoslo lotumo zo tovo osooo so |nvol|J|tetom (l0l}.
5tovov| |slozon| u ovom Jolumentu su stovov| outoto (koJne tue
zo |ztoJu Noc|onolno |zvestojo zo 5to|ju} | stoo se n| no loj| noc|n
ne mou smottot| stovov|mo |l| zvon|cn|m m|sljenjem lvtosle lom|s|je
| lvtoslolotumozotovoosoooso|nvol|J|tetom.
SADRZA1
I UVDD
II ANALIZA PRAVN RCULA7IV I PRAkS
1. CNRALNA Pl7AN1A
1.1 Deflnlcl[e l statlstlka
1.2 Antldlskrlmlnacl[sko zakonodavstvo, [avne nabavke l ostala generalna pltan[a
1.3 Konsultacl[e l saradn[a sa organlzacl[ama osoba sa lnvalldltetom (flnanslran[e)
2. 5PClllCNA P0RdC1A
2.1 Obrazovan[e
2.2 Zaposl[avan[e
2.3 Prlstup zdravstvu l rehabllltacl[l
2.4 Zlvot u za[ednlcl (lnstltuclonallzacl[a, podrska porodlcama, personalna aslstencl[a)
2.5 Prlstup lnformacl[ama
2.6 Zastlta od mucen[a, nasll[a l zlostavl[an[a
2.7 Poslovna sposobnost l prlstup pravosudu
2.8 |zborna prava l sudelovan[e u polltlckom zlvotu
2.9 Socl[alna zastlta
2.10 Kultura l sport
2.11 Prlstupacnost transporta, ob[ekata (novlh), lnformacl[a (web stranlce, ltd..)
3. Pl7AN1A K01A 5 PR0vLAC KR0Z 5v 08LA57l ZN, CA, MAN1lN
III PRPDRUk
......................................................................................................................................................... 5
....................................................... 7
............................................................................................................................... 7
.............................................................................................................................. 7
........................................................................................................................ l7
.......................................................................................................................................... l7
........................................................................................................................................ 20
..................................................................................................... 24
....................................................................................................................... 29
................................................................................... 3l
................................................................................. 32
..................................................................... 33
.................................................................................................................................... 34
........................................................................................................................................ 36
......... ll
........ l4
............... 37
...................... 39
.................................................................................................................................. 40
.. 26
I UVDD

|zvesta[ o poloza[u osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l prlpreman [e u sklopu pro[ekta CAPDS
Lvropske Komlsl[e, ko[l [e Lvropskl forum za prava osoba sa lnvalldltetom LDP reallzovao u
saradn[l sa organlzacl[ama osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l l Handlcap |nternatlonal-om.
Pro[ekat [e koordlnlrao Centar za samostalnl zlvot lnvallda Srbl[e, u saradn[l sa Za[ednlcom
lnvalldsklh organlzacl[a Srbl[e. U radu na prlpreml |zvesta[a ucestvovall su clanovl Padne
grupe za lzradu |zvesta[a ko[u su clnlll predstavnlcl l predstavnlce republlcklh saveza l druglh
organlzacl[a osoba sa lnvalldltetomkao l drugl saradnlcl l saradnlce, a grupom [e rukovodlo
|zvestllac o |zvesta[u za Srbl[u.
Svrha |zvesta[a [este da pruzl anallzu pravne regulatlve l prakse u naso[ zeml[l relevantne za
oblast lnvalldnostl, kao l da, ukaze u ko[o[ merl su proplsl l praksa Srbl[e u skladu sa
odredbama Med[unarodne Konvencl[e o pravlma osoba sa lnvalldltetom. |zvesta[ [e rad[en
po [edlnstveno[ metologl[l ko[a [e dogovorena za ceo reglon, a ko[a [e predvld[ala da se
lzvesta[ radl u forml odgovora na odred[ena pltan[a. Oslm anallze stan[a, |zvesta[ takod[e
treba da da preporukeza usva[an[enovlh l lzmenu l dopunu posto[eclh proplsa l polltlke, kao l
da predlozl mere l aktlvnostl neophodne da bl osobe sa lnvalldltetom u Srbl[l efektlvno l na
osnovu [ednakostl sa druglm gradanlma uzlvall sva prava l osnovneslobode.
Konvencl[a o pravlma osoba sa lnvalldltetom predstavl[a prvl dokument U[edln[enlh nacl[a o
pravlma coveka u novom Mllenl[umu. Generalna skupstlna U[edln[enlh nacl[a [ednoglasno [e
usvo[lla l3. decembra 2006. godlne Konvencl[u ko[u [e Ad hok komltet UN za lzradu nacrta
ovog dokumenta prlpremao od 200l. do 2006. godlne. Od svlh dokumenata o pravlma
coveka na ko[lma su U[edln[ene nacl[e radlle od osnlvan[a, Konvencl[a o pravlma osoba sa
lnvalldltetom na[brze[eusvo[ena. Konvencl[a sa Opclonlm protokolom otvorena [eza potpls l
ratlflkacl[u 30. marta 2007. godlne u sedlstu UN. vec prvog dana otvaran[a za potpls,
Konvencl[u [e potplsala 8ldrzava clanlca U[edln[enlh nacl[a, sto takode predstavl[a rekord po
bro[u potplsa na [edan ugovor medunarodnog prava u [ednom danu. Konvencl[a [e zacrtala
standarde ko[l treba da se prlmene u svlm zeml[ama potplsnlcama. Oceku[e se da ce l Srbl[a
potplsatl Konvencl[u do sredlne 2007. godlne a posle uskladlvan[a proplsa Srbl[e sa
Konvencl[om, mogla bl usledltl l ratlflkacl[a, do kra[a 2008. godlne.
U8eogradu, ma[a 2007. |zvestllac za Pepubllku Srbl[u,
mr Dam[an Tatlc
5
lzvesrnj e eleznju esebn sn invnliJirerem u 5rbiji
6
Radna grupa za izradu NacionaInog izvestaja
l. Tatlc Dam[an - |zvestllac za Srbl[u, Centar za samostalnl zlvot lnvallda Srbl[e,
Savez dlstroflcara Srbl[e
2. Ceklc 8ozldar - Saveza lnvallda rada Srbl[e
3. Drobn[ak Draglsa - Savez sleplh l slabovldlh Srbl[e
4. 1ankovlc-8el[anskl Svetlana - Savez dec[e l cerebralne parallze Srbl[e
5. 1ovanovlc |vanka - Savaz dlstroflcara Srbl[e
6. Ku[ovlc Pado[e - Savez gluvlh l nagluvlh Srbl[e
7. L[ublnkovlc 8orlvo[e - Centar za samostalnl zlvot lnvallda Srbl[e
8. Markovlc Mllan - Udruzen[e za pomoc osobama sa autlzmom Srbl[e
9. Mltanovskl Lepo[ka - |z kruga - organlzacl[e za podrsku zenama sa lnvalldltetom,
zrtvama nasll[a
l0. Pa[evlc Mlha[lo - Savez parapleglcara l kvadrlpleglcara Srbl[e
ll. Pavlovlc Goran - Udruzen[e studenata sa hendlkepom
l2. Petrovlc vesna - Pepubllcko udruzen[e Srbl[e za pomoc osobama sa autlzmom
l3. Padenkovlc Nenad - Savez sleplh l slabovldlh Srbl[e
l4. Pa[kov Gordana - Koordlnatorka LDP pro[ekta, Centar za samostalnl zlvot lnvallda Srbl[e
l5. Puzlclc-Novkovlc Mlllca - Centar "Zlvetl uspravno" Novl Sad
l6. Spasov Anlca - Savez drustava za pomoc mentalno nedovol[no razvl[enlm llclma Srbl[e
l7. Stoslc Mllan - Savez sleplh l slabovldlh Srbl[e
l8. Taleskl van[a - Savez multlple skleroze Srbl[e
II ANALIZA PRAVN RCULA7IV I PRAkS
1. CNRALNA Pl7AN1A
1.1 Definicije i statistika
1.1.1 MelimeJnJeIiniserekesesmnrrnesebem sninvnliJirerem u vnsej zemlji
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom, usvo[en aprlla 2006. godlne,
clanom 3da[eslroku deflnlcl[u, zasnovanu na socl[alnommodelu prlstupa lnvalldnostl.
Zakonom o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom osobama sa lnvalldltetom se
smatra[u "osobe sa urodenom lll stecenom flzlckom, senzornom, lntelektualnom lll
emoclonalnom onesposobl[enoscu ko[e usled drustvenlh lll druglh prepreka nema[u
mogucnostl lll lma[u organlcene mogucnostl da se ukl[uce u aktlvnostl drustva na lstom
nlvou sa druglma, bez obzlra na to da ll mogu da ostvaru[u pomenute aktlvnostl uz upotrebu
tehnlcklh pomagala lll sluzbl podrske. Ova deflnlcl[a preuzeta [e l u Naclonalno[ strategl[l za
unapreden[e poloza[a osoba sa lnvalldltetom, usvo[eno[ u decembru 2006. godlne. |pak,
tradlclonalno, proplsl su po pravllu govorlll o telesnom l senzornom lnvalldltetu l ometenostl
u razvo[u, t[. lntelektualnom lnvalldltetu.
Proplsl ko[l uredu[u krlterl[ume za ostvarlvan[e kompenzatornlh prava l beneflcl[a da[u uze
deflnlcl[e. Zakon o penzl[skom l lnvalldskom oslguran[u, usvo[en u prolece 2003. godlne,
lnvalldnost deflnlse kao "potpunl gubltak sposobnostl za rad zbog promena u zdravstvenom
stan[u prouzrokovanlh povredom na radu, profeslonalnom bolescu, povredom van rada lll
l
bolescu ko[esenemogu otklonltl lecen[em lll medlclnskom rehabllltacl[om(clan 2l).

Zakon o socl[alno[ zastltl l obezbedlvan[u socl[alne slgurnostl gradana Pepubllke Srbl[e
deflnlse korlsnlke naknade za tudu negu l pomoc kao "llca ko[lma [e zbog tezlne stan[a lll
bolestl neophodna pomoc l nega za obavl[an[e radn[l radl zadovol[avan[a osnovnlh zlvotnlh
2
potreba(clan 23).

Zakon o osnovno[ skoll Pepubllke Srbl[e clanom 84 predvlda da su deca ometena u razvo[u
deca sa telesnlm l culnlm ostecen[lma (telesno lnvalldna, slepa, slabovlda, gluva l nagluva),
mentalno ometena l deca vlsestruko ometena u razvo[u (sa dve l vlse ometenostl, autlstlcna l
3
dr.). Pazvrstavan[e ,deceometeneu razvo[u" [os uvek sevrsl po krlterl[umlma lz Odluke ko[u
[eu prolecel986. godlneusvo[llo |zvrsno veceSP Srbl[e.
Shodno clanu 2 Odluke, telesno lnvalldnom decom smatra[u se "deca sa tesklm l tra[nlm
poremeca[lma lll ostecen[lma lokomotornog slstema, sa tesklm l tra[nlm telesnlm
deformltetlma, tesklm mlslcnlm obol[en[lma l ostecen[lma (cerebralna parallza, mlslcna
dlstrofl[a l multlpla skleroza) l sa tesklm obllclma hronlcnlh obol[en[a l tra[nl[e narusenlm
zdravl[em.
Clan 3Odluke da[edeflnlcl[u slepogdeteta: Slepom decom smatra[u sedeca ko[a su potpuno
lzgublla oseca[ svetla lll lma[u oseca[ svetla prl pro[ekcl[l svetla, deca ko[a sa korekclonlm
l
,Sluzbenl glasnlk Pepubllke Srbl[e" br. 34/ 2003,
2
,Sluzbenl glasnlk Pepubllke Srbl[e" br.36/9l, 79/9l, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/ 200l, 84/2004, ll5/2005.
3
Anallza odredbl Zakona o osnovo[ skoll urad[ena [e na osnovu preclscenog teksta Zakona preuzetoglz |nfotek: Kodeks

reglstar. Zakon l lzmene l dopune zakona ob[avl[lvane su "Sluzbenom glasnlku Pepubllke Srbl[e, br. 50/92, 53/93, 67/93,
48/94, 66/94, 22/200l.
7
staklom lma[u ostatak vlda 0,05, lll na bol[em oku lma[u ostatak vlda od 0,l0 sa korekclonlm
staklom. Shodno clanu 3 slepom decom dal[e se smatra[u l deca sa centralnlm vldom na
bol[em oku sa korekclonlm staklom 0,25ko[elma suzeno vldno pol[edo 20stepenl.
Clan 4 Odluke deflnlse gluvo dete kao dete kod koga [e ostecen[e sluha vece od 90 declbela l
ko[e nl uz pomoc slusnog aparata ne moze da cu[e govor (stav l). Clanom 4 vrsl se l dal[e
detal[no razvrstavan[edeceostecenogsluha po raznlm kategorl[ama.
Clanom 5 Odluke deflnlse se ko[a deca ce se smatratl mentalno ometenlm u razvo[u. Lako
mentalno ometena deca [esu deca ko[a se radl ukl[uclvan[a u aktlvnu drustvenu sredlnu
mogu pod posebnlm uslovlma vaspltavatl, obrazovatl l radno osposobl[avatl. Lako mentalno
ometena deca po pravllu nepostlzu kollcnlk lntellgencl[evecl od 70.
Umereno mentalno ometena deca [esu deca ko[a su sposobna da sevaspltava[u l poducava[u
pod specl[alnlm uslovlma radl osposobl[avan[a za [ednostavan rad l prllagodavan[a
osnovnlm zahtevlma sredlne u ko[o[ zlve. Ona po pravllu ne postlzu kollcnlk lntellgencl[e vecl
od 50.
Teze mentalno ometena deca [esu deca sa veoma ogranlcenlm umnlm sposobnostlma ko[a
su u stan[u da usvo[e elementarne hlgl[enske navlke, navlke samoposluzlvan[a l razvl[u
na[[ednostavnl[e radne aktlvnostl. Tesko mentalno ometena deca [esu deca sasvlm
ogranlcenlh umnlh sposobnostl l po pravllu lma[u kollcnlk lntellgencl[eman[l od 20.
1.1.2. nli seesebesnsihesecijnlnim smernjnmnsmnrrnju esebnmnsninvnliJirerem? A
esebesnhrenicnim belesrimn?
Upraksl su se[avl[all razllcltl lzazovl prlllkom tumacen[a ko svespada u osobesa lnvalldltetom
l razllcltlm obllclma lnvalldlteta, [er [os uvek ne posto[e u[ednacenl krlterl[uml a deflnlcl[e lz
pravnlh proplsa ne prlmen[u[u se uvek dosledno u praksl. Na prlmer dosta dugo osobe sa
autlzmom uopste nlsu smatrane osobama sa lnvalldltetom, lll su svrstavane u kategorl[u
mentalno nedovol[no razvl[enlh osoba. Za razllku od prakse u mnoglm zeml[ama sveta,
osobe sa autlzmom u Srbl[l mnogl ne prepozna[u kao zasebnu kategorl[u osoba sa
lnvalldltetom.
Organl [avne vlastl pa nl sam clvllnl sektor nlsu pokazlvall prevlse sklonostl da osobe sa
pslhosocl[alnlm smetn[ama tretlra[u kao osobesa lnvalldltetom.
U neklm od proplsa o zdravstveno[ zastltl osobe sa hronlcnlm bolestlma lz[ednacavane su u
pravlma na zdravstvenu zastltu sa osobama sa lnvalldltetom kao socl[alno ugrozena
grupacl[a. Osobe sa hronlcnlm bolestlma ko[e lzgube radnu sposobnost odlaze u lnvalldsku
penzl[u l u tom smlslu su lz[ednacene sa osobama sa lnvalldltetom ko[e su lnvalldl rada.
Organlzacl[e osoba sa dl[allzom ukl[ucene su u rad neklh foruma organlzacl[a osoba sa
lnvalldltetom all se ne smatra[u ,klaslcnom" organlzacl[om osoba sa lnvalldltetom. Osobe sa
hronlcnlm bolestlma lpak po pravllu ne uzlma[u ucesca u aktlvnostlma pokreta osoba sa
lnvalldltetom l nadleznlh organa vezanlm za lz[ednacavan[e mogucnostl ko[e se pruza[u
osobama sa lnvalldltetom.
1.1.3. n li esreje rnzlicire JeIinicije invnliJnesri / esebn sn invnliJirerem keje se kerisre
znrnzliciresvrhe?
Da, Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom da[e slroku deflnlcl[u
8
zasnovanu na socl[alnom modelu prlstupa lnvalldnostl, kako bl sto vecl bro[ osoba, bez obzlra
na stepen ostecen[a, zastltlo od dlskrlmlnacl[ena osnovu lnvalldnostl.
Proplsl ko[l uredu[u razllclte beneflcl[e l kompenzatorna prava po pravllu da[u uze deflnlcl[e
osoba ko[e su potencl[alnl korlsnlcl prava. Ove deflnlcl[e usmerene su na procenu ostecen[a l
naglasak stavl[a[u na nesposobnost. Cesto su zasnovane na medlclnskom modelu prlstupa
lnvalldnostl l usmerava[u osobe sa lnvalldltetom ka specl[alnlm servlslma unutar slstema l ne
pruza[u dovol[no osnova za punu ukl[ucenost ovlh osoba u sve oblastl drustva l redovne
tokove drustvenog zlvota. Na prlmer, gore pomln[ane deflnlcl[e lz Odluke o razvrstavan[u
dece ometene u razvo[u lz l986. godlne duboko su ukoren[ene u medlclnskom modelu
prlstupa lnvaldlnostl. Oceku[e se usva[an[e novog Pravllnlka o usmeravan[u dece sa
lnvalldltetom, ko[l [e raden uz uvazavan[e nacela blopslhosocl[alnog modela l Kvebeskog
modela procesa nastanka lnvalldnostl l pored llcnlh vodl racuna l o okollnsklm faktorlma.
Upravo zbog prlmene zastarellh deflnlcl[a l neu[ednacenlh krlterl[uma dolazl do teskoca u
praksl prlllkom pokusa[a da odredene kategorl[e osoba sa lnvalldltetom ostvare svo[a prava.
Tako reclmo deca sa autlzmom blva[u svrstana u podgrupu vlsestruko ometenlh dok deca sa
druglm razvo[nlm poremeca[lma nlsu svrstana u ovu grupu. Autlstlcnl spektar obuhvata
osobe sa razllcltlm stepenom lntellgencl[e, lndlvldualnlm speclflcnostlma l sposobnostlma,
no usled zastarellh deflnlcl[a l metodologl[e, problema u komunlkacl[l, razumevan[u
socl[alnlh sltuacl[a l krutostl u ponasan[u ove osobe cesto na testovlma lntellgencl[e cesto ne
pokazu[u adekvatne rezultate. Pokazalo se da su mnoge osobe sa autlzmom za ko[e se
smatralo da lma[u nlsku lntellgencl[u ustvarl su normalnlh lll natprosecne lntellgencl[e, kada
lm [e pruzena mogucnost da razvl[u svo[e sposobnostl, da korlste alternatlvna, n[lma
prlmerena sredstva za komunlkacl[u l vlzuelna pomagala. Otuda se kod nas mnoge osobe sa
autlzmom podvodepod kategorl[u mentalno nedovol[no razvl[enlh osoba.
1.1.4. nli esrejebileknkvi srnrisricki eJnci eesebnmnsninvnliJirerem u vnsej zemlji?
Ne posto[e celovltl statlstlckl podacl o osobama sa lnvalldltetom u Srbl[l. Organl l lnstltucl[e
ko[e pruza[u odredene vrste usluga l servlsa osobama sa lnvalldltetom vode parcl[alne
evldencl[eo korlsnlclma svo[lh usluga.
Tako reclmo Pond P|O lma podatke za 375000 korlsnlka lnvalldske penzl[e. Naclonalna
sluzba zaposl[avan[a lma podatke o 23000 osoba sa lnvalldltetom ko[l su prl[avl[enl
kao nezaposlenl kod sluzbe l godlsn[e lzvesta[e o bro[u korlsnlka programa
podstlcan[a zaposl[avan[a osoba sa lnvalldltetom.
Pond P|O l Centrl za socl[alnl rad lma[u podatkeo oko 55000korlsnlka naknadeza tudu
negu l pomoc, dok
Mlnlstarstvo rada, zaposl[avan[a l socl[alne polltlke lma podatke da korlsnlka prava na
dodatak za pomoc l negu po Zakonu o socl[alno[ zastltl l obezbedlvan[u socl[alne
slgurnostl gradana Srbl[e lma oko 25.000, a po proplslma o boracko-lnvalldsko[ zastltl
nepunlh 600.
Sektor za socl[alnu zastltu Mlnlstarstva rada, zaposl[avan[a l socl[alne polltlke lma podatke o
stanarlma domova za dugotra[nl smesta[ osoba sa lnvalldltetom. Mlnlstarstvo prosvete lma
podatke o ucenlclma ko[l pohada[u specl[alne skole l specl[alna odel[en[a redovnlh skola all
nel podatkeo ucenlclma sa lnvalldltetom ko[l pohada[u redovneskole.
Dakle, podacl se pre svega odnose na specl[allzovane servlse namen[ene prevashodno
osobama sa lnvalldltetom. Ovakvl parcl[alnl podacl tesko da mogu pruzltl celovltu sllku o

9
10
poloza[u osoba sa lnvalldltetom: Cela populacl[a ovlh osoba nl[e obuhvacena. Nema
podataka o korlscen[u opstlh slstema l servlsa namen[enlh celo[ populacl[l od straneosoba sa
lnvalldltetom, nltl podataka o tomekollko su po[edlnl opstl slsteml l servlsl dostupnl osobama
sa lnvalldltetom.
1.1.5. n li esreje bile knkvi srnrisricki eJnci keji eknzuju ziverne usleve esebn sn
invnliJirerem?
Tokom prlpremeStrategl[eza sman[en[eslromastva u Srbl[l, lzvrsenesu studl[esluca[a ko[esu
4
pokazale da bllzu 60%osoba sa lnvalldltetom zlvl na lll lspod granlce slromastva. Centar za
samostalnl zlvot lnvallda Srbl[e radlo [e l studl[u sluca[a ko[a [e lstrazlvala dodatne troskove
lnvalldnostl. Treba lmatl na umu da [e rec o lstrazlvan[lma ko[e [e sprovela nevladlna
organlzacl[a, dok se drzavnl organl do sada nlsu bavlll ovakvlm lstrazlvan[lma. Na lnlcl[atlvu
organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom l medunarodnlh organlzacl[a l agencl[a, pltan[a o
zlvotnlm uslovlma osoba sa lnvalldltetom blce ukl[ucena u meren[e standarda zlvota tokom
2007. godlne.
1.1.. Pesreji li irnnjeeinvnliJnesri ri nnciennlnem eisu srnnevnisrvn?
Ne. U vlse navrata posto[ale su lnlcl[atlve l predlozl organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom da se
ovo pltan[euvedeu proces poplsa stanovnlstva, all do sada su ovelnlcl[atlveuvek odbl[ane.
1.1.7. n li su irnnjn e invnliJnesri JeJnrn u nnciennlnn isrrnzivnnjn kne sre su
lsrrnzivnnjeernJnej snnzi ili lsrrnzivnnjnebuJzerimnJemncinsrnvn?
Do sada pltan[a lnvalldnostl nlsu blla ukl[uclvana u opsta naclonalna lstrazlvan[a po razllcltlm
pltan[lma. Na lnlcl[atlvu organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom l medunarodnlh organlzacl[a l
agencl[a, pltan[a o lnvalldnostl blce uvrscena u meren[e standarda zlvota ko[e ce bltl
sprovedeno tokom 2007. godlne u sklopu pracen[a sprovoden[a Strategl[e za sman[en[e
slromastva.
1.1.8. Knkese recenjuju esebe sninvnliJireremeJ srrnne kemisijnznknregeriznciju (nn
esnevu inJiviJunlniherrebnili seknregerisu eesrecenju, melimeJnebjnsnire}?
Generalno nacln procene se bazlra na ostecen[u a ne na lndlvldualnlm potrebama. Procena
po pravllu sluzl kao osnov za usmeravan[e osoba sa lnvalldltetom u specl[alne slsteme l
servlse l ne podstlce n[lhovo ukl[uclvan[e u opste lntegrlsane slsteme l servlse namen[ene
svlm gradanlma.
Deca sa lnvalldltetom se procen[u[u od strane opstlnske komlsl[e ko[u clne lekar, pedagog,
pslholog, defektolog, socl[alnl radnlk. Obzlrom da se razvrstavan[e dece sa lnvalldltetom vrsl
na osnovu Odluke lz l986. godlne, ko[a sadrzl deflnlcl[e utemel[ene u medlclnskom modelu
prlstupa lnvalldnostl (vldl pltan[a l.ll l.3), kategorlzacl[a sevrsl po ostecen[u.
Procenu osoba sa lnvalldltetom vrse l komlsl[e Ponda za P|O l centara za socl[alnl rad, prlllkom
apllkacl[e za odlazak u lnvalldsku penzl[u odnosno radl ostvarlvan[a prava na naknadu za
tudu negu l pomoc. Obzlrom da se oba prava lzvode lz zakonske deflnlcl[e odsustva
sposobnostl za rad, odnosno samostalnog zadovol[avan[a osnovnlh zlvotnlh potreba,
procenesetemel[ena utvrdlvan[u onoga sto osoba sa lnvalldltetom nemozeda uradl.
4
|strazlvan[e Cetra za samosatlnl zlvot lnvallda Srbl[e lz 2004. godlne na organlcenom uzorku od 240 sluca[eva.
Pazvrstavan[e osoba sa lnvalldltetom vrsl se po vrstl l stepenu telesnog ostecen[a l to u
slstemu penzl[sko-lnvalldskog oslguran[a, u zakonu o socl[alno[ zastltl, u proplslma o
boracko-lnvalldsko[ zastltl. Ovo razvrstavan[e po telesnom ostecen[u se cesto korlstl kao
osnov za ostvarlvan[e po[edlnlh prava l povlastlca, na prlmer u carlnsklm l poresklm
proplslma. Utvrdlvan[e telesnog ostecen[a u slstemu penzl[sko-lnvalldskog oslguran[a
regullsano [e Pravllnlkom o utvrdlvan[u telesnlh ostecen[a ("Sluzbenl glasnlk PS" br.
l05/2003), a u slstemu boracko-lnvalldske zastlte Zakonom o osnovnlm pravlma boraca,
vo[nlh lnvallda l clanova porodlca pallh boraca (,Sluzbenl llst SP1" bro[ 24/98) l prateclm
pravllnlclma.
U praksl posto[l dosta kontroverzl oko procene sposobnostl za rad osoba sa lntelektualnlm
lnvalldltetom, osoba sa autlzmom. Kao znaca[nl lzazovl namecu se odsustvo [asnlh
krlterl[uma, nedostatak dovol[nog bro[a kvallflkovanog osobl[a sa znan[lma vezanlm za
odredene speclflcne l malobro[nl[e kategorl[e osoba sa lnvalldltetom l stav da pravo na rad l
zaposl[avan[e osobe sa lnvalldltetom automatskl lskl[ucu[e bllo kakvo kompenzatorno pravo
l socl[alna davan[a na osnovu lnvalldlteta.
Tokom prlpreme nacrta |zvesta[a o poloza[u osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l vlse organlzacl[a
predlozllo [e da se ubuduce umesto procene radne sposobnostl procen[u[e stepen potrebne
podrske za osobe sa lnvalldltetom. Na ta[ nacln flnansl[ska davan[a od strane drzave ne bl
polazlla od ogranlcen[a nego od potreba, a osobama sa lnvalldltetom ne bl blla uskracena
mogucnost ostvaren[a prava na rad.
1.2 Antidiskriminacijsko zakonodavstvo, javne nabavke i ostaIa generaIna pitanja
1.2.1 n li esreji ne-Jiskriminncijske znkeneJnvsrve e irnnju invnliJnesri u vnsej
zemlji?
Da.
1.2.2 Akeesreji, melimeJnreukrnrkeeisere, eJgevnrnjuci izmeJu esrnleg nnsleJecn
irnnjn:
- 0o l| je to Jeo s|te ne-J|slt|m|noc|jslo zolonoJovstvo |l| je sec|l|cno zo osooe so
|nvol|J|tetom/
Posto[e obe forme l speclflcno zakonodavstvo za osobe sa lnvalldltetom l delovl opstlh
zakona ko[l seodnosena sprecavan[edlskrlmlnacl[eosoba sa lnvalldltetom.
Ustav Pepubllke Srbl[e clanom 2l zabran[u[e dlskrlmlnacl[u gradana po raznlm osnovlma,
ukl[ucu[ucl l lnvalldnost (stav3).
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[eosoba sa lnvalldltetom Srbl[epokrlva samo dlskrlmlnacl[u
na osnovu lnvalldnostl l stltl samo osobe sa lnvalldltetom l clanove n[lhovlh domaclnstava od
dlskrlmlnacl[e.
vlse opstlh zakona Srbl[e navodl lnvalldnost kao [edan od vlse zabran[enlh osnova
dlskrlmlnacl[e: Zakon o radu (clan l8), Zakon o vlsokom obrazovan[u (clan 8), Zakon o
zdravstveno[ zastltl (clan 20), Zakon o osnovama slstema vaspltan[a l obrazovan[a (clan 46).
11
Zakon o radu l Zakon o zaposl[avan[u l oslguran[u za sluca[ nezaposlenostl navode da se
pruzan[e specl[alne zastlte l podrske osobama sa lnvalldltetom da ostvare prava predvldena
tlm proplslma nece smatratl dlskrlmlnacl[om. | Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom predvlda da mereusmerenena unapredlvan[epoloza[a osoba sa lnvalldltetom,
n[lhovlh porodlca l organlzacl[a necepredstavl[atl zabran[enu dlskrlmlnacl[u.
- 0ol| jesveoouhvotno(olt|vomnooz|votnooJtucjo} |l| jesomozonelooJtucjo/
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom uredu[e opstl rezlm zabrane
dlskrlmlnacl[e po osnovu lnvalldnostl, posebne sluca[eve zabran[ene dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom, postupak zastlte osoba lzlozenlh dlskrlmlnacl[l, sankcl[e za lzvrsloce neklh
akata dlskrlmlnacl[e l mere ko[e drzava preduzlma radl podstlcan[a socl[alne ukl[ucenostl
osoba sa lnvalldltetom. Ova[ propls da[e slroku deflnlcl[u osoba sa lnvalldltetom ko[e uzlva[u
pravo na zastltu, lzvedenu lz socl[alnog modela prlstupa lnvalldnostl. Zabran[u[e dlrektnu l
lndlrektnu dlskrlmlnacl[u, vlktlmlzacl[u, pozlvan[ena l podstreklvan[edlskrlmlnacl[e, povredu
nacela [ednakostl prava l duznostl, predvlda naroclto teskesluca[evedlskrlmlnacl[e.
Zakon takod[e predvlda zabran[ene sluca[eve dlskrlmlnacl[e u oblastlma postupka pred
organlma [avne vlastl, clanstva u udruzen[lma gradana, prlstupa uslugama namen[enlm
[avnostl, [avnlm ob[ektlma l povrslnama, [avnom prevozu, obrazovan[u, zaposl[avan[u,
zdravstveno[ zastltl, bracnlm l porodlcnlm odnoslma. Proplsu[e mere za podstlcan[e
ravnopravnostl osoba sa lnvalldltetom, ko[e su lnsplrlsane Standardnlm pravlllma UN.
Detal[no uredu[e mehanlzme sudske zastlte l sankcl[e za poclnloce akata dlskrlmlnacl[e.
Zakon [eprlpreman u saradn[l sa organlzacl[ama osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l.
- 0ol| ostoj| telonoJleznozomon|tot|novozolonoJovstvo/ Aloostoj|, mol|moJo
ultotloo|setenjeovelunlc|je.
Zakonom o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom nl[e predvlden poseban organ
za monltorlng. 1edan od pomocnlka zastltnlka gradana- ombudsmana nadlezan [e za zastltu
prava osoba sa lnvalldltetom shodno Zakonu o zastltnlku gradana all ta[ [avnl sluzbenlk [os
uvek nl[e lzabran, tako da u praksl pracen[e mogu sprovodltl organl pravosuda, mlnlstarstva
nadlezna za pltan[a socl[alnezastltel pravde.
Prlmenu Zakona o radu pratl lnspekcl[a rada a zakona lz oblastl vaspltan[a l obrazovan[a
prosvetna lnspekcl[a, mada u praksl gotovo da nl[e bllo reglstrovanlh sluca[eva n[lhovlh
lntervencl[a zbogdlskrlmlnacl[ena osnovu lnvalldnostl.
- lomozeoJnet| tuzouzooJ|slt|m|noc|je ojeJ|nc| |l| oton|zoc|je|l| oooJvoje/
Po Zakonu o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvaldltetom tuzbu zbog dlskrlmlnacl[e na
osnovu lnvalldlteta mogu podnetl samo osoba sa lnvalldltetom ko[a tvrdl da [e blla zrtva
dlskrlmlnacl[e, odnosno n[en zakonskl zastupnlk ako nl[e poslovno sposobna. Usluca[evlma
dlskrlmlnacl[e u oblastl radnlh odnosa tuzbu moze podnetl l clan domaclnstva osobe sa
lnvalldltetom ko[l [eblo dlskrlmlnlsan [er zlvl u domaclnstvu sa n[om l besplatno [o[ pomaze.
Organlzacl[e nema[u aktlvnu legltlmacl[u za podnosen[e tuzbe u sluca[evlma dlskrlmlnacl[e
na osnovu lnvalldnostl, all organlzacl[e pruza[u podrsku svo[lm clanovlma/ clanlcama a neke
organlzacl[e, kao ...|z kruga" Organlzacl[a za zastltu prava l podrsku osobama sa lnvalldltetom
Srbl[e, pruza[u besplatnu pravnu l advokatsku pomoc oko zastupan[a u sporu zrtvama
dlskrlmlnacl[eko[elm seobrate.
12
- 0ol| jeooovezo|znosenjoJolozoJeozolonoJovstvo/
Za razllku od Dlrektlve 2000/ 78/ LC, Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom teret dokazlvan[a zadrzava na tuzlocu u skladu sa klaslcnlm procesnlm pravom,
tako da u Srbl[l osoba sa lnvalldltetom mora dokazatl da [eblla zrtva dlskrlmlnacl[eukollko zell
da dobl[espor.
1.2.3. nli esreji Jrznvni lnnili srrnregijnznesebesninvnliJirerem?
vlada Pepubllke Srbl[e usvo[lla [e 28. decembra 2006. godlne Naclonalnu strategl[u za
unapreden[epoloza[a osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l za perlod 2007- 20l5. Utoku [eprlprema
dvogodlsn[lh akclonlh planova, mera l aktlvnostl za sprovoden[e Strategl[e. Strategl[a [e
prlpremana uz ucesce organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l, ko[e su blle okupl[ene oko
Padne grupe ko[a [e radlla u okvlru LDP-CAPDS pro[ekta. Proces prlpreme Naclonalne
strategl[etokom 2006. godlnepodrzao [eUNDP.
1.2.4. n li znkeni e jnvnim nnbnvknmn uzimnju u ebzir esebe sn invnliJirerem knke je
reJviJeneu Jirekrivi d?
Ne.
1.2.5. dkelike vnsn zemljn imn esru srrnregiju zn secijnlnu inkluziju ili zn smnnjenje
siremnsrvn, Jnli eneukljucuju esebnu Iekusirnnesr nnesebesninvnliJirerem?
Strategl[a za socl[alnu lnkluzl[u u Srbl[l za sada neposto[l.
Strategl[a za sman[en[e slromastva u Srbl[l apostroflra osobe sa lnvalldltetom kao [ednu od
ugrozenlh socl[alnlh grupa, lzlozeno[ povecanom rlzlku od oslromasen[a. Strategl[a [e
prlpremana uz ucesce organlzacl[a OS| ko[e su blle akterl u konsultatlvnom procesu. Sledecl
komentarl su prlhvacenl l unetl u konacnu verzl[u Strategl[e: "vazno [e posto[an[e servlsa
podrske u svlm znaca[nlm slstemlma gde se ostvaru[u [ednake mogucnostl za uzlvan[e
l[udsklh prava. Proces razvo[a servlsa podrske treba da se zasnlva na potrebama osoba sa
lnvalldltetom l lnlcl[atlvama n[lhovlh organlzacl[a. Drzava l razvl[ene organlzacl[e clvllnog
drustva treba da pruza[u flnansl[sku l tehnlcku podrsku tlm lnlcl[atlvama. 1edna od mera l
aktlvnostl za ostvarlvan[e ovog strateskog pravca delovan[e [este razvl[an[e servlsa podrske
5
osobama sa lnvalldltetom l n[lhovlm porodlcama. Pored toga, Strategl[a [e ukazala na
potrebu preduzlman[a mera u oblastl obrazovan[a osoba sa lnvalldltetom l podstlcan[a stope
n[lhove zaposlenostl, sto [e kasnl[e operaclonallzovano l merama Naclonalne strategl[e
zaposl[avan[a. Strategl[a [e apostroflrala l znaca[ prlstupacnog flzlckog okruzen[a l prevoza
kao dal[lh preduslova za socl[alnu lntegracl[u osoba sa lnvalldltetom.
1.2.. n li Iinnnsirnnje eJ srrnne meJunnreJnih Jennrern uzimn u ebzir esebe sn
invnliJirerem?
Da, veclna medunarodnlh donatora- agencl[e l organlzacl[e UN, USA|D, DP|D, C|DA, S|DA,
|reland Ald, Norveska agencl[a za medunarodnu pomoc, LAP, LCHO, H|, Oxfam l drugl- u
krlterl[e za flnanslran[e svo[lh programa ukl[ucu[e l potrebe osoba sa lnvalldltetom. Neke od
ovlh organlzacl[a flnanslra[u ove programe kroz svo[e pro[ekte lll pro[ekte vladlnlh lnstltucl[a,
a [edan deo dlrektno flnanslra l pro[ekte lokalnlh organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom.
Organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l doblle su znaca[na sredstva za sprovoden[e
5
Strategl[a za sman[en[e slromastva u Srbl[l, vlada Srbl[e, Aneks l, str. 23-28
13
bro[nlh pro[ekata od strane medunarodnlh donatora tokom prethodne decenl[e l mnogl
znaca[nl uspesl u stvaran[u [ednaklh mogucnostl za osobe sa lnvalldltetom flnanslranl su
upravo sredstvlma medunarodnlh donatora.
|pak treba lmatl na umu da seobaveza garantovan[a prlstupacnostl nesprovodl konzlstentno
l slstematlcno kod mnoglh lnostranlh donacl[a. Peclmo kod flnanslran[a pro[ekata razvo[a
lnfrastrukture Lvropske agencl[e za razvo[ LAP kada se sredstva za pro[ekat prenesu
nadleznlm organlma Srbl[e po pravllu se ne vrsl monltorlng postovan[a standarda
prlstupacnostl, lako tu obavezu predvlda[u kako proplsl LUtako l proplsl Pepubllke Srbl[e. Nl
OL8S nl[eu svo[lm pro[ektlma u Srbl[l vodlo racuna o pltan[lma prlstupacnostl.
1.3 konsuItacije i saradnja sa organizacijama osoba sa invaIiditetom(finansiranje)
1.3.1. n li esreji rele imenevnne eJ vlnJe keje ekuljn reJsrnvnike vlnJe i
ergnnizncijnesebnsninvnliJirerem?
Da, Savet za pltan[a lnvalldnostl vladePepubllkeSrbl[e.
1.3.2. Ake esreji, ebjnsnire ukrnrke knke ene rnJi, eJgevnrnjuci izmeJu esrnleg nn
sleJecnirnnjn:
- 0ol| seteJovnosostoje/AloJo, lol|loutooJ|snje/
Savet ko[l trenutno posto[l formlran [e 2004. godlne. Pred[asn[a vlada PS takod[e [e lmala
formlrano sllcno telo za pltan[a OS|. Planom l programom rada Saveta predvldeno [e da se
sasta[e [ednom mesecno all tokom 2005. l 2006. godlne vecl bro[ sednlca lll nl[e blo odrzan, lll
su bllelnformatlvnogkaraktera, zbognedostatka kvoruma pa su sastancl prlllcno neredovnl.
- lolovjetocnosostov/
Savet clne drzavnl sekretar Mlnlstarstva rada, zaposl[avan[a l socl[alne polltlke, pomocnlk
mlnlstra na celu Sektora za zastltu osoba sa lnvalldltetom, savetnlk u Mlnlstarstvu rada,
zaposl[avan[a l socl[alne polltlke, predstavnlcl mlnlstarstava zdravl[a, kulture, prosvete,
kapltalnlh lnvestlcl[a, pravde po pravllu u rangu savetnlka. Clanovl Saveta su l po [edan
predstavnlk saveza sleplh l slabovldlh Srbl[e, gluvlh l nagluvlh Srbl[e, saveza udruzen[a za
pomoc osobama sa lntelektualnlm lnvalldltetom Srbl[e, saveza lnvallda rada Srbl[e, [edan
predstavnlk za cetlrl organlzacl[e ko[e okupl[a[u osobe sa telesnlm lnvalldltetom, [edan
predstavnlk pokra[lnsklh organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom vo[vodlne, dva predstavnlka
organlzacl[a ratnlh vo[nlh lnvallda, dva predstavnlka lnteresnlh republlcklh organlzacl[a ko[e
okupl[a[u osobe sa razllcltlm obllclma lnvalldlteta (Centra za samostalnl zlvot lnvallda Srbl[e l
Udruzen[a studenata sa hendlkepom) l predstavnlk Pakulteta za specl[alnu edukacl[u l
rehabllltacl[u.
- loteJseJovosostonc|mo/
Drzavnl sekretar Mlnlstarstva rada, zaposl[avan[a l socl[alnepolltlke.
- Nolojem n|vousuteJstovljenom|n|stotstvo/
Oslm Mlnlstarstva rada, zaposl[avan[a l socl[alne polltlke, ko[e [e zastupl[eno na nlvou
14
drzavnog sekretara l pomocnlka mlnlstra, ostala mlnlstarstva po pravllu predstavl[a[u
savetnlcl.
- 0ol| suoJluletoteloooovezujuce/
Odluke Saveta nlsu pravno obavezu[uce, [er [e rec o savetodavnom telu vlade all nose
polltlcku l moralnu tezlnu.
1.3.3. nli sevlnJnkensulrujesninvnliJskim Nv0imnknJnseriremnju neveelirikee
invnliJnesri? 5rnjesnesrim znkeneJnvsrvem kejesernkeJericeesebnsninvnliJirerem?
Posle 2000. godlnevlada [e prlllkom prlprema novlh polltlka l pravnlh akata ko[l se tlcu osoba
sa lnvalldltetom nasto[ala da sekonsultu[esa organlzacl[ama osoba sa lnvalldltetom bllo kroz
rad Saveta za pltan[a lnvalldnostl od 2002. godlne, bllo kroz ukl[uclvan[e predstavnlka
organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom u radnegrupeza lzradu nacrta proplsa lll polltlke.
|pak, stepen transparentnostl procesa usva[an[a polltlka l pravnlh akata l ucesca razllkovao se
od akta do akta. Dokumentl u cl[o[ lzradl su organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom odlgrale
znaca[nu ulogu lzdva[a[u se Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom, nacrt
Zakona o profeslonalno[ rehabllltacl[l l zaposl[avan[u, Zakon o vlsokom obrazovan[u,
Strategl[a za sman[en[e slromastva l Strategl[a za unapreden[e poloza[a osoba sa
lnvalldltetom u Srbl[l. Posle protesta osoba sa lnvalldltetom doslo [e do lzmena Carlnskog
zakona l Zakona o socl[alno[ zastltl l povlacen[a Zakona o boracko- lnvalldsko[ zastltl lz
skupstlnskeprocedure.
1.3.4. nli invnliJskeNv0 Jebivnju esnevneIinnnsirnnjeeJ srrnneJrznve?
Da l posto[etrl obllka flnanslran[a:
a) sve organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom dobl[a[u flnanslran[e za odredene
programske aktlvnostl u lznosu ko[l [e ogranlcen na godlsn[em nlvou (trenutno
l.000.000dln) l lstl za sveorganlzacl[e,
b) man[l bro[ organlzacl[a ko[e delu[u na naclonalnom nlvou dobl[a sredstva l za
materl[alnetroskovel naknadeza stalno zaposleneosobe.
c) [ednom godlsn[eMlnlstarstvo nadlezno za poslovesocl[alnepolltlke(preko Sektora
za pltan[a osoba sa lnvalldltetom) ob[avl[u[e konkurse za dodatno flnanslran[e
pro[ekata organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom po krlterl[umlma l prlorltetlma ko[l se
deflnlsu za svakl konkurs.
1.3.5. AkeJebivnju, krnrkeeisiresisrem, ukljucujuci izmeJu esrnliheJgeverennsleJecn
irnnjn:
- OJolleot|cel|nons|tonje( Jtzovn| ouJzet, lutt|jo, | Jtu| |zvot|}/
Drzavnl budzet, lutrl[a.
- 0ol| jeoJ|snjosumostoo|lno/
Suma za platestalno angazovanogtehnlckogosobl[a l materl[alnetroskove[establlna za mall
bro[ organlzacl[a ko[l ova sredstva dobl[a[u, dok sesredstva za programskeaktlvnostl men[a[u
u zavlsnostl od programsklh aktlvnostl organlzacl[e l odluke Sektora za pltan[a osoba sa
lnvalldltetom.
15
- 0ol| l|nons|tonjeoton|covonezov|snost |nvol|JsleNvO/
Drzava se ne mesa u personalna resen[a unutar organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom, n[lhove
programske aktlvnostl l polltlku. U vlse sluca[eva organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom ko[e se
flnanslra[u od stranedrzavekrltlkovalesu odredenepredlogepolltlkelll pravnlh akata ko[esu
ocenlle protlvnlm lntereslma osoba sa lnvalldltetom, mada se ne moze lskl[ucltl mogucnost
da se neke od organlzacl[a ko[e se flnanslra[u od strane drzave ponekada ustrucava[u da
ostrl[ekrltlku[u drzavu zbogtoga sto prlma[u sredstva za rad od n[e.
- 0o l| ostoje oooveze loje se oJnose no ovo l|nons|tonje (oJ|snj| totom toJo,
tovJonjettoslovo}
Organlzacl[e su duzne da Sektoru za zastltu osoba sa lnvalldltetom podnesu predlog
godlsn[eg programa aktlvnostl, lzvesta[e o sprovoden[u tlh aktlvnostl l flnansl[sku
dokumentacl[u
- lol|lo |nvol|Jsl|h NvOo Joo|jo l|nons|tonje | loj| su lt|tet|jum| Jo se l|nons|tonje
ooezoeJ|/
Preko 400 lnvalldsklh NvOa dobl[a flnanslran[e od Mlnlstarstva rada, zaposl[avan[a l socl[alne
polltlke za redovne programske aktlvnostl, kako republlckl savezl udruzen[a osoba sa
odredenlm vrstama lnvalldlteta, preko ko[lh se flnanslra[u l lokalna udruzen[a clanlce tlh
saveza, tako l republlcke lnteresne cross- dlsablllty organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom.
Mlnlstarstvo flnanslra l rad koordlnaclonog tela pokra[lnsklh organlzacl[a osoba sa
lnvalldltetom, kao l honorare za stalno zaposlene u republlcklm savezlma ko[l okupl[a[u
osobesa po[edlnlm vrstama lnvalldlteta ko[esu bllena budzetu [os pre2000. godlne.
Sve organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom, naclonalne, reglonalne l lokalne, mogu [ednom
godlsn[e apllclratl sa pro[ektlma na konkurs Sektora za zastltu osoba sa lnvalldltetom
Mlnlstarstva rada, zaposl[avan[a l socl[alnepolltlke, u 2005. godlnl odobreno [eflnanslran[eza
bllzu l60pro[ekata.
Neke republlcke organlzacl[e dobl[a[u sredstva za pro[ekte lz oblastl kulture preko
Mlnlstarstva kulture l medl[a, dok organlzacl[e ko[e se bave sportsklm aktlvnostlma osoba sa
lnvalldltetom dobl[a[u sredstva za te aktlvnostl od Mlnlstarstva sporta l prosvete u skladu sa
aktlma tlh mlnlstarstava.
Lokalne organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom mogu apllclratl za sredstva za materl[alne
troskove, angazovan[e tehnlckog osobl[a l programske aktlvnostl kod lokalnlh samouprava,
all se sltuacl[a znaca[no razllku[e od opstlne do opstlne. Obzlrom na vellkl stepen
neu[ednacenostl flnanslran[a na lokalnom nlvou nuzno [e ovu materl[u dodatno adekvatno
uredltl kako bl se predvldell [edlnstvenl, pravednl l transparentnl krlterl[uml za flnanslran[e
lokalnlh organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom od strane lokalnlh samouprava. Pravnl osnov
moze se nacl tumacen[em clana l2. st. 4. Zakona o lokalno[ samoupravl: "Organl [edlnlca
lokalne samouprave mogu saradlvatl sa nevladlnlm organlzacl[ama, humanltarnlm
organlzacl[ama l druglm organlzacl[ama, u lnteresu [edlnlcelokalnesamoupravel stanovnlka
sa svogpodruc[a.
1.3.. n li su irnnjn invnliJnesri eJgevernesr snme jeJneg minisrnrsrvn ili je re
eJeljenneJgevernesr meJu rnzlicirim minisrnrsrvimn?
Pltan[a lnvalldnostl pre svega su u nadleznostl Mlnlstarstva rada, zaposl[avan[a l socl[alne
16
polltlke, gde [e 2004. godlne formlran Sektor za zastltu osoba sa lnvalldltetom no l druga
mlnlstarstva preuzlma[u deo odgovornostl, obavl[a[ucl funkcl[e lz svo[lh nadleznostl. Neka
mlnlstarstva, poput Mlnlstarstva prosvete lll Mlnlstarstva kulture, lma[u male radne grupe lll
fokus osobe ko[e se bave pltan[lma vezanlm za lnvalldnost, dok se u druglm mlnlstarstvlma
lnvalldskom problematlkom po potrebl bave razllcltl sluzbenlcl, sektorl u sklopu svo[lh
redovnlh aktlvnostl. Dobar prlmer predstavl[a angazovan[e Dlrekcl[e za l[udska prava
Mlnlstarstva lnostranlh poslova u toku rada na nacrtu Konvencl[e o pravlma osoba sa
lnvalldltetom UN.
2. 5PClllCNA P0RdC1A
2.1 Dbrazovanje
2.1.1. n li imnJece sninvnliJirerem kejnne Jebijnju niknkvu vrsru ebrnzevnnjn? Akeih
imn, melimeJnebjnsnire.
Da. Po podaclma Mlnlstarstva prosvete prllogna predlogStrategl[e za unapreden[e poloza[a
osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l oko 39 posto dece sa lnvalldltetom ne zavrsl osnovnu skolu, lll
zavrsl samo odreden bro[ razreda. Po lstrazlvan[u Handlcap |nternatlonal-a l Centra za
proucavan[e demokratsklh alternatlva lz 8eograda, sprovedenog 200l. godlne u l2 opstlna,
bllzu 49 posto dece sa lnvalldltetom ne zavrsl skolu. U prllogu za Strategl[u za unapreden[e
poloza[a osoba sa lnvalldltetom Mlnlstarstvo prosvete takode navodl clfru od 85 posto dece
sa lnvalldltetom ko[a su lzvan obrazovnogslstema ko[om nekl lzvesta[l UN|CLP-a operlsu, bez
cltlran[a konkretnoglzvora lnformacl[a.
2.1.2. n li esreji znkeneJnvsrve keje sriri Jecu i eJrnsle sn invnliJirerem eJ
Jiskriminncije u ebrnzevnem sisremu? Ake esreji, Jn li re ukljucuje ebnvezu
ebezbeJivnnjnrnzumnihnJnrncijnzneneucenikekejimnjereerrebne?
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom zabran[u[e dlskrlmlnacl[u osoba
sa lnvalldltetom u oblastlma vaspltan[a l obrazovan[a: Zabran[eno [e uskraclvan[e prl[ema lll
lskl[uclvan[e deteta lll mlade osobe sa lnvalldltetom lz vaspltno- obrazovne ustanove zbog
n[egove lnvalldnostl (clan l8). Zakon dal[e predvlda da [e zabran[eno postavl[an[e
nelnvalldnostl kao posebnog uslova za upls u vaspltno- obrazovnu ustanovu, oslm ako ta[
uslov nl[e utvrden u skladu sa proplslma ko[l uredu[u oblast obrazovan[a. Organlzovan[e
posebnlh obllka nastave, odnosno vaspltan[a za decu l mlade sa lnvalldltetom ko[e zbog
nedovol[nlh lntelektualnlh sposobnostl nemogu da prateredovnenastavnesadrza[enecese
smatratl dlskrlmlnacl[om (clan l9). U tom sluca[u nadleznl organ donece akt ko[lm utvrdu[e
posto[an[e potrebe za takvlm obllkom obrazovan[a odnosno vaspltan[a ucenlka, odnosno
deteta predskolskog uzrasta, na osnovu koga se vrsl upls u posebne obllke nastave, odnosno
vaspltan[a. Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom na uopsten nacln
predvlda obavezu drzave, terltorl[alne autonoml[e l lokalne samouprave da preduzmu mere
kako bl oslgurale da vaspltan[e l obrazovan[e osoba sa lnvalldltetom bude lntegralnl deo
slstema vaspltan[a l obrazovan[a (clan 36). Ova[ Zakon ne predvlda lzrlclto obavezu
obezbedlvan[a razumnlh adaptacl[a za ucenlkeko[lma [eto potrebno.
Zakon o vlsokom obrazovan[u zabran[u[e dlskrlmlnacl[u na osnovu motornog l senzornog
hendlkepa (clan 8). Predvlda obavezu osnlvaca vlsokoskolske ustanove da flnanslra uslove za
studlran[e studenata sa lnvalldltetom (odel[ak l3 clana 59). Zakon o vlsokom obrazovan[u
takode predvlda mogucnost polagan[a lsplta na alternatlvnl nacln ko[l ne zadlre u sustlnu
17
samoglsplta (stavl0clana 90) l organlzovan[a nastavena znakovnom [ezlku (stav4clan 80).
Zakon o osnovama slstema vaspltan[a l obrazovan[a predvlda lzmedu ostalog zabranu
dlskrlmlnacl[e na osnovu ,flzlcke l pslhlcke konstltucl[e" all o obrazovan[u dece l mladlh sa
lnvalldltetom govorl lskl[uclvo u kontekstu seteoc|ono, sec|jolno slolstvo bez lkakvlh
odredbl o lntegrlsan[u dece l mladlh osoba sa lnvalldltetom u redovne vaspltno- obrazovne
ustanove. Drzava pruza lzvesnu podrsku samo ono[ decl sa lnvalldltetom ko[a pohada[u
specl[alne skole, sto predstavl[a svo[evrsnu dlskrlmlnacl[u. Takode, posto[l selekcl[a dece prl
uplsu u specl[alneskolel vrtlce. Ukl[uclvan[eu redovnl obrazovnl slstem cesto zavlsl od dobre
vol[e nastavnlka, odnosno rukovodstva skole l lakse se sprovodl u man[lm sredlnama gde ne
posto[l paralelan (specl[alnl) obrazovnl slstem.
2.1.3. nli esrejebrejcnni eJnci u vnsej zemlji eremekelikeJecesninvnliJirerem iJeu
secijnlneskeleu eJnesu nnehnJnnjeskeleu reJevnem ebrnzevnem sisremu? Pesrejeli
rnselezive inIermncije e reme keju vrsru invnliJnesri imnju Jecn kejn ehnJnju
secijnlneskele?
Mlnlstarstvo prosvete raspolaze celovltlm podaclma o decl sa lnvalldltetom u slstemu
predskolskog obrazovan[a samo za decu ko[a pohada[u specl[alne razvo[ne grupe prl
redovnlm predskolsklm ustanovama: Tokom 2003/4 godlne 200 dece sa lnvalldltetom
pohadalo [e specl[alne razvo[ne grupe u 37 predskolsklh ustanova u Srbl[l. Od toga [e l4
ustanova sa l00 dece bllo loclrano u 8eogradu. Mlnlstarstvo ne raspolaze podaclma o decl sa
lnvalldltetom ko[a su lntegrlsana u redovnevrsn[ackegrupeu predskolsklm ustanovama.
Sto setlceosnovnogobrazovan[a, Mlnlstarstvo prosveteraspolazecelovltlm podaclma o decl
sa lnvalldltetom ko[a pohada[u specl[alne skole l specl[alna odel[en[a redovnlh skola, dok o
bro[u dece sa lnvalldltetom ko[a pohada[u redovne skole lma samo nepotpune, parcl[alne
podatke. U prllozlma na predlog Strategl[e za unapreden[e poloza[a osoba sa lnvalldltetom
Mlnlstarstvo prosvete [e lstaklo da [e 2000/ 200l. godlne 7,560 dece sa lnvalldltetom
pohadalo 5lspecl[alnu skolu, dok l374decesa lnvalldltetom pohadalo specl[alna odel[en[a u
redovnlm skolama. Na uzorku od 97 redovnlh osnovnlh skola, utvrdeno [e da 8099 ucenlka sa
lnvalldltetom pohada redovna odel[en[a u tlm skolama.
Prema podaclma Mlnlstarstva prosvete, tokom 2005. godlneu 2l8redovnlh osnovnlh skola u
Srbl[l posto[ala su specl[alna odel[en[a za decu sa lnvalldltetom.
Od 5l specl[alne skole u Srbl[l, 37 su za decu sa laklm lntelektualnlm lnvalldltetom, 8 za decu
sa ostecen[em sluha, 3 za decu sa ostecen[em vlda, 2 za decu sa telesnlm lnvalldltetom l 2 za
decu sa poremeca[em u ponasan[u.
U oblastl sredn[eg obrazovan[a, u prllozlma za predlog Strategl[e za unapreden[e poloza[a
osoba sa lnvalldltetom Mlnlstarstvo prosvete dalo [e podatke o bro[u specl[alnlh skola l
specl[alnlh odel[en[a prl redovnlm skolama all ne l preclzne podatke o bro[u mladlh sa
lnvalldltetom ko[l pohada[u te skole. U Srbl[l posto[e 25 specl[alnlh sredn[lh skola za decu sa
lntelektualnlm lnvalldltetom, l4 za mlade sa ostecen[lma sluha, 5 za mlade sa ostecen[lma
vlda l 3 specl[alne skole za mlade sa poremeca[lma u ponasan[u. Prl redovnlm sredn[lm
skolama posto[l ll specl[alnlh odel[en[a za mlade se lnvalldltetom a Mlnlstarstvo prosvete
navodl da bro[ ucenlka od godlnedo godlnevarlra lzmedu 50l 90.
Po podaclma Mlnlstarstva prosvete veclna dece sa lnvalldltetom ko[e pohada[u redovna
odel[en[a redovnlh skola [esu deca sa lakslm lntelektualnlm l senzornlm lnvalldltetom, sa
dlsleksl[om l srodnlm obllclma lnvalldlteta l sa telesnlm lnvalldltetom. |pak, ne treba smetnutl
18
sa uma cln[enlcu da vellkl bro[ ove dece ne uplse lll ne zavrsl redovno sredn[e obrazovan[e-
svega oko 33 posto osoba sa lnvalldltetom zavrsl sredn[u skolu, po nalazlma lstrazlvan[a
Handlcap |nternatlonal-a l Centra za proucavan[e demokratsklh alternatlva u l2 opstlna
Srbl[e200l. godlne.
2.1.4. KnkvneJrskn, nkeimniknkve, jennrnselngnnju Jeci/emlnJini sninvnliJirerem u
reJevnem ebrnzevnnju?
Po podaclma Mlnlstarstva prosveteu prllozlma za predlogStrategl[eza unapreden[epoloza[a
osoba sa lnvalldltetom deca l mladl sa lnvalldltetom ko[l pohada[u redovna odel[en[a
redovnlh skola praktlcno ne uzlva[u bllo kakvu slstemsku podrsku, nltl lma odgovara[uclh
programa. U specl[alnlm odel[en[lma redovnlh skola sa decom l mladlma sa lnvalldltetom
rade defektolozl- specl[alnl edukatorl lll ucltel[l l nastavnlcl ko[l su pored redovnog
obrazovan[a na Pedagoskom fakultetu prosll obuku na Pakultetu za specl[alnu edukacl[u l
rehabllltacl[u- defektologl[u.
Deca l mladl sa telesnlm l senzornlm lnvalldltetom ko[a pokusava[u da pohada[u redovne
skole suocava[u se sa skoro nepremostlvlm teskocama- preko 90 % redovnlh osnovnlh l
sredn[lh skola nl[e prlstupacno, u ovlm skolama llteratura u dostupnlm formatlma gotovo da
ne posto[l, kao nl slstematlcan prlstup lndlvlduallzovanom radu l pruzan[u podrske decl l
mladlma sa lnvalldltetom u redovnlm odel[en[lma redovnlh skola.
|de[a lnkluzl[e u obrazovan[u podrazumeva da [e sprovode nastavnlcl ko[l rade u redovnom
obrazovnom slstemu, a ko[l treba[u da lma[u podrsku od vlastl u sklopu [asno deflnlsanlh
slstemsklh resen[a.
2.1.5. KnkvneJrsknje nnrnselngnnju znsruJenre sninvnliJirerem nnuniverzirerimn?
Pesrejeli srnrisrikeeuniverzirerskim sruJenrimnsninvnliJirerem?
Zakon o vlsokom obrazovan[u predvlda obavezu osnlvaca vlsokoskolske ustanove da
flnanslra uslove za studlran[e studenata sa lnvalldltetom (odel[ak l3 clana 59). Zakon o
vlsokom obrazovan[u takode predvlda mogucnost polagan[a lsplta na alternatlvnl nacln ko[l
ne zadlre u sustlnu samog lsplta (stav l0 clana 90) l organlzovan[a nastave na znakovnom
[ezlku (stav4clan 80).
Upraksl se ove odredbe zakona ne sprovode dosledno. Samo na Unlverzltetu u Novom Sadu
su cln[enl slstematlcnl naporl da se unlverzltetskl kampus uclnl prlstupacnlm, u sklopu
studentsklh sluzbl oforml[eno [e mesto referenta za studente sa lnvalldltetom. Uprkos
naporlma studentsklh organlzacl[a l organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom na druglm
Unlverzltetlma nl[e se otlslo dal[e od nacelne deklaratlvne podrske, tek po nekl od fakulteta
po[edlnlh unlverzlteta preduzlma[u napore da zgrade uclne prlstupacnlm l da studentlma sa
senzornlm lnvalldltetom nastavne materl[ale l llteraturu uclne dostupnom- Pravnl fakultet
Unlverzlteta u 8eogradu predstavl[a dobar prlmer napora uprave vlsokoskolske ustanove da
[e uclnl potpuno prlstupacnom l lz[ednacl mogucnostl studlran[a za studente sa
lnvalldltetom.
2.1.. nli esri cenrri znreIesiennlnu eJuknciju risruncni znesebesninvnliJirerem?
Po pravllu ne, lako Zakon o zaposl[avan[u l oslguran[u za sluca[ nezaposlenostl predvlda da su
osobe sa lnvalldltetom [edna od grupa stanovnlstva ko[o[ [e potrebna podrska u
profeslonalnom osposobl[avan[u l da opstl programl naclonalnesluzbezaposl[avan[a mora[u
19
bltl dostupnl ovlm osobama. Na lntervencl[u organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom u Strategl[u
sredn[egstrucnogosposobl[avan[a naknadno su unete odredbe o programlma namen[enlm
ovlm osobama.
2.1.7. n li slen, gluvn ili gluve-slen Jecn imnju risru ebrnzevnnju u secijnlnim
rnzreJimn, svejim grunmn? Ake imnju, Jn li je re ebrnzevnnje nn isrem niveu kne
reJevneebrnzevnnje?
Prema prllozlma Mlnlstarstva prosveteza predlogStrategl[eza unapredlvan[epoloza[a osoba
sa lnvalldltetom Srbl[e slepa l gluva deca pohada[u specl[alne skole ko[e rade po nastavnlm
planovlma l programlma ko[l su formalno na lstom nlvou kao l redovno obrazovan[e.
Treba prlmetltl da su nekl od nastavnlh planova za slepu l slabovldu decu l mlade zastarell
(npr. ovl mladl [os uvek se obrazu[u za struku telefonskog operatera u vreme dlgltalne
telefonl[e). Takod[e, prema podaclma Saveza sleplh l slabovldlh Srbl[e gluvo-slepa deca po
pravllu nlsu obuhvacena nl specl[alnlm, nltl redovnlm obrazovnlm slstemlma. Posebnu
teskocu predstavl[a neposto[an[e prosvetnog kadra ko[l [e obucen za rad sa gluvo-slepom
decom
2.1.8. n li imn nnsrnvnikn keji su kvnliIikevnni Jn reJnju znnkevni jezik i/ili 8rnjeve
isme?
Da. |pak, bro[ kvallflkovanlh nastavnlka [epremall u odnosu na potrebedecel mladlh ko[l zele
da uceznakovnl [ezlk l/ lll 8ra[evo plsmo.
2.1.9. nli esreji ebuknznnnsrnvnikeeIilezeIiji inkluzivneg ebrnzevnnjni eremeknke
emeci Jeci sninvnliJirerem u rnzreJu?
Ne posto[l slstematlcna obuka na Pedagoskom fakultetu ove vrste, nastavnlcl ko[l drze
nastavu u specl[alnlm odel[en[lma redovnlh skola prolaze dopunsku obuku na Pakultetu za
specl[alnu edukacl[u l rehabllltacl[u- defektologl[u. |ako fllozofl[a lnkluzlvnog obrazovan[a
postepeno stlce pobornlke na Pakultetu za specl[alnu edukacl[u l rehabllltacl[u, nekl
strucn[acl [os uvek nlsu usvo[lll ovu fllozofl[u l aktlvno se oplru lde[ama lnkluzlvnog
obrazovan[a za osobesa lnvalldltetom.
2.2 ZaposIjavanje
2.2.1. n li esreji znkeneJnvsrve keje sriri esebe sn invnliJirerem eJ Jiskriminncije nn
rnJnem mesru? Ake esreji, Jn li ene ukljucuje ebnvezu ebezbeJivnnjn rnzumnih
nJnrncijnknJnsereznhrevneJ srrnneejeJincn?
Da. Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom zabran[u[e neprlman[e osobe
sa lnvalldltetom l llca ko[ezlvl u domaclnstvu sa tom osobom u radnl odnos zboglnvalldnostl,
odnosno svo[stva pratloca osobesa lnvalldltetom, postavl[an[eposebnlh zdravstvenlh uslova
za prl[em osobe sa lnvalldltetom u radnl odnos (oslm ako zakon ne proplsu[e posebne uslove
za obavl[an[e odredenog posla), prethodnu proveru pslhoflzlcklh sposobnostl ko[e nlsu
neposredno vezane za obavl[an[e odredenog posla (clan 22). losloJovoc je Juzon Jo |zvts|
tehn|cle oJotoc|je toJno mesto olo ttoslov| oJotoc|je ne oJoju no tetet osloJovco |l| n|su
nestozmetn| u odnosu na doblt ko[u poslodavac moze ostvarltl zaposl[avan[em osobe sa
lnvalldltetom (clan 22). OJo|jonje Jo se |zvts| oJotoc|jo teJstovljo olt J|slt|m|noc|je.
Dlskrlmlnacl[u u zaposl[avan[u zbog lnvalldnostl ne predstavl[a zaposl[avan[e kandldata ko[l
20
[epokazao na[bol[l rezultat na proverl sposobnostl za radno mesto (odel[ak lclana 23.).
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom predvlda da ce dlskrlmlnacl[u
zbog lnvalldnostl u radnlm odnoslma clnltl odredlvan[e nlze zarade osobl sa lnvalldltetom
nezavlsno od n[enogradnoguclnka, all nel nagradlvan[eprema rezultatlma rada. Zabran[eno
[e postavl[an[e posebnlh uslova rada zaposleno[ osobl sa lnvalldltetom oslm ako tl uslovl ne
prolzllaze neposredno lz prlrode radnog mesta (odel[ak 2 clana 24.), kao l postavl[an[e
posebnlh uslova za ostvarlvan[e druglh prava lz radnog odnosa, ako se tl posebnl uslovl ne
postavl[a[u zaposlenlma bez lnvalldlteta (odel[ak 3clana 24.). Zrtva dlskrlmlnacl[emozetrazltl
zastltu od dlskrlmlnacl[eu sudskom postupku uredenom Glavom v Zakona.
| Zakon o radu lz marta 2005. godlne lzrlclto zabran[u[e dlskrlmlnacl[u na osnovu lnvalldnostl
(cl l8). Zabrana se odnosl na dlrektnu l lndlrektnu dlskrlmlnacl[u u odnosu na trazen[e posla l
zaposl[avan[e, uslove rada, obuku l radno osposobl[avan[e, napredovan[e na poslu l otkaz
ugovora o radu. Zrtve dlskrlmlnacl[e mogu trazltl naknadu stete u sudsko[ parnlcl. |pak,
clanovl l0l l l02 Zakona o radu ko[l govore o zastltl lnvallda odnose se pre svega samo na
lnvallderada a nel na ostalekategorl[eosoba sa lnvalldltetom.
Treba lpak prlmetltl da se lzuzetno dobro postavl[ena zakonska resen[a o zastltl od
dlskrlmlnacl[e u radnlm odnoslma malo prlmen[u[u u praksl. Ne posto[e zvanlcne statlstlke o
bro[u sudsklh postupaka a neke od organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom raspolazu
sporadlcnlm podaclma o malobro[nlm po[edlnacnlm sluca[evlma kada su zrtve
dlskrlmlnacl[e pokusale da zatraze sudsku zastltu no do sada nl [edan postupak nl[e okoncan
u korlst tuzllaca.
2.2.2. n li esreje rnselezivi Iinnnsijski srimulnnsi zn esleJnvce keji znesljnvnju
esebe sn invnliJirerem? Ake esreje, krnrke eisire sisrem rnke sre cere eJgeveriri nn
irnnjn:
- lostoj| l| noJolnoJozot|looJovonjetoJnomjesto/
- 0ol| jetol|nons|jsl| st|mulons(ousolnosvoto}/
- loj| suuslov| zoojeJ|ncoJoJoo|jel|nons|jsl| st|mulons/
Naclonalna sluzba zaposl[avan[a poslodavclma ko[l zaposle osobe sa lnvalldltetom nudl
90000 dlnara (oko ll00 evra) za adaptacl[u radnog mesta l pokrlvan[e plate za zaposlenu
osobu sa lnvalldltetom u tra[an[u od godlnu dana. Plskalnlm proplslma poslodavcl ko[l
zaposle osobe sa lnvalldltetom oslobodenl su placan[a poreza l doprlnosa na plate zaposlene
osobesa lnvalldltetom u tra[an[u od 3godlne.
Da bl poslodavac ostvarlo pravo na pokrlvan[e troskova adaptacl[e radnog mesta l plate
neophodno [e da apllclra kod Naclonalne sluzbe zaposl[avan[a l dostavl neophodnu
dokumentacl[u.
Od l. [anuara do 3l. septembra 2006. godlne preko pomenutlh programa Naclonalne sluzbe
zaposl[avan[a posao [e naslo 3l6 osoba sa lnvalldltetom. U lstom perlodu kao nezaposleno
kod Naclonalnesluzbezaposl[avan[a bllo [eprl[avl[eno oko 23000osoba sa lnvalldltetom.
2.2.3. n li u vnsej zemlji esreji kverni sisrem? Akeesreji, melimeJnukrnrkeebjnsnire
knkeIunkcienise:
- Procent kvotel vellclna poslodavca ko[l [eobavezan kvotnlm slstemom!
21
- Da ll to obavezu[esveposlodavce([avne, prlvatne, neprofltne!
- Da ll sekvota slstem nadzlre! Da ll funkclonlse!
- Da ll posto[ealternatlvnemerekvotnom slstemu!
Ne.
U prlpreml [e Zakon o profeslonalno[ rehabllltacl[l l zaposl[avan[u osoba sa lnvalldltetom.
Nacrt ovog Zakona predvlda obavezu lspun[avan[a kvota zaposl[avan[a osoba sa
lnvalldltetom za sve poslodavce ko[l zaposl[ava[u 20 l vlse llca. Kvote ce bltl vlse za organe
[avne vlastl l [avne lnstltucl[e a poslodavcl ko[l ne lspune kvotne obaveze blce duznl da
lsplacu[u sredstva u vlslnl 50% zarade za svaku osobu sa lnvalldltetom ko[u nlsu zaposllll
shodno kvotl sve dok ne lspune obaveze predvldene kvotom. Organl [avne vlastl blce duznl
da placa[u 2% ukupnlh lznosa zarada dok ne lspune zakonom proplsanu kvotu. Ovako
prlkupl[ena sredstva blce namenskl korlscena radl podstlcan[a zaposl[avan[a osoba sa
lnvalldltetom.
2.2.4. n li esreje znsrirne rnJienice? Ake esreje, melime Jn krnrke ebjnsnire sisrem,
eJgevnrnjuci izmeJu esrnleg nnsleJecnirnnjn:
- 8ro[ radlonlca l bro[ radnlka sa lnvalldltetom.
- Da ll radnlcl lma[u radnl ugovor! Da ll zaradu[u barem mlnlmalne plate! Da ll su
pokrlvenl opstlm pravlllma zakona o radu!
Da.
Prema vazecem Zakonu o radnom osposobl[avan[u l zaposl[avan[u lnvalldnlh llca Pepubllke
Srbl[elz l996. godlneuredeno [eradno osposbl[avan[el zaposl[avan[eosoba sa lnvalldltetom
6
ko[e se ne mogu zaposlltl na otvorenom trzlstu rada. One se zaposl[ava[u u preduzeclma za
radno osposobl[avan[e l zaposl[avan[e lnvallda, to [est zastltnlm radlonlcama. Zakon
proplsu[e uslove ko[e preduzece mora lspun[avatl: preduzece za radno osposobl[avan[e l
zaposl[avan[e osoba sa lnvalldltetom moze se osnovatl l obavl[atl delatnost pod uslovom da
lma na[man[e40posto osoba sa lnvalldltetom medu svo[lm zaposlenlm, da lma odgovara[ucl
prostor, odgovara[ucu tehnlcku l drugu opremu l zaposlena strucna llca za osposobl[avan[e
osoba sa lnvalldltetom. 8ro[ zaposlenlh strucnlh llca odgovara bro[u osoba sa lnvalldltetom u
preduzecu l vrstl n[lhove lnvalldnostl. Upreduzecu mora[u bltl zaposlenl na[man[e [edno llce
ko[e prema proplslma lz oblastl obrazovan[a lspun[ava uslove za nastavnlka praktlcne
nastave u strucl, odnosno zanlman[u lz ko[eg se osobe sa lnvalldltetom osposobl[ava[u l
na[man[e [edno llce ko[e posedu[e [edno od sledeclh zvan[a: dlplomlranl soclolog,
dlplomlranl pslholog, dlplomlranl pedagoglll dlplomlranl defektolog.
Osoba sa lnvalldltetom zasnlva radnl odnos u preduzecu bez [avnog oglasavan[a, uz
posredovan[eorganlzacl[enadlezneza poslovezaposl[avan[a (cl. l4). Osoba sa lnvalldltetom l
ucenlk lz clana 4 Zakona mogu obavl[atl poslove za ko[e su zasnovall radnl odnos kod kuce,
pod uslovom da seposlovl mogu obavl[atl kod kuce(cl. l5).
Shodno clanu l7Zakona, preduzecu seobezbedu[u sredstva za radno osposobl[avan[eosoba
sa lnvalldltetom u skladu sa Zakonom. Predzecu se za svakl mesec obezbedu[u sredstva lz
budzeta Pepubllke Srbl[e po svakom zaposlenom lnvalldu u vlslnl od 50 posto prosecne
zarade po zaposlenom u Pepubllcl, prema posledn[lm ob[avl[enlm podaclma republlckog
organa nadleznog za poslove statlstlke (stav l clana l8). Sredstva lz stava l clana l8 Zakona
prenose se mlnlstarstvu nadleznom za poslove rada na poseban racun u okvlru redovnog
racuna mlnlstarstva (stav 2 clana l8). Mlnlstarstvo prenosl ova sredstva preduzecu (stav 3
clana l8). Sredstva ko[a se preduzecu obezbede u vezl sa radnlm osposobl[avan[em osoba sa
"Sluzbenl glasnlk Pepubllke Srbl[e, bro[ 25/96

22
lnvalldltetom mogu sekorlstltl samo za tenamene(clan l9).
ltemooJoc|mo|z 2005. oJ|ne u5to|j| Jeluju74 zost|tne toJ|on|ce oJ loj|h 61 |sunjovouslove
zo l|nons|tonje |z teuol|clo 8uJzeto. uluon otoj zooslen|h u t|m teJuzec|mo je 6045 oJ
ceo su 3206 zooslen|h osooe so |nvol|J|tetom. No zooslene u zost|tn|m toJ|on|como
t|menjujuse sve oJteJoe zolonootov|mo|z toJn|h oJnoso, noutols| unel|m oJ teJuzeco
olozoj osooo so |nvol|J|tetom Jolelo je oJ zov|Jno, osto teJuzeco o tov|lu osluju so
uo|c|mo o se zooslen|mo Juuju lote o nele osooe so |nvol|J|tetom toJe u zost|tn|m
toJ|on|comosomoJoo| |sun|lezolonsleuslovezooJlozol utevtemenu|nvol|Jsluenz|ju.
2.2.5. n li esreji rnselezivn emec zn esebe sn invnliJirerem keje zele biri
snmeznesleneili clnniceznJruge?
Da.
Osobe sa lnvalldltetom ko[e zele da se samozaposle l pocnu da se bave preduzetnlcklm
radom mogu apllclratl za sredstva kod Naclonalne sluzbe zaposl[avan[a. Tokom 2005. godlne
lznos tlh sredstava za pokretan[e blznlsa lznoslo [e l40000 dlnara (oko l750 evra). Pelatlvno
mall bro[ osoba sa lnvalldltetom korlstlo [e programe samozaposl[avan[a. Posto [e rec o
programlma ko[l su tek pocell da se sprovode tesko [e davan[e eventualnlh prognoza o
n[lhovlm dugorocnlm efektlma. |pak, lma[ucl na umu opste preporuke o podlzan[u stope
zaposlenostl kroz samozaposl[avan[e, preduzetnlstvo, mala l sredn[a preduzeca, pomenutl
programl mogu sepokazatl kao korlsna oruda u reforml zaposl[avan[a osoba sa lnvalldltetom.
Prema nalazlma lstrazlvan[a MOP-a, socl[alne kooperatlve za zaposl[avan[e osoba sa
lnvalldltetom, ko[e bl korlstlle lskustva druglh zemal[a l tradlclonalnlh zastltnlh radlonlca u
7
Srbl[l mogu datl vredan doprlnos podstlcan[u zaposl[avan[a osoba sa lnvalldltetom.
2.2.. nli su reJviJene mereznesebe kejesreknu invnliJirer rekem sveg rnJneg vekn?
Akejesu, melimeJnihukrnrkeeisere.
Da. Zakon o radu dal[e predvlda da ukollko zaposlenl nl[e vlse sposoban da obavl[a odredenl
posao zbog sman[ene radne sposobnostl, poslodavac [e duzan da mu ponudl drugl posao u
skladu sa preostalom radnom sposobnoscu zaposlenog (clan l0l). Zaposlenl moze dobltl
8
otkaz samo ako odbl[eponudeno drugo odgovara[uceradno mesto (clan l02).
Treba prlmetltl da se ove odredbe Zakona o radu u praksl cesto krse l da su lnvalldl rada po
pravllu medu prvlma na splskovlma tehnolosklh vlskova ko[lma treba urucltl otkaze. Onl se
retko odlucu[u da zatrazesudsku zastltu svo[lh prava.
Osobeko[epotpuno lzguberadnu sposobnost usled povredena radu lll profeslonalnebolestl
odlaze u lnvalldsku penzl[u. Proplsl o penzl[sko- lnvalldskom oslguran[u takode predvlda[u
odredenenaknadeza telesno ostecen[e, no bro[ uzlvalaca ovlh prava [emall: Od bllzu 375000
lnvallda rada svega 4,l62 uzlvalo [e ovo kompenzatorno pravo. Mesecna svota ko[u su u
proseku dobl[all na lmenadoknadelznoslla [esvega l,284dlnara, odnosno l6evra mesecno!
2.2.7. n li su mere esreg rrzisrn rnJn (esreJevnnje i lnsirnnje uslugn} risruncne zn
esebe sninvnliJirerem?
Samo dellmlcno. Od 24lokalneflll[aleNaclonalnesluzbezaposl[avan[a samo su 2, u 8eogradu
7
Podacl prlkupl[anl za Medunarodnu organlzacl[u rada |LO tokom 2005.
8
H. Lerentveld, 8. Pausenbah, D. Tatlc, P. Savclc, S. Puaca: |ntegracl[a korak po korak: |zvesta[- Pazvl[an[e polltlke

zaposl[avan[a osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l, 8eograd, 2006, str l5 - l6.
23
l Novom Sadu, u potpunostl dostupne osobama sa lnvalldltetom. U preostale 22 posto[e
referentl zaduzenl lskl[uclvo za pruzan[e usluga nezaposlenlm osobama sa lnvalldltetom all
ob[ektl l lnfrastruktura u tlm flll[alama nlsu prlstupacnl.
2.2.8. nli esebngubi svejernvenninvnliJsku enziju nkeseznesli?
Da.
2.3 Pristup zdravstvu i rehabiIitaciji
2.3.1. n li je esri zJrnvsrveni sisrem risruncnn esebnmn sn invnliJirerem? Nn rimer,
mezeli gluvnesebnkemunicirnri znnkevnim geverem u zJrnvsrvenim usrnnevnmn? nli
su belnicerisruncnezninvnliJsknkelicn?
Trenutno vellkl bro[ zdravstvenlh ustanova nl[e prlstupacan osobama sa lnvalldltetom:
|strazlvan[e ko[e su Handlcap |nternatlonal l Centar za proucavan[e demokratsklh alternatlva
sprovell 200l. godlne u l2 opstlna u Srbl[l pokazu[e da 56% lspltanlka smatra da lm
zdravstvene ustanove u potpunostl lll dellmlcno nlsu dostupne! |ako se Zakon o zdravstveno[
zastltl Srbl[e zasnlva na nacellma prlstupacnostl zdravstvene zastlte l pravlcnostl odnosno
nedlskrlmlnacl[e u pruzan[u zdravstvene zastlte mnoge zdravstvene ustanove nlsu
prlstupacne u praksl. Zakon proplsu[e da zdravstvena zastlta mora bltl flzlckl, ekonomskl l
geografskl dostupna gradanlma Pepubllke Srbl[e, naroclto prlmarna zdravstvena zastlta (cl.
l9). Zootonjeno je J|slt|m|noc|jo u tuzonju zJtovstven|h usluo, |zmeJu ostolo | no osnovu
s|h|clo | telesno |nvol|J|teto (cl. 20). |pak, mnoge bolnlce nlsu prlstupacne korlsnlclma
lnvalldsklh kollca, dok gluva osoba ko[a zell korlstltl usluge prevodloca na znakovnl [ezlk
prlllkom posetezdravstveno[ ustanovl mora sama platltl prevodloca.
Naclonalnlm lnvestlclonlm planom 2006. godlnepredvldeno [eda svl domovl zdravl[a u Srbl[l
budu adaptlranl u skladu sa standardlma prlstupacnostl, sto bl blo znaca[an korak ka
obezbedlvan[u zakonskl garantovane prlstupacnostl prlmarne zdravstvene zastlte osobama
sa lnvalldltetom.
2.3.2. n li su servisi zn seksunlne i rereJukrivne zJrnvlje emeguceni zennmn i
musknrcimnsninvnliJirerem?
Ne posto[e zakonske prepreke ostvarlvan[u prava na servlse za seksualno l reproduktlvno
zdravl[e zena l muskaraca sa lnvalldltetom all u praksl posto[l lzuzetno mall bro[ prlstupacnlh
zdravstvenlh ustanova u ko[lma one/ onl mogu ostvarltl ta prava. Glnekoloske ordlnacl[e
prlstupacne zenama sa lnvalldltetom posto[e samo u par vellklh gradova u Srbl[l. Dodatne
teskoce lzazlva[u rasprostran[ene predrasude vezane za rodltel[stvo l seksualnost zena l
muskaraca sa lnvalldltetom.
2.3.3. nli imnJeveljnerehnbilirncienihcenrnrnznesebesninvnliJirerem?
Ne.
Zakon o zdravstveno[ zastltl Srbl[e clanom 44. predvlda l da seu okvlru obaveznogoslguran[a
oslguranlm llclma pokrlva l00%cene za preglede, lecen[e l rehabllltacl[u u sluca[u povrede l
bolestl llca ko[a su tesko duhovno lll telesno ometena u razvo[u, za pregledel lecen[emultlple
skleroze, progreslvnlh neuro-mlslcnlh bolestl, cerebralne parallze, paraplegl[e l tetraplegl[e,
kao l za medlclnsko- tehnlcka pomagala u vezl sa lecen[em povreda l bolestl lz stava l ovog
clana. Ova[ clan predvlda pokrlvan[ena[man[e80%cenezdravstvenlh usluga lzmedu ostalog
24
za kucno lecen[e l rehabllltacl[u u staclonarno[ ustanovl. Clanom 50 predvldeno [e da se
zdravstvena zastlta u punom lznosu bez partlclpacl[e lzmedu ostallh obezbedl ratnlm vo[nlm
lnvalldlma l clvllnlm lnvalldlma rata, sleplm llclma, tra[no nepokretnlm llclma l llclma ko[a
ostvaru[u pravo na naknadu za tudu negu l pomoc.
2.3.4. n li znnre zn siruncije u kejimn je esebnmn sn invnliJirerem uskrncen zJrnvsrveni
rrermnnzbeg rezinenjiheveg invnliJirern?
Da, naroclto se osobe sa lntelektualnlm lnvalldltetom, autlzmom lll pslhosocl[alnlm stan[lma
suocava[u sa uskraclvan[em zdravstvene zastlte u zdravstvenlm ustanovama u [avnom
sektoru. Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom predvlda da posebno
tezak obllk dlskrlmlnacl[e predstavl[a odbl[an[e da se osobama sa lnvalldltetom pruzl
zdravstvena usluga, lll postavl[an[e posebnlh uslova za pruzan[e tlh usluga ko[l nlsu
opravdanl medlclnsklm razlozlma, odbl[an[e postavl[an[a dl[agnoze lll nepruzan[e
lnformacl[eo zdravstvenom stan[u osobesa lnvalldltetom (clan l7).
Clan 253 Krlvlcnog zakonlka govorl o krlvlcnom delu neukazlvan[a lekarske pomocl: Krlvlcno
delo nastupa samo ako usled neukazlvan[a lekarske pomocl dod[e do smrtl lll teskog
narusavan[a zdravl[a. Praksa pokazu[eda su osobesa lnvalldltetom suocenesa uskraclvan[em
medlclnske pomocl u sluca[evlma kada ne dolazl do teskog narusavan[a zdravl[a all stetne
posledlcelpak nasta[u- na prlmer prlllkom uskraclvan[a stomatolosklh usluga.
2.3.5. nli su emngnlnnnrnselngnnju esebnmnsninvnliJirerem keji ihrrebnju i Jnli ih
eni sebi megu riusriri? MelimeJnjresnzer eJgever.
Zakon o zdravstvenom oslguran[u Pepubllke Srbl[e clanom 34 predvlda da tovo no
zJtovstvenuzost|tu|zmeJuostolooouhvoto| meJ|c|nslo- tehn|cloomoolo: proteze, ortoze
l druga pomagala za kretan[e, sta[an[el seden[e, za vld, sluh, govor, stomatoloskenadoknadel
druga pomagala (clan 34). Clan 44 lzmedu ostalog predvlda da se u okvlru obaveznog
oslguran[a oslguranlm llclma pokrlva l00%cene za medlclnsko- tehnlcka pomagala u vezl sa
lecen[em povreda l bolestl lz stava lovogclana. Krlterl[um l postupak za ostvarlvan[eprava na
pomagala dal[e su uredenl Pravllnlkom o medlclnsko- tehnlcklm pomagallma ko[a se
obezbedu[u lz sredstava obaveznog zdravstvenog oslguran[a. No, ova[ podzakonskl akt
poostrlo [e uslove za ostvarlvan[e prava na pomagala l osobe sa lnvalldltetom u praksl se
suocava[u sa bro[nlm teskocama u ostvarlvan[u zakonom garantovanlh prava: Prlllkom
sklapan[a ugovora sa prolzvodaclma l dlstrlbuterlma pomagala Zavod za zdravstveno
oslguran[e rukovodlo se pre svega cenom pomagala pa su osobe sa lnvalldltetom cesto
prlnudene da partlclplra[u u cenl pomagala lll da korlste pomagala losl[eg kvallteta. Neka
neophodna pomagala uopstesenenalazena llstl pomagala (na prlmer resplratorl za osobesa
posledlcama kvadrlplegl[e l neuromlslcnlh obol[en[a) a za druga su proplsanl nerealnl rokovl
tra[an[a l perlodlcnlh remonta/ zamena delova.
2.3.. n li je esebn sn invnliJirerem ebnveznn reci rehnbilirnciju knke bi imnln risru
bilekejim beneIicijnmnkejesu veznnezninvnliJnesr?
Ne.
2.3.7. n li esebe sn invnliJirerem megu imnri risru zJrnvsrvenem esigurnnju i
zivernem esigurnnju nnneJiskriminnrernnnncin?
Da.
25
Zolon o zJtovstvenom os|utonju keuol|le 5to|je clonom 22 teJv|Jo Jo se os|uton|c|mo
|zmeJu ostol|h smottoju osooe so |nvol|J|tetom | mentolno neJovoljno tozv|jeno l|co. Pravo lz
obaveznogzdravstvenogoslguran[a obuhvata pravo na zdravstvenu zastltu, naknadu zarade
za vreme prlvremene sprecenostl za rad l naknadu troskova prevoza u vezl sa korlscen[em
zdravstvene zastlte (cl. 30). Pravo na zdravstvenu zastltu, lzmedu ostalog, obuhvata
prevencl[u, preglede l lecen[e bolestl, stomatoloske preglede l lecen[a, rehabllltacl[u, lekove l
medlclnska sredstva l medlclnsko- tehnlcka pomagala (cl. 34). Clan 44 predvlda l da se u
okvlru obaveznog oslguran[a oslguranlm llclma pokrlva l00% cene za preglede, lecen[e l
rehabllltacl[u u sluca[u povrede l bolestl llca ko[a su tesko duhovno lll telesno ometena u
razvo[u, za preglede l lecen[e multlple skleroze, progreslvnlh neuro-mlslcnlh bolestl,
cerebralne parallze, paraplegl[e l tetraplegl[e, kao l za medlclnsko- tehnlcka pomagala u vezl
sa lecen[em povreda l bolestl lz stava l ovog clana. Ova[ clan predvlda pokrlvan[e na[man[e
80%cenezdravstvenlh usluga lzmedu ostalogza kucno lecen[e l rehabllltacl[u u staclonarno[
ustanovl. Clanom 50 predvldeno [e da se zdravstvena zastlta u punom lznosu bez
partlclpacl[e lzmedu ostallh obezbedl ratnlm vo[nlm lnvalldlma l clvllnlm lnvalldlma rata,
sleplm llclma, tra[no nepokretnlm llclma l llclma ko[a ostvaru[u pravo na naknadu za tudu
negu l pomoc.
2.4 Zivot u zajednici (institucionaIizacija, podrska porodicama, personaIna asistencija)
2.4.1. n li esreje insrirucije zn esebe sn invnliJirerem? Ake esreje, melime Jn nnm
ebezbeJiresleJeceinIermncije:
- 8toj |nst|tuc|jo| otoj osoooso|nvol|J|tetom.
- lojetueosoooso|nvol|J|tetom suulovnom smesteneo|nst|tuc|jomo/
- 0ol| |moJeceso|nvol|J|tetom u|nst|tuc|jomo/
- 0ol| suosooeso|nvol|J|tetom t|s|ljeneJoz|veut|m |nst|tuc|jomo/ Alojesu, loJonos|
oJlule/
- 0o l| ostoje zvon|cn| lonov| Jo se zotvote |nst|tuc|je | olo ostoje, lolo ce se to
stovoJ|t|/
Da.
predvlda da se korlsnlk usluga moze uputltl u ustanovu socl[alne zastlte radl zbrln[avan[a
stanovan[a, lshrane, odevan[a, nege, pomocl l staran[a- kao l vaspltan[a l obrazovan[a,
osposobl[avan[a za odredene radne aktlvnostl, radno-okupaclone, kulturno- zabavne l
9
rekreatlvno- rehabllltaclone aktlvnostl (cl. 36). |zmedu ostallh, Zakon predvlda da pravo na
smesta[u u ustanovu lma[u ,deca sa umerenom, tezom l teskom mentalnom ometenoscu,
vlsestrukom ometenoscu, deca obolela od autlzma, deca sa smetn[ama u telesnom razvo[u
ko[a nema[u uslova da ostanu u svo[o[ porodlcl (...), odrasla lnvalldna llca sa telesnlm l culnlm
ostecen[lma, tesko hronlcno obolela llca l llca ometena u mentalnom razvo[u ko[a nlsu u
mogucnostl da samostalno zlve u porodlcl ..." (cl. 37). |ako zakon predvlda obavezu centara za
socl[alnl rad da lsplta[u uslove za vanlnstltutclonalno zbrln[avan[e potencl[alnlh korlsnlka
korlsnlca smesta[a u ustanove, sve do pocetka novog mllenl[uma preovladu[uca praksa u
Srbl[l blla [e smestan[e osoba sa lnvalldltetom u ustanove, cak l mladlh osoba sa telesnlm
lnvalldltetom u staracke domove, lll osoba sa lntelektualnlm lnvalldltetom u ustanove
mentalnogzdravl[a sa osobama sa pslho-socl[alnlm ostecen[lma. Tek od 2000. godlne u Srbl[l
se pocln[e sa pokusa[lma organlzovan[a vanlnstltuclonalnlh servlsa podrske za osobe sa
lnvalldltetom, presvega kroz pllot pro[ekte.
9
,Sluzbenl glasnlk Pepubllke Srbl[e" br. 36/9l, 79/9l, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/ 200l, 84/ 2004,ll5/2005.
26
USrbl[l lma ukupno 20ustanova za smesta[ osoba sa lnvalldltetom.
Od pomenutlh 20ustanova, 9[eza smesta[ decel mladlh sa lnvalldltetom: 8[eza decu l mlade
sa lntelektualnlm lnvalldltetom a lza decu l mladesa autlzmom.
Od pomenutlh 8, cetlrl ustanove pruza[u smesta[ kako decl tako l odrasllma sa lntelektualnlm
lnvalldltetom all u zasebnlm krlllma ustanove.
Uovlh 9ustanova za decu l mladetrenutno boravl 2470decel mladlh sa lnvalldltetom.
U [edanaest ustanova smestene su odrasle osobe sa lnvalldltetom: U 2 ustanove stanu[u
osobe sa telesnlm lnvalldltetom, u 2 osobe sa pslhosocl[alnlm stan[lma, u 6 osobe sa
lntelektualnlm lnvalldltetom l u losobeostecenogvlda.
U pomenutlh ll ustanova za smesta[ odrasllh osoba sa lnvalldltetom trenutno boravl 2895
osoba sa lnvalldltetom.
Ukupan bro[ stanara u 20 ustanova za smesta[ osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l lznosl 5365
osoba sa lnvalldltetom, kako odrasllh tako l decel mladlh.
2.4.2. n li esreje bile knkvi rnselezivi servisi zn esebe sn invnliJirerem keje rrebnju
emec knkebi ziveleu znjeJnici?
Uovom trenutku u Srbl[l osobe sa lnvalldltetom pre svega korlste servlse namen[ene starl[lm
osobama. Ovl servlsl su nedovol[nl da bl osobama sa lnvalldltetom omoguclll da zlve u
za[ednlcl.
l0
predvlda razne obllke socl[alne zastlte cl[l korlsnlcl su l osobe sa lnvalldltetom. Clanom 3l
Zakona o socl[alno[ zastltl predvldeno [e da stara, lznemogla, hronlcno obolela l druga llca
ko[a nlsu u stan[u da se sama stara[u o sebl lma[u pravo na pomoc u kucl ko[a obuhvata
obavl[an[em neophodnlh kucnlh poslova- odrzavan[e clstoce, nabavka, odrzavan[e llcne
hlgl[ene. U neklm gradovlma Srbl[e (npr. 8eograd) korlsnlcl ovog servlsa su l osobe sa
lnvalldltetom. |pak, ova[ servls namen[en [e starlm llclma a organlzovan [e tako da [edna
domaclca pruza usluge vecem bro[u korlsnlka- korlsnlca ko[l zlve na odredeno[ terltorl[l a onl
nekontrollsu kvalltet usluge.
Pravo na dnevnl boravak Zakon o socl[alno[ zastltl lzmedu ostallh predvlda za decu ometenu
u flzlckom lll pslhlckom razvo[u, decu obolelu od autlzma, odrasla llca ko[a lma[u pravo na
smesta[ u ustanovu a dnevnl boravak predstavl[a na[cellshodnl[l obllk zastlte u zavlsnostl od
stepena l vrsteometenostl odraslogllca (cl. 33).
Sektor za zastltu osoba sa lnvalldltetom Mlnlstarstva rada, zaposl[avan[a l socl[alne polltlke
trenutno prlprema pro[ektestanovan[a uz podrsku za osobe sa lntelektualnlm lnvalldltetom l
pro[ekte dnevnlh boravaka za osobe sa lnvalldltetom u 5 gradova Srbl[e. Ovo predstavl[a
korak u aflrmlsan[u von|nst|tuc|onolne oJtsle osobama sa lnvalldltetom l lndlrektno
dugorocno vodl ka zatvaran[u ustanova.
l0
,Sluzbenl glasnlk Pepubllke Srbl[e" br. 36/9l, 79/9l, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/ 200l, 84/2004,ll5/2005.
27
2.4.3. dnurnr recesnJecenrrnlizncije, Jnli seservisi i regrnmi znesebesninvnliJirerem
lnnirnju nnniveu znjeJnice?
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom Srbl[e predvlda da lololne
somoutove tteoo Jo oJst|cu osn|vonje sluzo| oJtsle zo osooe so |nvol|J|tetom, radl
ll
povecan[a nlvoa samostalnostl ovlh osoba l ostvarlvan[a n[lhovlh prava (cl. 32). Nedosta[u
odredbe o proplslvan[u redovnlh lzvora za flnanslran[e servlsa podrske predvldenlh clanom
32, o krlterl[umlma, postupclma, standardlma l mehanlzmlma za garantovan[e kvallteta
usluga sluzbl podrskelz clana 32Zakona.
U vlse opstlna pocelo se sa osmlsl[avan[em razllcltlh servlsa- dnevnlh boravaka, kucne nege,
geronto domaclca, stanovan[a uz podrsku, servlsa personalnlh aslstenata - u saradn[l sa
organlzacl[ama osoba sa lnvalldltetom l uz podrsku nadleznog mlnlstarstva. Ovl naporl nlsu
slstematlcnl, cesto nedosta[u standardl kvallteta servlsa, razradenl krlterl[uml, mehanlzml
korlsnlckekontrolel stalna budzetska sredstva.
2.4.4. n li u vnsej zemlji esreji sisrem ersennlne nsisrencije kenrrelisnn eJ srrnne
kerisnikn? Ake esreji, melime krnrke eisire njegeve glnvne knrnkrerisrike (brej
kerisnikn, sisrem Iinnnsirnnjn, vrsrnservisn, kvnliIikncijeersennlnihnsisrennrn}.
Ne kao deo redovnog slstema socl[alne zastlte ko[l vode drzava l lokalne samouprave. Od
2004. do 2006. godlnemlnlstarstva nadlezna za socl[alnu polltlku podrzavala su pllot pro[ekat
servlsa personalneaslstencl[eCentra za samostalnl zlvot lnvallda Srbl[eu 5gradova.
vec [e bllo recl o odredbama clana 32. Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom Srbl[e, ko[e predvlda[u obaveze organa lokalne samouprave da podstlcu
osnlvan[e sluzbl podrske za osobe sa lnvalldltetom (vldl odgovor na pltan[e ||.4.3.). Ove
odredbe stuplle su na snagu l. [anuara 2007. godlne (cl. 53). Prlllkom tumacen[a ove odredbe
treba lmatl na umu da drzava treba da uredl [edlnstven standard usluga ko[l ce bltl pruzan u
svlm lokalnlm sredlnama. Ovo treba radltl u partnerstvu sa organlzacl[ama osoba sa
lnvalldltetom l uz garantovan[edosledneprlmenenacela korlsnlckekontrolekvallteta usluga
l2
l standarda.
ustonovljovotovononolnoJuzotuJuneu| omoc oloolot|sn|le Jel|n|se l|coloj|moje zoo
tez|ne stonjo |l| oolest| neohoJno omoc | neo zo ooovljonje toJnj| toJ| zoJovoljovonjo
l3
osnovn|hz|votn|h otteoo(clan 23). |zmenama Zakona lz 2005. godlnedodat [enovl clan 25a,
ko[lm se osobama sa telesnlm ostecen[em od l00%povecava lznos naknade za tudu negu l
pomoc. Naknada u ovakvom lznosu tesko da moze pokrltl punu cenu angazovan[a
personalnog aslstenta all svakako predstavl[a osnov za dlrektna placan[a lz ko[lh korlsnlcl
mogu angazovatl personalneaslstente.
Posle tromesecnog pro[ekta kra[em 2000. l pocetkom 200l. godlne, Centar za samostalnl
zlvot lnvallda Srbl[e [e, uz podrsku lrske vlade, Katollcke sluzbe podrske l vlade Pepubllke
Srbl[e (Mlnlstarstvo socl[alne polltlke, odnosno Mlnlstarstvo rada, zaposl[avan[a l socl[alne
polltlke) od proleca 2004. do [anuara 2007. godlne organlzovao [e pllot pro[ekat servlsa
personalnlh aslstenata u 5 gradova Srbl[e- 8eogradu, Smederevu, 1agodlnl, Leskovcu l
Somboru (u ovom gradu od 2005).
ll
,Sluzbenl glasnlk Srbl[e" bro[ 33 / 2006.
l2
Zolon o stecovonju J|slt|m|noc|je osooo so |nvol|J|tetom, lteJovot: 0. 7ot|c, (2006), 8eograd, str. 24- 25.
l3
28
2.4.5. n li je reJireljimn Jece sn invnliJirerem ebezbeJenn emec knke bi Jere megle
esrnri u ereJici? nli reJirelji Jnju sveju Jecu sninvnliJirerem u insrirucije?
Da, all nedovol[na.
Zakon o radu lz 2005. godlne predvlda pravo rodltel[a dece sa tezlm lnvalldltetom da posle
lskorlscenog porodll[skog odsustva l odsustva zbog brlge za dete moze da odsustvu[e sa
posla lll da radl sa skracenlm radnlm vremenom u perlodu do navrsenepetegodlnedeteta (cl.
96). Podltel[ lma pravo na zaradu za radno vreme ko[e provede na poslu a za ostatak vremena
lma pravo na naknadu zarade shodno zakonu. Podltel[, staratel[l l llce ko[e se brlne za dete
obolelo od cerebralne parallze, dec[e parallze, plegl[e, mlslcne dlstrofl[e l druge teske bolestl
lma pravo da radl sa skracenlm radnlm vremenom nekraclm od pola radnogvremena (cl. 98).
Zakonom o flnansl[sko[ podrscl porodlcl sa decom predvld[ena [e naknada zarade za vreme
odsustva sa rada radl posebne nege deteta l naknada troskova boravka u predskolsko[
ustanovl za decu ometenu u razvo[u. |pak, Zakon predvlda da pravo na naknadu troskova
boravka u predskolsko[ ustanovl mogu ostvarltl samo one porodlce ko[e za decu ometenu u
razvo[u vecprlma[u dec[l dodatak (clan 24).
Pomenuta prava ne pruza[u dovol[no osnova da bl se porodlca sa detetom sa lnvalldltetom
lzborlla sa svlm lzazovlma sa ko[lma se suocava[u pa nekl rodltel[l da[u decu u ustanove za
smesta[. | rasprostran[ene predrasude prema osobama sa lnvalldltetom, naroclto u seosklm
sredlnama, doprlnoseodlucl rodltel[a da decu sa lnvalldltetom smesteu ustanove.
2.5 Pristup informacijama
2.5.1. nli jeznnkevni jezik reeznnr knezvnnicni jezik u vnsej zemlji?
Zakon o vlsokom obrazovan[u l Zakon o osnovama slstema vaspltan[a l obrazovan[a
predvlda[u mogucnost lzvoden[a nastave na znakovnom [ezlku. |pak, nastava na znakovnom
[ezlku u praksl sepresvega odvl[a u specl[alnlm skolama za gluvu l nagluvu decu.
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom predvlda da uskraclvan[e prava,
postavl[an[e posebnlh uslova za ostvarlvan[e prava osobama sa lnvalldltetom, uskraclvan[e
prava vrsen[em dlskreclonog prava ako se uskraclvan[e vrsl na osnovu lnvalldnostl, voden[e
postupka na ta[ nacln faktlckl onemogucava lll znatno otezava ostvarlvan[e prava
predstavl[a[u zabran[ene sluca[eve dlskrlmlnacl[e pred organlma [avne vlastl (clan ll). Ova[
clan treba tumacltl tako da obuhvata pravo na korlscen[e znakovnog[ezlka. Zakon proplsu[el
obavezu organa [avne vlastl da preduzmu mere za ostvarlvan[e ravnopravnostl osoba sa
lnvalldltetom u postupclma ko[l se vode pred tlm organlma (clan 34). Ove mere treba da
obuhvatel pravo na upotrebu znakovnog[ezlka u upravnom, gradansko-pravnom, krlvlcnlm,
prekrsa[nlm l druglm postupclma.
Procesno- pravnl proplsl se tumace tako da se moze korlstltl znakovnl [ezlk u sluzbenlm
proceslma all u praksl se to ponekad svede na dlskreclono ovlascene nadleznog organa u
konkretnom postupku. Mlnlstarstvo pravde lzda[e llcence prevodloclma na znakovnl [ezlk
ko[l semogu angazovatl kao sluzbenl tumacl u pravosudnlm l upravnlm postupclma.
Zakon o [avnom lnformlsan[u predvlda obavezu organa vlastl da osobama sa lnvalldltetom
obezbede prlstup lnformacl[ama all ne razradu[e detal[nl[e mere za sprovoden[e ove odrebe
clana 5Zakona.
29
Svakoga dana u l6 casova na [avnom servlsu Srbl[e, naclonalno[ televlzl[l, emltu[u se vestl sa
slmultanlm prevodom na znakovnl [ezlk. Prlvatna Tv stanlca 8 92 sa frekvencl[om za celu
Srbl[u svakogdana u podneemltu[evestl sa prevodom na znakovnl [ezlk.
2.5.2. CJei knJngluveesebennuceznnkevni jezik?
Gluve osobe uce znakovnl [ezlk u porodlcl, specl[alnlm skolama, lokalne organlzacl[e gluvlh l
nagluvlh organlzu[u kurseve a Savez gluvlh l nagluvlh Srbl[e organlzu[e skolu znakovnog
[ezlka za zalnteresovana llca. Znakovnl [ezlk moze se ucltl kao opclonl predmet l na
odgovara[ucem smeru Pakulteta za specl[alnu edukacl[u l rehabllltacl[u- defektologl[u u
8eogradu.
2.5.3. nli slenJecni eJrnsli uce8rnjeveisme? Akeuce, gJei knke?
Da, u specl[alnlm skolama za slepe l slabovldeosobe, republlcka l lokalne organlzacl[esleplh l
slabovldlh osoba povremeno organlzu[u l kurseve8ra[evogplsma za zalnteresovana llca.
2.5.4. nli sleeesebemegu Jebiri zvnnicneJekumenreu 8rnjevem ismu?
Ne.
Ponekada organl vlastl dostavl[a[u zvanlcne dokumente u elektronsklm formatlma ko[l se
potom mogu odstampatl na 8ra[evom plsmu u organlzacl[ama sleplh l slabovldlh, lll procltatl
upotrebom odgovara[uclhsoftvera.
Kao prlmer dobre prakse vredl navestl da nekl od domaclh prolzvodaca lekova poput
,Hemofarma" stampa[u osnovne delove uputstava za upotrebu lekova ko[e prolzvode l
dlstrlbulra[u na 8ra[evom plsmu.
vec [e bllo recl o odredbama clanova ll l 34 Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom (vldl odgovor na pltan[e ||.5.l gore). Zakon proplsu[e l obavezu organa drzave,
terltorl[ane autonoml[e l lokalnlh samouprava nadleznlh za pltan[a kulture l medl[a da
preduzmu mere za obezbedlvan[e prlstupa lnformacl[ama l komunlkacl[ama osobama sa
lnvalldltetom kroz upotrebu odgovara[uclh tehnologl[a (clan 35).
2.5.5. n li imn Jeveljne reveJiecn nn znnkevni jezik? Ke ebezbeJuje ebuku zn
reveJiece znnkevneg jezikn?
Ne.
vec [e bllo recl da Savez gluvlh l nagluvlh organlzu[e kurseve znakovnog [ezlka za
zalnteresovane. Znakovnl [ezlk moze se ucltl l na odgovara[ucem smeru Pakulteta za
specl[alnu edukacl[u l rehabllltacl[u- defektologl[u u 8eogradu, all kao fakultatlvnl
[ednosemestralnl predmet. Nekl od prevodllaca na znakovnl [ezlk su praktlcno savladall
osnove tog [ezlka kroz svakodnevnu komunlkacl[u sa svo[lm rodltel[lma l druglm clanovlma
porodlce, gluvlm osobama.
2.5.. n li gluvn esebn meze kemunicirnri sn insrirucijnmn vlnsri emecu znnkevneg
jezikn? Akemeze, keekrivnrreskevereveJiecn?
Da.
Organl pravosuda l uprave ko[l vode postupke u neklm sluca[evlma tumace opste odrebe
procesnog prava o korlscen[u prevodloca tako da sama stranka u postupku ko[a angazu[e
30
prevodloca placa tog prevodloca. Ovo nl[e u skladu sa odredbama clanova ll l 34 Zakona o
sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom. U neklm sluca[evlma troskovl
angazovan[a prevodloca na znakovnl [ezlk u sudsklm postupclma pada[u na teret suda,
prlmenom lnstltuta ,slromaskog prava", t[. kroz flkcl[u da strana u sporu nema dovol[no
prlhoda da bl placala prevodloca.
2.6 Zastita od mucenja, nasiIja i zIostavIjanja
2..1. n li znnre Jn li esreje slucnjevi risilneg lecenjn, risilneg rrermnnn (elekrresek,
irJ..} keji serimjenjuju nnesebnmnsninvnliJirerem?
Clan 44 Zakona o zdravstveno[ zastltl predvlda da u sluca[evlma kada nekl doktor medlclne,
specl[allsta pslhl[atar lll specl[allsta neuropslhl[atar procene da odredena osoba sa dusevnlm
obol[en[em predstavl[a opasnost po sopstvenl lll tud zlvot lll lmovlnu, mogu odlucltl da tu
osobu upute u bolnlcku ustanovu. Ova osoba moze bltl prlml[ena u ustanovu staclonarnog
tlpa bez sopstvenog prlstanka s tlm sto konzlll[um staclonarne ustanove narednog dana po
prl[emu odlucu[e hoce ll dotlcna osoba ostatl u ustanovl na bolnlckom lecen[u l obavestava
nadleznl sud u roku 48casova.
Zakon clanom 256 predvlda l novcane kazne od 200000 do l000000 dlnara za zdravstvene
ustanove u sluca[evlma vrsen[a medlclnsklh mera nad pacl[entom protlvno n[egovo[ vol[l,
odnosno bez prlstanka zakonskog zastupnlka poslovno nesposobnog llca, nepreduzlman[a
mera za zastltu prava pacl[enata, neobavestavan[a nadleznog suda o smestan[u osobe sa
dusevnlm obol[en[em u ustanovu bez n[enog prlstanka u roku od 48 casova. Odgovornl
zdravstvenl radnlk u sluca[evlma vrsen[a medlclnsklh mera nad pacl[entom protlvno
n[egovo[ vol[l l neobavestavan[a nadleznogsuda o smestan[u osobesa dusevnlm obol[en[em
u ustanovu bez n[enog prlstanka u roku od 48 casova blce kazn[en novcanom kaznom od
30000(trldeset hll[ada) do 50000(pedeset hll[ada) dlnara (cl. 259).
Usluca[evlma poremeca[a ponasan[a po pravllu seprlmen[u[u tretmanl davan[em lekova a da
sedrugl u svetu prlznatl metodl tretmana nekorlste.
2..2. nli esreji bilekeje seciIicneznkeneJnvsrvekeje sriri esebe sninvnliJirerem eJ
nnsiljni zlesrnvljnnjn? Akeesreji melimeJnnnsinIermisere.
Ne, na osobe sa lnvalldltetom se prlmen[u[u opste odredbe o zabranl nasll[a u porodlcl
proplsanePorodlcnlm zakonom l odredbeKrlvlcnogzakonlka o krlvlcnlm dellma zapustan[a l
zlostavl[an[a maloletnlh llca l nasll[a u porodlcl.
Zastlta od nasll[a u porodlcl uredena [e delom 9 Porodlcnog zakona. Zakon lzmedu ostalog
predvlda da navoden[e na seksualnl odnos lll seksualnl odnos sa nemocnlm blcem
predstavl[a zabran[eno nasll[eu porodlcl (odel[ak 4stava 2clana l97).
Krlvlcnl zakonlk zabran[u[e krlvlcno delo zapustan[a l zlostavl[an[a maloletnog llca na
uopsten nacln clanom l93 l proplsu[e sankcl[e za prekrsloce. Clanom l94 zabran[u[e krlvlcno
delo nasll[a u porodlcl l predvlda sankcl[e za prekrsloce. |pak, Zakonlk ne sadrzl posebne
odredbe ko[e bl predvldele strozl[e sankcl[e za llca ko[a poclne krlvlcna dela lz clanova l93 l
l94protlvdecel zena sa lnvalldltetom.
2..3. nli esebnsninvnliJirerem mezebiri srerilisnnnreriv svejevelje?
Ne.
31
2..4. nli reJirelji (ili Jrugi} eJlucuju Jnli cesrerilisnri JeresninvnliJirerem?
Ne.
2.7 PosIovna sposobnost i pristup pravosudu
2.7.1. nli esebnmnsninvnliJirerem meze biri uskrncennnjihevneslevnnsesebnesr?
Akemeze, melimeebjnsnireknkereIunkcienise:
- Ko donosl odluku!
- Da ll [e neko lzabran da donosl odluke u lme osobe sa lnvalldltetom (staratel[,
zastupnlk)!
Porodlcnl zakon clanom 85 predvlda da se rodltel[sko pravo moze produzltl nad detetom l
posle navrsene l8 godlne ukollko [e dete zbog bolestl lll smetn[l u pslho-flzlckom razvo[u
nesposobno da se samo stara o sebl l zastltl svo[lh prava l lnteresa, odnosno ugrozava svo[a
prava l lnterese. Pec [e o slroko dato[ zakonsko[ deflnlcl[l ko[a se moze zloupotrebltl u praksl.
Treba lmatl na umu l rasprostran[ene predrasude da osobe sa bllo ko[lm obllkom lnvalldlteta
uopste ne mogu da se stara[u o svo[lm pravlma l lntereslma. Zakon uredu[e postupak za
vrsen[erodltel[skogprava clanovlma 26ldo 273.
Porodlcnl zakon uredu[e delom 6 materl[u staratel[stva. Clan l24 predvlda da se pod
staratel[stvo stavl[a l punoletno llce llseno poslovne sposobnostl. Za staratel[a se po pravllu
postavl[a supruznlk, srodnlk lll hranltel[ stlcenlka, oslm ako to nl[e protlvno lntereslma
stlcenlka. Llce ko[e [e potpuno lll dellmlcno llseno poslovne sposobnostl, rodltel[skog prava,
llce cl[l lnteresl su u suprotnostl sa lntereslma stlcenlka l llce od koga se ne moze oceklvatl da
ce pravllno obavl[atl duznost staraoca lma[ucl u vldu n[egove odnose sa stlcenlkom,
rodltel[lma lll druglm srodnlclma stlcenlka, nemozebltl postavl[eno za staraoca.
Zakon predvlda da ce poslovne sposobnostl bltl llseno llce ko[e ,zbog bolestl lll smetn[l u
pslho-flzlckom razvo[u nl[esposobno da normalno rasudu[etezbogtoga nl[esposobno da se
samo stara o sebl l zastltl svo[lh prava l lnteresa" (clan l46). Clan l47 predvlda da punoletno
llce ko[e,zbog bolestl lll smetn[l u pslho-flzlckom razvo[u neposredno ugrozava sopstvena
prava l lnterese lll prava l lnterese druglh llca moze bltl dellmlcno llseno poslovne
sposobnostl". Sudskom odlukom o dellmlcnom llsavan[u poslovnesposobnostl sud odredu[e
delokrug poslova ko[e llce dellmlcno llseno poslovne sposobnostl moze samostalno da
obavl[a (stav 3 cl. l47). Odluka o llsavan[u poslovne sposobnostl donosl se u vanparnlcnom
sudskom postupku (stavlcl. l49).
Postupak stavl[an[a pod staratel[stvo Zakon uredu[eclanovlma 329do 340.
Centar za socl[alnl rad, ko[l [e nadleznl organ staratel[stva, pokrece postupak stavl[an[a pod
staratel[stvo po sluzbeno[ duznostl. Postupak [ehltan, odluka sedonosl na[kasnl[e30dana od
dana urucen[a sudske odluke o llsavan[u poslovne sposobnostl. Kada utvrdl da su lspun[enl
zakonom proplsanl uslovl, organ staratel[stva urucu[e resen[e o staratel[stvu staraocu.
Staratel[ l llce ko[e lma pravnl lnteres mogu lz[avltl zalbu na ovo resen[e mlnlstarstvu
nadleznom za pltan[a porodlce. Organ staratel[stva moze razresltl duznostl staraoca ukollko
ne lspun[ava zakonske uslove na lnlcl[atlvu stlcenlka ,ko[l [e sposoban za rasudlvan[e" l llca
ko[a lma[u pravnl lnteres.
32
2.7.2. n li esreje sisremi emeci keji su nn rnselngnnju esebnmn sn invnliJirerem
kejimn rrebn emec u Jenesenju eJlukn? Ake esreje melime Jn ih krnrke eisere
ukljucujuci mereznsrirereriv zleuerrebe.
Protlv svlh odluka Centra za socl[alnl rad vezanlh za staratel[stvo stlcenlk sposoban za
rasudlvan[e, odnosno n[egovstaratel[, kao l llcesa pravnlm lnteresom mogu podnetl zalbe.
2.7.3. nli esrejebnrijereznesebesninvnliJirerem u njihevem risruu rnvJi?
Osobellseneposlovnesposobnostl u pravosudnlm l druglm postupclma zastupa staratel[.
Osobe sa telesnlm lnvalldltetom suocava[u se sa razllcltlm flzlcklm barl[erama prlllkom
prlstupa pravosudnlm organlma.
Gluve l nagluve osobe u praksl se ponekad suocava[u sa teskocama prlllkom pokusa[a da
angazu[u prevodloca na srpskl znakovnl [ezlk.
Slepe l slabovlde osobe u praksl se ponekad suocava[u sa lzazovlma u vezl sa dostupnoscu
sluzbenlh dokumenata l podnesaka u prlstupacnom formatu u pravosudnlm postupclma.
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e predvlda da voden[e postupaka pred organlma [avne
vlastl na nacln ko[l faktlckl onemogucava ostvarlvan[e prava osoba sa lnvalldltetom
predstavl[a zabran[enl akt dlskrlmlnacl[e.
2.8 Izborna prava i sudeIovanje u poIitickomzivotu
2.8.1. nli su izbernejeJinicerisruncneznesebesninvnliJirerem?
Sve lzborne [edlnlce nlsu prlstupacne za osobe sa lnvalldltetom all lzbornlm zakonlma [e
predvldeno da ukollko osoba sa otezanlm kretan[em ne moze da dode do glasackog mesta
clanovl mesne lzborne komlsl[e odlazeu mesto preblvallsta teosobe na n[en pozlv kako bl [o[
omoglclle da ostvarl blracko pravo ubaclvan[em zaokruzenog llstlca u zapecacenu kovertu,
uz garantovan[eta[nostl glasan[a.
Na posledn[lm lzborlma organl vlastl preduzell su mereda sto vecl bro[ glasacklh mesta uclne
prlstupacnlm, lpak bro[ takvlh mesta nl[edovol[an.
Kao poseban problem [avl[a senemogucnost llca ko[a zlveu ustanovama da glasa[u u n[lma.
2.8.2. nli imnesebnsninvnliJirerem kejimnnijeJezveljeneglnsnnje?
l4
Punoletna osoba llsena poslovnesposobnostl nemozeda glasa, kao nl maloletnlcl.
2.8.3. n li sve esebe sn invnliJirerem megu snmesrnlne glnsnri? Ake ne megu glnsnri
snmesrnlne, Jnli im mezensisrirnri esebnkeju ene/i snme/i eJnberu?
U praksl, osobe sa lnvalldltetom ko[e dodu do blrackog mesta mogu ostvarltl svo[e blracko
pravo bllo uz aslstencl[u osobe ko[u saml odaberu, bllo uz aslstencl[u clana lzborne komlsl[e,
po lzboru osobesa lnvalldltetom.
l4
Shodno lzbornlm zakonlma o lzboru narodnlh poslanlka l Predsednlka Pepubllke, kao l Zakona o lokalno[ samoupravl,

osobe llsene poslovne sposobnostl ne mogu da glasa[u na tlm lzborlma.
33
Zakonom o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom lzrlclto [e zabran[ena
dlskrlmlnacl[a u sferl clanstva u udruzen[lma gradana.
2.9 SocijaIna zastita
2.9.1. n li su rreskevi veznni zn invnliJnesr ekriveni eJ srrnne Jrznve (emecni
ureJnji/emngnln, ersennlnn nsisrencijn, irJ..} Melime, ebjnsnire krnrke knke sisrem
Iunkcienise.
Samo dellmlcno l nena zadovol[ava[ucl nacln.
l5
predvlda razne obllke socl[alne zastlte cl[l korlsnlcl su l osobe sa lnvalldltetom. Zolon
ustonovljovotovononolnoJuzotuJuneu| omoc oloolot|sn|le Jel|n|se l|coloj|moje zoo
tez|ne stonjo |l| oolest| neohoJno omoc | neo zo ooovljonje toJnj| toJ| zoJovoljovonjo
osnovn|h z|votn|h otteoo(clan 23). |zmenama Zakona lz 2005. godlne dodat [e novl clan 25a,
ko[lm se osobama sa telesnlm ostecen[em od l00%povecava lznos naknade za tudu negu l
l6
pomoc. Naknada u ovakvom lznosu tesko da moze pokrltl punu cenu angazovan[a
personalnog aslstenta all svakako predstavl[a osnov za dlrektna placan[a lz ko[lh korlsnlcl
mogu angazovatl personalneaslstente(vldl segment |zvesta[a o zlvotu u za[ednlcl).
Ne posto[l davan[e ko[e bl predstavl[alo kompenzacl[u dodatnlh troskova lnvalldnostl, oslm
za ratnevo[nelnvalldeodredenekategorl[elnvalldnostl.
Panl[l saveznl Zakon o pravlma boraca, vo[nlh lnvallda l n[lhovlh porodlca garantovao [e
ratnlm vo[nlm lnvalldlma sledeca prava ko[a onl ostvaru[u u zavlsnostl od kategorl[e
l7
lnvalldlteta: Llcna lnvalldnlna, dodatak za negu l pomoc, ortopedskl dodatak, prava u vezl sa
ostvarlvan[em zdravstvene zastlte, ortopedska l druga pomagala, naknada za vreme
nezaposlenostl, ban[sko l kllmatsko lecen[e, besplatna l povlascena vozn[a, naknada za
l8
smesta[ l lshranu za vreme boravka u drugom mestu l pravo na putnlcko motorno vozllo. U
prlpreml [e novl Zakon o boracko[ l lnvalldsko[ zastltl: Predlog [e tokom 2006. blo podnet
Narodno[ skupstlnl Pepubllke Srbl[e od strane vlade all [e posle protesta udruzen[a ratnlh
vo[nlh lnvallda povucen lz procedure. Uprkos lnslstlran[u organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom
na usva[an[u zakona tokom 2005. godlne, [os uvek nl[e poceo slstematlcnl[l rad na prlpreml
Zakona o osnovnlm kompenzatornlm pravlma, moguce da ce resen[a bltl uneta u lzmene
neklh druglh zakona (o socl[alno[ zastltl, P|O, boracko- lnvalldsko[ zastltl l sl.)
Zakon o zdravstvenom oslguran[u Pepubllke Srbl[e clanom 34 predvlda da tovo no
zJtovstvenuzost|tu|zmeJuostolooouhvoto| meJ|c|nslo- tehn|cloomoolo: proteze, ortoze
l druga pomagala za kretan[e, sta[an[el seden[e, za vld, sluh, govor, stomatoloskenadoknadel
druga pomagala (cl. 34). Clan 44 lzmedu ostalog predvlda da se u okvlru obaveznog
oslguran[a oslguranlm llclma pokrlva l00%cene za medlclnsko- tehnlcka pomagala u vezl sa
lecen[em povreda l bolestl lz stava lovogclana. Krlterl[um l postupak za ostvarlvan[eprava na
pomagala dal[e su uredenl Pravllnlkom o medlclnsko- tehnlcklm pomagallma ko[a se
obezbedu[u lz sredstava obaveznogzdravstvenogoslguran[a lz decembra 2005. godlne. Ova[
podzakonskl akt poostrlo [e uslove za ostvarlvan[e prava na pomagala pa su se osobe sa
l5
l6
vldl odel[ak 2.3.3. ovog rada.
l7
,Sluzbenl llst SP1" br. 24/ 98.
l8
,Osobe sa lnvalldltetom l okruzen[e, vlktorl[a Cuclc (urednlk), 8eograd, (200l), str. l85- l86.
34
lnvalldltetom u praksl suocavale sa bro[nlm preprekama prlllkom nasto[an[a da ostvare svo[a
prava garantovana Zakonom o zdravstvenom oslguran[u (vldl segment |zvesta[a o
zdravstveno[ zastltl).
2.9.2. Keji eliricki niveebezbeJujesecijnlneservise? Leknlni, regiennlni i/ili nnciennlni?
Kako naclonalnl tako l lokalnl. U zapocetom procesu decentrallzacl[e Srbl[e mnogl socl[alnl
servlsl su prebacenl na lokalnl nlvo all lokalne samouprave nema[u potrebne l[udske l
flnansl[ske resurse kako bl pruzlll optlmalan nlvo kvallteta usluga na standardlzovan nacln u
celo[ Pepubllcl (vldl deo |zvesta[a o zlvotu u za[ednlcl).
2.9.3. nli su regrnmi jnvneg srnnevnnjnnnrnselngnnju esebnmnsninvnliJirerem?
Da, osobe sa lnvalldltetom lma[u pravo da konkurlsu za stanove solldarnostl ko[l se po pravllu
flnanslra[u lz raznlh fondova lokalnlh samouprava l republlcklh organa l ustanova. Nekl od
pravllnlka tlh fondova predvlda[u lnvalldnost kao dodatnl krlterl[um za prlorltet prlllkom
dodele stanova solldarnostl. |pak ovo pltan[e nl[e uredeno na [edlnstven nacln a novl Zakon o
socl[alnom stanovan[u ne navodl osobe sa lnvalldltetom kao socl[alno ugrozenu kategorl[u
ko[a mozelmatl pravo na socl[alnestanove.
2.9.4. n li su enziene beneIicije i regrnmi ebezbeJeni zn esebe sn invnliJirerem nn
neJiskriminnrernnnncin?
Da, sa lzuzetkom prava lnvalldskog penzlonera da radl po ugovoru o delu l autorskom delu
posle odlaska u lnvalldsku penzl[u- starosnl penzlonerl lma[u pravo da rade po ugovoru o
delu.
2.9.5. KnkeIunkcienisesisrem invnliJskihenzijni kemezebiri kvnliIikevnnJnihJebijn?
Zakon o penzl[skom l lnvalldskom oslguran[u uredu[e obavezno penzl[sko l lnvalldsko
l9
oslguran[e. Zakon predvlda pravo na lnvalldsku penzl[u za sluca[ lnvalldnostl (cl. l8) a
lnvalldnost deflnlse kao kao potpunl gubltak sposobnostl za rad zbog promena u
zdravstvenom stan[u prouzrokovanlh povredom na radu, profeslonalnom bolescu,
povredom van rada lll bolescu ko[e se ne mogu otklonltl lecen[em lll medlclnskom
rehabllltacl[om (cl. 2l). Clanovlma 22l 23deflnlsana [epovreda na radu, clanom 24deflnlsana
[eprofeslonalna bolest. Oslguranlk kod koga nastanepotpunl gubltak radnesposobnostl lma
pravo na lnvalldsku penzl[u u svakom sluca[u kada [e ta[ gubltak prouzrokovan povredom na
radu lll profeslonalnom bolescu (cl. 25). Ako [e gubltak radne sposobnostl prouzrokovan
bolescu lll povredom van posla prenavrsen[a godlna starostl potrebnlh za odlazak u starosnu
penzl[u, oslguranlk stlce pravo na lnvalldsku penzl[u ako lma na[man[e 5 godlna staza
oslguranlka. U sluca[u da [e lnvalldnost prouzrokovana bolescu lll povredom van posla pre
navrsenedvadesete godlne zlvota oslguranlka, oslguranlk mora lmatl na[man[e godlnu dana
staza. Ako [e lnvalldnost nastala pre navrsene dvadeset pete godlne, oslguranlk mora lmatl
na[man[e dve a ako [e nastala pre navrsene trldesete godlne, na[man[e trl godlne radnog
staza (cl. 26).
Shodno stavu 3 clana 3l Zakona o penzl[skom l lnvalldskom oslguran[u dete stlce pravo na
porodlcnu penzl[u l ona mu prlpada dok tra[e nesposobnost za rad nastala u vreme dok se
detetu obezbedu[e pravo na porodlcnu penzl[u (do 20 godlne ako dete pohada sredn[u, 23
vlsu l 26godlna starostl ako detepohada vlsoku skolu). Detenesposobno za rad stlcepravo na
l9
"Sluzbenl glasnlk Pepubllke Srbl[e, bro[ 34 / 03, 64 / 04, 84 / 04.
35
porodlcnu penzl[u l posle pomenutlh godlna starostl ako ga [e oslguranlk lzdrzavao u
trenutku nastanka nesposobnostl za rad a do svo[e smrtl (stav 4 clana 3l). Zakon predvlda da
,lnvalldno dete stlce pravo na porodlcnu penzl[u l posle prestanka zaposlen[a, odnosno
obavl[an[a samostalnedelatnostl(stav7clana 3l).
2.9.. nli esreji znkenkeji sriri kvnlirer secijnlnihservisn?
Zakon o socl[alno[ zastltl l obezbedlvan[u socl[alne slgurnostl gradana Srbl[e na uopsten
nacln uredu[ekvalltet socl[alnlh servlsa predvldenlh zakonom, all to nl[euradeno na dovol[no
detal[an l preclzan nacln.
2.10 kuItura i sport
2.10.1 n li esreji znken e risruncnesri kulrurnih ebjeknrn (muzeji, ezerisrn,
bieskei}?
|zmenama Zakona o lzgradn[l l planlran[u, ko[l clanom 2 predvlda da su ob[ektl kulture [avnl
ob[ektl od opsteg lnteresa, predvldena [e obaveza prlmene standarda prlstupacnostl na ove
ob[ekte (clan l4 lzmena Zakona). Zakon se odnosl na nove ob[ekte all [e Mlnlstarstvo kulture
2002. godlne uputllo uputstvo ustanovama kulture ko[lm predvlda prlmenu standarda
prlstupacnostl prlllkom svake rekonstrukcl[e kulturnlh ustanova, kad god [e to tehnlckl
lzvodl[lvo.
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom clanom l3 zabran[u[e svaku
dlskrlmlnacl[u na osnovu lnvalldnostl u pogledu prlstupa ob[ektlma u [avno[ upotrebl,
ukl[ucu[ucl ob[ekte kulture, sporta l turlzma. Clanom 37 predvldena [e obaveza lokalnlh
samouprava da preduzmu mere kako bl oslgurale ravnopravno ucesce osoba sa
lnvalldltetom u kulturnom l sportskom zlvotu za[ednlce. Mlnlstarstvo kulture [e pocetkom
2007. godlne usvo[llo Odluku o obezbedlvan[u nesmetanlh uslova za nesmetano pracen[e l
korlscen[eprograma ustanova kultureza osobesa lnvalldltetom.
U veclm gradovlma pocelo se sa adaptacl[om neklh ob[ekata kulture ko[l nlsu prlstupacnl l
lma prlmera dobre prakse (zgrada 8eogradske fllharmonl[e, galerl[a fresaka Narodnog
muze[a u 8eogradu, Ltnografskl muze[, Prlrodn[ackl muze[ u 8eogradu, crkva u Smederevu).
2.10.2. 5rnjesnrurisrickim, rekrenrivnim i serrskim snJrznjimni servisimn?
|zmenama Zakona o lzgradn[l l planlran[u predvldeno [e da se standardl prlstupacnostl
mora[u prlmen[lvatl na sportske ob[ekte kao [avne ob[ekte od opsteg lnteresa (clan l4).
Pravllnlk o uslovlma za pro[ektovan[e l planlran[e u vezl sa nesmetanlm kretan[em dece,
starlh, lnvalldnlh l hendlkeplranlh llca proplsu[e detal[no standarde prlstupacnostl za
sportskel rekreatlvneob[ekte.
vec [e bllo recl o odredbama clanova l3 l 37 Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom.
Ove odredbe u praksl se ne prlmen[u[u dovol[no slstematlcno l dosledno, lako lma l prlmera
dobre prakse: Novolzgradena 8eogradska arena [e prlstupacna, prlllkom rekonstrukcl[e
stadlona PK ,Crvena Zvezda" lzgradena [e prlstupacna loza l mokrl cvor za korlsnlke
lnvalldsklh kollca. S druge strane rekonstrulsano pllvallsteTasma[dan nl[e prlstupacno, kao nl
veclna posto[eclh sportsklh ob[ekata.
36
vec [e bllo recl o odredbama clana l3 Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom. Ova zabrana dlskrlmlnacl[eodnosl sel na dostupnost svlm vrstama usluga ko[e
neko pruza u okvlru svo[e profeslonalne delatnostl, pa tako l turlstlcke usluge. Pravllnlclma o
kategorlzacl[l hotela predvldeno [e postovan[e medunarodnlh standarda usluga za goste sa
lnvalldltetom a odredbe Zakona o lzgradn[l l planlran[u l Pravllnlka o standardlma
prlstupacnostl obaveznesu za svenoveturlstlckeob[ekteko[l segrade.
|pak, u praksl [eznaca[an bro[ turlstlcklh ob[ekata, servlsa l sadrza[a neprlstupacan za osobesa
lnvalldltetom.
2.10.3. nli esreji eJrsknznkulrurnei serrskenkrivnesri seciIicnezninvnliJnesr?
Da, all nedovol[na, naroclto u oblastl sportsklh aktlvnostl.
vec [ebllo recl o clanu 37Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[eosoba sa lnvalldltetom.
Mlnlstarstvo kulture preko konkursa flnanslra pro[ekte kulturnlh aktlvnostl organlzacl[a
osoba sa lnvalldltetom.
Sportlstl sa lnvalldltetom Srbl[e postlzu zapazene rezultate na paraollmpl[sklm lgrama,
svetsklm l evropsklm prvenstvlma lako su tek kra[em 2006. godlne Uredbom vlade
lz[ednacene stlpendl[e l sportske penzl[e za sportlste sa lnvalldltetom l sportlste bez
lnvalldlteta. Stan[eu Paraollmpl[skom komltetu Srbl[etrenutno [enesredeno.
2.10.4. nli su esebesninvnliJirerem reJsrnvljeneu meJijimni nkejesu, knke?
Da.
Posledn[lh godlna elektronskl l stampanl medl[l posvecu[u sve vlse pazn[e predstavl[an[u
osoba sa lnvalldltetom. Panl[e domlnantnl senzaclonallzam medl[a bazlran na medlclnskom l
karltatlvnom prlstupu lnvalldnostl polako zamen[u[u prllozl u ko[lma se naglasak stavl[a na
prava l potencl[ale osoba sa lnvalldltetom. Do ovoga dolazl usled edukatlvnlh aktlvnostl
organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom sa novlnarlma l urednlclma. |pak, uprkos naporlma na
edukacl[l novlnara l urednlka [os uvek se u mnoglm medl[lma osobe sa lnvalldltetom
prlkazu[u lz vlzuremedlclnskogl mllosrdnogmodela.
Na naclonalno[ Tv sedmlcno lde emlsl[a o osobama sa lnvalldltetom ko[u uredu[e novlnar sa
lnvalldltetom a na vlse lokalnlh Tv stanlca svake 2 sedmlce lll l mesecno se emltu[u emlsl[e
ko[e uredu[u l vode osobe sa lnvalldltetom. Na vlse radlo stanlca l sedmlcno emltu[u se
emlsl[e posvecene osobama sa lnvalldltetom a na l od radlo stanlca sa naclonalnom
frekvencl[om l sedmlcno lde nocnl program ko[l vode novlnarl sa lnvalldltetom. veclna
dnevnlh novlna lma[u novlnare l novlnarke specl[allzovane za pracen[e poloza[a osoba sa
lnvalldltetom.
2.11 Pristupacnost transporta, objekata (novih), informacija (web stranice, itd..)
2.11.1. n li vnsn zemljn imn znkene e risruncnesri? Ake imn, melime ebjnsnire nnm
imnjuci u viJu sleJece:
- Posto[e ll naclonalnl standardl o prlstupacnostl ko[l deflnlsu kad [e zgrada, prostor
prlstupacan!
- Da ll [e nova lnfrastruktura lzgradena u skladu sa standardlma prlstupacnostl!
37
(Ob[ektl, transportnl slsteml, telekomunlkacl[e, soplngcentrl)
- Da ll posto[l razllka lzmedu [avnlh l prlvatnlh ob[ekata! A sta sa zgradama
lnstltucl[a vlastl (zgrada opstlne, mlnlstarstva)
- Posto[e ll planovl o uklan[an[u barl[era u posto[ecem lzgradenom okruzen[u!
Posto[l ll raspored, posto[l ll godlsn[a budzetska raspodela za ovo!
- Da ll [eprlnclp"Dlza[n za sveprlsutan u promenama ko[esetlcu novlh tehnologl[a l
lnfrastrukture!
Da. Ovl proplsl pokrlva[u oblastl flzlckog okruzen[a l [avnlh lnformacl[a. Proplsl lz oblastl
[avnogprevoza nebavesepltan[lma prlstupacnostl.
vec [ebllo recl o odredbama clana l4Zakona o lzmenama Zakona o lzgradn[l l planlran[u ko[e
proplsu[u obavezu prlmene standarda prlstupacnostl na [avne ob[ekte od opsteg lnteresa.
Clanom 4l ovog Zakona predvldene su novcane kazne za lnvestltore l odgovorna llca ko[a
osobama sa lnvalldltetom ne obezbede prlstup ob[ektu od opsteg lnteresa. vlslna kazne
kreceseod l20do 600evra.
Clan 2 Zakona o lzgradn[l l planlran[u predvlda da su [avnl ob[ektl od opsteg lnteresa na ko[e
se prlmen[u[u tehnlckl standardl [avnl ob[ektl u oblastl obrazovan[a, zdravstvene l socl[alne
zastlte, kulture, sporta, zastltezlvotnesredlnel zastlteod elementarnlh nepogoda.
Pravllnlk o uslovlma pro[ektovan[a l planlran[a u vezl sa nesmetanlm kretan[em dece, starlh,
lnvalldnlh l hendlkeplranlh navodl da su ob[ektl za [avno korlscen[e na ko[l se prlmen[u[e
bolnlce, domovl zdravl[a, rehabllltaclonl centrl, domovl za stare, skole, sportskl l rekreatlvnl
ob[ektl, banke, poste, poslovnl ob[ektl, saobraca[nl termlnall, ob[ektl organa drzavne vlastl,
lokalne l terltorl[alne samouprave l drugl ob[ektl (clan 2), kao l stambenl ob[ektl, [avne
saobraca[ne l pesacke povrslne (clan l). Odredbe ovlh zakona l pravllnlka obavezno treba da
seprlmen[u[u na svenoveob[ekteu [avno[ upotrebl all to nl[euvek sluca[ u praksl.
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[eosoba sa lnvalldltetom uredu[ezabranu dlskrlmlnacl[ena
osnovu lnvalldnostl u prlstupu ob[ektlma u [avno[ upotrebl (clanovl l3 do l6). Clan 33
proplsu[e da su organl lokalne samouprave duznl da preduzmu mere kako bl flzlcko
okruzen[e, zgrade, [avne povrslne l prevoz uclnlle prlstupacnlm. |pak mnogl [avnl ob[ektl l
[avnl prevoz u veclnl gradova Srbl[enl[eprlstupacan.
Sve do skora naporl za uklan[an[e arhltektonsklh barl[era blll su man[e- vlse stlhl[skl l
kampan[skl, pre svega na lnlcl[atlvu organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom l uz podrsku stranlh
donatora l ponegde uz partlclpacl[u lokalne samouprave. Tek 2006. godlne slstemskl se
prlstupllo resavan[u problema barl[era: Naclonalnlm lnvestlclonlm planom Srbl[epredvldena
[e adaptacl[a svlh centara za socl[alnl rad l domova zdravl[a u Srbl[l, adaptacl[e lzvesnogbro[a
ustanova kulture, flll[ala Naclonalne sluzbe zaposl[avan[a a l lokalne samouprave u vlse
opstlna Srbl[e su u budzete za 2007. godlnu, shodno odredbama clana 33 Zakona o
sprecavan[u dlskrlmlnacl[eosoba sa lnvalldltetom.
Nacela dlza[na za sve/ unlverzalnog dlza[na u Srbl[l [os uvek nlsu zazlvela lako se razllclte
organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom trude da lh promovlsu a postala su l deo nastavnlh
planova l programa na Pakultetu tehnlcklh nauka Unlverzlteta u Novom Sadu l
Arhltektonskogl Gradevlnskogfakulteta Unlverzlteta u 8eogradu.
Oslm pomenute odredbe clana 33 Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom l zabrane dlskrlmlnacl[e ovlh osoba u [avnom prevozu, proplsane ovlm
38
zakonom, proplsl ko[l uredu[u oblast [avnogprevoza nepomln[u standardeprlstupacnostl.
2.11.2. n li esebi sn invnliJirerem meze biri uskrncen ulnz nn jnvne mesre (resrernn,
herel}? Akemeze, Jnli mezere Jnri rimere i rnzlege znsreje esebi bieuskrncenulnz, nr.
kneesebi kejnkerisri snveJicn, esebi sninvnliJirerem knernkvej.
Zakon o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom clanovlma l3 do l6 uredu[e
zabranu dlskrlmlnacl[e na osnovu lnvalldnostl u dostupnostl usluga namen[enlh [avnostl.
Ove odredbe upravo su naplsane lma[ucu u vldu ranl[e sluca[eve kada su osobe sa
lnvalldltetom blle lzbaclvane lz ugostltel[sklh ustanova a korlsnlclma pasa vodlca nl[e blo
dozvol[en ulaz u hotel. | Zakon o zastltl potrosaca stltl osobesa lnvalldltetom.
2.11.3. n li su jnvne web srrnnice risruncne esebnmn sn invnliJirerem? n li su u
sklnJu snwAl smernicnmn?
Zakon o [avnom lnformlsan[u clanom 5na uopsten nacln osobama sa lnvalldltetom garantu[e
prlstup lnformacl[ama. Slepe l slabovlde osobe mogu korlstltln neke od web stranlca organa
[avne vlastl, kao l druge [avne web stranlce, prlmenom programa ,Lnreader", ukollko su
tekstovl radenl u word programu ko[l ,Lnreader" moze da oclta. |pak, ove stranlce nlsu u
skladu sa wA| smernlcama.
2.11.4. n li je esebnmn sn invnliJirerem ebezbeJenn ebukn iz mebilirern? Ake jesre, ke
ebezbeJujeru ebuku, nkejeIinnnsirn?
Slepe l slabovlde osobe pohada[u bazlcnu obuku lz moblllteta u specl[alnlm skolama no ta
obuka [e rudlmentarna a teskocu predstavl[a l nedostatak obrazovanog kadra ko[l bl lh
obucavao- perlpatologa. U saradn[l sa fakultetlma za specl[alnu edukacl[u lz okruzen[a
planlra seobuka perlpatologa.
2.11.5. nli su serincii meJijni relevizijebez grnnicneceli rimenjivnri u vnsej zemlji?
(subrirlevnnje, nuJieeisi, znnkevni jezik, irJ.}
Da all nedovol[no (za vlsedetal[a vldl segment |zvesta[a o prlstupu lnformacl[ama, ||.5.l.)
3. Pl7AN1A K01A 5 PR0vLAC KR0Z 5v: ZN, MAN1lN l CA
Kada budeteprlpremall lzvesta[, mollmo da lnformlseteo speclflcnlm merama ukollko lh lma,
s posebnlm osvrtom na zenesa lnvalldltetom, decu sa lnvalldltetom lll osobesa lnvalldltetom
lz druglh man[lnsklh grupa (Poml, [ezlckeman[lne, ltd.).
3.1. nli su zenesninvnliJirerem ukljucene u nnciennlnemereknkebi sesmnnjilennsilje
remnzennmn?
Da. Naclonalna strategl[a o ellmlnacl[l nasll[a nad zenama sadrzl odgovara[uce odredbe o
zenama l devo[kama sa lnvalldltetom.
3.2. n li su zene sn invnliJirerem ukljucene u nnciennlne regrnme knke bi remevisnle
rnvnzenn?
Da, all nedovol[no.
39
Organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom su od l996. godlne do danas ulozlle dosta napora na
aflrmacl[u poloza[a, prava l potencl[ala zena l devo[aka sa lnvalldltetom l n[lhovu zastltu od
nasll[a. vecl bro[ organlzacl[a razvlo [e saradn[u sa zensklm grupama l organlzacl[ama,
ukazu[ucl na dvostruku dlskrlmlnacl[u ko[u zene sa lnvalldltetom trpe. Ukl[uclle su se u rad
SOS telefona, grupa za podrsku a formlrana [el organlzacl[a cl[l speclflcnl cll[ [estezastlta zena l
dece sa lnvalldltetom od nasll[a-,|z kruga". Kroz mrezu organlzacl[a zenama sa lnvalldltetom
pruza sepodrska l radl na osnazlvan[u a pocelo sel sa obukom organa vlastl.
3.3. n li su Jecn sn invnliJirerem ukljucenn u nnciennlne ebrnzevne srrnregije ili
nnciennlne srrnregijeznznsriru Jece?
Uprlpreml [eStrategl[a obrazovan[a decesa smetn[ama u razvo[u.
3.4. n li su nnciennlne mnnjine sn invnliJirerem ukljucene u nnciennlne regrnme
remevisnnjnrnvnmnnjinn?
Ne. Dodatan lzazov predstavl[a resavan[e poloza[a stotlna hll[ada lzbegllh osoba lz 8 l H l
Hrvatske l stotlne hll[ada lnterno rasel[enlh sa Kosova l Metohl[e, medu ko[lma lma osoba sa
lnvalldltetom u lzuzetno nezavldnom poloza[u.
III PRPDRUk
1.1 Definicije i statistika
eIinicije:
Neophodno [e da deflnlcl[e u proplslma cl[a svrha [este zastlta od dlskrlmlnacl[e budu slroke l
zasnovane na socl[alnom modelu prlstupa lnvalldnostl, kako bl svaka osoba sa lnvalldltetom,
bez obzlra na stepen ostecen[a blla zastlcena od mogucedlskrlmlnacl[e.
Uproplslma ko[lma se garantu[u kompenzatorna prava deflnlcl[a treba da bude usmerena na
vrstu podrske ko[a potrebna osobl sa odredenom vrstom ostecen[a. Treba oslguratl
konzlstentnu prlmenu [ednevrstedeflnlcl[eu razllcltlm proplslma lstenamene.
PrikuljnnjesrnrisrickiheJnrnkn:
Pltan[a lnvalldnostl mora[u se uzetl u obzlr prlllkom statlstlckog prlkupl[an[a podataka.
Potrebno [e vlse a ne samo [edna baza podataka all se lstovremeno mora obezbedltl
uskladenost lzmedu razllcltlh baza podataka, razmena podataka lzmedu razllcltlh organa ko[l
voderazllcltebazepodataka l koordlnacl[a n[lhovograda.
Procena stepena ostecen[a treba da bude u funkcl[l procene lndlvldualnlh potreba osoba sa
lnvalldltetom za razllcltlm obllclma podrskel servlslma.
40
1.2 Antidiskriminacijsko zakonodavstvo, javne nabavke i ostaIa generaIna pitanja
AnriJiskriminncijskeznkeneJnvsrve
Tokom rada na |zvesta[u o poloza[u osoba sa lnvalldltetom u Srbl[l organlzacl[e ovlh osoba
predlozlle su lnlclran[e dopuna Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom
kako bl seteret dokazlvan[a prebaclo na tuzenogu gradansko[ parnlcl u skladu sa praksom LU
l pruzlla aktlvna legltlmacl[a u sporovlma organlzacl[ama osoba sa lnvalldltetom.
Paralelno sa prlmenom Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom treba
radltl na dal[em podlzan[u nlvoa svestl, lnslstlratl na lzboru pomocnlka ombudsmana-
zastltnlka gradana ko[l ce se bavltl zastltom prava osoba sa lnvalldltetom. Od drzave treba
trazltl da lzmenl proplseko[l eventualno sadrzedlskrlmlnatorskeodredbe.
Pored suzbl[an[a dlskrlmlnacl[e treba radltl l na lz[ednacavan[u mogucnostl ko[e se pruza[u
osobama sa lnvalldltetom kroz aflrmatlvnemerel kompenzatorna prava.
zakl[uclle su da osnovna kompenzatorna prava treba da budu lsta za lstu vrstu ostecen[a, dok
bl se posebnlm proplslma uredlla dopunska prava za vo[ne lnvallde, clvllne zrtve rata l
lnvallderada.
1nvnennbnvke
zakl[ucllesu da [eneophodno lnlclratl lzmenel dopunevazecegZakona o [avnlm nabavkama,
u skladu sa odredbama dlrektlva LU o [avnlm nabavkama, kako bl se oslguralo postovan[e
standarda prlstupacnostl l zabrana dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom u pogledu prlstupa
ob[ektlma, dobrlma, uslugama, lnfrastrukturl flnanslrano[ lz [avnlh lzvora.
5rrnreski Jekumenri
slozlle su se da bl Tlm za sman[en[e slromastva Srbl[e trebalo da se pozabavl lzucavan[em
speclflcnogpraga slromastva za osobesa lnvalldltetom.
5rrnneJenncijei invesricije
Neophodno [e da svl stranl donatorl slstematlcno l konzlstentno postu[u nacela
nedlskrlmlnacl[e l obezbedlvan[a [ednaklh mogucnostl za osobe sa lnvalldltetom u svlm
pro[ektlma ko[e flnanslra[u u Srbl[l. S [edne strane, svl opstl pro[ektl mora[u osobama sa
lnvalldltetom garantovatl prlstupdobrlma, uslugama, ob[ektlma l lnfrastrukturl namen[enlm
celokupnom stanovnlstvu Srbl[e ko[l se flnanslra[u lz tlh pro[ekata. S druge strane, lnostranl
donatorl treba da flnanslra[u l speclflcne pro[ekte namen[ene lskl[uclvo lll prevashodno
1.3 konsuItacije i saradnja sa organizacijama osoba sa invaIiditetom(finansiranje)
slozlle su se da bl Savet za unapreden[e poloza[a osoba sa lnvalldltetom trebalo da postane
stalno telo za pracen[e Strategl[e sa [asno deflnlsanlm mandatom l ovlascen[lma, redovnlm
41
flnanslran[em od strane drzave, stalnlm profeslonalno angazovanlm sekretarem l tehnlcklm
osobl[em ko[ecesebavltl lskl[uclvo ovom problematlkom.
slozllesu seda bl drzava trebalo da flnansl[skl l loglstlckl podrzl rad krovneorganlzacl[esto ne
sme lskl[uclvatl nastavak podrske radu republlcklm l lokalnlm organlzacl[ama osoba sa
lnvalldltetom uz transparentne krlterl[ume. Lokalne samouprave treba da podrzava[u rad
lokalnlh organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom uz u[ednacene krlterl[ume l adekvatne lzvore
sredstava za flnanslran[e.
2.1 Dbrazovanje
Neophodno [e preduzlman[e aktlvnostl usmerenlh na podlzan[e nlvoa svestl o lnkluzlvnom
obrazovan[u kako medu samlm strucn[aclma tako l u na[slro[ [avnostl.
Neophodno [e preduzetl mere kako bl se oslguralo da svako dete sa lnvalldltetom ostvarl
zakonom garantovano pravo na obrazovan[e. Posto [e formlran[e lnkluzlvnog obrazovnog
slstema, predvldenog Konvencl[om o pravlma osoba sa lnvalldltetom, dugorocan proces,
neophodno [e sto pre usvo[ltl odgovara[ucu strategl[u, bllo kao zaseban dokument, bllo u
sklopu opstlh strategl[a razvo[a l reforme slstema obrazovan[a. |nkluzlvnl slstem odnosl se na
predskolsko, osnovno l sredn[e vaspltan[e l obrazovan[e, gde decl l mladlma sa lnvalldltetom
treba pruzltl neophodnu slstemsku podrsku kako bl pohadall redovne vaspltno- obrazovne
ustanove.
Neophodno [e sto pre usvo[ltl Odluku o radu komlsl[a za usmeravan[e l pracen[e dece sa
lnvalldltetom, kako bl sepocelo sa reformom slstema procenedecel mladlh sa lnvalldltetom l
udarlll temel[l slstema ko[l ce tu decu l mlade usmeravatl ka lntegrlsanom a ne segreglsanom
drustvu. Usmeravan[e dece sa lnvalldltetom treba da pocne ranl[e a ne u n[lhovo[ 6 godlnl
kada ona treba da podu u osnovnu skolu. Posto se na[bol[l rezultatl u radu sa decom sa
lnvalldltetom postlzu do 6 godlne, neophodno [e oslguratl da sva deca sa lnvalldltetom budu
obuhvacena slstemom predskolskog vaspltan[a. Treba usvo[ltl Zakon o predskolskom
vaspltan[u.
Uskladu sa odredbama Konvencl[e o pravlma osoba sa lnvalldltetom neophodno [e lzmenltl
zakone o osnovnom l sredn[em obrazovan[u l predvldetl obavezu drzave l lokalnlh
samouprava da obezbede uslove decl l mladlma sa lnvalldltetom za ravnopravno pohadan[e
redovnlh skola, uz razumne adaptacl[e tamo gde [e to potrebno. Specl[alne skole treba
reformlsatl u resursnecentrecl[eosobl[ebl radllo na lndlvlduallzovanlm programlma podrske
decl l mladlma sa lnvalldltetom ko[a pohada[u redovneskole.
Neophodno [e slstematlcno l kontlnulrano prlkupl[atl podatke o bro[u dece l mladlh sa
lnvalldltetom ko[l pohada[u redovne skole, kao l podatke o vrstama podrske neophodnlm da
deca l mladl pohada[u teskolepod [ednaklm uslovlma sa vrsn[aclma bez lnvalldlteta.
Treba utvrdltl svrslshodnost sadasn[eg specl[alnog obrazovnog slstema. Neophodno [e
predvldetl obavezu osnlvaca obrazovnlh ustanova da flnanslra[u stvaran[e uslova za
lz[ednacavan[e mogucnostl za ucenlke sa lnvalldltetom u okvlru redovnog slstema
obrazovan[a. Specl[alne skole treba da prerastu u resursne centre ko[l ce pomagatl oko
lndlvlduallzovanlh razumnlh adaptacl[a za ucenlke sa lnvalldltetom redovnlh osnovnlh l
sredn[lh skola.
42
U okvlru predskolskog l osnovnog obrazovan[a treba obezbedltl celodnevno zbrln[avan[e
decekako bl rodltel[l mogll da rade.
Neophodno [e saclnltl plan mera l aktlvnostl kako bl se odredbe Zakona o vlsokom
obrazovan[u o nedlskrlmlnacl[l l lz[ednacavan[u mogucnostl za studente sa lnvalldltetom
dosledno sprovodlleu praksl.
Osobama sa lnvalldltetom treba omogucltl prlstup obrazovan[u tokom celog zlvota,
ukl[ucu[ucl l obrazovan[e odrasllh ko[lma [e ta mogucnost u detln[stvu zbog dlskrlmlnacl[e l
neadekvatnogobrazovnogslstema blla uskracena.
Neophodno [esaclnltl plan mera l aktlvnostl kako bl seopstl centrl za profeslonalnu edukacl[u
uclnlll potpuno prlstupacnlm osobama sa lnvalldltetom l stvorltl uslove da l neformalno
obrazovan[e za obavl[an[e odredenlh poslova, ko[e su mnoge osobe sa lnvalldltetom doblle,
postaneosnovza n[lhovo zaposl[avan[ekroz odgovara[ucu nostrlflkacl[u.
Potrebno [e revldlratl nomenklaturu zanlman[a za osobe sa lnvalldltetom, u skladu sa
razvo[em tehnologl[el potrebama trzlsta rada.
Neophodno [e lnlclratl obrazovan[e strucn[aka ko[l ce radltl sa gluvo- slepom decom l
mladlma na Pakultetu za specl[alnu edukacl[u l rehabllltacl[u. Neophodno [e lnlclratl lzradu
nastavnlh planova l programa za rad sa gluvo- slepom decom l mladlma.
Neophodno [e osavremenltl programe za slepu, gluvu l gluvo- slepu decu kako bl ona stlcala
znan[a ko[a ce lm omogucltl konkurentnost na trzlstu rada l [ednake sanse za nastavak
vlsokoskolskogobrazovan[a po okoncan[u sredn[eskole.
Treba povecatl bro[ nastavnlka ko[l su kvallflkovanl da preda[u znakovnl [ezlk l/lll 8ra[evo
plsmo kroz obuku na Pakultetu za specl[alnu edukacl[u l rehabllltacl[u, Pedagoskom fakultetu
a po potrebl l kroz llcenclrane kurseve ko[e bl organlzovale kvallflkovane organlzacl[e osoba
sa lnvalldltetom.
2.2 ZaposIjavanje
Neophodno [e osnazltl osobe sa lnvalldltetom l n[lhove organlzacl[e kako bl se u sluca[evlma
krsen[a zakonsklh prava prlbeglo sudsko[ zastltl l lskorlsltlla neophodna pravna sredstva.
Odredbe Zakona o radu o zastltl od otkaza u sluca[evlma tehnolosklh vlskova kod
poslodavaca u praksl treba tumacltl tako da zastltu od otkaza uzlva[u sve osobe sa
lnvalldltetom.
Odredbe clana l0l Zakona o radu, ko[l predvlda obavezu poslodavca da lnvalldlma rada
ponudl prekvallflkacl[u l dokvallflkacl[u za drugl odgovara[ucl posao, treba prlmen[lvatl na
sve osobe ko[e steknu lnvalldnost tokom radnog odnosa, bez obzlra na uzrok (povreda na
radu, profeslonalna bolest, povreda van rada, bolestl, traume).
Treba radltl na podlzan[u nlvoa svestl o antldlskrlmlnacl[sklm odredbama proplsa ko[l
uredu[u oblast radnlh odnosa, obucl nadleznlh organa pravosuda l osnazlvan[u osoba sa
lnvalldltetom l n[lhovlh organlzacl[a kako bl dosledno prlmen[lvall kvalltetne zakonske
odredbeu praksl.
43
Neophodno [e sto pre usvo[ltl Zakon o profeslonalno[ rehabllltacl[l l zaposl[avan[u osoba sa
lnvalldltetom, uz razvl[an[e socl[alnog dl[aloga l anlmlran[a poslodavaca da zaposl[ava[u
osobesa lnvalldltetom.
U kontekstu zaposl[avan[a l ostvarlvan[a prava na rad pored rada na otvorenom trzlstu rada
pazn[u treba posvetltl l radnom angazovan[u osoba sa lnvalldltetom u zastltnlm radlonlcama
l dnevnlm boravclma, ko[e ne mora automatskl bltl potpuno ekonomskl lsplatlvo. Drzava l
lokalne samouprave treba da podrze takve obllke radnog angazovan[a osoba sa
lnvalldltetom ko[e ne mogu radltl na otvorenom trzlstu rada. Neophodno [e da se odredbe o
slndlkalnlm l druglm pravlma lz radnogodnosa prlmen[u[u l na zastltneradlonlce.
Potrebna [e reforma preduzeca za radno osposobl[avan[e l zaposl[avan[e osoba sa
lnvalldltetom: S [edne strane ona se mora[u osposobltl za trzlsnu utakmlcu, uz nastavl[an[e
dotacl[a od stranedrzaveproplsanlh zakonom, kroz modernlzacl[u l povezlvan[es prlvredom.
S druge strane ova preduzeca treba da prepastu u reglonalne centre za profeslonalnu
rehabllltacl[u l osposobl[avan[e.
U saradn[l sa Naclonalnom sluzbom zaposl[avan[a l Prlvrednom komorom osobama sa
lnvalldltetom treba omogucltl prlstup obucl za [acan[e menadzersklh l preduzetnlcklh
sposobnostl.
Neophodno [e tokom 2007. godlne reallzovatl mere predvlden[e Strategl[om za
unapredlvan[e poloza[a osoba sa lnvalldltetom kako bl se sve flll[ale naclonalne sluzbe
zaposl[avan[a uclnlleprlstupacnlm osobama sa lnvalldltetom.
Posto su odredbe Zakona o socl[alno[ zastltl l obezbedlvan[u socl[alne slgurnostl gradana
Srbl[e, Zakona o penzl[skom l lnvalldskom oslguran[u, Zakona o radu medusobno
neuskladene treba lh uskladltl uz aflrmlsan[e prlnclpa da osobe sa lnvalldltetom treba da
ostvaru[u pravo na potrebne servlse podrske l kompenzatorna prava shodno stepenu
ostecen[a, bez obzlra na uzrok ostecen[a a da uzlvan[e tlh prava ne moze automatskl da
predstavl[a prepreku za ostvarlvan[eopstegarantovanogprava na rad.
Odredbe o stavl[an[u pod staratel[stvo zbog dellmlcnog lll potpunog llsavan[a poslovne
sposobnostl treba modlflkovatl tako da automatskl ne lskl[ucu[u ostvarlvan[e prava na rad l
radnogangazmana stlcenlka u nekom obllku.
2.3 Pristup zdravstvu i rehabiIitaciji
Neophodno [e dosledno sprovestl planlranu rekonstrukcl[u prlmarnlh ustanova zdravstvene
zastlte l lskorlstltl sredstva lz Naclonalnog lnvestlclonog plana kako bl se svl domovl zdravl[a
uclnlll prlstupacnlm. Treba nastavltl sa slstematlcnlm l kontlnulranlm ulagan[lma kako bl se
svezdravstveneustanovepostepeno uclnlleprlstupacnlm.
Prlllkom usva[an[a Zakona o srpskom znakovnom [ezlku treba predvldetl mogucnost
korlscen[a ovogzakona l u kontekstu ostvarlvan[a prava na zdravstvenu zastltu.
Neophodno [e organlzovatl obuku medlclnskog osobl[a o pravlma osoba sa lnvalldltetom l
naclnlma zadovol[avan[a zdravstvenlh potreba ovlh osoba. |ma[ucl u vldu teskoce u
ostvarlvan[u prava na stomatolosku zastltu, posebnu pazn[u treba posvetltl obucl
stomatoloskog osobl[a l studenata stomatologl[e o pruzan[u usluga dentalne zastlte
44
Neophodno [e radltl na formlran[u multldlsclpllnarnlh tlmova prl zdravstvenlm ustanovama
ko[l ce pruzatl pslhosocl[alnu podrsku rodltel[lma dece sa lnvalldltetom l upuclvatl lh na
odgovara[uce organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom l porodlca ovlh osoba. Treba radltl l na
edukacl[l tlmova u razvo[nlm savetovallstlma za osobe sa lnvalldltetom l clanove n[lhovlh
porodlca. Usluge patronaznlh zdravstvenlh sluzbl treba uclnltl dostupnlm l osobama sa
lnvalldltetom.
Neophodno [e slstematsko l kontlnulrano ulagan[e u dal[l razvo[ zdravstvenlh centara za
rehabllltacl[u, lzmeneclanova 44l 50Zakona o zdravstvenom oslguran[u tako da zdravstveno
oslguran[e pokrl[e l00%cene za sve usluge rehabllltacl[e u staclonarnlm ustanovama a da se
zdravstvena zastlta u punom lznosu bez partlclpacl[e obezbedl za sve kategorl[e osoba sa
lnvalldltetom bez pravl[en[a razllka po stepenu l poreklu ostecen[a.
Neophodno [e lzmenltl l dopunltl posto[ecl Pravllnlk o medlclnsko- tehnlcklm pomagallma
ko[a se obezbedu[u lz sredstava obaveznog zdravstvenog oslguran[a kako bl se osobama sa
lnvalldltetom omogucllo ostvarlvan[e zakonom garantovanog prava na kvalltetna
medlclnsko- tehnlcka pomagala u praksl l u perspektlvl ga zamenltl novlm Pravllnlkom.
Neophodna [e dosledna prlmena odredbl Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa
lnvalldltetom u praksl, lnlclran[e lzmena clana 253 Krlvlcnog zakonlka kako bl se svako
uskraclvan[e zdravstvene zastlte osobl sa lnvalldltetom, bez obzlra na eventualne posledlce,
sankclonlsalo kao krlvlcno delo. Neophodno [e organlzovatl obuku medlclnskog osobl[a o
pravlma osoba sa lnvalldltetom l naclnlma zadovol[avan[a zdravstvenlh potreba ovlh osoba.
Neophodno [e sto pre preduzetl mere kako bl se sto vecl bro[ zdravstvenlh ustanova gde se
pruza[u servlsl za seksualno l reproduktlvno zdravl[e uclnlo potpuno prlstupacnlm. Potrebna
[e l odgovara[uca obuka zdravstvenog osobl[a l podlzan[e nlvoa svestl o pravu zena l
muskaraca na zdravl[e, brak, porodlcu, potomstvo l rodnlm aspektlma ovlh prava. Posebnu
pazn[u treba posvetltl zdravstveno[ zastltl zena sa lnvalldltetom l razvltl mrezu savetovallsta lz
oblastl seksualnogl reproduktlvnogzdravl[a za ovezene.
2.4 Zivot u zajednici (institucionaIizacija, podrska porodicama, personaIna asistencija)
Neophodno [elzmenltl odredbeZakona o socl[alno[ zastlt| l obezbeden[u socl[alneslgurnostl
gradanlma Srbl[e l predvldetl speclflcne servlse ko[l ce osobama sa lnvalldltetom omogucltl
zlvot u za[ednlcl- stanovan[e uz podrsku, dnevne centre, servlse personalnlh aslstenata l
drugesluzbepodrske.
Padl doslednog sprovoden[a odredbl clana 32 Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e
neophodno [e usvo[ltl odgovara[uce podzakonske akte l lzmene Zakona o socl[alno[ zastltl l
obezbedlvan[u socl[alne slgurnostl za gradane Srbl[e, Zakona o lokalno[ samoupravl ko[lma
bl se proplsall krlterl[uml l postupcl za ostvarlvan[e prava, standardl kvallteta servlsa,
mehanlzml kontrole kvalltlta usluga, uz dosledno postovan[e nacela korlsnlcke kontrole l
redovnl lzvorl flnanslran[a ovlh sluzbl podske, kako na republlckom, tako l na lokalnom nlvou.
Pltan[eosnlvan[a l funkclonlsan[a sluzbl podrskeza osobesa lnvalldltetom na lokalnom nlvou
treba ukl[ucltl u sve strateske l programske dokumente razvo[a slstema socl[alne zastlte l
decentrallzacl[eu Srbl[l.
Korlstecl dosadasn[a lskustva lz faze pllot pro[ekta, kroz lzmene proplsa o socl[alno[ zastltl l
lokalno[ samoupravl, neophodno [e flnallzlratl krlterl[ume, standarde, procedure kako bl
servls personalnlh aslstenata postao [edna od opcl[a u slstemu socl[alne zastlte Srbl[e u
narednlm godlnama.
45
Potrebna [e lzmena l dopuna proplsa, pre svlh Zakona o socl[alno[ zastltl l obezbedlvan[u
socl[alne slgurnostl gradana l Zakona o flnansl[sko[ podrscl porodlcl sa decom, kako bl se
rodltel[lma decesa lnvalldltetom obezbedlll adekvatnl obllcl podrske.
Treba radltl na promovlsan[u koncepta da [eostanak u porodlcl do uzrasta do ko[egl deca bez
lnvalldlteta osta[u u svo[lm porodlcama u na[bol[em lnteresu deteta.
Neophodne su lzmene Zakona o legatlma, fondovlma l zaduzblnama l Zakona o socl[alno[
zastltl l obezbedlvan[u socl[alne slgurnostl gradana kako bl se rodltel[lma osoba sa
lnvalldltetom ko[e su llsene poslovne sposobnostl omogucllo da ostave lmovlnu
zaduzblnama ko[lma bl upravl[ale organlzacl[e osoba sa lnvalldltetom, cl[a svrha bl blla rad
dnevnlh centara l mallh kucnlh za[ednlca za stanovan[e uz podrsku a stanarl bl blll deca
zaduzblnara sa lntelektualnlm lnvalldltetom.
2.5 Pristupinformacijama
Neophodno [e dal[e razvl[atl l standardlzovatl srpskl znakovnl [ezlk l usvo[ltl Zakon o srpskom
znakovnom [ezlku. Gluvlm l nagluvlm osobama treba obezbedltl prlstup lnformacl[ama
emltovanlm u elektronsklm medl[lma kroz odgovara[ucu prlmenu savremenlh tehnologl[a
tltlovan[a l angazovan[eprevodllaca na srpskl znakovnl [ezlk od straneTv stanlca.
Za gluva l nagluva llca treba obezbedltl mogucnost da preko ,Halo centara" sms porukama
kontaktlra[u sluzbe pomocl u vanrednlm sltuacl[ama (pollcl[a, hltna pomoc, vatrogascl) a u
veclm reglonalnlm centrlma Srbl[e treba radltl na formlran[u servlsnlh centara cl[e usluge ce
gluvlm l nagluvlm osobama olaksavatl komunlkacl[u.
Potrebno [e predvldetl mogucnost ucen[a srpskog znakovnog [ezlka kao fakultatlvnog
predmeta u redovnlm skolama od petograzreda osnovneskole.
Neophodno [e preduzetl mere u okvlru obrazovnog slstema da se eduku[e dovol[an l
potreban bro[ kvallflkovanlh prevodllaca na znakovnl [ezlk, u saradn[l sa lokalnlm
organlzacl[ama l Savezom gluvlh l nagluvlh Srbl[e.
U sklopu planova za usva[an[e novog Zakona o socl[alnlm uslugama l Zakona o srpskom
znakovnom [ezlku treba predvldetl pravo gluvlh l nagluvlh osoba na naknadu odredenog
bro[a mesecnlh casova angazovan[a prevodloca na srpskl znakovnl [ezlk.
Neophodna [e dopuna procesno- pravnlh akata tako da se predvldl obaveza lnstltucl[e vlastl
da lz budzetsklh sredstava platl prevodloce na srpskl znakovnl [ezlk angazovane u sluzbenlm
postupclma.
Neophodno [e dosledno sprovodltl odredbe clanova ll, 34 l 35 Zakona o sprecavan[u
dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom l clana 5 Zakona o [avnom lnformlsan[u l sleplm
osobama obezbedltl da dobl[a[u zvanlcne lnformacl[e na 8ra[evom plsmu lll u bllo kom
drugom dostupnom formatu.
2.6 Zastita od mucenja, nasiIja i zIostavIjanja
Neophodno [e edukovatl medlclnske strucn[ake da u sluca[evlma poremeca[a ponasan[a
pored davan[a potrebnlh lekova prlmene l druge prlmerene obllke tretmana u skladu sa
praksom u svetu.
46
Neophodno [eusvo[ltl Zakon o zastltl mentalnogzdravl[a.
Neophodno [e formlran[e tela ko[e ce pratltl stan[e l preduzlmatl mere da sprecl eventualne
zloupotrebeu oblastl medlclnsklh tretmana.
Neophodno [e dopunltl Krlvlcnl zakonlk: |zmenama clana l93 (zapustan[e l zlostavl[an[e
maloletnog llca) treba proplsatl ostrl[u zatvorsku kaznu za llca ko[a ovo krlvlcno delo lzvrse
nad maloletnlm llclma sa lnvalldltetom. Clan l94 (nasll[e u porodlcl) treba lzmenltl tako da se
za poclnloce ovog krlvlcnog dela nad zenama l decom sa lnvalldltetom proplse ostrl[a
zatvorska kazna.
Neophodno [e lnlclratl lzmene Krlvlcnog zakonlka tako da se predvlde ostrl[e kazne za
krlvlcno delo sllovan[a cl[e su zrtve osobe sa lnvalldltetom a sa organlma pravosuda treba
organlzovatl edukacl[u kako se u praksl ovl sluca[evl ne bl automatskl podvodlll pod blaze
krlvlcno delo obl[ubenad nemocnlm llcem.
2.7 Pravne mogucnosti i pristup pravosudu
Peslevnnsesebnesr
Neophodna [e edukacl[a organa ko[l donose odluke o produzetku rodltel[skog prava kako bl
se sprecllo automatsko produzavan[e rodltel[skog prava nad decom sa lnvalldltetom l
eventualnezloupotrebeodredbl clana 85Porodlcnogzakona u praksl.
Posto osobe sa lnvalldltetom u praksl na[cesce blva[u potpuno llsene poslovne sposobnostl,
potrebno [e aflrmlsatl opcl[u dellmlcnog llsavan[a poslovne sposobnostl predvldenu
Porodlcnlm zakonom.
Potrebno [e usvo[ltl podzakonske akte l lzmene proplsa lz oblastl socl[alne zastlte (Zakon o
socl[alno[ zastltl l obezbedlvan[u socl[alne slgurnostl, novl Zakon o socl[alnlm uslugama)
ko[lma ce se detal[nl[e uredltl obllcl socl[alnlh servlsa podrske ko[l ce osobama dellmlcno
llsenlm poslovnesposobnostl olaksatl ostvarlvan[edellmlcneposlovnesposobnostl.
Neophodno [e usvo[ltl podzakonske akte ko[lma ce se detal[nl[e uredltl krlterl[uml ko moze
bltl staratel[, sta predstavl[a sukob lnteresa, detal[nl[e uredlle pravne garancl[e l mehanlzml
zastlte od zloupotreba u sluca[evlma lmenovan[a staratel[a, ukl[ucu[ucl uredlvan[e rada
nezavlsnog organa ko[l ce vrsltl nadzor l sprecavatl eventualne zloupotrebe l sukob lnteresa.
Neophodno [epredvldetl l mogucnost perlodlcnerevlzl[eodluka o staratel[stvu.
Prisru rnvJi
Neophodna [e dopuna procesno- pravnlh proplsa l usva[an[e Zakona o sprskom znakovnom
[ezlku, kako bl se osobama sa senzornlm lnvalldltetom omoguclo prlstup pravdl, ukl[ucu[ucl
pravo na upotrebu prevodloca na srpskl znakovnl [ezlk koga bl placao pravosudnl organ l
besplatno dostavl[an[ematerl[ala u prlstupacnlm formatlma.
Neophodna [edosledna prlmena Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[eosoba sa lnvalldltetom
l proplsa o prlstupacnostl kako bl seobezbedlla flzlcka prlstupacnost ustanova pravosuda.
2.8 Izborna prava i sudeIovanje u poIitickomzivotu
Treba dal[e radltl kako bl se oslguralo da lzbornl postupak bude u potpunostl dostupan za
47
osobesa lnvalldltetom.
Treba lzmenltl lzborne zakone l osobama sa lnvalldltetom ko[a zlve u ustanovama za tra[nl
smesta[, van svogmesta preblvallsta lz llcne karte a lma[u pravo glasa, omogucltl da glasa[u u
tlm ustanovama po analogl[l sa llclma na odsluzen[u vo[nog roka ko[a glasa[u van mesta
preblvallsta.
Neophodno [e u Zakon o nevladlnlm organlzacl[ama unetl odredbu da su organlzacl[e osoba
sa lnvalldltetom nevladlne organlzacl[e od [avnog lnteresa l garantovatl lm pravo da zadrze l
nastaveda korlstelmovlnu l nepokretnostl steceneprestupan[a novogzakona na snagu.
2.9 SocijaIna zastita
|zmenama Zakona o socl[alno[ zastltl l obezbedlvan[u socl[alne slgurnostl gradana, Zakona o
lokalno[ samoupravl, novlm Zakonom o socl[alnlm uslugama l Zakonom o socl[alnlm
davan[lma treba uredltl raclonalnu, odrzlvu decentrallzovanu mrezu socl[alnlh usluga l
davan[a uz garantovan[e lstlh standarda, krlterl[uma l kvallteta usluga u svlm opstlnama
Srbl[e, uz podrsku sa nlvoa Pepubllketamo gde[eto neophodno.
Neophodna [elzmena l dopuna proplsa lz oblastl socl[alnezastltekako bl sesvlm osobama sa
lnvalldltetom sa odredenlm stepenom ostecen[a, bez obzlra na poreklo ostecen[a,
obezbedllo davan[e (lnvalldnlna) namen[eno pokrlvan[u dodatnlh troskova lnvalldnostl. Ovo
davan[e ne bl bllo vezano za lmovlnskl status osobe sa lnvalldltetom, nltl bl predstavl[alo
prepreku n[enom radnom angazmanu l eventualnom uzlvan[u druglh kompenzatornlh
prava.
Neophodna [ereforma slstema kategorlzacl[e/ pracen[a/ usmeravan[a osoba sa lnvalldltetom
l usva[an[e odgovara[uclh podzakonsklh akata ko[l bl proplsall da se rad organa za procenu
mora usmerltl na procenu potreba osoba sa lnvalldltetom a ne n[lhove eventualne
nesposobnostl, kako bl osoba doblla odgovara[ucu socl[alnu uslugu.
Treba lnslstlratl na pravllnom tumacen[u Zakona o socl[alno[ zastltl l obezbedlvan[u socl[alne
slgurnostl [er [e nesposobnost samostalnog obavl[an[a osnovnlh zlvotnlh aktlvnostl a ne
nesposobnost za bllo kakavrad zakonom proplsanl uslovza prlman[enaknadeza tudu negu l
pomoc. Odredbe ovog Zakona treba prlmen[lvatl tako da osobe sa lntelektualnlm
lnvalldltetom ne budu stavl[ene u neravnopravan poloza[ u vezl sa uzlvan[em prava na
naknadu za tudu negu l pomoc.
Potrebno [e usvo[ltl Zakon o boracko[ l lnvalldsko[ zastltl usaglasen sa organlzacl[ama osoba
sa lnvalldltetom.
Neophodno [e lzmenltl l dopunltl Zakon o socl[alnom stanovan[u tako da lzrlclto navede
osobe sa lnvalldltetom kao [ednu od marglnallzovanlh socl[alnlh grupa ko[a treba da uzlva
pravo na podrzano socl[alno stanovan[e. Treba lzrlclto predvldetl da na[man[e l0 procenata
socl[alnlh stanova mora bltl lzgradeno u skladu sa standardlma prlstupacnostl. U kontekstu
podrzanog socl[alnog stanovan[a treba predvldetl l podrsku mallm kucnlm za[ednlcama za
osobesa lntelektualnlm lnvalldltetom l autlzmom.
Potrebno [e lnlclratl u[ednacavan[e krlterl[uma za dodelu stanova solldarnostl na lokalnom
nlvou l predvldetl lnvalldnost kao [edan od krlterl[uma za prlorltetnu dodelu stanova
solldarnostl.Neophodno [e lzmenltl Zakon o penzl[skom l lnvalldskom oslguran[u tako da l
48
osobe ko[e su otlsle u lnvalldsku penzl[u, poput starosnlh penzlonera, lma[u pravo da l tokom
penzl[e obavl[a[u poslove po ugovoru o delu l autorskom delu. Treba razmotrltl mogucnost
lzmena Zakona o radu lll unosen[a u Zakon o profeslonalno[ rehabllltacl[l l zaposl[avan[u
osoba sa lnvalldltetom odredbl ko[e bl osobama sa lnvalldltetom omoguclle da rade sa
skracenlm radnlm vremenom u kontekstu razumnlh adaptacl[a.
2.10 kuItura i sport
Kulrurni i serrski ebjekri, serr, ruriznm i rekrencijn
Napore za adaptacl[u posto[eclh neprlstupacnlh kulturnlh l sportsklh ob[ekata treba vodltl
slstematlcno l kontlnulrano. Potrebno [e lzradltl plan adaptacl[e posto[eclh ob[ekata kulture,
sportsklh ob[ekata l dosledno sprovodltl odredbe zakona o standardlma prlstupacnostl
prlllkom svakerekonstrukcl[el gradn[enovlh ob[ekata.
U saradn[l sa nadleznlm organlma l strukovnlm asocl[acl[ama neophodno [e prlpremltl plan
prllagodavan[a posto[eclh turlstlcklh programa l ob[ekata osobama sa lnvalldltetom l
dopunltl proplse o pruzan[u turlstlcklh usluga kako bl se obezbedlla dostupnost tlh usluga
osobama sa lnvalldltetom l unetl obavezu garantovan[a prlstupacnostl u Pravllnlk o
kategorlzacl[l turlstlcklh ob[ekata.
Neophodno [e slstematlcno l kontlnulrano pruzatl podrsku aktlvnostlma sportlsta sa
lnvalldltetom l obezbedltl lm ravnopravne mogucnostl za ucesce u sportskom zlvotu, uz
doslednu prlmenu Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e osoba sa lnvalldltetom l uredlvan[e
stan[a u paraollmpl[skom pokretu Srbl[e.
MeJiji
Neophodno [e slstematlcno l kontlnulrano nastavltl rad na edukacl[l novlnara l urednlka l
promocl[l socl[alnog prlstupa lnvalldnostl, prava l potencl[ala osoba sa lnvalldltetom u
medl[lma.
2.11 Pristupacnost transporta, objekata (novih), informacija (web stranice, itd..)
Neophodno [e radltl na dosledno[ prlmenl odredbl proplsa lz oblastl urbanlzma l
gradevlnarstva ko[l uredu[u standarde prlstupacnostl l Zakona o sprecavan[u dlskrlmlnacl[e,
prlmenl zakonom proplsanlh sankcl[a l podlzan[u nlvoa svestl kroz saradn[u sa organlma
vlastl, lokalnesamouprave, strukovnlm organlzacl[ama l vlsokoskolsklm ustanovama.
Neophodno [enastavltl slstematlcan rad na popularlzacl[l nacela dlza[na za sve/ unlverzalnog
dlza[na u saradn[l sa vlsokoskolsklm ustanovama, strukovnlm udruzen[lma l nadleznlm
mlnlstarstvlma l organlma samouprave.
Potrebno [e dopunltl Zakon o naucnolstrazlvacko[ delatnostl l Zakon o lnovatlvno[ delatnostl
kako bl se predvldela obavezna prlmena dlza[na za sve/unlverzalnog dlza[na u
naucnolstrazlvacklm l lnovatlvnlm delatnostlma.
Neophodno [e lzmenltl proplse lz oblastl [avnogprevoza l predvldetl obavezu obezbedlvan[a
prlstupacnostl vozlla l saobraca[nelnfrastruktureza osobesa lnvalldltetom.
Neophodno [e lzradltl strategl[u adaptacl[e web sa[tova u skladu sa tlm smernlcama l donetl
49
potrebne podzakonske akte kako bl se odredbe clana 5 Zakona o [avnlm lnformacl[ama
sprovodlle u praksl, uz predvldan[e obaveze organa [avne vlastl l strucnlh ponudaca |nternet
stranlca kao l programsklh graflcklh povrslna, ko[e se prlkazu[u sredstvlma lnformatlcke
tehnologl[e, da urede svo[e prezentacl[e u odredenom roku u skladu sa wA| smernlcama tako
da lh slepel slabovldeosobemogu korlstltl bez ogranlcen[a.
U saradn[l sa nadleznlm prosvetnlm organlma l organlzacl[ama osoba sa lnvalldltetom
neophodno [e slstematlcno l kontlnulrano radltl na [acan[u kadrovsklh potencl[ala kako bl se
osobama sa lnvalldltetom obezbedlla besplatna obuka lz moblllteta.
3. Pirnnjnkejnserevlncekrez sve: zene, mnnjinei Jecn
ZenesninvnliJirerem
Potrebno [e odredbe Naclonalne strategl[e o ellmlnacl[l nasll[a nad zenama dosledno
prlmenltl u praksl.
Neophodno [e nastavltl aktlvnostl na osnazlvan[u zena l devo[aka sa lnvalldltetom, obucl
organa pravosuda l uprave ko[l su angazovanl na suzbl[an[u nasll[a prema zenama l [acan[u
mrezenevladlnlh organlzacl[a za podrsku zrtvama.
Neophodno [e radltl na podlzan[u nlvoa svestl l obucl kako samlh zena sa lnvalldltetom tako l
osobl[a nadleznlh organa vlastl l lokalnesamoupraveko[l sebavepltan[em ostvarlvan[a prava
lz bracnlh l porodlcnlh odnosa, naroclto prava na rodltel[stvo, usvo[en[e, uz organlzovan[e
sluzbl podrske ko[e ce zenama sa lnvalldltetom obezbedltl [ednake mogucnostl l
ravnopravno uzlvan[e prava garantovanlh svlm zenama Porodlcnlm zakonom l zakonlma o
socl[alno[ zastltl.
Nnciennlnemnnjine, izbeglicei inrernernseljennlicn
Neophodno [e ukl[ucltl osobe sa lnvalldltetom u naclonalne programe promovlsan[a prava
man[lna l razvltl saradn[u organlzacl[a osoba sa lnvalldltetom sa savetlma l druglm nadleznlm
tellma l organlzacl[ama naclonalnlh man[lna.
Neophodno [e predvldetl mere za pobol[san[e poloza[a osoba sa lnvalldltetom u svlm
stratesklm dokumentlma o lzbegllcama l lnterno rasel[enlm llclma u Srbl[l.
50

Izvestaj o Polozaju Osoba Sa Invaliditetom U Srbiji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Izvestaj o Polozaju Osoba Sa Invaliditetom U Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

10YARS

"Sluzbenl glasnlk Pepubllke Srbl[e, bro[ 25/96

You might also like