10 strategija medijske manipulacije

Noam omski, istaknuti ameriki filozof, politiki aktivista i profesor emeritus lingvistike na Masausetskom institutu za tehnologiju (MIT), sastavio je listu od deset najmonijih i najefikasnijih strategija kojima pri egavaju !skrivene" agende u nameri da se uspostavi manipula#ija popula#ije kroz medije$

"Javnost treba podsticati u prihvatanju prosenosti. Potrebno je ubediti ljude da je poeljno biti glup, vulgaran i neuk"

%$ &'(T)*+, N*-,.N(/
'a0nju javnosti preusmeravati sa va0nih pro lema na neva0ne$ 'rezaposliti javnost poplavom ne itnih informa#ija, da ljudi ne i razmi1ljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta$

2$ 3T-,),N4* ')(+5*M,
Ta metoda se naziva i 6pro lem7reagovanje7re1enje6$ Tre a stvoriti pro lem, da i deo javnosti reagovao na njega$ Na primer8 izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lak1e prihvati ograniavanje slo ode, ekonomsku krizu, ili da i se opravdalo ru1enje so#ijalne dr0ave$

9$ 5(:* N, ;,:II<&
=a i javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, 6na ka1ii#u6, mese#ima i godinama$ 'romene, koje i mogle da izazovu otpor, ako i ile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, ie sprovedene politikom malih koraka$ 3vet se tako vremenom menja, a da to ne udi svest o promenama$

>$ ),?+5,.,-,N4* N*'('&5,)N(/

4o1 jedan nain za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred$ 5judi tako ne osete odjednom svu te0inu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni$ 3em toga i 6zajednika nada u olju udunost6 olak1ava njihov prihvat$

@$ =*4I 4*?I; ?, (=),35*

;ada se odraslima o raamo kao kad se govori de#i, posti0emo dva korisna uinka8 javnost potiskuje svoju kritiku svest i poruka ima sna0nije dejstvo na ljude$ Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja$

A$ ;),T;I 3'(4 *M(<I4,

?loupotre a emo#ija je klasina tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuBivanja$ ;ritiku svest zamenjuju emotivni impulsi ( es, strah, itd$)$ &potre a emotivnog registra omoguava pristup nesvesnom, pa je kasnije mogue na tom nivou sprovesti ideje, 0elje, rige, ojazni ili prinudu, ili pak izazvati odreBena pona1anja$

C$ N*?N,N4* ?, 3I)(M,:N

3iroma1nijim slojevima tre a onemoguiti pristup mehanizmima razumevanja manipula#ije njihovim pristankom$ ;valitet o razovanja ni0ih dru1tvenih slojeva tre a da ude 1to sla iji ili ispod proseka, da i ponor izmeBu o razovanja vi1ih i ni0ih slojeva ostao nepremostiv$

D$ -*5I,N4* /5&'(3TI
4avnost tre a podsti#ati u prihvatanju prosenosti$ 'otre no je u editi ljude da je (in, u modi), po0eljno iti glup, vulgaran i neuk$ Istovremeno tre a izazivati otpor prema kulturi i nau#i$

E$ &3,FI-,N4* ;)I-I<*
Tre a u editi svakog pojedin#a da je samo i iskljuivo on odgovoran za sopstvenu nesreu, usled oskudnog znanja, ogranienih sposo nosti, ili nedovoljnog truda$ Tako nesiguran i pot#enjen pojedina#, optereen oseajem krivi#e, odustae od tra0enja pravih uzroka svog polo0aja i po une protiv ekonomskog sistema$

%G$ ?5(&'(T)*+, ?N,N4,

+rz razvoj nauke u poslednjih @G godina stvara rastuu provaliju izmeBu znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajue elite$ 63istem6, zaslugom iologije, neuro iologije i praktine psihologije, ima pristup naprednom znanju o oveku i na fizikom i na psihikom planu$