kris van limbergen

Fudbalski vandalizfl~n i lzulignnrtvo

Drama koja se odigrala na stadionilna Hejsel i Hilsboro je spektakularan primer onoga Sto bi neki moZda nazvali nasiljem povezanim s fudbalom. Takve nesreCe obiEno Sokiraju druStveni red u tolikoj nleri da se politiEki pritisak, koji tad nastaje, pokuSava srnanjiti otpoEinjanjern nauEnog istrazivanja huliganstva. Ni, ono Sto se zbilo na Hejselu i Hilsborou nije bilo huliganstvo. To je bila agresija koja se, pod uticajem okolnosti, skoro spontano izrazila. Mi takav oblik fudbalskog nasilja rade zovemo fudbalskiln tnndoliwnotn On se, dakako, ispoljava i u mnogo manje spektakularnirn oblicima, incidentima, kojise, npr. pod uticajem igre na terenu, obitno odigravaju na tribinama. Tokom istrazivanja postal0 nam je jasno da postoji izrazita razlika izmedu ovog oblika spontane agresijc i organizovanog i planiranog fudbalskog nasilja, koje Cerno nazvati huligansrvotn. Huliganstvo je ono ponaSa1. Clanak je preuzet iz knjig, prirutnika za policijske slutbe,
Dtrrirvari problorri: &r&nIski vandnliznr~t Kris v a ~ i Lin~hcrgcn, Snrrtnrln~in~r,~roblcrrtrn: v~~~bnlro~tdnli.n,rr. kluwcr Editorial, Ilc-

venlcr. 1989). Prirufnik jc rezullat limskog rada islral.ivafke grupc on~ladinskih kriminolop pod vodsh.om prof. dr L. Walgrave. Aulor flanka, Kris van Limbergen, je naufni saradnik islrativafke grupc za omladinsku kriminologiju pri Pravnom fakultetu Katolifkog Univenilela u Levenu (Belgija). Redakcija Kulrurc i prevodilac se zahvaljuju gospodici Ingrid van Welzenis, flanu nautnog tima, i santom autoru na odobrenju ul prevodenje i objavljivanje u Jugoslaviji. Tekst je, zbog dutine, na nekoliko mesta kraCen, Jto je o z n a k n o uglastim zagradama.

KRIS VAN LIMBERGEN

nje, u potkulturi druStveno ranjive omladine, koje je rezultat unapred planiranog nasilja prema ljudima i stvarima, da bi na taj natin svoje stanje 'popravili' u socijalno-psiholdkom smislu. Nasuprot fudbalskom vandalizmu, huliganstvo je smiSljeno i pripremljeno. Razlika je, dakle, vise od proste igre reti: ona ima kljutni znataj za razumevanje i rehvanje pmblema. Tako se razne forme fudbalskog vandalizma (talasanje publike na tribinama, sitni individualizirani i ulovani sukobi, bacanje projektila na igrate, itd.) mogu spretiti dobrotn policijskom i telmiekom prevencijom Huliganstvo se (npr. teSke tute izmedu, i napadi grupa navijata jednih na druge, bacanje molotov-koktela, organizovanje konfrontacija na moru, itd) takvim sredstvima ne moZe spretiti, niti Ce tim putem nestati. Ono iziskuje nuhost da se Sto precunije "opkoli", Sto opet treba da prate radikalnije mere prevencije, jer C e se nasilje inate samo pomeriti na neko drugo mesto.

Fudbalski vandalizamje oduvekpostojao Istorijski gledano, oduvek je sport bio okruZen nasiljcm i izvesno je da je i fudbalski vandalizam uvek postojao. Souille, na primer, praoblik fudbala, koji je nastao u poznom srednjem veku, u kome su se titava sela nadmetala u igri svinjskom beSikom, bio je veoma nasilnitki. Cak toliko nasilnitki da je jedan geldenaSki advokat 1776. godine traZio od Brabantskog saveta da ovu igru zabrani poSto je pravila velike Stete na poljoprivrednom zemljiStu. /...12 Medutim, nasilje povezano s fudbalorn nikada nije bilo definirano kao probletn &k ni onda kad je igra dobila svoja zvanitna pravila i organizaciju (1863, osnovan je Fudbalski savez) to se nije promenilo. I..! /Sledi citat iz belgijskog lista Le Soir iz 1908. koji upozorava da se fudbalski metevi ne smeju pretvoriti u lintovanjal?
2 Renson, R, Sollen rr~er gmwld. roerbal van de eeuw der Veriichrirrg lor 19 rrwi 1985, referaat op de studiedag %weld en agressie in en om de sportR,NFWO-contactgroep sport en bewegingsagogiek, Brussel, 26 april 1986. 3. Postoje razne, uglavnom britanske, istorijske analize o ispoljavanju nasilja povodom fudbalskih utakmica od osnivanja Fudbalske federacije do danas. Dobri pregledi mogu se naCi u: Dunning, E., e.o., Foolball hooliganism in Britain before the first world war. h~rcmarional Review for the Sociology ofSpon, 1984,3-4, p. 215-240; en Maguire, J., The emergence of football spectating as a social problem 1880-1985: a figurational and developmental perspective. Sociology of Spon Jatmal, 1986, 3, p. 217-244; en Vamplew, W., Sports crmd disorders in Brilain: causes and eontrola JoumalofSporr Hisroy, 1980.14, p. 5-20.

KRIS VAN LIMBERGEN

Huliganstvo, nasuprot tome, nova je pojava. Svesno traZenje i organizovanje sukoba doSlo je na kontinent godina Takvo iz V. Britanije sredinorn sedamdesefi/~ ponahnje se javilo medu britanskom mladeZi pod uticajem velikih promena u tan~osnjoj radnitkoj kulturi. Omladina koja se naSla u besperspektivnom delu klase nekvalifikovanih radnika, krenula je u potragu za naEinom duvanja oseCanja sopstvene vrednosti. Od njihovog nasilnitkog ponahnja oko fudbalskih terena, povcdom svetskog Sampionata 1966, sredstva nlasovnog opStenja su napravila toliki problem da je nastala pravarnornlpanic. Atmoslcra panikc jc u V. I3ril:111ijiproblcm daljc pojatala i prcsclila u naSc zcmljc.' Nasilje oko fudbalskih stadiona je dakle bilo stalno zlo. Medutim, njegovo definisanje u smislu problema pokrenulo je mehanizam pojaEanja i ustanovilo tradiciju nereda oko stadiona praCenu velikim inleresovanjcn~ sredstava maswnog opltenja. Na taj naEin je fudbal postao privlatna taEka sistematskog nasilja. Fudbalski vandalizam je tako, u kompleksnom polju sila i pod uticajem pogorhnih socijalno-ekonomskih prilika (pri Eemu je nastala potreba za stigmatiziranjem odredenih grupa stanovniltva), stvorio huliganstvo.

Huligamtvo je d r d fveni problern

Huliganstvo je potom postal0 bitnim vidom tivotnog stila omladine iz takozvanih marginalnih grupa u velikim gradovima. Fudbal je pri tom bio i ostao samo sluEajna Zrtva. Nasilje se nakalernilo nnfitdbol jet on zauzima veoma vatno mesto u Zivotnom krugu lobvcrlower working cluss (donjedonje radniEke klase), ali i zato Sto fudbal omoguhva da se konfrontacije mogu lako organizovati i savrkno predvideti, zato Sto omladinu koja ne vidi sopstvenu buduCnost slavlja u centar pafnje, i verovatno najpre zbog toga Sto je fudbal godinama okrutivala izrazita tradicija nereda. OEito je da je fudbalsko nasilje samo deli6 delikvenlnog sveta ove omladine. Tvrdnja da su huligani tokom nedelje dobri momci, koji se za vikend izgube u nasilju, p r i h je za nlalu decu.' Takozvani huligani
4. Kako su nastali n~ehanizmi~ r ~ m l p n r r i c dmionr or,rpl$corim opJimo su opisali: Colaem, C. and Van Limbcrgen. K, I h c development of football hooliganism as r social problem, in: Walgrave,

L.(ed.). Changes in sociery and jubwtile delinquency. Dmelopmenr in rheproblan-areas. policies andpractices, vol. TI, Leuven, Aceo. 1988,
p.265-278. 5. U worn kontekstu se opravdano mogu dovsti u pitanje napisi u nekim populamirn slranim publikacijama u kojima se Wrdi da sinovi

KRlS VAN LIMBERGEN

utesnici su mnogih drugih vidwa problematiEnog ponabnja. Huliganstvo, dakle, nije problem fudbala, vet problem nasilja, i ako h d e t e , druStveni problem. Istrafivanja su pokazala da tvrda jezgra belgijskih grupa navijata vode poreklo iz klasiEnih gradskih maloletnifkih bandi i da se joS uvek u, i medu njima, kretu. Otuda nije iznenadujuk da se problemi droge i krada (koji na p k i pogled nisu povezani sa fudbalskim vandalizmom) mogu ustanoviti kod Elanwa navijatkih grupa.

Hi~ligmsfvo kao srigrnn Ni danaSnje huliganstvo nije , kao Sto bi se moglo pomisliti, baS nova pojava: reE je o bandama kakve su oduvek bile poznate, i koje, svakako, i dan-danas postoje. LokalizujuCi ove problematitne mladite oko fudbalskih stadiona, i davSi im ime huligani, kao i stvaranjem iluzije da se problem nasilja u centru grada drii pod kontrolom, kod stanovniStva se mofda donekle ublahva osetanje ugrofenosti. Ubrajanje nekog u delikventnu podgrupu, kakva je grupa navijah koja nosi ime tribine (sa koje tradicionalno posmatra nogometne utakmice i preduzima "vandalske" akcije, npr. rribin a X ili kod nas Zvezdin sever), Eini povratak u konformistitko druStvo mnogo tefim. Tako nastaje neka vrsta mehanizma preuziinnnja zadate ltloge (role-raking), pri Eemu Elanwi tvrdih navijatkih jazgra nastoje da potvrde svoju reputaciju. Oni usvajaju stigmu koja im je nametnuta i ravnaju se prema njoj. Osim toga, etiketa pojatava formalnu druStvenu reakciju. Tako je, na primer, antverpenski zamenik drZavnog tuZioca u pledoajeu protiv fudbalskih vandala rekao: "Takvi ispadi se moraju strogo kafnjavati, narotito ako se stave u okvir huliganstva".

bogatih roditelja delom pune tribine. Njihova je greSka, po nakm mi5ljenju. vetovatno prouzrokwana nep6tpunim uGdom ustrukturu navijafkih tribina (moguie je da se takvi momci kreiu na periferiji grupe radi senzacije) ili nedovoljnim poznavenjem nove generacije casuaka (drubtvena ranjivost spakwana u lepu i skupu ode&).

KRIS VAN LIMBERG W

Skolska kurijera fildbalskog vandala je krntka i fn6h.irajuta. Huliganima Skolovanje ne donosi pozitivna iskustva (to Eesto ometaju kako unutraSnji, tako i spoljni faktori). M:ladi o kojima je ovde ret stalno dolaze u sukob s a osnovnim karaklerom Skole: disciplinoni, poretkom i kaznom. Huligani su nam saopSlili kako im nastavnici prebacuju zbog odsustva painje prema leporn ponahnju, redu, EistoCi, disciplini i Skolskom uspehu.6
BeZanje sa nastave moglo se utvrdili kod odredenog broja vandala (12% u tvrdom jezgru koje smo mi istraiivali). Nedostatak motivisanosti za Skolovanie delimitno obja~njava slab uspeh, i pojatava, naravio, joS vise frustriranost Skolom. Vefina je pre zavrSetka Skolovanja napustila Skolske klupe jsamo 16% Elanova tvrdih jezgra je pohadalo Skolu), a pojcdinci su preko volje i uz sistematsko beZanje, neSto d u i e ostajali u Skoli. Sama institucija Skole je smatrana prcprekorn blagostanju i sreCi koju treba izbefi, a nikad nijc smntrana rnoguCnoSCu. Potkulturna grupa smatra Skolu srnetnjom samostalnosti: oni hoCe da Sto pre stanu na sopstvene noge, da sami zaraduju pare da bi, npr. mogli da idu na utakmice, u zernlji, ali prvenstveno u inmtranstvu.

Ovejnni jildbnlski vnndali festo pripadnju nestnbilni~n porodicnma. Tokom istraZivanja moglo se konstati~vati da navijati iz tvrdog jezgra odrastaju u nestabilnoj poroditnoj sredini. Cak 40% su vanbratna deca, ili su usvojeni ili su Elanovi 'nepotpunih' porodica. Od 106 poznalih poroditnih situacija u naSem istraZivanju takvih je bilo 43. Pored toga, roditelji takve dece se Eesto i sami nalaze u raznim problematitnim situacijama. T o znati da oni nemaju (ili ne mogu da oslobode) mnogo vremena za svoje dete, Eesto nisu u stanju da podnosc trajnu vezu s partnerom ili takvu vezu odbacuju, i bc6. Jedan antverpenski navijat sa tribinc-X je na primcr iljavio: "Izbacili su me iz dve Bkole. Onda sam ipak otiSao na zanat kod jednog pekara, jer nisam nide dmgde neJto mogao da rapo?ncm. Pwi put su me isterali iz Skole jer sam posle jednog nesreenog slubja (koji me je zadesio), tek tako ostao kod kufe. Drugi put Sam se tako posvadao sa naslavnicima i bio prilitno nevaspitan prema direktoru da sam morao da odem".

KRIS VAN LIMBERGEN

Ze od svake odgovornosti za svoju decu.' Oni su pri tom u nedovoljnoj meri u stanju da v r k odredenu vrstu konfrole nad onim Sta im deca rade, a da ne pominjemo temeljito vaspitanje. Deca iz takvih nestabilnih struktura se izgubljeno muvaju po kuCi i vet rano dospevaju na ulicu, gde je zavodljivost grupe vrSnjaka mnogo j a b . Kad se jednom utini korak ka avanturama i slobodi, povratak je vrlo teZak. Roditelje, koji onda ipak n d t o pokuhju da preduzmu, deca varaju, ili sami roditelji svoja nastojanja dosta brzo prekidaju.

Velika p p a fidbalskih vandala kreCe se u krugu koji je radno marginalan. IstraZivanja su pokazala da su 70% ispitanih navijata tvrdog jezgra radnici, od kojih je oko polovina bez posla. Ostali u ovoj grupi su veCim delorn utenici ili studenti, daljih 6% su p o m d n a radna snaga, a nekih 3% su odslutili vojsku. NajniZa nezaposlenost je medu navijatima sa 0-tribine, a najvih medu navijatima FK BriZ: 45%. U d a v a se, takode, da je posao, ako se ima, veorna nestabilan: zaposlenje je h s t o zavisilo od slutajnih i kratkotrajnih ugovora. T o je, imajuCi na umu njihovu relativnu nekvalifikovanost, strukturna datost. Ona povlati za soborn da iudbalski vandal, kad dobije zaposlenje, obavlja teSke i opasne poslove, koje drugi neCe, a koji se odlikuju neredovnim periodirna rada, promenljivon~ satnicorn, itd. T o su poslovi dokera, tuvara lunaparka, n d n o g portira, kelnera, mornara, dodavata maltera, podizata skela. S jedne strane je takav obrazac zapslenja testo u skladu sa slikom o sebi koju oni h d e da spoljni svet stekne o njima, ali s druge strane ukljutuje i vrlo nesiguran status? VeCinnfildbal.rki11 vandala sigumo ne poznaje jinnnsijsko obilje. Vrlo mnogo nezaposlenih navijah iz tvrdog

7. Ovaj intervju sa jednim navijatem sa tribine-0 mnogo toga ka2e: "Ne stanujem kod roditelja. Oni su se razveli Lad mi je hilo osam godina. Ja sam ostao kod majke. Ali ona je dovela nekog tipa u kutu. Ja sam bio totalno protiv. Zbog toga smo se mnogo svadali. Jednom je do510 i d o ozbiljne t u k . 0 tome rade ne bih pritao. Ali sam potom spakovao kofer." 8. Ovaj navijai! s a istoEne tribine iznosi svoje iskustvo: "Posle vojske sam godinu i po primao porn& za nezaposlene, a zatim samo joS s wemena na weme. Onda sam digao ruke od toga. Otac nije hteo da se prijavim na biro za powemene poslove. O n je uvek hteo nefto vile. Stalno je prifao o svojoj prollosti, o drugovima i vezama koje Ce mi pomdi, a kad je trebalo, od toga ni5ta nije bilo. Na kraju sam se ipak prijavio na biro, imao nekoliko kratkotrajnih poslova, medu kojima i jedan ugovor za celu jednu sezonu. Radilo se o tovarenju i istovaranju kamiona. Kad mi je istekao ugovor, preslao Sam s tim. T o su bili poslwi za seljake. T o sam radio samo da bih dobio vilu porn& za nezaposlene. Sada veC mesec dana u ZebriZu radim na peskarenju. Posao je prljav, ali nije tetak Dosta ga rado obavljam. Radi se po danu. Zbog l o k g vremena sad je s tim zavr3eno. Nadam se d.1 Eu sledeEe godine uspeti da sklopim novi ugwor, to mi daje n d t o vile osefanja sigurnosti".

KRlS VAN LIMBERGEN

jezgra ne potpada pod zakone o socijalnoj potnoti i zbog toga ne prima naknadu za nezaposlene ili neku drugu kompenzaciju . N a b je procena da je to vaiilo za oko jednu treCinu navijah tvrdog jezgra koje smo mi ispitivali. Ali ni drugi sigurno nemaju previSe novca i u nekim sluEajevima moraju preko delikvencije da dodu do nekog drugog oblika prinadleZnosti, ako hofe da prate svoj klub u inostranstvo, da pribave droge, ako su im potrebne, ili da nabave pomodnu odefu. Samo se po sebi razume da se ni ovde ne sme suviSe brzo uopgtavati: neke druge grupe navijaEa, narotito Anderlehtovih, uspeli su da postignu odredenu stabilnost zaposlenja trajnijim ugovorima u npr. jednoj Stampariji i u industrijskim klanicama. Tvrdojezgrofiidbalskih vandala uopfte se ne smtoji od onih koji zakon kr3k po prvi put (first offenders). Rezultati istraZivanja jasno pokazuju da preko tri Eetvrtine (146 d o 190) ispitanih navijata ima dosije u sudu. T o znaEi da su bili u dodiru s policijom pod surnnjom da su zakon bar jcdnom prekrlili u formi kaZnjivoj po kriviEnom zakoniku. Kontakti s a pravosudnim aparatom bili su najbrojniji u Antverpenu. ReE je, u prvom redu, o prijavama zbog nanoSenja udaraca i ranjavanja, zbog krade i vandalizma. T o znaEi da navijaEi tvrdog jezgra i izvan stadiona utestvuju u tutama i uniStavanju dobara. Razlog je IiEna materijalna oskudica prouzrokovana strukturnom slaboSfu. Kontakt navijaEa sa tribine-X sa svetom droge u Antverpenu je posebna Einjenica, poSto je ova pojava kod navij a h sa drugih tribina manje testa? Zanimljivo je, takode, da su ovi momci po p n i put doSli u dodir s policijom u veotna ranotn z i ~ m t u . Nnjh~di navijah su imuni nu svaki oblik pretnje represijorn. Zaposlenje na mestima koja omoguCuju za(fo~~oljshto poslotn, ili poslovi koji prct postavljaju izvestan stepen diskrccije (kao rad za firme koje obezbeduju razne objekte), dovodi kod takvih navijaEa d o strahn da Ce neke Einjenice izafi na videlo. Takav je strah innEe ponekad koristila policija kao sredstvo zastraSivanja. Pored toga, neSto zreliji uzrast ihli stalna devojka moZe da spreti vandale d a se upuStaju u svoje akcije. InaEe je pretnja kaznom veoma relativnn pojam: ustanovili smo da neki navijaEi smatraju mnogo gorom kaznom Sto svoj omiljeni klub ne mogu da gledaju, nego nekoliko meseci zatvorskog Zivola. NaroEito u peri9. (Autor ovde opisuje razlike u u&bCu navijah u raznim kriminalnim radnjama u nekoliko belgijskih gradova i isti& delwanje kompleksnih faktora koji izazivaju te razlike).

KRlS VAN LIMBERGEN

odima kad slufe vojsku, vandali se plaSe (vojno) sudskog progona i kahjavanja koje smatraju teZim od civilnog. Manja grupa tvrdih navijata pokazala se sasvim ravnoduSnom prema svakoj formi zastragivanja. T o su desperadosi koji su toliko zaglibili u nekoliko kriminalnih sredina istovremeno, a deo svoje Zivotne istorije napisali u popravnim domovima i zatvorima, da su navukli pancir prema svakom delovanju koji bi trebalo da ih zastrali. Oni se niEeg ne boje, svoje kazne,ne mogu ili neCe da plate, i idu, kad su kafnjeni, umesto toga u zatvor. Ova, vrlo delikatna grupa je bila za n a k istraiivanje veoma t d k o dostupna.10
Mizanje niz spirahl. Sve ove tvrdnje se uklapaju u proIil koji obuhvata d d t v e n u ranjivost." Rei? je o kriminoloSkoj teoriji koja pokuhva da objasni maloletniEku delikvenciju u povratu p o m d u socijalno-psiholofke prerade negativnih kkustava stetenih u dodiru s druStvenim institucijama. Ceo jedan druStveni sloj izloien je riziku da ima iskljuEivo takva iskustva zbog svoje nedovoljno priznate kulturne varijante. Mladi iz ovih grupa nisu manje inteligentni, manje drultveni, ili bilo Sta drugo, ali njihova hlltuma varijanta sukobljava se s vrednostima srednje klase koje olihva Skola (red, disciplina, ugladenost itd ...). Da bi ove nezadovoljavajute kontakte nekako u druStvu amortizovali i kompenzirali, oni neprestano trafe alternative.

Za odredenu grupu fudbalsko nasilje mofe to lepo da ilustruje. U pitanju su mladi Eije je polaziSte s l a b , koje Skola nije uspela da na zadovoljavajuti naEin kompenzira svojom ponudom vrednosti i normi. Tim mladima su frustracije i konflikti pali u deo. Porodica, u kojoj odrastaju, nije u stanju da to na pravi naEin ispravi. Tako ovi mladi ne uspevajrr da ostvare vem sa konformistiEkim druStvom i potinju sami sebe dagledaju kao problematitne sluEajeve i socijalne gubitnike.
10. Ipak nam je jedan od navijnb sa tribine-X ispribo u jednom intery'uu:"Koliko sam puta bio h a p b n teSko je proceniti, ali bez preterivanja mislim da je bilo sigurno negde oko SO puta. Toga se ja vile ne bojim. Prcllo mi je u naviku. Pwenstveno sam h a p e n zbog t u b , vandalizma, pijanstva. VeC sam mnogo puta bio n o v b n o kaZnjavan i bivao prijavljen. lpak neCu da platim. Ranije si zbog piO O O franaka. janstva i policijskog prevoza kuCi dobijao kaznu od 1 Sad je kazna poveCana. Bal sam ove nedelje dobio jednu kaznu. Trebalo bi da platim 2900 franaka. MoraCe to da zaborave". 11. 0 ovoj teoriji p s t o j i viSe publikacija. Vrlo su pristupatne: Veltenburg, N., Walgrave, L., en Van Kerckvoorde, K, Jnrgdwerkloosheid delinqurnrie en nraarschapplijke kwersbaarheid Antwerpen, D e la vulnerabilite societal, Kluwer. 1984, 324 p.; en Walgrave, L, ou comment lcs inslilutions contribuent elles-memes a la delinquance grave et penisbnte dcs jcunes, i x Peyre, V. e t WaIgrave, L., Cri~~rhldogic de la jamesse: un apercu, Paris, C.R.I.V., 1986.

KRlS VAN LIMBERGEN

Cinjenice kao da im daju za pravo: dobijaju nestabilna zaposlenja, ili su nezaposleni, pri Eemu, u mnogo sluEajeva, ne dobijaju ni p o m d za nezaposlene. Poncgde je ovaj proces rmhlte d d t v e n e ranjivosti toliko dalcko otiSao da ni pretnja sudskim sankcijama vise nc moZe da ga zaustavi. Oni traZe sapatnike s iston] sudbinorn, a ta grupa, uzgred, neutralizuje i njihovu delikvcnciju. Postojanost delikvencije je onda postala Einjenicom.

Huligmtvo kao kotnpenzacijlr

Nepostojanje veza sa konformistiEkim druStvom i - opravdano - skromna perspektiva u druStvu Eini da ovc mlade zaista lako mogu 'zavcsli' grupe i socijalno srodni pojedinci koji teZe za druStvenim priznanjcm i samopotvrdivanjem na jedan drugafiji, kompenzirajuti nafin. Prestii u potkulturi grupe navijaEn. 7~hvaljujuti ncdostatku osetanja sopstvene vrednosti koje j e poslcdica socijalnog statusa, fudbalski vandali, sa grupom vdnjaka (peer-group), traZe oblike kompenzacije, koju nalaze oko fudbala. PoSto ne mogu da ostvare prestii! na osnwu Skolskog uspeha ili posla koji obavljaju, i poSLo nema izgleda ni da ga u budutnosti ostvare, fudbalski vandali investiraju, u psi1ilzoloSkotn arzislrl, sve 11 svoj otniljeni klub i grupu navijaEa kojoj pripadaju. Kad njihov tim dobro igra onda je dovoljno ispoljiti se kao navijaf. Grupa tada zaiedno peva We are the chatnpi0n.r (Mi smo Sampioni). Clanovi grupe onda imaju osetanje da njih obasjava deo slave njihovog kluba. Kada klub IoSije igra, onda oni pre svega istiEu svoje prisrcstvo u p p i koja je Zestoka i ozloglafena. Onda parola glasi: We are the X-side (Mi s n ~ o navijaEi sa tribine-X). Stavljajuti ih u p~ plan, policija i mediji mogu da im pomognu da igraju tu ulogu. Ovim mladim uostalom i trcba osuda njihovog ponalanja. Oni su drugim reEima rade dobrano loSi, nego lose dobri. Da se non-konformizam traZi u sferi nasilja povczano je s Einjenicom da takva forma ponaSanja ide uz imidi'. mulkarcine, Eemu teZe, i zbog toga Sto to Sokira drugtvo. Stoga se najveti prestiZ moZe steti indi~~idrralnitn egzibicijama smelosti i snage. One su odluEujute za ugled u grupi i znaEe Sanse za unapredcnje na mikronivou.
NavijaEka p p a kao izvor rrfirka (kick). St adion i njegova okolina nude i drugc stvari: uzbudcnjc kojc sc stvara sukobima medu navijaEkim grupama moZe da

KRlS VAN LIMBERGEN

razbije monotonu p u s t d u Zivotu druStveno ranjivih pojedinaca. Mnogi hsovi provedeni s grupom ispunjavaju se planiranjem napada, beskrajnorn fantazijorn i hurnorom i komentarima o prdlirn pobedama i porazima. Huliganstvo otud liti na ratnu igru (war game), pri Eernu, kao Sto je t o Eesto u igri, nedostaje shvatanje ozbiljnosti rizika." kivot u navijaEkoj grupi je zato za ove mlade veoma vabn. Gru pa predstavlja neku vrstu altemafivnog sveta, potkulturu u kojoj nisu suoEeni sa svojom proSloSf u i u kojoj dobijaju nove Sanse da budu neko i nelto. Ni to se zbiva u saglasnosti s izokrenutim sistemom normi u odnosu na konforrnistifko druStvo. Pored toga, grupa predstavlja i utofirre u kojem p s t o j e afektivne veze, vlada visoka solidarnost, gde se mogu otekivati uzbudljivi i senzacionalni dofivljaji, gde se alkohol i droge rnogu nekaZnjeno uZkati i gde postoji oseCanje da ima joS rnnogo drugih koji se nalaze u istoj situaciji.

Gnrpa neuhalinlje delikvenciju. Za najrnlade je grupa mesto gde se rnoZe nautiti devijantno ponahnje, za starije je podesno mesto za opravdavanje sopstvenog nasilja. Ona je istovremeno neutralizator ponaSanja (mndtvo daje mogufnost podeljene odgovornosti) i katalizator ponahnja (pod pritiskom grupe moguCe je ponahti se onako kako se pojedinac nikad ne bi Sam ponalao). Ni posloje joS mnogi drugi p p n i mellnnizrni koji mogu da posluie kao neutralizatori. Jedan od njih je npr. osetanje da neka druga grupa h d e da nadmaSi njegovu. Zato je opravdano napasti p ~ . ' 3 JoS je jedan primer: lojalnost prema drugmima - p d to to rade drugi, moram i ja. Intervencija redarske sluibe isto tako moZe brzo da se iskoristi kao neutralizator: kad oni primenjuju nasilje, onda demo i mi.

S r n ~ h navijafkih a~ gnrpa

Gnrpe navijnfa sa iste M i n e su near-groups. Grupe navijata sa iste tribine na prvi pogled deluju kao vrlo
12 Jedan o d huligana sa tribine-X koji je bacio molotw-koktel kasnije je tvrdio, u jednom razgovoru s a nama, da to uopSte nije hteo da ufini, ved je delao u nekoj mti omamljenosti. I zaista, potkulturna atmosfera fini da granica izmedu fantazije i stvarnasti ponekad izbledi. Prijatelji su mu npr. pisali u zatvor da mom uskom ponovo da se pojavi kod 'bingo-palate'... (Radi se o mestu gde se igra bingo, ali u ovom kontekstu 'bingo-palata'znaEi sudnicu). 13. Vidi s wim u vezi npr. Van der Sande, J. i Wortel, E, War re a m ' n regen vm1balvandolisrrre1Intenediair, 1986,9, p. 13-18. Oni navode ndove specijalista za komunikacije kao Watzlawick, K i druge, koji u mom kontekstu govom o 'simetrifnoj eskalaciji'.

KRlS VAN LIMBERGEN

-

amorfna masa, sa brojem Elanova koji se stalno menja, bez kohezije i konsenzusa, koje se sastojc od raznih malih klika izmedu kojih se kreCe nekoliko, u najboljem slutaju, neformalnih voda. Osim toga razlikc izmedu huligana, pripadnika razlititih tribina, toliko su velike da s e one ne mogu opisati opStevaieCim terminima. Uprkos izraZenoj hcterogenosti u svakoj od grupa nastaje jaka solidarnost.
U kriminoldko' literaturi se ovakve skupinc nazivaju . o skupinama kojc samo nniznear-ppnmaId ReE je gled tine grupu. Takva vrsta nepovezanih struktura predstavlja optimalnu organizacionu forrnu za mladc koji h d e da zadovolje potrebe koje im, po njihovon~ miSljenju ne zadovoljava dosadno i gnjavatorsko druStvo. Svojim difuznim karaktcrom ova organizaciona fortna nudi mladima rnanevarski prostor u kojcnl oni sami mogu da uoblitc svojc ulogc.
Ni se u ovim strukturama ipak mogu otkriti i dvc zanimljive linije racepa: razlikovanje prenla uEeSfu u i prema uzhuliganstvu i drugim formama krin~inala rastu (Sto odmah povlaEi za sobom razliku u stilu).

Tri koncenhifnn kruga po intenzitetri. U ccntr u grupc o sasnalazi se, pre bi sc reklo, malobrojno ~ d jezgro tavljcno od mladih punolctnika izmedu 18 i 23 godine, koji su vet utestvovali u vise oblika delikvcncije (krade, droge, nasilje, vandalizam itd.). Oni scbc smatraju manje-vile profesionalnim fudbalskim vandalima i oni su ti koji organizuju i planiraju sukobc. U Belgiji ih ima izmedu 150 i Z O . Sto su bliZi centru grupe, to je jaEi utisak da su u pitanju pravi despcradosi.
Oko ovog tvrdog jezgra nalaze se mladi, koje bisn~o nazvali 'staZistimal. I oni su socijalno ranjivi, ali su mladi od Elanova jezgra. Oni joS nisu ogrezli u delikvenciji. TeZe da postanu Elanovi tvrdog jczgra. Pri nasilnifkin~ akcijama oni su prvi koji se angaiuju da bi svojom smelobCu privukli paZnju pripadnika tvrdog jezgra.
lu, koje,

Oko njih se nalazi neodreden broj obiEni11ndolescennupravo zahvaljujuCi njihovom uzrastu, privlaEe izazovi bliskosti delikvencije i mato-ponaSanja. Oni doprinose utisku da su takve grupe masovne i time, prilikom nasilnitkih akcija obezbeduju anonimnost pripadnicima tvrdog jezgra. Oni se, medutim, povlatc u pozadinu u momentu kada fizitko nasilje preli da sc
14. Pojam je uveo Yablonski, L., The delinquent gang as a nenrgroup. Social Roblarrc, 1959, 7; pwobitno je razvijen za islrativanje gangova, a potom primenjen i drugde. U literaturi se mote povremeno naiCi i na termin Fast-Gruppe (nemaEki za 'skoro-grupn') i 'schijn-groep' (nizozesski za 'grupa-naizgled', ili 'privid~~a gwa').

KRIS VAN LIMBERGEN

izmakne kontroli.

FIriliganstvoje &lo u svojri M u genernciju. Osim toga, kroz grupu prolazi i istorijska linija rascepa. Fudbalsko nasilje u Belgiji uSlo je u svoju tretu generaciju. Prva generacija, nastala sredinom sedamdesetih godina, inspirisala se onim Sto je na polju fudbalskog nasiIja d o nas doSlo iz V. Britanije, ukljutujuti preterano uZivanje alkohola kao jednu od tipitnih znatajki, pored zapaZenog prisustva skinheads-a. Vandalizam je bio osnovni uzgredni efekat nastupa ovih grupa. Potetkom osamdesetih godina, druga generacija je daIje ranijala fudbalsko nasilje i uspela da krupnim sukobima privute paZnju javnog mnjenja i da pokrene policijski aparat. Najuhstalija kriminalna radnja nije v i k bio vandalizam, vet udaranje i ranjavanje. TreCa generacija se u potpunosti razvila tek u poslednje vreme. T o su takozvani casuals, koji retko pokazuju izrazito navijatko ponalanje, ne nose navijatke atribute, ne uZivaju alkohol i droge i nemaju stalnu devojku (ili je ostave kod kute kad krenu na utakmicu). Nn'novi'i oblik huliganstva: casuals. Ideja o ovoj grupi b je, kao i samo huliganstvo, doSla i z V.Britanije. Tamo ih ponekad zovu designer-hooligans; ovaj se fenomen sad Siri i po drugim evropskim tribinama. U Nematkoj npr. cmials su dobili etiketu jogging-fraktion, ili cify-boys. I u Niozemskoj se mogu lako raspoznati.
R e t je o huliganima koji imaju osetanje da su im mogutnosti za konfrontaciju ogranitene i koji svojom spoljaSnoStu i ponaSanjem nastoje da iunaknu kontrolipolicije. Oni se maskiraju kako bi ih teZe prepoznali (skupa o d e h poznatih maraka, sa Salovima kakve nose protivnitki navijati); manje su predvidivi (na utakmicama, na kojim neka ozloglaSena grupa navijata nasrne na njihovog sugradanina); manje su Zestoki (ne idu u krajnosti, vet proratunavaju svoje konfrontacije); manje su v i d l j ~ (ne operiSu na ili oko, vet daleko od stadiona); manje su vremenski vezani za utakmicu (operiSu mnogo pre potetka ili posle zavrSetka utakmice, iii tak i onda kad nema utakmica); promiSljeniji su (namamljuju protivnika u gradske tetvrti koje dobro poznaju).
S druge strane, fudbalski vandali koji sebe zovu c m i als nete samo da budu najjati vet h d e da lepo izgle15. Opis i m o p & objagnjenje ovog fenomena iscrpno su dati u: Van Limbergen, K, en Wal y v e , L. D e nieuwste voetbalvandalen heten casuals. Subculturele stijl als oplossingsmecbanisme voor maakhappelijjke onmarht ~lhrurlcvm, 1986,6, p. 548-558.

KRIS VAN LIMBERGEN

daju. Svojom odetom i obuCom marke Arnfralian, Ellesse, Lacoste, Reebok Marlboro, Tachini, Fila, Lonsdale, osporavaju tvrdnju da fudbalski vandali potitu iz nifih druStvenih klasa. Ovo bi se moglo nazvati ritualizirajutom formorn reakcije: pripadnici navijatkih grupa ipak pokuhvaju da pribave idcntitet, da budu ncko i neSto u dorninantnoj kulturnoj varijanti. Klasitna slika huligana se dakle izrnenila. Sada se javljaju razni oblici sekundame devijanmosfi: da bi se kupila skupa odefa casuals rnoraju da idu u kradu ili da vrSe provale. Sofisticiranije oruZje je posledica fenornena casuals: trenutno su u rnodi zvezde za lansiranjc (metalne zvezde koje potitu sa Dalckog Istoka i vrsta su hladnog oruZja) koje s e rnogu staviti u novtanik, ili razne m t e sprejova. U Nizozernskoj ova grupa koristi h k razne prornuCurno srnisljene i krajnje opasne eksplozive.

Fudbalsko nasilje i ekrtrernizam. Belgijsku fudbalsku scenu odlikuju rnnoge rnanifestacije rasizrna, seksizma, ekstrernnog regionalizma, antiscrnitizma, itd. One se d i t u j u u pozdravljanju nacistitkirn pozdravorn, nosenju keltskih krstova, ekstrernistitkorn jeziku (natuknice na nacizarn), u korespondenciji navijata rnedu soborn ili spoljnirn svetorn, vredanju igrata druge rase itd. Mada je ret uglavnorn o svetu ideja koje su uprogCene, nedomisljene, i jedva razvijene, tiji je cilj jedino provokacija, broj tinjenica te vrste je zbiljn alar7nanfan.16
Izvestan broj fudbalskih vandala uostalorn prisustvuje rnanilcstacijan~ackslremnc dcsnicc." Ali sc ondn ispostavi da njihovi prijatclji utestvuju u manifestaciji
- -

gastarbajtere, muslimane, Jevreje, i tako dalje... Muslimani ugroZavaju na dugi rok Zapad, naZ nard. Oni se bave kriminalom. A Zto se ti& gastarbajtera: dobar gost ne ostaje vetito u gostima, oni ne rade veC Zive od naZe drZavne pomdi! Ranije sam izmedu ostalog hteo da osnujem rasistitku miliciju medu navijatima na nahj tribini, ali je to propalo jerveiina drugih tlanova nije bila polititki potkovana i polititki svesna. Tada sam bio iskiilhead: 17. Tokom istraZivanja nekoliko desetina navijata su bili primeCeni na aznim laZistiEkim manifestacijan~a (navodi se nekoliko organizacija ekstremne desnice koje deluju u Belgiji).

16. Tako je jedan navijat sa istdne tribine npr. pritao: "(...) mrzim

KRIS VAN LIMBERGEN

protivnika ekstremne desnice koja se istovremeno odrZava i da im je u oba slutaja stalo samo d o tufe medu manirestantima ili sa redarima. Sudske sekcije policije ekstremiste nalaze i na tribinama.

Ni se o stvarnom pripadniStvu, po naSem milljenju, za sada uopSte ne moZe govoriti. Desnihrske grupe neCe da imaju posla sa hordama mladih koji se vrlo teAo r m g z c dis~i~linovafi.'~ TraZenje u desnihrenju efekta sratunatog na Sokiranje verovatno je j d jedan izraz traZenja osude. Osim toga, nije ret o opStevafeCoj pojavi u ovim grupama i mnogi stranci izgleda da su se u njima sasvim dobro snasli.
Ali, ipak moramo biti opremi. Fudbalski vandalizam je, izgleda, zavodljivo p $ e za regrutovanje pripadnika ekstremne desnice. Uostalom. fudbalski vandalizam poseduje povrSnu ideologiju, sklonost ka Sokiranju, potrebu za mato-ponalanjem Sto ih Eini grupom. Sigurno je da u nekim drugim zemljama, kao Sto su V. Britanija i Z. Nematka, ekstremna desnica odr2ava otvorene kontakte sa fudbalskim vandalima odredenih klubova. Isto je tako u Francuskoj uvek postojala povezanost desnice sa skinhead kulturom. Zato je od velikog znataja pratiti dalji razvoj dogadaja.lg

Medrmarodni kontalcti rnedu vandalirna Identi'kacija belgijskih huligana sa stranim navijatkim grupanla, pre svega britanskim, je izvanredno jaka." Engleska zastava koja se svake nedelje prihrrSCuje na ogradu sveddi o tom. Veliki broj navijata pokuhva da na neki natin prisustvuje i utakmicama u inostranstvu. Cianovi tvrdog jezgra su nam kazali da su za ostvarenje tog cilja spremni sve da utine. Za njih su V. Britanija, Nizozemska, Nematka, Italija i Francuska najprivlatnije zemlje. U takvom putovanju veoma je vaZna avantura, a uz to utakmica i atmosfera. A dobro dodc i vcCa anonimnost koju uZivaju na utakmicama u ino18. (Autor navodi izjave voda desnibrskih pokret Jtampi koje ovo

potvrduju) 19. Detaljan pregled odnosa desnog ekstremizma i huliganstva nalazi se u: h e l d , G., "We zijn n i d rrchu. nraar irirersr rechts". Em n~ialyse cn ern inscI~atringcan & 4*r01iisrische trndcnzcn ortder r.ocr6nh'a n&lcnm, Leuven, Lic.verhandeling criminologie, 1988,

p.190. 20. Jedan Anderlehtov navijaE npr. snima na n d e u utakmice koje prenosi BBC kako bi mogao da nauEi pesme koje pevaju britanski
navijaEi i onda ih prenese svojim drugonma. Fudbalski vandali ne negoduju protiv svojihigrab kad ovi loge igraju, jer, ka2u, imaju engleski mentalitet Cela ideja canralc je pre3la iz V. Brihnije, kao i ideja da Zene ne spadaju u grupe nanjab. Sve to ide Eak dotle da u pismima huligana engleske reEi nisu neuobibjene. Npr na dan game /metal otigli smo na ground htadion, lerenl, itd) Lrh;nac je ipak jedan navijaE koji nam je pokazao molbu za prijemu britansko dl2avljanstvo.

KRIS VAN LIMBERGEN

stranstvu. Jedan veti broj navijata putuje jer se od kolega moZe mnogo toga naufiti. Novo oruqe, bolja taktika, drugi simboli, itd. doneti sa putovanja ponosno se dele drugovima u zem~ji.~' IstraZivanjeje pokazalo da se kontakti sa stranim navijaEima sklapaju uglavnom na medunarodnim takmiEenjima i prijateljskim utakmicama. SluEajni kontakti sc ponekad nastavljaju razmenom pisama i dokumentacije, a u nekim sluEajevima i snleStajenl poznanika u svoju kuCu, kad ovi dodu u goste. Nesumnjivo su IiEni i pojedinaEni kontakti doveli na kraju do bratirnljertjn jezgara nekih navijatkih grupa. Moglo se primetiti da se dosta Eesto stranci pozivaju radi ~ j a h n j aprilikom , riziEnih utakmica. Kontakti izmedu belgijskih i nizozemskih navijata su najEeSCe zastupljeni. (Pominju se razni klubovi koji odrZavaju veze i razmenjuju delegacije. Prisustvo grupa iz drugih zemalja je vise sporadieno). Prisustvo kvantitativno i kvalitativno vaZne pornoti inostranih navijaEkih grupa je nesun~njivo dovelo do eskalacije odredenih incidenata u naSoj zemlji. Inostrana podrSka ima zastraSujuti efekat na protivniEku navijatku grupu. To, osim toga, ima i neke sporedne psiholoSke efekte: stranci se smatraju profesionalcima i oseCaju se obaveznim da opravdaju svoju reputaciju, a belgijski navijati hofe da, pred tako probranom publikom, pokaZu svoje najjate strane (role-taking). A inostranim huliganima se pripisuje takav autoritet, da irn se daje moguCnost da, koristeCi sopstveno iskustvo, organizuju navijaEku grupu domatina i njene akcijt2' Znafaj (desnifa~skog) medltnarodnog kntalizatovo. Levensko istrazivanje svakako nije otkrilo organizovanu nledunarodnu desniEarsku zaveru koja bi pripretnala destabilizaciju ~ v r o ~Ipak e . ~ se ~ dejstvo inostra-

21. Jedan Anderlehtov navijaE je o tome rekao u jednom intenjuu: "Dosta Eesto idemo na ulakmice u inostranstvo, i onda kada ne igra Anderleht. Na primer na utakmicu Ajaks-Fejenord ... Posmatranlo Jfa rade huligani, i kako policija na to reaguje. I h k o utinlo n o w pamle i nove strategije... MoraE da ideJ u komk s vremenom. Iluliganstvo nije divlja, impulsivna reakcija, nego skoro jedna profesija". 22 (Autor navodi nekoliko primera uzajamnog ispomaganja). 23. I ovde je potrcbno i n e s n o nijansiranje. S jedne strane su konlakti sa slrancin~a element koji podite prestit: koga redovno poseCuje &lsi ili Den Hag, mora da je to i zaslutio. A s dmgc slrane je to i znak slahosti: drugi moraju da pozovu strance u p o m d ; da li IoznaEi da sami ne znaju Jta treba da rade? 24. Jedan od britanskih tabloida (Daiiy Mimw) p i a o je 8.11.1987. o nagem istrativanju pod naslovom "Soccer thugs nazi-Euro-link" (Fudbalske siledZije povezane s evropskim nacistima), da je naJ ineltaj predat g-di TaEer i da "British football thugs are joining Eu-

KRIS VAN LIMBERGEN

nih zbivanja na fudbalsko nasilje u n a b j zernlji ne srne ptceniti. Nesurnnjivo je da postoji neSto kao konjltnh l m o hetanje u huliganstvu Medijska zbivanja oko drarne u Sefildu, problemi s britanskorn reprezentacijom, i niz incidenata u Nizozernskoj tokom druge polovine 1989, imali su jako dejstvo u Belgiji. U medunarodnorn huliganskorn kontekstu belgijski huligani vide Eetiri opasnosti. Na prvom rnestu je pitanje p r e s t h : i kod belgijskih navijaEa, pritisnutih izazovorn 'stranih uspeha', rada se misao da ne smeju da zaostanu. Uz t o postoji efekat imitacije: ako je jedna huliganska akcija u inostranstw uspeSna (ili bar dobije dosta paZnje od sredstava rnasovnog opStenja) onda navijaEi i kod nas h d e da probaju tako neSto. TreCa se opasnost krije u direktnorn premeStanju nasilja u naSu zcrnlju. Nije nipoSto nemogute da navijaEi kojirna je policija zabranila da prisustvuju utakmicama u sopstvenoj zernlji, potraze utdiSte preko granice. I na koncu, pod uticajern novog tala.= huliganstva moie se dekivati povetanje uEestalosti kontakata s inoslranin~ kolcgarna, koji zbog toga postaju izuzetno zanirnljivi. Takva konjunktura odriava se u iivotu konkurencqotn tnedu mbinatna (Navode se prirneri u Nizozemske i V. Britanije o nastojanju da se postane Sarnpion u huliganstvu; organ Nacionalnog Fronta u V. Britaniji objavljuje tabelu 'Sarnpionata'. Autor ne veru da postoji desnihrsko huliganskr internacionala).z~ sada postoji rnalo indicije da oba ova katalizatora zajedno, u vidu jednog fenornena, igraju neku ulogu. T o ne iskljuEuje Einjenicu da se ponekad rnogu zajedno na-

ti.26

ropean neo-Nazis to spread terror on the terraces". ("Britanske fudbalske siledZije udruZuju se s evropskim neo-nacistima radi Sirenja straha na tribinama"). 25. U jednorn pismu bedskim navijafima, navijafi blsija nude bratimljenje: "(...) potrebne su nam novajlije da se pridmZe naSoj vojxi nacista. Sklopili smo pobratimstva sa Bajern-Minhenom iz NemaEke i Glazgov RejndZersima iz Skotske. Moramo se zajedno boriti j fim nam dopuste da se vratimo u Evropu, pobi&mo crnje u Amsterdamu, Jwreje u Pragu, katolike u Rimu i Turke u Minhenu. TraZimo nakm krstaSkom ratu. (...)" gmpe u Svedskojda se p r i d ~ 2 e v e b t je na engleskom, prim.prw.) 26. Tako je u jednom pismu uredniShru iz p r a jednog navijah sa istotoe tribine;"( ...) i one &mo prljave gastarbajtere propustiti kroz Jake i naterati ih da napuste na3u voljenu Flandriju (... toga dana Ce i na3i prijaklji i z Engleke i Nizozenke ( b l s i i Den dag) biti pri sutni (...)".

KRIS VAN LIMBERGEN

cudan odnos ji~dbalskog nasilja i mnsornil~ rnedija

Odnos izmedu huliganstva i rnedija je vrlo ambivalentan. S jedne strane se na pwim stranama novina objavljuju vrlo senzacionali.vtiEki Elanci, praCeni fotosima u rirodnoj velifini, Eesto s monstruoznim naslovima. tampa nije kriva Sto postoji fudbalsko nasilje, ali svojim naEinom rcagovanja sigurno nije doprincla ubl:~%:~vanju problenia. A, s drugc strane, sportski sc novinari Eesto ljute vet kad politiEke inslance upotrebe salnu rcEjildbalski vandalizatn

Uvck jc postojala uska povezanost medija i fudbalskog nasilja i njihov uzajamni uticaj. T o je opet povezano s Einjenicom da vesti o huliganstvu nisu neutralni podaci i da dejstvovesti na sliku koju huligani imaju o sebi, na njihov svet nije malo.

Istorijska povezanosl. Odgovorne drZavne ustanove i razni nautnici su poslednjih decenija opisivali fudbalsko nasilje kao prelnjrl u nnstankl. T o je bilna istorijska greSka: vet od svog praoblika, fudbal je iSao ruku pod ruku s nasiljem. U Engleskoj se fudbalsko nasilje ispoljilo sredinom Sezdesetih godina u veCoj meri i na sistematski naEin, postavSi tu pre svega grubljc i jasno unapred isplanirano. Kao uzrok su se navodile promenjene ekonomske prilike koje su utinile da odredeni deo jedne druStvene klase krene u potragu za nekonformistiEkim natinima otuvanja oseCanja sopstvene vrednosti. Ali je izrazitije stvaranje problcma od fudbalskog nasilja si urno bilo potpomognuto pojavom tzv. moral panic. ezdcsetih godina su ncredi oko fudbalskih utakmica odjednorn bili dejinhani kao socijnlni problern za koji je bila potrebna hitna intewencija. U tome je Stampa igrala vaZnu ulogu.

Razlog ovom bila je organizacija svetskog kupa u Engleskoj 1966. Ta Einjenica je znatila da Ce britanski posmatrat doti u centar pai.n!e medunarodne Stampe i d a Ce nacionalni prestii biti stavljen na kocku. Novinc su fudbalsko nasilje koje je oduvek postojalo ocijednorn predstarile kao ugroiavanje dobre reptacije. Tokom meseci koji su prethodili turniru redakcije su slale novinare na utakmice da izveStnvaju o incidentim:~ umcslo o ulakmici. Jcdan skoraSnji primer sliCnc vrscc je izveStavanje o utakrnici Engleska-Nizozemska tokom evropskog Sampionata 1988. u smislu 'bitkc za Diseldor~.~'
27. 0 tome vidi: Van Lin~bergen,pod vodslvom Walgrave, L Euro '88 Fans en h0oI;ganr. Leuven, Onderzoeksgroep Jeugdcnminologie, 1988,28p. + bijlagen:(Sledi dehljan opis natina na koji su mediji uticali na sukobe navijah posle ove uhkmice)

KRlS VAN LIMBERGEN

Od kraja drugog wetskog rata britansko druStvo je doZivelo v i k tal&& situacih ispoljavanja panifne reakcije. U periodima rastutih polititkih, socijalnih i ekonomskih konflikata, ono legitimira strogu drZavnu kontrolu i utire put za politiku law i order (zakon i red). Narkomani, hipiji skinheads i pankeri prethodili su huliganima kao tzv. folk devils (folk davoli). Kada se na ovaj nafin, putem medija Siri strah, on moZe biti povod uvehvanju problema: deviant mnplificntion. Tribine na stadionima, koje su opisane kao mesta gde je mogute tuCi se i biti agresivna muikarfina, a da to ostane relativno nekafnjeno, nesumnjivo su privukle rnlade koje sarn fudbal nije baS mnogo zanimao, ali zato jesu zbivanja oko njega. Mediji su, na ovaj nafin, pomogli u uspostavljanju tradicije nereda oko fudbala. Isto se tako ne bi rnoglo refi da je sportsko novinarstvo poklanjalo mnogo paZnje signalnoj filnkciji ponaSanja ove omladine. Za njih su to bili 'lunatics' i 'ani1nn1s' (ludaci i Zivotinje) koje je Sto pre trebalo udaljiti od fudbala, ako jc potrebno i drastifno: 'cage tllem'; 'birclr them (u kavez s njima, dati im Sibu) itd.28 Time su samo pojafali oseCanja straha i politifki pritisak za jafom i stroZijom drZavnom intervencijom. I, posle izvesnog vremena, redarske sluZbe su zbilja tnmovno krenule nu smdione. Ostaje pitanje da li ovo samo po sebi nije sarno eskaliralo teSkote. U svakom slufaju statistifki porast broja hapienja, koji je usledio, poslao je, sa woje strane, nova hrana za novinare. U meduvrcmenu je Stampa nesvesno i podsticala borbu za prevlast medu navijafkirn grupama. (Opisujc sc nekoliko incidenata u V. Dritaniji 1974-5. nike).P9 Idcntifikacija s britanskim primerom, s kojim je bai Stampa upoznala javnost, imala je neosporno najveti znafaj. Prva faza u belgijskom fudbalskorn nasilju se npr. odlikovala imitiranjern svih spoljnih znafajki britanske scene.

o kojima piSe i belgijska Stam a u srnislu moralne pa-

Vesti o hlrligamhw nkrr neuh-ulna tinjenica. Vesti koje se odnose na fudbalski vandalizarn nose jasan irnplicitni i eksplicitni pefat. T o znafi da je vest u medijirna obojena samom svojom naravi i nafinom na koji se d o vesti doSlo.
28. Nekoliko uzbudljivih napisa o ovom mogu se naCi u: Whannel, G..Football crowd and rhepress. Media, Culture and Society, 1979,l. 29. (Ilustracija ovakvog pisanja u jednom od flamanskihdnevnih listova)

KRIS VAN LIMBERGEN

Eksplicitnipetat koji nose Elanci o fudbalskom vandalizmu je u tome Sto se pre svega Einjenice jako naglaSavaju. Nema tu ni govora o pokuhju da se rasturnati njihova liEna ili druStvena pozadina. Jedan od razloga za to mogao bi biti da novinar svoje potencijalne Eitaoce h d e Sto manje da zaplaSi interpretativnim komentarom. Ali je mnogo verovatnije objaSnjenje da izveStar hock da kod svoje publike proizvede 'estetski drhtaj'. Pretpostavlja se da Eitalac hoCe, u bczbcdnosti koju mu pruZaju novine, da ufiva u nasilnitkom susretu, Sto mofe da dovede d o neke vrste emfatiEne katarze, a da se pri tom ne prekrSe pravila pristojnosti.30
Cinjenica da se vesti o uEinjenom fudbalskom nasilju nikada ne piSu na osnovu neposrednog posmatranja, bitno ukazuje na irnplicitni petat koji je udaren novostima o huliganstvu. Da se to tako radi verovatno je posledica povezanosti s novinarstvom kao profesijom. Poznato je u novinarskim krugovima da se posredna informacija, preko zvanitnih izvora, smatra dcbrirn oblikom informacije. Uz to, socioloSki setting sportskog novinara praktiEno mu Eini komplikovanom mogutnost da bude &evidac nemira koje izazivaju navijafi. Jcr, sportske reporterc posle utakmice prima uprava kluba da bi se razgovaral o o proteklim zbivanjima na terenu. Nesumnjivo je jcdna od namera kluba da na ovaj naEin o d r b v a dobre odnose sa javnoStu. Sportskim novinarima otuda zaista nije u interesu da piSu o fenomenu koji se ionako odvijao na ivici zbivanja, koji sami nisu videli i koji bi imao samo negativan uticaj po interese kluba. Fudbalski novinar koji radi u nekom listu ili magazinu ima krupan interes da odr2ar.a dobre odnose sa svim zvanitnim izvorima: klubovima, savezom, rcdarskim slufbama, polititkim faktorima ild. On na kraju krajeva mora cclu nedelju da piSe vesti o zbivanjima u svetu fuclbala. 110 infc~rnmcija~o pozadini kontrover~iizmedu igrafa, trcnera i uprava klubova, o povredarna, o progno?ama, o transferima, o trafevinia, itd, on dolazi skoro iskljutivo prcko zvanifnih izvora. hfritntis rnlitnndis to vaii i za informacije o fudbalskonl nasilju. Novinar je tu zaista u opasnosti da, donekle, zanemari svoju krititku iunkciju.

U samoj Belgiji, scm u ipak retkim sluEajevima, u kcjima se senzacionalizam moZe iskoristiti radi bolje pro30. Umberto Eko se o ovom fenon~enu veoma cinitno izrazio u jcdnon~ kn&m napisu povodom drame na Heizel-stadionu (vidi o tonlc Totleneer, J., Een onvergetelijk televisiwn Spona, 1985.9, p. 241): "Izvrsna televizija, bolja od slika iz Libsna, jer se lam0 krv pro liva najEeSCe noCu".

KRIS VAN LIMBERGEN

daje lista, u novinarna se ne polage rnnogo na fudbalski vandalizarn i prerna njernu se zauzirna oprezan, rezenjkan stav. Ponekad novinari za ovakav stav irnaju veorna h s n e razloge, ali se najvik ipak boje da 'ne uprljaju sopstveno gnezdo'.

U inostranstvu se najteSfe sa rnanje rezervisanosti govori i piSe o fudbalskorn problernu broj jedan, ali od nedavno se i u drugirn zernljarna poteo zauzirnati neSto pagljiviji stav. Neki misle da je to povezano s odluEnoXu s kojorn se u veCini inostranih drZavnih i nautnih izveStaja naglahvaju uticaji ~nedija.~'
Stoga se svuda preporutuje da se i rnediji obuhvate rnultidisciplinarnirn integralnim pristuporn fudbalskorn nasilju. Jedan od predloga o kojima se u morn kontekstu razrniSlja u rnedunarodnim okvirirna jeste stvaranje liste dogovora, neke vrste code of practice (kodeks za praktitno delovanje), radi opisivanja odredenih dogadaja na natin koji je verniji stvarnirn zbivanjin~a. Uticaj Starnpe nu X'votnzr sredinzc i sliku o sebi koju imjzc huligani. D d i u centar paiitje metiija vaian je cilj u psiholoSkorn iskustvu huligana. Biti 'on the scene' (na sceni) pruta irn posebno zadovoljstvo. Pretpostavljarno da oko treCine belgijskih fudbalskih vandala irna alburne s fotografijarna i zalepljenirn isetcirna iz novina. Medu njirna ima i korica sa najgroznijim slikarna drarne na Heiselu. Prava je pobeda ako novine objave i komentariSu incidente od prelhodnog vikenda. D a one o tome testo i Cule stragno ljuti navija~e.~'

Za huligane je veorna vagan i natin na koji se fudbalski vandalizarn predstavlja u Stampi. Neistinite ili pretcrane vesti srnetaju irn, a druStvenu osudu njihovog ponahnja, koja se u vestima oseCa, odbacuju prostirn mel~nnionorn neotralizacije. Ali ih silno zanirna i kako se drugi huligani, u zernlji i inostranstvu, prikazuju u

31. (Pominje se jedan engleski izvdtaj iz 1984. koji ukazuje na

cdluEujudu ulogu Ltampe kao izazivah fudbalskih nereda. Zatim se navcdi jedno austrijsko istrazivanje, Horak, R, Reiter, W., i Socker, K, Fussball in den Medien, Zum Verbaltnis von Berichtentatlung und Problemgenese. Medim Journal, 1986, 4, p.207-211), koje je pokawlo da je izmedu 1979. i 1984. pod uticajem Ltampc upetostruten broj poliwjaw radi odrZavanja rcda pri fudbalskim utakmicama u BeEu. Ali u istom periodu istraZivaEi nisu mogli da u w d e signifikantan porast broja kriminalnih radnji u gradu pove zanih s fudbalom). 32. Jedan navijaE sa 0-thbine rekao je veoma uvereno u jednom intcry'uu: "Siguran sam da klubovi plafaju novinama da o nama ne piZu. O n i neCe da zbog nas stoje u l o k m svetlu prcd javnim mnjenjem. Kako se dmgaEije moZe objasniti d a u novinama nema niSta o neredima i ranjenicima? U Nizozemskoj piLu omemu, pogle daj Ajaks-Den Hag".

KRIS VAN LIMBERGEN

novina~na?~ Novinski izveStaji su im Eak tako vaZni i mnogo ih Eitaju, da ovi mladiCi, kad sami piSu, kao da imitiraju jezik kojim piSu sportski novinari. Moglo bi se skoro reCi da mediji ovde u obrazovnom smislu nud e mnogo v i k nego Skola. Kako god bilo, prestiZ koji se stiEe poznatoSCu u medijima, ima za neke huligane ponekad i neprijatno naliEje: anonimnost odredenh Elanova navijatke gnlpe se tune brife. Bolji primer za ovo od onoga koji je pruZila sama drama na stadionu Heisel ne moZe se naCi. Dvadeset Sest liverpulskih navijata izvedeni su pred sud baS zato Sto su snimljeni i tako prepoznati: jedni zbog narditih IiEnih karakteristika ili nardite odeCe, drugi zbog tetoviranih slika, itd. Mediji su na ovaj natin i sami uticali na evoluciju fudbalskog nasilja, isto kao i usmereniji nastup policije i stroZije kafnjavanje. Stampa je dakle igrala vafnu tllogr~u nastanku, Sirenju, uhrSCivanju i razgaranju huliganstva. Mcdiji su p m o g l i da se fudbalski vandal stavi orz drc scerte da mu se ponudi prestiZ mcdu Elanovima sopstvcnc grupe, za kojinl toliko Zudi i koji mu je neophodan; i konafno, tako su mediji pomogli da se odrZava tradicija nereda oko fudbalskih utakmica. Ali Stampa treba da igra glavnu ulogu u danaSnjcm druStvu i pri tom mora bez ograniEenja da se koristi pravorn nu infonnncije i slobodorn Starnp. Napetost izmedu s rizicima povezane uloge medija i nuZnosti slobodnog informisanja trebalo bi da postane prcdtnet sistematskijih it~ieijativau cilju razvijanja krititkc refleksije ljudi koji rade u novinarstvu. Radi toga je neophodno informisati ih o rizicima neadekvatnog izvc~tavanja.~~

Fakori koji igrnjrl sarno sporednii iclogr~ Uiivanje alkollola i dmgilt droga. Nasuprot rasprostranjenim tvrdnjama, rezultati istraZivanja su pokazali da se pijnnsfvo samo u intzetnirn sluEajevirna moZe smatrati faktorom znatajnim za nastanak organizovanog
33. U pismu jednom navijaEu sa X-tribine u zstvor, Eilamo npr.: "JuEeje na BBC vestima u 19 sati bila reportah o blzi-huliganima. Trajala je oko 7 minuta i w e Sto stoji u novinama bilo je i tamo, d i slike bile uz to". samo su j 34. KO h& vise da fita o pmblematifnom odoosu Stampe i huliganstva moZe izmedu ostalog da uzme: Van Limbergen, K, en Walgrave. L, Enkele becchouwingen bij de relorie msen vwcrbolgnwld en 0 %rnedobm'chrgering mover, Tijdschrift voor Criminologie, 1988, 4, p.321-335 (met uitgebreide titeratuuropgave of Van Der Bmg, El., en Meijs, J., Vwcrbo\randalinne en dr meda. 'kijdschriIt voor Criminotogie, 1988.4, p. 336-347.

KRIS VAN LIMBERGEN

nasilja. Ovo je usko povezano s promenama u svetu huliganstva. Prema sudu poslednje generacije casualso, preterano utivanje alkohola smanjuje grupi mogufnosti izazivanja nereda. Pojedinac je tad ili nedovoljno usredsreden na konfrontaciju, ili ga redarske slutbe brzo uhvate. Otuda je onda od ukupnog broja privedenih njih samo 2% bilo privedeno zbog pijanstva. Piti mnogo piva svakako se joS uvek uklapa u muSki natin ponaSanja koji se tako rado pokazuje radi imponiranja, i zato fe, naravno, prvenstveno i dalje igrati svoju ulogu kod onih koji nisu huligani, na fudbalskirn stadionima i oko njih, i na mestima gd.e se uopSte okuplja narod. U odredenim momentima Ce pijanstvo zato biti faktor u fridbalskorn vandalimu. svakako ~ r i izbijanju individuilnih incidenata. ~ e d a r k sluibe'fe e svojom pojatanom painjom ovaj problem morati da drte u dopustivim granicama. Pravi opseg jednog veoma prikritog fenomena kao Sto je utivanje droga u istraZivanju se mote teSko odrediti.3S Kontakt sa svetorn gde se droge prodajzi se jasno pokazao u Antverpenu, ukazao na svoje prisustvo u Anderlehtu i ne mote se iskljutiti u BriZu. Razgovori sa navijatima su pokazali u mnogo slutajeva da oni droge probaju. PuSenje haSiSa, npr, je aktivnost koja pribavlja prestiZ i uzbudenje. Prodaja haSiSa u krugovima huligana samo se sporaditno srefe. Cinjenica je da medu ovim mladifima ima i nekoliko onih koji uiivaju heroin (u celoj Belgiji ih ima oko 20-ak) sa izrazitom sekundarnom kriminalnom opterefenoSfu. Utestalija je upotreba nekoliko vrsta sredstava za umirenje, kao Rohynol i Pertanquil. Ova sredstva su moZda surogat za jake droge, ali u kombinaciji sa alkoholom vode u vrlo nekontrolisano i agresivno ponalanje. Proutavanje dejstva lekova je pokazalo da pod navedenim okolnostima mogu da dovedu do tetnje za samouniftenjem. Tokom naSeg istrativanja imali smo dokaze da se ova sredstva namerno koriste u huliganske svrhe. Ali se pokazalo i da se w a p o m d n a sredstva, kao i preterano uiivanje alkohola,viSe ne uklapaju u novu ibeologiju casualsa. Pre se ona srefu kod dntge generacije Izuligana Povezanost sa tokorn igre. Tokom istrativanja se moglo konstatwati, Sto je u suprotnosti sa uvreZenim stereotipijama u ovom pogledu, da zbivanja na terenu sa35. Analiza dosijea u tu2ilalwu pokazala je da se samo 4% svih pri java odnosi na trgovinu drogama.

KRlS VAN LIMBERGEN

mo retko dopnnose pojavi fenomena fudbalskog nasiIja. Tek jedva 20% ozbiljnih i srednje ozbiljnih incidenata bilo je donekle povezano s igrom.
Kod jakih tirnova, u ligi koju smo istrafivali, bilo je reti

o odredenoj men doiivljavnnja igre: uzbudenost k d

velikog dobitka ili gubitka, razdaranost prilikom ozbiljno frustrirajutih momenata u igri i zatim nepovoljnih odluka sudije. Borba za prestiZ potinje zaista na tribinama. Ali faze u samoj igri na terenu dovodile su tck do IakSih problema na stadionu. N;~srup policijc koji je sve vise eskalirao, utinio jc da se prave konfrontacije pomere van stadiona. Pristalice slabijill rirnova sa ozloglaSenim navijit' ma (kao Antverpen) Eesto kasne na stadion, brZe se razidu sa tribina, zadrZe se u kafeteriji, ili okrenu leda tcrenu i pritaju. Sto je vise canlalsn na tribini, utoliko manje dolazi d o klasitnih navijatkih aktivnosti. $to je vaZnija konfrontacija s protivnitkim navijafimn, utoliko grupa budnije reaguje na njihovo ponaJanje, i utoliko se igra rnnnje intentitwo cloiivljnva. Cinjenice osporavaju i tvrdnju da rezultat utakmice ipak predstavlja v a h n faktor pojave nasilja. GreSka potite otuda Sto se dosta nasilja javlja po zavrSelku utakmica. Ali huligansko nasilje koje na isti natin izbije nekoliko sati pre utakmice, nikako ne mo2e da bude povezano sa rezultatom ili sa tokom igre. EIuliganska motivacija je pre povezana s tradicijom nereda, konkurencijom navijatkih grupa i osvetnitkirn namerama. Sama po sebi jasna tinjenica, da je huliganstvo druStveni problem koji nema veze sa fudbalo~n kao igrom, osn&iIa je organizntore fildbnlskill utnktnica 11 odbncivanjil svake odgovo~nosti za ovaj problem. Fudbalski klubovi su zbilja Zrtve maloletnitke dclikvencije koja se nakalemila na njihove terene. Onaj ko je Zrtva, ne moie se s tirn tek tako pomiriti, vet se nlora potrudili zajedno sa drugima da se u budutnosti uloga Zrtve izbegne. Samo je p sebi jasno da odgovornost klubova leg u kbenoj sprernnosti za saradnju sa svima drugim koji se bore protiv vandalizma i u garantovanju Sto je mogute bezbednije infrastrukture zi posmatranje spektakala koje nude.

Znbranjeno posedovanje onl2ja i njegorvn tlpotreba. Uprkos skoro svuda sprovcdcnih prctresa ipak se jol kod relativno velikog broja navijata oduzima mnogo oruija. Ali tu je ret, u prvom redu, o nlladim navijatima koji ne pripadaju tvrdom jezgru. T o pokazuje da je posedovanje orufja (i njegovo pokazivanje prijateljima) Eesto element koji spada u obez6edit~mje prestitn

KRlS VAN LIMBERGEN

Nvod je ispultenl. Levenski istra2ivatki tim se od 1985.bavi islmtivanjen~fudbalskog vandalizma. IslraZivanje, Eiji jc cilj nauEno ulcmeljena borba protiv fudbalskog nasilja, finansira najvcL:in~dclon~ belgijsko Minislarstvo unutrasnjih poslova. Konabn izvcLlaj Ireha da bude gotov u jesen 1990.Do sada jc ohjavljcn niz i n d t a j a o raznim aspcktima problema za polrebe ddavc i to: Colaem, C, Van Limbergen K , ell Walgravc, L.. Dc rr~oorschoppclijke cn socio-pr)d~o/ogiscIteadtrcrgrorrdcn I,orr her vocrbolvondolisrr~c. R o p p n I: lircrahrurshldie, Leuven, Onderzochgrocp Jeugdcrinlino logic 1986,199 p. Colaers, C., en Wnlgravc, L, De rrronrscl~appcliVan Limbcrgen, K, jke cn socio-psychologiscl~c aehrcrgro11do1 von her voerbalva~trlnlisr,rf. R o p p n 11: Rcsulroren on ecn sy~rcrtlarisch orrpirisel~ ondmoek irt her Bclgisch eersreklassevocrbal. cmr~pctirie 19961997, Lcuven, Ondcrzocksgrocp Jeugdcrintinologic, 1987,4154 p. Van Limbcrgn. K , cn Walgrave, L., m.m.v.Fr-anck, P., ~VoorJon-c<mchirtgprojecfcna k socio-prrverrrie r.o.v. jorlgcrcrr rltcr vocrbolcorrrloli.~ri1988.19 p . sch gerlrag, Lcuven,Ondctzoeksgroep Jeugdrrin~inologic. Val1 Limbergcn, K , o.1.v. Walgrave, L., Euro '99. 170nsm r hm>l&ts. Lcuvcn, Ondc~noeksgrocpJcugdcriniinologic, 1988,28 p + bijlagcn. Van Limbergcn, K , o.1.v. Walgravc, L.. Enkele voorlopigc rcs~rlroror vart lrcr or~dcnock rroar rle mdrrric van her ~ ~ ~ b o l g e n~~I e Belgic. I ld Le uvcn, Ondctzoeksgrocy Jcugdcriniinologic, 1989,23 p. Van Wclzcnis, I., 0.l.v. Walgravc, L., Eel1 cersfcpogi~tg tor mrlscl~rijren van tic Iloclgrocp. dmk~ellirtgcr~. mrrrf~.oonmor~icr~, rnehonickmr Leuvcn, erl ccohroriecrirerio vorr bcr /on-conchingprojccr rect~twcrp"~. Ondctzocksgrocp Jcugdcriniinologic, 1989,sp. \'an Welzcnis. I., o.1.v. Walgravc, L., Fan-Coaching. &cede hrssolrijds cvoluorievcrsfag:I Jebnmri 1999 - 1 jlrli 1999. Leuvcn, Ondctzoeksgroep Jeugdcriniinologie. 1989.172 p. Van Lin~bcrgcn. K , 0.1.v. Walgravc, L., Drie jaor voerbo~cltrld (1986-1989): incident-anolysc en bcheersir~gsbelcid.Leuvcn, Olidcrzoeksgroep Jcugdcriminologic, 1989,31y. + bijlagcn. Rezultati su ohjavljeni i u obliku pristupatnom Liroj publici pod naslovom: Val1 Lintbcrgcn, K , cn Walgravc, I.., Sides, Jntls C I I h o u l ; ~ ~ ~ r ~ s . Voc~bolr.orrrlolisl~re: fcirnl. ocltrcrff<xtdc~~. oonljali 1.cuvct1. Arro, 1988,259p. Voor een wmcnvatting van dc wcrkzaamhcdcn I n men altijd tcrccht bij: Van Limbcrgen, K , Bijna vicrjaar ondctzock naar voclhalgeweld aan de KU.Leuven: achtcrgrondcn, bcstraffing en socio-pre vcntie van voctbalvandalisme.MoarrrsJrrrisr Vandong, 1989,2,p.20-22.