10.

NASILJE SPORTSKE PUBLIKE

Nasilje je sve više prisutno u modernim društvima koja se istovremeno bore protiv njega ali i
stvaraju klimu za njegov razvoj, kako fizičko nasilje tako i tiha dominacija nad dušom i
duhovnim vrednostima.
Nasilje je produžetak agresije – fizičkim ili psihičkim sredstvima, organizovano, spontano,
instrumentalno, ritualno...
Agresija je unutrašnji pokretač, destruktivni princip koji može biti u mislima ili verbalan.
Mržnja – poseduje motiv za agresivan čin.
Agresija – reakcija na uskraćivanje , frustraciju
Sociološka teorija – društvo stvara istinske prilike za određenu grupu, ostali koji to ne mogu da
zadovolje svoje potrebe, doživljavaju neuspeh, postaju agresivni, nasilni.
Antropološki – agresivnost urođena nagonska potreba
Entoni Stor – agresivna svakodnevna terminologija za intelektualne napore:
Sa teškoćama se BORIMO, hvatamo u KOŠTAC, OVLADAVAMO predmetima, RVEMO se sa
teškoćama, OŠTRIMO um, RASKOMADAVAMO teškoću
Sportski jezik – agresivna terminologija: bio je to ROVOVSKI RAT dve ekipe, protivnik je
RAZBIJEN…
Entoni Stor – ispituje granicu između oblika agresivnosti i agresije koju svi osuđujemo I onih
kojih se ne smemo odreći ako želimo da opstanemo?
Svaka agresija nije nasilje ali je svako nasilje agresija.
Različiti načini ispoljavanja agresije:
- Agresija koja se izražava samo u mislima
- Verbalna agresija – grdnja, uvrede, poruge...
- Agresija usmerena na predmete – destrukcija
- Agresija prema drugim osobama – povređivanje, uništavanje života...
Nasilje i agresija su ponašanja koja se spontano prihvataju što navijači čine.
Nasilničko ponašanje je svako ponašanje koje preti:
- Upotrebom sile ili njenom stvarnom primenom
- Direktnim ili indirektnim ugrožavanjem ili oštećivanjem fizičkog I moralnog integriteta
ličnosti.

Direktno nasilje – postoji nasilnik

Strukturalno - stalnost u nasilnim obrascima, nema direktnog vinovnika , nasiljem se
matra represija, siromaštvo; uopšteno suština nasilja je u destrukciji.
 Oblici nasilja u svaremenim istraživanjima:

1. fizička sila – otvoreno fizičko nasilje

2. nasilje usmereno na stvari, rušenje, razbijanje objekata
3. prikriveno nasilje, kroz neki vid narušavanja moralnog integriteta čoveka (protivnika u
sportu...)
4. verbalno, simboličko nasilje, pretnje, psovke, neverbalna komunikacija.

RAZLIČITI MODELI OBJAŠNJENJA NASILJA U SPORTU:

1. kulture i siromaštva
2. subkulture nasilja
3. huliganizma i vandalizma
4. psihologije gomile
5. imitacije
6. ritualizma
7. katarze
8. imperativne pobede
9. profesionalnog navijača
10. dopinga
11. dosade
12. komercijalizma

MODEL KULTURE SIROMAŠTVA

Glavne karakteristike siromaštva: osećaj marginalnosti, bespomoćnost, snažna

orijentacija na sadašnjost, nemogućnost zadovoljenja primarnih potreba, rezigniranost,
neuključivanje u institucije društvenog sistema.

Kultura siromaštva se podudara sa delikventnom subkulturom, karakteristike su:

- Negativizam, negira pravo na svojinu, podstiče krađu

- Malicioznost – uživanje što se ne poštuje moral srednje klase
- Neutilitarnost ( beskorisnost, neprikladnost) – uživanje u krađi ili vandalizmu zbog njih
samih

Volter Miler – daje žarišne interese, niže klase i delikventne subkulture:

1. nevolja – obrazac ponašanja – dovodi u sukob sa zakonom

2. žilavost – muškost , neustrašivost – dovodi do spremnosti da se učini neko delo
3. bistrina – sposobnost da se prevari - spremnost da se neko pređe
4. uzbuđenje – opasnost, rizik, promena – aktivnost
 5. sudbina – imati sreće – prepuštanje slučaju
6. autonomija – sloboda od spoljašnje prinude – negiranje autoriteta

Sportske spektakle, predstavnici ove kulture koriste za ispoljavanje negativističkih

obrazaca, duhovnih i egzistencijalnih frustracija.
Na stadionima je sve vise mladih gnevnih ljudi sa puno piva u sebi I malo para u džepu…
Nasilje I agresija su izraz duha vremena.

Nasilničkim obrascima odgovara se na: siromaštvo, na nasilje nad njihovom mladošću,

idealima, životima.

MODEL SUBKULTURE NASILJA

Potkultura se razlikuje od roditeljske ili matične culture od univerzalnih kulturnih

vrednosti.

Potkultura nasilja obuhvata:

- Regularnu praksu nasilja (sukobi navijača)

- Skup normi koje zahtevaju da pojedinac primeni nasilje u određenim situacijama
(odbrani cast kluba)
- Kult oružja – vrednovanje I naklonost prema oružju
Sport je I oblik culture (ima univerzalne vrednosti) I subculture (specifičnosti).
Fudbal – zauzima važno mesto u kulturi radničke klase a vandalizam fudbalskih navijača u
Engleskoj je deo ove potkulture.
Fudbal se razvija od tradicionalnog, igrači i navijači iz istog socijalnog miljea , preko 60 tih kada
fudbaleri počinju da vode život koji se razlikuje od njihovih navijača do vrhunskih igrača danas
koji vode ekskluzivni stil života.
Četiri stila fudbalske igre u sitraživanjima:
1. tradicionalni
2. mobilni (početak 60 –tih)
3. poburžoaženi (kraj 70 –tih)
4. superzvezda
Za igrače je fudbalska subkultura prošlost. Za navijače pažnja je pomerena sa igre na socijalne
odnose unutar publike. Odlazak na utakmicu je novi oblik subkulturnog života – stupanje u
kolektivnu akciju, uzbuđenje, razvoj identiteta.
Na primeru fudbala ali i košarke može se posmatrati gubitak određene subkulture, jer oba sporta
postaju “šou – biznis” , koji se sve češće gleda na televiziji isprekidan gomilom reklama.
Navijačke subkulture – nisu izolovane od raznih činilaca koji uslovljavaju situaciju vrhunskog
sporta. Stadioni su postali mesta traganja za izgubljenim identitetom, obezglavljene generacije
mladih koje društvu emituju zajedničku poruku: tu smo još postojimo- kao svojevrstan barometar
krize i promena u modernom društvu.
Navijačke subkulture ne objašnjavamo samo po principu uzavrele gomile:
- Prepoznatljiva ponašanja
- Grupni identitet – stil, imidž, odeća, rekviziti, žargon
- Imaju svoje lidere
- Aktivistička jezgra
- Širi krug pripadnika
MODEL HULIGANIZMA I VANDALIZMA
Naziv – Patrik Huligan , irski kriminalac osuđen u Londonu 1898. na smrt.
Huliganstvo je beskorisna radnja praćena izražavanjem prezira prema društvu I narušavanjem
javnog poretka.
Policija – oličava zvanično društvo protiv koga se bore – zbog toga toliko suprotstavljanje
Navijačka subkultura – huligani se regrutuju iz niže klase, nije im svojstvena marljivost I
ambicija; strategija preživljavanja, neuspeh u školi, frustracije.
U događajima uživaju neutilitarno – primer su vandalizam – sitne krađe, ne zbog koristi već da
se krši red I čini nešto što je zabranjeno.

Vandalizam – naziv – nemačko plema Vandale – čuveno po nemilosrdnom uništavanju starina u

pljačkanju Rima, Zapadne Evrope i Severne Amerike.
Vandalizam – divlje, nemotivisano uništavanje ili nanošenje štete imovini bez ikakve koristi za
bilo koga.
Vandalizam je i moderna pojava, uništavanje, automobile, trafika, izloga…
Svojom razornom taktikom vandalizam ima za cilj da izazove strah I slabljenje autoriteta vlasti,
kod navijača ima funkciju da vreme praznine pretvori u uzbuđenje koje donosi kršenje zakona I
obrazaca civilizovanog ponašanja.
Tejlor – istraživač navijačkih subkultura – tumači porast vandalizma i nasilja promenama u
organizaciji savremenog fudbala. Nova organizacija oduzela im je igru u kojoj su oni učestvovali
i koju su kontrolisali. Tržni centri zamenili su kafane, ulica postaje prostor socijalizacije mladih.
Stadioni postaju pozornice potkulturnih predstava, konflikata, generacijske pobune, omladinske
delikvencije.
Pitanja:
1. Koji su mogući načini ispoljavanja agresije?
2. Navedite oblike nasilja u savremenim istraživanjima ?
3. Objasnite razliku između direktnog i strukturalnog nasilja?
4. U kojim karakteristikama i žarišnim interesima se podudara kultura siromaštva i delikventna
subkultura ?
5. Navedite karakteristike podkulture nasilja ?
6. Definišite huliganstvo i vandalizam i navedite neke karakteristike navijača – huligana?