UNIVERZITET U BEOGRADU

EKONOMSKI FAKULTET
11000 Beograd, Kamenika 6



IZBORNOM VEU EKONOMSKOG FAKULTETA U BEOGRADU

Na osnovu odluke Izbornog ve#a Ekonomskog fakulteta u Beogradu, br. 1466/3, od
18.05.2011. godine, odredjeni smo u Komisiju za pripremu izvetaja za izbor u zvanje i
zasnivanje radnog odnosa jednog vanrednog profesora, za uu naunu oblast Raunovodstvo i
poslovne finansije Revizija i Komparativno raunovodstvo. Na konkurs koji je objavljen u
listu Poslovi, dana 8.6.2011. godine, prijavio se dr Vladimir Poznani#, vanredni profesor
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kao jedini kandidat. Poto smo prouili konkursni
materijal, u mogu#nosti smo da podnesemo slede#i


I Z V E T A J


I OSNOVNI BIOGRAFSKI PODACI

Kandidat dr Vladimir Poznani# je rodjen1948. godine u Zemunu, gde je zavrio osnovnu i
srednju kolu. Na Ekonomski fakultet u Beogradu upisao se 1967., a diplomirao 1971. godine,
na smeru "Ekonomska statistika i kibernetika". Iste godine upisao se na postdiplomske studije
("Statistika analiza u ekonomiji"), a magistrirao je 1976. godine. Doktorsku disertaciju, pod
nazivom "Model finansijskog planiranja preduze#a", odbranio je, juna 1989. godine, na
Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Kandidat se zaposlio 1973. godine u Institutu za
ekonomiku industrije (kasnije integrisan sa Ekonomskim institutom), gde je prvo bio asistent i
istraiva, a 1987. godine je izabran u zvanje istraiva-saradnik. U zvanje nauni saradnik
izabran je 1991. godine, kada je poeo da radi u revizorsko-konsultantskoj firmi Deloitte &
Touche - Beograd, kao stalni saradnik. Od 1996. godine, zaposlen je na Ekonomskom
fakultetu u Beogradu, kao vanredni profesor.

Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Vladimir Poznani# je prvo predavao predmet
Raunari u raunovodstvu, a kasnije nekoliko predmeta na drugoj i etvrtoj godini. Danas
predaje dva predmeta na etvrtoj godini: Revizija i Komparativno raunovodstvo. Na master
studijama predaje predmete Procena vrednosti preduze#a i Specifini problemi revizije
finansijskih izvetaja. Vie godina je predavao i na Vojnoj akademiji u Beogradu, u okviru
saradnje Ekonomskog fakulteta i te institucije.

U Ekonomskom institutu dr Vladimir Poznani# je radio na velikom broju projekata, programa,


studija i analiza. Mnogi od ovih radova zasnivali su se uglavnom na raunovodstvenim
konceptima i predstavljali su njihovu praktinu primenu u reavanju razliitih problema
poslovanja u nizu preduze#a. U poslednje dve decenije, bio je angaovan na projektima
konsolidacije preduze#a, procene vrednosti kapitala, restrukturiranja i privatizacije u mnogim
velikim i srednjim preduze#ima. U okviru ovih projekata, poseban metodoloki znaaj imale
su analize finansijskog stanja preduze#a i projekcije rezultata poslovanja, koje su praktino
izvodjene na raunovodstvenom modelu preduze#a i uz primenu metoda i tehnika iz oblasti
raunovodstva i poslovnih finansija. U revizorskoj firmi Deloitte & Touche, Beograd, radio je
takodje na revizorskim i konsultantskim poslovima, u kojima su kori#ene metodologije
revizije i procene vrednosti preduze#a. Najve#i deo ovih poslova moe se svrstati u oblast
raunovodstva, revizije i poslovnih finansija, s obzirom na to da su se preteno odnosili na
revizorske izvetaje, procene vrednosti kapitala, programe restrukturiranja, biznis planove i
fizibiliti studije. Na Ekonomskom fakultetu, dr Vladimir Poznani# je saradjivao sa NICEF-om,
na projektu verifikacije procena vrednosti preduze#a, a bio je angaovan, kao predava, i na
seminarima za inovaciju znanja i% oblasti finansijskog izvetavanja, koji su organizovani za
banke i preduze#a.

Dr Vladimir Poznani# je vie puta uestvovao na raznim seminarima, u zemlji i inostranstvu,
iz oblasti revizije, raunovodstva i procene vrednosti preduze#a, a drao je seminare i
predavanja iz pomenutih oblasti u preduze#ima i bankama. U Savezu raunovodja i revizora
bio je vie godina angaovan kao lan redakcije asopisa Knjigovodstvo i kao lan Saveta za
razvoj teorije i prakse raunovodstva. Nekoliko puta je uestvovao na kongresima Evropske
asocijacije raunovodja, a u periodu 2004-2007. bio je lan odbora za reviziju u revizorskoj
firmi Deloitte Central Europe.


II OBJAVLJENI RADOVI
Radovi dr Vladimira Poznani#a podeljeni su, u ovom izvetaju, u dve grupe. U prvoj su
radovi pre izbora u zvanje vanredni profesor, odnosno radovi u periodu 1976-2006. godina.
Drugu grupu ine radovi posle izbora u zvanje vanredni profesor, odnosno radovi u periodu
2006-2011. godina. Radovi posle izbora u zvanje vanredni profesor vrednovani su u skladu
sa kriterijumima za sticanje zvanja nastavnika.


1. Radovi pre izbora u zvanje vanredni profesor (1976-2006)

Monografije, knjige i studije

1. Ergodizam stohastikih procesa, magistarski rad, 1976. (autorskih str.98)

2. Problemi investiranja u privredi Beograd, Institut za ekonomiku industrije, Beograd,
1977. (ukupno str.150, autorskih str.35)



3. Prirunik za srednjorono planiranje u RMK Zenica, Institut za ekonomiku industrije,
1980. (ukupno str.130, autorskih str.30)

4. Metodologija za upravljanje velikim investicionim projektima u RTB Bor, Institut za
ekonomiku industrije, 1980. (ukupno str.320, autorskih str.150)

5. Razvoj industrije prerade metala Jugoslavije, Institut za ekonomiku industrije, 1980.
(ukupno str.240, autorskih str.45)

6. Razvoj industrije u Podrinjsko-kolubarskom regionu, Institut za ekonomiku industrije
1980. (ukupno str.850, autorskih str.30)

7. Osnove za odredjivanje ekonomske cene elektrine energije, Institut za ekonomiku
industrije, 1981. (ukupno str.170 autorskih str.20)

8. Standardi za projektovanje informacionih sistema u RMK Zenica, Institut za ekonomiku
industrije, 1983. (ukupno str.320, autorskih 120)

9. Metodologija za projektovanje sistema trokova u organizacijama udruenog rada,
Institut za ekonomiku industrije 1985. (autorskih str.120)

10. Prirunik za Medjunarodni kurs o pripremi industrijskih projekata (Deo: Financial
Statements and Financial Ratios), Institut za ekonomiku industrije, Beograd, 1988.
(ukupno str.350, autorskih str.60)

11. Model finansijskog planiranja preduze#a, doktorska disertacija, Beograd, 1989.
(autorskih str.279)

12. Mogu#nosti za pove#anje efikasnosti privredjivanja u srednjoronom i dugoronom
razvoju Jugoslavije, Ekonomski institut, 1990. (ukupno str.233, autorskih str.28)

13. Procena vrednosti preduze#a, Savez raunovodja i revizora, 1991. (ukupno str. 202,
autorskih str. 95)

14. Ekonomska osnova privrede Jugoslavije - Program ekonomskog oporavka, Ekonomski
institut, 1993, (ukupno str.450, autorskih str. 35)

15. Privatizacija - nunost ili sloboda izbora, Jugoslovenska knjiga i Ekonomski institut,
1994. (ukupno str.617, autorskih str.32)

16. Model svojinske transformacije, Ekonomski institut, 1995. (ukupno str. 55, autorskih str.
15)


17. Raunari u raunovodstvu, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996 (ukupno str.266,


autorskih str.96)

18. Procena vrednosti kapitala, Ekonomski institut, 1997. (ukupno str.229, autorskih str.
116)

19. Vodi za primenu zakona o svojinskoj transformaciji, Udruenje pravnika u privredi i
Ekonomski institut, 1997 (ukupno str. 232, autorskih str. 77)


Radovi u asopisima i na nauno-strunim skupovima

1. Osnovna pitanja informacionog sistema u proizvodnim organizacijama udruenog rada,
asopis "Industrija", br. 2/1977.

2. Planiranje i kontrola proizvodnje, asopis "Industrija", br. 2/1978.

3. Modeli stratekog planiranja u SOUR-ima, asopis "Proizvodnja" 5/1980. i asopis
"Poslovna politika" 10/1980.

4. Strateko upravljanje u SOUR-ima, Zbornik sa Savetovanja o upravljanju razvojem u
privredi, Portoro, 1980.

5. Metodoloki aspketi projektovanja informacionih sistema, asopis "Poslovna politika",
8/1981.

6. Metodoloki aspekti projektovanja sistema trokova u OUR, Zbornik odabranih radova
1981-1986, IEI, 1987.

7. Finansijsko modeliranje kao savremeni koncept upravljanja finansijama, Zbornik radova
Jugoslovenskog simpozijuma "Organizacione nauke i reforme privrednog sistema",
1989.

8. Expert Decision-Support System for Financial Management, Zbornik radova X evropske
konferencije o operacionim istraivanjima, Beograd, 1989.

9. Preduze#e i privredna reforma, Zbornik sa savetovanja o reformama u socijalistikim
zemljama, Moskva 1990.

10. Primena modela finansijskog planiranja u preduze#u, "Knjigovodstvo", br. 8-9, 1990.

11. Expert System for Accounting Statements Analysis, 14
th
Annual Congres of the European
Accounting Association, Mastricht, 1991.

12. Utvrdjivanje cene kapitala, asopis "Knjigovodstvo", br. 5/1992.



13. New Program of Accounting Education in Yugoslavia, 15
th
Annual Congres of the
European Accounting Association, 1992., Madrid

14. Business Valuation Model Based on Accounting Statements, 15
th
Annual Congres of the
European Accounting Association, 1992., Madrid

15. Problem restrukturiranja preduze#a, Zbornik sa savetovanja jugoslovenskih ekonomista,
Budva, 1993.

16. Diskontna stopa kao cena deonikog kapitala, Zbornik XXI Jugoslovenskog simpozijuma
za operaciona istraivanja, Kotor, 1994.

17. Specijalistike poslediplomske studije za kadrove Republike uprave javnih prihoda
Srbije, Knjiga II, Pravni fakultet - Beograd i Ekonomski fakultet - Beograd, 1994.

18. Accounting Issues Relating to the Transition of the Yugoslav Economy, 18
th
Annual
Congres of the European Accounting Association, Birmingham, 1995.

19. Fuzzy System Approach to Receivables, 18
th
Annual Congres of the European
Accounting Association, Birmingham, 1995.

20. Aktuelni problemi restrukturiranja preduze#a, Zbornik radova sa Savetovanja
jugoslovenskih ekonomista, Kopaonik, 1995.

21. Finansijsko restrukturiranje preduze#a, Zbornik radova sa simpozijuma "Raunovodstvo i
poslovne finansije privrede u tranziciji", Zlatibor, 1995.

22. Problemi finansiranja preduze#a, asopisa "Financing" br. 5, maj 1995.

23. Treatment of Uncertainity in Business Valuation, The 19
th
Annual Congress of the
European Accounting Association, 1996, Bergen

24. The Financial and Tax Reporting in the Federal Republic of Yugoslavia (koautor, str.6),
The 19
th
Annual Congress of the European Accounting Association, 1996, Bergen

25. Modeli prestrukturiranja preduze#a, Savez ekonomista Srbije, Zbornik sa simpozijuma:
Banke i preduze#a u tranziciji, Ni, 1996.

26. Procena vrednosti kapitala, asopis Berza, 1997., str.80-89

27. Modeli svojinske transformacije i privlaenje kapitala, Savez ekonomista Srbije, Zbornik
sa savetovanja: Finansijska trita Jugoslavije, funkcionisanje institutcija i jaanje
poverenja, Miloer, 1997.

28. Transformation on Enterprises, Challenges and Opportunities for the Economic Transition


in Yugoslavia, International Conference Proceedings (str.165-174), Belgrade, 1997.

29. Procena vrednosti kapitala i svojinska transformacija, Zbornik sa VI simpozijuma
pravnika u privredi SR Jugoslavije, Vrnjaka Banja, 1997.

30. Computer Aided Instruction in Accounting Education (koautor), 20
th
Annual Congress of
the European Association, Graz, Austria, 1997.

31. The New Accounting Regulations in the Federal Republic of Yugoslavia (koautor), 20
th

Annual Congres of the European Accounting Association, Graz, 1997.

32. Privatizacija dravnih preduze#a, Savez ekonomista Srbije, Zbornik sa savetovanja, Ni,
1998.

33. Priprema preduze#a za strana ulaganja, Savez ekonomista Srbije, Zbornik sa
simpozijuma: Finansijska trita, Miloer, 1999.

34. Privatizacija dravnih preduze#a, Ekonomski fakultet, Zbornik sa savetovanja:
Transformacija preduze#a i finansijska trita, Arandjelovac, 2000.

35. Restrukturiranje javnih predu#a (koautor), Savez ekonomista Srbije, Kopaonik biznis
forum, Zbornik, 2004.

36. PPP metod finansiranja i realizacije projekata od javnog interesa, Savez ekonomista
Srbije, Kopaonik biznis forum, Zbornik, 2006.

37. Implementacija ERP sistema u preduze#ima, asopis Ekonomika preduze#a, Savez
ekonomista Srbije, mart-april 2006.

38. Informacione tehnologije kao faktor konkurentnosti, Miloerski ekonomski forum,
Zbornik, Savez ekonomista Srbije, 2006.



2. Radovi posle izbora u zvanje vanredni profesor (2006-2011)


Monografije

1. Metode vrednovanja preduze#a, monografija (koautor sa J. M. Cvijanovi#),
Ekonomski institut, 2011, ISBN 978-86-7329-084-3, COBISS.SR-ID 184182540
R13 (5,0)

Radovi u asopisima



1. Rizici projektnog finansiranja infrastrukturnih projekata (koautor sa S.Benkovi# i
S.Jednak), Industrija br. 1/2011., str. 111-142, UDK 336.76.005.8.657.92
R61 (2,0)

2. Problemi vrednovanja imovine preduze#a, Industrija br. 2/2011., UDK
347.21.657.429, str.297-310
R61 (2,0)

3. Neizvesnost u vrednovanju preduze#a, Ekonomika preduze#a, XI-XII 2010., str.
277-282, UDK 657.92;005.52:330.133.1
R61 (2,0)

4. Organizacija dravne revizije prema medjunarodnim standardima (koautor sa
B.(uri#), Financing, br.1/2010., str. 23-26, UDK 336.1/.5:6576
R61 (2,0)

5. Uloga odbora za reviziju u korporativnom upravljanju, Revizor 53/2011., str. 9-22,
UDK 657.6;005.21:334.72.021
R62 (1,5)

6. Metodoloke osnove dravne revizije, Raunovodstvo 3-4, 2011., str.65-72, UDK
657.631.6;006.44:336.147
R62 (1,5)

7. Medjunarodni aspekti raunovodstva i mogu#nost harmonizacije regulative i prakse,
Raunovodstvo 5-6, 2011., UDK 006.44:657.2
R62 (1,5)


8. Hibridni model javno-privatnog partnerstva (koautor sa M.Milosavljevi#),
Management br.58, 2011., str.59-64, UDK 338.49:336.13;334.723
R62 (1,5)



Radovi u zbornicima tampani u celini

1. Reorganizacija preduze#a kroz steaj, Pravo i privreda, br.4-6, 2011, str.316-325,
UDK 347.7
R65 (0,5)

2. Zakonska regulativa kao faktor razvoja investicionih fondova (koautor sa J.Njegi#),
Medjunarodno savjetovanje Standardi vrednovanja, Bar, 2011, zbornik radova,
str.65-76
R65(0,5)

3. Uticaj medjunarodne regulative na kontrolu poslovanja u bankama (koautor sa
D.Leko), Medjunarodno savjetovanje Standardi vrednovanja, Bar, 2011, zbornik
radova, str. 87-96
R65 (0,5)



4. Uloga revizije u upravljanju PPP projekatima, XV Internacionalni simpozijum iz
projektnog menadmenta, Zlatibor, 2011, zbornik radova, str. 90-94
R65 (0,5)

5. Savremeni aspekti ekoloke revizije (koautor sa S.Kneevi# i M.Jovanovi#), XV
Internacionalni simpozijum iz projektnog menadmenta, Zlatibor, 2011, zbornik
radova, str. 339-343
R65 (0,5)

6. Ekonomska dodata vrednost kao indikator vrednosti lanaca snabdevanja (koautor sa
M.Milosavljevi#), XV Internacionalni simpozijum iz projektnog menadmenta,
Zlatibor, 2011, zbornik radova, str. 480-484
R65 (0,5)

7. Izbor metoda za vrednovanje preduze#a, esti medjunarodni simpozijum o
korporativnom lupravljanju, Banja Vru#ica, 2011, zbornik radova, str. 145-156,
UDK 005.5:336.6.657
R65 (0,5)


III PRIKAZ NAJVANIJIH RADOVA POSLE IZBORA U ZVANJE VANREDNI
PROFESOR

U ovom delu Izvetaja dat je prikaz najvanijih radova dr Vladimira Poznani#a, posle izbora u
zvanje vanredni profesor.

1. Metodoloke osnove dravne revizije, asopis Raunovodstvo 3-4, 2011.

Polaze#i od injenice da se dravna revizija, u naoj zemlji, nalazi u poetnim fazama
razvoja i da je neophodno dalje jaanje njenih kapaciteta, autor se, u ovom radu, bavio
metodolokim pitanjima sprovodjenja revizorskog postupka u javnom sektoru, jer bez
primene odgovaraju#e metodologije nije mogu#e osigurati ostvarenje ciljeva dravne
revizije. Na poetku rada su razmatrani principi i standardi koji se primenjuju u ovoj oblasti,
a zatim je detaljno analiziran postupak dravne revizije, koji obuhvata nekoliko faza. U
prvoj se priprema informaciona osnova, a u drugoj planiraju revizorske aktivnosti, u obimu
koji je potreban za ostvarenje ciljeva revizije. Tre#a faza, odnosi se na prikupljanje
revizorskih dokaza, a etvrta na formulisanje revizorskog miljenja i izvetavanje o
rezultatima revizije. Paralelno sa identifikacijom problema koji se mogu javiti u praksi
dravne revizije, autor je ispitivao i mogu#nosti za njihovo reavanje. Na kraju je posebno
ukazao na znaaj nezavisnosti vrhovne revizorske institucije, kao jedan od kljunih uslova
za uspeh njene misije u zatiti javnog interesa.

2. Uloga odbora za reviziju u korporativnom upravljanju, asopis Revizor 53/2011



U ovom radu autor je prvo razmatrao razliite modele korporativnog upravljanja
(anglosaksonski, nemaki, japanski, evropski) i konstatovao da u svakom od njih bitnu
ulogu ima odbor za reviziju. Nastavak rada posve#en je nainu konstituisanja i
funkcionisanja odobra za reviziju, kao i njegovim najvanijim nadlenostima. Jedna od
osnovnih konstatacija, u ovom radu, odnosi se na savremeno shvatanje uloge odbora za
reviziju. Naime, autor konstatuje da su se, kao posledica velikih finansijskih skandala, u
protekloj deceniji, i finansijske krize, poslednjih godina, javili novi zahtevi za jaanje
efektivnosti korporativnog upravljanja, pa time i za irenje nadlenosti odbora za reviziju.
Autor takodje zakljuuje da su uloga i nadlenosti odbora postali predmet posebne panje i
preispitivanja od strane subjekata zainteresovanih za poslovanje preduze#a (regulatori,
investitori, kreditori i dr.). Zbog toga se od odbora za reviziju zahteva da u delokrug svog
rada ukljui i pitanja kojima se tradicionalno nije bavio, kao to je nadzor finansijskog
izvetavanja i interne kontrole i nadzor interne revizije. Drugim reima, nadlenosti odbora
za reviziju se ire i on postaje sve vie ukljuen u procese koji su od vitalnog znaaja za
efektivno korporativno upravljanje.

3. Uloga revizije u upravljanju PPP projekatima, XV Internacionalni simpozijum iz
projektnog menadmenta, Zlatibor, 2011

Imaju#i u vidu injenicu da se partnerstvo javnog i privatnog sektora (Public Private
Partnership - PPP), u realizaciji projekata od javnog interesa, sve vie razvija i da
upravljanje ovim projektima moe presudno uticati na njihovu uspenu realizaciju, autor je,
u ovom radu, razmatrao ulogu revizije u upravljanju PPP projektima. S obzirom da su PPP
projekti vrlo specifini sa stanovita finansiranja i rizika koji se moraju imati u vidu, autor
je konstatovao da bi postupak revizije PPP projekata trebalo da bude modifikovan u odnosu
na postupak koji se primenjuje u reviziji finansijskih izvetaja preduze#a. Osnovni
zakljuak u ovom radu je da eksterna revizija predstavlja jedan od najvanijih instrumenata
za upravljanje PPP projektima i s tim u vezi autor posebno ukazuje na ulogu dravne
revizorske institucije, koja bi trebalo da dobije ovla#enja za razliite vrste revizije, kao to
su finansijska revizija, revizija uskladjenosti sa propisima, revizija performansi i forenzika
revizija. Pored eksterne revizije, u radu je razmatrana i uloga interne kontrole i interne
revizije koje takodje predstavljaju bitne mehanizme upravljanja PPP projektima.

4. Medjunarodni aspekti raunovodstva i mogu#nost harmonizacije regulative i prakse,
asopis, Raunovodstvo 5-6, 2011

U ovom radu je prvo razmatrano globalno okruenje u kome se razvijalo raunovodstvo.
Predmet analize su bile pojave, dogadjaji i procesi kao to su: politiki dogadjaji i okolnosti,
privredni razvoj, globalizacija, pove#anje obima medjunarodne trgovine, rast stranih
direktnih investicija, razvoj finansijskih trita i razvoj multinacionalnih kompanija. Autor
je konstatovao da su svi ti faktori uticali jedni na druge, a svi zajedno na preobraaj
raunovodstva u svetu. Ono je naime, u znaajnoj meri, izalo iz nacionalnih okvira i
postalo vaan instrument privrednih aktivnosti na medjunarodnom planu. U poslednjih
nekoliko decenija, globalizacija raunovodstvenih pravila i praksi postala je toliko znaajna


da uski, nacionalni pogledi na raunovodstvo i finansijsko izvetavanja nisu vie bili
odrivi. Imaju#i to u vidu, autor je u nastavku rada analizirao komparativne i medjunarodne
aspekte raunovodstva, kao i najvanije dosadanje inicijative za harmonizaciju
raunovodstvene regulative i prakse u svetu. U njih se svakako ubrajaju usvajanje
medjunarodnih raunovodstvenih standarda i kasnije medjunarodnih standarda finansijskog
izvetavanja, kao i donoenje direktiva i odredbi Evropske unije o raunovodstvu i
finansijskom izvetavanju.

5. Metode vrednovanja preduze#a, monografija (koautor J. M. Cvijanovi#), Ekonomski
institut, Beograd, 2011.

Metodoloka problematika vrednovanja preduze#a razmatrana je, u ovoj monografiji, na
korektan i studiozan nain kroz est poglavlja, na ukupno 166 strana. U uvodnom poglavlju
razmatrana je uloga procenitelja u vrednovanju preduze#a, a zatim je prikazan postupak
vrednovanja koji, u osnovi, obuhvata tri faze (pripremu za vrednovanje, primenu metoda za
vrednovanje i pripremu izvetaja o vrednovanju) i vie aktivnosti u okviru svake faze.
Drugo poglavlje posve#eno je metodolokim osnovama vrednovanja preduze#a. U njemu su
prvo razmotrene najvanije definicije vrednosti i principi vrednovanja, a zatim je dat
pregled pristupa i metoda za vrednovanje. Posebna panja posve#ena je izboru metoda za
vrednovanje od koga, u velikoj meri, zavise sve ostale aktivnosti. Analizirani su faktori koji
utiu na izbor najprikladnijih metoda, kao i problemi koji se, s tim u vezi, javljaju u praksi.
Na kraju ovog dela opisane su najvanije pripremne aktivnosti, kao to su prihvatanje
angamana na vrednovanju, priprema programa rada i priprema informacione osnove. Tre#e
poglavlje odnosi se na prinosne metode, koje se zasnivaju na osnovnom principu
vrednovanja, prema kome je vrednost preduze#a jednaka koristima od vlasnitva. S obzirom
na to da su ove metode i naje#e kori#ene u praksi, njima je posve#ena neto ve#a panja,
pa su detaljnije razmatrane u odnosu na druge metode. Najvie prostora u ovom poglavlju
zauzima metod diskontovanja novanog toka (DNT), koji, u najve#em broju sluajeva,
predstavlja osnovni metod za vrednovanje preduze#a. U etvrtom poglavlju prikazane su
trine metode vrednovanja preduze#a. Prvo su razmatrani uslovi za njihovu primenu, a
zatim je opisan postupak, koji obuhvata niz aktivnosti. Najkritinije su svakako aktivnosti
koje se odnose na identifikaciju uporedivih preduze#a i prikupljanje podataka o tim
preduze#ima. S obzirom na to da su trine metode brojne, dat je pregled samo onih koje se
naje#e koriste u praksi. Peto poglavlje sadri prikaz trokovnih metoda vrednovanja. Neto
detaljnije je opisan metod neto imovine, s obzirom da metod likvidacione vrednosti
predstavlja varijantu metoda neto imovine, koja se primenjuje kada preduze#e prestaje sa
radom. Primena metoda neto imovine, kao i primena metoda likvidacione vrednosti, mogu
biti vrlo zahtevni, posebno kod preduze#a koja raspolau vrlo obimnom materijalnom
imovinom. Zbog toga su na kraju ovog poglavlja razmotreni i osnovni problemi koji se
javljaju u praksi kada se preduze#e vrednuje trokovnim metodama. Na kraju, u estom
poglavlju, opisan je nain na koji se donosi zakljuak o procenjenoj vrednosti preduze#a, na
osnovu rezultata dobijenih primenom razliitih metoda. Posle toga, ukazano je i na potrebu
korigovanja procenjene vrednosti, koja se izvodi u pojedinim situacijama i kada se steknu


potrebni uslovi. Zavrna celina u ovom poglavlju odnosi se na pripremu izvetaja o
vrednovanju i na pouzdanost rezultata vrednovanja, koja, poslednjih godina, postaje
predmet pove#anog interesovanja korisnika izvetaja o vrednovanju.

6. Problemi vrednovanja imovine preduze#a, asopis Industrija br. 2/2011

Ovaj rad se odnosi na problematiku vrednovanja materijalne imovine preduze#a. Autor je
prvo razmatrao najvanije zahteve iz medjunarodnih raunovodstvenih standarda, koji se
odnose na vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme, a zatim je identifikovao i
analizirao osnovne probleme koji se javljaju u postupku vrednovanja preduze#a u naoj
zemlji, kao to su: nedostatak kvalifikovanih procenitelja, nesredjene evidencije o imovini i
teko#e u pripremi metodologije i standarda za procenu. Na kraju je autor konstatovao da
vrednovanje materijalne imovine preduze#a, prema zahtevima medjunarodnih
raunovodstvenih standarda, doprinosi kvalitetu finansijskih izvetaja, jer se imovina u
bilansu stanja iskazuje po fer vrednosti zasnovanoj na trinim cenama. Medjutim, u praksi
se javlja niz problema u sprovodjenju tog postupka, pa se rezultati procene esto ne mogu
smatrati dovoljno pouzdanim. Zbog toga autor zakljuuje da je neophodno jaati kapacitet
profesionalnih asocijacija, koje bi se bavile edukacijom i sertifikovanjem procenitelja.
Pored toga, potrebno je unaprediti kvalitet evidencija o imovini i sistem interne kontrole u
preduze#ima. S obzirom na to da najvanije metode procene zahtevaju kori#enje
parametara koji su karakteristini za razvijene trine privrede, one se kod nas primenjuju
uz izvesne modifikacije i ogranienja, pa autor smatra da #e dalji razvoj trine privrede u
naoj zemlji, izmedju ostalog, stvoriti povoljniji ambijent za vrednovanje imovine, u
potpunosti prema metodologiji i medjunarodnim standardima.

7. Neizvesnost u vrednovanju preduze#a, asopis Ekonomika preduze#a, XI-XII 2010

U ovom radu autor je razmatrao inicijative koje se, kao posledica finansijskih skandala i
ekonomske krize, javljaju, poslednjih godina, na medjunarodnom planu, a odnose se na
preispitivanje metodologije i standarda finansijskog izvetavanja, revizije i vrednovanja
imovine i kapitala. Njihov cilj je postizanje ireg konsenzusa u strunoj i profesionalnoj
javnosti oko pove#anja transparentnosti, odnosno oko generisanja dodatnih informacija koje
#e korisnicima finansijskih i revizorskih izvetaja, kao i korisnicima izvetaja o vrednovanju
preduze#a, omogu#iti da bolje sagledaju rizike i da dobiju kvalitetniju osnovu za donoenje
ekonomskih odluka. Autor, u ovom kontekstu, posmatra postupak vrednovanja ili procene
vrednosti preduze#a i konstatuje da finansijski regulatori, u zemljama sa razvijenim trinim
privredama, nastoje da menjaju dosadanju praksu i zahtevaju da se korisnicima rezultata
procene prue dodatne informacije o pouzdanosti tih rezultata, kako bi se izbegle njihove
pogrene impresije o preciznosti vrednovanja. U radu se, takodje, analiziraju izvori
neizvesnosti u vrednovanju i ukazuje na mogu#nosti za njeno merenje i pruanje dodatnih
informacija korisnicima rezultata vrednovanja, koje se odnose na stepen neizvesnosti u
dobijanju tog rezultata.




8. Izbor metoda za vrednovanje preduze#a, esti medjunarodni simpozijum o
korporativnom upravljanju, Banja Vru#ica, 2011

Za vrednovanje preduze#a razvijeno je niz razliitih pristupa i metoda, pa se autor, u ovom
radu, bavio problemom izbora metoda koji su najprikladniji za odredjeno preduze#e i
okolnosti u kojima ono posluje. S obzirom na to da se izbor metoda, u velikoj meri, zasniva
na profesionalnom sudu procenitelja, autor je prvo nastojao da identifikuje najvanije
faktore koje bi procenitelj trebalo da ima u vidu. U drugom delu rada razmatran je postupak
izbora metoda za vrednovanje i ukazano je na probleme koji se mogu javiti prilikom izbora.
Na kraju je autor zakljuio da izbor metoda, kao prva aktivnost u postupku vrednovanja,
moe bitno da utie na sve druge aktivnosti, pa tako i na pouzdanost rezultata vrednovanja.
Zbog toga je, prilikom izbora, neophodno koristiti adekvatnu informacionu osnovu, koja
obuhvata specifine podatke o preduze#u i o privrednoj grani kojoj ono pripada.




IV OCENA REZULTATA NAU#NO-ISTRAIVA#KOG RADA

Na osnovu spiska objavljenih i prikaza najvanijih radova, moe se zakljuiti da je kandidat dr Vladimir
Poznani# ostvario znaajne naune rezultate u svojoj oblasti istraivanja. Kljuna polja interesovanja
kandidata su revizija finansijskih izvetaja i komparativno medjunarodno raunovodstvo. Pored toga,
radovi kandidata odnose se i na problematiku vrednovanja preduze#a, koja je usko povezana sa
revizijom i raunovodstvom.

Kvalitet nauno-istraivakog rada dr Vladimira Poznani#a vrednovan je koeficijentom kompetentnosti,
prema Kriterijumima za sticanje zvanja nastavnika na Univerzitetu u Beogradu, kao i Kriterijumima za
izbor nastavnika i saradnika Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Kao to se vidi u narednoj tabeli,
ostvarena vrednost koeficijenta kompetentnosti je ve#a od minimalne vrednosti, koja se zahteva za
izbor u zvanje vanredni profesor, pa se moe konstatovati da je kandidat ispunio uslove za izbor u
zvanje vanredni profesor.







Vrsta naunog rezultata Ostvarena vrednost
koeficijenta kompetentnosti
Minimalna vrednost
koeficijenta kompetentnosti

R10+R20+R50+R61+R62

19,0

16,67

Od toga
R10+R20+R50+R61
13,0 10, 0



i
R63-66+R70

3,5

3,33



V OCENA REZULTATA U OBEZBEDJIVANJU NAU#NO-NASTAVNOG PODMLATKA

Kandidat dr Vladimir Poznani# je, kao mentor ili lan komisije, aktivno uestvovao u radu komisija za
doktorske, magistarske i master radove. Broj radova koji su odbranjeni i radova za koje su postupci u
toku, dat je u narednom pregledu:

_________________________________________________________________________________
Doktorske disertacije Magistarske teze Master radovi
_________________________________________________________________________________
Odbranjeni radovi
Mentor - 11 3
*lan komisije 1 3 2


Postupci u toku
Mentor - 2 6
*lan komisije 2 - 3
_________________________________________________________________________________
Ukupno: 3 16 14
_________________________________________________________________________________



VI OCENA REZULTATA U PEDAGOKOM RADU

Od izbora u zvanje vanredni profesor dr Vladimir Poznani# je sa uspehom obavljao nastavno-pedagoki
rad na predmetima Revizija i Komparativno raunovodstvo, na osnovnim akademskim studijama, i na
predmetima Procena vrednosti preduze#a i Specifini problemi revizije finansijskih izvetaja, na
diplomskim akademskim studijama. Kandidat je u toku izvodjenja nastavnih aktivnosti pokazao visoku
zainteresovanost, sposobnost i odgovornost u radu sa studentima, i njegova nastavno-pedagoka
aktivnost vrednovana je visokim ocenama u anketama studenata.



VII DOPRINOS AKADEMSKOJ I IROJ ZAJEDNICI

Pored angaovanja u nastavi, kandidat dr Vladimir Poznani# je uestvovao u radu Katedre za
raunovodstvo i poslovne finansije, i kao lan razliitih komisija. Vie puta je bio lan komisija za
izbor u saradnika zvanja i lan Komisije za doktorate. Sada je lan Komisije za diplomske akademske
studije. Van Ekonomskog fakulteta posebno je angaovan u strukovnim organizacijama revizora i
procenitelja. U Komori ovla#enih revizora, dr Vladimir Poznani# je lan Saveta komore i predsednik


Komisije za obuku i ispite, koje Komora organizuje u postupku sertifikovanja i licenciranja revizora. U
Nacionalnom udruenju procenitelja Srbije lan je Upravnog odbora i lan Komisije za sertifikovanje
procenitelja.


VIII ZAKLJU#NO MILJENJE I PREDLOG KOMISIJE


Na osnovu svega napred navedenoga, Komisija smatra da dr Vladimir Poznani#, vanredni profesor
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ispunjava sve uslove za izbor u zvanje vanredni profesor, za uu
naunu oblast Raunovodstvo i poslovne finansije Revizija i Komparativno raunovodstvo.
Stoga predlaemo Izbornom ve#u Ekonomskog fakulteta u Beogradu da izabere dr Vladimira
Poznani#a, vanrednog profesora, u zvanje vanredni profesor, za uu naunu oblast
Raunovodstvo i poslovne finansije Revizija i Komparativno raunovodstvo.




U Beogradu, 4. jula 2011. godine
*lanovi komisije:

1. Prof.dr Radojko Luki#

2. Prof.dr Milorad Ivanievi#

3. Prof.dr Nikola Stevanovi#


+-.0203 4







4 5 7 8 : 5 <
=8?8=5:5 <+@B4BC8 + E=BC5GI8JB@ <5JLBL5:B@5 M5 BMN+= O
MG5P8


B - +
<+J<O=4O

J02QR S0TUWXYX0: 8T[][^_TQ S0TUWXYX
O`0 ]0Ua]0, [b][_][ U^YX]QaT0 [-W0_X: =0aU][R[b_XR[ Q c[_W[R]Y SQ]0]_QdY =YRQ2Qd0 Q
<[^c0.0XQR][ .0aU][R[b_XR[
N.[d T0]bQb0X0 T[dQ _Y -Q.0dU: 1
N.[d c.Qd0RfY]Qg T0]bQb0X0: 1
B^Y]0 c.Qd0RfY]Qg T0]bQb0X0:
1. GW0bQ^Q. E[2]0]Qi





BB - +
<5JLBL5:B@5

E[b 1.

1) - +_][R]Q -Q[j.0S_TQ c[b03Q

- B^Y, _.YbkY Q^Y Q c.Y2Q^Y: GW0bQ^Q. 5. E[2]0]Qi
- L0XU^ Q ^Y_X[ .[lYk0: 6. dUWQ 1948., NY[j.0b
- O_X0][R0 jbY dY 20c[_WY]: 8T[][^_TQ S0TUWXYX O]QRY.2QXYX0 U NY[j.0bU
- MR0kY/.0b][ ^Y_X[: R0].Yb]Q c.[SY_[.
- J0Ua]0, [b][_][ U^YX]QaT0 [-W0_X: =0aU][R[b_XR[ Q c[_W[R]Y SQ]0]_QdY =YRQ2Qd0 Q
<[^c0.0XQR][ .0aU][R[b_XR[



2) - 4X.Ua]0 -Q[j.0SQd0, bQcW[^Y Q 2R0k0

+_][R]Y _XUbQdY:

- J02QR U_X0][RY: 8T[][^_TQ S0TUWXYX, O]QRY.2QXYX U NY[j.0bU
- @Y_X[ Q j[bQ]0 20R.mYXT0: NY[j.0b, 1971.

@0jQ_XY.QdU^:
- J02QR U_X0][RY: 8T[][^_TQ S0TUWXYX, O]QRY.2QXYX U NY[j.0bU
- @Y_X[ Q j[bQ]0 20R.mYXT0: NY[j.0b, 1976.
- O`0 ]0Ua]0, [b][_][ U^YX]QaT0 [-W0_X: 4X0XQ_XQT0

L[TX[.0X:


- J02QR U_X0][RY: ?0TUWXYX [.j0]Q203Q[]Qg ]0UT0, O]QRY.2QXYX U NY[j.0bU
- @Y_X[ Q j[bQ]0 [b-.0]Y: NY[j.0b, 1989.
- J0_W[R bQ_Y.X03QdY: @[bYW SQ]0]_Qd_T[j cW0]Q.0k0 c.YbU2Yi0
- O`0 ]0Ua]0, [b][_][ U^YX]QaT0 [-W0_X: =0aU][R[b_XR[ Q c[_W[R]Y SQ]0]_QdY

L[_0b0mkQ Q2-[.Q U ]0_X0R]0 Q ]0Ua]0 2R0k0:
1996. Q20-.0] 20 R0].Yb][j c.[SY_[.0 ]0 c.Yb^YXU %')*,'-/ * -')*,1314563*
2001. Q20-.0] 20 R0].Yb][j c.[SY_[.0 ]0 c.Yb^YXU %')*,'-/ * -')*,1314563*
2006. Q20-.0]0 20 R0].Yb][j c.[SY_[.0 20 U`U ]0Ua]U [-W0_X %')*,13145631 / 815:13,;
=/,',5/>; @,=1-A'B/1,; 6;C,1:1E/>; * -')*,1314563*





2.
3) +-d0RfY]Q .0b[RQ
B^Y Q c.Y2Q^Y: GW0bQ^Q. E[2]0]Qi MR0kY U T[dY _Y -Q.0: R0].Yb]Q
c.[SY_[.
O`0 ]0Ua]0, [b][_][ U^YX]QaT0
[-W0_X 20 T[dU _Y -Q.0:
=0aU][R[b_XR[ Q c[_W[R]Y
SQ]0]_QdY =YRQ2Qd0 Q
<[^c0.0XQR][ .0aU][R[b_XR[

N.[d cU-WQT03Qd0 U T[dQ^0 dY
dYbQ]Q QWQ c.RQ 0UX[.
N.[d cU-WQT03Qd0 U T[dQ^0 dY
0UX[., 0 ]QdY dYbQ]Q QWQ c.RQ

J0Ua]Y cU-WQT03QdY
c.Y c[_WYbkYj
Q2-[.0/.YQ2-[.0
c[_WY c[_WYbkYj
Q2-[.0/.YQ2-[.0
c.Y c[_WYbkYj
Q2-[.0/.YQ2-[.0
c[_WY c[_WYbkYj
Q2-[.0/.YQ2-[.0
=0b U R[bYiY^ ]0Ua][^ a0_[cQ_U ^YlU]0.[b][j 2]0a0d0 [-d0RfY] U 3YWQ]Q

=0b U ]0Ua][^ a0_[cQ_U ^YlU]0.[b][j 2]0a0d0 [-d0RfY] U 3YWQ]Q

=0b U ]0Ua][^ a0_[cQ_U ]03Q[]0W][j 2]0a0d0 [-d0RfY] U 3YWQ]Q 9 8

=0b U 2-[.]QTU .0b[R0 _0 ^YlU]0.[b][j ]0Ua][j _TUc0 [-d0RfY] U
3YWQ]Q
1 4 2
=0b U 2-[.]QTU .0b[R0 _0 ]03Q[]0W][j ]0Ua][j _TUc0 [-d0RfY] U
3YWQ]Q
16 1

=0b U 2-[.]QTU .0b[R0 _0 ^YlU]0.[b][j ]0Ua][j _TUc0 [-d0RfY] _0^[ U
Q2R[bU (0c_X.0TX), 0 ]Y Q U 3YWQ]Q
12

=0b U 2-[.]QTU .0b[R0 _0 ]03Q[]0W][j ]0Ua][j _TUc0 [-d0RfY]
_0^[ U Q2R[bU (0c_X.0TX), 0 ]Y Q U 3YWQ]Q


J0Ua]0 ^[][j.0SQd0, QWQ c[jW0RfY U ^[][j.0SQdQ _0 RQmY 0UX[.0 2 1

N.[d cU-WQT03Qd0 U T[dQ^0 dY
dYbQ]Q QWQ c.RQ 0UX[.
N.[d cU-WQT03Qd0 U T[dQ^0 dY
0UX[., 0 ]QdY dYbQ]Q QWQ c.RQ

4X.Ua]Y cU-WQT03QdY
c.Y c[_WYbkYj
Q2-[.0/.YQ2-[.0
c[_WY c[_WYbkYj
Q2-[.0/.YQ2-[.0
c.Y c[_WYbkYj
Q2-[.0/.YQ2-[.0
c[_WY c[_WYbkYj
Q2-[.0/.YQ2-[.0
=0b U _X.Ua][^ a0_[cQ_U QWQ b.Uj[d cY.Q[bQa][d cU-WQT03QdQ
_X.Ua][j QWQ [cmXYj T0.0TXY.0
1
On-Y]QT, c.0TXQTU^, 2-Q.T0 20b0X0T0, QWQ c[jW0RfY U cU-WQT03QdQ
XY R._XY _0 RQmY 0UX[.0
5 4
+_X0WY _X.Ua]Y cU-WQT03QdY (c.[dYTXQ, _[SXRY., b.Uj[) 5

J0c[^Y]Y: 1. J0RY_XQ U T[^ a0_[cQ_U _0 4oB, 44oB QWQ 5poB WQ_XY _U .0b[RQ [-d0RfY]Q;
2. <R0]XQX0XQR][ Q_T020XQ ]0Ua]Y .Y2UWX0XY 20 _XQ30kY 2R0k0 ]0_X0R]QT0 U c[fU b.UmXRY][-gU^0]Q_XQaTQg ]0UT0, c.Y^0 X0-YW0^0
1. Q 2. T[dY _U _0_X0R]Q bY[ <.QXY.QdU^0 20 _XQ30kY 2R0k0 ]0_X0R]QT0 ]0 O]QRY.2QXYXU U NY[j.0bU.


3
.
4) - +3Y]0 [ .Y2UWX0XQ^0 ]0Ua][j, [b][_][ U^YX]QaT[j
Q Q_X.0`QR0aT[j .0b0

J0 [_][RU _cQ_T0 [-d0RfY]Qg Q c.QT020 ]0dR0`]QdQg .0b[R0, ^[`Y _Y 20TfUaQXQ b0 dY
T0]bQb0X b. GW0bQ^Q. E[2]0]Qi [_XR0.Q[ 2]0a0d]Y ]0Ua]Y .Y2UWX0XY U _R[d[d [-W0_XQ
Q_X.0`QR0k0. <fUa]0 c[f0 Q]XY.Y_[R0k0 T0]bQb0X0 _U .YRQ2Qd0 SQ]0]_Qd_TQg Q2RYmX0d0 Q
T[^c0.0XQR][ ^YlU]0.[b][ .0aU][R[b_XR[. E[.Yb X[j0, .0b[RQ T0]bQb0X0 [b][_Y _Y Q ]0
c.[-WY^0XQTU R.Yb][R0k0 c.YbU2Yi0, T[d0 dY U_T[ c[RY20]0 _0 .YRQ2Qd[^ Q .0aU][R[b_XR[^.

<R0WQXYX ]0Ua][-Q_X.0`QR0aT[j .0b0 b. GW0bQ^Q.0 E[2]0]Qi0 R.Yb][R0] dY T[YSQ3QdY]X[^
T[^cYXY]X][_XQ, c.Y^0 <.QXY.QdU^Q^0 20 _XQ30kY 2R0k0 ]0_X0R]QT0 ]0 O]QRY.2QXYXU U
NY[j.0bU, T0[ Q <.QXY.QdU^Q^0 20 Q2-[. ]0_X0R]QT0 Q _0.0b]QT0 8T[][^_T[j S0TUWXYX0 U
NY[j.0bU. +_XR0.Y]0 R.Yb][_X T[YSQ3QdY]X0 T[^cYXY]X][_XQ dY RYi0 [b ^Q]Q^0W]Y
R.Yb][_XQ, T[d0 _Y 20gXYR0 20 Q2-[. U 2R0kY R0].Yb]Q c.[SY_[., c0 _Y ^[`Y T[]_X0X[R0XQ b0 dY
T0]bQb0X Q_cU]Q[ U_W[RY 20 Q2-[. U 2R0kY R0].Yb]Q c.[SY_[..


5) - +3Y]0 .Y2UWX0X0 U [-Y2-YlQR0kU ]0Ua][-]0_X0R][j c[b^W0XT0

<0]bQb0X b. GW0bQ^Q. E[2]0]Qi dY, T0[ ^Y]X[. QWQ aW0] T[^Q_QdY, 0TXQR][ UaY_XR[R0[ U
.0bU T[^Q_Qd0 20 b[TX[._TY, ^0jQ_X0._TY Q ^0_XY. .0b[RY. NQ[ dY ^Y]X[. U 11 [b-.0kY]Qg
^0jQ_X0._TQg .0b[R0 Q 3 ^0_XY. .0b0, 0 aW0] T[^Q_QdY U dYb][^ b[TX[.0XU, 3 ^0jQ_X0._T0 Q 2
^0_XY. .0b0. <0]bQb0X dY ^Y]X[. U 2 ^0jQ_X0._T0 Q 6 ^0_XY. .0b[R0 20 T[dY _U c[_XUc3Q U X[TU,
T0[ Q aW0] T[^Q_QdY U 2 b[TX[.0X0 Q 3 ^0_XY. .0b0 20 T[dY _U c[_XUc3Q X0T[lY U X[TU.


6) - +3Y]0 [ .Y2UWX0XQ^0 cYb0j[mT[j .0b0

+b Q2-[.0 U 2R0kY R0].Yb]Q c.[SY_[. b. GW0bQ^Q. E[2]0]Qi dY _0 U_cYg[^ [-0Rf0[
]0_X0R][-cYb0j[mTQ .0b ]0 c.Yb^YXQ^0 =YRQ2Qd0 Q <[^c0.0XQR][ .0aU][R[b_XR[, ]0
[_][R]Q^ 0T0bY^_TQ^ _XUbQd0^0, Q ]0 c.Yb^YXQ^0 E.[3Y]0 R.Yb][_XQ c.YbU2Yi0 Q
4cY3QSQa]Q c.[-WY^Q .YRQ2QdY SQ]0]_Qd_TQg Q2RYmX0d0, ]0 bQcW[^_TQ^ 0T0bY^_TQ^
_XUbQd0^0. <0]bQb0X dY U X[TU Q2R[lYk0 ]0_X0R]Qg 0TXQR][_XQ c[T020[ RQ_[TU
20Q]XY.Y_[R0][_X, _c[_[-][_X Q [bj[R[.][_X U .0bU _0 _XUbY]XQ^0, Q kYj[R0 ]0_X0R][-
cYb0j[mT0 0TXQR][_X R.Yb][R0]0 dY RQ_[TQ^ [3Y]0^0 U 0]TYX0^0 _XUbY]0X0.












7) - +3Y]0 [ 0]j0`[R0kU U .02R[dU ]0_X0RY Q b.UjQg
bYW0X][_XQ RQ_[T[mT[W_TY U_X0][RY


E[.Yb 0]j0`[R0k0 U ]0_X0RQ, T0]bQb0X b. GW0bQ^Q. E[2]0]Qi dY UaY_XR[R0[ U .0bU <0XYb.Y
20 .0aU][R[b_XR[ Q c[_W[R]Y SQ]0]_QdY, Q T0[ aW0] .02WQaQXQg T[^Q_Qd0. GQmY cUX0 dY -Q[
aW0] T[^Q_Qd0 20 Q2-[. U _0.0b]QaT0 2R0k0 Q aW0] <[^Q_QdY 20 b[TX[.0XY. 40b0 dY aW0]
<[^Q_QdY 20 bQcW[^_TY 0T0bY^_TY _XUbQdY. G0] 8T[][^_T[j S0TUWXYX0 c[_Y-][ dY 0]j0`[R0] U
_X.UT[R]Q^ [.j0]Q203Qd0^0 .YRQ2[.0 Q c.[3Y]QXYf0. O <[^[.Q [RW0miY]Qg .YRQ2[.0, b.
GW0bQ^Q. E[2]0]Qi dY aW0] 40RYX0 T[^[.Y Q c.Yb_Yb]QT <[^Q_QdY 20 [-UTU Q Q_cQXY, T[dY
<[^[.0 [.j0]Q2UdY U c[_XUcTU _Y.XQSQT[R0k0 Q WQ3Y]3Q.0k0 .YRQ2[.0. O J03Q[]0W][^
Ub.U`YkU c.[3Y]QXYf0 4.-QdY aW0] dY Oc.0R][j [b-[.0 Q aW0] <[^Q_QdY 20 _Y.XQSQT[R0kY
c.[3Y]QXYf0.


J0c[^Y]0: J0 Q_XQ ]0aQ] c.QT020XQ T0]bQb0X0 c[b 2. Q _R0T[j _WYbYiYj
c.Qd0RfY][j T0]bQb0X0.


BBB - M5<IOrJ+ @BsI8P8 B E=8Lt+u <+@B4BC8



B^0dUiQ U RQbU UTUc][ 0]j0`[R0kY Q .Y2UWX0XY T[dY dY U ]0_X0R][^ Q ]0Ua][^ .0bU
c[_XQj0[ T0]bQb0X b. GW0bQ^Q. E[2]0]Qi, T[^Q_Qd0 _^0X.0 b0 [] Q_cUk0R0 _RY U_W[RY 20
Q2-[. U 2R0kY R0].Yb]Q c.[SY_[., 20 U`U ]0Ua]U [-W0_X =0aU][R[b_XR[ Q c[_W[R]Y
SQ]0]_QdY =YRQ2Qd0 Q <[^c0.0XQR][ .0aU][R[b_XR[. 4X[j0 c.YbW0`Y^[ B2-[.][^
RYiU 8T[][^_T[j S0TUWXYX0 U NY[j.0bU b0 Q20-Y.Y b. GW0bQ^Q.0 E[2]0]Qi0,
R0].Yb][j c.[SY_[.0, U 2R0kY R0].Yb]Q c.[SY_[., 20 U`U ]0Ua]U [-W0_X
=0aU][R[b_XR[ Q c[_W[R]Y SQ]0]_QdY =YRQ2Qd0 Q <[^c0.0XQR][ .0aU][R[b_XR[.

4

@Y_X[ Q b0XU^:_____NY[j.0b, 4. dUW0 2011. j[bQ]Y____________________


E+:EB4B
rt5J+G5 <+@B4BC8


1. __________________________
E.[S. b. =0b[dT[ tUTQi

2. __________________________
E.[S. b. @QW[.0b BR0]QmYRQi


3. __________________________
E.[S. b. JQT[W0 4XYR0][RQi


Opasau 1


4AKYPTET _________________ YHHBEP3HTET Y EEOFPAY
Epoj saxfeea:_________________
afyr:____________ Behe uayuux onacfu npaeuo-ekouorckux uayka
(Hasue eeha uayuux onacfu kore ce saxfee ynyhyje)

RPEROF 3A H3BOP
Y 3BAKE OUEHTA / BAHPEHOF RPOOECOPA
(nau 65. 3akoua o eucokor opasoeany)

I ROAUH O KAHHATY RPEROXEHOM 3A H3BOP Y 3BAKE HACTABHHKA

1. Hre, cpepne ure u npesure kaupupafa Bnapurup (Anekcaupap) Rosuauuh

2. Rpepnoeuo seane eaupepuu npoqecop

3. Ya uayua,opuocuo yrefuuka onacf sa kojy ce uacfaeuuk upa Payuoeopcfeo u
nocnoeue quuaucujePeeusuja u Kornapafueuo payuoeopcfeo.

4. Papuu opuoc ca nyuur unu uenyuur papuur epereuor ca nyuur papuur epereuor

5. o oeor usopa kaupupaf je uo y seany eaupepuor npoqecopa

y koje je npeu nyf usapau 01.10.1996.

sa yy uayuy onacf /uacfaeuu npepref Payuoeopcfeo u nocnoeue quuaucuje-Payuapu
y payuoeopcfey


II - OCHOBHH ROAUH O TOKY ROCTYRKA H3BOPA Y 3BAKE

1. afyr ucfeka usopuor nepuopa sa koju je kaupupaf usapau y seane 13.10.2011.ropuue.

2. afyr u recfo ojaenueana koukypca 08.06.2011. ropuue y nucfy Rocnoeu

3. 3eane sa koje je pacnucau koukypc eaupepuu npoqecop


III ROAUH O KOMHCHJH 3A RPHRPEMY PEOEPATA H O PEOEPATY

1. Hasue opraua u pafyr ureuoeana Korucuje Hsopuo eehe 18.05.2011. ropuue

2. Cacfae Korucuje sa npunpery peqepafa:

Hre u npesure 3eane Ya uayua opuocuo Oprauusauuja y
yrefuuka onacf kojoj je sanocneu

1) pp Papojko Pykuh, pep. npoq. Payuoeopcfeo u nocnoeue Ekouorcku qakynfef y
Eeorpapy
2) pp Munopap Heauuueeuh, pep. npoq.Payuoeopcfeo u nocno- Ekouorcku qakynfef
eue quuaucuje y Eeorpapy

3) pp Hukona Cfeeauoeuh, pep.npoq.Payuoeopcfeo u nocnoeue quuaucuje y neusuju



3. Epoj npujaeneuux kaupupafa ua koukypc 1

4. a nu je uno uspeojeuux ruunena nauoea korucuje HE

5. afyr cfaenana peqepafa ua yeup jaeuocfu 06.07.2011.

6. Hauu (recfo) ojaenueana peqepafa y nucfy Hoeocfu

7. Rpuroeopu____________________________________________________________


IV ATYM YTBPTHBAKA RPEROFA O CTPAHE H3BOPHOF BETA
OAKYRTETA 28.09.2011. ropuue

Ro1npyjeu pa je noc1ynak y1npunana npepnora sa usop kaupupa1a Rosuauuh pp
Bnapuuupa y snane naupepuor npoqecopa noeu y cneuy y cknapy ca oppepaua
3akoua, C1a1y1a Yuunepsu1e1a, C1a1y1a qakyn1e1a u Rpanunuuka o uauuuu u noc1ynky
c1uuana snana u sacuunane papuor opuoca uac1anuuka Yuunepsu1e1a y Beorpapy.


ROTRHC EKAHA 4AKYPTETA

_______________________________
Rpoq. pp Mapko Eaukoeuh

Rpunosu:
1. Opnyka usopuor eeha qakynfefa o yfepqueany npepnora sa usop y seane;
2. Peqepaf Korucuje o npujaeneuur kaupupafura sa usop y seane;
3. Caefak peqepafa Korucuje o npujaeneuur kaupupafura sa usop y seane;
4. okas o uenocfojany npaeocuaue npecype o okonuocfura us n. 62. cf. 4. 3akoua;
5. pyru npunosu peneeaufuu sa opnyueane (ruunene rafuuor qakynfefa, npuroeopu u
cnuuo).

Hanoueua: cnu npunosu, "$& '( )*.4., poc1annajy ce u y enek1pouckoj qopuu.







PERYEPHKA CPEHJA
YHHBEP3HTET Y EEOFPAY
EKOHOMCKH 4AKYPTET
Epoj: 2507/3
afyr: 28.09.2011 ropuue
EEOFPA



Ha ocuoey naua 65. 3akoua o eucokor opasoeany (Cn. rnacuuk PC p.
76/05, 100/07, 97/08 u 44/10) u n. 58. u 91. Cfafyfa Ekouorckor qakynfefa,
Hsopuo eehe Ekouorckor qakynfefa, ua cepuuuu oppauoj 28.09.2011. ropuue,
poueno je



O P Y K Y


1. Yfepqyje ce npepnor sa usop RO3HAHHT pp BRAHMHPA, naupepuor
npoqecopa

y snane BAHPEHOF RPOOECOPA sa yxy uayuuy onac1
Pauyuonopc1no u nocnonue quuaucuje Penusuja u Kounapa1unuo
pauyuonopc1no

2. Rpepnor sa usop y seane us fake 1. oee Opnyke pocfaena ce
Yuueepsufefy papu pououena opnyke o usopy.






ocfaeufu: RPECEHHK BETA
- ureuoeauor E K A H
- Yuueepsufefy y Eeorpapy
- Cnyu sa onufe u npaeue nocnoee Rpoq. pp Mapko Eaukoeuh
- Apxueu