SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

SDH OSNOVNI PRINCIPI

SDH tehnologija koristi se za realizaciju prenosnog (transportnog) dela TK sistema, kojim se prenose podaci velikim protocima. Glavna karakteristika sistema baziranog na SDH tehnologiji proistie iz samog njenog naziva (sinhrona digitalna hijerarhija), a to je da su signali unutar njega digitalni i sinhroni, i to sa konstantnim protokom (to potie iz sistema multipleksnog prenosa telefonskog signala). Dva signala su meusobno sinhrona ukoliko je broj trenutaka u kojima se moe dogoditi prelaz izmeu nivoa u jedinici vremena isti za oba signala. SDH sistem je optimizovan za prenos govora, dok se paketski signali karakteristini za raunarske komunikacije moraju na neki nain upakovati i prilagoditi ovom sistemu (ako se ele prenositi putem ovog sistema). SDH i PDH sistemi su bazirani na vremenskom multipleksiranju (TDM- Time Division Multiplexing). Vremensko multipleksiranje se sastoji od formiranja multipleksnog IKM (impulsno kodno modulisanog) signala u kome se pored informacionih bita nalaze i dodatni biti koji nose informaciju o rasporedu bita pojedinanih pritonih IKM signala. Pri vremenskom multipleksiranju uvek je protok bita multipleksnog digitalnog signala neto vei od sume protoka pritonih digitalnih signala. Ta razlika potie od ''bita dodatnog sadraja'' (overhead bits) koje ine biti signala sinhronizacije rama, biti indikacije izravnanja, alarmni biti, i dr. U SDH mrei prisutni su razni uticaji ija je posledica fazno, pa i frekvencijsko zaostajanje ili prednjaenje signala u odnosu na referentni takt tokom prenosa signala po optikom linku. Svaki vor mree generie iznova sinhronu SDH strukturu signala, a primljeni korisniki signal u vidu VC-n kontejnera prosleuje se sa ulaza na izlaz. Pri tome je potrebno izvriti eventualno fazno i frekvencijsko usklaenje, tzv. izravnanje, dolaznog signala na iznova generisani odlazni signal, korekciju vrednosti pokazivaa i dopunjavanje eventualnog vika prostora u STM ramu. Postoje sledee metode izravnanja: Pozitivno izravnanje (umetanje dodatnih bajtova u STM ram, u sluaju kad je protok dolaznih podataka nii od nominalnog) Negativno izravnanje (smetanje bajtova vika u privremeni STM rama, u sluaju kad je protok dolaznih podataka vii od nominalnog) Pozitivno (nulto) negativno izravnanje (kombinacija pozitivnog i negativnog izravnanja). Kod sinhrone metode multipleksiranja taktovi pritonih digitalnih signala su sinhronizovani sa internim taktom multipleksnog ureaja.

KARAKTERISTIKE I ELEMENTI SDH MREE

Velike brzine prenosa SDH sistemi dananjice predstavljaju autoputeve modernih TK mrea. U njima brzine prenosa podataka kreu se od 155 Mbit/s pa sve do 40 Gbit/s. Tako u dananje vreme postoji vie standardnih protoka u SDH mreama, prikazanih u tabeli 1.:
Naziv STM - 1 STM 4 STM 16 STM 64 STM - 256 Protok 155 Mbit/s 622 Mbit/s 2,5 Gbit/s 10 Gbit/s 40 Gbit/s Broj DTK (kanala protoka 64 kbit/s) 2430 9720 38880 155520 622080

Tabela 1. Protoci u SDH sistemu mr Milan Mraovi, dipl. ing 1

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

SONET (Synchronous Optical NETworking) tehnologija je vrlo slina SDH tehnologiji, a glavna razlika su bitski protoci koje one podravaju. SONET se primenjuje u SAD, Kanadi i Japanu, a SDH u ostalim delovima sveta. Prenosni medijumi Kao prenosni medijum koriste se: Optika vlakna (dominiraju) za prenos signala upotrebljava se 1 talasna duina Vazduh radio prenos

Arhitektura i elementi mree TK mree generalno se opisuju preko modela slojeva (nivoa), pa je tako i sa SDH mreom. Struktura SDH mree direktno je izvedena iz njene topologije i moe se podeliti na 3 nivoa kao na slici 1.
III) Nivo putanje II) Nivo multipleksne sekcije I) Nivo regeneratorske sekcije

Slika 1. Slojevita struktura SDH mree Ovi nivoi imaju meusobni hijerarhijski odnos. Svaki element ove mree obavlja funkcije jednog ili vie nivoa. Elementi mree Regeneratori Mreni SDH ureaji
SDH multiplekser (terminalni ili add-drop) Digitalni komutacioni cross-connect sistem Druga eksterna oprema sa SDH interfejsom

Regeneratorska sekcija predstavlja deo mree izmeu bilo koja dva susedna mrena elementa (2 regeneratora, regeneratora i mrenog SDH ureaja, 2 mrena SDH ureaja). Na ovom nivou obavljaju se funkcije optikog prenosa i regenerisanja optikog signala. Svi elementi SDH mree imaju funkcionalnost ovog nivoa. Za regeneratore je karakteristino da imaju samo ovaj nivo. Multipleksna sekcija predstavlja deo SDH linka izmeu susednih mrenih SDH ureaja. Na ovom nivou nekoliko digitalnih signala manjih protoka multipleksiraju se u sinhroni SDH signal na poetku ove sekcije, a na njenom kraju vri se njihovo demultipleksiranje. Putanja predstavlja kompletan SDH link izmeu dva terminalna multipleksera SDH mree. Nivo putanje je odgovoran za konekciju s kraja na kraj SDH mree. Elementi SDH mree Regenerator Regenerator obnavlja signal sa aspekta njegove amplitude (Am), takta (T) i talasnog oblika. Sinhroni terminalni multiplekser (TM) Ovaj ureaj je linijski terminalni ureaj, i sa aspekta predaje ima funkciju koncentratora ulaznog saobraaja u SDH mreu, koji mogu initi razliiti SDH, PDH, ATM ili IP signali, koje on prilagoava i sakuplja u STM-N signale veeg protoka i sinhronizuje na takt sinhrone mree. Sa aspekta prijema on vri demultipleksiranje STM-N signala na korisnike digitalne signale. On je terminalni element sva 3 sloja SDH mree: regeneratorske sekcije (vri i funkciju regeneratora), multipleksne sekcije i putanje (odgovoran za konekciju s kraja na kraj SDH mree). Treba da se vodi rauna da bude zadovoljeno: protok {Pi } protok {linijski interfejs}.
i

mr Milan Mraovi, dipl. ing

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________ Pritoni (korisniki) interfejsi slue za povezivanje korisnike opreme na SDH mreu i oni su elektrini ili optiki

IP ruter P2 ATM switch Pn Telefonska centrala

Korisniki ureaji

P1

Sinhroni terminalni MUX

Pm
Linije (medijumi za prenos)

Ostali elementi SDH mree

SXC (DXC)

Linijski (trank) interfejsi (njihov standardan broj je 2) slue za povezivanje sa ostalim elementima SDH mree preko linije (medijuma za prenos) i standardno su optiki, a mogu biti i elektrini (radio prenos), a kroz njih prolaze samo SDH signali

Slika 2. Sinhroni terminalni multiplekser i priradajui interfejsi Sinhroni add-drop multiplekser (ADM) Ovaj ureaj obezbeuje tzv. add/drop funkcionalnost.
Linijski (trank) interfejsi (SDH vieg nivoa)

Add-Drop MUX
Pritoni ili korisniki interfejsi (PDH i/ ili SDH nieg nivoa)

Slika 3. Sinhroni add-drop multiplekser i pripadajui interfejsi U SDH mrei postoji mogunost dodavanja (add)/ izdvajanja (drop) korisnikih signala direktno (u jednom koraku) u / iz multipleksnih signala vie SDH hijerarhije. Tako se odreeni signal moe po potrebi izdvojiti iz multipleksa, a da pri tome ne mora da se vri kompletno demultipleksiranje cele prenoene strukture signala. Ovo je obezbeeno uvoenjem, tzv. pointera, koji se pridruuju svakom pritonom signalu posebno, prilikom prikljuenja u STM tok. Ovaj ureaj omoguava da se u nekom objektu (lokaciji) iz glavnog toka (kompleksnog signala) jednostavno izdvajaju samo signali namenjeni za tu lokaciju, a preostali saobraaj (signali) prolazi kroz ureaj i prosleuje se bez ikakve dodatne obrade s tim to im se dodaju lokalno generisani signali. Sinhroni digitalni prespojni (komutacioni) multiplekser - SXC X/Y Ovaj ureaj vri tzv. prospajanje, odnosno polupermanentno (fiksno za vremenski period do naredne izmene konfiguracije) povezivanje ulaznih i izlaznih portova. Praktino, ovde se radi o jednom vidu fiksne komutacije (a ne o dinamikoj komutaciji kao kod automatskih telefonskih centrala) koja se moe podeavati i menjati samo putem odgovarajueg softvera. TMN (sistem za upravljanje mreom) upravlja uspostavljanjem i raskidanjem veza izmeu U/I portova. Ovaj komutacioni multiplekser se efikasno koristi za aktiviranje alternativnih pravaca prenosa ili rekonfiguraciju delova mree u sluajevima otkaza ili nedozvoljene degradacije kvaliteta. On povezuje razliite segmente mree meusobno. Ovim ureajem se postie tzv. cross-connect funkcionalnost. Moderni SDH ureaj predstavlja kompleksni modularni ureaj koji obavlja funkcije: regeneratora, sinhronog terminalnog multipleksera, sinhronog add/drop multipleksera i sinhronog digitalnog prespojnog multipleksera. mr Milan Mraovi, dipl. ing 3

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Sinhronizacija Postojanje sinhronizacije u mrei je vrlo bitno za njeno normalno funkcionisanje. U sluaju neidealne sinhronizacije moe doi do znaajne degradacije u radu mree, pa ak i do njenog potpunog otkaza (pada). Da bi se ove nepoeljne situacije izbegle svi elementi mree se sinhroniu na jedinstven centralni vremenski takt. Ovaj takt se generie u izvoru visoke tanosti (reda 10-11) i naziva se primarni referentni takt ili PRC (primary reference clock). On se distribuira po celoj mrei i to putem ureaja koji su rasporeeni po odgovarajuoj hijerarhijskoj strukturi. Sinhronizacioni signal (signal takta) iz PRC ide u SSU (Synchronization Supply Unit) odakle se regenerisan (sa DPLLom mehanizmom zatvaranja faznih petlji) prosleuje do SEC (Synchronous Equipment Clock) gde se ponovo regenerie. Ovaj signal koristi najee iste prenosne puteve kao i SDH komunikacioni signali. PRC
SDH ureaj SDH ureaj
SDH signal

SSU

SEC

SEC

Slika 4. Hijerarhijska struktura prosleivanja signala takta SSU (preporuka ITU-T G.812) moe biti ili poseban ureaj ili deo mrenog elementa za usmeravanje saobraaja (npr. digitalni cross-connect ureaj). SEC (preporuka ITU-T G.813) predstavlja interni takt u samom mrenom elementu koji radi u slave reimu, odnosno vremenski se podeava sa dolaznim STM N signalom. Ako mreni element izgubi kontakt sa hijerarhijski viim taktom onda su mogue sledee situacije: a) prelazak na neki drugi referentni izvor takta istog ili nieg kvaliteta b) ako nije mogue pod a) => prelazak u hold-over mod. To je nain rada u kome se signal takta preuzima sa lokalnog oscilatora, a pri tome se vrednost njegove frekvencije koriguje po potrebi na osnovu zapamene vrednosti frekvencije i temperature oscilatora u toku proteklog vremena ispravnog rada. Prelazak u holdover mod rada treba izbegavati koliko god je to mogue, jer on dovodi do stvaranja ostrva takta, tj. do delova SDH mree iji se takt postepeno udaljava od prvobitnog takta. Kao posledica toga moe doi do pada mree. Dakle, hold-over mod nekog mrenog elementa ne sme potrajati dui period vremena. Ostrva takta spreavaju se razmenom SSM poruka (poruka o stanju sinhronizacije), koje su deo S1 bajta MSOH zaglavlja, izmeu mrenih elemenata. Ove poruke informiu susedni element mree o tekuem statusu obezbeenja takta i deo su zaglavlja. Dobra interkonekcija SDH interfejsi su svuda u svetu standardizovani. Ova standardizacija omoguava da se mreni elementi razliitih proizvoaa ugrauju u istu mreu i da pri tome oni meusobno normalno funkcioniu. Time je olakana izgradnja gejtveja izmeu razliitih provajdera (operatera) SDH mree i od SDH mree ka SONET mreama. Ujedno su i trokovi opreme manji nego kod PDH. Platforma za postojee i budue servise SDH je podesna platforma za irok spektar TK servisa, a to su: klasina telefonija, ISDN, mobilna telefonija, prenos podataka (LAN, WAN), servisi koji su u toku postepenog uspostavljanja (video na zahtev, digitalna televizija preko ATM).

mr Milan Mraovi, dipl. ing

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

STM-N RAM I POSTUPCI ZA FORMIRANJE SDH SIGNALA

STM-N ram (N=1,4,16,64 i 256) predstavlja jedinicu prenosa podataka u SDH mrei i prikazuje se u obliku matrice bajtova dimenzija 270xN kolona i 9 vrsta, i sastoji se od zaglavlja (dodatnog sadraja) sekcije SOH, AU-n pointera i korisnog sadraja. Osnovna jedinica digitalnog prenosa podataka u SDH mrei je STM-1 ram, i ujedno predstavlja signal osnovnog nivoa SDH hijerarhije. SOH sadri dva dela: RSOH i MSOH. RSOH predstavlja zaglavlje regeneratorske sekcije i smeteno je u vrstama od 1 do 3 prvih N x 9 kolona STM-N rama (N=1,4,16,64 i 256). MSOH predstavlja zaglavlje multipleksne sekcije i smeten je u vrstama od 5 do 9 prvih Nx9 kolona STM-N rama (N=1,4,16,64 i 256). AU-n pointer(i) je smeten u vrsti 4 i u prvih N x 9 kolona STM-N rama. Korisni sadraj zauzima vrste od 1 do 9 i kolone od Nx10 do Nx270 i slui za prenos informacija sadranih u ramovima odgovarajuih multipleksnih informacionih struktura nieg reda, npr. virtuelnih kontejnera VC-n (n=1,2,3,4). STM-N ram je na slici 5. predstavljen u vidu matrice preko vrsta i kolona. To je uinjeno radi njegove bolje preglednosti (zbog velikog broja bajtova). Prenos STM-N rama vri se vrstu po vrstu, poev od gornjeg levog sve do donjeg desnog ugla matrice.

Slika 5. Opta struktura STM-N rama Vremenski interval za STM-N (N=1,4,16,64,256) ram je 125 s. Korisniki podaci se prenose u obliku tzv. virtuelnih kontejnera. Svaki virtualni kontejner VC-n je informaciona struktura koja se sastoji od zaglavlja putanje (POH Path Overhead) (koje je smeteno u prvoj koloni matrine strukture virtualnog kontejnera) i od tzv. kontejnera C-n informacione strukture u koju se pakuje pritoni korisniki digitalni signal. Uobiajeno se zaglavlje putanje (POH) deli na zaglavlje putanje vieg reda (HOPOH), koje se dodaje virtuelnim kontejnerima veeg kapaciteta, i zaglavlje putanje nieg reda (LOPOH), koje se dodaje virtuelnim kontejnerima nieg protoka. Zaglavlje putanje vieg reda se nalazi unutar prve kolone matrine strukture VC-3 ili VC-4 kontejnera, sastoji se od 9 bajta (J1, B3, C2, G1, F2, H4, F3, K3, N1), a funkcije ovog zaglavlja obuhvataju nadgledanje performansi prenosa virtualnog kontejnera putanjom, indikacije alarma, signale za potrebe odravanja i signale indikacije multipleksne strukture. Zaglavlje putanje nieg reda se nalazi unutar prve kolone matrine strukture VC-1 ili VC-2 kontejnera, sastoji se od 4 bajta (V5, J2, N2, K4). mr Milan Mraovi, dipl. ing 5

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Red zaglavlja putanje LOPOH HOPOH

Virtualni kontejner VC-11 VC-12 VC-2 VC-3 VC-4

Digitalni protok 1,728 Mbit/s 2,304 Mbit/s 6,912 Mbit/s 48,960 Mbit/s 150,336 Mbit/s

Tabela 2. Tipovi virtualnih kontejnera u STM-1 ramu Adaptaciju izmeu sloja putanje nieg reda, odnosno virtualnih kontejnera VC-11, VC12 i VC-2, i sloja putanje vieg reda, odnosno virtualnih kontejnera VC-3 i VC-4, obezbeuje informaciona struktura koja se naziva jedinica korisnikih podataka TU-n (Tributary unit). Ova jedinica (TU-n) sastoji se od VC-n kontejnera, gde je n=1,2 ili 3, i TU pokazivaa. Jedna ili vie TU-n jedinica koje popunjavaju fiksan korisniki prostor VC-n kontejnera vieg reda (n=3 ili 4) naziva se grupa jedinica korisnikih podataka TUG (Tributary Unit Group). Adaptaciju izmeu sloja putanje vieg reda, odnosno virtualnih kontejnera VC-3 i VC-4, i sloja multipleksne sekcije obezbeuje informaciona struktura koja se naziva administrativna jedinica AU-n (Administrative Unit) i definisana je samo za n=3 ili 4. Ova jedinica (AU-n) sastoji se od VC-n kontejnera (n=3 ili 4), i AU pokazivaa koji pokazuje na poetak tog VC-n kontejnera. Jedna ili vie AU-n jedinica (1 x AU-4 ili 3 x AU-3) koje potpuno popunjavaju fiksan i definisan korisniki prostor STM-1 rama formira grupu administrativnih jedinica AUG (Administrative Unit Group). Mapiranje Da bi se proizvoljni telekomunikacioni signal mogao transportovati kroz SDH mreu on se prethodno mora mapirati u odgovarajui sinhroni kontejner C-n. Ovde mapiranje predstavlja postupak kojim se pritoni digitalni signali prilagoavaju i smetaju u odgovarajue kontejnere VC-n, ili preciznije u kontejnere C-n koji su sadrani u istim virtuelnim kontejnerima VC-n, za potrebe SDH mree. Pritoni signali mogu biti razliitog tipa, kao npr. PDH, ATM, IP.

mr Milan Mraovi, dipl. ing

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Slika 6. Primer formiranja STM rama

UPRAVLJANJE SDH MREOM

U SDH mrei pored kanala za prenos korisnikih informacija, postoje i kanali koji se koriste za prenos upravljakih i kontrolnih podataka. Upravljaki podaci se razmenjuju na relaciji izmeu sistema za upravljanje i mrenih elemenata (SDH ureaja), a kontrolni podaci izmeu samih mrenih elemenata.. SDH tehnologija obezbeuje STM ram sa zaglavljem dovoljnog kapaciteta za protok kontrolnih podataka izmeu vorova SDH mree. Ovi podaci obezbeuju kontrolu i nadgledanje greaka, konektivnosti, sinhronizacije rama, performansi.

mr Milan Mraovi, dipl. ing

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

U SDH mrei svaki element mree kontinualno vri proveru greaka nad primljenim podacima putem BIP provere sraunate i proveravane za svaki ram. BIP kod se proverava na svim slojevima SDH mree (putanje, multipleksne sekcije, regeneratorske sekcije) i odgovarajue informacije o grekama se belee i obrauju. Na osnovu kontrolnih informacija dobijenih od susednih vorova mree i informacija o stanju funkcionalnih blokova SDH ureaja posmatranog vora generiu se (u kontroleru) odgovarajue upravljake poruke (alarmi i izvetaji) koje je dalje potrebno preneti ka sistemu za upravljanje. PROBLEMI U SDH MREI I NJIHOVO REAVANJE kontrolni podaci Jedan od najvanijih aspekata ugraenih u optike transportne sisteme je njihova sposobnost samodijagnoze, tj. mogunost da se problem detektuje, lokalizuje, i otkrije njegov osnovni uzrok. U stvari, SDH ukljuuje mnoge mehanizme za vrlo brzo klasifikovanje uzroka problema. To se vri nadgledanjem integriteta signala izmeu vorova na datom nivou, i takoe pri prenosu signala od nivoa klijenta do nivoa servera.

Slika 7. Struktura zaglavlja STM-1 rama Bajti STM-1 rama za prenos kontrolnih podataka su: A1, A2 sinhro bajti; J0,J1,J2 indikacija konekcije; B1,B2,B3 kod provere parnosti; E1,E2 servisni govorni kanal; F1 spec. funkcija odravanja; H1,H2 AU pointeri; H3 bafer pri negativnom. poravnanju; K1,K2 automatsko zatitno preusmeravanje, MS AIS, MS RDI;C2 tip mapiranja u VC-n; G1 stanje i performanse putanje;N1 -TCM Transportni problemi i naini njihove kontrole Anomalija (anomaly) je stanje koje daje prvi nagovetaj mogueg problema i predstavlja najmanje odstupanje vrednosti neke karakteristike u odnosu na eljene vrednosti koje moe biti detektovano u aktuelnom stanju mrenog elementa. Pojava jedne anomalije ne utie na obavljanje posmatrane funkcije, niti proizvodi bilo kakve posledice sem obavetenja o pojavi anomalije. Primeri anomalija: B1 BIP, B2 BIP, Path B3 BIP, REI. Defekt (defect) je potvrivanje da se neto odvija pogreno. To je dogaaj kada je gustina pojave anomalija (u odreenom vremenskom periodu, ili u odreenom broju uzastopnih ramova ili multiramova) dostigla takav nivo da je onemogueno normalno odvijanje posmatrane funkcije, odnosno kada je smanjena sposobnost izvoenja zahtevane funkcije. Primeri SDH defekta su: OOF, AIS, RDI, LOF, LOP, LOM. mr Milan Mraovi, dipl. ing 8

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Otkaz (failure) je stanje kad neto zaista deava pogreno. To je nemogunost funkcije SDH mree da vri zahtevanu akciju tokom perioda koji traje due od unapred definisanog vremenskog intervala. Funkcionalnost nadgledanja signala ukljuuje sledee: nadgledanje kontinuiteta, nadgledanje konektivnosti, nadgledanje kvaliteta signala, i nadgledanje poravnanja. Kontrola greaka Nadgledanje kontinuiteta Fundamentalna stvar u telekomunikacijama je ustanovljavanje da li je emitovan signal uspeno primljen. Nedostatak kontinuiteta na optikim ili elektrinim nivoima u SDH se oznaava stanjem gubitka signala LOS (loss of signal). To moe da potie bilo od greke na predajniku (npr. laser, linijska kartica, itd.) bilo od prekida na liniji (npr. prekid vlakna). Taan kriterijum za stanje gubitka optikih SDH signala je nedetektovanje tranzicija (prelaza) u dolazeem signalu u vremenskom intervalu T, gde je 2,3s T 100s. LOS defekt iezava ako postoje tranzicije signala unutar 125s. Kada se radi o drugim nivoima (slojevima), gubitak kontinuiteta se otkriva upotrebom signala odravanja poznatog kao signal indikacije alarma AIS (Alarm Indication Signal). AIS oznaava da postoji greka u dolazeem signalu nieg nivoa. Poto se problem detektuje, njegova tana lokacija mora da se identifikuje radi otklanjanja greaka i popravke. SDH obezbeuje sofisticirane mehamizme za ovo u obliku signala indikacije alarma (AIS Alarm Indication Signals) i indikacije udaljenog defekta (RDI Remote Defect Indication). Signali indikacije alarma Pretpostavimo da postoji glavni problem sa signalom kojeg primi meuvor u SDH mrei, na relaciji izmeu izvornog vora i odredinog vora. U ovom sluaju, radi odravanja kontinuiteta u prenosu specijalni AIS signal se prenosi ka odredinom voru umesto normalnog signala korisnikog saobraaja. AIS oznaava prijemnoj opremi da postoji prekid prenosa lociran na opremi koja je inicirala AIS, ili na deonici pre te opreme blie izvornom voru (predajniku). Treba zapaziti da ako se sledi tok AIS signala (upstream) poevi od odredinog vora (prijemnika), doi e se do lokacije greke. Drugim reima, AIS signal je vana pomo u lokalizaciji kvara. Takoe se koristi za obavetavanje o defektima ili grekama du slojeva. Indikacija udaljenog defekta Kroz AIS mehanizam SDH omoguava entitetima koji slede nakon lokacije sa defektom da se blagovremeno informiu o problemima na delu trase pre te lokacije (reda nekoliko ms). AIS signal je dobar za zapoinjanje odgovarajuih akcija zatite ili restauracije. Za brz oporavak od greke takoe je vano da se upstream vor, koji se nalazi ispred problematine lokacije upozna sa tim da postoji problem prijema u daljim vorovima na trasi (downstream-u). Indikacija udaljenog defekta - RDI (Remote Defect Indication) je signal koji se vraa predajnoj opremi po detekciji LOS, LOF ili AIS stanja odnosno defekta. RDI signal se razlikuje po mestu generisanja kao MS-RDI (sa kraja multipleksne sekcije), HP-RDI (sa kraja putanje vieg reda), i LP-RDI (sa kraja putanje nieg reda) signal. Kontrola konfiguracije Nadgledanje konektivnosti Nadgledanje konektivnosti se bavi odreivanjem da li jeste ili nije uspostavljena SDH konekcija na odreenom nivou izmeu datog para vorova. Ovo je naroito interesantno ako postoji prekid i ako su preduzete neke akcije zatite ili restauracije u signalu nieg nivoa. Identifikator trase trejla se koristi za nadgledanje konekcije, i u tu svrhu slue sledei bajtovi: mr Milan Mraovi, dipl. ing 9

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Bajt J0 - u sloju SDH regeneratorske sekcije. Bajt J1 - u sloju SDH puta vieg reda. Bajt J2 - u sloju SDH puta nieg reda.

Nadgledanje poravnanja kontrola sinhronizacije rama Kada se primi TDM signal, bilo elektrini bilo optiki, kritina etapa obrade je nalaenje poetka TDM rama i odravanje poravnanja rama. Pored toga, kada se signali zajedno multipleksiraju u okviru SDH, treba da se nadgleda mehanizam pointera. Poravnanje rama i gubitak rama Poetak STM-N rama se nalazi traenjem A1 i A2 bajta sadranih u STM-N signalu. Generalno, prijemnik ima 625 s za detektovanje stanja bez rama OOF (out-of-frame). Ako OOF stanje egzistira u trajanju 3 ms ili vie tada e biti objavljeno stanje gubitka rama - LOF (loss of frame). Radi izlaska iz LOF stanja mora da se pronae poetak rama i da ostane validan u trajanju 3 ms. Obrada pointera i gubitak pointera Obrada pointera (bajti H1, H2 i H3) u SDH se koristi i u HOVC (STS path) i u LOVC (VT path) nivoima. Ova obrada je vana u poravnavanju korisnikih signala (SDH VC) u okviru signala koji ih sadre (STM-N). Bez tane obrade pointera, jednog po korisnikom signalu, korisniki signal je u biti ''izgubljen''. Stanje gubitka pointera (loss of pointer) se objavljuje pod uslovima ozbiljne greke. Kontrola performansi Nadgledanje kvaliteta signala Nadgledanje kvaliteta signala odreuje da li primljeni signal sadri suvie greaka i da li je tendencija da se greke poveaju. Stope bitske greke (BER) u optikim mreama su tipino ekstremno niske. Pretpostavljeni najloiji sluaj BER stope za konstruisanje SDH regeneratorske sekcije 1995 godine bila je vrednost 10-10 , ili jedna greka u 10 biliona bita. Danas se to smatra prilino visokom stopom. Stoga, za detekciju greke u SDH ramu moemo pretpostaviti vrlo malo bitskih greaka po ramu. Generalna tehnika u SDH za nadgledanje bitskih greaka je BIP (Bit Interleaved Parity). U SDH u signale razliitih nivoa dodaju se biti parnosti koji se nazivaju Bit Interleaved Parity (BIP). Sledei biti i bajti se koriste za nadgledanje kvaliteta signala na prijemnom kraju (bliem kraju near end) u okviru SDH: Sloj SDH regeneratorske sekcije: B1 bajt se koristi za implementaciju BIP-8 koda za detekciju greke koji pokriva prethodni ram. Sloj SDH multipleksne sekcije: u sluaju STM-N signala, koristi se BIP Nx24 koji se sastoji od 3 STM-1 B2 bajta Sloj HOVC: B3 bajt se koristi za implementaciju BIP-8 koda koji pokriva sve bite u prethodnim VC-3, VC-4, i VC-4-Xc. Sloj LOVC: biti 1 i 2 bajta V5 se koriste za implementaciju BIP-2 koda koji pokriva sve bite u prethodnim VC-1/2. Nadgledanje udaljenih greaka SDH daje sposobnost nadgledanja greaka ime se prijemniku obezbeuje da poznaje obraun greke i da izraunava BER na primljenom signalu na razliitim slojevima. Na osnovu ove informacije korisno je predajnik obavestiti o kvalitetu signala primljenog na drugom kraju. Za ovu svrhu koriste se signali REI i RFI. Indikacija udaljene greke - REI (Remote Error Indication) je indikacija koja se vraa predajnom elementu mree da je na prijemnom elementu dolo do prijema bloka sa grekom. REI signal se razlikuje po mestu generisanja kao MS-REI (sa kraja multipleksne sekcije), HPREI (sa kraja putanje vieg reda), i LP-REI (sa kraja putanje nieg reda) signal. mr Milan Mraovi, dipl. ing 10

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Indikacija udaljenog otkaza - RFI (Remote Failure Indication) je indikacija otkaza, koje se javlja kada stanje defekta potraje preko maksimalnog vremena dodeljenog zatitnim mehanizmima prenosne mree. Kada se ova situacija pojavi RFI signal se alje predajnom kraju kako bi inicirao zatitnu komutaciju putanje, ukoliko mrea nudi ovu funkcionalnost. Merenja performansi Parametri performansi u SDH se koriste za kvantifikaciju uslova u kojima se javljaju anomalije, defekti i otkazi. Element SDH mree podrava nadgledanje performansi u skladu sa nivoom funkcionalnosti koji obezbeuje. Mreni element prikuplja podatke o nadgledanju performansi na osnovu bita zaglavlja na svim slojevima. Ovde e biti navedeni samo parametri performansi za fiziki nivo. Parametri performansi fizikog nivoa Merenje parametara performansi fizikog nivoa omoguava proaktivno nadgledanje fizikih ureaja radi lake rane indikacije problema pre pojave greke. Nekoliko fizikih parametara se mere, ukljuujui pobudnu struju lasera, izlaznu optiku snagu predajnika, optiku snagu na prijemniku. Jo jedan vaan parametar fizikog nivoa je LOS sekund (Loss of Signal second), koji predstavlja broj vremenskih intervala trajanja 1 sekundu koji sadre jedan ili vie LOS defekata. UPRAVLJAKI INTERFEJSI SDH UREAJA Svaki SDH ureaj predstavlja jedan mreni element nad kojim se moe vriti upravljanje. Kao takav, SDH ureaj ima ugraene odgovarajue upravljake interfejse, to je za opti sluaj prikazano na slici 8. Generalno, SDH ureaj sadri u sebi komponente za upravljanje na nivou elementa mree, i to agenta u odnosu na elemente upravljake mree i menadera u odnosu na delove samog ureaja. SDH ureaj
IWS Iout-band,DCN Komponenta za razmenu upravljakih poruka (MCF) Iin-band,DCN Legenda: Iws interfejs za prikljuenje radne stanice (za lokalno upravljanje, bilo direktno bilo preko lokalne mree) Iout-band,DCN interfejs ka out-of-band DCN mrei za vezu sa sistemom (OS) za upravljanje mreom Iin-band,DCN interfejs ka in-band DCN mrei, ka susednim SDH ureajima preko STM-N porta, za vezu sa sistemom (OS) za upravljanje mreom. Si - interfejs ka funkcionalnom bloku SDH ureaja FBi funkcionalni blok SDH ureaja Kontroler za upravljanje mrenim elementom (SEMF) S1 Si

FB1

FBi FBn

Sn

STM-N port

Slika 8. Opti upravljaki interfejsi i funkcionalne jedinice SDH ureaja Funkcije upravljanja koje se izvode na nivou upravljanja elementom mree, kod SDH ureaja vre se u sledeim funkcionalnim jedinicama: Funkcije za upravljanje SDH opremom - SEMF (Synchronous Equipment Managemant Function), tj. aplikacione funkcije upravljanja SDH ureajem, koje obavlja kontroler mrenog elementa i funkcije za komunikaciju poruka - MCF (Massage Communication Function), koje obavlja komponenta za razmenu upravljakih poruka.

mr Milan Mraovi, dipl. ing

11

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

MCF SDH ureaja obezbeuje transport upravljakih poruka od i ka SEMF, ali i njihovo prosleivanje do drugih odredinih mrenih elemenata u sluaju da ove poruke nisu namenjene posmatranom SDH ureaju. U MCF se ne zavrava prenos poruka. SEMF konvertuje podatke o radnom reimu svih resursa SDH ureaja u odgovarajue poruke radi njihovog prenosa ka upravljakom organu i komande, tj. poruke koje dolaze od upravljakog organa, u odgovarajue upravljake funkcije za pojedine funkcionalne blokove koji ine posmatrani SDH ureaj. Pri tome se primopredaja ovih poruka vri preko Iout-band,DCN (npr. Q) ili Iin-band,DCN (DCC) interfejsa. Veza izmeu SEMF i odgovarajuih funkcionalnih blokova posmatranog SDH ureaja, putem koje se vri nadgledanje i kontrola funkcionalnih blokova, ostvaruje se preko tzv. S referentnih taaka (S1, S2, ..., Sn).
S1 S2 Sn
SDH terminal Regenerator SDH terminal

SEMF

SEMF

SEMF

SEMF

DCC

MCF
Q TMN

MCF
F Q

DCC

DCC

MCF

DCC

DCC

MCF

DCC

Slika 9. Primer upravljanja SDH sistemom Upravljanje SDH mreom organizuje se putem posebne, tzv. SMN (SDH Management Network) mree, koja predstavlja podskup TMN-a koji je odgovoran za elemente SDH mree. SMN se moe podeliti u vie SMS (SDH Management Subnetwork) podmrea za upravljanje. Svaka SMS ima jedan ili vie graninih mrenih elemenata GNE (Gateway Network Element), koji slue za povezivanje SMS sa operativnim sistemom ili medijatorom. Unutar SMS prenos upravljakih informacija moe biti in-band i/ili out-of-band. Pristup administratora mrei za upravljanje (TMN-u) vri se preko radne stanice (WS).

mr Milan Mraovi, dipl. ing

12

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

SDH mrea se moe podeliti na vie SDH podmrea (SDHSN), i pri tome svakoj od njih moe se obezbediti odgovarajua SMS (slika 10).
SMN SMS1 SMS2

SMSn SDH

SMSi podmrea za upravljanje SDH podmreom SDHSNi SDH podmrea SDHSNi

SDHSN1

SDHSN2

SDHSNn

Slika 10. Podela SDH mree i odgovarajue SMN mree na podmree Obezbeivanje sigurnosti (pouzdanosti) Otkazi u prenosnim mreama, bilo da su posledica ljudske greke ili kvara na opremi, mogu biti veoma skupi kako za korisnike tako i za provajdere servisa. Zbog toga je u SDH svetu aktuelna tema razvoj tzv. zatitnih mehanizama. Moderne SDH mree sadre razne automatske mehanizme sigurnosti i otklanjanja kvarova. Njima je obezbeeno da ispad jedne veze ili jednog elementa mree ne dovodi do ispada celokupne mree. Pri normalnom funkcionisanju mree saobraaj se odvija preko radnih linija (radnih kapaciteta, odnosno kanala), dok se u kritinim situacijama vri preusmeravanje saobraaja na alternativne zatitne linije (kapacitete, kanale) i odmah potom se nastavlja sa prenosom tog saobraaja. U zavisnosti od toga na kom nivou SDH mree se ustanovljava prekid odnosno degradacija kvaliteta razlikuju se: Zatita u nivou multipleksne sekcije i Zatita u nivou puta (putanje). Automatsko zatitno preusmeravanje APS (Automatic Protection Switching) predstavlja sposobnost SDH mree da nakon detekcije otkaza na radnoj opremi (mrenom elementu) izvri preusmeravanje saobraaja na rezervnu opremu i tako odri sistem u funkciji. APS zatita je ugraena u nivou multipleksne sekcije (pri emu je to koordinisano sa bajtima K1 i K2 MSOH zaglavlja). Zatitom putanja upravlja se na viem nivou u sklopu funkcionalnosti upravljanja mreom. Kod zatitnog preusmeravanja putanje zatitno prebacivanje se izvodi nezavisno za svaki od virtualnih kontejnera koji se prenosi. Zatitno preusmeravanje (prebacivanje) u odnosu na stanje nakon otklanjanja greke moe biti: Povratno (revertive) preusmeravanje korienje zatitnog (rezervnog) kapaciteta za prenos radnog saobraaja traje dok se ne otkloni greka na radnom kapacitetu, nakon ega se ovaj saobraaj odmah vraa na radni kapacitet. Nepovratno (non-revertive) preusmeravanje - korienje zatitnog kapaciteta za prenos radnog saobraaja traje i posle otklanjanja greke na radnom kapacitetu. Ovde nije bitno koji prenosni kapacitet je radni, a koji zatitni. Tipovi automatskog zatitnog preusmeravanja prikazani su na slici 11. Zatita 1+1 podrazumeva postojanje jedne zatitne (rezervne) linije za svaku radnu transmisionu liniju. Ovde se pri normalnom funkcionisanju istovremeno alje radni saobraaj i na radnu i na zatitnu liniju (izvreno je permanentno premoavanje na predajnoj strani), te je nemogue obezbediti prenos dodatnog saobraaja po zatitnim kapacitetima. Zatita 1:N podrazumeva postojanje jedne zatitne (rezervne) linije koju deli N radnih transmisionih linija. Ovde se pri normalnom funkcionisanju radni saobraaj alje samo po radnim kapacitetima, dok se rezervni kapacitet odrava slobodnim i moe se koristiti za transport dodatnog saobraaja. Ovde je zatitno preusmeravanje povratno, i ono se obavlja sporije jer se vri prebacivanje na oba kraja veze. Kod linearne zatite se primenjuje zatita multipleksne sekcije, a zatita od ispada vora nije predviena.

mr Milan Mraovi, dipl. ing

13

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Automatsko zatitno preusmeravanje

Linearna zatita zatitno preusmeravanje kod mrenih segmenata konfiguracije taka - taka

Zatita prstena zatitno preusmeravanje kod mrenih segmenata prstenaste konfiguracije

1+1

1:N Unidirekcioni prstenovi Veze izmeu elemenata mree su jednosmerne Bidirekcioni prstenovi Veze izmeu elemenata mree su dvosmerne

Slika 11. Tipovi automatskog zatitnog preusmeravanja TCM U optem sluaju jedna SDH putanja moe da se protee preko deonica koje prolaze kroz mree vie razliitih operatera. Kada sve normalno radi, problema naravno nema. Meutim, ukoliko interni mehanizmi SDH mree koji vre nadgledanje i prijavu greaka neprekidno tokom vremena detektuju greke na putanji, javlja se problem nalaenja krivca za lo kvalitet prenosa. Uvoenje TCM (Tandem Connection Monitoring) omoguava utvrivanje odgovornosti pojedinog operatora za nastale greke, defekte i alarme. Definiu se TCM sekcije. TCM sekcija predstavlja deo SDH putanje unutar dela mree pod nadlenosti 1 operatera, koji je sposoban da vri TCM nadgledanje. Na krajevima TCM sekcije nalaze se TCTE terminalni elementi. U zavisnosti od smera toka podataka jedan TCTE se naziva izvor, a drugi TCTE ponor. Na sekciji svakog operatera belee se problematini dogaaji i sve prikupljene informacije se prosleuju TMN upravljanju na analizu. IN-BAND UPRAVLJANJE SONET/SDH SISTEMIMA SDH tehnika samom strukturom STM-N rama obezbeuje dva kanala za in-band prenos informacija izmeu elemenata sistema za upravljanje mreom. To su DCC kanali (Data communicationc chanel) koji postoje unutar zaglavlja sekcije (SOH) svakog STM-N rama i to: DCCR kanal iz regeneratorske sekcije (RSOH), koji koristi bajtove D1-D3, ima protok 192 kbit/s i moe mu se pristupiti u svim SDH ureajima DCCM kanal iz multipleksne sekcije (MSOH), koji koristi bajtove D4-D12, ima protok 576 kbit/s i moe mu se pristupiti u svim SDH ureajima osim u regeneratorima. DCCR se koristi samo za komunikaciju izmeu operativnih sistema i elemenata SDH mree, dok se DCCM pored toga koristi i za komunikaciju izmeu operativnih sistema i elemenata mree koji ne pripadaju SDH. Kroz DCC kanal mogu se slati poruke upravljakih komunikacionih protokola (npr. CMIP i SNMP). Fiziki putevi po kome se vri razmena informacija izmeu elemenata mree za upravljanje su prenosni putevi koji su ve definisani fizikom strukturom transportne mree.

mr Milan Mraovi, dipl. ing

14

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

PRIKAZ TK SISTEMA I TK MREE PRENOSA U ELEKTROPRIVREDI

U ovom radu posmatra se TK sistem jednog javnog elektroprivrednog preduzea u Srbiji, ije su osnovne funkcije: prenos elektrine energije, upravljanje ovim prenosom i trgovina elektrinom energijom. Da bi se obezbedilo efikasno obavljanje navedenih funkcija, ovo preduzee poseduje i eksploatie sopstveni telekomunikacioni sistem (TKS), putem koga se prenose razliite neophodne informacije. U budunosti se planira da ovaj TKS vri pruanje TK servisa treim licima. U naoj elektroprivredi je u zavrnoj fazi prelazak sa analogne na digitalnu TK tehniku sa ciljem izgradnje kompletnog novog digitalnog TKS. To se ostvaruje kroz odgovarajue TK servise (kritine i opte): telefonija, telekontrola, telezatita, video nadgledanje i daljinski nadzor, prenos poslovnih podataka, upravljanje TK sistemom i dr.. Okosnica ovog novog TKS-a je telekomunikaciona mrea prenosa. Ona predstavlja novu, sloenu, razgranatu, prstenasto struktuiranu mreu, velikog kapaciteta.

OPIS TK MREE PRENOSA ELEKTROPRIVREDE

TK mrea prenosa (u daljem tekstu: mrea prenosa) je jedinstvena funkcionalna celina elektroprivrednog TKS-a koju ine vorita mree prenosa u TK voritima (kojih ima preko 50) lociranim u znaajnim objektima (NDC- nacionalnom dispeerskom centru, RDCregionalnim dispeerskim centrima, TS- trafostanicama, poslovnim objektima) i transmisioni putevi koji ta vorita povezuju. Ova mrea prenosa realizuje se u SDH tehnologiji i sastoji se od: Magistralne mree predstavlja jezgro mree i ima ulogu osnovnog integratora jedinstvene mree prenosa. ine ga skup magistralnih vorita povezanih magistralnim prenosnim putevima. Regionalne mree predstavlja skup regionalnih veza koje povezuju magistralna vorita sa ostalim voritima u mrei, odnosno produetak magistralne mree. Transmisioni putevi u magistralnoj mrei realizuju se sledeim medijumima prenosa: optikim kablovima u zatitnim uadima dalekovoda (OPGW) visokog napona, kao dominantno sredstvo; usmerenim radio relejnim vezama (URRV), na relacijama na kojima nije mogue koristiti OPGW; podzemnim optikim kablovima, u izuzetnim sluajevima. Realizovana optika mrea prostire se na oko 3000 km i dosee do svih vanih taaka ovog elektroenergetskog sistema. Optikom je ostvarena povezanost i sa svim susednim zemljama, osim Makedonije. Osnovni princip tehnikog reenja terminalne opreme u novoj TK mrei prenosa predstavlja korienje SDH ureaja. Mrea je mesh strukture, gde su njeni kapaciteti po glavnim linkovima STM-16, ka susednim elektroprivredama STM-4, dok e unutar mree vaniji pravci biti STM-4 a ostali STM-1. Topologija i arhitektura ove mree prikazana je na slici 12. U naoj elektroprivredi postoje dve SDH mree prenosa, koje koriste razliite parove optikih vlakana ali iz istih optikih kablova. Jedna mrea ija je terminalna oprema montirana i putena u rad samostalno od strane JP Elektromrea Srbije (SDH 1) i drugu iji je investitor JP Elektroprivreda Srbije (SDH 2).

mr Milan Mraovi, dipl. ing

15

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Slika 12. Topologija i arhitektura SDH mree prenosa nae elektroprivrede

mr Milan Mraovi, dipl. ing

16

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

UPRAVLJANJE TK SISTEMOM ELEKTROPRIVREDE Potpuno pravilno funkcionisanje TKS zavisi od poznavanja stanja svakog njegovog elementa u svakom trenutku, kako bi se zadovoljile potrebe korisnika za kvalitetom prenosa raznih vrsta informacija. Zbog toga je neophodno vriti adekvatno upravljanje TKS-om, to izmeu ostalog podrazumeva odgovarajuu organizaciju, kadrove i opremu. Sa stanovita upravljanja ovaj TKS je kompleksan usled raznovrsnosti TK servisa, opreme i potreba korisnika. Osnovni kriterijumi za uspenost obavljanja funkcije upravljanja su pouzdanost i raspoloivost sistema (u elektroprivredi se zahteva raspoloivost od 99,995) i objektivna zadovoljenost potreba krajnjeg korisnika (kvalitet servisa QOS), tako da ih je potrebno odravati na najviem moguem nivou. Ovakav sloeni TKS zahteva implementaciju efikasnog sistema za nadzor i upravljanje. Prilikom pojave neregularnih stanja u TKS potrebno je prvo utvrditi njihovo postojanje, a potom preduzeti odgovarajue mere bazirane na operativnim, taktikim ili strategijskim odlukama. Dojava neregularnih stanja u TK mrei moe se izvesti na sledee naine: prijavom korisnika TK mree (usmeno ili pismeno), to je esto vrlo neefikasno i neblagovremeno automatskim dostavljanjem informacija na udaljenu lokaciju sa koje se vri nadzor. U toku je razvoj i implementacija mree za upravljanje TKS-om i TK mreama elektroprivrede, koja po Idejnom projektu TK mree prenosa EPS-a treba da se zasniva na TMN konceptu, i ona treba da da kljuni doprinos u ostvarivanju prethodno navedenih kriterijuma uspenosti. Za razmenu informacija izmeu elemenata odgovarajue mree za upravljanje koriste se prenosni putevi koji su ve definisani fizikom strukturom transportne mree. Fizika struktura TMN mree za mreu prenosa uslovljena je strukturom mree dalekovoda. ORGANIZACIJA NADZORA I UPRAVLJANJA TK MREOM PRENOSA ELEKTROPRIVREDE Po EMS-ovom dokumentu Koncepcija TK i TSU [3] predlae se da se upravljanje TK mreom prenosa organizuje po hijerarhijskom principu preko odgovarajuih centara upravljanja (slika 10.5.) i to na sledei nain: Glavni centar upravljanja (GCU) lociran u Nacionalnom Dispeerskom Centru (NDCu) gde se vri koordinacija upravljanjem celokupnom elektro-energetskom mreom, koji upravlja magistralnom ravni TK mree prenosa, pri emu ima pristup bazama podataka u svim RCU i koordinie funkcije upravljanja konfiguracijom mree u regionalnoj ravni; Regionalnih centara upravljanja (RCU) lociranim u Regionalnim Dispeerskim Centrima (RDC-ovima) Pogona prenosa, koji nadgledaju i konfiguriu ureaje regionalne ravni, pri emu imaju mogunost lokalnog nadgledanja i uvida u konfiguraciju (bez prava i mogunosti za promenu konfiguracije) ureaja magistralne ravni. Jedan od elemenata poveanja raspoloivosti TKS je i rezervni upravljaki centar. Pogodno je da je on smeten u nekom od znaajnih vorita TKS-a. Upravljanje implementiranim SDH mreama (SDH 1 i SDH 2) prenosa karakterie se: centralizovanom arhitekturom, postojanjem sopstvenih redundantnih puteva i redundantne linijske opreme, kombinovanim in-band/out-band nainom prenosa upravljakih informacija, s tim to ubedljivo dominira in-band prenos. Out-band se koristi samo za pristup prvom graninom mrenom elementu, a dalje se upravljake informacije prosleuju kroz samu upravljivu SDH mreu. U SDH 1 mrei se koristi SNMP, a u SDH 2 CMIP protokol. U SDH 1 mrei se koriste ureaji od vie proizvoaa, a u SDH 2 mrei oprema od jednog proizvoaa.

mr Milan Mraovi, dipl. ing

17

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

Mogue arhitekture upravljanja Pri projektovanju nove organizacije upravljanja TK mreom prenosa elektroprivrede mogla su se razmatrati dva razliita tipa arhitekture: centralizovana arhitektura i hijerarhijska arhitektura (manji stepen centralizacije). U startu se ne razmatra distribuirana necentralizovana arhitektura za upravljanje, jer ona nije u skladu sa hijerarhijskom organizacijom JP EMS, a pored toga bilo kakve izmene u funkciji upravljanja kod ove arhitekture zahtevale bi modifikaciju u velikom broju sistema za upravljanje, to bi bilo skupo. TMN mrea EMS-a odgovorna za prenosnu TK mreu koncipirana je kao mrea zvezdastog tipa sa odgovarajuim stepenom centralizacije upravljanja. Centralizovana arhitektura za upravljanje TK mreom prikazana je na slici 13., a hijerarhijska arhitektura na slici 14. Hijerarhijska arhitektura podrazumeva integraciju upravljanja elementima mree na nivou regionalnih centara upravljanja, dok centralizovana podrazumeva ovu integraciju na nivou glavnog centra upravljanja. Za obe arhitekture upravljanja TK sistemom veoma je vano definisati prioritete pristupa razliitih klasa korisnika (administrator, operator, observer) kako ne bi nastao konflikt sa stanovita upravljanja zbog ljudskog faktora.

Slika 13. to je broj nivoa upravljanja vei, to su finansijski trokovi vei, a prikupljanje podataka od strane centralnog sistema oteanije i zahteva neto dui vremenski period. Stoga, u sluaju primene hijerarhijske arhitekture TMN-a za TK mreu u JP EMS, korienje 2 nivoa upravljanja predstavlja optimalno reenje. Pri tome bi se odgovarajua servisna TK mrea podelila na TK podmree, od kojih bi svaka pripadala odreenom regionu (Pogonu). Kod oba tipa arhitekture centralni upravljaki sistem se smeta u GCU. U hijerarhijskoj arhitekturi regionalni sistem za upravljanje (SUPnR) treba da bude smeten u RCU pri svakom RDC-u, koji se nalaze na razliitim geografskim lokacijama. U ovom sluaju predlae se da svaki SUPnR upravlja jednom TK podmreom prenosa, koja bi pokrivala delove i magistralne i regionalne mree prenosa, i da ima ulogu upravljanja elementima te podmree. Dakle, broj SUPnR-ova treba da bude jednak broju RDC-ova. Tada bi mr Milan Mraovi, dipl. ing 18

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

se SDH mrea JP EMS-a trebala podeliti na vie SDH podmrea (SDHSN) koje su prostorno odreene sa domenom nadlenosti (koji pokriva veliko geografsko podruje) odreenog Pogona u preduzeu, i pri tome svakoj od njih moe se obezbediti odgovarajua SMS.

Slika 14.

OSNOVNI NAINI PRENOENJA UPRAVLJAKIH INFORMACIJA

U zavisnosti od korienja odgovarajueg prenosnog kapaciteta razlikuju se dva osnovna naina prenosa upravljakih informacija. To su: 1. in-band (unutar opsega) - nain kod koga se kontrolni i upravljaki podaci prenose putem iste mree iji rad kontroliu, odnosno putem glavne mree kroz koju se prenose korisniki podaci, unutar istog propusnog opsega. Ovde se koriste obini (regularni) kanali. 2. out-of-band (izvan opsega) - nain kod koga se kontrolni i upravljaki podaci prenose posebnom mreom nezavisnom od mree iji rad kontroliu, odnosno nezavisnom od mree kroz koju se prenose korisniki podaci, i to u smislu posebnog propusnog opsega. Ovde se koriste rezervisani (engl. dedicated) upravljaki kanali. Pri tome razlikujemo sledee sluajeve: A) in-fiber, gde se prenos upravljakih podataka obavlja na posebnoj talasnoj duini ili posebnim TDM kanalom u istom prenosnom medijumu u kome se prenose i korisniki podaci, i B) out-of-fiber, gde se prenos upravljakih podataka vri preko posebnog prenosnog medijuma fiziki odvojenog od prenosnog puta upravljive mree. Glavni nedostaci in-band pristupa su to saobraaj upravljanja mora da deli propusni opseg upravljive mree i to prekidi u mrei i kvarovi resursa mogu dovesti do toga da upravljana infrastruktura ostane bez upravljanja. Out-of-band pristup dobro reava ove nedostatke. Kod ovog pristupa saobraaj za upravljanje i kontrolu glavne mree premeta se u out-of-band mreu, ime se korisnikim aplikacijama omoguava da iskoriste ceo propusni opseg glavne mree. Out-of-band pristup omoguava da oprema za upravljanje bude fiziki izolovana na posebnoj lokaciji to doprinosi boljoj kontroli pristupa mrei za upravljanje. mr Milan Mraovi, dipl. ing 19

SISTEM UPRAVLJANJA SDH MREOM PRENOSA________________________________________________________

B
Bmax

Prenosni medijum

BTK

BDCN
Bmin

In-band
y

B
Bmax

Prenosni medijum

BTK BDCN
Bmax

Out -of-band in-fiber

y

B
Bmax

Prenosni medijum 1

Prenosni medijum 2

BDCN BTK
Bmin

Out -of-band Out-of-fiber

Slika 15. Dijagram naina prenosa upravljakih informacija

UTICAJ RAZNOVRSNOSTI PROIZVOAA OPREME NA IMPLEMENTACIJU UPRAVLJANJA

U praksi preovladava stanje u kome svaki proizvoa moderne opreme za TK mree ujedno realizuje i pratei sopstveni (propriatary) sistem za upravljanje. S obzirom na raznovrsnost primenjene opreme, u optem sluaju razlikuju se dva reenja (strategije) za upravljanje: a) reenje sa opremom od jednog proizvoaa (single-vendor) b) reenje sa opremom od vie proizvoaa (multivendor) Ako je odlueno da se primeni multivendor pristup, tada je mogue nabaviti opremu po nioj ceni, sa implementiranim poslednjim tehnolokim inovacijama i boljim performansama u odnosu na single-vendor pristup. Za upravljanje se upotrebljava vie platformi i odgovarajui interfejsi izmeu njih. Tee je ostvariti kompatibilnost izmeu ureaja razliitih proizvoaa, jer uglavnom koriste nestandardna propriatary reenja. Ovde je restauracija kompleksnija, jer mora da rukuje sa kroskonekcijama svih proizvoaa. Kod ovog reenja postoji ira ponuda mehanizama za zatitu. Meutim, izbor single-vendor pristupa garantuje kompatibilnost izmeu razliitih verzija (engl. releases) mrenih elemenata i odgovarajueg softvera, kao i sposobnost jednostavnog obezbeivanja mrenih reenja sa end-toend upravljakom arhitekturom. Ovde tehniki napredak zavisi od plana razvoja proizvoda datog proizvoaa. Za upravljanje se koristi jedna platforma, pri emu nivo upravljanja mreom moe da jednostavno i efikasno rukuje sa restauracijom mree. Ovaj pristup sadri u sebi mehanizam zatite koji predstavlja odgovarajue reenje jednog proizvoaa i to je ograniavajui faktor, ali ono moe biti dovoljno dobro. Generalno, tehniki kvalitetnije upravljanje se ostvaruje putem single-vendor pristupa, jer su efikasnost i jednostavnost upravljanja osnovni preduslovi za postizanje visoke raspoloivosti upravljive TK mree. U praksi, pogotovo u poslednje vreme, cena realizacije ima dosta vei znaaj u odnosu na druge (funkcionalne) karakteristike upravljanja. Zbog odgovarajue utede esto su mnoge kompanije primorane da implementiraju loa tehnika reenja. mr Milan Mraovi, dipl. ing 20