GE NA DI J P E T R OV I MA L A H O V

IENJE
ORGANIZMA
- TREE DOPUNJENO IZDANJE -
(PREVOD S RUSKOG)
B E O G R A D
2010.
SADRAJ
PREDGOVOR AUTORA 9
MI LJENJALEKARA-NAUNI KA O KNJIZI 10
NAPOMENA PREVODIOCA 11
UOPTE O I ENJU ORGANI ZMA 13
TA OVEK TREBA DA ISTI
DA BI BIO ZDRAV? 13
UVOD 13
IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
OVEJEG IVOTA 16
OD EGA SE MOGU ISTITI SPOLJANJE
MANIFESTACIJE OVEJEG IVOTA? 23
IENJE FIZIKOG TELA OVEKA 25
ZAKLJUAK 27
METODI I ENJ A FI ZI KOG TELA 31
I ENJ E DEBELOG CREVA 34
IENJE I USPOSTAVLJANJE FUNKCIJE
DEBELOG CREVA 46
Priprema organizma za ienje 47
ienje pomou klistira 49
Sank Prakalana 62
Ishrana za proiavanje 71
Obnova elija i nerava debelog creva 71
etrnaest saveta za poboljanje zdravlja 82
O tetnosti purgativa (laksativa) 84
Oslobaanje od polipa 84
Bioloko dejstvo i primena trave ruse 85
5
USPOSTAVLJANJE NORMALNE MIKROFLORE
U DEBELOM CREVU 87
SIMPTOMATIKA PATOLOGIJE. REGULISANJE I
SIMPTOMI NORMALNOG RADA
DEBELOG CREVA 89
Simptomi patologije 90
Regulisanje rada debelog creva 91
Simptomi normalnog rada debelog creva 92
IENJE JETRE 93
OPT1 PODACI O JETRI I
NJENIM FUNKCIJAMA 93
Anatomija j etre 93
PATOLOGIJA JETRE 98
Portalna hipertonija i njene posledice 102
Simptomi koji ukazuju na oboljenja jetre 106
EFEKAT IENJA JETRE 110
Fizioloki mehanizmi koji se koriste pri
ienju jetre 113
Najprostije i najefikasnije ienje jetre 118
PRAKTINA UPUTSTVA ZA IENJE I
LEENJE JETRE 121
Ishrana posle ienja jetre i profilaksa 124
Ostala sredstva za jaanje funkcije j etre 127
POGOVOR ZA DVE GLAVNE TERAPIJE
IENJA - ienje debelog creva i jetre 131
DRUGOSTEPENA IENJA ORGANIZMA 135
IENJE BUBREGA 135
la se moe koristiti i kako istiti bubrege 138
Materije, koje se stvaraju u samom organizmu 154
Sredstva koja stvaraju sluz. omotavaju.
smekavaju. ire i deluju protiv upala 157
Dopunske preporuke za vreme prolaska
kamenja i peska kroz mokrane kanale 159
ienje bubrega pomou ulja iz jela 161
Jednostavno ienje bubrega pomou odvara trava .... 162
ienje bubrega pomou sokova od
limuna i povra 167
ienje bubrega pomou odvara od korenja ipka .... 168
ienje bubrega pomou urina (mokrae) 168
Kombinovano ienje bubrega pomou
mokrae i jelovog ulja 170
ienje bubrega lanenim semenom 171
Brezovi listii protiv kamenja u bubrezima 172
Profilaksa oboljenja bubrega 173
IENJE VEZIVNOG TKIVA ORGANIZMA 176
KRATKI PODACI O VEZIVNOM TKIVU
OVEJEG ORGANIZMA 176
IENJE KOLOIDNIH RASTVORA
ORGANIZMA 183
METODN. VOKERA 186
IENJE POMOU SAUNE I
SOKOVA OD POVRA 191
IENJE POMOU CETINA 192
IENJE VEZIVNOG TKIVA POMOU RIE 196
IENJE KRVI I LIMFE 199
IENJE TETIVA I HRSKAVICA 200
Masae i masti za ienje tetiva.
hrskavica i zglobova 201
Kamibrno-terpcntinska smesa za rastvaranje
soli u zglobovima 201
7
Obloge (aplikacije) 202
Obloge s kcrozinom - j ako sredstvo 202
Obloge s medom i alojom - blago sredstvo 203
Protiv bolova u kolenima 203
Lecnje mamuza na petama 204
IENJE ORGANIZMA OD
NEISTOA I SOLI 206
ienje od soli pomou lorberovog lista 219
ienje zglobova pomou peruna i mleka 221
IENJE ORGANIZMA NA
ELIJSKOM NIVOU 222
IENJE EONIH I MAKSILARNIH
SINUSA OD SLUZI 224
TRAVE I SMESE ZA IENJE PLUA 226
Kako oistiti plua i izleiti se od pneumoniae,
kalja i drugih plunih oboljenja 229
IENJE OD I'ESTICIDA, RADIONUKLEIDA
I TEKIH METALA 231
IENJE ORGANIZMA SISANJEM
BILJNOG ULJA 234
IENJE OVEJEG ORGANIZMA
OD PATOGENE ENERGIJE 236
IENJE ORGANIZMA OD TUMORA
(BENIGNIH, CISTOZNIH, MALIGNIH),
POLIPA, GLISTA, PATOGENIH
MIKROORGANIZAMA 241
IENJE POLNIH ORGANA 249
IENJE POMOU LIMUNOVOG SOKA 257
UMESTO ZAKLJUKA 262
S
PREDGOVOR AUTORA
Mnogi ljudi ele da ih drugi izlei ili da
se to uradi pomou nekog instrumenta, ne
priznajui svoju krivicu i ne trudei se da
pronau greku koja je uzrok njihove
nesree.
. Osava
U potrazi za uzrocima pogoranja linog zdravlja prvo
sam itao popularnu literaturu o leenju. a zatim i strunu
- naunu. Postepeno mi se otvarao dragocen svet lekovitih
sila. U mnotvu fragmentarnih podataka i pometnji, posle
tolikih saznanja, uoio sam poredak i zakone kojih se treba
bezuslovno pridravati da bi ovek bio zdrav.
Odbacivao sam sve to mi se uinilo suvinim i lanim,
a prihvatao saznanja i iskustva koja su davala rezultate u
ozdravljenju mog organizma. Steena znanja prenosio sam
drugim ljudima i, pri tom. posmatrao kako se oni bore sa
boleu i pronalaze puteve do svog zdravlja.
Tokom istraivanja naiao sam na bezbroj unikatnih
naunih radova, koji su objanjavali fenomene izleenja
ishranom. Naalost, oni se nisu mogli nai u jednoj ovakvoj
knjizi, ve zasluuju specijalna izdanja dostupna irem kru-
gu ljudi.
U proteklom veku. do danas, u naem ivotu najvie se pro-
menio nain ishrane i hrana. Pojavilo se mnogo preraenih i
vetakih namirnica, koji se ne mogu kvalitetno prilagoditi
evoluiranim mehanizmima za probavu i asimilaciju hrane
kod savremenih ljudi. Te namirnice izazivaju poremeaje u
organizmu. U prvom redu strada probavni trakt, a zatim se
patologija iri dalje. Zato je pravo zdravlje velika retkost. U
9
veini sluajeva dovoljno je promeniti samo ishranu, pa da
organizam pone brzo da se obnavlja.
Stari mudraci su govorili - ako si oboleo. promeni nain
ivota. Ukoliko to ne pomae, promeni ishranu. Ukoliko i
to ne pomogne, pribegavaj lekovima i lekarima.
U ovoj knjizi pokuao sam da uoptim i sa naune take
objasnim od kojih ..sila" zavisi nae zdravlje. Ukoliko ih
upoznamo i shvatimo one e nas pokretati i davati nam
mogunost da se leimo sami.
Autor izraava zahvalnost svim ljudima koji su priku-
pljali znanja o oveku i tome to mu je najdragocenijc -
zdravlju.
MILJENJA LEKARA - NAUNIKA
O KNJIZI
Zaista je zadivljujui svet ljudi entuzijasta. Meni, kao le-
karu. posebno su interesantni ljudi koji su formalno daleko
od medicine, a praktino su srasli s njom.
Posebno je zanimljiv region Rostovske oblasti. Porfiri-
je Ivanov sa svojih 12 zapovesti oduevio je hiljade ljudi.
Nadeda Semjonova. propagirajui zdrav nain ivota u ijoj
je osnovi posebna ishrana, suprotno od toga to deklarie
Institut za ishranu Akademije medicinskih nauka (AMN)
SSSR-a. pravi uda. iako su ta uda samo deo prirode. Na
kraju. Genadij Malahov pomou prirodnih metoda obolele
ljude ini zdravim. Nedavno je izala njegova prva knjiga iz
edicije Lekovite sile. posebno poglavlje o ishrani, dostojna
je daj e preporuim kao metodski prirunik lekarima raznih
profila. Oduevljava to, to Genadij Malahov. iako nije le-
kar, praktino bez greke poznaje fiziologiju, patologiju
10
probavnog trakta i daje praktine preporuke, bez kojih bole-
snik ne moe ozdraviti.
Sigurno je da knjiga ove i sline tematike moe naii na
negativne reakcije zvanine medicine, ali se nadam da e i
nauka prihvatiti to to su potvrdili vekovna praksa i iskust-
va narodne medicine. Metode i sredstva narodne medicine
moraju stoj e mogue pre da prodru u ivot ljudi.
U tome je garancija uspenog reavanja problema leenja
stanovnitva ove planete.
Doktor medicinskih nauka
laureat dravne premije
zasluni pronalaza Ruske Federacije
I. NEUMIVAKIN
NAPOMENA PREVODIOCA
Dobra knjiga je kao lepa ena - upozna je i zaljubi
se. Naalost, do kompleta knjiga G. P. Malahova Lekovite
sile doao sam sa zakanjenjem, jer mi je u meuvremenu
(1997.) umrla supruga od tumora na jetri, a mislim da se
mogla izleiti primenom metoda leenja koje opisuje Mala-
hov.
Za vreme njenog leenja hemoterapijom u bolnici uverio
sam se koliko je hemoterapija tetna za organizam - razara
ga kao atomska bomba. Traei za nju pomo od savremene
medicine, zakljuio sam da je i veliki broj lekara protiv
upotrebe citostatika za leenje tumora, ali industrija lekova
trai svoje rtve.
Sluajui komentare lekara o toku bolesti, pratei rezul-
tate leenja i rad lekara u bolnici, doao sam do saznanja da
jedan broj lekara. kao to je to sluaj sa svim profesijama.
11
ima dosta neznanja i povrnosti u radu (svi smo mi. ipak.
ljudi).
Od dctinjstva vie puta uverio sam se u efikasnost tradi-
cionalnih - narodnih metoda leenja. Majka mi se izleila
urinoterapijom od teke bolesti.
U prolee 1998. godine oboleo sam od iijasa i leio se
u stanu, nepokretan, oko 20 dana. posle ega su mi na Voj-
nomedicinskoj akademiji u Beogradu uraeni medicinski
pregledi i predloena operacija. Istog dana moj poznanik
i kuni prijatelj, doktor medicinskih nauka, profesor, save-
tovao mi je da prethodno pokuam leenje kod narodnih
lekara kostolomaca". Poto sam poznavao j ednog takvog
u okolini Beograda pozvao sam ga telefonom i ugovorio
leenje. Drugovi su me nepokretnog prevezli do ,.kos-
tolomca", a vratio sam se preporoen. Mogao sam da scdim
i hodam bez problema. Oseao sam j o pomalo bol u desnoj
nozi. Prilikom terapije izleena mi je i ukoenost vrata i
nekoliko prljenova na kimi, koji su me godinama muili.
Predloene su mi j o 2 terapije, ali je i j edna bila dovoljna.
Posle druge terapije prestali su mi svi bolovi i oseao sam
se odlino.
Prolo je 12 godina, a ja do sada nisam imao. niti imam
bilo kakvih problema sa zdravljem. Tu su. pored kostolom-
ca" veliku ulogu odigrale i knjige Malahova, kao i drugih
autora knjiga iz oblasti narodne medicine (Sitin. Ruelj Bla-
vo, Uegov itd.) koje sam preveo i prevodim. Iz tih knjiga
za sebe uzimam to to mi je u datoj situaciji potrebno da
pronaem uzrok nastale slabosti, da to saniram i odravam
svoje zdravlje na normalnom nivou.
U zakljuku bih citirao zavrni kolofon knjige Czud-i
(Udbenik tradicionalne tibetske medicine), koju Malahov
12
esto pominje i citira (preveo sam je i objavio pod nazivom
Tajne tibetske medicine):
..Neka svi, koji su se rtvovali na izdavanju teksta, due
ive, uveavaju svoje vrline, bogatstvo i. izbavivi se od tri
otrova sansare najboljim lekom - otvaranjem oiju mudro-
sti, brzo dostignu nivo Bude, iznad koga nema nita".
UOPTE O IENJU
ORGANIZMA
TA OVEK TREBA DA ISTI
DA BI BIO ZDRAV?
Te/o se isti vodom,
um se isti znanjem,
a Dua se isti suzama.
Zavet drevnih mudraca
UVOD
Bavim se ienjem vlastitog organizma i praksa pokazu-
je efikasnost j ednog ili drugog sredstva za ienje, metoda
itd. Postepeno sam saznavao mnogo novog o organizmu,
primenjivao sve nove i nove naine ienja, postizao
praktine rezultate i knjige, koje sam ranije napisao, zasta-
revale su.
13
Svojevremeno sam poeo od jednostavnih terapija za
ienje fizikog tela i postizao sam normalne rezultate.
Kao i veina ljudi, mislio sam. da se u tome i sastoji ienje
organizma. Oistio sam debelo crevo pomou klistira
(najbolje je s urinom), jetru, bubrege, preznojio se, odgla-
dovao - i na tom se zavrava, sprovodei dalje profilaktine
kure. Shodno zavetu drevnih mudraca, ja sam samo oistio
telo vodom.
Radei na etvrtom tomu ..Lekovitih sila" shvatio sam
da ovek nije samo fiziko telo. ve uglavnom deo posebnih
struktura spoljanjih manifestacija, koje stvaraju svest. um.
a koje upravljaju fiziologijom i gradom tela. Prema svom
znaaju oblik spoljanjih manifestacija ivota oveka pre-
vazilazi fiziko telo na hiljade puta. Meni se otkrila pros-
ta istina: ukoliko ovek ne moe da vlada svojim umom.
prekomerno je emocionalan, osetljiv. tada on samim tim
zagauje spoljanje manifestacije ivota, stvara u njima
koljke. U tim koljkama odvijaju se procesi, koji se posle
izvesnog vremena, na nivou fiziologije tela ispoljavaju u
poremeaju j edne ili druge funkcije organizma i degen-
eraciji elija. Eto tako mi je postala j asna sledea tvrdnja
drevnih mudraca - razum (um) se isti znanjem.
Dostii sledei nivo znanja o ienju ovejeg bia bilo
je veoma teko. Stvar nije u tome. to postoji malo litera-
ture, ve u tome. da j o nisam bio spreman da potpuno shva-
tim to znanje, j o nisam bio ..dozreo" za njega. Knjige lee
pored nas i ekaju svoj trenutak. Iako sam ih i ranije itao,
uzimao sam samo znanja, koja sam bio spreman da shva-
tim u datom trenutku. I na kraju sazreo" sam za postizanje
sledeeg stepena znanja. Odmah se stvara situacija za obu-
ku. Pred oima vam se javlja potrebna literatura, itate dav-
14
no proitanu knjigu i sagledavate je i shvatatc na drugaiji
nain. Dopunski (kao sluajno) susreem se s ljudima, koji
poznaju taj metod, upijam znanje od njih. i ve sam na pot-
puno drugom stepenu evolucije sa irim mogunostima, s
velikom snagom, sa krepkijim zdravljem, dubljim shvatan-
jem okoline.
ienju primarne osnove ljudskog bia - spoljanjih
manifestacija ivota, treba pokloniti posebnu panju. Treba
namenski raditi nad duevnim i psihikim kvalitetima ne
samo radi sebe i svojih bliskih, ve i za dobrobit cele Va-
sione. To je j edno od vanijih znanja da shvatite, zato se
kod j ednog oveka povoljno odvijaju okolnosti (situacije), a
kod drugog ne. zato j ednom polazi sve za rukom, a drugom
ne. zastoj e kod j ednog porodica srena, a kod drugog ne, i
mnogo drugog, to objanjava sreu i nesreu oveka. Ispo-
stavlja se, da se taj nivo ienja prema svojim metodima
bitno razlikuje od dva prethodna. Suze svesnog dobro-
voljnog pokajanja, patnje, iskupljenja i strahopotovanja
svedoe o toku tog procesa. Dolazi do korenitog prestro-
javanja linosti i njenih karakternih crta. Time postajete
savreno drugi ovek, koji posmatra svet pozitivnije. Jed-
nostavno se vama dogodio fenomen prosvctljenja.
15
IENJE SPOLJANJIH
MANIFESTACIJA OVEJEG
IVOTA
ta treba da postignemo ienjem spoljanjih mani-
festacija ivota?
O Da steknemo celokupno (kompaktno) i jedinstveno
polje, neizoblien hologram - informaciono-cnergetsku os-
novu fizikog tela.
Da promenimo vlastite psihike karakteristike - formi-
ramo novi pogled na svet i stvorimo nove karakterne crte.
Prema mogunosti, osloboditi se od najrazornijih
karmikih dugova.
Mi smo navikli da se izjednaavamo s telom. ali nam ak
i ivotno iskustvo govori, da to ni izdaleka nije tako. Kada
ovek zbog neeg izgubi svest, telo lei. nekontrolisano i
bezoseajno, sve dotle, dok se svest ne povrati u njega. Iz
tog najprostijeg primera vidljivo j e. da se ovek sastoji"
iz svesti i tela.
Svest, odvojenu od tela, mi ne vidimo (osim vrlo os-
etljivih ljudi), ne oseamo i ona se sama po sebi ne ispol-
java u svetu fizikih fenomena. Fiziko telo, koje je pot-
puno izgubilo svest, funkcionic kao trup. Mi ga vidimo,
oseamo, ali ono ni za ta nije sposobno. Ipak dosta brzo
posle odvajanja svesti fiziko telo poinje da se raspada.
I samo zajedno svest i fiziko tele sainjavaju jedinstveno
bie. oveka, linost.
Svest i sve energije, njegove komponente, nazivaju se
spoljanje manifestacije ivota. Energija svesti, proimajui
fiziko telo - gradi, pokree, upravlja i odrava ga.
16
Nama su od ranog detinjstva ulili u glavu misao, da je
sve materijalno vrsto, energetsko i ima svoju teinu, a to,
to mi ne vidimo, ne oseamo da je razorno, slabo i lako.
Meutim u stvari je obrnuto, i nauka je to ve dokazala.
Staj e nauci konkretno o tome poznato?
* Svako fiziko telo sastoji se iz molekula, molekuli iz
atoma, atomi - iz elementarnih estica, elementarne estice
iz kvantova, kvanti su raznolikosti j ednih ili drugih porcija
energije, porcije energije ulaze u sastav j ednih ili drugih
polja, sva polja imaju svoj ..koren" u vakumu.
*- Hnergija moe biti: mehanika - j edno fiziko telo
deluje na drugo, hemijska - koristi se energija hemijskih
veza. atomska - koristi se energija atomskih veza. prostor-
na - energija kvantnog nivoa. ..energija svesti" - koriste se
vakumski nivoi.
* Na fizikom nivou pod ..masom" se podrazumeva
koliina gravitacione energije koja se sadri u j ednom ili
drugom predmetu, na primer, u telu oveka. Ali ukoliko se
definiciji masa" pristupi sa strane zapreminc. koju ona za-
uzima u prostoru, tada tu pored gravitacione energije treba
da uu sve ostale energije, skoro do vakumskog nivoa. Re-
zultat toga je da masa" svih moguih polja i energija, koja
se sadri u zapremini (obimu) fizikog tela oveka, mnogo
puta prevazilazi masu fizikog tela.
Kada to sebi razjasnimo, poemo j o dalje, objasnimo j o
vie, postaemo j o mudriji. I ponovo je prisutan fenomen
spremnosti oveka da usvoji j edno ili drugo znanje. Vie
puta ste videli crtee s akrama oveka (akra" - ener-
getski centar, kroz koji u organizam dospeva energija iz
Prostora). Svaka akra ima odreeno mesto nalaenja i broj
lepeza. Kako se to moe objasniti (sa savremnih pozicija)?
17
Savremcna nauka nam govori, da je svet - viedimen-
zionalan prostor. Jedna dimenzija prostora nalazi se u dru-
goj; prostori s manjom dimenzijom nastaju iz prostora s
veom dimenzijom: energetski potencijal prostora s ve-
likom dimenzijom razliitiji su i kvalitetniji od prostora s
manjom dimenzijom. Mi ivimo u etvorodimenzionalnom
prostoru (duina, irina, visina i vreme). koji se utapa u sve
vie dimenzionalne prostore - 5. 6. 7, 8, 9, 10 ... 1000-di-
menzionalne itd. prostore.
Sada prenesimo tu analogiju prostora na oveka (slika
1). Sahasrara akra - lotos sa hiljadu lepeza, koji se na-
lazi na temenu glave. Ukoliko se paljivo upoznale s razvo-
jem oveka na unutarutrobnom (intrauterinom) stadijumu
ivota, tada ete videti. da oveji organizam nastaje iz
jedne take. Organizam kao da se izvlai" iz nje u jed-
nom smeru. dok se ne pojave svi delovi tela. Dalje dolazi
do poveanja mase pojavljcnog tela i organa. Prema tome,
..graenje", ili koren", oveka poinje iz ..dubine'' hiljadu-
dimenzionalnog prostora.
Adna akra - centar uma. koji se prvi ..izdie" iz hil-
jadudimenzionalnog prostora radi upravljanja graom"
oveka. On ima dve lepeze.
Viuddha akra - lotos sa esnaest lepeza, nalazi se u
predelu grkljana. Prema drevnoindijskoj filozofiji, to je
centar stvaranja prostora - Akai. Prema tome. pre nego to
se pojavi esnaestodimenzionalni prostor-vakum. dostupan
fiziarima, ovek je ve potpuno ..potopljen" u prethodne
prostore i ispunjen" njihovim supersnanim energijama.
Poevi od tog prostornog nivoa nastupa izlazak oveka
na materijalni - etvorodimenzionalni nivo. Sledee akre:
Anahata (12 lepeza). Manipura (10 lepeza). Svadhistana
18
(6 lepeza) i Muladhara (4 lepeze) zavravaju taj proces.
Prema tome. vidljivi deo ovejeg bia. deo koji se nalazi u
etvorodimenzionalnom prostoru, neznatan je deo toga, to
u stvarnosti predstavlja ovek.
Slika 1,- Raspored odgovarajuih prostornih centara u
telu oveka.
S obzirom daje ovek ..zagnjuren" u ogromnu koliinu
prostora i da raspolae njihovom energijom, on moe:
ispoljiti opti uticaj na te prostore;
preko tih prostora uticati na druge objekte, kako na or-
ganske (od mikroorganizama do oveka). tako i na neor-
ganske (minerale, materije, predmete) i
sa svoje strane biti podloan bilo kakvom uticaju od
organskih i neorganskih objekata preko tih prostora.
19
to se tie meusobnih dejstava na razliitim prostornim
nivoima, to u etvorodimenzionalnom prostoru (naem
svetu) preovladava fiziko dejstvo. U prostorima veim od
esnaestdimenzionalnih (nivo vakuma i vie) caruje snaga
misli.
Skoro do esnaestodimenzionalnog prostora iva bia i
neorganski predmeti nastaju na istim prostornim nivoima.
Zbog toga. poevi od vakumskog nivoa i dublje", sve to
postoji (ivi) u Vasioni meusobno je povezano. Ti slojevi"
prostora ne sadre pojam ..vreme". U njima se prolost,
sadanjost i budunost nalaze u ..zamrznutom" stanju (to
i jeste polje dogaaja"). Samo se misao slobodno kree
u tim ..zamrznutim svetovima" i ispoljava j edan ili drugi
uticaj. Prostori u kojima deluje misao uslovno se mogu
nazvati poljem uzroka" i poljem dogaaja". Pomou na-
menski usmerene misli moemo ..izvlaiti" iz polja uzroka
j ednu ili drugu ivotnu situaciju, uticati na sebe. na druge i
j o mnogo toga.
Poevi od esnaestodimenzionalnog i sve do naeg,
ctverodimenzionalnog prostora, poinje izdvajanje,
odvajanje ivih bia i predmeta. To dovodi do toga. da u
etvorodimenzionalnom prostoru ovek vidi sebe kao
posebnu j edinku i takvim smatra druge ljude, predmete itd.
To izdaleka podsea na analogiju s planinama. Gl edamo
grupu planina, svaka nam se prikazuje kao posebna, ali im
je osnova - zemlja - zajednika. Tako se javlja zabluda u
odnosu na svoje razlike, odvajanje od svega drugog. Obrnu-
to, preko polja uzroka" sve u Vasioni je meusobno povez-
ano. Dejstvujui na nekoga, vrei neka dej st va- ovek os-
tavlja u tom polju svoj trag. koji e mu se obavezno vratiti
u tom ili sledeem ivotu.
20
..Polje uzroka" ima j o j ednu interesantnu osobenost:
misaono dejstvo koje se rasprostire na sve strane, moe ga
pojaati na raun slinih informaciono-energetskih struk-
tura i vratiti izvoru koji gaj e poslao. Proklinjuci nekoga u
mislima, ljutei se. tugujui itd.. mi razorno delujemo preko
..polja uzroka" ne samo na toga, kome je to namenjeno, ve 1
i na sva ..pojedinana" bia i predmete. I obrnuto, aljui
u Prostor, konkretnim ljudima, ivotinjama, predmetima
pozitivne, radosne misli, mi okrepljujue delujemo na sve i
obrnuto dobijamo pojaanu pozitivnu poruku.
Znate li. zato se to deava? Zbog toga. to je ..polje uz-
roka", u kojem se mi nalazimo, uravnoteeno i harmoni-
zovano. Misaoni proces u njemu stvara lokalne oscilacije,
to izbacuje itav sistem polja uzroka" iz uravnoteenog,
harmonizovanog stanja. Sistem ..polja uzroka" uravnoteuje
sam sebe na raun toga. to ..prikuplja" energiju oscilacija
(nastalu od misaonog procesa) i usmerava je prema izvoru
oscilacija (sveobuhvatna zapreminsko-fokusna interferen-
cija). Prema tome. uravnoteenost i harmonija postiu se na
raun energije, koja je pre toga izazvala oscilacije.
Sada se mogu doneti vani zakljuci, koji nam mogu ob-
jasniti veoma mnogo ne samo na planu ozdravljenja, ve
praktino o svemu, to se odnosi na oveka i njegov raz-
voj.
Prvi zakljuak. Spoljanje manifestacije ovejeg
ivota" posredstvom akri. koje su razmetene na razliitim
prostornim nivoima, formiraju za sebe neophodne ener-
gije. Te energije se kreu, odravaju i upravljaju fizikim
telom oveka. Ukoliko doe do poremeaja na energetsko-
prostornom nivou, to se ispoljava u elom lancu i njego-
vom zavrnom delu - tkivima ovejeg organizma. Otuda
21
proizilazi vanost odravanja spoljanjih manifestacija
ovejeg ivota u normalnom stanju.
Drugi zakljuak. Zbog toga. to se u dubi nama"
viedimenzionalnih prostora dejstva ne deavaju postupci-
ma ili aktivnostima oveka. ve njegovim mislima - pravil-
no miljenje je glavni garant zdravlja i blagostanja oveka.
Moralni zakoni su za oveka bili. jesu i bie najvaniji.
Trei zakljuak. Poto se ovek nalazi na svim prostornim
nivoima Vasione, koji su naseljeni raznovrsnim biima, kao
i duama ljudi koji su ranije iveli. u ..telo" oveka preko
tih nivou mogu dospeti spoljanji paraziti i upotrebljavati
njegovu energiju.
etvrti zakljuak. Raznovrsna zraenja, koja se javljaju
na povrini Zemlje, mogu razorno delovati na spoljanjc
strukture oveka i izazivati patologiju. Izbor mesta ivljenja,
rada itd. uzimajui u obzir navedeno ima vaan ivotni
znaaj.
Peti zakljuak. Poremeaji, nastali u spoljanjim mani-
festacijama ovejeg ivota na razliitim prostornim nivo-
ima neizbeno izazivaju poremeaje u radu ovejeg orga-
nizma i podstiu uporan tok ak najprostijih oboljenja (na
primer, kijavica) i neizleivosti ozbiljnih (na primer, rak).
Radi njihovog otklanjanja potreban je kvalitativno drugaiji
pristup, nego prema fizikom telu.
22
OD EGA SE MOGU ISTITI
SPOLJANJE MANIFESTACIJE
OVEJEG IVOTA?
Posle upoznavanja sa spoljanjim manifestacijama ove-
jeg ivota treba da znamo kakva se zagaenja mogu nala-
ziti u njima.
Pogledajmo paljivo sebe i druge ljude. Prvo to pada
u oi je to. to j edni ljudi imaju normalnu telesnu gradu, a
drugi nemaju. Neki se ljudi raaju kao nakaze. To je pove-
zano s programom razvoja, koji se odvija u spoljanjim
manifestacijama ovejeg ivota, ali neka izoblienja
ometaju normalni proces formiranja tela i usled toga se jav-
lja spoljanja unakaenost.
Sada pogledajmo svoje ponaanje i ponaanje drugih ljudi.
Da li ste kod sebe ili drugih ljudi primelili udne (nastrane)
postupke, zbog kojih ste kasnije alili, ali ste sebe oprav-
davali? Na primer, sve se odvija dobro, ali vi neoekivano
donosite odluku, koja je protivrena logici razvoja dogaaja
i upropaavate ceo posao. To je vezano s tim, to se kod
vas formiralo j ako arite samoe, elje da se pridravate
svog stava uprkos argumentima drugih ljudi.
Prisetite se kako se upoznajete s drugim ljudima. Da li
kod vas postoje neke unutranje ..konice" kada prilazite
nepoznatom oveku? Razgovori o neemu ili na neku temu
zbunjuju vas? Unutranje ..konice" i zbunjivanje su rezul-
tat blokiranja prirodnog toka energije. Umcsto, da se misao
formira u re i spoljanje dejstvo, energija misli troi se"
na blokadu, to se izraava u zbunjenosti i neaktivnosti.
23
Oslunitc sebe. kakve vas misli najee poseuju. koje
vam melodije najbolje zvue, kakve dosetke koristite pri
kontaktima s drugim ljudima, kako se to odraava na vae
ponaanje? Sve to ukazuje na to. da vi ne izlazite na kraj
s informacijom, koja se nalazi u vama i ona, aktivirajui
se stalno, troi vau energiju. Poeljno je osloboditi se te
..starudije".
Paljivo posmatrajte sebe i druge ljude. Moete primelili
kod j ednih ljudi podignutu obrvu, kod drugih zakiljeno
oko, kod treih posebno izraeno lice. dranje tela i ak
hod, kod etvrtih neke promene na koi tela (bubuljice.
strije. Ijutenje itd.). Sve to govori o tome. da na tom mestu
postoji energetsko izoblienje, koje je ostavilo svoj peat
na fiziko telo.
Kao rezultat jakih potresa (strah, bol, preivljavanje i
slino) kod nekih ljudi se javljaju takvi poremeaji, kao
stoj e mucanje, podizanje arterijskog pritiska, lupanje srca.
poremeaj probave, mokrenja, dijabetes, impotencija itd.
To ukazuje na to. daj e neki potres formirao snano strano
energetsko arite u spoljanjim manifestacijama ivota,
koje je blokiralo tu ili drugu fizioloku funkciju.
Neki ljudi oseaju jaku hladnou u nogama, rukama,
krstima itd., drugi mogu oseati vruinu i druge pojave
koje nisu svojstvene normalnom stanju. To ukazuje na to,
da je u organizam oveka prodrla patogena bioklimatska
patologija, koja moe izazvati najraznovrsnije poremeaje
u radu organizma.
U retkim sluajevima uoavaju se pojave, koje su opisane
u Bibliji - najaavanje" (porobljavanje) oveka od stra-
nog bia. Usled slinog dejstva ovek gubi kontrolu nad
24
vlastitim ponaanjem, to ga u nekim sluajevima dovodi
do smrti.
Sve. to sam nabrojao, su razliita zagaenja spoljanjih
manifestacija ovejeg ivota od kojih se treba osloboditi.
U suprotnom sluaju ona e neizbeno izazvati neku bolest,
smanjiti nae ivotne i stvaralake mogunosti.
IENJE FIZIKOG TELA
OVEKA
Sta treba da posti gnemo ienjem vlastitog fizikog
tela?
Stei snaan, zdrav instrument - fiziko telo, pomou
kojeg moemo realizovati i razviti svoj duhovni i intelek-
tualni potencijal na materijalnom planu. iveti kvalitetan,
dug i interesantan ivot.
Ukoliko se ovek uporedi s piramidom, tada vrh piramide
predstavlja fiziko telo. koje se bazira na snanoj osnovi
spoljanjeg oblika ivota. Fiziko telo je indikator svih pro-
cesa, koji se odvijaju na spoljanjem nivou. Vano je nauiti
se ..itati" jezik tela s ciljem regulisanja spoljanjeg nivoa.
Vaa koa. funkcionisanje prirodnih funkcija, upravljanje
telom (koordinacija pokreta) j asno e vam ukazati, s ime
je to povezano.
Primarni uzrok razliitih poremeaja u fizikom telu
je energetski zastoj, nastao od neke psiholoke stege,
preivljavanja itd. Tamo. gde je smanjena cirkulacija,
uoavaju se zastojne pojave. U delu tela gde je zastoj stalno
dospevaju materije, koje se prirodno kreu u tenim sre-
dinama organizma, postepeno se nagomilavaju i j o vie
pogoravaju zastoj. Rezultat toga je da fiziko telo gubi
25
gipkost, postaje teko pokretljivo, javlja se kamenje, taloe
se soli itd.
Kada bi oveje telo postalo prozrano (providno) i ovek
pogledao u sebe. on bi odmah shvatio uzrok svog naruenog
zdravlja. Tako bi neki od nas mogli ugledati u svom debe-
lom crevu do 10 kilograma sasuenog. nataloenog na zi-
dove creva presovanog ekskrementa ili 1-2 litra sluzi, koja
podsea na mrke alge. u kojima vrve gliste. Na zidovima
debelog creva - udne izrasline, koje podseaju na meduze
ili gljive. Tako izgledaju polipi. U svojoj trbunoj duplji,
posebno u donjem delu stomaka, oni bi videli talog sluzi.
Poseban stres bi izazvao pogled na vlastitu jetru i unu
kesu. One mogu biti napikovane kameniima iz unih
pigmenata najraznovrsnijih boja i oblika, zagaene starom
ui. koja se pretvorila u masu koja podsea na mazut. Kod
mnogih ljudi bubrezi bi bili zasuti peskom. a kod nekih - ka-
menjem. Plua puna sluzi, a gajmorovi (maksilarni) sinusi,
kod nekih, sa 1-3 ae gnoja. Ljudi stari preko 40 godina bi
sa uenjem otkrili, da je oko j edna petina elija njihovog
organizma ostarela i ne moe da izlazi na kraj sa svojim
funkcijama. Deo tih elija je ve odumro i. raspadajui se.
truje organizam. Specifini staraki miris (zadah) ukazuje
na taj proces. Pored toga. ljudi bi uoili u krvi mikropara-
zite. taloge u tetivama, vezivnom tkivu i mnogo drugog, to
bi ih zapanjilo.
Uvidevi sve to u vlastitom organizmu, ovek bi odmah
shvatio: da ga srce boli zbog zatrovane krvi usled estih
zatvora, slabe probave - od zagaene" jetre, gubitak via i
sluha - od gnoja nagomilanog u glavi, a kila i polna slabost
pojavili su se od nagomilane sluzi u donjem delu stomaka,
i slino.
26
Nevladanje svojim mislima, emocijama izazvalo je zas-
toj u j ednom ili drugom delu fizikog tela. U tom delu tela
nagomilala se specifina ljaka (u predelu glave - sluz. u
predelu debelog creva - ekskrementno kamenje, u predelu
bubrega - pesak. itd.) i izazvala specifino oboljenje. Mi
sami raamo svoje bolesti: miljenjem, nainom ivota,
ishranom. Sistematski razaramo svoj organizam. Leiti sve
to medikamentima beskorisno j e. treba prvo ..isistiti" en-
ergetsku i fiziku neistou iz organizma i sve e se samo
obnoviti.
ZAKLJUAK
0 tome. da treba istiti svoj organizam od spoljanjih
i fizikih zagaenja oveanstvo je znalo veoma davno.
Najvei drevni umovi briljivo su razradili metode ienja
kako fizikog tela, tako i spoljanjih manifestacija ivota.
Na osnovu izuenog materijala autor se uverio, da su nai
preci mnogo bolje i savrenije vladali Naukom ienja,
nego mi u dananje vreme. Tako se j o u vedistikoj lite-
raturi prikazuje potpuno razraen program ienja. U
..Joga-Sutrama*" Patandali prezentovane su osobenosti
zagaenja svesti i njihov uticaj na ivot i zdravlje oveka.
U Novom Zavctu mnogo mesta posveeno je ienju
spoljanjih manifestacija.
to se tie ienja fizikog tela, do dananjih dana ne
postoje savrenije terapije ienja od terapija hatha-joge.
Na primer, jogisti su poznavali tajnu da iz sebe izvuku pra-
vo crevo (rektum). da ga isperu u vodi. kao krpu. a zatim
vrate nazad.
27
U la daleka vremena iroko se primenjivala nauka o glado-
vanju, koja omoguava da se bolje oisli oveji organizam
od svih drugih terapija ienja. Indijska nauka o zdravlju
oveka - Ajurvea - stavlja gladovanje na prvo mesto u
odnosu na sve druge terapije ienja, ali istovremeno upo-
zorava na opasnost od njegove neznalake primene.
Lekari-ajurvedisli razradili su odlian sistem blagih tera-
pija ienja i nazvali su ga ..Panakarma" (Pet dejstava").
Te terapije omoguavaju da se iste elije organizma od
toksina, koristei za to prirodne kanale za ienje: znojne
lezde. krvotok, bubrege i creva. Pri tom se Panakarma"
razmatrala kao sistem profilaktikih mera koje se povre-
meno ponavljaju, a neophodne su za obezbeivanje nor-
malnih ivotnih aktivnosti organizma za nekoliko narednih
meseci ili za narednu godinu dana. u zavisnosti od stepena
istoe", koju su eleli da postignu. Lckari-ajurvedisti
tvrde, da nema dobro linog oseanja sve dok sc organizam
ne oisti od tetnih naslaga.
Drevni tekstovi Ajurvede glase, da svaki ovek. koji
nije ravnoduan prema svom zdravlju, treba povreme-
no da primenjuje potpunu kuru Panakarme". Kura
Panakarme" sastoji se od nekoliko stepena: prethodno
smekavanje" organizma, masaa uljem, lekovito znojc-
nje. klistiri. ienje disajnih puteva.
U tibetskoj varijanti Ajurvede - ,,ud-i" takoe se go-
vori o ienju povraanjem, uzimanjem purgativa. klisti-
ranjem itd. Odlino je objanjena prethodna priprema or-
ganizma (..smekavanje"), od koje mnogo zavisi uspeh
terapija ienja.
28
Slika 2. ienje elucu i nosnog zdrela prenut jogi;
a - ienje eluca (antar-dhauti) gutanjem pamune trake:
b - ienje nosnog drala pomou nura-vrpce (..neti"
sa vrpcom).
Svaka zemlja drevnog sveta imala je svoj specifini pris-
tup ienju organizma, u zavisnosti od klime i tradicija.
Meutim izdvojeni su najefikasniji naini ienja organiz-
ma: banja, klistiri. povraanje, purgativi, gladovanje, koji
su se svuda primenjivali.
Prvi hriani na elu s Isusom Hristom izvanredno su
poznavali terapije ienja i uveliko su ih preporuivali lju-
dima. To su bili pravi terapeuti - narodni lekari. Sauvan
je drevni manuskript (rukopis), u kojem se govori o tome,
kako je Isus llrist preporuivao ljudima da primenjuju tera-
29
pije ienja da bi se izbavili od raznih oboljenja. Kasnije
su ta znanja bila smiljeno sakrivena, a uenje izopaeno. U
Srednjem veku ljudi se nisu umivali (prali), obrazlaui to
time, daj e briga o fizikom telu grena. Nehigijena. odsus-
tvo potrebne line higijene doveli su do toga, da su epi-
demije kuge i kolere, koje su harale po Evropi u Srednjem
veku, odnele veliki deo stanovnitva Evrope.
U Rusiji su terapije ienja poprimile svoj specifian
oblika - banje i postovi. I. kako je pokazala praksa, to je
odlino proiavajue-profilaktiko sredstvo - jednostav-
no i svima dostupno.
Svi pravi lekari. kako u prolosti, tako i danas, iroko su
primenjivali i primenjuju terapije ienja. I, kako pokazuje
iskustvo, potvreno najnovijim istraivanjima iz razliitih
oblasti nauke, izleenja od bolesti nema sve dotle, dok pa-
togeni uzronik (sa spoljanjeg i fizikog nivoa) ne bude
izbaen iz organizma. Po pravilu, to se ne moe uraditi
pomou medikamenata (lekova). dok je pomou terapija
ienja - mogue. Iz tog razloga drevna Nauka o ienju
ovejeg organizma preivela je do naih dana. uvrstila se
i predstavlja j edan od najefikasnijih instrumenata u borbi za
zdravlje oveka.
30
Praksom se dolo do saznanja, da su mnogi uzroci
neuspeha ienja fizikog tela klistiranjem, pijenjem ulja
i limunovog soka, kao i mnoge druge terapije povezane s
izoblienjima spoljanjih manifestacija ivota, koja veoma
snano ometaju proces ienja fizikog tela. Izobliavaju
svaku terapiju ienja. Zato. pre nego se pristupi ienju
fizikog tela, treba oistiti spoljanje manifestacije ivota..
Zapamtite - neuspela ienja debelog creva. jetre, bubrega
itd. - posledica su prisustva snane patoloke informacio-
no-energetske stege. Prekinite sva ienja fizikog tela i
ponite disanjem da istite spoljanje manifestacije ivota,
a zatim se vratite na ienje fizikog tela.
Pristupajui ienju fizikog tela zapamtite sledee
pouke i pravila:
* Pre svakog ienja ..smekajte organizam". To e vam
omoguiti da svu ljaku (neistoe) prikupite oko organa za
izluivanje i da ih uspeno izbacite. Dopunski uradite pritis-
kanje stomaka rukama (slika 3).
Pritiskanje stomaka se vri na sledei nain. Leei, da bi
se bolje opustili, pritiskamo svaki deo stomaka, koristei za
to etiri ispruena prsta ruke ili pesnicu (slika 3). Uzmi mo,
na primer, deo tela oko jetre. Poinjemo paljivo da pri-
tiskamo rukom do maksimalne dubine. Ukoliko se pojavi
bol, tada zadravamo utisnutu ruku sve dotle, dok bol ne
iezne. Ukoliko nema bola, tada, utisnuvi prste na maksi-
malnu dubinu, pravimo vibrirajue pokrete, kao vibra-
cionim ekiem, pokuavajui da prodremo dublje.
31
METODI IENJA
FIZIKOG TELA
Slika 3 - Pritiskanje stomaka rukama
(Prsti j edne ruke pritiskaju stomak, a druga ruka pomae
da se pojaa pritisak. Pritiskanje stomaka se posebno prepo-
ruuje neposredno pre ienja debelog creva i jetre.)
Dalje premetamo ruke prema dvanacstopalanom erevu,
elucu, tankom crevu i ponavljamo sve radnje. Na taj nain
pritiskamo ceo stomak. Zaj edno pritiskanje s vibracijama
potrebno je oko pola minuta. Za itav stomak potrebno je
oko 5-7 minuta.
Pritiskanjem stomaka vrimo posebnu, duboku masau
unutranjih organa. To poboljava snabdevanje krvlju
trbune duplje, smanjuje zastoj i pojavu portne hipertenzije.
To je dobra priprema pre ienja organa trbune duplje,
posebno ideomotornog.
Ukoliko se za vreme pritiskanja pojave bolovi to svedoi
o tome. daj e zastojni. patoloki proces portne hipertenzije u
32
poodmaklom stadijumu. Pri daljem pritiskanju i gnjeenju.
usled povienog pritiska koji nastaje u trbunoj duplji, ot-
vara se veliki broj krvnih sudova, napad portne hipertenzije
se ublaava i bol prestaje.
* Ukoliko ne shvatate mehanizam nekog ienja, ne
primenjujte ga. U suprotnom sluaju rizikujete da po elom
organizmu rasprostranite ljaku (neistoe), koja je mirno
leala na nekom usamljenom mestu.
* Pravilno izbacujte ljaku iz organizma. Ne dopustite
njeno ponovno upijanje i samotrovanje.
* ienje ne srne da izazove preoptereenje sistema
za luenje u organizmu i da nadmauje potencijal njegovih
ivotnih mogunosti.
* Kedosled izbacivanja ljake iz organizma treba da
bude takav, da se u prvom redu oiste organi za izluivanje.
U tom sluaju, prilikom ienja, optereenje organizma je
minimalno i prirodno.
* Redosled ienja fizikog tela je sledei (glavne tera-
pije ienja): debelo crevo (preporuuje se vriti zajedno
sa ienjem organizma od parazita), jetra i una kesa,
bubrezi, vezivno tkivo organizma. U sluaju potrebe iste
se {drugostepene terapije ienja): plua, bronhije. Gaj-
morovi (maksilarni) sinusi, zglobovi i drugo.
* ienje organizma od ljake treba vriti navedenim
redosledom, s odreenim ciljem, po etapama, bez urbe, uz
odmaranje organizma posle svakog ienja. Znajte, orga-
nizam isti njegova ivotna snaga, a za obnavljanje njenog
potencijala posle svakog ienja potreban je odmor.
* ienje organizma je prirodan proces, pa zato za nje-
ga ne postoje nikakve kontraindikacije. Mogua su samo
ogranienja u primeni jednih ili drugih sredstava i metoda
33
ienja. To pitanje treba da reava u svakom konkretnom
sluaju sam ovek.
* Oistivi organizam uradili smo veliko i korisno delo.
Dalje ozdravljenje organizma treba da se odvija na raun
zdravog naina ivota. Pod pojmom zdravog naina ivota
podrazumeva se: pravilno miljenje, pravilna ishrana,
dovoljno fizike aktivnosti. Ukoliko se to ne uradi, tada e
obrnuto doi do brzog zagaenja organizma, sa svim posle-
dicama koje iz toga proistiu.
* Profilaktiki. jedan do etiri puta godinje istite
svoj organizam pomou terapija opisanih u ovoj knjizi ili
pomou univerzalnog sredstva za ienje-obnavljanje or-
ganizma - gladovanja.
IENJE DEBELOG CREVA
Samo mali broj ljudi zna kakvu ulogu ima debelo crevo za
odravanje vitalnosti i zdravlja naeg organizma. Drevnim
mudracima, jogistima. tibetskim i egipatskim lekarima je
bilo poznato da se debelo crevo mora odravati u idealnom
stanju, ukoliko ovek eli da bude zdrav.
U manuskriptu ./evanelje mira (sveta) Isusa Hrista iz I
veka nae ere Hristov uenik Jovan zapisao j e:
Unutranja neistoa je j o strasnija od spoljanje.
Zato onaj. koji se isti samo spolja. a iznutra ostaje neist,
lii na grobnicu, spolja ukraenu bljetavim slikama, a unu-
tra napunjenu odvratnom pakou."
Isus Hrist preporuuje i sredstvo za ienje debelog cre-
va - klistir.
... Uzmite veliku tikvu, sa lozom duine oveka; oistite
tikvu iznutra i napunite je renom vodom, zagrejanom na
34
suncu. Obesite tikvu na granu drveta. kleknite ispred Anela
Vode i strpite se... da voda prodre u sva vaa creva... Mo-
lite Anela Vode da oslobodi vae telo od svih neistoa
i bolesti, koje ga pune. Zatim ispustite vodu iz svog tela,
da se sa njom izbaci sve... neisto i smrdljivo. I sopstven-
im oima ete videti i svojim nosom osetiti sve gadosti i
neistoe koje skrnave Hram vaeg tela. I vi ete, takoe,
shvatiti koliko je u vama postojalo grehova i muilo vas
nebrojenim bolestima."
Koliko jednostavnosti i istine ima u ovim recima i sa-
vetima. Savremena medicina potrudila se da odgovori i
na druga pitanja i da protumai anatomiju ovog naizgled
obinog, a tako vanog organa ovejeg organizma.
Sta treba da postignemo ienjem debelog creva?
O Uspostaviti istou u debelom crevu i normalizovati
pH sredinu (slabo kiselu u radnom stanju i umereno alkalnu
pri praznom) debelog creva.
0 Podstai normalizaciju peristaltike zidova debelog
creva.
Podstai normalizaciju mikroflore u debelom crevu.
ienje debelog creva moe stvoriti povoljne uslove za
njegovo potpuno obnavljanje. Sve ostalo reava se pravil-
nom ishranom i drugim faktorima zdravog naina ivota.
Bez njihovog ukljuivanja efekat ienja je kratkotra-
j an. Prema tome, ne stvarajte iluzije da samo klistiranjem
moete uspostaviti rad debelog creva.
35
Anatomi j a debelog creva
Debelo crevo je zavrni deo probavnog trakta ovejeg
organizma. Njegovim poetkom smatra se slepo crevo, na
ijem kraju uzlaznim delom tanko crevo ulazi u debelo
crevo. Debelo crevo se zavrava otvorom anusa. Duina
debelog creva kod oveka u proeku iznosi oko 2 metra. U
debelom crevu se izdvajaju dva glavna dela: debelo i pravo
crevo (slika 4).
Slika 4- Delovi debelog creva:
1 - slepo crevo (cecum); 2 - uzlazni deo creva (colon
ascendens); 3 - desna krivina creva; 4 - popreno crevo
(colon transverzum); 5 - leva krivina creva; 6 - silazni deo
creva (colon descendens)\ 7 - sigma (colon sigmoideum); 8
- pravo crevo (rektum); 9 - crvuljak (appendix); 10 - tanko
crevo.
36
Prenik raznih delova debelog creva nije isti. Kod slepog
creva i uzlaznog dela dostie 7-8 centimetara, a kod sigme
svega 34 centimetra.
Zid creva sastavljen je iz etiri sloja. Iznutra je crevo
prekriveno sluznom opnom. Ona stvara i lui sluz, koja titi
zid creva i potpomae cirkulaciju sadraja creva.
Ispod sluzokoe je sloj masnog vlaknastog vezivnog tki-
va (podsluznica), kroz koje prolaze krvni i limfni sudovi.
Pored ostalog, tu se nalazi i miina opna. Ona se sas-
toji iz dva sloja: unutranji cirkularni (kruni) i spoljanji
uzduni. Zahvaljujui tim slojevima miia mea se i preno-
si sadraj creva prema izlazu.
Serozna opna prekriva debelo crevo spolja.
Debljina zidova creva na svim delovima nije ista. U des-
noj polovini ona iznosi samo 1-2 milimetra, a u sigmi - 5
milimetara.
Slika 5 - Razmetaj debelog creva u trbunoj duplji:
1 - jetra; 2 - eludac; 3 - una kesa; 4 - pankreas
(guteraa); 5 - bubrezi; 6 - mokrana beika.
37
Na slici 5 j asno se vidi da se debelo crevo nalazi u trbunoj
duplji i da se dodiruje sa svim trbunim organima, ili je u
njihovoj neposrednoj blizini.
Kod mukaraca debelo crevo je smeteno iznad i iza
mokrane beike. semenog mehura, prostate, a kod ena
- iza materice i iza zadnjeg zida vagine (rodnice). Upalni
procesi u tim organima mogu se prenositi na debelo crevo
i obratno.
Funkci j e debelog creva
Debelo crevo ima raznovrsne funkcije, ali emo izdvo-
jiti i razmotriti samo osnovne, prema njihovoj vanosti i
znaaju.
Upijajua funkcija
U debelom crevu dominantni su procesi resorpcije. Tu
se resorbuje do 95% vode. elektroliti, aminokiseline, glu-
koza i vitamini, koje proizvode bakterije crevne upljine.
Na taj nain iz tankog creva u debelo crevo svakodnevno
prolazi oko 2 000 grama kaaste hrane (himusa). Od toga
posle resorpcije (upijanja) ostaje 200-300 grama ekskre-
menta (izmeta).
Evakuativna funkcija
U debelom crevu se nagomilavaju i zadravaju ekskre-
mentne mase do njihovog izbacivanja, lako se ekskre-
mentne mase sporo kreu kroz debelo crevo (sadraj creva
prolazi kroz tanko crevo - duine 5 metara, za 4-5 sati,
kroz debelo crevo - 2 metra, za 12-18 sati) one se nigde ne
smeju zadravali.
Pre nego se osvrnemo na ostale funkcije debelog creva
razmotriemo sluaj zastoja evakuativne funkcije. Ukoliko
38
u toku 24-32 sata ne doe do pranjenja creva (stolice), ta
pojava se svrstava u zatvor.
Jezik prekriven skramom. disanje sa zadahom iz usta,
iznenadna glavobolja, nesvestica. apatija, pospanost,
munina u donjem delu stomaka, nadimanje stomaka,
bolovi i kranje u stomaku, smanjenje ili gubitak apetita,
razdraljivost. mrane misli, prisilna i nedovoljna stolica
- tipini su simptomi zatvora.
Jedan od najeih u/roka zatvora je uzimanje
visokokalorine hrane male zapremine. Loa navika da se
glad utoli sendviem i ajem ili kafom dovodi do toga da
se u crevima stvara malo ekskrementne mase koja ne iza-
ziva refleks na stolicu. Rezultat toga je da po nekoliko dana
nema defekacije. To je oigledan sluaj zatvora. Ali, ak i
pri regularnoj stolici, veina ljudi pati od skrivenog oblika
zatvora
Nepravilna ishrana je prvi i osnovni razlog za nastanak
ove neprijatne pojave. Hrana koja sadri dosta kroba i ku-
vana hrana, liena vitamina i mineralnih elemenata (krompir.
testenine od fino mlevenog brana, obilno dodavanje masti i
eera), pomeana sa hranom, koja sadri belanevine (me-
som, kobasicama, sirom, jajima, mlekom). prolaskom kroz
debelo crevo ostavlja na zidovima creva sloj ekskrementa
- ..talog". Skupljajui se u naborima - depovima (diverti-
kulama) debelog creva, od tog taloga" pri nedostatku vode
- dehidraciji (tu se upija do 95% vode) stvara se sasuena,
skorela, gotovo skamenjena masa.
Kako u prvom, tako i u drugom sluaju, u debelom crevu
se odvijaju procesi truljenja i vrenja. Toksini produkti tih
procesa zajedno sa vodom dospevaju u krvotok i uzrokuju
pojavu poznatu pod nazivom ..crevna autointoksikacija".
39
Izraena autointoksikacija moe se razvijati pri posto-
janju tri uslova: prvi. nedovoljno aktivan nain ivota,
drugi, ishrana raiinisanom. preteno masnom hranom sa
malo povra, zeleni i voa i trei, nervno-emocionalna
preoptereenja i esti stresovi.
Sledei vaan podatak jeste da su zidovi debelog creva
najee debljine 1-2 milimetra. Usled toga kroz taj tanki
zidi u trbunu duplju lako prodiru toksini i gnojni izlivi,
trujui najblie organe: jetru, bubrege, polne organe itd.
Da biste proverili stanje svojih organa posluite se
sleeom j ednostavnom metodom. Uzmite 13 supene
kaike svee isceenog soka od cvekle. Ukoliko vam posle
toga. pri mokrenju, mokraa bude tamna, znai daj e vaa
sluzokoa prestala kvalitetno da obavlja svoju funkciju.
Ukoliko sok od cvekle boji mokrau, isto tako kroz zidove
lako prodiru i toksini, cirkuliui po elom organizmu.
Obino se u etrdesetim godinama naeg ivota debelo
crevo ispuni ekskrementom. Ono se rastee, deformie. pri-
tiska i stenjava druge organe trbune duplje. Ti organi iz-
gledaju kao da su zagnjureni u vreu punu ekskrementa. 0
normalnom funkcionisanju tih organa ne moe biti rei.
Nepravilna dijeta i nedozvoljene hemijske supstance. kao
i aditivi u hrani zagauju i deformiu debelo crevo.
Neki hirurzi izjavljuju da do 70 procenata creva, koje su
oni isekli. sadri strani materijal, gliste, kao i fekalije, stvrd-
nute kao kamen. Unutranji zidovi creva su pokriveni ma-
terijalom koji je tu davno dospeo, vrlo esto i okamenjen.
Zidovi creva podseaju na svod pei, kojem je potrebno
potpuno ienje.
Doktor Lamur izjavljuje: Moemo sa potpunom
sigurnou rei daj e glavni uzrok kod 90% tekih obolje-
40
nja. od kojih pati oveanstvo. zatvor i zadrka ekskrement-
nih masa. koje treba da se izbacuju iz organizma."
Organizam se truje polako, na trovanje se privikava
od detinjstva, titei svoje navike u ishrani, svoje voljene
peljmene, sirnice, pite sa mesom, mlene kae, mlad kravlji
sir sa eerom, pogotovo ujutro. Naravno! Snaga i danak
navikama. To traje sve dotle, dok vas bolest ne pritera uza
zid. kada vam lekar. prema recima doktora Amosova, izda
menicu. koju. avaj, niko ne moe da isplati.
Takode, postepeno, od detinjstva razvija se atonija (mli-
tavost) debelog creva. Zbog trovanja zidova debelog creva,
kao i njegovog rastezanja ekskrementom, nervi i miii
zidova debelog creva toliko se paralizuju da prestaju da
reaguju na normalni refleks, peristaltika creva ne postoji.
Otuda nema ni potrebe za defekacijom za dui period.
Zatvore podstie ignorisanje potrebe za defekacijom j o
iz detinjstva. Evo tipinog primera kojeg sam uzeo iz knjige
Mantovanija Romola Umetnost samoizleenja prirodnim
sredstvima.
..Kada na nekoliko minuta pre odmora uenik osea potre-
bu za nudom ali, suzdravajui se. ne odluuje da zamoli
nastavnika da ide u toalet, iz straha da mu to nee dozvoliti,
da e skrenuti panju drugih uenika na sebe ili iz drugih
razloga, antiperistaltiki pokret creva vraa sadrinu creva
i ona se gomila. Nuda se stiava ili ak potpuno nestaje.
Zvoni za odmor. Dete se sa zanosom igra i nuda ponovo
daje znake o sebi. ali dete to opet trpi. mislei da e imati
vremena posle igre da ode u toalet. Dolazi vreme da se vrati
u uionicu, a nuda i dalje daje svoje simptome. Ovog puta,
bojei se primedbi, dete ne odluuje da zamoli da izae u
toalet ve trpi. Ukoliko se takva zadrka esto ponavlja ona
41
ubrzo izaziva smanjenje aktivnosti i osetljivosti nerava.
koji odgovaraju za tu funkciju. Refleksi ne daju potrebnu
iritaciju, a oseaj nude slabi. Dete ak i ne primeuje, bez
obzira na loe varenje, ostale tegobe (bolove) u glavi, loiji
uspeh u koli itd.. koje su nastale j er tokom 4-5 dana uzas-
topce nije ilo u toalet."
U zrelom dobu: jutarnja urba, neodgovarajui toalet,
esta slubena putovanja tipini su uzroci usled kojih se ja-
vlja zatvor. To se posebno odnosi na ene. Od 100 ena koje
se lece 95 boluje od zatvora. Trudnoa, posebno u drugoj
polovini, takode podstie zatvor.
O uzrocima zatvora i zagaivanja debelog creva ekskre-
mentom bie vie objanjeno u opisu ostalih funkcija de-
belog creva, a veoma detaljno je opisano u posebnoj knjizi
Sve o zatvorima - opstipacijama.
Izluujua funkcija
Debelo crevo ima sposobnost da u uzani otvor (lu-
men) creva izluuje manju koliinu fermenata (sokova)
za varenje hrane. Iz krvi u upljinu creva mogu se luiti
soli. alkohol i druge materije, koje ponekad nadrauju
sluzokou i podstiu razvoj bolesti vezanih za sluzokou.
Isto razdraujue dejstvo na sluzokou debelog creva imaju
slana i ljuta hrana. Po pravilu, stanje hemoroida pogorava
se uvek posle uzimanja haringi, suhomesnatih proizvoda i
jela sa siretom.
42
Uloga mikroflore u debelom crevu
Pre nego to prouimo ulogu mikroflore u debelom cre-
va treba znati koji mikroorganizmi caruju" u ovom delu
naeg tela.
U debelom crevu ivi vie od 400-500 razliitih vrsta
mikroorganizama (preteno bakterija). Naunici tvrde da u
j ednom gramu ekskrementa ima u proeku 30-40 milijardi
bakterija i drugih mikroorganizama. Prema podacima Ko-
ande. ovek sa fekalijama izluuje dnevno oko 17 triliona
mikroba! Namee se logino pitanje, zato ih ima toliko
mnogo? Da li je pravilna funkcija debelog creva mogua
bez njih?
Sledi zakljuak da normalna mikroflora debelog creva ne
samo uestvuje u zavrnom delu procesa varenja hrane, ve
iz vlakana hrane proizvodi mnogobrojne vane vitamine,
aminokiseline, enzime, hormone i druge hranljive materije.
Drugim recima, mikroflora je bitan dodatak u naoj ishrani,
inij e stabilnom i manje zavisnom od okoline. U uslovima
normalnog funkcionisanja creva bakterije i mikroorganizmi
su sposobni da spree razvoj i unite najrazliitije patogene
mikroorganizme.
Na primer, crevni bacili sintetizuju 9 razliitih vitamina:
BI , B2. B6, biotin. pantotensku. nikotinsku i folnu kiselinu,
B12 i vitamin K. Upravo ti i drugi mikrobi imaju, takoe,
fermentativno dejstvo. j er razlazu hranljive materije na isti
nain, kao i fermenti za varenje hrane, sintetiu acetilholin.
podstiu unoenje gvozda u organizam. Produkti ivotne
aktivnosti mikroba imaju regulaciono dejstvo na vegetativ-
ni nervni sistem, a stimuliu i na imunoloki sistem.
43
Za normalu ivotnu aktivnost mikroorganizama potrebne
su odreene okolnosti - malo kisela sredina i hranljiva
vlakna. Kod veine ljudi, koji se normalno hrane, uslovi
u debelom crevu su daleko od potrebnih. Ekskrementne
mase svojim trulenjem stvaraju alkalnu sredinu, a ta sredina
omoguava razvoj patogene mikrollore.
Crevni bacili stvaraju vitamine grupe B, koji imaju
ulogu tehnikog nadzora, spreavaju nekontrolisani rast
tkiva, pojaavaju imunitet, tj. imaju antikancerogeni efekat.
Godine 1982. u listu Pravda" objavljeno je kratko saop-
tenje o tome, daj e u Letonskoj akademiji nauka otkrivena
ema naruavanja antikancerogene zatite. Pri truljenju
belanevina u debelom crevu stvara se metan, koji unitava
vitamine grupe B.
Pokazalo se daj e doktor Gerzon bio u pravu kada je rekao
daj e rak - osveta prirode za nepravilno pojedenu hranu. U
knjizi teenje raka on kae da se od 10 000 sluajeva raka
- 9 999 javljaju kao rezultat trovanja vlastitim ekskrement-
nim masama, a samo j edan sluaj usled stvarno ireverzi-
bilnih (nepovratnih) promena organizma degenerativnog
karaktera.
Plesan. koja se stvara pri truljenju produkata hrane, po-
goduje razvoju ozbiljne patologije u organizmu.
Sta povodom toga kae Arakeljan S. A., teoretiar i
praktiar, magistar biolokih nauka, koji se bavi pitanjima
podmlaivanja organizma (Graevinske novine". 1 .j anuar
1985):
U Matenadarani - uvenom svetskom muzeju drevno-
j ermenskih rukopisa - postoje dela srednjovekovnih lekara.
kao na primer. Mhitara Geracija. gde se kao uzrok tumora
navodi plesan. Uzrok raka kod oveka. ivotinja i ptica do
44
danas nije poznat. Meutim, ustanovljeno je da hranjenje
ptica sveim, plesnjivim krompirom naglo poveava broj
obolelih ptica.
... U vezi s tim, glavni uzrok veine kardio-vaskularnih
oboljenja, prema mom miljenju, nisu naslage holesterola
(njega je mnogo manje nego to se misli), ve plesni." Ovim
problemom bavili su se i srednjovekovni jermenski lekari.
..Kada se ovek najede i pri tome organizam ne prihvati
sve namirnice, deo hrane truli. U plesni, koja se razvija, klija
seme koje se usisava u krv. raznosi po telu i poinje da nie
na najpogodnijim, tj. oslabljenim mestima u organizmu. To
mogu biti delovi krvnih sudova. Klijajui, spore stvaraju
produkt ivotne aktivnosti u vidu belih materija slinih
vosku. To su jermenski lekari nazvali ..beli rak", a savreme-
ni lekari - skleroza. Prolazi vreme, proces se odugovlai, i
trulee mase creva izazivaju regeneraciju plesni, koja napa-
da zglobove, tj. prosti rak" u naoj terminologiji artritis.
Dalje se stvara depo u kome se odlau preraene namirnice.
Deponovani delovi produkata hrane, u vidu preraevina,
nazivaju se crnim rakom" - u naoj terminologiji malig-
nim tumorom, protiv kojeg nema zatite."
Prema tome. ovde je prikazan lanac patologije - skleroza,
artritis i rak. koji imaju svoj zametak u debelom crevu.
Kada oistite debelo crevo i jetru uveriete se u istinitost
navedenog j er ete ugledati plesan koja je iz vas izala u
vidu crnih komadia.
Spoljanji simptom stvaranja plesni u organizmu i de-
generacije sluznice debelog creva, kao i avitaminoze A,
je stvaranje crnih naslaga na zubima. Pri uspostavljanju
poretka u debelom crevu i dovoljnom snabdevanju orga-
45
ni/ma vitaminom A ili karotinom. te naslage nestac same
od sebe.
O tome da se u debelom crevu odvija proces truljenja i
druge nenormalne pojave stvaranjem tetnih gasova, moe
se suditi po tekom, neprijatnom zadahu, koji pri disanju
izlazi iz usta. Mnogi se trude da odstrane taj zadah tako to
redovno peru i iste zube. ispiraju usta. koriste dezodorans
itd. Meutim, zadah ostaje kakav je bio i zato treba znati da
je neprijatni zadah samo posledica. a uzrok treba traiti na
drugoj strani. Oistite debelo crevo i zadah e nestati sam
od sebe.
IENJE I USPOSTAVLJANJE FUNKCIJE
DEBELOG CREVA
Pre opisa rehabilitacije debelog creva sumiraemo
saznanja o tome ta treba uiniti da j edan od najvanijih
delova naeg organizma besprekorno funkcionie.
Oistiti debelo crevo i normalizovati slabo kiselu pH
sredinu debelog creva.
To omoguava da se likvidira glavno arite zagaenosti
organizma - da se rastereti sistem za ienje.
Creva se zagauju od nepravilne kombinacije hranljivih
namirnica, kuvane i rafinirane hrane, nepravilnog uzimanja
tenosti i vetakih napitaka.
Izbegavati hranu koja izaziva zatvor i koja se j ako stvrd-
njava. To su sve vrste mesa, okolada, kakao, slatkii, beli
eer, kravlje mleko. jaja. beli hleb, kolai i torte.
Ne uzimati hranu dva. tri ili vie puta (prema G. S.
Satalovoj ak i 10 puta) nego stoj e dozvoljeno.
46
Uspostaviti peristaltiku i oistiti zidove debelog creva.
to e omoguili debelom crevu da potpuno izvrava svoje
funkcije.
Ovaj proces naruava se i rastezanjem zidova creva
ekskrementom, stvaranjem ..taloga" usied ishrane toksinim
produktima; nedostatkom neophodne prirodne hrane; avita-
minozom vitamina A; svesnim uzdravanjem od potrebe za
nudom (stolicom); korienjem purgativa itd.
Uspostaviti mikrofloru debelog creva, jer:
- poboljava ishranu na raun dopunskih hranljivih ma-
terija i vitamina, koje sintetiu mikrobi:
- regulie toplotne i energetske funkcije debelog creva,
koje se ispoljavaju kroz proces normalizacije zagrevanja
celog organizma i poveanjem snage bioplazmenog dela
organizma;
- normalizuje creva, to na organizam ini sposobnijim
za ivot;
- normalizuje i poveava snagu imunog sistema orga-
nizma.
Disbakterioza (poremeaj mikrobne flore) nastaje od ku-
vane i rafinisane hrane liene hranljivih vlakana. Upotreba
lekova. naroito antibiotika, remeti i unitava nau mikro-
floru.
Priprema organizma za ienje
Pre nego to se zapone ienje, to se odnosi na bilo
koji nain ienja, treba izvriti pripreme koje se sastoje
u smekavanju organizma. To je prvi i najvaniji postupak,
od ije efikasnosti zavisi uspeh procesa ienja. Sutina
smekavanja jeste u: prethodnoj pripremi, koja omoguava
47
da se neistoe i toksini, ma gde da su nataloeni. pokrenu
i dovedu do organa za izluivanje. Zadatak same terapije
ienja jeste samo da izbaci napolje to to je pridolo i
nakupilo se u organima za izluivanje.
Slika 6-Sistem ienja organizma i debelog creva:
1 - debelo crevo; 2 - krv; 3 - jetra; 4 - bubrezi; 5 - veziv-
no tkivo; 6 - masno tkivo; 7 - plua; 8 - koa; 9 - enski
polni organi; 10-eoni sinusi; 11-suzni kanal; 12-sl uni
kanal: 13-Gaj morovi (maksilarni) sinusi: 14-us nadupl j a
i jezik.
Organizam se moe smekavati na razne naine, u za-
visnosti od toga ta oveku najvie odgovara. Glavni za-
datak smekavanja j este: opustiti, zagrejati i nahraniti or-
ganizam vlagom. To se postie odlaskom u vlanu saunu.
48
suvu saunu ili tuiranjem toplom vodom. Dehidriranim
suvonjavim ljudima vie odgovara topla kupka u kadi. go-
jaznim - suva sauna, a svima ostalim vlana sauna. Starci-
ma prija topla kupka, mladima - vlana sauna. Trajanje
j edne takve terapije je od 5 do 25 minuta sa obaveznim
kratkim (10-20 sekundi) prohladnim ili hladnim tuiranjem
na kraju. Glavno to treba osetiti posle terapije smekavanja
jeste oputeno i zagrejano telo. Takvih terapija treba uraditi
od 3 do 5. a u nekim sluajevima i vie. Sve zavisi od ste-
pena zagaenosti organizma. Treba ih primenjivati j ednom
dnevno ili svakog drugog dana, prema mogunostima i in-
dividualnoj izdrljivosti toplote.
Smekavanje organizma podstie se uzimanjem 20
grama topljenog maslaca ujutro na gladan stomak, kao i
blaga masaa uljem celog tela ujutro, a zatim tuiranje top-
lom vodom. Meutim, treba imati u \ idu da to ne odgovara
ugojenim osobama sa masnom koom i vikom sluzi u or-
ganizmu. Njima se preporuuje lagano tranje, koje zagre-
va ceo organizam, pojaava cirkulaciju i izbacuje neistoe
kroz kou.
ienje pomou klistira
Poto ste sa 3-5 terapija smekali organizam, moete
prei na ienje debelog creva. Prema uenju prirodnjaka,
svako leenje treba poeti sa rendgenskim snimkom de-
belog creva i njegovim ienjem.
Najprostiji, najdostupniji i najefikasniji nain ienje
debelog creva su klistiri. Terapija unoenja bilo kakve
tenosti kroz analni otvor u debelo crevo naziva se klisti-
rom (od grke rei klysma. to znai ispiranje).
49
Slika 7 Izgled zdravog i bolesnog debelog creva:
a - zdravo debelo crevo; b - stvaranje taloga u debe-
lom crevu i oboljenja. Zatamnjena mcsta na slici su taloi.
1 - oboljenja j etre - debelo crevo je priljubljeno uz jetru;
2 - oboljenja pankreasa (guterae); 3 - oboljenja eluca;
4 - oboljenja bubrega; 5 - oboljenja mokrane beike;
6 - oboljenja prostate.
Klistiri mogu imati razliite namene: za ienje, ispi-
ranje, proterivanje. leenje. ishranu i drugi.
Primenu klistira ljudi su nauili od ptica. Postoji pria
o tome. kako je Bagrat saznao o koristi klistira od morske
ptice, koja je pojela mnogo ribe i stomak joj je bio toliko
pun, da nije mogla da uzleti. I tada je ona kljunom zahvatila
morske vode i ubacila je u analni otvor, izazvala proliv i
50
s
ve, to je pojela, izalo je napolje, ona se osetila lakom i
uzletela j e. Od tada su ljudi poeli da se klistiraju i da piu
o tome.
Prema drevnim medicinskim i zvori ma-Aj urvedi . ud-
i. klistiri pomau da se oveji organizam oslobodi od 80%
bolesti. Stoga se prema toj terapiji treba odnositi potpuno
ozbiljno. Autor je isprobao veliki broj razliitih klistira (po
sastavu, dozi. periodinosti). Na osnovu tog eksperimenta
oformio je lini pristup tom problemu, a praksa je pokazala
daj e takav pristup najefikasniji od svih poznatih.
Da bismo potpuno shvatili postupak klistiranja neo-
phodno je da razmotrimo sve detalje klistiranja. Kao os-
nova uzima se voda. koja mehaniki ispira sadraj debelog
creva. ali to nije dovoljno za ekskrement koji se nataloio
na zidovima creva.
Nekoliko rei o vodenom rastvoru koji se primenjuje za
ienje debelog creva.
O Da zidovi debelog creva ne bi upijali vodu u nju se
dodaje 20-30 grama kuhinjske soli na 2 litra vode. U tom
sluaju ona pomalo crpi tenost iz zidova debelog creva u
lumen, cime podstie bolje ienje njegovih zidova.
Unutranja sredina u crevima. kako smatra veina au-
tora ienja, treba da bude blago kisela, da bi se spreili
procesi vrenja i trulenja u crevima. Radi njene normalizacije
preporuuje se u vodu dodati kiseli sok od citrusa (limuna
itd.), voa ili j agoda. Obino se uzimaju 2 supene kaike
soka na 2 litra vode. Mogu se ak upotrebljavati i konzervi-
rani sokovi. Ukoliko nemate navedenih sokova, neki speci-
jalisti preporuuju da se primenjuje limunska kiselina, ja-
bukovo sirce, ali u tom sluaju postoji rizik da sebi nanesete
tetu predoziranjem ili loim kvalitetom namirnice.
51
Kod nekih ljudi unutranja sredina debelog creva moe
biti pomerena vie na kiselu ili alkalnu (trulenu) stranu. U
vezi s tim E. ailov preporuuje da se postupa na sledei
nain. Ukoliko je sredina jako pomerena prema alkalnoj
strani, poveati dozu kiselih sokova od 75 do 150 milili-
tara na 2 litra vode. Pri odsustvu kiselosti eludanog soka
upotrebljavati 100-150 mililitara limunovog ili drugog
kiselog soka. pri smanjenoj kiselosti - 75-100 mililitara, a
pri normalnoj - 50-75 mililitara. Ukoliko je pak kiselost u
debelom crevu. obrnuto, poveana (pri povienoj kiselosti
eludanog soka), tada se upotrebljava alkalizujua kompo-
nenta - soda bikarbona Na
2
CO
}
. Na 2 litra vode uzeti 20-30
grama sode bikarbona.
E. adilov preporuuje da se pri normalnoj kiselosti
eludanog soka naizmenino primenjuju ..kiseli" klistiri
(2 litra vode. kuhinjska so - 20-30 grama, sok od agru-
ma 50-75 grama) sa alkalnim" (2 litra vode. kuhinjska so
- 20-30 grama, soda bikarbona 15-20 grama). Na primer,
neparni kl i sti r- kiseli", a parni - alkalni". Smatram daj e
to veoma praktina preporuka.
Sve ovo moete uraditi s "mrtvom" i i vom" vodom.
Kiselu (mrtvu") i alkalnu (ivu") vodu moete dobiti
putem elektrolize u specijalnom ureaju sa razliitom pH
vrednou. U tom sluaju komponente za zakiseljavanje i
alkalisanje vode nisu potrebne.
Kao tenost za klistire moe se upotrebljavati surutka
od mleka. Pripremiti 2 litra surutke. u nju dodati 2 supene
kaike sode bikarbona. sve dobro izmeati. zagrejati (do
telesne temperature) i uneti u analni otvor. Smatra se. da
takav klistir odlino isti.
52
Kadi poboljanja dezinfekcionih svojstava u tu smesu
moe se dodati voda od belog luka. Klistir usavren na taj
nain, koji se primenjuje makar jednom nedeljno. podstie
ienje koe.
Pripremanje vode od belog luka. Uzeti 1-3 renja belog
luka. isitniti i preliti aom kljuale vode. Ostaviti da odsto-
ji pola sata u zatvorenoj posudi. Izliti u glavnu smesu za
klistiranje i unositi u debelo crevo.
O temperaturi tenosti za ispiranje. Ukoliko postoji
atonija (mlitavost) debelog creva. tada se primenjuju klistiri
sa temperaturom tenosti od 12 do 20 C. Ukoliko se debelo
crevo nalazi u spazmu (gru), tada se primenjuju tenosti
temperature od 37-42 C. U svim drugim sluajevima
upotrebljava se topla voda od 25 do 37 C.
O Klistire je najbolje raditi ujutro od 5 do 7 sati. Ukoliko
se rade uvee. tada ih treba raditi najkasnije 2-3 sata pre od-
laska na spavanje. To se objanjava time, da se deo tenosti
moe upiti u zidove creva i zatim izlaziti kroz bubrege. To
znai da morate nou ustajati i ii u toalet.
Neki ak preporuuju slab rastvor hipermangana ili dru-
ge antiseptike i trave (kamilica, rusa -Chelidonium ma/us i
sline). Te materije delimino normalizuju kiselu sredinu u
debelom crevu, deluju na mikrofloru. ..kosei" i potrebne i
nepotrebne mikroorganizme i delimino iritiraju sluzokou.
Na primer, rusa je dobro sui. ta onda initi?
Zakljuak se namee sam:
- sastojci treba da normalizuju pH unutranje sredine i da
selektivno spreavaju patogenu mikrofloru. ne dirajui onu
koja je potrebna:
- treba traiti materiju koja e moi da otkida ..talog";
53
- ta materija ne srne da nadrauje sluzokou creva.
Takva idealna materija postoji u prirodi, a proizvodi je
sam organizam. To je njegovo ..velianstvo" vlastiti urin
(mokraa). On je idealan prema svim parametrima.
O Urin ne samo da ispira debelo crevo. nego zbog vee
koncentracije soli u odnosu na koncentraciju u plazmi krvi
(razlika moe biti i do 150 puta!), on na raun osmoze uvlai
u lumen vodu iz zidova debelog creva i ak iz prostora oko
njega. To dovodi ne samo do ..otkiseljavanja". ve i do
odvajanja taloga, ekskrementa i sluzi iz trbune duplje.
Urin ima pH kiselu sredinu, u koncentraciji koja
najvie odgovara naem organizmu. Zato ne postoji opas-
nost od predoziranja - nekima je on potreban vie. drugima
manje. Zbog toga stoj e urin produkt samog organizma, on
selektivno unitava svu patologiju u organizmu, ne dirajui
to to je potrebno i korisno. Na taj nain potpuno i bezo-
pasno uspostavlja se potrebna sredina i mikroflora debelog
creva. Kod mnogih ivotinja, na primer, ptica, objedinjeno
je izbacivanje urina i ekskrementa. Neka vas to ne zbun-
juje-
Urin, posebno vlastiti, ne moe naneti nikakvu tetu
organizmu. Naprotiv, on otklanja nadraivanje i leci ga! U
urinu organizam sam struktuira vodu. u njemu postoje vlas-
titi antiseptici. a hormoni, vitamini i belanevine su najbolji
regeneratori sluzokoe bilo kod dela organizma!
Za klistiranje se moe koristiti kako vlastiti urin. tako i
urin zdravih ljudi, posebno dece starosti do j edne godine.
Autor je viestruko poboljao efekat te terapije. Da bi
se to postiglo treba skupiti 2 litra urina, vlastitog ili od
ukuana. Urin sipati u emajliranu posudu i bez poklapanja
posude kuvati do 1/4, tj. dok ne ostane 500 grama urina u
54
posudi. Kao rezultat dobija se univerzalna supstanea koja
se potpuno razlikuje od tenih sredina naeg organizma.
Ohladite je i pre klistiranja je podgrejte. Ukoliko ste se ra-
nije klistirali, tj. ukoliko ste se klistirali nekoliko puta. posle
jednog ovakvog klistira moete pomisliti da uopte nita
niste radili, j er iz vas moe izai toliko ..blaga" da o tome
niste mogli ni da sanjate. Pri tome ete osetiti neobinu sna-
gu i mo tog sastava. Zato tako deluje?
To snano dejstvo ukuvanog urina objanjava se sledeim
faktorima:
Voda postaje drugaija. Ona poprima superstrukturu. U
njoj ostaju najpostojaniji teni kristali otporni na tempera-
turu", koji prema istraivanjima naunika ine na orga-
nizam neverovatno otpornim na sve vrste nepovoljnih uti-
caja.
Koncentracija soli u takvom urinu moe se poveati
600 puta! To je neobina sila. koja ne samo da usisava"
vodu iz organizma, ve usled veoma j akog gorkog ukusa
otkida polipe debelog creva sa mnotvom druge patologije.
Veoma snano se stimuliu zidovi creva i peristaltika se ja-
vlja sam od sebe. Posle 1-2 takva klistiranja iz organizma
bee gliste i drugi ivi mikroorganizmi, ali se pri tom ne
gubi mikroflora koja je neophodna naem organizmu.
Usled termike obrade u takvom urinu unitavaju se
sve organske supstance, ali se zato stvaraju nove - neorgan-
ske. koje u sebi ne sadre belanevine i koje su viestruko
snanije od hormona, vitamina i drugog.
Rezultat takvog klistiranja je j o bre normalizovanje
pH sredine i mikroflore, obnavljanje sluzokoe creva. ali i
peristaltike. Osim toga. lee se hemoroidi. polipoza. kolitis.
paraproktitis. Ali i to nije sve: usled velike usisavajue"
55
sposobnosti u debelo crevo dolazi tenost iz cele trbune
duplje, povlaei za sobom sluz. Na raun toga oslobaamo
se patoloke sluzi (od koje se moe osloboditi samo du-
gotrajnim gladovanjem), koja je zasela" u bubrezima,
pankreasu (guterai), na zidovima mokrane beike, u
polnim organima itd. i ugroava njihovu ivotnu aktivnost.
Oslobaajui se te sluzi svi ti organi se obnavljaju, u to
se moete sami uveriti. Jaaju miii u predelu prepona,
koji od nagomilavanja sluzi slabe i pucaju. Smatra se da
je to j edan od glavnih faktora stvaranja kile (hematoma).
Rastereuju se svi sistemi za izluivanje, naroito nosna du-
plja. Mnogi ljudi su primenjivali ove klistire i uverili su se
u njihovu delotvornost.
Predostronosti su neznatne, ali ih treba znati
Kod j ako oteene sluzokoe debelog creva. na primer,
gnojnog kolitisa, ukuvani urin e u poetku izazivati bol,
slian bolu kod opekotina. Istrpite. ili klistir prethodno ura-
dite obinim urinom. Bol ukazuje na to da se sve nepotreb-
no odvaja i da nastale rane zarastaju. Ubrzo e se formirati
novo. zdravo tkivo i neete vie oseati bol.
Naglaavam da nije obavezno odmah poeti ienje de-
belog creva sa urinom ukuvanim na pari do j edne etvrtine
prvobitne zapremine. Na poetku je bolje klistirati se
obinim urinom, zatim ga ukuvati do j edne polovine i na-
kon toga do j edne etvrtine. Dalje se ne srne ukuvavati j er se
struktura vode iz najbolje energetske, heksaedarske prizme,
pretvara u obini sapun i efekat ienja se gubi.
Mogua je veoma j aka reakcija organizma na povienu
energiju, koja se javlja kod takvog klistiranja. Usled izo-
bilja energije va organizam se u poetku moe prevrtati"
i oseaete se veoma loe. Ta reakcija ujednaava energi-
56
ju u organizmu i najjaa je u delovima organizma gde
je najizraajnija neujednaenost energije. Zbog toga se
klisliranje poinje sa malim dozama i postepeno se doza
poveava dok se ne normalizuje stanje organizma.
Poto smo se upoznali sa ovim osobinama pristupimo
opisu same terapije. Ukoliko se klistirate sa vlastitim uri-
nom (preporuujemo vam da ponete s njim), uzmite litar
urina, a ukoliko se klistirate sa urinom ukuvanim do j edne
etvrtine prvobitne zapremine, ponite sa 100-150 grama
i postepeno poveavajte koliinu do 500 grama. Ukoliko
se gadite urina, jednostavno zasolite vodu (na litar vode
dodajte 2 supene kaike kuhinjske soli).
U prvom sluaju (kada se koristi obian urin) primenjujte
Fsmarhovo lone, u drugom (ukuvan urin do j edne etvrtine
prvobitne zapremine) - obini irigator (gumenu kruku).
Tehnika upotrebe Esmarhovog loneta je sledea: nalijte
urin u termofor i termofor obesite na visinu do 1.5 metra
iznad poda. Skinite naglavak sa cevice (creva) i podmaite
ga uljem ili vazelinom. Podveite gumenu cevicu da ne
bi isticala tenost iz termofora (ukoliko postoji slavina,
zatvorite j e). Zauzmite pozu sa osloncem na kolena i lak-
tove (karlica mora biti iznad ramena), uvucite cevicu sa
naglavkom u anus na dubinu 25-50 centimetara. Zatim ot-
pustite povez i postepeno putajte tenost u debelo crevo.
UPOZORENJE! Ukoliko se u debelom crevu nalaze
patoloke naslage ili je crevo napunjeno ekskrementom,
tenost pri brzom unoenju moe da se izliva obratno ili da
nadima tu malu upljinu, koja se nalazi ispred zaepljenja,
izazivajui bolove. Da se to ne bi dogodilo, kontroliite
ulivanje tenosti u debelo crevo - blagovremeno priteite
cevicu (crevo) prstima. Pri tome diite polako, ravno-
57
memo, ali duboko stomakom - isturajui ga pri udisaju i
uvlaei ga pri izdisaju. Sve ovo e vam omoguiti da iz-
begnete razliite komplikacije i neprijatnosti. Kada se oisti
debelo crevo u njega se, lako i slobodno, za 30-40 sekundi
moe uliti dva litra tenosti.
Posle unoenja tenosti u debelo crevo. leite na leda
i podignite karlicu. Mnogo je bolje ako napravite stoj na
ramenima (sarvangasanu") ili zabacite noge iza glave
(plug"). U takvom poloaju ostanite 30-60 sekundi. Pri
tom moete uvlaiti i stomak. Usled ove radnje tenost
kroz silazni deo creva prodire u popreno crevo. Posle toga
lagano leite na leda i okrenite se na desni bok. Tenost iz
poprenog odeljka debelog creva dospeva u teko dostupni
uzlazni odeljak i dalje u slepo crevo. Upravo ta tehnika
omoguava da se podjednako i potpuno ispere celo debelo
crevo. Pridravajte se tih nijansi j er su proverene u praksi.
U suprotnom, ispraete i izleiti samo deo debelog creva,
ostavivi patologiju - rasadnik buduih bolesti na njego-
vom zaetku u lepom crevu.
Terapiju je poeljno primenjivati posle pranjenja de-
belog creva. Ako pitate koje je vreme pogodno i koliko
treba da traje klistir, drevni lekari savetuju bilo koje vreme,
a najbolje je od zalaska sunca do prvog sumraka. Prema
mom saznanju mirno odleite na leima ili na desnom boku
5-15 minuta, ukoliko ne bude potrebe za velikom nudom.
Posle toga moete da se podignete i proetate. Kada osetite
potrebu za nudom - idite u toalet. Prednost urinskih klisti-
ra je u tome, to se oni sami zadravaju u organizmu koliko
je potrebno. U poetku su potrebe za nudom uestalije i
j ae, a zatim, st oj e debelo crevo istije, one su rede. Zato
58
se ne uznemiravajte, organizam zna kada ga treba ispustiti,
jer sve se zbiva pod njegovom kontrolom.
Seme sprovoenja urinskih klistira su sleclee:
Vlastitim sveim urinom (ili urinom mladog zdravog
oveka. ili. j o bolje dece) uradite klistir sa litrom urina
- radite svakoga dana tokom nedelje. Druge nedelje radite
ih svaki drugi dan; tree - svaki trei dan; etvrte - svaki
etvrti dan i pete - j ednom nedeljno. Posle toga sa klisti-
ranjem se moe produiti j ednom u toku 1-2 nedelje. Ovaj
ciklus ponovite 2-3 puta u toku godine, u dane prolene i
jesenje ravnodnevice. kao i u januaru-februaru.
Sa ukuvanim urinom ciklus izgleda ovako. Ponite sa
100 grama i svakog drugog dana poveavajte dozu j o za
100 grama. Tako ete dostii dozu od 500 grama. Uradite
24 takva klistira. a zatim svakog drugog dana smanjujte
dozu za 100 grama, dok ne doete do prethodnih (poetnih)
100 grama. Dalje moete raditi j ednom u toku 1-2 nedelje
mikroklistir sa 100-150 grama urina. Ponovite ovaj ciklus
na isti nain kao i prethodni (vlastitim urinom) u istim ro-
kovima.
Ukoliko se pojave komplikacije, ne poveavajte dozu.
ve uradite nekoliko klistira sa istom dozom, a zatim dozu
smanjite. U sledeem ciklusu kod vas e sve biti normal-
no.
Primera blagotvornog ejstva urinskih klistira ima mno-
go. Ti klistiri posebno su efikasni za leenje enskih bolesti^.
Ukoliko vam navedeni klistiri ne odgovaraju moete ko-
ristiti druge, manje efikasne klistire: sa kuhinjskom solju,
limunovom kiselinom (kafena kaiica kiseline na 2 litra
vode), j abukovim siretom u koncentraciji 4-6% (2-3 su-
pene kaike na 2 litra vode) i tako dalje, postupajui prema
!
59
uputstvu kao sa obinim urinom. Slini klistiri mogu se
poboljati ukoliko se koristi zagrejana do 38-40" C otoplje-
na (odmrznuta), namagnetisana voda.
Naveu j o neke interesantne i korisne vrste klistira. koje
preporuuju Ajurveda i ud-i. Autor knjige ih je isprobao
na sebi. a primenjivali su ih i drugi ljudi. Ti klistiri posebno
se preporuuju osobama iji je organizam sklon dehidraciji.
tj. koje imaju lou cirkulaciju (stalno hladne ruke i noge).
Slini simptomi javljaju se kod osoba nene telesne grade
sa suvom. perutajuom koom, njima je uvek hladno. Takvi
klistiri posebno pomau zimi. kada je hladno i suvo vreme.
Spoljni simptomi dehidracije i hlaenja organizma
(prema Ajurvedi. iz ravnotee je izaao ivotni princip ve-
tra - doa Vata) su: prekomerno stvaranje gasova, zatvori
ili ovji ekskrement. bolovi u slabinama, sakrumu (krsti-
ma). kukovima, produene menstruacije. gubitak semena.
suvoa i perutanje koe. zimogroljivost, gubitak snage,
mravljenje. Ukoliko imate takve ili sline simptome,
naroito za vreme hladnog, suvog godinjeg doba. primen-
jujte sledee mikroklistire svakodnevno ili svakog drugog
dana. da biste se postepeno oslobodili tih muka. Klistiri se
rade na sledei nain: u 100 grama obinog mleka dodati
20 grama istopljenog maslaca. Sve zagrejati da bi se maslac
istopio i toplu smesu. pomou pricaljke, uneti u anus. Tu
terapiju poeljno je primenjivati pri zalasku sunca. Posle
unoenja smese odleati. Po pravilu, organizam zadrava u
sebi navedenu smesu odreeni deo vremena. Rezultat tera-
pije je da se supstanca, koja je u organizmu izazvala suvou
i hladnou, upija i neutralise. Suvoa i tvrdoa neutraliu
se vlagom mleka i omekavaju maslacem, a hladnoa -
toplotom. koja je bila u mleku i dopunski se pojavila pri
60
njegovom kiseljenju u organizmu. Po pravilu, posle 2-3
takva mikroklistira stolica postaje meka. laka i u vidu ko-
basice.
Moete isprobati nekoliko smesa za klistir i izabrati
najpogodniju za sebe. Gojazni ljudi treba da imaju na umu
da slini klistiri mogu poveati koliinu sluzi u njihovom
organizmu, pa ih zato treba obazrivo primenjivati.
Prva smesa: mleko (100 grama), pretopljeni maslac (20
grama) - protiv zatvora, ovjeg ekskrementa, stvaranja
gasova (normalizuje i mikrofloru), isuivanja i dehidracije
organizma.^
Druga smesa: osnova je kao kod prve smese (mleko i pre-
topljeni maslac), j o se dodaje prstohvat umbira ili bibera.
odnosno aleve paprike. Ova smesa pomae u sluajevima
kao i prva, ali dopunski neutralise sluz u organizmu. Zbog
toga se preporuuje gojaznim ljudima.
Trea smesa: osnova kao kod prve, sa dodatkom pola
kafene kaike (5-10 grama) kuhinjske soli. To pojaava dejstvo prve smese.
etvrta smesa: osnova kao kod prve smese. sa dodat-
kom pola ili j edne supene kaike jakog ekstrakta pelena ili
pola kafene kaike soka od belog luka. Ovo veoma dobro
pomae kod unih poremeaja.
Kao zamena mleku ili njegovom razblaivau - vodi (50
plus 50 grama) moe se koristiti odvar od mesa (naroito
ovjeg) ili kostiju. Sve te pojedinosti, svaka na svoj nain
deluju na organizam, smekavaju ga, smanjuju sluz ili u.
Prema tome, delokrug za stvaralaki pristup vlastitom
zdravlju preko debelog creva. kao korena organizma je veo-
ma irok. Zato probajte, birajte najbolje za sebe i leite se.
61
Poto ste oistili debelo crevo, moete jedanput u 2-3
nedelje ili jedanput tromeseno primenjivati idealni metod
za ispiranje celog trakta za probavu - ank Prakalanu.
ank Prakalana
ank Prakalana ili Varisara - oznaava postupak
koljke", zato to voda prolazi kroz kanal za varenje hrane
kao kroz praznu koljku. Voda, progutana kroz usta, prolazi
kroz eludac, a zatim, prostim tokom, kroz celo crevo sve
do izlaza iz njega. Veba traje dok ne pone da izlazi voda
iste prozranosti. kao stoj e ula.
Priprema
Zagrejati vodu do temperature tela, posoliti je prema
proraunu 5-6 grama na litar vode (zaravnjena mala supena
kaika na litar vode), stoj e mnogo manje od koncentracije
soli u krvnoj plazmi. Voda mora biti zasoljena, j er bez
primese soli ona bi se apsorbovala posredstvom osmoze
kroz sluzokou i zatim izluivala u vidu mokrae, a ne kroz
anus. Ako je voda suvie slana moete smanjiti koncentra-
ciju soli da bi voda postala prihvatljiva za vas.
Pogodan momenat
Najpogodniji momenat je ujutru na gladan stomak. Ispi-
ranje, kao to pokazuje praksa, traje sat do sat i po.
Postupak
0 Popijte au slane vode.
Odmah uradite propisane vebe.
Popijte j o j ednu au i uradite seriju vebi. Dok radite
vebe voda e polako prolaziti kroz crevo, ne izazivajui
gaenje ili povraanje.
62
O Produite sa naizmeninim ispijanjem ae vode i
vebama sve dok ne popijete svih 6 aa vode.
Posle toga treba ii u toalet.
Obino do prve evakuacije dolazi skoro odmah. Posle
prve porcije neistoa, koja ima formu ekskrementa. slede
druge, meke, a zatim i tene.
Ukoliko do pranjenja ne doe odmah ili u roku od 5
minuta, treba ponoviti vebe, ne pijui vodu. a zatim se
vratiti u toalet. Ukoliko nema oekivanih rezultata, treba za-
dejstvovati evakuaciju ispiranjem (pola litra vode) pomou
gumene kruke, irigatora ili prema Jokeru. im sifon bude
zadejstvovan, to j est im krene prvi ekskrement. ostalo se
deava automatski.
Savet. Posle svake posete toaletu i upotrebe obinog toa-
letnog papira anus treba oprati toplom vodom, osuiti ga i
namazati uljem, da bi se spreilo nadraivanje sluzokoe
anusa od soli. Neki osetljivi ljudi podloni su tom slabom
nadraivanju. koji se moe lako spreiti.
Posle prvog pranjenja ponovo ispiti au vode, nastaviti
sa vebanjem, zatim se vratiti u toalet i svaki put e doi
do evakuacije. Produiti tako naizmenino: piti vodu, raditi
vebe i ii u toalet sve dok voda ne pone da izlazi ista
kao to je bila pre unoenja u organizam. U zavisnosti od
zagaenosti creva bie vam potrebno od 10 do 14 aa slane
vode. u izuzetnim sluajevima neto vie.
Kada budete zadovoljni rezultatom, to jest kada voda koja
izlazi iz vas bude dovoljno ista, prema vaem miljenju,
prekinite terapiju. U toalet ete ii j o nekoliko puta, a za-
tim moete popiti 3 ae obine vode (nezasoljene) i uraditi
vebe Vamana-Dhouti, posle ega stavite dva prsta u usta
da biste izazvali prinudno povraanje. To e iskljuiti sifon
63
i potpuno ispra/niti eludac. Prema tradiciji jogisti uvek
vebaju Vamana-Dhouti (slika 8) posle ank Prakalane.
Prva vezba
Poetni poloaj: stojei, rairite stopala priblino na 30
centimetara, prepletite prste ruku. dlanove okrenite nagore.
Ispravite leda i diite normalno.
Slika 8. - Vezbe Vamana-Dhouti"
Ne pokreui gornji deo tela, naklonite se na desnu stra-
nu, ne zadravajui se u krajnjem poloaju, ispravite se i
odmah naklonite na levu stranu. Ponovite to dvostruko kre-
tanje 4 puta. to jest napravite 8 naklona, naizmenino udes-
no i ulevo, to traje oko 10 sekundi. Ti pokreti otvaraju ulaz
eluca i pri svakom pokretu (naklonu) deo vode prodire iz
eluca u dvanaestopalano crevo.
Na slici 9 prikazani su ventili-vratanca. koja treba otvara-
ti pomou izvedenih pokreta.
64
Slika 9. - ema prolaska vode krozprohavni trakt
Druga vezba
Ta veba primorava vodu da se kree prema tankom crevu.
Poetni poloaj je isti. tj. stojei s rastavljenim stopalima.
Ispruite desnu ruku horizontalno i savijte levu ruku tako da
kaiprst i palac dodiruju desnu kljunu kost. Zatim okreni-
te telo, usmeravajui ispruenu ruku unazad stoj e mogue
dalje, (iledajte u vrhove prstiju. Ne zaustavljajui se na
kraju okreta, vratite se odmah u poetni poloaj i napravite
zaokret u drugu stranu. Ovo dvostruko kretanje treba pono-
voti 4 puta. Veba treba da traje 10 sekundi.
Trea vezba
Voda produava da dolazi u tanko crevo zahvaljujui
sledeoj vebi: odvebajte varijantu ..Kobra", s tim to samo
prsti nogu i dlanovi dodiruju pod. Prema tome. kukovi os-
taju iznad zemlje. Stopala su rairena priblino oko 30 cen-
timetara ( s t oj e veoma vano zapamtiti). Kada ste zauzeli
poloaj, okreite glavu i telo dok ne ugledate petu suprotne
65
noge (tj. ukoliko se okreete udesno treba da gledate u petu
leve noge). Ne zadravajui se u krajnjem poloaju vratite
se u poetni poloaj i isto odvebajte na drugu stranu. Po-
novite 4 puta vebu (po dva pokreta). Za vebu je potrebno
oko 10-15 sekundi.
etvrta vezba
Vodu, koja je dospela do kraja tankog creva. treba pro-
slediti kroz debelo crevo pomou etvrte i poslednje vebe.
To je najsloenija veba iz cele serije pokreta, iako je
dostupna svakome, izuzev osobama koje boluju od obolje-
nja kolena ili meniskusa. Ti ljudi mogu pribei sledeoj
varijanti vebe.
Poetni poloaj:
O unite, sa rastavljenim stopalima oko 30 centimeta-
ra, pri emu pete postaviti sa spoljanje strane kukova, a ne
pod stranjicu. ake poloite na kolena, koja su rastavljena
oko 30 centimetara.
Zaokreite telo i postavite levo kolena na pod ispred
stopala desne noge. Dlanovima gurajte naizmenino des-
ni kuk prema levom boku i levi kuk prema desnom boku.
tako da prignjee polovinu stomaka i pritisnu debelo crevo.
Gledajte iza sebe da bi se pojaao zaokret tela i izvrio pri-
tisak na stomak.
Za vreme prethodnih vebi bilo je beznaajno da
li prvo poeti na desnu ili na levu stranu. Za ovu vebu
preporuljivo je prvo pritiskati desnu stranu stomaka. Kao
i sve prethodne vebe i ove vebe treba uraditi 4 puta u tra-
janju od 15 sekundi.
Varijanta etvrte vebe.
Za ovu vebu zauzeti poetni poloaj od Ardha Matsien-
drasana (savijena poza). Pri tom, stopalo je j ednostavno
66
priprijeno uz unutranju stranu kuka i ne prolazi na drugu
stranu. Rame je zaokrenuto st oj e mogue blie savijenom
kolcnu. a telo je blago povijeno unazad. Ruke se oslanjaju
na savijeno koleno. koje slui kao poluga za zaokretanje
kime i pritiskanje kuka prema donjem delu stomaka.
Mogui neuspesi
Ukoliko posle 4 ispijene ae. na primer, oseate da sadraj
eluca ne prolazi normalno u creva i oseate daj e eludac
prepunjen. to kod vas izaziva muninu, znai da se ven-
til" (sfinkter - pilorus) izmeu eluca i dvanaestopalanog
creva nije dovoljno otvorio. Ponovo 2 do 3 puta uradite
seriju vebi. ne pijui vodu. Prestanak munine ukazuje da
je prolaz otvoren. im se ventil otvorio prestaju tekoe i
moete produiti proces. Kod nekih ljudi moe se dogoditi
da usled gasova od produkata vrenja sifon ne proradi. U
tom sluaju dovoljno je rukama pritisnuti stomak ili ura-
diti San'angasanu (stoj na ramenima) zajedno sa 4 ostale
vebe.
U najnepovoljnijem sluaju, tj. kada se voda potpuno
zadrava u elucu, preostaju vam dva reenja: izazvati
povraanje, pritisnuvi osnovu jezika sa dva prsta desne
ruke da bi se podstakao refleks povraanja. Do olakanja e
doi radikalno i istog trenutka. Ili nita ne raditi. Voda e se
evakuisati sama od sebe u vidu mokrae. Posle ove vebe
treba se odmoriti i izbegavati gladovanje.
Prvo uzimanje obroka
Posle ank Prakalane obavezno se treba pridravati
sledeih uputstava: ne jesti ranije od 30 minuta posle vebi
niti kasnije od j ednog sata posle zavretka vebi. Apsolutno
se zabranjuje ostaviti probavni trakt bez hrane vie od jed-
nog sata posle vebi.
67
Prvo jelo treba da bude kuvani pirina (ali bez ljuske da
ne bi ljuska nadraivala sluzokou creva). Pirina kuvati na
vodi i ak ga prekuvati, tj. zrna pirina treba da se tope u
ustima. Pirina moe biti pripremljen sa blago zasoljenim
paradajz sosom, ali bez bibera kao prilog. Pirinu se moe
dodati skuvana argarepa. S tim j elom treba pojesti i 40
grama maslaca. Moete ga pomeati s pirinom ili pojesti
kaiicom. Pirina se moe zameniti skuvanom penicom,
ovsem itd.
Napomena
Pirina se ne srne kuvati u mleku. U naredna 24 sata po-
sle vebi ne srne se piti mleko ili kefir (jogurt).
Pored toga, tokom tih 24 sata zabranjena su kisela j ela i
napici (to je j edan od uzroka zabrane kefira), voe i svee
povre. Hleb se moe jesti pri uzimanju drugog obroka po-
sle vebi. U drugom obroku posle vebi lino sam pio sok
od argarepe ili jabuke sa sokom od cvekle (u odnosu 1:4
ili 1:5). j eo sam salatu i oseao sam se normalno. Prema
tome, budite kreativni. Nakon 24 sata moete se vratiti na
uobiajeni nain ishrane, izbegavajui svaku prekomernost
i meso.
Pie
Apsorbovanje slane vode. posredstvom visoke osmozne
aktivnosti, privui e deo tenosti iz krvi u crevnu sredinu.
Na taj nain teni deo krvi protie u smeru koji je suprotan
obinom usisavanju, proiavajui pri tome mikrodlaice
tankog i debelog creva. Upravo taj podatak ini unikatnom
ank Prakalanu. Ne poznajem ni j edno ienje koje bi
tako dobro oistilo nae mikrodlaice (glikokalius) od ije
efikasnosti zavisi i apsorpcija hranljivih materija.
68
U vezi s tim kod vas e se javljati prirodni oseaj ei.
Ne uzimajte nikakvu tenost, ak ni istu vodu, pre prvog
jela. jer ete produiti da ..laramle" sifon. tj. da idete u toa-
let. Za vreme prvog jela i posle njega moete piti vodu ili
blage ekstrakte (ajeve). ili kao to sam ja inio - svee
iscedene sokove.
To to e se ekskrement pojaviti tek kroz 24 ili 30 sati
nije nita udno. Ekstrement e biti zlatast, ut i bez mirisa,
kao kod dojenadi.
Ljudi, koji pate od zatvora, mogu raditi ank Prakalanu
svake nedelje, ali samo sa 6 aa vode. U tom sluaju ceo
ciklus sprovodi se priblino za oko 30 minuta. To je najbolje
prevaspitavanje creva. Pri tome se ne rasteu zidovi de-
belog creva (Napomena: Klistir moe da bude tetan uko-
liko voda. koja brzo dospeva u debelo crevo rastee zidove
debelog creva i pri tome izaziva bol. Da se to ne bi desilo
postepeno unosite vodu u debelo crevo, stiskajui gumenu
cevicu prstima.)
Povoljni uticaji
Osim toga to ete oistiti ceo probavni kanal, osetiete
i druge povoljne efekte ank Prakalane: svee disanje,
dobar san, nestanak ospi sa lica i tela. Ukoliko se budete
hranili prema uputstvima datim u daljem tekstu, ieznue
i neprijatni telesni mirisi. Pri tome se okrepljuje jetra - to
se primeuje prema boji prvih ekskrementnih pranjenja
- i druge lezde, povezane sa probavnim traktom, posebno
pankreas (guteraa).
Lekari Lonavli (prirodnjaci - M) su primenom ank
Prakalane svakog treeg dana u trajanju od 2 meseca s us-
69
pehom leili sluajeve slabije izraenog dijabetesa. Ta tera-
pija propraena je odgovarajuim reimom ishrane itd.
Po svoj prilici, Langerhansova ostrvca. razmetena u
pankreasu, lue vie insulina pod ut i ajem opte stimu-
lacije te lezde. ienje probavnog trakta povlai za so-
bom pravilnu asimilaciju hrane i, shodno tome. primorava
mrave ljude da se goje. a ugojene da mrave.
Kontraindikacije
Kontraindikacije su veoma retke. Osobe koje pate od
ira na elucu ne smeju primenjivati ank Prakalanu pre
nego izlee ir. Isto se odnosi i na ljude koji pate od j akog
oteenja probavnog trakta, dizenterije. proliva. j akog koli-
tisa (kod hroninog kolitisa bolesnik moe osetiti olakanje
od vebi. ukoliko se one izvode van kriznog perioda boles-
ti), j akog apendicitisa i od ozbiljnih oboljenja kao to su
tuberkuloza creva i rak.
Ove vebe su efikasne u zavrnom periodu leenja ok-
siurijaze (dejih glista). U stvari kada se evakuie itav
sadraj creva. tada se gliste zajedno sa jajacima izluuju
napolje. Meutim, dlaice su tako mnogobrojne da poneko
jajace uvek moe da se u njima zadri.
ank Prakalana je izvrsna. U to sam se uverio linim
eksperimentom. Jedino to mogu da dodam osnovnom tek-
stu, j este: da biste ank Prakalanu lake primenjivali u
poetku je praktikujte jedanput u dve nedelje.
70
Ishrana za proiavanje
Veliki prirodnjak Pol Breg izmislio je efikasno sredst-
va za uspostavljanje istoe debelog creva - gladovanje.
Ukoliko gladujete jedanput nedeljeno u trajanju 24-36 sati
pomoi ete organizmu da dobije dopunsku energiju, koja
se ranije gubila na varenje i apsorpciju hrane, a sada se ko-
risti za druge potrebe organizma. Za to vreme ekskrementni
kamenii se donekle otkisele" na zidovima creva. Prvo
jelo posle tog gladovanja - sveza salata od argarepe i ku-
pusa bez zaina i ulja (masla) slui kao svojevrsna metla
koja guli i izbacuje ..talog" iz organizma. Slinu salatu
izmislio je i na V. S. Mihajlov.
Obnova elija i nerava debelog creva
V
Sta o obnovi zidova i nerava debelog creva kae doktor
Voker:
..Na osnovu eksperimenata ustanovili smo, da debelo
crevo ni u kom sluaju ne moe da se razvija i normalno
lunkcionie, ukoliko se ovek hrani samo kuvanom ili
preraenom hranom. Zato je skoro nemogue nai oveka
kod kojeg je debelo crevo idealno zdravo. Ukoliko se
oseate loe, pre svega treba da uradite seriju ispiranja de-
belog creva klistirima. Posle toga svezi sokovi od povra
omoguie proces regeneracije creva. Ustanovljeno je daj e
najbolja ishrana smesa sokova argarepe i spanaa."
Recepte za sokove uzeo sam iz knjige Svezi sokovi od
povra. Koliina sirovine za sokove data je u uncama. Unca
je j ednaka 28.3 grama.
71
Prema tome. najbolji sok za debelo crevo j e: argarepa
- 10, spana - 6 unci. Neto slabija smesa j e: argarepa -
10. cvekla - 3 i krastavac - 3 unce. Ukoliko nemate sirovi-
na, tada pijte sok od argarepe, najmanje pola litra svakog
dana.
Motorika debelog creva se normalizuje i poboljava
ukljuivanjem u ishranu dovoljne koliine namirnica, boga-
tih hranljivim vlaknima - povra i voa, istih neobraenih
prekrupa. Ta hrana, pored ostalog, ima dejstvo mravljenja
zato to stvara veliku masu u debelom crevu koja pojaava
motornu funkciju debelog creva. Biljna vlakna veoma do-
bro apsorbuje u, koja nadraujue utie na zidove de-
belog creva i time stimulie motoriku, to takoe pospeuje
normalno pranjenje creva.
Od voa izrazito j ako dejstvo na peristaltiku imaju: suve
smokve, ljive, groe, ostalo suvo voe. U crevima ono
j ako nabubri, uveava se po obimu i teini.
Od povra veoma j ako purgativno dejstvo imaju: ar-
garepa. cvekla i salate od sveeg kupusa. Beli kupus u
glavicama ima mnogo biljnog vlakna i koristan je kod zat-
vora. Meutim ne preporuuje se kod kolitisa, j er je to bilj-
no vlakno grubo.
Osim navedenih, veoma ,j aki h" namirnica preporuuju
se i drugi: lubenice, dinje, med, zejtin (ulje), crni hleb.
Veoma je korisno uzimati svee isceene sokove od
povra i voa - 300-500 grama.
Isklijala penica odlino deluje na stolicu i regulie ceo
probavni trakt.
Neki ljudi pri uzimanju vee koliine povra i voa
poinju da se ale na naduvenost stomaka, kao i na stvaran-
je i izbacivanje gasova.
72
Gasove najvie stvaraju: graak, pasulj. luk. kupus, cvek-
la. ali i podstiu pranjenje creva. U manjem stepenu gaso-
ve stvaraju: krompir. krastavci, argarepa. gljive, skoro sve
jagode i drugo voe. kao i crni hleb i mleko.
Stvaranje gasova u crevima objanjava se time. to
ivotno vani aktivni elementi, koji se sadre u povru i
vou. naroito sumpor i hlor, razlazu hemijskom reakci-
jom i stvaraju talog" u crevima. Posebno je cenjen sok od
sveeg kupusa, sa velikom koncentracijom sumpora i hlora.
koji isti sluzokou eluca i creva.
Evo j o j ednog testa pomou kojeg moete ustanoviti
stepen zagaenosti zidova debelog creva i uopte stanja
intoksikacije celog probavnog trakta. Ukoliko se posle
popijenog soka od kupusa stvara vea koliina gasova ili
se oseaju druge neugodnosti, to ukazuje na zagaenost de-
belog creva.
Na upotrebu soka od sveeg kupusa treba se privikavati
postepeno. U poetku ga treba piti pomeanog. pola-pola, sa
sokom od argarepe. a zatim postepeno smanjivati deo soka
o argarepe. Kako kae doktor Voker. 300 grama sveeg
soka od kupusa dnevno moe vam dati dovoljnu koliinu
ive organske hrane, koju vam nee dati ni 50 kilograma
kuvanog ili konzerviranog kupusa. On takoe upozorava da
dodavanje soli u kupus ili njegov sok unitava vrednosti
ovog povra, a soj e inae u veim koliinama tetna.
Stvaranje gasova, takode, javlja se pri nepravilnoj kom-
binaciji namirnica, na primer, graka sa hlebom, pasulj a
sa mesom itd. Poeljno je da se navedeni produkti ..koji
stvaraju gasove" j edu odvojeno, posle svee sirove salate, a
da se tenosti i sokovi piju pre jela. Ukoliko vam je sluznica
creva normalna, nee biti taloga", a nestae i gasovi.
73
Kod izraene naduvenosli stomaka mogu se primenjivati
smese za izbacivanje gasova - ajevi od cvetova kamilice i
semena mirodije.
Za normalizaciju stolice mogu vam pomoi i druga sred-
stva.
Radi normalizacije stolice treba imati u vidu i sledee:
O Bioritam debelog creva je od 7 do 9 sati ujutru. prema
lokalnom vremenu. To su dva sata najvee aktivnosti de-
belog creva u toku dana.
Jogist Svami ivananda savetuje: treba udisati sve
jutarnji vazduh koji podstie evakuaciju.
Potrebu za stolicom mnogo je lake izazivati kod sebe
za vreme mokrenja. Postoji odreena analogija izmeu re-
fleksa pokreta mokrane beike i pokreta debelog creva.
Otuda, nuda ima veliki uticaj ba u tom momentu.
Romolo Mantovani ne savetuje da sebe dovodite u stanje
..nude", ve da nudu izazivate snagom volje, koristei se
opisanim mehanizmima. To e, naravno, uiniti vae debelo
crevo svesnim". lakim za upravljanje i znatno istijim.
O Veoma vaan znaaj ima poza (stav) pri pranjenju
creva. Obino su to dve poze: sedea na WC olji i uea
- ..poza orla". U ..pozi orla", kada su kukovi uz stomak i
pomau miiima trbunih zidova, potrebno je manje na-
pora za pranjenje creva. Iskljuuje se suvino napinjanje,
stoj e veoma vano kod obolelog mara. kao i za profilaksu.
..Poza orl a" omoguava trenutni akt efekacije u toku 5-7
minuta. Pri tom. glavna masa ekskrementnog sadraja izlazi
pri prvom napinjanju.
Akt defekacije treba vriti posle dubokog udisaja, pri emu
se dijafragma sputa i organi trbune duplje, pritiskajui na
74
debelo crevo, potpomau njegovo pranjenje. To je trenutni
akt efekacije. Od detinjstva treba uiti dete takvom aktu.
Primena navedena etiri momenta u razliitim kombi-
nacijama pomoi e da se prirodno regulie potreba za stoli-
com. Omoguie da se njome moe upravljati, da to bude
akt volje.
Meutim, kod nekih ljudi postoje slaba i tvrdoglava"
debela creva koja je poeljno dopunski razraditi komplek-
som fizikih vebi. U tome nam pomae joga.
Navodim seriju vebi jogiste Svame ivanande. On sa-
vetuje da se ove vebe rade svakog dana u trajanju 5-10
minuta, jer. prema tvrenju Svame, omoguavaju da se za
samo nekoliko dana postigne savreno zdravlje.
Vebe koje daju zdravlje, snagu, dug ivot i ine ljude
srenim (slika 10)
1. Utthita ira ekapada akrasana
Leite na lea. sa rukama pod stranjicom, ili ih ispruite
niz telo. Podignite glavu, naizmenino savijajui noge i
radite pokrete ..vonje bicikla". Pri vebanju kolena tre-
ba da naizmenino dodiruju grudi. Svako stopalo pri tim
pokretima opisuje krug. Drite glavu podignutu (slabi ljudi
ne moraju da podiu glavu). Ukoliko osetite zamor, predah-
nite, a zatim ponovite vebu j edan ili dva puta. Veba ot-
klanja deformitete stranjice, struka, stomaka, lea. grudi,
nogu, kolena. stopala. Ona isti spermu, odstranjuje none
polucije (spontano nono izbacivanje semena). proiava
krv. isteruje gliste i ak lei paralizu. Ako je paralizovana
ruka, vebajte iste vebe. kao i za noge. Redovnim i stalnim
U'banjem te vebe odrava se zdravlje i snaga u elom
organizmu.
75
2. I uh ini dvi padasana (ispruena stopala)
Leite na leda. pritisnuvi ispruene ruke na pod. Pola-
ko podignite ispruene noge pod uglom od 45 stepeni. ne
savijajui ih u kolenima. Posle toga spustite ih, ne dodirujui
pod. pa ponovite vebu. Vebu ponovite 4-5 puta.
Veba ima vei efekat ukoliko se radi sa podignutom
glavom.
3. Utthita i'ka padasana (isprueno stopalo)
Leite na leda i podignite noge pod uglom od 45 stepeni.
Zatim naizmenino polako podiite i sputajte j ednu nogu,
ne dodirujui pod.
Veba dobro uvruje muskulaturu stomaka i creva, isti
seme, spreava none polucije i isteruje gliste. Veba daje
bolje rezultate ukoliko se izvodi sa podignutom glavom, ali
se to ne preporuuje slabim osobama.
4. Utthita hasta merudandasana (amac)
Leite na lea, podignite i spustite na pod ispruene
ruke iznad glave. Polako, podiui telo. ne podiui i ne
savijajui ispruene noge u kolenima prinosite ispruene
ruke prstima nogu i pokuajte da glavom dodirnete kolena.
Ostanite u tom poloaju 10-15 sekundi, a zatim se polako
vraajte u poetni poloaj. Ponovite vebu nekoliko puta.
Veba odstranjuje deformitete stomaka, leda, kime, gru-
di, struka, vrata itd.
5. Utthita hasta eka padasana
Leite na pod. Ispruite ruke niz telo. Podignite ih uvis
i ispruite napred. Odvojite telo od poda, zauzmite poloaj
kao na slici 10 pod 5. im osetite napregnutost miia sto-
maka polako podiite naizmenino noge, tako da se izmeu
poda i pripodignute noge obrazuje ugao od 45 stepeni.
76
Ponovite vebu 3-4 puta. a zatim ubrzanim tempom - 5
puta.
Veba uvruje creva i daje efekte kao i kod prethodne
vebe,
6. Pada parva atanasana
Leite na leda. Ispruite ruke s obe strane tela i posta-
vite dlanove na pod. Zatim polako podignite sastavljene i
ispruene noge pod uglom od 45 stepeni u odnosu na pod.
Ostanite u tom poloaju neko vreme. Zatim ih polako na-
klonite ulevo, pa udesno dok ne dodirnu pod. Dlanovi se
sve vreme nalaze na podu. Potom vratite noge u vertikalni
poloaj i polako ih spustite na pod. Posle kratkog predaha
ponovite vebu j o 1-2 puta.
Veba dobro uvruje struk i creva. otklanja promene na
rebrima, srcu i pluima.
Veba se ne preporuuje ljudima koji imaju slabo srce.
7. Bhudiangasana
Leite na pod i postavite dlanove na pod u nivou grudi.
Oslanjajui se na ruke, podignite gornji deo tela, istegnite
struk i zabacite glavu unazad. Vratite se u poetni poloaj.
Vebu ponovite 4-5 puta.
Veba odstranjuje gojaznost i oboljenja organa trbune
duplje, uvruje miie stomaka, grudnog koa, vrata i
ruku.
8. Dhanurasana
Leite na stomak. Savijte noge u kolenima. uhvatite se za
glenjeve (lanke) nogu i povucite ih uvis tako da se ruke
isprave, lea protegnu (izviju). a stomak zategne. U poetku
kolena mogu biti rastavljena. Posle kraeg uvebavanja
vebajte sa sastavljenim kolenima. U toku vebe zaljuljajte
se 46 puta. Vremenom e se stomak zategnuti.
77
Veba odstranjuje sva oboljenja probavnog sistema, kao
i sve nedostatke u razvoju kime. Ova asana je vrlo vana.
Treba daj e radi svaki mukarac i svaka ena.
Slika 10 - Kompleks vebi jogiste (jogasana)
Svame Sivanande
9. Ardha alabhasana
Leite na stomak. Ispruite ruke niz telo i stavite gornju
stranu aka na pod. Podignite glavu, gledajte napred. Po-
dignite j ednu nogu uvis, ne savijajui je u kolenu. Pono-
vite vebu sa drugom nogom. Pri \ ebanju prsti na nogama
treba da budu isprueni.
78
Veba otklanja bolove u leima, lci oboljenja j etre i
slezine. Neke ene pate od jakih bolova ispod stomaka, od
ega se mogu izleiti vebajui ovu asanu.
10. Mukta hasta kati akrasana
Stanite uspravno i rairite noge. Savijte telo unapred i
spustite sastavljene ruke to je mogue nie. Zatim polako
vraajte ruke i telo u vartikalnu ravan s leva navie, pa udes-
no. Ponovite vebu na drugu stranu. Odvebajte na svaku
siranu po 34 kruna pokreta. Vebu vebajte polako.
Veba u poetku moe izazvati v rtoglavicu i ak pad. Ona
dobro uvruje miie stomaka, grudnog koa i ruku. a leci
i hroni ene zatvore. Zato ovu asanu treba da veba svako.
//. Prutha valita hanumasana
Stanite uspravno i sastavite noge. Izbacite levu nogu na-
pred to je mogue dalje, savivi je u kolenu. Desna noga
ostaje ispruena. Podignite ruke sa sastavljenim dlanovima
iznad glave, zabacujui ih unazad. Zatim spustite ruke nado-
le, dodirujui pod i okreui telo ulevo. Ponovite vebu na
suprotnu stranu. Odvebajte vebu na obe strane.
Veba izaziva j ako naprezanje svih miia tela, dobro
uvruje struk i leci oboljenja organa u trbunoj duplji i
grudnom kou.
12. Dandhimanthanasana
Stanite uspravno, sastavite noge, ispruite ruke napred
i stegnite pesnice. Snano naizmenino izbacujte napred
ruke, imitirajui pokrete boksera. Telo se pri tom okree na
obe strane.
Veba odstranjuje zatvor, j aa miie grudnog koa i
trbune prese.
79
I J. VakSa spruta dimu vrikasana
Stanite uspravno, sastavite noge i isturite grudi. Zatim
brzo podiite noge savijene u kolenima. Noge podiite
naizmenino i stoj e mogue vie.
Ova asana je veoma vana. Ona smanjuje obim stomaka,
jaa miie trbune prese, isti seme i otklanja none polu-
cije.
14. Eha sthaiui pa/ajanasana
Nagnite se napred i naizmenino podiite kolena,
dodirujui pri tom petama stranjicu, kao pri tranju u
mestu. Veba se izvodi beumno, na vrhovima prstiju, na
j ednom mestu. U poetku trite polako, a zatim brzo. Posle
2-5 minuta takvog tranja ak i iskusni trka osea umor.
Brzo hodanje i tranje su prirodne vebe i zato se sma-
traju j ednim od najboljih vebi. Takvim vebanjem ovek
postaje aktivan, njegova plua i srce se okrepljuju. Ljudi
koji imaju bolesno srce ovu vebu treba da vebaju laganim
tempom.
Veba proiava krv. otklanja zatvor, jaa miie nogu,
poveava apetit i potpuno odstranjuje none polucije.
Svi bolovi kod oveka nestaju, ukoliko se redovno veba
ova veba. ak i samo j edno takvo vebanje ini oveka
savreno zdravim i produuje mu ivot. Debelim ljudima je
potrebno da se koriste plodovima ove udesne vebe.
Slika 10 pomoi e vam da se bolje snaete u predloenom
kompleksu vebi.
Ko nema dovoljno vremena, ili je fiziki slab i bolestan,
u krajnjem sluaju treba da veba asane navedene pod bro-
j evima 1, 3. 7. 8 i 14. Ukoliko su nekome potrebni dopunski
ustupci, treba da se ogranii na asane 1.3 i 14.
80
Napomena prevodioca: Vebe (asane) od 1 do 9 (leei
poloaj) mogu se raditi ujutro i uvee u krevetu, a ne na
podu.
Da bismo potpuno objedinili ovo poglavlje, naveu
nain disanja, kojeg preporuuje Svama ivananda i nje-
govih 14 saveta iz knjige Jogisti. kao sredstvo za leenje
svih poremeaja u trbunoj duplji.
Bhastrika pranajama
Ova veba sama od sebe predstavlja prirodno disanje,
ali lagano i duboko, koje proizvodi pitav zvuk kroz nos.
Prednji zid stomaka se, pri tom. pokree unazad i unapred.
Ipak. budite oprezni: pri izdisanju uvucite stomak, pri udi-
sanju isturite stomak, kao fudbalsku loptu. U poetku se
ova veba moe vebati pred ogledalom. Najbolje je vebu
poeti s izdisajem.
Ponite sa 3^4 umerena udisaja i izdisaja. Nikada to ne
radite brzo, izbegavajte zamore, poto to slabi mozak, iza-
ziva vrtoglavicu i moe ak dovesti do ludila. Pri udisanju
grudi treba isprsiti stoj e mogue vie, a ramena da ostanu
nepokretna.
Svakih nedelju dana produujte trajanje vebe za 12 udi-
saja-izdisaja. tako da ih za 6 meseci poveate do 108. Na
taj nain, uradiete 324 udisaja-izdisaja u 3 vebe. Posle
svake vebe dobro se odmorite. Ne srne se uraditi vie od
324 udisaja-izdisaja u 3 vebe.
Bhastrika pranajama je udesna veba. Ona vam moe
pruiti savreno zdravlje i dug ivot. Blagotvorno utie na
mozak, plua i eludac, ini um neobino snanim i izotrava
pamenje. Ta veba je dragoceno sredstvo, koje stimulie
rad mozga. Ona istovremeno leci polipe, tonzilitis, usna i
81
ona oboljenja, aslmu. kijavicu. kaalj, kao i oboljenja srca.
Meutim ljudi sa slabim srcem treba oprezno da otponu
sa praktinim izvoenjem vebe i da postepeno poveavaju
optereenje.
Veba lei slabo varenje eluca i zatvore, koji su godinama
zagoravali ljudima ivot, kao i kilu i apendicit. Opada-
nje kose i sede vlasti potpuno prestaju. Bore iezavaju,
ustupajui mesto glatkoj i elastinoj koi.
Vebajte je svakodnevno ujutro i mee ili, u krajnjem
sluaju, j edanput dnevno u dobro provetrenoj i istoj pro-
storiji ili. pak. na obali mora ili reke, okrenuvi se licem
prema strujanju vazduha. Nakon 4-6 meseci vebanja
postiete zadivljujue rezultate, ak i hronini bolesnici.
Vremenom e onaj ko redovno veba ovu vebu postati
najsreniji ovek i savreni jogista.
etrnaest saveta za poboljanje zdravlja
I. Nikada ne budite lenji da izdvojite 15 minuta na vebanje
asana i vebi za stomak. Takvo svakodnevno vebanje e
vam obezbediti zdravlje i dug ivot. Zahvaljujui tome
oslobodiete se od upotrebe lekova ili bilo kojih drugih
sredstava kod slabosti organizma i raznih oboljenja.
2. Vebajte. ne greite! Imajte unutranje spokojslvo i
ivotnu radost. Za vreme vebanja drite usta zatvorena. To
e vam obezbediti zdravlje, lepotu i dug ivot.
3. Nema vebi - nema jela! To treba da vam postane
deviza.
4. Jedite redovno. Stvorite navike da blagovremeno od-
govarate na zov prirode.
82
5. Ne jedite, ako vam se ne jede. ak i od najmanje
potrebe za stolicom (nudom) ne smete odustati.
6. Stimulatori, kao to su: aj. kala. duvan. purgativi u
bilo kom obliku veoma su opasni.
7. Ne jedite nou i ne spavajte danju. To izaziva zat-
vore.
8. Ukoliko se dvoumite, jesti ili ne - ne j edite! Ukoliko
se predomiljate. da li da idete u toalet - idite! To je zlatni
klju za zdravlje, sreu i dug ivot!
9. Jedite polako i ne pijte za vreme j ela vodu. Zed treba
utoliti tek j edan sat posle jela.
10. Savaite svaki zalogaj hrane 32 puta. da bi ste obez-
bedili zdrave zube. redovnu stolicu i da ne dobijete zatvor i
na sebi iskusite njegove posledice.
U. Ne budite pohlepni na peenu (prenu), prekuvanu.
bajatu. vruu, hladnu i teku hranu.
12. Jedite samo kada ste radosni, osloboeni tekih mi-
sli. Nikada ne uzimajte hranu i napitke ako ste gnevni,
razdraljivi i deprimirani.
13. Posle j ela polako proetajte unapred i unazad, masira-
jui istovremeno rukom stomak, ime obezbeujete dobro
varenje hrane i posticte peristaltiku creva.
14. Posebno se pobrinite za duevno zdravlje i mir. poto
je ono vanije od hrane za dobro zdravlje, energiju, sreu i
dugovenost.
Svi koji se pridravaju saveta i redovno vebaju nikada
nee znati za poremeaje eluca. Za 4-6 meseci redovnog
vebanja asana potpuno ete se izleiti od svih oboljenja
probavnih organa.
83
O tetnosti purgativa (laksativa)
Purgativi deluju na zidove creva slino udarcu bia -
izazivajui na poetku hiperaktivnost, posle koje nastupa
depresija (to je zakon fiziologije). Pored loga, purgativi ne
samo da ne lece oveka. ve, delujui na uzroke oboljenja,
dopunski pogoravaju bolest i ine je neizleivom. Dejstvo
purgativa najzad nepovratno oteuje filtrirajue membrane
i sluzokou creva.
Oslobaanje od polipa
Ukoliko imate polipe na debelom crevu ili su vam se
pojavili specifini visei mladei na vratu, ispod pazuha,
to ukazuje na stvaranje polipa. Poznato je da su polipi
dobroudne neoplazme i da se vremenom mogu pretvoriti
u zloudne. Lekari najee preporuuju da se operativno
odstrane. Meutim preporuuje se prvo isprobati metod
profesora A. M. Amineva, kojeg je on pozajmio iz narodne
medicine.
U naem klubu ..Bodrosf' ima lanova koji su veoma
uspeno primenjivali taj metod. On se sastoji u primeni
trave ruse. Najpre nekoliko rei o rusi. Koristi se nadzemni
deo biljke (trava - stabljika sa liem). Najbolje i najjae
dejstvo te trave je za vreme njenog cvetanja.
84
Bioloko dejstvo i primena trave ruse
(Chelidonhun maju)
Trava rusa ima veliku primenu u narodnoj medicini. Ug-
lavnom se koristi svezi sok iz nje i pripremaju se ekstrakti.
Sokom i ekstraktima spaljuju se kondilome i leci papiloma-
toza grkljana. Za vreme izvoenja eksperimenata preparati
od ruse spreavali su razvoj malignih (zloudnih) tumora i
bakteriostatiki su uticali na uzronike tuberkuloze.
U narodnoj medicini mleni sok. ekstrakti i tinkture od
ruse primenjivali su se kao sredstva za ublaavanje bolova i
kao spazmolitiko sredstvo kod oboljenja jetre i une kese
(kamena u ui. vitiliga, utice), katara eluca i creva. pro-
liva. poremeaja u varenju hrane. Za pripremanje ekstrakta
i tinkture najbolje je upotrebljavati svezu biljnu sirovinu.
U bugarskoj narodnoj medicini mleni sok ruse upotre-
bljavaju za odstranjivanje bradavica.
Ja sam ga primenjivao na sledei nain. Kod mene je
dola starija ena. teka 118 kilograma i zamolila me da
joj pomognem da se oslobodi izrasline u usnoj koljci. Iz
daljeg razgovora s njom saznao sam da ima veoma mnogo
viseih mladea. Preporuio sam joj da uradi kuru klistira sa
sokom od ruse. Kako se to radi. Ubrati svezu biljku, isitniti
je (iseckati) i iscediti sok - jednu, dve, koliko je potrebno
kaika soka.
Kod prve kure u 2 litra tople prokuvane vode dodati kaf-
enu kaiicu svee iscedenog soka ruse. Kura se sastoji iz
15 svakodnevnih klistira. posle ega se pravi pauza od 15
dana.
Druga kura sa istom koliinom vode. ali u vodu sipati
j ednu supenu kaiku soka ruse.
85
U toku trajanja druge kure ova starica je dola kod mene
i rekla mi da je iz nje pri klistiranju. zajedno sa vodom,
izaao komadi mesa (polip).
Posle tree kure. kada je poela da upotrebljava po 2 su-
pene kaike soka od ruse. dola je kod mene i rekla mi da
joj je otpala izraslina na usnoj koljci.
Za relativno kratko vreme (oko 6 meseci) kod nje su se
deavale zadivljujue metamorfoze, ak toliko pozitivne
da su mnogi zainteresovani poeli da upotrebljavaju travu
rusu. Danas je telesna teina ove pacijentkinje oko 87 kilo-
grama. Krasi je zadivljujue svee lice i. kao to sama kae,
..leti kao balerina".
Dakle, postupak primene ruse je sledei:
/ kura - 10-20 dana uzimati kafenu kaiicu soka od ruse
na 2 litra tople prokuvane vode i time se klistirati. Posle
toga pauzirati 15-20 dana.
// kura - takode. traje 10-20 dana. ali u vodu za klisti-
ranje sipati jednu supenu kaiku soka ruse. Posle toga pauza
15-20 dana.
/// kura - ista kao prethodne dve, s tim to se doza soka
od ruse poveava prema linom oseanju (za ajnu ili su-
penu kaiku).
Broj kura. takode, prema linom oseanju, ali ne vie od
4 uzastopno. Zatim napraviti pauzu od mesec dana i pono-
viti kure, a j oe je bolje sprovesti slian ciklus kura sa neto
veom dozom soka ruse (postepeno poveavati) sledee go-
dine. (Napomena: Kod veine ljudi posle kure klistira sa ru-
som dolazi do jaanja creva. Ova pojava je prirodna, j er rusa
ima svojstva isuivanja" i ..otkidanja". Da bi se spreilo
ukruivanje creva i normalizovala sluzokoa debelog creva,
preporuujem da se odmah posle kure sa rusom urade 2-5
86
klistira sa toplim mlekom i u njemu rastopljenim masla-
cem (300 grama mleka. 30 grama maslaca). Takav klistir
radi se j ednom dnevno pomou obine trcaljke-irigatora.
Kada unesete mleko u debelo crevo leite na leda. podignite
karlicu. odleite u tom poloaju 30-45 minuta i zatim idite
u toalet. Za to vreme e se normalizovati sluznica debelog
creva i crevo e se opustiti.)
Nestanak viseih mladea na vratu, ispod pazuha itd.
ukazuje na nestanak polipa u debelom crevu.
Opisani klistiri sa ukuvanim urinom mnogo su efikasniji
nego sa rusom. Zato preporuujem da se oslobaate polipa
pomou njega, a ovaj metod da ostavite u rezervi za svaki
sluaj. Rusa potpuno odgovara ugojenim ljudima i klistiri
sa njom su za njih blagodet.
USPOSTAVLJANJE NORMALNE
MIKROFLORE U DEBELOM CREVU
Kada se razmatra ovo pitanje odmah se treba ograditi,
jer se potrebna mikroflora u debelom crevu nikada ne moe
negovati. ukoliko ovek redovno upotrebljava namirnice
koje sadre termofilni kvasac. Taj kvasac, kao agresor,
izobliava i kvari potrebnu mikrofloru. Tu ne moe biti ni-
kakvih kompromisa, treba se potpuno odrei termofilnog
hleba i proizvoda koji sadre termofilni kvasac. Zamenite
hleb kaom ili ga pecite sami prema receptu Arakeljana ili
Karavejeva bez kvasca.
Da biste uspostavili normalnu mikrofloru debelog creva
treba prvo oistiti debelo crevo i normalizovati pH sredinu
u njemu, tj. stvoriti pogodne uslove za razvoj potrebne mi-
kroflore.
87
Promenite svakodnevnu ishranu, upotrebljavajte to vie
svee pripremljenih sokova od povra, salate, neobraene
prekrupe. proklijala zrna. orahe ili lenik. U dnevni ob-
rok uvedite j agode i divlje jestive trave, to e dobro doi
kao poetna sirovina za razvoj normalne mikroflore. Posle
unoenja hrane u organizam ve posle desetak minuta akti-
viraju se i razmnoavaju mikroorganizmi, koji naseljavaju
upljinu probavnog trakta i sluzokou.
Naunici su odavno ustanovili da se mikroflora debelog
creva menja u zavisnosti od ishrane, da j edna vrsta mik-
roba moe potisnuti drugu. Na taj nain, u zavisnosti od
hrane koju uzimamo, mi moemo u sebi gajiti raznovrsne
mikroorganizme. Crevna mikroflora - evoluciono utvren
oblik postojanja veine vieelijskih organizama i treba da
bude strogo specifina. Kod oveka ona se pravilno razvija
samo ukoliko se uzima sveza biljna hrana uz mali dodatak
pravilno pripremljene, neobrane hrane - prekrupe i drugo.
Takva mikroflora omoguava nam da svarimo 50 procenata
hranljivih vlakana i da iz njih dobijemo dopunsku hranu, a
uporcdo s tim biljna vlakna tite debelo crevo od toksina.
Kuvana i rafinisana hrana, nepravilno kombinovana. bo-
gata belanevinama i eerom omoguava kultivisanje"
patogene mikroflore, koja negativno utie na apsorpciju
kalcijuma (to je jedan od uzroka opteg kvarenja zuba) i
ne dozvoljava normalno funkcionisanje i rehabilitaciju de-
belog creva (ovo je drugi uzrok masovne pojave poremeaja
i oboljenja debelog creva).
Pored toga. voe. posebno j agode i povre su osnovni iz-
vori organskih kiselina, koje podstiu odravanje potrebne
(slabo kisele) pH sredine u elom probavnom traktu. Ku-
vane namirnice, belanevine i eer, obrnuto, pomeraju pH
88
sredinu prema alkalnoj strani, koja je pogodna za vrenje i
truljenje.
Da bi se uspostavila mikroflora pomae gladovanje sa
naknadnom pravilnom ishranom. To je j edan od kraih
puteva promene mikroflore od patoloke ka normalnoj.
ank Prakalana. takoe. podstie naglu promenu mikro-
flore. ukoliko se posle toga pravilno hranite.
Ukoliko se strogo pridravate neophodnog reima
ishrane, za mesec-dva vaa mikroflora e se promeniti
nabolje. Ukoliko se strogo ne pridravate reima ishrane,
mogue da uopte ne doe do promene. naroito ako se ne
oistite, tj. klistirate prema Vokeru.
SIMPTOMI PATOLOGIJE I NORMALNOG
RADA DEBELOG CREVA
Dakle, mnogo smo saznali o funkciji debelog creva i
nainima uspostavljanja njegovog rada. Pri tom ste sigur-
no pomislili - ovo vai za druge, kod mene je sve u redu.
Razmislite o tome trezveno. Prema podacima mnogih
proktologa, izmeu ostalog i osnivaa proktoloke kole u
Rusiji profesora A. M. Amineva. kod uzrasta do 3 godine
javljaju se najrazliitija oboljenja probavnog trakta.
Ovo poglavlje e vam. verovatno. pomoi da saznate da
l i j e vae debelo crevo u redu. pokazujui spoljanje simp-
tome, koji ukazuju na patoloki proces u njemu (i kakav
je to proces). To e vam pomoi da se orijentiete i da sa
odreenim ciljem odaberete sredstva i naine leenja.
89
Simptomi patologije
* Zatvor: obloen jezik, smrad pri disanju, iznenadna
glavobolja, apatija, pospanost, munina u donjem delu sto-
maka, naduvenost stomaka, bolovi i kranje u stomaku,
gubitak apetita, nasilna - nedovoljna stolica, ospe na koi,
neprijatan zadah iz tela, zatvorenost, razdraljivost. mrane
misli.
* Nespecifini gnojni ko/itis (upala sluznice debelog
creva, stvaranje gnojnih rana) - javlja se u uzrastu od 10
do 30 godina ivota. Spoljanji simptomi izraeni su kod
60-75 posto bolesnika: patoloke promene na koi, upala
sluzokoe usne duplje (stomatitisi). oteenje one sluznice
(konjuktivitisi). upala zglobova (artritisi), oboljenja j etre.
* Polipi ..signaliziraju" o sebi rastom viseih mladea
na vratu i ispod pazuha.
* Crne naslage na zubima ukazuju na prisustvo skrivene
degenerativne promene sluzokoe debelog creva. njenog ob-
laganja crnim filmom od plesni i avitaminoze vitamina A.
* Od raznovrsnih disfunkcija debelog creva stradaju
koa i sluzokoa: sinusitis, rinitis. angina, adenopatija. sto-
matitis, gingivitis, glositis (upala jezika), zubobolja, bron-
hijalna astma, groznica (herpes).
Ukoliko vam se navedeni simptomi poinju ee javljati
ili ve postoje (normalno ih uopte nema), ponite da spro-
vodite program leenja debelog creva.
90
Regulisanje rada debelog creva
Evo nekoliko preporuka kako da se orijentiete prema
ekskrementnim masama, da li vam odgovara hrana ili ne i
koliko je esto moete upotrebljavati.
Zapamtite sledee: sve vrste mesa, ribe. jaja. mleko,
mladi kravlji sir. sirevi. supe, buljoni. turija (kiseline), ka-
kao, kafa. j ak aj. beli hleb. poslastiarski kolai, torte, beli
eer, smukane kae. fida. beli dvopek - stvaraju ekskre-
mentno kamenje. Borovnica, divlja trenja, kupina, kruke,
dunja - j ednostavno steu. Zbog toga to to voe po svom
sastavu predstavlja jednorodnu, monomernu masu. koja
se, dehidrirajui u debelom crevu, pretvara u tvrdi ekskre-
ment, koji. ukoliko se ne nataloi u skladitima debelog
creva. moe da ozledi i rani anus pri njegovom izbacivanju.
Nagomilavajui se u takozvane ..ekskrementne epove", ta
masa bitno oteava akt efekacije. prouzrokuje nepotrebno
naprezanje, koje izaziva pukotine na anusu itd. Krajnji re-
zultat je da prvo vidite da izlazi ovji ekskrement" (u obliku
oraia), a zatim teniji. Da do toga ne bi dolo, trudite se
da manje upotrebljavate navedene produkte ili ih kombinu-
jte sa biljnom grubovlaknastom hranom. Hranljiva vlakna
zadravaju vodu, to spreava dehidraciju ekskrementnih
masa, ne menja osmozni pritisak u lumenu probavnog siste-
ma i formira fekalne mase potrebne konzistencije (gustine).
Prema tome, im se pojavi ovji ekskrement" odmah ana-
lizirajte koje ste od navedenih namirnica jeli. Odustanite
privremeno od te namirnice, jedite vie salate, neobrane
prekrupe. a zatim povremeno ukljuujte tu namirnicu u svoj
dnevni obrok. To e vam omoguiti da reguliete stolicu i
da vam creva funkcioniu normalno.
91
Simptomi normalnog rada debelog creva
Paljivo posmatrajte svoju stolicu. Ona mora da bude
redovna i u idealnom sluaju creva treba da prorade 1-2
sata posle svakog uzimanja hrane. Ekskrement po svojoj
konzistenciji (vrstoi, gustini) treba da podsea naj edno-
rodnu masu u vidu paste, oblika kobasice, bez neprijatnog
mirisa i ne srne da prlja klozetsku solju (ne srne da se zalepi
da se ne moe oribati) posle putanja vode. Defekacija treba
da bude lagana i momentalna.
Posle svake stolice treba oprati anus ispod mlaza vode (a
ne brisati papirom). Treba koristiti prohladnu vodu, mlaz
ne srne biti j ak. da ne iritira. Posle ispiranja treba medicu
(perineum) posuiti specijalnim mekim pekiriem.
To j e, u principu, osnovno to treba znati o debelom crevu,
da bismo ga mogli samostalno obnoviti i uiniti zdravim.
Preporuujem da se pone od urinskih klistira. Ostalo bi-
rajte prema linom oseanju i specifinosti oboljenja. Hra-
nite se pravilno, o tome moete proitati u knjizi Ishrana
i hrana. Ukoliko ne elite da iz osnova promenile ishranu
ponovo ete zapuili debelo crevo i sav trud da budete zdra-
vi bie uzaludan.
Kada oistite debelo crevo, treba pristupiti ienju j e-
tre. Lino smatram da su ta dva ienja obavezna i glavna.
Dalja ienja i rehabilitacija proistiu sami od sebe, uko-
liko se pravilno hranite.
92
IENJE JETRE
Samo strpljivi zavre posao,
oni koji ure padaju.
Saadi
Posle ienja debelog creva prema metodu Vokera treba
pristupiti ienju jetre.
Sva venska krv iz creva, osim zavrnog dela debelog cre-
va, prolazi kroz jetru. Tokom godina ivota ona je uinila
bezopasnim i ..kapsulirala" je u sebi mnogo toga, to ete i
sami videti posle specijalnog ienja vaeg organizma.
OPTI PODACI O JETRI I
NJENIM FUNKCIJAMA
Anatomija jetre
oveja jetra formira se u treoj nedelji embrionalnog
razvoja. Iz poetnog odeljka primarnog srednjeg creva raz-
vija se zametak jetre. Jetra je najvea lezda u ovejem
organizmu i teka je od 1,5 do 2 kilograma. Ona je meke
konzistencije, ima oblik nepravilno zaseenog konusa sa
zaobljenim krajevima. Na njoj se razlikuju dve povrine:
gornja - ispupena, usmerena prema dijafragmi koja se
dodiruje sa njenom donjom povrinom, i donja - usmerena
nadole i unazad, koja se dodiruje sa nizom organa trbune
duplje. Skoro sa svih strana jetra je pokrivena trbunom
maramicom. Izuzetak je njena zadnja - gornja povrina,
koja je srasla sa donjom povrinom dijafragme.
93
Jetra je nepokretan organ, budui da je vezana za di-
jafragmu. Pri udisanju i izdisanju ona prati pokrete dijafrag-
me. Dokazano je uee dijafragmalnih nerava u inervaciji
jetre. Dranje j etre na svom mestu omoguava pritisak
trbune (abdominalne) prese.
Krvotok i stvaranje limfe u jetri
U jetri je veoma razvijen venski sistem, ne samo po duini,
ve i po zapremini. Sistem obuhvata portnu venu i sistem
jetrinih vena. Svojevrsnost portne vene sastoji se u tome,
to ona poinje i zavrava se kapilarima. Jetrina arterija
dostavlja krv, bogatu kiseonikom. za ishranu i odravanje
jetrinog tkiva, a portna vena skuplja krv iz celog probavnog
trakta i slezine i ini glavni sud. koji odreuje funkciju j e-
tre. Ona sainjava jednu od glavnih spojnica krvnih sudova.
Zahvaljujui tim venskim spojevima jetra ima vanu ulogu
u radu bubrega, slezine. eluca, srca i drugih organa.
Prema nekim podacima, smatra se da kroz jetru protekne
u jednoj minuti u proeku 1500 mililitara (1.5 litar) krvi. od
ega 1200 (80%) mililitara kroz portnu venu i 300 (20%)
mililitara - kroz jetrinu arteriju. Krv, koja dolazi u portnu
venu iz razliitih odeljaka trbune duplje, delimino se mea
i odlazi posebnim krvotokom. U vezi s tim u razne delove
jetrinog tkiva dospeva krv prvenstveno iz razliitih trbunih
odeljaka. Tako, krv iz slezine vie dospeva u levi deo jetre,
a iz debelog creva - u desni.
Druga osobina jetrinog krvotoka je sporiji tok krvi kroz
jetrine krvne sudove u poredenju sa drugim organima.
Meutim pritisak u portnoj veni u poredenju sa venama
drugih delova tela razlikuje se po jaini - od 7 do 14 milim-
94
(tara ivinog stuba. Osim toga. treba imati na umu, da se
krvotok u samoj jetri menja u zavisnosti od kretanja grud-
nog koa i kretanja dijafragme.
Stvaranje limfe u jetri veoma je intenzivno, poto od 1/3
Jo 1/2 ukupne limfe u telu dolazi iz ovog organa.
Funkcije jetre
Jetra je istovremeno organ za probavu hrane, za krvotok
i razmenu materija. Razmena ugljenika. masti, belanevina.
vode. minerala, pigmenata, vitamina i hormona u orga-
nizmu tesno je povezana sa funkcijom jetre. U njoj se vre
specifine, zatitne i neutraliue. enzimske i izluujue
funkcije, usmerene na odravanje kontinuiteta unutranje
sredine organizma. Tako se. otrovnim materijama koje
dolaze iz debelog creva (indol. skatol. tiramin) pripajaju
sumporna i glukuronska kiselina i stvaraju se slabotoksina
jedinjenja. Ta jedinjenja odvode se dalje kanalima sistema
za ienje.
Uporedo s tim. jetra uestvuje u razmeni materija neza-
visno od probave hrane. Ona uestvuje u procesu hemolize
(raspada eritrocita, koji su odsluili svoj vek). koja se vri u
slezini i krvotoku. Ovaj proces se zavrava u jetri stvaran-
j em ui.
Treba napomenuti daj e i stvaranje mokrae funkcija j e-
tre. Ona se stvara samo tu; kao konani proizvod razmene
belanevina. a izluuju je bubrezi. To ukazuje na tesnu
povezanost jetre i bubrega.
95
Stvaranje ui
Stvaranje ui je specifina funkcija jetre, ali u tome
uestvuju i drugi organi i tkiva. Za 24 sata u ovejem or-
ganizmu stvori se 800-1000 mililitara ui.
u iz jetre kroz une kanale, iji je prenik 4 milimetra,
a duina 2-6 centimetara, dolazi do izvodnog kanala une
kese. Prenik kanala une kese u proeku je 3 milimetra,
a njegova duina 3-7 centimetara. Oba navedena kanala se
slivaju u zajedniki kanal za luenje ui (ductus choledo-
chus), koji ima prenik 6 milimetara i duinu 7-8 centim-
etara. Kod zapuavanja ua tih kanala otvor opteg unog
kanala moe se uveati do 1,5-2 centimetra u preniku.
uni kanali bogato su snabdeveni glatkomiinim
vlaknima, zahvaljujui emu mogu aktivno da pokreu u
as u j ednom, as u drugom smeru.
Deo ui nagomilava se u unom mehuru. ija je duina
7-8 centimetara i koji moe zapreminski primiti do 60 mili-
litara ui. Meutim, on se lako rastee i u njega se moe
slobodno, bez oteenja, smestiti do 200 mililitara tenosti.
On j e, takode, snabdeven miinim vlaknima i moe vriti
kontrakcije (skupljati se i iriti) zajedno sa unim kanali-
ma, izluujui u u dvanaestopalano crevo pod pritiskom
200-300 mililitara vodenog stuba!
una kesa ima sposobnost poveanja za 10-20 i vie
puta! Motorni nerv une kese potie od desnog dijafrag-
malnog nerva.
Energija, potrebna za unu sekreciju, stvara se na raun
disanja tkiva jetre. u je sekret jetrenih elija. Ukus ui
je gorak sa naknadnim slatkastim ukusom. Miris je posebno
aromatian, reakcija ui je slabo alkalna. u uestvuje u
96
probavi hrane: potpomae neutralizaciju hranljive kaice,
koja dolazi iz eluca u dvanaestopalano crevo, emulguje
masti i potpomae njihovo upijanje; iritirajue deluje na de-
belo crevo, pojaavajui njegovu peristaltiku. Sa njom se
iz krvi izluuju razne egzogene i endogene materije koje,
nagomilavajui se u krvi. tetno utiu na aktivnost orga-
nizma, a sa njom se isto tako izluuje viak holesterina.
Evo sadraja ui:
v oda - ok o 84%.
una kiselina - 7%.
mucin i pigmenti - 4, 1%.
mi ner al i -0. 8%.
ma s t i - 3, 1%.
holesterin - 0.6% i niz drugih materija.
u se stvara neprekidno. Smanjuje se pri gladovanju,
pregrevanju organizma, a poveava se pri smanjenju spolja-
nje temperature, pojaanju portalnog krvotoka i prisustvu
belanevina. a naroito masti u hrani.
97
PATOLOGIJA JETRE
Stvaranje unog kamenca i
upala unih kanala
Razmotrimo prema redosledu sastavne delove ui: po-
sle vode. une kiseline zauzimaju drugo mesto - 7%. One
se stvaraju u jetri iz holesterina. Njihovo glavno svojstvo je
da smanjuju povrinski napon tenosti. Smanjenje sadraja
unih kiselina usled naruavanja sposobnosti elija jetre,
pri razliitim povredama, da sintetizuju te kiseline ili pri
zastoju ui u unoj kesi - j edan je od glavnih uzroka izd-
vajanja soli kalcijuma iz rastvora holesterina i stvaranja
unog kamenca.
uni pigmenti, u osnovi, predstavljeni su pigmentom
bilirubinom (zlatnoute boje) i biliverdinom (zelene boje).
Pri oksidaciji bilirubin se pretvara (transformie) u biliver-
din. On se. uglavnom, stvara iz hemoglobina krvi. Prema
hemijskim karakteristikama ovi pigmenti su bliski portiri-
ma (purpurni, grimizni kamen).
Holesterin - materija potrebna organizmu, koja ulazi
u sastav elija organizma. Njegova prekomerna koliina
tetna je za organizam.
Upala une kese (holecistitis) i unih kanala (holan-
gitis) nastaju u veini sluajeva pri prisustvu kamenja u
njima, kao i mikroorganizama, koji su prodrli u unu kesu,
uglavnom iz creva.
Prema materijalima sa obdukcija B. Ridel je utvrdio daj e
svaki deseti ovek imao uno kamenje. Stvaranje unog
kamenca uglavnom zavisi od ishrane i poinje od 16-20 go-
98
dina ivota, a kod 70-godinjaka mogu se uoiti kod svake
tree osobe.
Prema podacima Pavlova I. P., Bruna, Kladinskog N. N. i
drugih sadraj ui i njegova evakuacija iz creva u direktnoj
su zavisnosti od sastava hrane. Tako se kod masne hrane i
hrane bogate belanevinama izdvaja gua, koncentrovana
u. bogata vrstim materijama (holesterinom i bilirubi-
nom).
ene boluju 6 puta ee od kamena u ui nego mu-
karci. Trudnoa podstie stvaranje unog kamenca, poto
dolazi do zastoja ui u unoj kesi (materica stenjava
unutranjost, poveava unutranji pritisak u trbuhu i men-
ja poloaj une kese i kanala), a takode. zbog povienog
sadraja holesterina u krvi u poslednjim mesecima trudnoe
i neposredno posle poroaja (prvih dana). Osim toga, za
vreme trudnoe moe doi do naruavanja nekih funkcija
jetre. Osobenosti disanja kod ena i mukaraca, takode,
objanjavaju frekvenciju ovog oboljenja. Kod ena pri
grudnom disanju javlja se plia ekskurzija dijafragme u
poreenju sa mukim - trbunim disanjem, a pokreti di-
jafragme povoljno utiu na protok ui u unim kanali-
ma.
Prilikom ienja organizma iz vas e izlaziti najrazno-
vrsniji kamenii. Nesumnjivo vas interesuje kakvi su to
kamenii, odakle su izali i usled ega su nastali.
uni kamenii u unoj kesi imaju okrugao oblik.
uni kamenii u jetrinim kanalima mogu biti razgranati
i ak mogu predstavljati preciznu kopiju unih kanala. U
jetri, unim kanalima i unoj kesi susreu se tvrdi, bodlji-
kavi, u obliku grane crni pigmentni kamenii. ienjem
jetre oni se drobe i izlaze u vidu semenki suncokreta i crnog
99
peska, kao kameno-ugljena praina veliine do 6 milimeta-
ra. Prema sastavu uni kamenii dele se na holesterinske,
velike kombinovane, sloene holesterinsko-pigmentno-
krenjake i pigmentne.
Holesterinski kamenii imaju veliinu od zrna graka
do ljive, okrugao oblik, glatku povrinu, belu ili svetloutu
boju i pojavljuju se u unoj kesi. Oni su meki. lagani,
plivaju na vodi. Uzrok stvaranja ovih kamenia je obo-
gaivanje ui holesterinom. kao i smanjenje zatitnih ko-
loida - unih kiselina i zastoj ui.
Holesterinsko-pigmenlno-krenjaki uni kamenii
najee se javljaju u unoj kesi. Oni su uvek u gomili i
imaju oblik nepravilnih poliedara. Njihova veliina je od
glave iode do krupnog zrna graka. Boja im je bela, siva
(kada preovladava holesterin i kre u kori kamenia) ili
mrka i tamnozelena (kada preovladava pigment biliver-
dina). Ti kamenii nastaju najee kao posledica infek-
cije i upale une kese i unih kanala. Njihovo stvaranje
mogue je i bez infekcije, kao rezultat nepravilne kombi-
nacije namirnica za ishranu, koje su prole kroz termiku
obradu.
Pigmentno-krenjaki kamenii su crnozeleni. mnogo-
brojni, lomljivi i raznovrsnog oblika. Ponekad su to mrke
izmrvljene grudvice. Dokazano j e, da se ti kamenii taloe
u jetrinim unim kanalima. Nemaju holesterina, sadre
primesu bakra i razvijaju se iz mikrolita. Mikroliti su
prenika 7-60 mikrona, imaju belanevinastu osnovu, une
pigmente i krenjak. Nastaju usled toga to strane estice
dospevaju iz creva u krv. gde se veu sa belanevinama
i pigmentima ui i polako se odstranjuju kroz une ka-
nale. U creva dospevaju u obliku kuvane hrane i vode, j er
100
se u procesu probave organske materije pretvaraju u ne-
organske - taloe se, a taj talog organizam ne prihvata i
kao strani produkt izluuje ga zajedno sa ui. U nekim
sluajevima mikroliti su osnova nastajanja pigmentno-
krenih kamenia, koji se stvaraju u unim kanalima i
unoj kesi. Mogu se formirati dva oblika kamenca: isti
pigmentni kamenac, vezan za proces hemolize. i zemljani
pigmentni kamenac, vezan za zastoj ui.
Na nau sreu najredi je ist kreni kamenac. On je beo
i tvrd i stvara se u procesu upale. Kalcijum (kre) i u ovom
sluaju dobija se iz kuvane hrane.
Medureanjski kanali za izluivanje ui proteu se upo-
redo sa meureanjskim krvnim sudovima i, spajajui se,
obrazuju u poetku desni i levi jetrin kanal (kanal renja), a
zatim zajedniki jetreni kanal.
Sistemi jetrinih unih puteva desnog i levog renja jetre
strogu su razgranieni. Desni uni kanal renja prihvata
u iz prednjeg i zadnjeg kanala. Prostor koji zahvata sva-
ki od tih kanala naziva se segmentom jetre. Svaki od seg-
menata skuplja u iz meureanjskih kanala za izluivanje
u granicama segmenta. Du granica izmeu segmenata, po
pravilu, ne prolaze ni uni putevi. ni arterije, ni vene port-
nog sistema.
Otuda se moe zakljuiti, da u proeku j edno ienje j e-
tre probij a' ' j edan segment, a njih je etiri. Prema tome. da
bi se oistila jetra, potrebno je i poeljno uraditi najmanje
etiri ienja.
101
Portna hipertenzija i njene posledice
Savremena ishrana ini nau krv kiselijom (normalna
pH krvi je slaboalkalna). lienom dovoljne koliine ivih
mineralnih materija, vitamina i mnotva drugih elemenata.
{../iva" materija razlikuje se od mrtve** postojanjem bio-
plazmenog polja, koje pri termikoj obradi nestaje. Atomi u
9
Jtivim" mineralima nalaze se na viem energetskom poten-
cijalu i imaju levi zaokret. Kod mrtvih*' toga nema.) Neak-
tivan nain ivota, uz minimum motornih aktivnosti, uz na-
vedeno stanje krvi postepeno izaziva diskineziju sistema za
izluivanje ui. a otpor u kanalu za izluivanje ui moe
porasti do 750-800 milimetara vodenog stuba (skoro cela
atmosfera!). Koncentracija ui, kao stoj e poznato, moe da
se povea za 20 i vie puta. Materije, koje se nalaze u tako
koncentrisanom obliku, mogu lake da se taloe. Kao stoj e
ve bilo rei prvo se kristalie holesterin, za njim bilirubin
sa produktima njegove oksidacije, zatim soli. kre itd. Bili-
rubin, soli i kre su glavni sastojci unog kamenca. Upor-
edo sa tvrdim kamencem u jetrinim kanalima se skladiti
amorfna bilirubinsko-kalcijumska masa. slina ugrucirna.
U unoj kesi i kanalima moe se nalaziti ukastobeli pe-
sak. masa u vidu kaice. Jetra kao da se nadima iznutra od
tih unih trombova. kako tvrdih, tako i u obliku mazuta. Pri
tom se vri j ak pritisak na okolna tkiva (slika 11), s obzirom
da pritisak ui u kanalu za izbacivanje ui moe dostii
atmosferu! To oteava protok arterijske krvi koja raznosi
kiseonik po jetrinim arterijama i spreava krvotok kroz
portnu venu, kojim se prenose hranljive materije iz creva.
Usled toga se javlja portna hipertonija.
102
U Velikoj medicinskoj enciklopediji terminom portna hi-
pertonija definie se povieni krvni pritisak u portnoj veni.
On se javlja kao posledica (uzrok sam naveo u prethodnom
tekstu, G. M.) oteanog protoka krvi kroz jetru, vezano za
pojedine i raznovrsne mehanike prepreke.
Na primer, uni ugruci u unim kanalima stvaraju se
belanevinastom infiltracijom jetre. Belanevinaste mase
(Napomena: Dnevni obroci hrane bogati belanevinama,
naroito pri nedovoljnoj fizikoj aktivnosti, glavni su ra-
zlozi za nastajanje svih poremeaja i oboljenja.), odlaui
se u jetri, ire jetrinu konstrukciju, pritiskaju epitelne elije,
dovodei ih do atrofije, to uzrokuje promene strukture or-
gana.
Deo krvi. koji nije mogao da proe krozjetru preko portne
vene, ide obilaznim putem (takozvani kolateralni krvotok)
kroz anastomoze sa gornjim i donjim upljim venama.
Usled zastoja krvi nastupa i uveanje slezine. Njena
funkcija slabi. Zastoj u venskom sistemu pankreasa izaziva
distrofine promene u njemu i remeti njegovu funkciju. (Da
li je to glavni uzrok teke izleivosti dijabetesa?) Zastoj u
venama eluca i creva naruava sekretorna i apsorbujua
svojstva tih organa. (Da li se ovde krije uzrok slabog varenja
i prihvatanja hrane?) To. takode, izaziva j ako krvoprolie,
naroito iz krvnih sudova eluca, tankog creva, jednjaka,
debelog creva. obilne menstruacije kod ena, javljaju se
trombovi na nogama i hemoroidi. Arterijski pritisak opada
(hipertoniarima za notiranje).
103
Slika I I - Patologija kod portne hipertenzije
Strelice na crteu oznaavaju oteano oticanje krvi (tj.
povratni pritisak), a kao posledica tog javljaju se zastoji
u tim organima. I - portna vena: 2 - slezina sa odlaznom
venom: 3 - gornja mezent eri jalna vena: 4 - donja mezen-
teri jalna vena: 5 - bubrene vene: 6 - gornja uplja vena:
7 - zajednika bedrena vena: 8 - spoljanja bedrena vena:
9 - donja uplja vena: 10- anastomoza izmeu grana
portne vene i donje uplje vene u predelu debelog creva:
11 - anastomoza izmeu grana portne vene i gornje uplje
vene u predelu jednjaka i eluca.
104
Zbog atrofije elija jetre usled pritiska i lokalnog nedostat-
ka ishrane, javlja se poremeaj u razmeni ugljenih hidrata,
masti, belanevina, vode, minerala i slino. Nema smisla
nabrajati poremeaje i oboljenja, nastale usled naruavanja
svih tih razmcna. Prema tome. jasne su mnogobrojne po-
sledicc zaprljanosti i zaguenosti nae jetre.
O znaaju jetre za funkcionisanje naeg organizma govo-
ri jogista Svama ivananda u knjizi Joga terapija:
..Slaba jetra je glavni uzrok naruavanja naeg opteg
zdravlja. Zdravlje jetre obezbedujc zdravlje i vitalnost
celog organizma. Najvanije lezde u organizmu - hipo-
fiza, titasta i pankreas, koje podstiu razvoj organizma,
omoguavaju mu rast i pomau jetri u procesu probave
hrane - paralizuju se usled naprezanja u nastojanju da po-
mognu bolesnoj jetri. Opti poremeaj ne samo da utie na
rast i razvoj organizma, ve i ima uasne posledice."
Moemo upotrebljavati hranu bogatu vitaminima, min-
eralnim materijama i drugim najkvalitetnijim hranljivim
materijama, ali zbog zapuenosti starije cari ce" (kako j e-
tru nazivaju tibetski lekari) deo hranljivih materija obilazi
jetru, prolazei kroz anastomoze u druge vene i pri tome
se ne pretvaraju u oblik, koji je prihvatljiv za organizam.
To je razlog to patimo od nedostatka hranljivih elemenata.
Hranljive materije koje su zaobile jetru postaju strane or-
ganizmu i izazivaju razliite alergijske reakcije. Zato. pre
nego to odete kod lekara da muite sebe ispitujui alergene
i slino, oistite svoju jetru, pa e i alergija nestati.
105
Slika 12 - Bolne take kod unog kamenca:
I - toka une kese; 2 - epigastric na zona bola;
3 - holedohusno-pankreatina zona; 4 - ramena zona;
5 - take VIII, IX i XI grudnog rebra; 6 - taka lopatinog
ugla; 7 - taka dijafragmalnog nerva
Uopte reeno, ak i pri pravilnoj ishrani i pridravanju
svih drugih principa leenja. sa zapuenom j etrom
funkcioniemo mnogo sporije, nego to elimo.
Simptomi koji ukazuju na oboljenja jetre
Prvo emo se osvrnuti na poznate simptome oboljenja
jetre, s aspekta tradicionalne medicine, a zatim ih uporediti
i dopuniti savremenim shvatanjima.
Obratimo se ponovo ud-iu (knjiga Tajne tibetske
medicine - napomena prevodioca). Tibetski lekari su sma-
trali da postoje tri glavne bolesti koje nastaju od vetra, ui
i sluzi. Poremeaj j edne od navedenih funkcija izaziva
oboljenja. Prema njihovom miljenju, funkcije ui su: pro-
106
bavna. koja menja boju. koja se pretvara, koja poboljava
vid i koja podstie bolje raspoznavanje boja.
Probavna u nalazi se u elucu izmeu svarene i nes-
varene hrane. Ona vari hranu, odvaja sok od taloga, daje
toplotu i snagu ostalim vrstama ui.
u. koja menja boju. nalazi se u jetri. Ona potpuno
menja boju prozranog soka u crvenu.
u. koja se pretvara, nalazi se u srcu. Ona daje dui
oseajnost. gordost. razum i strasnost. (Prema sintoitskim
narodnim verovanjima izvor smelosti u ovejem telu je je-
tra - kimo. Otuda potie i Ijudoderski obiaj kimo-tori
Smatralo se da kada ratnik pojede svezu jetru hrabrog ne-
prijatelja, dobija novu snagu i smelost. - Put samuraja.)
u. koja daje vid, nalazi se u oima i razvija nau per-
cepciju za oblik.
u Jasna boja. nalazi se u koi i ini jarkim njen ten.
Prema kineskim medicinskim izvorima funkcija jetre i
une kese odnosi se na primarni elemenat drvo" i tesno
je povezana sa:
tkivom tela - miii god. dobom - prolee
ulnim organima - vid bojom - zelena, plava
izluevinama - suze planetom - Jupiter
emocijama - gnev mesom - piletina
zvucima - krik itaricama - penica
ukusom - kiselo plodovima - ljiva
Tibetski lekari razlikovali su 26 oboljenja ui, a kineski
lekari su na osnovu snova postavljali dijagnozu. Tako se
pri punoj jetri (tj. kada je energetski funkcija j etre najvea)
sanjaju gnevni snovi; pri praznoj jetri (tj. kada je slaba ener-
gija) sanja se uma. Savremena medicina oboljenja jetre i
une kese definie na sledei nain:
107
Dijagnoza bolesti unog kamenca
Najtipiniji simptomi kod unog kamenca su jaki na-
padi bola - grevi u unoj kesi ili jetri.
Bol se javlja u napadima, koji traju od nekoliko minuta do
nekoliko sati. Najee se bol javlja iznenada, ponekad tome
prethodi gubitak apetita, munina, tegobe ispod lopatice i
oseaj pritiska ispod desnog rebarnog luka (moda usled
zasienosti une kese sa ui).
Uzroci koji izazivaju une greve su nervna i fizika pre-
morenost. emocije, hlaenje tela, zasienje i razdraenost
eluca posle uzimanja hrane, naroito ljute. uni grevi
kod ena najee se podudaraju sa menstruacijama ili
nastaju posle poroaja. Gr se obino javlja u prvoj polo-
vini noi, kada su funkcije jetre i une kese maksimalne,
nakon 3-4 sata posle veere, tj. u trenutku maksimalnog
izluivanja ui u dvanaestopalano crevo i njene maksi-
malne koncentracije.
Bol je otar, jak, na momente kao da razdire na delove
desnu stranu stomaka. U poetku napada bol je rairen
(ifuzan), ali se ubrzo koncentrie na odreene delove tela
(slika 12).
una kolika (gr) obino je propraena muninom i
povraanjem, prvo hrane, a zatim sluzi i ui, pri emu se u
pojedinim sluajevima izbacuju i mali uni kamenii.
Bolesnici se esto ale na hladnou u udovima. Kod nekih
se pojavljuju grevi miia listova nogu i miia prstiju na
rukama.
Dijagnoza /ironinog hepatitisa
Opti simptomi - slabost, gubitak apetita, ponekad gor-
ina u ustima, peenje u epigastrinom predelu. este mu-
108
nine, zatvori, ponekad i prolivi. Pri komplikovanju bolesti
- svrab koe. poviena temperatura od 37.1 do 37,6C.
esto se uoavaju i psihiki poremeaj: potitenost. zno-
jenje. razdraljivost. nesanice. Pri pregledu kod treine
obolelih. koji imaju bol, naroito u periodu kulminacije
bola moe se uoiti prisustvo ..jetrinih dlanova" (crvenilo
koe na povrini dlanova, oko palca i malog prsta), kao i
..zvezdica" na krvnim sudovima (spider nevus-i).
Zvezdica j e, u stvari, mali pulzirajui krvni sud, od kojeg
se zrakasto granaju tanki neni krvni sudovi (kapilari). koji
podseaju na noice pauka. Njihov prenik je od veliine
glave iode do zrna graka. Najee se kapilarske zvezdice
nalaze na licu, ramenima i podlakticama, kao i na leima.
Kada se funkcionalno stanje jetre pobolja oni mogu da
neslanu.
Kod hroninog hepatitisa oboljevaju zglobovi i plua.
Diskinezija unih kanala
Opti simptomi - psihiki poremeaji, bolovi ispod des-
nog rebarnog luka. Hipotonini oblik - bolovi ispod desnog
rebarnog luka praeni stalnom muninom, podrigivanje,
atonini zatvor.
Hipertonini oblik - povremeni bolovi, munine,
naizmenini prolivi i zatvori.
Upala unog mehura i unih kanala
Opti simptomi - do pojave bola - oseaj tegobe na
delu tela ispod lopatica nakon 1-3 sata posle jela, koji
je propraen naduvenou stomaka, blaom groznicom
i slabou posle uzimanja hrane, prolivi koji se javljaju
naroito posle uzimanja peene ili prene hrane. Vidljiva
je i ksantomatoza koe: na licu (onim kapcima, obrazima,
ustima), na pregibima laktova. prstima - u vidu utih mrlja.
109
koje su izdignute iznad povrine koe. Moe se uoavati i
oticanje lanaka prstiju u obliku kobasice.
Prema simptomima koje smo naveli tumaite i razmiljajte
o zdravlju svoje jetre i une kese. Ukoliko su vam se ti
simptomi ve javili moete ih spreiti. zaustaviti i otkloniti,
a ne da dovedete sebe u bezizlazan poloaj. Ukoliko sum-
njate u sebe i u linu procenu svog zdravstvenog stanja,
potraite pomo lekara. koji e sigurno postaviti pravu dija-
gnozu, a vama ostaje da odluite kako ete se dalje leiti.
EFEKAT IENJA JETRE
Mnogi misle daj e sa njihovom j etrom sve u redu - to
je velika zabluda. U to sam se uverio na vlastitom iskustvu,
ali i na iskustvu drugih ljudi. uni kamenac se u jetri veo-
ma vrsto dri i ne moe se tako jednostavno savladati. Pre
ienja j etre gladovao sam nekoliko puta po 7 dana, jedan-
put 10, j ednom 18 i po 3 dana oko deset puta. Osim toga,
gladovao sam i nedeljno po 24-36 sati u toku 3 godine. Moj
prijatelj je izdrao seriju gladovanja - 3 puta po 19 dana
sa prekidom od dva meseca izmeu gladovanja. Kada smo
nas dvojica poeli da istimo jetru iz nje je izlazila po tegla
od pola litra kamenia. Bilo je tu i mnogo zastarele ui,
boje katrana, tamne koice, pahuljica i drugih predmeta nad
kojima se ovek zgraava.
Prve godine kuru ienja uradio sam 5 puta (svega 8
razliitih ienja), a efekat je bio zapanjujui. Tanije,
osetio sam neobinu lakou, krepkost i obnavljanje celog
organizma. Spoznao sam st aj e pravo zdravlje, sve to to
nisam dobio u proteklih pet godina leenja u zdravstvenim
ustanovama. Ali. to su samo moja lina oseanja. U klubu
110
..Bodrost". iji sam predsednik. kroz ovakvo ienje proli
su mnogi i to ne jedanput. Dolazili su ljudi od kojih su lek-
ari odustali, bilo zbog njihovog opteg zdravstvenog stanja
ili zbog toga to su suvie stari i nemoni. Posle terapije
ienja jetre oni su se preporodili.
Primera radi. Savinih Nikolaj Timofejevi, roen 1925.
godine, dopuzao je jednog decembarskog dana u klub toli-
ko bolestan da se mislilo da nee doiveti sledee prolee.
Meutim, posebna ishrana, ienje debelog creva i jetre,
kao i urinoterapija uinili su udo. Ovaj. sada krepki sta-
rac prilagodio je svoju teinu visini. Moete ga videti kako
tri samo u orcu i razmilja da j o dugo, dugo ivi. Za taj
preobraaj bilo mu je potrebno neto vie od pola godine i,
uzgred, sve je radio samostalno, iako je njegovo obrazova-
nje bilo veoma oskudno - zavrio je samo 3 razreda osnovne
kole. Mogu da navedem j o primera ljudi koji su godinama
patili od kamenca u ui. Lekari su im predlagali operaciju,
ali im posle ienja jetre ona vie nije bila potrebna.
Interesantan je i sluaj J. A. Andrejeva iz Lenjingrada.
Mladi star 31 godinu nekako je doao kod nas bled, mrav,
a muila ga je i astma. Trebalo je da mu se operativnim
putem odstrani deo aorte srca. tj. da se taj deo zameni
krvnim sudom sa butine. Nije imao kuda. Teko je hodao
i j edva disao. U gotovo bezizlaznoj situaciji maio se za
literaturu i iz nje saznao da je procenat uspeha operacija
slinih njegovom sluaju ispod 30%. Borei se za svoj ivot
doao je na ideju da moda postoje druge mogunosti?
Jer, kakav je smisao operacije ukoliko kroz krvne sudove
umesto krvi tee prljavtina? Grozna krv. Operacija moe
biti i uspena. a ko garantuje da sve nee biti po starom. A
ta potom? Sinula mu je misao - oistiti jetru. Otputovao
111
je do Tatjane Aleksandrovne Burjeve, koju neki ovde na-
zivaju legendom. Ta starica od 85 godina savreno je raz-
radila postupak ienja jetre. Proistila je jetru mnogim
poznatim kosmonautima i mnogim ljudima na visokim
poloajima, ak i nekima iz Ministarstva zdravlja Rusije,
koji ne priznaju alternativnu medicinu niti bilo ta drugo
to se kosi sa dostignuima i znanjima nauke. Tatjana Alek-
sandrovna shvatila je sloenost tog sluaja i proistila mu
je jetru dva puta uzastopce. Posle toga mladi je preao na
pravilnu ishranu. Posle mesec dana sreli su ga kako tri do
4. sprata. oran i io kao da mu nikada nije bila potrebna
operacija. Njegova krv je bila ista.
Tatjana Aleksandrovna isti jetru ljudima svih uzrasta,
od pete do 105 godine starosti, sa podjednakim uspehom
i efektom. Kada je moj otac, star vie od 80 godina, posle
drugog infarkta bio u veoma tekom stanju resili smo da mu
pomognemo i dogovorili smo se sa Tatjanom da se kod nje
leci odreeno vreme. On je, naravno, sumnjao, strahovao i
podsmevao se tom metodu leenja. Poto je Tatjana Alek-
sandrovna bila starija od njega ona se podsmevala njegovom
strahu, pa se moj otac predao i pristao na kuru ienja jetre.
Iz njega je izalo 60 velikih i 200 malih kamenia. Kako je
uopte mogao da ivi kao zdrav ovek sa tako zagaenom
j etrom. Jedna ena je 5 godina tragala za Tatjanom Aleksan-
drovnom po celoj Rusiji, jer joj je predloeno da odstrani
uni mehur u kome je na snimku bio vidljiv veliki kamen
sa j o oko 60 kamenia veliine zrna pasulja. I to je prolo
bez operacije - sve ih je izbacila.
U sledeem poglavlju bie rei o tome da lije ovo ienje
stvarno bezopasno i na emu se zasniva njegovo dejstvo.
112
Fizioloki mehanizmi koji se koriste pri
ienju jetre
Kao glavni argumenat protiv ovog naina ienja jetre
protivnici navode da su uni kanali prenika 34 milimetra,
a izlaze kamenii od 20 i vie milimetara, bez operacije,
slobodnim prolazom to ne moe da se desi. Kada, pak, ljudi
sami kau da su lino videli izbaeno kamenje, protivnici
ovog ienja zakljuuju da je to ekskrementno kamenje,
izbaeno iz debelog creva. Zastrauju pristalice ovog meto-
da ienja moguim zatvorom, zapuenjem kanala i dru-
gim komplikacijama. Ali. avaj. ti ljudi apsolutno nita nisu
osmislili u datoj terapiji.
Vratimo se brouri Fakultet zdravlja objavljenoj 1986.
godine. Na 34. stranici, lan - korespondent Akademije
medicinskih nauka SSSR, profesor avalova Jevgenija
Petrovna. naelnik katedre infektivnih oboljenja i epidemi-
ol ogi c Prvog lenjingradskog medicinskog instituta P.
Pavlov" opisuje slepo" ispiranje unih kanala bez sonde,
koje se naziva dubaa" i koje lekari uveliko primenjuju.
Postupak dubae je sledei:
Ujutro na gladan stomak dati bolesniku da popije 200-
250 mililitara (2,5 decilitra) gazirane ili negazirane min-
eralne vode, flau prethodno otvoriti i ostaviti da odstoji
na sobnoj temperaturi. U mineralnu vodu moe se dodati
5 grama sumpornokiselog magnezijuma ili sorbina. to
podstie energinije oslobaanje une kese. Nakon 15-20
minuta ponovo ispiti istu koliinu mineralne vode.
Posle uzimanja mineralne vode bolesnik treba da lei u
postelji 1,5-2 sata. sa termoforom (grejalicom) na delu tela
oko desnog rebarnog luka. Dubaa se moe obaviti ukoliko
113
se kao sredstvo za razdraivanje upotrebljava samo rastov-
or sumpornokiselog magnezijuma. ili sorbita, ili ekstrakta
(tinkture) iz trave protiv ui.
U j ako efikasna sredstva, koja omoguavaju poveano
luenje ui, spadaju umance od jaja, maslac, sumpor-
nokiseli magnezijum, so ..barbara" i karlovarska so.
Od 40 do 50 mililitara 33%-nog rastvora magneziju-
ma. zagrejanog do 40 C. izaziva kontrakciju une kese,
zajednikog unog kanala i Odijevog sfinktera. Osobama,
koje teko podnose magnezijum. daju se koncentrisani rast-
vori eera, glukoze, sorbita, ksilita ili maslinovog ulja.
Najefikasnije za otvaranje sfinktera Oddi i pranjenje
une kese su masnoe iz hrane i produkti probave u cre-
vima.
Ovi podaci su strogo nauni. Na osnovu njih ve znamo
da se uni kanali mogu ispirati. Sada emo se vratiti iskust-
vu narodne medicine, tj. tome na emu se ona zasniva.
O Polazei od navedenog, nama je potrebno j ako sredst-
vo protiv ui. Vidari (narodni lekari) uoili su da uzimanje
veih doza biljnog ulja (naroito maslinovog) umnogome
podstie izbacivanje ui. odnosno izaziva kontrakcije
une kese i maksimalno otvara sve une kanale.
Pojaano luenje ui izjetre podstiu kiseline. Limun-
ska kiselina, koja se sadri u limunovom soku, stimulie
tu funkciju i uz to rastvara tvrde izboine - kukice koje
zadravaju une kamenie u kanalima.
0 Leenje toplotom je najbolji nain za stiavanje upale
i bolnih spazama u jetri.
Radi toga na 3-4 sata pre ienja jetre treba zagevati
deo tela oko jetre i produiti zagrevati i posle uzimanja
maslinovog (ili drugog) ulja i limunovog soka. Pored osta-
114
log. poznato nam je, da se kamenii u 90-99% sluajeva
sastoje iz holesterina. Toplota ih topi, ne dolazi do bolnih
spazama i oni slobodno prolaze kroz une kanale.
S obzirom da uni kanali imaju glatku muskulaturu
oni mogu da se ire do 2 centimetra u preniku. a pri kon-
trakcijama stvaraju takav potisak, da se u izbacuje pod
pritiskom od 300 milimetara vodenog stuba. U ekstremnim
sluajevima pritisak moe dostii i 800 milimetara vodenog
stuba!
0 Mogu je i obrnut sluaj - resorpcija unog kamenja.
Do toga dolazi usled otkidanja koloida i stvaranja pukotina,
kao i usled deliminog rastvaranja u normalnoj ui. Tu
se moe dejstvovati u dva pravca: a) poveanjem koliine
unih kiselina, koje smanjuju povrinski napon ui i, sa-
mim tim. podstiu otkidanje koloida sa njihovim deliminim
rastvaranjem, i b) poveanjem koloidne zatite.
Varijanta a). U salu oveka. koje se topi pri temperaturi
od 15 C (pri telesnoj temperaturi ono je teno), sadri se oko
70% oleinske kiseline. Ta kiselina spada u grupu nezasienih
masnih kiselina. Vanija bioloka svojstva nezasienih
masnih kiselina su: 1 - podstiu pretvaranje holesterina u
lako rastvorljiva jedinjenja i. samim tim, podstiu njego-
vo izluivanje iz organizma: 2 - normalizujue deluju na
stanje zidova krvnih sudova, zbog poveane elastinosti i
smanjenja propustljivosti. Oleinska kiselina topi se pri tem-
peraturi 13 C, pri emu je ona skoro jedina masna kise-
lina koja ulazi u sastav ivotinjskih masti, pa je zato njen
sadraj u tim mastima glavni faktor koji odreuje tempe-
raturu njihovog topljenja. Najvie oleinske kiseline sadri
se u maslinovom ulju (80-81%). dok je u suncokretovom
ulju ima duplo manje (39%). Oleinska kiselina se skoro
115
potpuno apsorbuje u crevima i organizam je lako koristi pri
razmeni materija.
Iz navedenog nam je jasno, da idemo putem rapid-
nog poveanja nezasienih masnih kiselina, koje dej-
stvuju kao une kiseline, rastvaraju holesterol i uz to
poveavaju elastinost zidova krvnih sudova i unih
kanala. Pored toga, one su srodne organizmu i zato su za
ishranu najpreporuljivije prirodni namirnice, koje sadre
nezasiene masne kiseline. Najbolja od tih namirnica je
maslinovo ulje.
Varijanta b). U prirodi postoje zatitne materije, uglavnom
visokomolekularna jedinjenja. kao na primer, belanevine,
polisaharidi i niskomolekularne povrinski-aktivne ma-
terije, kao to su oleati natrijuma i kaiijuma, saponini i
druge. Takva zatitna materija skuplja se na povrini koloi-
da, pokrivajui ga sulfatnom pokoricom. Zatitni omotai
stvoreni na taj nain spreavaju meusobno slepljivanje
koloidnih estica i njihovo taloenje. u, kao to nam je
poznato, sadri 84% vode. Tu vodu treba zasititi navedenim
zatitnim materijama koje. prodirui u mikropore unog
kamena, odvajaju koloide i zatim ih rastvaraju.
Izvori zatitnih koloida su: svee pripremljeni sokovi iz
povra i voa, kao i sveza vlastita mokraa (urin).
Sredstva koja boje urin su najfinije estice organskih ma-
terija. U dnevnoj mokrai ih je oko j edan gram. Otuda je
vlastiti urin najbogatija i najdostupnija materija zatitnim
koloidima. Najbolje je upotrebljavati urin prirodne ute
boje.
Razmotrili smo glavne fizioloke mehanizme na kojima
se zasnivaju navedena ienja jetre. Meutim postoji j o
nekoliko dopunskih:
116
* Limunov sok ima veoma jak kiseo ukus. Kao to tvrdi
kineska narodna medicina, kiseo ukus stimulie funkciju
jetre. Poret toga. eterina ulja limunovog soka dejstvuju
istovremeno i kao sredstvo za izbacivanje ui i kao anti-
septik.
* Prema konstatacijama kineskih lekara - akupunktur-
ologa funkcija jetre i une kese najjaa ja nou od 23 do
3 sata.
# Sugeriui sebi da se uni kanali ire, da se u obil-
no lui. uz istovremeno misaono slanje energije na ta mesta,
pojaavamo efekat.
* Prema uenju jogista, disanje samo kroz desnu noz-
drvu podstie zagrevanje organizma i poveava njegovu
..snagu razlaganja".
* Stvaranje i izluivanje ui poveava se pri poveanju
portalnog krvotoka i prisustvom masnoa u konzumiranoj
hrani. Ti uslovi se mogu ispuniti ukoliko se nakon izves-
nog vremena posle uzimanja hrane i limunovog soka uradi
lagano, ritimino disanje j oge. sa akcentom na zatezanje di-
jafragme, stoj e mogue vie za vreme izdisaja.
* Za vreme punog meseca poveava se sposobnost or-
ganizma za ienje. U prolee je najjaa funkcija jetre, a u
jesen najslabija.
117
Najprostije i najefikasnije ienje jetre
Naveli smo da su maslinovo ulje i limunov sok idealne
materije za ienje, ali su one, naalost, dostupne malom
broju ljudi. Postavlja se pitanje da li postoje zamene koje
imaju iste vrednosti. Na veliko zadovoljstvo ima ih dovolj-
no. Umesto maslinovog ulja moe se koristiti bilo koje sun-
cokretovo ulje (rafinisano, nerafinisano itd.), a umesto limu-
novog soka kristalisana limunova kiselina, kao i prirodni
produkti sa j akim prirodnim kiselim ukusom - mahovnica
(Oxycoccus palustris), pasji trn (Hippophae rhamnoides),
ogrozd (Grossularia reclinata) itd. Kao to pokazuje prak-
sa, ienje tim biljkama vri se na isti nain kao i sa ideal-
nim sastojcima (maslinovim uljem i limunom). Autor se u
to uverio lino, a o tome govore i drugi ljudi, koji su koristi-
li zamene. Prema tome, slobodno moete koristiti navedene
zamene - suncokretovo ili kukuruzno ulje. kristalisanu li-
munsku kiselinu-limuntus (razreuje se do te mere da ras-
tvor po ukusu podsea na prirodan limunov sok) i prirodni
jestivi produkti sa j aki m kiselim ukusom, koji rastu u kraju
gde ivite.
Tajna efikasnosti ienja jetre sastoji se u prethodnoj
pripremi - smekmvanju organizma. Smekavanje orga-
nizma u vidu toplih vodenih terapija (detaljnije opisano
u knjizi) treba obaviti najmanje 3-4 puta. Svaku toplotnu
terapiju zavravati kratkim prohladnim tuiranjem ili poliva-
njem tela hladnom vodom. Poslednju smekavajuu tera-
piju uraditi dan pre ienja jetre.
Ukoliko 3-4 dana pre ienja jetre budete jeli uglavnom
biljnu hranu i pili veu koliinu svee iscedenog soka (cve-
kle - 1 deo i j abuka - 4-5 delova. poeljno kiselih) i jcd-
118
nom dnevno se klistirate (poeljno urinom), vaa priprema
za ienje jetre bie idealna.
Na kraju dolazi dan terapije ienja. Poeljno je da to
bude za vreme punog meseca i da pri tom budete odmorni
i smireni. Ujutro, posle toaleta, uradite klistir. Posle toga
popijte navedeni sok i dorukujte laku hranu. Za ruak,
takode. pojedite neku laku hranu i nakon 1-2 sata posle
ruka ponite da zagrevate deo tela oko jetre. Prislonite ter-
mofor sa toplom vodom (ili elektrino j astue) na taj deo
tela. Hodajte i obavljajte druge poslove u kui sa termofo-
rom na telu sve do uvee. Oko 19-20 sati ponite sa terapi-
j om ienja j etre. Prethodno zagrejte ulje i sok od limuna
(rastvor limunske kiseline) do 30-35 C. Dozu ulja i limu-
novog soka odredite prema svojoj telesnoj teini i prema
tome kako vam organizam podnosi ulje.
Dakle, sve je pripremljeno. Pred vama su dve ae. j edna
sa uljem, druga sa limunovim sokom. Popijte jedan-dva
gutljaja ulja i isto toliko gutljaja soka. Nakon 15-20 minu-
ta, ukoliko se ne javi munina, ponovite postupak, saekajte
15-20 minuta i ponovo popijte nekoliko gutljaja ulja i soka.
Postupak se ponavlja sve dok ne ispijete svu koliinu ulja i
soka. Za to vreme sedite mirno na kauu ili fotelji, gledajte
televiziju ili itajte knjigu.
Ukoliko ne podnosite ulje i ono pone da vas mui posle
prvog uzimanja, treba saekati dok se ne izgubi neprijatan
oseaj u ustima i elucu. Ukoliko munina ne prolazi treba
smanjiti koliinu soka i ulja. Termofor moete skinuti, a
moete ga i dalje drati.
Kada ispijete ulje i sok (koliina ulja i soka kree se
od 100 do 300 grama) moete sprovesti niz mera koje
pojaavaju efekat ienja. Nakon 1-1.5 sat posle uzimanja
119
sastojaka zauzmite udobnu sedeu pozu (najbolje seditc na
pete), zapuite levu nozdrvu i diite kroz desnu. Na je/ik
stavite malo ljute paprike, a na deo tela oko jetre Kuznecov-
Ijev aplikator, ali sa metalnim iglicama. Sve to pospeie
stvaranje energije i toplote sa njenim usmeravanjem prema
jetri. Pri tome diite polako, ritmiki (4-6 uzdisaja i izdisaja
u minuti), snano radei dijafragmom. Izbacujte stomak za
vreme udisaja i podiite ga nagore za vreme izdisaja. Time
ete obezbcditi predivnu masau jetre, pojaaete u njoj
krvotok i ispraete je od ugruaka. Tako diite 15-30 minu-
ta, odmorite se j edan sat. pa ponovite postupak. Za vrem
odmaranja na deo tela oko jetre stavite magnetni aplikator
ili bilo kakav magnet.
Magnetna terapija je vezan faktor, koji pojaava kapila-
rni krvotok. Naunici su ustanovili da crvena krvna zrnca
usled neznatnog poveanja krvnog pritiska nisu u stanju da
se kreu kroz kapilare. Glavni mehanizam njihovog kre-
tanja sastoji se u tome. to se usled krvnog pritiska crve-
na krvna zrnca na proirenom kraju kapilara meusobno
pribliavaju. Obzirom da ona imaju isti elektrini naboj,
ona se meusobno odbijaju i kreu prema mestu manje kon-
centracije, prodiru i kreu se kroz kapilare.
Ovo je posebno vano koristiti radi poboljanja krvoto-
ka u jetri, u kojoj postoji unikatni venski kapilarni sistem.
Dopunski, magnetno polje aktivira fcrmente koji u terapiji
ienja imaju znaajnu ulogu. Sve to zajedno - toplota,
aktivnost fermenata. pojaan krvotok, povean broj crvenih
krvnih zrnaca, snaan snop slobodnih elektrona iz aplikatora
omoguava da razmekate, isperete i izbacite iz jetre i une
kese svu neistou i kamenje. Ova dovitljivost omoguava
da se zadejstvuju najdublji kvantni potencijali organizma
120
odgovorni za ivotnu aktivnost, ienje i rehabilitaciju,
^ikakva druga terapija ienja ne utie tako snano na or-
,>anizam, kao ova koju smo opisali. Priblino oko 23 sata
nou. ili kasnije (ponekad i u zoru), kada je bioritam j e-
tre i une kese maksimalan, poinje izbacivanje kamenja
i neistoa. To se izbacuje prolivom. Videete svo bl ago"
sticano nepravilnim nainom ivota, loom ishranom i od-
mah ete shvatiti da se tako ne srne iveti i da ni o kakvom
zdravlju ne moe biti ni rei. ukoliko to bl ago" ostaje u or-
ganizmu. Obino se ujutro javi j o j edan proliv i moe izai
j o vea koliina kamenia i ui. koja izgledom podsea
na mazut. Dopunski se klistirajte. Malo se odmorite i zatim
moete jesti. Poeljno je da prvo jelo bude pola litra soka
(argarepa sa cveklom i j abukom u odnosu 1:5). Sok e do-
punski isprati vau jetru. Tek posle toga moete jesti salate,
kaicu skuvanu s vodom.
PRAKTINA UPUTSTVA ZA
IENJE I LEENJE JETRE
Praksa je pokazala da mukarci i ene sa telesnom
teinom od 60 do 65 kilograma, ali u zavisnosti od toga
kako podnose ulje. prvo ienje j etre treba da urade sa
150-200 grama ulja (isto toliko i soka), da ne bi nastupilo
povraanje. U narednim ienjima moete poveati dozu
do 300 grama, a moete zadrati istu. to e biti dovoljno.
Ukoliko se posle izvesnog vremena javi povraanje i
u sadraju kojeg povratite uoite sluzni sekret (zelen, crn
ili sline boje) znak je da su ulje i sok proradili u elucu
i oistili ga od patoloke skrame. koja se tu nalazila. Kod
nekih ljudi to se deava pri prvom ienju. Drugo ienje
121
uradite sa manjom koliinom soka i ulja. a u treem - malo
poveajte.
Za vreme ienja trudite se da budete oputeni, smireni
i ne mislite na tok i postupak ienja. Po pravilu, za vreme
ienja pomou ulja i limunovog soka ne oseaju se ni-
kakvi bolovi. U nekim sluajevima, kada doe do j akog
pranjanja, proterivanja - osetiete kao da jetra die". I
nita vie. Ne plaite se, strah suava krvne sudove i une
kanale. Moe se dogoditi da iz vas nita ne izae, to moe
biti uzrok povraanja. Ukoliko iz bilo kojih razloga osetite
strah, nemir ili nervozu i ukoliko se oseate napregnutim",
stenjenim - popijte 1-2 tablete nekog sredstva za smirenje.
Sve ostalo odvijae se spontano.
Ne istite jetru posle tekog rada i posle dueg glado-
vanja. Odmorite se 3 do 5 dana da biste nakupili snagu.
Inae, mogu iskrsnuti dve neugodnosti: prva, j ednostavno
ete pojesti ulje i sok i druga, mnogo ete se iscrpiti. Upam-
tite, to je ipak prodiranje u jetru, a ona treba da ima snage za
prekomerno naprezanje. Sami ete osetiti kako ona vibrira i
die", a naroito za vreme prvih ienja.
Broj ienja jetre i vreme kada treba
istiti jetru
Prvo ienje je najtee, jer organizam gubi mnogo
snage.
Deava se da se pri prvom ienju jetre izbacuje veoma
mnogo stare ui, plesni, beliaste niti, a kamenia skoro
da nema. To ne znai da je ienje bilo neuspeno. Na-
protiv, sve je normalno, jednostavno jetra je bila veoma
zapuena. pa do izbacivanja kamenja dolazi pri drugom ili
narednim ienjima.
Drugo i naredna ienja uradite prema linom oseanju, a
ona e sigurno biti mnogo laka. Iz linog iskustva navodim
da sam prva tri ienja uradio sa pauzom od tri nedelje,
etvrto - mesec. a peto - dva meseca. Sledee godine ura-
dio sam j o dva ienja i zatim druge godine j o j edno.
Moete se pridravati i preporuka Andrejeva - j edno
ienje tromeseno. Moj savet je da se u toku mesec dana
za vreme punog meseca urade prva 3-4 ienja. Upamtite,
to se pre i bre oslobodite prljavtine u jetri, bre ete nor-
malizovati probavu hrane, krvotok i razmenu materija! Tre-
ba se istiti sve dotle, dok se ne oslobodite svih ugruaka.
Namee se opravdano pitanje - zato je potrebno tako
mnogo istiti j etru? Odgovor j e. zato to se jetra sastoji iz
etiri dela. Za vreme jednog ienja potpuno se proisti
jedan deo. Za vreme drugog - sledei i tako redom. Ukoliko
makar j edan deo j etre ostane zapuen, razmena materija
bie kao i ranije naruena.
Treba imati u vidu i to. da su se kamenii u jetri i unim
kanalima odvajali postepeno, poprimajui uzduni oblik sa
zaglaenim krajevima. U takvom obliku oni nisu posebno
uznemiravali zidove unih kanala, niti su ih iritirali. Kada
istite jetru vi ih drobite i izbacujete. Njihov oblik i poloaj
se menja i zato preostali kamenii mogu svojom hrapavou
iritirati zidove unih kanala i une kese. izazivajui njiho-
vu upalu. To se posebno odnosi na ljude kod kojih postoji
tvrdo kamenje. Za vreme narednih ienja oni se smanjuju
i posle toga slobodno izlaze.
123
I shrana posl e i enj a j etre i profi l aksa
O ishrani posle ienja jetre ve je bilo rei. Ponoviemo
samo - j edite kad god imate apetit i osetite glad. Pijte svee
iscedene sokove od argarepe ili sok od j abuka sa cveklom.
Poeljno je da j abuke budu kisele, j er pomeane sa cveklom
imaju prijatan ukus i miris.
Sok do cvekle je u svakom sluaju unikatni produkt, jer se
mineralne materije u njemu nalaze u alkalnim jedinjenjima.
Ispitivanja dejstva sokova od cvekle, argarepe i kupusa
pokazala su da se u najefikasnije lui upravo od soka iz
cvekle. Svojstva cvekle za spreavanje stvaranja ui bila
su poznata i drevnim lekarima. Avicena je pisao cvekla
otvara zaguenja u jetri i slezini". Na savremenik doktor
Voker nauno je dokazao koliko je korisno ienje orga-
nizma sokom od cvekle. zahvaljujui tome to ovo povre
sadri i ve" atome hlora u sebi. Nai naunici otkrili su
u cvekli betain. koji nije uoen kod drugog povra. Betain
- unikatna materija koja je po hemijskom sastavu bliska
holinu i lecitinu. poznatim regulatorima razmene materija.
Betain podstie asimilaciju belanevina i poboljava rad j e-
tre.
U cvekli se nalaze saponini, koji vezuju holesterin iz
creva u teko resorbujuea jedinjenja. Saponini slue kao os-
nova za dobijanje lekova protiv skleroze.
U cvekli ima i vitamina U koji podstie zarastanje gnoj-
nih rana. poboljava razmenu holesterina slino metioninu i
ima protivalergijsko i protivsklerotino dejstvo.
Magnezijum. koji se takode nalazi u cvekli, regulie to-
nus krvnih sudova i spreava stvaranje trombova u njima.
1 2 4
Salata iz svee zeleni, posoljena i malo zakiseljena.
najbolje prirodnim kiselinama: limunovim sokom, sokom
od mahovnice. morskim kupusom, jabukovim siretom.
takode ubrzava izbacivanje tetnih materija iz organizma.
Slino deluje i kaa skuvana na vodi. sa dodatkom maslaca,
ulja i morskog kupusa. To je prava hrana za ruak i veeru.
Sledeeg dana moe se jesti raznovrsnija hrana.
Za bolesnike sa oteenom jetrom vani su vitamini A,
C, B i K. Normalizaciju rada jetre posebno podstiu vita-
mini iz grupe B. Tako. vitamin B
6
pojaava detoksikacionu
funkciju j etre (ovog vitamina najvie ima u proklijaloj
penici i pivskom kvascu), vitamin PP uestvuje u ener-
getskoj razmeni elija jetre i spreava njihovo unitavanje
I ima ga u proklijaloj penici, kvascu, paradajzu i umancetu
od jaja). Folna kiselina i vitamin B,, uestvuju u razmeni
belanevina. fermenata i oksidacionim reakcijama, podstiu
sintezu belanevina i razmatraju se kao faktori rasta orga-
nizma. Dokazano je da vitamin B,- aktivno uestvuje u re-
generaciji jetre. Vitamin K podstie proces zgunjavanja
krvi i poveava energetski potencijal elija j etre. Njegov
nedostatak u organizmu nastaje pri naruavanju procesa
izdvajanja ui i asimilacije masti u crevima.
Askorbinska kiselina (vitamin C) u koliini do 1 grama
dnevno poboljava rad jetre, poveava njenu detoksika-
cionu funkciju i pojaava regenerativne procese. Ima ga u
salati od kupusa, ekstraktu ipka, soku od j abuka itd).
Pri oboljenju jetre i unih kanala naruava se apsorp-
cija mineralnih materija i podstie njihovo izbacivanje iz
organizma. U navedenim sokovima ima mnogo prirodnih
mineralnih materija.
125
Dijeta bez soli smanjuje stvaranje i izluivanje ui u
probavni trakt iz jetre i unih kanala i. samim tim. smiruje
obolele organe.
Pri sastavljanju dijete za oboljenja jetre veoma je vano
znati stanje creva. Treba otkloniti zatvore. U suprotnom,
zatvor pojaava proces truljenja u crevima i asimilaciju
toksinih materija u krvi. koje kroz portnu venu dospevaju
u jetru, pogoravajui njeno stanje. U tom sluaju leenje
se produava. Za dobru probavu i normalan rad jetre, ui i
creva najbolji su svee povre i voe.
Sekreciju ui posebno pobuuju: cvekla. argarepa,
tikvice, paradajz, karfiol, grozde, lubenica, batenska j ago-
da, j abuke, suva ljiva. Ukljuivanje zrna proklijale penice
ubrzava leenje jetre.
Smesa se priprema na sledei nain: 100 grama prokli-
jalih zrna penice samleti u maini za mlevenje mesa i toj
masi dodati samlevenu cveklu - 100 grama, argarepu -
100, suene kajsije - 100. kljukvu (Oxycoccus palustris)
- 50 grama (ili sok od jednog limuna), malo meda. tako da
se dobije nakiseo, prijatan ukus. Ovu smesu upotrebljavati
umesto kaa, ili svakog drugog dana. tj. j ednog dana uzima-
ti kau. a drugog smesu. Odnos komponenti u smesi moe
bili razliit, ali 100 grama proklijale penice je obavezno.
Maslac i biljno ulje dodavati samo u gotova jela, a ne u
procesu kulinarske obrade.
Najracionalnije je uzimati obroke 4-5 puta dnevno (tak-
va ishrana preporuuje se kod oboljenja j etre).
Prema tome, vaa hrana treba da bude sastavljena od
svee iscedenih sokova, salata, kae i smese. Potrudite se
da to sve primenjujetc u razliitim kombinacijama: povre
126
malo dinstati. pored kaa jesti orahe, krompir, mlad kravlji
sir itd.
Jo j edan dobar savet: Ukoliko vam je jetra obolela treba
svakoga dana da pijete do 2 litra svee iscedenih sokova.
Oni poboljavaju krvotok u jetri i funkcionalno stanje
elija jetre, podstiu stvaranje glikogena, poveavaju trans-
port glikoze prema tkivima, normalizuju razmenu glikoze,
belanevina. masti i elektrolita. Pod njihovim uticajem
menjaju se fiziko-hemijska svojstva ui, smanjuje se nje-
na lepljivost. koncentracija holesterina i poveava sadraj
unih kiselina.
Kod smanjene sekrecije eluca svee iscedeni sokovi
piju se 15-20 minuta pre jela. dok se kod poviene sekre-
torne funkcije eluca piju na 1-1.5 sat pre jela.
Kod normalne kiselosti eluca piju se 30-45 minuta pre
jela. Mogu se koristiti sredstva za izbacivanje ui: smilje
{Helichrysum arenarium. H. plication. Gnapha/ium arenar-
iuni). kukuruzna stigma, izdrobl jena nana (Menthapiperita).
kantarion (Hypericum perforatum), povrati (Tanacetum
vulgare), koren maslaka (Taraxacum officinale) i ipak.
Evo recepta za pripremanje ekstrakta od smilja, kuku-
ruzne stigme i kantariona: u posudu za kuvanje sipati po
jednu supenu kaiku suvih trava, preliti ih sa aom vode,
prokuvati i upotrebljavati po 100 grama 2-3 puta dnevno
pre jela.
Ostal a sredstva za j aanj e funkcij e j etre
Za stimulaciju funkcije jetre poeljno je tuirati celo telo
hladnom vodom (najbolje ledenom) ujutro pri svitanju. Ova
terapija nije preporuljiva za ljude sa obolelim srcem. Posle
127
ove terapije dobro istrljajle udubljenja ispod pazuha, jer se
kod oteenja jetre energija zadrava u tim udubijenjima.
Postupak ponovite 2-3 puta u toku dana sa trajanjem od
2 do 5 minuta. Izbegavajte suvu klimu, odnosno saune sa
suvom parom jer to teti jetri. Prema Ajurvedi. vrelina i suv
vazduh podstiu iritiranje doe Pitta, koja je odgovorna za
funkciju jetre.
Od vebi. koje podstiu i slimuliu rad jetre, posebno su
korisne Bhastrika pranajama (vidi poglavlje Debelo crevo)
i kompleks j oga vebi Svame ivanande. Te vebe i disanje
su izvrsna unutranja masaa za sve organe trbune duplje
i, naravno, jetre.
Jetra je pokretno tkivo meke konzistencije. Budui daj e
fiksirana za dijafragmu, ona prati njeno kretanje pri udisa-
ju i izdisaju. Ritmine kontrakcije dijafragme omoguavaju
da se jetra bolje snabdeva krvlju (a preko nje hranljivim
materijama i kiseonikom). pa samim tim i da podstie iz-
bacivanje ui.
Sledee asane (slika 13) e vam pomoi da potpunije
utiete na jetru. Asane birati individualno, prema linim
mogunostima.
O Nas i ka spruta dianu parvasana
iroko rairite noge i ruke. Oslonite se njima na pod. ok-
renite telo licem nadole.
Zatim podignite telo to je mogue vie. Oslonite se na
j ednu ruku i nogu. drugu nogu savijte u kolenu i kolenom
dodirnite glavu ili nos. Pri tom savijajte glavu prema ko-
lenu. Ponovite vebu na drugu stranu.
Veba je dobro optereenje za miie stomaka, lea,
grudnog koa i vrata, a leci oboljenja jetre, slezine i slina
oboljenja.
128
Slika 13- Asane koje lece oboljenja jetre
Ardha mat se ndrasana
Sedite i ispruite noge napred. Savijte desnu nogu i pos-
tavite petu ispod anusa i monice. a levu nogu prebacite
preko desne butine i postavite na pod. Stavite desnu ruku na
koleno desne noge. a levu ruku zabacite iza leda. Dohvatite
rukom butinu desne noge. Ponovite vebu na drugu stranu.
(iarbhasana (embrion)
Sedite u padmasanu. Silom proturite ruke izmeu butina
i lanaka (glenjeva) na nozi. Savijte ruke u laktovima i
pouprite obraze pesnicama.
Sve prednosti opisanih vebi postiu se vebanjem ove
asane. Pored toga. lece se oboljenja jetre i slezine.
O Dolasana
Leite na stomak, ispruite noge i ruke. Podignite uvis
ruke i noge i ljuljajte se napred-nazad.
129
Veba pomae da se smanje masne naslage na stomaku,
da se povea apetit, lee oboljenja jetre i slezine, odstrane
nedostaci u razvoju miia grudnog koa i ramenog pojasa.
0 Ardha alabhasana
Leite na stomak, ispruite ruke niz telo i poloite gornju
stranu aka na pod. Malo podignite glavu i usmerite pogled
napred. Podignite j ednu nogu uvis, ne savijajui je u ko-
lonu. Ponovite vebu sa drugom nogom. Prilikom vebanja
ispruite stopala.
Veba odstranjuje bolove u leima, leci oboljenja j etre i
slezine. Neke ene pate od jakih bolova ispod stomaka, od
kojih se mogu osloboditi ukoliko vebaju ovu asanu.
0 PruStha valita vrikasana
Stanite uspravno, rairite noge. Ne savijajui noge. nag-
nite se unazad i probajte da j ednom rukom dodirnete pete.
Drugu ruku zabacite unazad. Ponovite vebu na drugu stra-
nu. Veba ima iste efekta kao i prethodna, a lei oboljenja
jetre i slezine.
0 Bhu prata danu prutha valitasana
Kleknite na kolena i sastavite ih. Gornji deo stopala treba
da lei na podu. Stopala ispruite. Podignite obe ruke i za-
bacite ih unazad, pokuavajui da dodirnete pod.
Veba ima iste efekta kao i prethodna, a pored oboljenja
jetre i slezine lei i kilu.
0 Bhu spruta eka pada sarvangasana
Leite na lea. sastavite i ispruite noge. Podignite celo
telo vertikalno u odnosu na pod. pridravajui leda rukama
i oslanjajui se na vrat i potiljak. Zatim dlanove stavite na
pod. s tim da j edna noga ostane na mestu. a drugu nagnite
preko glave prema podu. dok ne dodirne pod. Zatim zame-
nite poloaj nogu. Ponovile vebu 4-5 puta.
130
Veba lei oboljenja jetre, slezine. kilu. apendicitis.
poveava apetit, otklanja none polucije i produava ivot.
0 Majurasana
Kleknite na kolena sa rukama na podu. pri emu su
glenjevi ruku u pravoj liniji sa rastavljenim kolenima.
Nagnite gonji deo tela, gledajui daleko ispred sebe.
Pribliite laktove. to je vie mogue, j edan uz drugi i
postavite ih ispod stomaka u visini pupka. Da bi poza bila
savrena laklovi se moraju dodirivati, to je na poetku
vebanja nemogue. Polako se nagnite napred i, oslanjajui
se na laktove, odvojite noge od poda i ispruite telo u ravan.
Ova veba je odlina za probavne organe: eludac, j etru i
slezinu.
Kompresija trbune aorte izaziva priticanje krvi u eludac,
jetru i slezinu. Jogisli posebno istiu dejstvo ove vebe na
slezinu. Ukoliko nakon 4 ili 5 sati posle obilnog uzimanja
hrane probava j o nije zavrena. Majurasana regulie taj
problem za nekoliko trenutaka. Ona je veoma korisna kod
slabog varenja u elucu. Kod zastoja krvi u slezini i jetri,
ova veba deblokira zastoj za tren oka. Asana spreava
tromost i prazni unu kesu. Ona je dobra i protiv gutanja
vazduha.
P OGOV OR ZA DV E GLAVNE T E RAP I J E
I E NJA - I E NJ E DE B E L OG CREVA
I J E T RE
Iz prethodnog teksta nije teko zakljuiti da ovek moe
sebi pomoi, bez mnogo truda i skupih lekova. Dovoljno je
da pri pojavi tipinih tegoba ima na umu sledee:
131
O Unutranja neistoa, koja se stvara usled nepravilne
ishrane (nita manja od neistoe uma koja se taloi u sva-
koj eliji tela), prvo se taloi u debelom crevu. Ovaj or-
gan, koji nas snabdeva dopunskim hranljivim materijama,
poboljavajui kvalitet ishrane organizma (u njemu se pod
uticajem mikroflore, bioplazme i naroito zbog grade de-
belog creva stvaraju hranljive materije i elementi, koji se
hranom ne mogu uneti za deset godina!), pretvara se u
najveu, uslovno reeno, deponiju organizma - rasadnik
oboljenja i otrova. S obzirom da se u njemu prvenstveno
apsorbuje voda u krv, sve neistoe, otrovi i drugi otpaci kao
lavina dospevaju u na organizam. Nije bitno koliko je na
organizam i sistem za neutralisanje tetnih uticaja prirodno
snaan. Vano je znati da venska krv donjeg dcla debelog
creva ne prolazi kroz jetru, ve odlazi neoiena direktno
u srce. Ukoliko je debelo crevo neisto (zatvori, nasilna i
nedovoljna stolica itd.). krv iz njega, zasiena toksinima,
podriva osnovu itavog naeg ivota, prouzrokujui svima
poznata i veoma rasprostranjena srana oboljenja (srane
mane. nedostatke itd.). Savremeno leenje ovih oboljenja
je besperspektivno, jer se srce (slino drugim organima) re-
habilituje dotokom iste, zdrave krvi. a ona je konstantno
neista.
U zakljuku, ni najsavremenije metode leenja. skupi
uvozni lekovi i oprema nee vam pomoi ukoliko bolujete
od vlastitog neznanja i nepismenosti. Zato autor koncentrie
vau panju na prvu i najvaniju terapiju - ienje i reha-
bilitaciju debelog creva - temelja i shrane organi zma.
Posle temeljnog ienja morate mikroklistirima sa uku-
vanim urinom, uz maksimalno strpljenje, stalno odravati
132
istou u njemu, a ponekad sprovesti i profilaktine kure
2-3 puta godinje.
0 Pri upotrebi savremene neprirodne, rafinirane hrane
naa jetra se neverovatno brzo zapuava. Dodajte tome kon-
stantni dotok neistoa i toksina iz debelog creva. Meutim
rezerve j etre su kolosalne. Dokazano je, daj e u tridesetim-
etrdesetim godinama ivota vei deo jetrinih elija ( 50-
60%) ve zapuen i iskljuen iz ivotne aktivnosti. ovek
.spolja izgleda zdrav, ali skrivena patologija ve uzima svoj
danak - brzo se zamaramo, lako oboljevamo. pojavljuju
se hronine bolesti, brzo se smanjuje ivotni elan. Medi-
kamentozno leenje i u ovom sluaju razliitih simptoma
(oboljenja krvotoka, disajnog. probavnog i nervnog sistema,
koe, hormonalnih poremeaja, onkolokih oboljenja itd.),
koji potiu od jednog te istog izvora zaraze - neiste krvi i
njenog zastoja u venskom sistemu (skrivena ili manifestna
portna hipertonija) nema perspektivu. Koliko puta su vas na-
kljukali lekovima. pa seansama kod ekstrasensa. energijom
i ta se dobili? Jetra svejedno ne obavlja svoju funkciju kako
treba, krv je neista i uz to veoma slabo cirkulie. Ukoliko
dode do zastoja krvi, to je siguran znak daj e mnogo ranije
dolo do zastoja energije. Kao zakljuak, ispostavlja se da
elije organizma nemaju redovni dotok hranljivih materija;
u poluzapuenom stanju (slab dotok kiseonika i isticanje
ugljen-dioksida) do uiju" u vlastitoj neistoi (ljaka i
otrovi, odumrlc elijske organele skupljaju se u elijama
?.bog slabosti krvotoka i njegove zagaenosti).
1 na kraju, odsustvo humoralne i druge regulacije ivotnih
aktivnosti elija od strane organizma (mutacije u njemu
?bog vlastite zagaenosti) voe nas najgorim putem razvoja
bolesti - prema raku. Kod ove bolesti, takode, bolujemo
133
134
DRUGOSTEPENA IENJA
ORGANIZMA
Posle ienja debelog creva i jetre stiemo veu ot-
pornost prema infekcijama, poveavamo protok krvi kroz
te organe, bez ugruaka i neistoa, manje se zamaramo,
zraimo optimizmom i voljom za ivotom. Pri tom iz-
begavamo sloene i rizine operacije koje, ma koliko da
su efikasne, predstavljaju mnogo veu traumu od obinog
klistira.
Neki ljudi boluju od kamena u bubregu, prekomerne
toksinosti limfe, medutkivne tenosti, krvi, poliartritisa
i slino. Kako se najefikasnije boriti protiv tih oboljenja
- vie u narednom poglavlju.
IENJE BUBREGA
Bubrezi su prema vanosti, ali i uestanosti oboljenja
blizu oboljenjima srca i krvnih sudova. Zato se ovom orga-
nu mora posvetiti posebna panja i bolje upoznati njegova
funkcija. Bubrezi su parni organ za izluivanje. U osnovi,
funkcija bubrega sastoji se u ienju organizma od azotnih
produkata. Kod odraslih osoba bubrezi imaju oblik pasulja.
Teina bubrega se kree od 120 do 200 grama. Boja je jar-
kobraon. Duina bubrega odraslog oveka je 10-12 centi-
metara, irina 5-6 centimetara, a debljina 34 centimetra.
Ispupeni kraj bubrega okrenut je prema spolja i delimino
unazad. Ugnuti kraj je nasuprot istog kraja suprotnog bu-
brega. Svaki bubreg ima dva pola: gonji i donji. Gornji je
vie zaobljen, (pokriven) nadbubrenom lezdom. Rastoja-
135
od linog neznanja. To to treba da uinimo za sebe je da
prepoznamo rane simptome oboljenja i da delujemo brzo.
Neophodno je radikalno oistiti jetru i uspostaviti njene
funkcije, da bi masa hroninih i tekih oboljenja nestala
sama od sebe.
Zato je sledea terapija posle ienja debelog creva -
ienje j etre. Kada se ona oisti i rehabilituje obnovljen je
ceo organi zam. Nestaju faktori, koji truju na organizam i
ine da smo esto na ivici izmeu bolesti i zdravlja, ivota
i smrti.
Lekari pregledima i biohemijskim analizama mogu usta-
noviti stanje organizma, ali je leenje preputeno vama.
Vrhunac lekarske i ljudske umetnosti je - rehabilitacija or-
ganizma nj egovim vlastitim snagama. U osnovi ove met-
odologije sadrano je vievekovno iskustvo, koje se sada
potvruje suvremenim saznanjima.
Da biste se preporodili i bili ili i veseli, ostaje vam da
samo primenite navedene terapije.
nje izmeu gornjih polova desnog i levog bubrega je manje,
nego izmeu donjih polova, zbog ega uzdune ose bubrega
obrazuju ugao. koji je otvoren prema dole.
Desni bubreg je smeten obino za 2-3 centimetra nie
od levog. Otuda se kamenje ee susree u desnom bub-
regu. Kod ena su bubrezi smeteni neto nie, nego kod
mukaraca.
Za 24 sata kroz bubrege se isfiitrira priblino 180 litara
krvne pl azme! Filtriranje krvi i selekcija vre se kroz sloj
epitela. Prema tome. kvalitet funkcije bubrega, umnogome
zavisi od funkcionalnih karakteristika epitela.
Od 180 litara tenosti. koja je prola kroz bubreg, u
mokrau se pretvara samo j edan litar. a od 270 grama pro-
llltriranog natrijuma u krv se vraa 263 grama.
Bubrezi su organi homeostaze. Mokraa je sumarni proiz-
vod mnogih procesa, usmercnih na obezbeenje stabilnosti
unutranje sredine. Otuda su funkcije bubrega sledee:
Izluujua - izluivanje stranih materija i neisparljivih
produkata metabolizma, odnosno azotnih produkata.
Regulacija postojanosti koncentracije natrijuma.
Regulacija zapremine vanelijske vode u telu.
Regulacija stabilnosti koncentracije j ona u krvi.
Regulacija kiselo-bazne ravnotee u organizmu.
Uretra (mokrana cev) kod mukarca ima duinu 15-25
centimetara, a kod ena 2.4-4 centimetra. Najire mesto u
mokranom kanalu iznosi 1.25 centimetara.
Ureteri (mokraovodi) su duine 28-34 centimetra.
Mokraa tee kroz mokrani kanal zahvaljujui aktivnim
peristaltikim kontrakcijama. Prenik mokranog kanala
moe se znatno poveati zahvaljujui velikoj elastinosti i
136
pri oteanom mokrenju moe se rairiti do 8 centimetara u
preniku. to savremena medicina ne priznaje!
Posle ovih optih saznanja o bubrezima moemo govo-
riti o bolesti bubrenog kamenca. Mipokrat. Galen. persij-
ski i arapski lekari nastajanje kamena u mokrai doveli su
u vezu sa geografskim karakteristikama okolnog zemljita,
klimatskim uslovima. vodom za pie.
Savrcmeni podaci su sledei:
naruavanje ili promena odnosa izmeu mokrane
kiseline i drugih soli i koloida mokrae je bitan faktor u
nastajanju kamenca;
alkalno-kiscli kalcijum sposoban je da se kristalie.
Normalna mokraa i mokraa obolelih od kamenca u
mokrai sadri razliite mukoproteine sa negativnim nabo-
jem. Kod bubrenog kamenca uoava se vrsto jedinjenje
kalcijuma sa anijon-muko-polisaharidima. koje se pretvara
u ncrastvorljivi kompleks. Normalna mokraa sadri oko
90 miligrama opteg biokoloida. a kod obolelih u proeku
500 miligrama. Kamenac se moe stvarati i pri nedostatku
vitamina A. Hksperimentalno je dokazano da vitamin A
(Bcta-karoten) spreava stvaranje i podstie rastvaranje ve
formiranog kamenca.
Nain ishrane j e. takoe, znaajan u nastajanju bolesti
bubrenog kamenca, naroito u dejem uzrastu. Preuran-
jeno i iskljuivo hranjenje odojadi kaama i jelima od
testenina prouzokuje veliku smrtnost i oboljenja. Izmeu
ostalih, veoma je est bubreni kamenac. Otklanjanje loih
navika u ishrani omoguilo je da se naglo smanje nave-
dena oboljenja. Nije sporno da su kae i testenine bogate
kalcijumom. Ali. kada se taj kalcijum termiki obradi, na
organizam ga ne prihvata i on slui kao baza za stvaranje
137
bubrenog kamenca. To je glavni uzrok zbog koje se posle
izbacivanja kamenca on ponovo javlja.
Infekcija, koja dospeva u bubrege moe biti uzrok nas-
tanka bubrenog kamenca. Stafilokoke direktno u samom
bubregu utiu na reakciju mokrae, menjaju kiselu reakciju
U alkalnu. Rezultat toga je talog u mokrai.
Odreen znaaj u formiranju kamenca imaju i crevne bak-
terije. Tako. u crevima oveka ivi bakterija koja proizvodi
oksalat. Razmnoavanje tih bakterija (koje nastaje usled
nepravilne ishrane) izaziva pojavu oksalurije kod zdravog
oveka. usled stvaranja suvinog oksalata u crevima.
Veliki znaaj u recidivima stvaranja kamenca ima jetra.
Jedna od funkcija jetre jc stvaranje uree. a ureu. kao konani
produkt razmene belanevima. izluuju bubrezi.
Teina kamenja je u proeku 20-50 grama, a moe biti
i vea. Kamenje se ee nalazi u desnom bubregu, jer de-
belo crevo sa desne strane ima tanak zid. kroz koji toksini
gnojni izlivi tetno deluju na desni bubreg. Pored toga taj
bubreg je sklon pomeranju i pojavama zastoja u njemu!
Obostrano se kamenje javlja u 10-17% sluajeva.
Sta se moe koristiti i kako istiti bubrege
Ne samo drevni, nego i savremeni lekari u borbi protiv
bubrenog kamenca preporuuju obilno uzimanje napitaka
i tople kupke. Vee koliine vode, sokova, ajeva i supa
potrebne su za ispiranje bubrenih karlica i aica, kao i za
istovremeno smanjivanje vrstih materija u mokrai.
Tople kupke podstiu normalizaciju kapilarnog krvotoka,
oputanje spazama, to poboljava rad bubrega i spreava
sklerozu nefrona. Oputanje i irenje kanala za izluivanje
138
mokrae potpomae bezbolni prolazak peska i sitnijeg ka-
menja kroz mokrane kanale.
Na rastvaranje kamenca direktno utiu materije sa veim
sadrajem eterinih ulja specifinog gorko-prohladnog uku-
sa. Takve materije se u izobilju sadre u pelinu i povratiu
i liinacetum vulgar*). Drevni lekari su preporuivali da se
pije sok od povratia za rastvaranje kamenca u bubrezima i
mokranoj beici.
Ibn Sina je odlino razradio metod ienja bubrega. Evo
ta on kae: Ciljevi, kojima teze lekari pri teenju kamenca
u bubregu su: uklanjanje uzroka nastanka kamenca, a za-
tim usitnjavanje i drobljenje kamenca, njegovo odvajanje i
odstranjivanje pomou lekova. posle ega se izbacuju lako
i postepeno...
Seki ljudi pokuavaju da izvlae kamenac kroz rez na
boku ili leima, ali to je veoma opasno delo. kojeg ini
ovek lien razuma"
Za ienje i leenje bubrega najbolje je pridravati se
saveta Ibn Sina:
Otklonite uzroke, koji stvaraju kamenac. Radi toga
promenite ishranu i nain ivota, s ciljem normalizacije
razmene materija.
Primenjujte sredstva (koja vam odgovaraju ili vam se
nalaze pri ruci) za drobljenje kamenca i njegovo pretvara-
nje u pesak. U tu svrhu odgovaraju: sok od povratia. crne
rotkve, sok od limuna, smola od jele. korenjc broa (Rubia
finetorum) ili ipka, svee iseedeni sokovi iz povra i voa.
vlastiti ili deji urin.
Izazvati odvajanje razdrobljenog kamenca i blago,
postepeno ga izbacivati.
139
Ukoliko osetite da je poelo izbacivanje razdrobljenog
kamenca ili peska primenjujte tople kupke, radi njihovog
boljeg i bezbolnijeg izbacivanja.
Ishranu treba promeniti na sledei nain: prvo piti tenosti
(kompot, aj. vodu. sokove i slino), dalje jesti svee salate
(prema godinjim dobima - kako dospevaju), u hladne
dane godine jesti blago obareno ili skuvano povre. Posle
uzimanja biljne hrane pojedite samo j edno j el o. ali tako da
se najedetc. Ukoliko je to kaa, tada samo kau. ukoliko
je meso, tada samo meso. krompir itd. Takav redosled uzi-
manja hrane omoguie vam da sve pravilno i lako svarite.
Ukoliko postupate obrnuto - prvo j edete, a zatim pijete,
tada sapirate hranu i potiskuje je dalje u creva bez dovoljne
prethodne obrade u elucu, usled ega se ona ne razlae
kvalitetno i stvara se mnotvo ljake.
Pored toga ljudi koji boluju od kamena u bubrezima
moraju i kvalitativno da promene ishranu: smanjiti mesne
proizvode, testenine i peciva. Vidite, ta se deava - sva ku-
vana hrana liena je energetskog potencijala, kalcijum se u
pecivima usled termike obrade iz organskog - energetskog
potencijala pretvara u neorganski - neenergetski potencijal.
Biokoloidi mokrae sastoje se iz razliitih mukoproteina,
koji imaju negativni potencijal, usled kojeg oni zadravaju
rastvorene soli u mokrai. Neorganski kalcijum iz testenina,
bez energetskog potencijala, vrsto se jedini s negativnim
mukoproteinima i time podstie njihovo sjedinjavanja i
taloenje. Iako poinju da se stvaraju kamenii i pesak.
Zbog toga hrana mora biti sveza, blago obarena sa velikim
sadrajem ..ivih" estica i tada e sve biti drugaije.
Dalje je potrebno da usaglasite uzimanje hrane s biorit-
mom rada unutranjih organa. Poznato je daj e svaki organ
140
jednom dnevno najaktivniji, j ednom najslabiji, a u ostalo
vreme njihovo lunkeionisanje je vie-manje na srednjem
nivou. Zbog toga treba dorukovati od 7 do 9 sati ujutro
(vreme maksimalne radne sposobnosti eluca), ruati od 13
do 15 sati (vreme maksimalne aktivnosti tankog creva) i
lagano veerati u 17-18 sati. Tu osobenost rada naeg or-
ganizma izraava poslovica: ..Doruak pojedi sam, ruak
podeli s drugima, a veeru daj neprijatelju". Najbolje je
uvee samo popiti aj od trava s medom. Ukoliko postu-
pate drugaije, to to treba dati neprijatelju sami pojedete,
tj. ukoliko j edete od 19 do 21 sat. tada razarate svoj orga-
nizam ..po-neprijatcljski". Energije u probavnim organima
ve nema. ona se u to vreme nalazi u bubrezima i ..peri-
kardu". koji rade na popuni rezervi hranljivih materija, a ne
na cepanju (Jin organi). Rezultat je da se slabi rad bubrega i
hrana nekvalitetno vari. Nekvalitetna probava hrane sastoji
se u tome. to ona ne oksidie do krajnjih produkata, koji
se lako izbacuju iz organizma, ve se nagomilava u krvi.
Usled toga dolazi do promene koloidnog stanja mokrae
zbog vika mokrane kiseline (nedovoljno oksidisana be-
lanevina). ugljenih hidrata itd. U zavisnosti od toga. ta
ovek voli da j ede uvee. kod njega se stvaraju i razni
kamenii: urati. karbonati i slino.
Veliki znaaj u recidivima stvaranja kamenja ima jetra,
jer je j edna od funkcija jetre stvaranje mokrane kise-
line (uree). To se deava samo u jetri, kao krajni produkt
razmene belanevina, a izluuju je bubrezi. Osi m toga. vie
od 90% monosaharida krvotokom kroz portnu venu dostav-
lja se, pre svega, u jetru, gde se oni uglavnom pretvaraju u
glikogen.
141
Ukoliko prethodno niste oistili jetru, tada je krv stalno
zasiena mokranom kiselinom i polusvarenim. nevezanim
ugljenim hidratima. ienje bubrega u tom sluaju je bes-
mislen posao, kamenje se ponovo javlja i to vrlo brzo. Evo
klasinog primera. kojeg sam uzeo iz Velike medicinske en-
ciklopedije (Moskva. 1962).
Kamen u bubregu: Fosfati i karbonati sa j ezgrom od ok-
salnog krenjaka i mokrane kiseline rastu vrlo brzo i mogu
dostii ogromne razmere. Poznato j e, da je kod j ednog te
istog bolesnika 16 meseci posle operacije, kajom mu je
odstranjeno mnogo kamenja, ponovo odstranjeno 57 veoma
velikih konkremenata. koji su se sastojali od karbonatnog
krenjaka sa tragovima fosfornokiselog amonijak-magne-
zijuma".
Citat j o j ednom potvruje pravilan fizioloki redosled
primene terapija ienja.
Sada razmotrimo sredstva za izbacivanje, resorpciju i
drobljenje kamenja u pesak. Vano je znati, usled ega dol-
azi do drobljenja i resorpcije.
Da bi pravilno odgovorili na to pitanje, propratimo kako
se moe prodreti u bubrege i mokranu beiku. Iz prethod-
nog teksta poznato nam je, da se kroz bubrege dnevno
filtrira do 180 litara krvne plazme. Shodno tome, sve to
dospeva u krv moe delovati na bubrege, a to dospeva u
mokrau - na mokranu beiku. Sada nam ostaje da od-
govorimo na pitanje, kakve materije, koje dospevaju u krv
i mokrau, imaju izraena svojstva drobljenja i resorpcije?
Evo tih materija: etarska ulja; raznovrsni pigmenti i boje;
organske kiseline i luine: gorine; materije koje se stvaraju
u samom organizmu. Sada emo detaljnije razmotriti te ma-
terije, kao i produkte koji su najvie zasieni njima.
142
Et arska ulja imaju sledea svojstva:
3 Ljut ukus. Prema drevnoj klasifikaciji, ljut ukus otvara
sudove, ima svojstva razreivanja. ispiranja i rastvaranja.
Majisparljivija svojstva, a shodno tome. i rastvarajua,
drobea, od svih eterskih ulja ima terpentinsko ulje. Prema
tome. tamo gde ima vie tog ulja. vee rastvarajue svojstvo
e imati biljka ili materija.
O Etarska ulja se lako rastvaraju u organskim
rastvaraima: uljima, smolama, ugljenim hidratima i dru-
gim, i skoro su nerastvorljiva u vodi.
O Zbog toga. to se etarska ulja ne rastvaraju u vodi,
ona imaju tendenciju nagomilavanja na nekoj povrini. Na
primer, na povrini kamenja u jetri, u unoj kesi. bubrezi-
ma i mokranoj beici. Poto ulja imaju jak miris, veoma
aktivnu povrinu i malo povrinsko naprezanje, one tee
da zauzmu to manji prostor, to jest tee da prodru kroz
mikropukotine unutra, to izaziva razlaganje" tvrdog tela
i njegovo rasipanje na delie! I to tim vie. to se etarska
ulja rastvaraju u organskim jedinjenjima, kakva su nai
kamenii - uni i mokrani.
O I to je karakteristino, etarska ulja iz organizma
uglavnom izluuju bubrezi, izazivajui pojaano luenje
mokrae. Drugim recima, aktivna komponenta etarskih ulja
nagomilava se tamo, gde je potrebno, i razbija" kamenje u
pesak. Otuda proistie zapanjujui efekat eterskih ulja.
Sada razmotrimo biljke u kojima ima najvie etarskih
ulja i kako ih koristiti.
Bela breza. Ekstrakt i aj od listova breze primenjuju se
kao diurctiko sredstvo. aj se priprema na sledei nain:
uzeti 6-8 grama listova, preliti sa 500 mililitara (pola litra)
kljuale vode, ostaviti da kljua 15-20 minuta, procediti i
143
piti tokom dana. Joe jae diuretiko dejstvo imaju pupoljci
breze (34 grama na pola litra).
Troskot (Polygonum aviculore). U narodnoj medicini
iroko se upotrebljava protiv svih oblika ..kamene" boles-
ti, intenzivno izbacuje ..pcsak". Za pijenje se priprema
ekstrakt od 20 grama trave (biljka sa stabljikom i liem)
na au kljuale vode. Uzimati po j ednu supenu kaiku 3
puta dnevno.
Obina jela (Picea excelsa, P abies). Savremcna medici-
na pripremila je preparat ..Pinabin", koji predstavlja 50%-
ni rastvor etarskog ulja od etina jele (ili bora) na ulju
breskve. Preporuuju da se uzima po 5-20 kapi na koc
eera 3 puta dnevno na 15-20 minuta tokom 4-5 nedelja.
umska jagoda (Fragaria vesca). Dobro je uzimati sve
sok natate po 4-6 supcnih kaika kod kamena u bubre/ima
i ui.
Sibirski kedar (Pinus sihirica). Ekstrakt od oraha kcdra.
Priprema se sa votkom (rakijom), prelivajui njome istu-
cane (zajedno sa ljuskom) orahe tako. da iznad oraha bude
sloj votke 5-6 centimetara. Ostaviti da odstoji nedelju dana,
a zatim procediti. Uzimati po j ednu supenu kaiku 3 puta
dnevno.
Kopriva (Urtica dioica). Sok od sveih mladih listova
primenjuje se kod kamena u jetri i bubrezima. Koren ko-
prive, skuvan sa eerom, primenjuje se kod dugotrajnog
kamenja. U istu svrhu koristi se i seme koprive, istucano i
pomeano s vodom.
Kukuruz. U lekovite svrhe u narodu se skupljaju svenjevi
..kukuruzne kose". Sue je u hladovini, razastrtu na papir. To
sredstvo se smatra diuretikom. ..drobi" kamenje u mokrai
i ui. pretvarajui ga u pesak.
144
Evo j edne proste smese: uzeti u j ednakim delovima ku-
kuruznu kosu", ljuspice pasulja i lie medvedeg groa,
j/meati. 40 grama te smese kuvati (da kljua) 15 minuta u
jednom litru vode. Procediti i sav aj ispiti tokom dana na
6 puta.
Lipa. Lipov cvet primenjuje se kao diuretino sredstvo
kod kamena u bubrezima. Za pripremanje ekstrakta uzeti
2 supenc kaike isitnjenih cvetova lipe, preliti sa 2 ae
kljuale vode i ostaviti da odstoji 20-30 minuta. Ekstrakt
jae koncentracije priprema se sa 3-4 supene kaike isit-
njenih cvetova na 2 ae kljuale vode. kuvati 10 minuta i
procediti. Upotrebljavati tokom dana.
iak {Arctium lapa). Koren ika preporuuje se kod ka-
menja u bubrezima i mokranoj beici. Pije se vru ekstrakt:
5 grama isitnjenog korena preliti sa 2 ae kljuale vode i
ostaviti da odstoji preko noi. Procceni rastvor ekstrakta je
doza za j edan dan.
Juri j Andrcjcv pie: ..Kod dueg (mesec i vie) pijenja aja
od korena ika nestaju i takva oboljenja, kao stoj e dijabe-
tes, aterosklcroza. kamen u bubrezima i ui. vodena bolest
(voda u trbuhu), gastritisi, ir na elucu i dvanaestopalanom
crevu. zatvori. Pored toga. koren ika ima diuretina i pro-
tiv upalna svojstva, normalizuje naruenu razmenu materija,
dovoljno je jak stimulator centralnog nervnog sistema i in-
dikativan je kod astenije, a primenjuje se i kao sredstvo za
ienje krvi".
Kleka (Juniperus communis). Kod kamena u bubrezima
koriste se plodovi kleke. aj: jednu supenu kaiku plodo-
va preliti sa 2 ae kljuale vode. ostaviti da kljua j o 20
minuta i procediti. Uzimati po j ednu supenu kaiku 3 puta
dnevno.
145
argarepa. Kod kamena u bubrezima i mokranoj beici
efikasnim sredstvom smatra se seme argarepe. U tu svrhu
se u septembru prikuplja seme argarepe. Uzimati po jedan
gram praka od semena argarepe 3 puta dnevno. Moe se
uzimati i kao vodeni rastvor - j edna supena kaika na au
kljuale vode. poklopiti posudu i ostaviti preko noi. Ujutro
podgrejati i piti u vruem stanju po 3 ae dnevno
Perinu Glavna aktivna komponenta peruna je etarsko
ulje. Najvie ga ima u plodovima - do 7%.
Zbog toga se perun. posebno njegovo seme, primenjuje
za drobljenje kamena u bubrezima i mokranoj beici.
Istucano seme samleti u prah i uzimati po pola grama
2-3 puta dnevno. Sa tim prahom se priprema ekstrakt i aj.
Ekstrakt: j ednu kafenu kaiicu istucanih plodova preliti sa
pola litra hladne vode. ostaviti da odstoji 8-10 sati i uzimati
po 100 grama (1 decilitar) 3-4 puta dnevno. aj: 4 kafe-
ne kaiice semena preliti aom vode, kuvati 15 minuta,
ohladiti, procediti i piti po j ednu supenu kaiku 4-6 puta
dnevno. Umesto semena moe se koristiti trava ili koren
peruna. Od njih se priprema ekstrakt: 20 grama isitnjene
sirovine preliti aom kljuale vode i uzimati po jednu
treinu ae 3 puta dnevno pre jela. Umesto ekstrakta moe
se koristiti sok iz svee trave: po 2 kafene kaiice 3-5 puta
dnevno. Srednjevekovni farmaceut Amirdovlat Amasiaci
preporuivao je da se upotrebljava kora od korena peruna
za rastvaranje kamena.
Sibirska jela [Abies sibirica). Lekovita sirovina su mlade
granice jele. iz kojih se dobija do 2,5%-no etarsko ulje.
Ulje jele koristi se kao efikasno sredstvo za rastvaranje ka-
menja u bubrezima i mokranoj beici.
146
Pelin [Artemisia absinthium). Sve vrste pelina sadre
eterska ulja u celoj biljci. Sadraj etarskog ulja je do 1.3%.
To svojstvo pelina ini ga j ednim od najrasprostranjenijih
sredstava u borbi protiv kamena u bubrezima. Evo kako se
u
srednjem veku pripremao pelin.
Pripremanje sirupa: uzeti 69.5 grama trave, potopiti u
hladnu vodu i ostaviti da odstoji 24 sata. zatim skuvati. is-
cediti. dodati 353 grama eera ili meda i kuvati dok se ne
zgusne, a zatim upotrebljavati. Svojstva tog sirupa su takva,
da pomae kod svih oboljenja mokranih kanala i izbacuje
kamen s mokraom.
Komonika [Artemisia vulgaris). Ukoliko se popije 8,8
grama soka ove vrste pelina, stvara se obilna mokraa, ras-
tvara i izbacuje kamenje iz mokrane beike.
Pirevina (Agropyrum repens), U narodnoj medicini aj
od podzemnog stabla pirevine upotrebljava se kod kamena
u ui i mokrai. aj se priprema po proraunu 1 : 10 i
uzima se po j edna supena kaika 3-4 puta dnevno.
Rotkva (Raphanus sativus). Koristi se sok, koji se pri-
prema na sledei nain: u rotkvi se izdubi j amica i u nju
stavi med ili eer, koji se ubrzo pomea sa sokom rotkve.
Uzimati po pola do j edne i po ae soka dnevno.
Jarebika, Medveda trenja (Sorbus aucuparia). Kod ka-
menja u bubrezima i mokranoj beici pije se sirup od sve-
ih. sazrelih plodova. Priprema soka: jedan kilogram plodo-
va jarebike skuvati sa 600 grama eera. Uzimati po 50-100
grama 2 puta dnevno. uvati na prohladnom mestu.
Spargla [Asparagus officinalis). Koristi se koren i upotre-
bljava se u vidu ekstrakta: 2-3 kafene kaiice korena pre-
liti aom kljuale vode (doza za j edan dan).
147
Mirodija (Aneihum graveolens). U njoj je otkriveno
etersko ulje. koje predstavlja smesu razliitih terpcntina. U
travi ima 1.5%. a u semenu do 4% ctarskog ulja. Tako bo-
gat sadraj etarskih ulja ini mirodiju odlinim diuretinim
sredstvom. Kafenu kaiicu istucanog semena zakuvati u
1,5 ai kljuale vode. posle hlaenja procediti i piti po 100
grama 3 puta dnevno; ili 3 puta dnevno uzimati po j edan
gram istucanog semena sa manjom koliinom vode.
Ljubiica (Viola odorata). aj od cele biljke (30 grama
na litar) pili kod kamena u bubrezima i mokranoj beici
kao sredstvo, koje ih ..razbija" i pretvara u pesak. a isto tako
kao diuretik za ienje bubrenih karlica.
Hmelj (Humidus lupulus). Koriste se iarke na nekoliko
dana pre potpunog sazrevanja. kada cvetni listii (latice) j o
uvek vrsto zatvaraju iarku i lupilin (lezde na iaricama
enskog hmelja). Miris osuene sirovine je prijatan, ukus
gorak sa smolastim stranim ukusom. Rok trajanja godina
dana.
Ekstrakt: j edna supena kaika istinjenih iarki na au
kljuale vode. Ohlaeni ekstrakt procediti i piti po etvrtinu
ae 34 puta dnevno, na 15-20 minuta pre j ela.
Ren (Armoracia rusticana). Koristi se korenje rena. pri-
kupljeno uj esen.
Sve sok iz korena rena koristi se kao diuretik i sredstvo
za izluivanje ui. Pije se po j edna kafena kaiiea kod
kamena u mokranoj beici.
Borovnica (Vaccinium mvrtillus). Sa listovima boro-
vnice (skupljaju se u maju-junu) priprema se aj . koji se
pije kod upale i slabih kontrakcija mokrane beike. kao i
kod kamena u ui i mokrai.
148
Beli luk. Ekstrakt belog luka sa votkom (rakijom)
slui kao lekovito sredstvo protiv kamena u bubrezima i
mokranoj beici.
Domaa jabuka. Svee, peene ili kuvane j abuke upotre-
bljavaju se kao diuretino sredstvo kod otoka. Soli kaliju-
ma i tanin, koji se sadre u jabukama, ispoljavaju uticaj na
stvaranje mokrane kiseline u organizmu. Zato je dugotra-
jna upotreba odvara i ajeva od jabuka veoma korisno za
ljude koji boluju od kamena u mokrai.
Raznovrsni pi gmenti i boje. Prisustvo pigmenata i boja
u tenostima smanjuje njihovo povrinsko optereenje. to
je manje povrinsko optereenje tenosti. tim se ona lake
i bolje rastvara, prodire u mikroporc i razara tvrde tvorev-
ine.
Drugi mehanizam razarajueg dejstva tenosti. koje imaju
malo povrinsko optereenje, sastoji se u tome. to molekuli
povrinskog sloja tenosti imaju viak potencijalne energi-
je, u odnosu na molekule koje se nalaze u tenosti. Pri tom
viak potencijalne energije podstie energetsku aktivnost
povrine rastvora i orjentie molekule rastvorene materije
(pigmente, boje) u povrinskom sloju, i zbog toga ima pozi-
tivnu adsorpciju. koja privlai prema sebi " sve iz krvi,
ui, mokrae, razara kamenje, ugruke itd.
Povrinsku aktivnost imaju mnoge prirodne boje. be-
lancvinc. glikozidi. Razmotrimo najefikasnije i najdo-
stupnije.
Lubenica. U plodu lubenice (bez kore) ima 5.5-10.6%
eera, koji se sastoji iz saharoze. glikoze i fruktoze. Nave-
deni eeri poveavaju izluivanje vode, j ona natrijuma i
hlora. ali pri tom ne nadrauju bubrege i mokrane kanale.
V lubenici ima mnogo i pektinskih materija (boja). Svi za-
149
jedno uzeti faktori ine mokrau alkalnom i podstiu rast-
varanje soli i kamenja. S tim ciljem u sezoni lubenica treba
dnevno jesti 2-2.5 kilograma lubenica.
U narodnoj medicini primenjuju se i kore od lubenica
kao j ako diuretino sredstvo: s oprane kore lubenice otrim
noem odstraniti povrinski sloj (cedru), osuiti koru i
uvati u kartonskoj kutiji. Upotrebljavati po 5 grama 3 puta
dnevno pre jela uz pijenje medene vode.
Bro (Rubia tinclorum). Lekoviti znaaj imaju podzem-
no stablo i korenje. Oni se koriste pri prisustvu oksalnog
kamenja u bubrezima i mokranoj beici, za izbacivanje
nerastvorljivih fosfata kalcijuma zajedno s mokraom, kod
upale bubrenih karlica i mokrane beike.
Za pripremanje aja isitniti 10 grama korenja i ukuvati u
ai vode 10 minuta. Pili po jednu supenu kaiku 3-5 puta
dnevno.
Pri leenju broom mokraa poprima crvenu boju. Doza
broa smatra se normalnom ukoliko mokraa ima roze-
crvenu boju. Bojenje poinje nakon 3-4 sata posle uzimanja
i zadrava se. pri primeni srednjih doza. do j ednog dana.
Kura lecnja je 20-30 dana. Kure ponavljati posle 4- 6
nedelja pauze.
Crna ribizla (Ribes nigrum). Koristi se kao diurctik i
sredstvo za preznojavanje. Uzeti 20 grama ploda na au
kljuale vode. kuvati 20-30 minuta i procediti. Piti po jed-
nu supenu kaiku 3-4 puta dnevno.
Ekstrakt od lia posebno podstie oslobaanje orga-
nizma od vika mokrane kiseline, kamenja u bubrezima i
mokranoj beici. Preliti 25 grama isitnjenog lia sa pola
litra kljuale vode. ostaviti da odstoji 4-6 sati i piti po pola
do j edne ae 4-5 puta dnevno.
150
Meje grozde {Arctostuphvlos uva-ursi). Raste u boro-
vim umama, obino na peanoj podlozi. Skuplja se samo
lie mejeg groa (ponekad sa cvetovima) za vreme cveta-
nja i celo leto do septembra. U narodu se smatra, da se sva
oboljenja bubrega i mokrane beike. posebno upala bubre-
ga, kamenje u bubrezima i mokranoj beici, naroito kod
krvave mokrae, ne mogu leiti bez listova mejeg groa.
Primena: Uzeti 5-15 do 30 grama na 150-250 do 500
grama vode, kuvati 15 minuta, ostaviti da odstoji 20 minuta
i procediti. Piti po pola ae 3 puta dnevno ili po j ednu su-
penu kaiku svakog sata.
Rastavi (Equisetum arvense). To je veoma popular-
na biljka u narodnoj medicini, koja se upotrebljava kod
oboljenja bubrega i mokrane beike. Meutim uoeno j e,
da rastavi kao diurctik deluje otrije na bubrege, razdrauje
ih. pa je u tom smislu slabiji od listova mejeg groa. Kod
upale bubrega rastavi je kontraindikovan!
Primenjuje se aj od rastavia u koliini 30 grama suve
biljke na au vode. kojim se pari ili se pije po 2-3 ae
dnevno.
Smatra se. da se upotrebom rastavia odstranjuje ka-
menje iz bubrega, smanjuje bol u predelu mokrane beike,
poveava luenje mokrae, smanjuju otoci i tumori, sma-
njuje koliina belanevina u mokrai, iste mokrani kanali
od svake ljake.
Borovnica. Plodovi borovnice u narodnoj medicini
upotrebljavaju se kod kamenja u bubrezima.
Ekstrakt od suvih plodova (1:20) priprema se sa hladnom
vodom (ostavlja da odstoji 8 sati). Pije se po j edna aa pre
jela.
151
ipak (divlja rua). Koriste se plodovi ubrani u periodu
potpune zrelosti. Svetlonarandasti plodovi su najkvalitet-
niji, dok braon boja ukazuje na unitavanje vitamina.
Skupljaju se plodovi na nekoliko dana pre njihove pot-
pune zrelosti, kada imaju j arko crvenu ili narandastu boju,
ali su j o dovoljno tvrdi. Suiti ih u peima na temperaturi
70-80 C, ostatke aice (krunice) odstraniti.
Hemijski sastav plodova ipka umnogom zadovoljava
za drobljenje i resorpciju kamena. U plodovima se sadri:
eer - 10%-ni, pektini 4,5%-ni; organske kiseline: limun-
ska - do 2%. j abuna - do 1.8%. etarsko ulje, askorbinska
kiselina - priblino 10 puta vie. nego u plodovima crne
ribizlc i 50 puta vie, nego u limunu! Plodovi ipka imaju
fitoncidna i j aka baktericidna svojstva.
Plodovi ipka imaju diuretino dejstvo i spreavaju
stvaranje ui. to nije propracno razdraivanjem bub-
renog epitela.
Kod kamena u jetri i bubrezima koristi se ekstrakt od
celih plodova ipka: 20 grama (1 supena kaika) plodova
preliti aom kljuale vode. kuvati u zatvorenoj emajliranoj
posudi 10 minuta, zatim ostaviti da odstoji 24 sata i pro-
cediti.
Pri pripremanju ekstrakta iz oienih plodova uzeti 20
grama plodova, preliti sa 2 ae kljuale vode, kuvati u za-
tvorenoj emajliranoj posudi 10 minuta, ostaviti da odstoji
2-3 sata i procediti.
Piti po etvrtinu do pola ae 2 puta dnevno. Radi
poboljanja ukusa moe se dodati eer, med, sirup itd.
Za rastvaranje i drobljenje u zrna peska bilo kojeg ka-
menja u organizmu primenjuje se aj od korenja ipka.
Caj se priprema na sledei nain: uzeti 2 supene kaike
jseckanog korenja. preliti aom kljuale vode. kuvati
|5 minuta, ostaviti da se ohladi i procediti. Piti po j ednu
treinu ae 3 puta dnevno u toplom stanju tokom 1-2 ne-
delje. Odvar od plodova i korenja ipka treba da ima tamnu
boju. to ukazuje na veliku koliinu pigmenata u njemu.
Or gans ke kiseline i luine (baze). Prisustvo ovih ma-
terija u rastvarau podstie rastvaranje slinog slinim.
Na primer, kiseline se mogu rastvoriti j o j aim zakiselja-
vanjem unutranje sredine organizma, a luine - j o j aim
luinama, kao i meusobnim dejstvom kiselina na luine i
obrnuto.
S tim ciljem najefikasnija je upotreba svee iscedenih so-
kova biljaka, kao i njihovih smesa. Sokove treba upotreblja-
vati odmah posle cedenja. j er oni na vazduhu brzo oksidiu
i gube svoju aktivnost.
Za ienje bubrega i mokrane beike koriste se sledei
sokovi i njihove smese.
Kamenje u bubrezima:
1. Sok od j ednog limuna na au vrue vode. Dnevno piti
od 6 do 12 aa.
2. argarepa - 10, cvekl a-3. krast avac-3 unce. Koliine
su prikazane u uncama: 1 unca tei 28.3 grama.
3. argarepa - 10, spana - 6.
4. argarepa - 9, celer - 5. perun - 2.
5. argarepa - 8, cvekla - 3. celer - 5.
6. argarepa - 12. perun - 4.
Pesak u bubrezima. Koriste se isti recepti, kao kod ka-
menja u bubrezima - 2, 4 i 6.
Recepti su navedeni prema redosledu smanjivanja nji-
hove adsorpcione snage.
153
Da bi efekat rastvaranja bio efikasan, takve smese treba
uzimati najmanje 1,5 litar dnevno.
Materije, koje se stvaraju u samom organizmu
U datom sluaju koristimo osnovni homeopatski prin-
cip: slino se leci slinim". Na primer, na kamenje, koje se
stvara u bubrezima i mokranoj beici delujemo njihovim
supstratom (ali u manjoj dozi). On se sadri u mokrai i
podstie njihovo rastvaranje. U datom sluaju koristi se
nain leenja nozodima", to jest materijama koje nastaju
kao posledica bolesti. Njihovo povratno dejstvo na vlastiti
primarni uzrok dovodi do razaranja" bolesti.
Razmotrimo svojstva mokrae koja su od znaaja za
ienje bubrega i mokrane beike. ime nam urin moe
pomoi kod kamena u bubrezima i mokranoj beici?
O Usled navedenog svojstva slino se leci slinim"
mokraa podstie adsorpciju (topljenje") mokranog ka-
menja.
O Prisustvo u mokrai organske mokraevine - aktivnog
osmotskog diuretika, koji ne nadrauje bubrege!
w U savremenoj medicini utvreno j e, da elektroliti
mokrae imaju veliki znaaj u rastvaranju oksalata i drugih
kamenja.
O Prisustvo inficiranih pigmenata u urinu - sposobnih
da smanjuju povrinski napon i poveavaju povrinsku ak-
tivnost.
O U mokrai se sadri kortizon, koji je j ako protivupal-
no. antialergijsko i antitoksino sredstvo!
I 54
O Ferment urokinaza. koji se sadri u urinu, rastvara
ugruke krvi. koji u mnogim sluajevima predstavljaju lcp-
Ijivu osnovu za kamenje.
O Strukttiirana voda. kakva je naa mokraa. - odlian je
rastvara sa niskim povrinskim naponom.
Z> Kterinosumporne kiseline, koje se u manjoj koliini
sadre u mokrai, deluju slino etarskim uljima - na raun
ljutog ukusa (tj. posebne energije) rastvaraju tvrde tvore-
vine.
Ispostavlja se, da kod ivotinja-travojeda ima vie
eterinosumporne kiseline u mokrai, nego kod ivotinja
koje se hrane plodovima biljaka, pa prema tome mokraa
travojeda ima mnogo bolja svojstva za rastvaranje kame-
nja, to su i isticali drevni lekari: ..Mokraa divljeg vepra.
Ukoliko se popije, rastvara i drobi kamen, koji se nalazi u
mokranoj beici. Isprobano. Magarea mokraa. Kau. ko
je pije, oslobodie se od oboljenja bubrega".
Odatle proistie prirodni zakljuak: da bi uspenije rast-
varali kamenje u bubrezima i mokranoj beici, poeljno je
hraniti se veom koliinom svee biljne hrane i upotreblja-
vati veu koliinu svee isceenih sokova.
Navedeni kvaliteti ine nau vlastitu mokrau univer-
zalnom tenou protiv kamena u bubrezima. Ispostavlja
se, daj e to najdostupnije i najefikasnije sredstvo, koje nam
predlae sama Majka Priroda.
Sada nam ostaje da razmotrimo odvajanje izdrobljenog
kamenja i njihovo blago, postepeno izbacivanje. U tu svrhu
koriste se sledea sredstva: gorine, sredstva koja daju sluz.
koja obmotavaju. smekavaju. ire. protivupalna sredstva,
kao i fizike vebe.
155
Gor i ne. Ma kakva da im je priroda, prema drevnoj kla-
sifikaciji ukusa - gorak ukus ima j aka svojstva ienja,
otkidanja i baktcricidna svojstva. Prema drevnoj nauci
Ajurvcdi. gorak ukus je stimulator ivotnog principa .,Ve-
tra". Vetar" u organizmu upravlja svim kretanjima i poseb-
no je koncentrisan u donjem delu stomaka. Prema tome,
gorak ukus stimulie kretanje i usmerava sve nadole. Up-
ravo to se i ispoljava u njegovom snanom efektu ienja.
Posle drobljenja kamenia pod dejstvom gorkog ukusa,
oni se usmeravaju prema izlazu - nadole.
Kao stimulatori gorkog ukusa u narodnoj medicini ko-
riste se sledee biljke.
Brusnica (Vaccinium vitis-kiaea). Primenjuje se aj sa
3-4 supenc kaike isitnjenih listova brusnice, koje treba
preliti sa 4 ae vode i kuvati 15 minuta (doza za 4 dana,
piti gutljajima).
Vinja. Priprema se odvar (aj) od listova i peteljki ploda
po proraunu 10 grama sirovine na au vode i pije se to-
kom dana nekoliko puta.
Steia. Gusja trava (Potentilla anserina). Skuplja se cela
biljka za vreme cvetanja, reui je noem na visini 2-3 cen-
timetra iznad zemlje.
Ekstrakt pripremljen na pari sa zeljem od stee u krav-
ljem kljualom mleku smatra se j akim diuretinim sredst-
vom, koje ne nadrauje bubrege.
Sok od svee biljke pomeati s istom koliinom soka od
zelene rai i uzimati po 8 supenih kaika dnevno, kao sred-
stvo protiv kamenja u ui i bubrezima.
Kupina, Ostruga (Rubus caesisus). Listovi ostruge ko-
riste se pripremanje aja. posebno aice cvetova.
156
Maslaak (Taraxacum officinale). Kod stvaranja kamena
u
unim i mokranim kanalima koristi se odvar (aj) od
$uve trave i korenja maslaka. Obino se koristi ekstrakt,
koji se priprema prema proraunu j edna kafena kaiica
isitnjenog korenja na au kljuale vode. Uzimati u hlad-
nom stanju po etvrtinu ae 3-4 puta dnevno na pola sata
pre jela.
Rusomaa (Capsel/a bursa-pastoris). Kod kamenja u
bubrenim karlicama i unoj kesi, kao i kod upale mokrane
beike uzeti 2 kafene kaiice trave, preliti sa aom i po
vode i kuvati 15 minuta. Posle hlaenja procediti i piti po
pola ae 3 puta dnevno.
Pasulj (Phaseolus vulgaris). Koriste se dobro sazrele
poulele suve ljuspice ploda, bez semena. Odvar od suvih
Ijuspica pasulja: uzeti 15-20 grama Ijuspica. sipati u litar
vode i kuvati 34 sata (dnevna doza je pola litra, pije se
gutljajima).
Sredstva koja stvaraju sluz, omotavaju,
smekavaju, ire i deluju protiv upala
Beli slez (Althaea officinalis). Aktivna materija je sluz.
koja ima oblaue, smekavajue i protivupalno dejstvo.
Ekstrakt od korena belog sleza priprema se na ovaj nain:
koren sitno izrezati 6.6 grama korena (parad ne smeju biti
vea od 3 milimetra) i sipati u posudu sa 100 mililitara
vode. Posudu dobro zatvoriti i zagrevati je u kljualoj vodi
15 minuta, zatim ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti.
Dobija se prozrana tenost ute boje, sluzna, slatka, sa
slabim karakteristinim mirisom. Uzimati po j ednu kafenu
kaiicu na svakih 4 sata.
157
Laneno seme. Seoski lekari pomou njega iste bu-
brege.
Sipati j ednu kafenu kaiicu semena na au vode (200
mililitara) i kuvati dok ne prokljua. Gustu smesu pre
upotrebe razblaiti vodom. Uzimati po pola ae na svaka
dva sata tokom dva dana.
Jeanu Odvar od zrna j ema ima smekavajue, oblaue
svojstvo, a u njemu su pronaene i materije, koje ispolja-
vaju pogubno dejstvo na bakterije (uglavnom na gram-po-
zi ti vne).
Sluzni odvar od zrna j ema priprema se na sledei nain:
sipati 10 grama zrna j ema u au vode, ostaviti da odstoji
4-6 sati. zatim kuvati 10 minuta i procediti. Uzimati po jed-
nu supenu kaiku 4-6 puta dnevno.
Vodeni ekstrakt j emenog slada (2-3 kaike brana od
j ema na 1 litar kljuale vode), zaslaenog eerom, piti po
pola ae 5-6 puta dnevno kao protivupalni, ublaavajui
napitak kod oboljenja mokranih kanala i kamena u bu-
brezima.
Ovas-Zob. Kod kamenja u bubrezima sa j akim odvarom od
ovsene slame stavljaju se vrue obloge i pari se deo tela oko
bubrega kao sredstvo, koje zagreva i iri mokrane kanale,
olakava prolazak kamenja i peska.
158
Dopunske preporuke za vreme prolaska
kamenja i peska kroz mokrane kanale
Pri pojavi otrih bolova natate na 15-30 minuta pre j ela
uzimati po 100 mililitara soka od batenskih ili umskih ja-
goda. Sok se priprema na sledei nain: oiene j agode
dobro oprati u cediljki prokuvanom ohlaenom vodom,
sloiti u staklenu teglu i svaki sloj jagoda presuti manjom
koliinom eera u kristalu (na 1 kilograma j agoda - 100
grama eera), teglu zatvoriti staklenim poklopcem i staviti
na prohladno mesto da odstoji nekoliko sati. Sok se moe
pripremati i za zimu (na 1 kilograma j agoda - 200 grama
eera) i piti. razreujui ga protijevom vodom.
I koliko nemate jagoda, tada je dobro upotrebljavati soko
od argarepe ili bundevu, pripremljenu na pari. s medom.
eer treba to manje upotrebljavati, treba ga zameniti me-
dom ili slatkim.
Za vreme napada bubrenih greva, kada prolazi ka-
men, primenjivati kupke od sledeih biljaka: vranilova
trava (Origanum vulgare). granice breze, cvetovi lipe.
trava (stabljika i lie) alfije (Salvia officinalis) i kamilice
(Matricaria recutita) - po 10 grama svake biljke za j ednu
kupku. Sve navedene biljke zakuvati u 3-5 litara kljuale
vode. ostaviti da odstoji 2-3 sata (ukoliko je napad aku-
tan - pola sata), procediti u kadu napunjenu vruom vodom
(38-40 C). Kupku primenjivati. s tim da se srce ne prekri-
va ekstraktom. Ukoliko nemate navedene biljke moete
upotrebiti 3-5 litara prokuvanog urina ili j ednostavno samo
vodu. Posle kupke - odmor.
Posle pri mene sredstava za drobljenje kamena i sredstava
za rastvaranje, u mokrai se pojavljuje pesak. To ukazuje
159
na to. daj e lepljiva osnova kamena donekle rastvorena, ka
men je je poelo da postaje porozno i moe se lako drobiti.
Da bi ubrzali taj proces, preporuuje se due hodanje, pri
kojem se. usled potresa organizma, drobi kamenje u pesak
i otkida se sa mesta gde je bilo privreno, a isto lako se
podstie njihov prolazak kroz mokrane kanale.
Evo j o nekoliko specijalnih vebi. koje selektivno de-
luju na bubrege.
Joga asana Luk". Ta veba ispoljava slian efekat ho-
danju, ali je obavezno treba vebati u dinamikoj varijanti,
tj. podizati se to vie i jae istezati. Ponoviti 3-4 puta.
Joga asane: Zmij a" - spreava stvaranje kamenja u
bubrezima: Zrikavac" (ili Poluzrikavac") - podmlauje
bubrege: ..Paun" i ..Usukana poza" - podstiu ispiranje bu-
brega krvlju.
Slika 14 - Joga poze: Zmija", Zrikavac" i Luk"
Sada. znajui sve nijanse procesa ienja bubrega,
moemo pristupiti njihovom ienju. Setite se poslovice
drevnih lekara: ..S dobrim bubrezima moe se iveti do 100
<rodina, pa ak i ako je srce bolesno".
i e nj e b u b r e g a p o mo u ul j a i z j e l a
To j e, verovatno. najprostiji i veoma efikasan nain
ienja bubrega. ienje se sastoji iz dva uzastopne etape:
nedelju dana pijete diurctikc. a dalje, tokom sledee nedelje,
uz diuretike dodajete 5 kapi jelovog ulja i to sve popiti na
30 minuta pre jela, 3 puta dnevno. im se u mokrai pojavi
talog (obino 3-4. dana od uzimanja jelovog ulja), ponite
da primenjujetc dopunske preporuke za vreme prolaska
kamenja i peska kroz mokrane kanale. Posle dve nedelje
ienja odmorite organizam 1-2 nedelje i ponovite kuru. i
tako dalje, dok ne postignete eljeni rezultat.
Upozorenj e. Smcsu diuretika s jelovim uljem piti kroz
slamku, da ulje ne bi otetilo zubnu gled! (Neki sipaju smc-
su u kapsule od lekova i gutaju.)
Kao diuretino sredstvo kod uratnog kamenja mogu se
koristiti sledee smese: mahune pasul j a- 15: listovi boro-
vnice (Iactinium myrtillus); travu ajduke trave (Achillea
millefolium) - 15; cvetove trnjine (Prunus spinosa) - 15;
trava rastavia (Equisetum arvense) - 20: trava kantariona
(Hypericum perforatum) - 20 delova.
Pripremanje: punu supenu kaiku smese sipati u au
hladne vode. ostaviti da odstoji 6 sati i zatim kuvati da
kljua 15 minuta. Popiti u toku jednog dana u vie doza.
Trava smrdljive koprive (Galeopsis) - 25: trava rastavia
- 25; trava troskota (Polygonum aviculare) - 50 delova.
Pripremanje, kao kod prethodne smese. Uzimati po 1-2
ae dnevno.
161
160
List mejeg groa (Arctostaphylos uva-ursi) - 20: trava
utilicc (Gentiana cruciata) - 20; trava troskota - 20; trava
rastavia - 40 dclova. Pripremanje i uzimanje kao ko prve
smese.
Kao diuretino sredstvo kod fosfatnog kamenja moete
koristiti bro (Rubia tinctorum). korenje i plodove ipka.
Doziranje i nain primene navedeni su pri opisu biljaka.
Kao diuretino sredstvo kod oksalatnog kamenja moete
koristiti vlastiti urin, pijui ga po 100-150 grama 3-4 puta
dnevno. Moete upotrebljavati svee iseedene sokove od
povra ili njihove smese ili jesti lubenicu.
Kao diuretino sredstvo kod alkalne mokrae moete ko-
ristiti sledeu smesu: cvetovi lipe - 20; kora hrasta - 20,
lie mejeg groa - 20 delova.
Pripremanje: sipati jednu supenu kaiku u posudu i pre-
liti sa 2 ae kljuale vode. Uvee oko 18 sati svakog dana
popiti po j ednu au toplog ekstrakta.
I jo j edan prosta, ali efikasna smesa kod kamena u bu-
brezima i mokranoj beici: list mejeg groa - 2; seme
argarepe - 3: trava rastavia - 2: seme mirodije - 2 dela.
Pripremanje: preliti smesu sa 2 ae vode. ostaviti da
odstoji preko noi u rerni ili zatvorenoj posudi, a ujutro ku-
vati 5-7 minuta. Uzimati po pola ae 4 puta dnevno.
Jednostavno ienje bubrega pomou
odvara trava
Pripremite odvar (aj) od troskota, listova breze i isit
njenih plodova ipka. Sipajte po 2-3 supene kaike svake
komponente u teglu zapremine 1 litar. Sadraj prelijte
kljualom protijevom vodom, teglu poklopite i stavite u
162
erpu s kljualom vodom, stavivi ispod tegle na dno erpe
krpu ili neki podmeta. Drite na slaboj vatri 15-20 minuta
j ostavite da odstoji.
Uvee podgrejati i popiti 2 ae kao aj. u preostalom
odvaru rastvoriti 2 supene kaike soli i u tome namoiti
vunenu tkaninu. Tkaninu iscediti i staviti toplu oblogu na
ceia lea. Dopunski zagrcvati deo tela oko bubrega (termo-
for i slino). Oblogu drati preko cele noi.
Na poetku vaa jutarnja mokraa moe biti mutna, a za-
tim postaje prozrana i ista. Istovremeno se iste zglobovi
i kima. Prestaju bolovi. isti se svaka elija organizma.
S obzirom da komponente nisu tetne za organizam
primenjujte ekstrakt sve dok ne postignete eljeni rezultat
- to j est istu mokrau.
Upozorenje: zbog pojaanog ispiranja iz organizma
mineralnih elemenata, kao to su kalcijum. magnezijum i
drugi, preporuuje se krompir sa ljuskom zapeen u rerni,
suvo groe, suvu kajsiju. orahe.
Radi ubrzanja normalizacije bubrega preporuuje se na
slabine stavljati magnetne aplikatore. aplikatore Kuzncco-
va. ali s metalnim iglicama.
Komentari i preporuke. Terapija ienja je najefi-
kasnija ukoliko se sprovodi zimi. U tom godinjem dobu
najjaa je funkcija bubrega i ienje je veoma efikasno.
Da bi odvar delovao efikasnije, pripremajte ga na pro-
tijevoj vodi. a neposredno pre uzimanja primenite efekat
degazacije vode. to jest naglo ga ohladite do temperature
36.5-37 stepeni Celzijusa.
Naizmenino dejstvo na deo tela oko bubrega magnetnom
terapijom i igliastim aplikatorima od metala snano akti-
163
vira bioloke procese ienja i obnavljanja bubrega. Tako.
na primer, igliasti aplikator zagreva j ae od grejalice.
ienje bubrega pomou lubenice
Ta prijatna terapija ienja vri se leti u sezoni lubenica.
U tu svrhu treba stvoriti zalihu lubenica i hleba od proklijale
penice. elite da j edete - lubenica, elite da pijete - lube-
nica, veoma elite da jedete - lubenica s hlebom. Za vreme
ienja poeljno je prisustvo ukuana. Dolazi do trenutaka
kada se izbacuje pesak. kamenii i u tom sluaju potreb-
na je pomo sa strane. Ko ima slabo srce. treba unapred
da pripremi lekove. Poeljno je stalno imati vrue vode i
pripremljen odvar od trava (vidite Dopunske preporuke za\
vreme prolaska kamenja i peska kroz mokrane kanale).
Zapamtite, to je mala operacija, ali bez noa.
Tu terapiju ienja moete kombinovati s drugim sred-
stvima za izbacivanje kamenja: upotrebom svee iscedenih
sokova, fizikih vebi. Takvo ienje traje 2-3 nedelje dok
se ne dobiju zadovoljavajui rezultati. Primeri iz prakse.
Prvi primer. Kirilenko Nadcda Fjodorovna. 54 go-
dine. ..Pri prvoj operaciji odstranili su mi kamen iz des-
nog bubrega. Kamen je bio mali, ali je izazivao bezbrojne
bolne napade. Bubreg su ostavili, on je j o funkcionisao.
Posle 9 godina sve se ponovilo. Jo jedan kamen, ponovo
beskonani napadi. Ovog puta bubreg nije izdrao - uniten
je od hidronefroze, pa su ga odstranili. Prela sam na rig-
orozni reim dijetalne ishrane (Ovo je oigledan primer da
je rigorozni reim dijetalne ishrane besmislica - prim, au-
tora.). Poveao mi se krvni pritisak i pojavila glavobolja.
Poela sam da trim, bilo mi j e lake, prestala je glavobol-
j a. Meutim u martu 1987. godine pojavili su se napadi u
preostalom levom bubregu. Rendgen je pokazao kamen.
164
Ceo juni su me leili u sanatorijumu. ali bezuspeno. Moje
zdravstveno stanje bilo je oajno.
U avgustu 1987. godine obratila sam se Semjonovoj i
poela da se aktivno leim prema njenim metodima. Po-
sle prve nedelje ..lubeninog" napada na kamen on je os-
tao na mestu, ali je izlazio pesak. Posle druge nedelje
leenja lubenicama kamen se spustio i zaglavio u donjoj
treini mokranog kanala. I, na kraju, posle tree nedelje
..lubeninog udara" kamenj e izaao bez problema i prolila
sam suze za ranije izgubljenim bubregom zbog neznanja.
Sada se pridravam reima posebne ishrane - pritisak se
normalizovao. Srena sam i znam da mogu pomoi svom
organizmu u tekim trenuci ma! " (Informaciju sam uzeo iz
lanka Tablete su postale nepotrebne, asopis Priroda i
ovek", broj 12, 1989.)
Koment ar : Nadeda Fjodorovna nije otklonila primarni
uzrok stvaranja kamenja - nepravilna ishrana i psihika
stega u predelu bubrega. To isto se odnosi i na stvaranje
kamenja u ui.
Drugi primer. Mukarac star 72 godine. Osea se
odlino.
Tokom ivota stihijskim radom nakupio je mnotvo
oboljenja. Pritisak mu je bio 200/120. strane glavobolje,
goruica skoro do povraanja, tromboflebitis. Bio je teak
oko metrike cente (50 kilograma - prim, prev.), holesterin
u krvi 8.4 jedinice.
Poeo se leiti prema knjizi Pola Brega ..udo glado-
vanja". Gladovao je po 10 dana. tri puta po 26 dana. Poeo
se oseati odlino: pritisak i svi drugi pokazatelji normali-
zovali su se. Telesna teina - 72-73 kilograma.
165
Mislio je da je kod njega sve u redu. Iz radoznalosti
odluio je da ode na pregled kod ekstrasensa. koji mu je
rekao: Kod Vas lev i bubreg uopte ne funkcionie, a i des-
ni gubi dah. Jetra Vam je kao kod deteta, a srce kao kod
mladia". Nije poverovao i otiao je na ultra-zvuk. gdc se
pokazalo da u levom bubregu ima ogromni kamen u vidu
korala. Lekari su predloili operaciju. Mukarac je odbio i
odluio da ga samostalno izdrobi. Uzeo je korenje ipka i
nabavio za 10 dana lubenica.
Metod se sastojao u sledeem: pripremio je jak odvar od
korcnja ipka (braon boje) i pio ga kao aj to je mogue
ee. Odvar je drobio kamen u pesak. Istovremeno je j eo
samo lubenice, ispirajui s njima pesak iz bubrega.
Posle 3 nedelje ponovo je bio na ultra-zvuku i poka-
zalo se. da se kamen razdrobio, ali je ostao pesak i sitni
kamenii.
Drugu etapu ienja vrio je primenom korenja ipka,
kukuruzne kosice i crne repe.
Posle druge etape ienja ultra-zvuk je pokazao iste
bubrege!
Kako tokom prve. tako i tokom druge etape, koje su tra-
jale vie od dvc nedelje. skupljao je svu mokrau i ostavljao
za kontrolu. Kada je mokraa odstojala 1.5 mesec paljivo
ju je izlio i ostao je sloj peska teine 250 grama - eto kakav
je bio kamen!
166
ienje bubrega pomou sokova od
limuna i povra
Klasian sluaj ienja bubrega od kamenja i peska
opisan je u knjizi Pavla Matvejevia Kurenova Ruski naro-
dni prirunik za leenje'.
..Dakle: doktor Vokcr i njegov kolega-naturopat pristu-
pili su teenju milionera. Posle nekoliko klistira i ienja
eluca bolesnik je podvrgnut gladovanju za svo vreme
lecnja. (Zapravo, to nije gladovanje, ve obina terapija
sokovima.). Bolesnik je pio 10-12 aa vrue vode dnevno,
i u svakoj ai bio je isceden sok od jednog limuna. Pored
toga bolesnik je pio dnevno 3 funte (453.6 grama - prim,
prev.) smese soka od argarepe. cvekle i krastavaca (na
svaku funtu, koja se sastoji od 16 unci - 28.3495 grama,
bilo je 10 unci soka od argarepe i od ostalih po 3 unce).
Drugog dana gladovanja bolesnik je preiveo nekoliko
greva u trajanju 10-15 minuta svaki. Krajem nedelje nas-
tupila je kriza, i bolesnik se bukvalno valjao po podu po
pola sata usled jakih bolova.
Zatim se desilo udo: svi bolovi su potpuno nestali i on
se podigao s poda u veoma dobrom stanju. Posle izvesnog
vremena rastvoreno kamenje je izalo s mokraom u vidu
sitnog peska... On se osetio mladim za 20 godina i divio se
udu prirodnog naina leenja njegove bolesti."
Koment ar i i preporuke. Da bi se navedeno ienje
bubrega . . smekalo" i uinilo manje bolnim, trebalo bi
posle prvih greva uzimati sredstva koja ,.sluze. oblau,
omekavaju, ire". Na primer, kao dopunu navedenim so-
kovima piti ekstrakt od korena belog sleza (Althaea offici-
nalis), semena lana ili jema. Na deo tela oko bubrega stav-
167
ljati obloge od odvara ovsa. Neposredno u kriznom periodu
primeniti vruu kupku. Imajte to u vidu ubudue, budite
milosrdni prema sebi.
ienje bubrega pomou aja
od korenja ipka
Pripremanje aja. Dve supene kaike izrezanog korenja
ipka preliti aom vode, kuvati 15 minuta (da kljua), ohla-
diti i procediti. Uzimati po 1/3 ae 3 puta dnevno, u toplom
stanju, tokom 1-2 nedelje. Odvar od plodova ipka koristi
se kod oboljenja bubrega i mokranog mehura. Pri tom aj,
kako u prvom, tako i u drugom sluaju, mora imati tamnu
boju, to ukazuje na veliku koliinu biljnih pigmenata.
ienje bubrega pomou urina
U literaturi o urinoterapiji opisan je sluaj izleenja
35-godinjeg umetnika od kamenja u bubrezima, od ega
je bolovao 7 godina. Odbio je da se operie i izleio se,
stavljajui obloge s mokraom na deo tela oko bubrega i
pijui urin. Obloge je stavljao preko noi, pio je skoro sav
dnevni urin. Leenje je sprovodio u kurama po 20-30 dana
s pauzama od 10-20 dana do potpunog izleenja.
Slede dva uspena primera izleenja od kamena u bu-
brezima pomou urina.
Prvi primer. Ana Ilinina, grad Moskva.
Pocu od mua: imao je bolesne bubrege, pesak u
mokranoj beici... U poetku, kada se poeo leiti. javili
su se odjednom svi simptomi, koje opisujete u vaoj knjizi.
Gladovao je 4 dana i 3. dana izbacio je pesak i 2 kamena,
168
bubrezi su se oistili, prestale su da ga bole ruke. Osetio je
lakou u elom organizmu. Sada produava da pije svoju
jutarnju mokrau, a ponekad i tokom dana".
Drugi primer. G. F.. Samarska oblast, selo Solnenaja
Poljana.
..Moja kerka 2-3 godine imala je bolove u slabinama.
Lekari su konstatovali - cista na jajnicima, a zatim - osteo-
hondroza. Nagovorila sam je da pije mokrau. Dugo nije
pristajala na to, ali ju je bol primorala. Dve nedelje je pila
i imala je napad - prestala je da mokri. Primorala sam je
da popije mokrau od unuke. Posle toga ponovo je poela
da mokri. Odvezli smo je u bolnicu, na kontrolu. Na ultra-
zvuku otkriven je kamen u bubrezima. Posle nedelju dana
pijenja mokrae on je izbaen s mokraom i bol j e prestao.
Sada ona nagovara svog mua da se isti, on ima bolesnu
jetru".
Koment ar i i preporuke. Pri ienju panju treba pok-
loniti kvalitetu hrane koju uzimate; redovno preko noi na
deo tela oko bubrega stavljati vunenu tkaninu, natopljenu
u ukuvanom urinu. Vuna ima zagrevajua svojstva, to
podstie zagrevanje bubrega i irenje mokranih kanala.
Ukuvani urin na raun svojih posebnih svojstava kroz kou
deluje na kamen, razlae ga. a isto tako daje energiju za
fermentacijske reakcije zakiseljavanja itd.
Dopunski preporuujem da se ujutro natate popije po
1-3 gutljaja ukuvanog urina, a u 18 sati uraditi mikroklistir
sa ukuvanim urinom i kupku (tuiranje) sa vruom vodom.
To treba uraditi, im osetite daj e krenuo pesak iz bubrega.
Vrua kupka deluje kao sredstvo za irenje i smekavanje,
a mikroklistir s ukuvanim urinom stimulie usmeravanje
energije prema dole. Po pravilu, usklaivanje bioritma
169
rada bubrega, j ake potrebe za pranjenjem creva. irenje
mokranih kanala itd. podstiu snano guranje kamenia
i peska kroz mokrane kanale prema vani.
Pored urina pijte to vie svee isccdenih sokova, odvara,
ekstrakta, koji drobe kamenje, a ujutro natate. kao dopunu,
popijte po 1-3 gutljaja ukuvanog urina. U trenutku kom-
plikacija ne zaboravite na ..dopunske preporuke" - tada e
sve biti u redu.
Kombinovano ienje bubrega pomou
mokrae i jelovog ulja
..Imam 25 godina. Srednje medicinsko obrazovanje.
Nigde ne radim.
Ranije sam imala j ake glavobolje (napade migrene), pa
sam zbog toga rano poela izuavati narodnu medicinu.
Glavobolja mi je prola.
Mnogo sam eksperimentisala na sebi. Na primer, istila
sam bubrege na sledei nain: u urin sam dodavala jelo-
vo ulje. Oni mi se sada zahvaljuju - nemaju rei. oiveli
su. prodisali. Dotle sam umesto jetre oseala kao da imam
smcurani kamen (sada mi se ini da je jetra narasla i posta-
la topla)".
Prokomentarisau to originalno ienje. U leenju i
ienju veoma je vano do organa, koji se isti ili leci,
dostaviti aktivnu komponentu. U tibetskoj medicini materi-
j e, koje slue za dostavu leka do mcsta namene. nazivali su
..konjima". U datom sluaju ..konj" za ienje (i leenje)
bubrega odabran je veoma uspeno - to je mokraa. Nju
stvaraju bubrezi i zbog toga. pri ponovnom unoenju, ona
170
s
c odmah ustremljuje prema njima, nosei aktivnu kompo-
nentu. Rezultat je daj e terapija ienja efikasnija.
Redosled terapije. Uzeti 50-70 grama svee vlastite
mokrae i u nju nakapati 5 kapi jelovog ulja. U trajanju 1-2
minute dobro izmukati. da bi se sve dobro izmealo i popi-
ti u j ednom gutljaju. Ali popijte tako da smesa ne dodiru-
je zube. Moe se piti kroz slamicu. Da bi zatitili zube,
moete isprati usta biljnim uljem, a zatim popiti mokrau s
jelovim uljem.
Smesa mokrae i jelovog ulja uzima se prema ranije opi-
sanoj emi (ienje bubrega jelovim uljem) ili 3 puta dnev-
no na 15-20 minuta pre jela. tokom 5-7 dana. Pauza 2-3
dana i nova kura. Tako ponoviti od 2 do 5 kura. U sluaju
potrebe posle pauze 1-2 meseca moe se ponoviti.
ienje bubrega lanenim semenom
To sredstvo za ienje bubrega vie puta su proverili
drevni ruski lekari. Uzeti j ednu kafenu kaiicu semena
lana na au vode i skuvati. Seme lana e se svariti i postati
gusto. Upravo ta gustoa, najmanji delii. je odlian adsor-
bent svega tetnog, to se nalazi u probavnom traktu, krvi,
jetri i bubrezima.
Moe se pripremiti odmah koliina za ceo dan i uvati u
termosu.
Nain primene. Piti po pola ae lanenog odvara. na sva-
kih 2 sata. tokom dva dana.
S obzirom da je odvar od lana dosta gust, pre uzimanja
treba ga razblaiti toplom vodom (poeljno je prethodno
vodu namagnetisati - bolje isti). Ukoliko vam je neprijatan
ukus odvara od lana. moete dodati limunov sok.
171
Brezovi listii protiv kamenja u bubrezima
S obzirom na upotrebu neprirodne, rafinirane hrane, loe
vode, uz obilje emocija straha, kod mnogih ena se javlja
kamenje u bubrezima. Postavlja se pitanje, kako se to ka-
menje moe samostalno izbaciti. Evo j ednog od proverenih
narodnih recepata.
U rano pro lee kod breze pupe pupoljci i pojavljuju se
mali listii. U poetku su ti listii lepljivi. Ali im malo
narastu oni gube tu lepljivost. im lepljivost brezovog
listia nestane - odmah ih uberite. Lekovita svojstva listia
traju samo tri dana. Vano je blagovremeno za ta tri dana,
od prestanka lepljivosti. sakupiti odreenu koliinu listia
breze.
Prikupljene listie rasporediti na ist papir i prosuiti u
hladu. Direktni sunevi zraci unitavaju bioloki aktivne
materije. Osuene listie uvajte u vreici od tkanine.
Nain pripremanja smese. Jednu kafenu kaiicu
osuenih listia zakuvati u ai kljuale protijeve vode. U
nekim sluajevima doza brezovih listia moe se poveati
do jedne dezertne kaike. Sipati u termos i ostaviti da odsto-
ji 20-30 minuta.
Ekstrakt od brezovih listia pije se kao aj 3-4 puta
dnevno natate. Dejstvo ekstrakta pojaava se, ukoliko se
pije u toplom stanju s j ednom kaiicom meda ..iajui".
Sledeeg dana moe se pripremiti drugi ekstrakt i tako sve
dotle, dok ne nastupi olakanje (poe pesak. to ukazuje
na splanjavanje kamena u bubrezima), ali ne due od me-
sec dana (da ne doe do privikavanja). Posle toga se moe
napraviti pauza od 2-3 meseca i ponoviti kura.
Sledee godine pripremiti nove brezove listie.
172
Seme ovsa protiv kamenja u bubrezima
Seme ovsa ima svojstva rastvaranja mokranog kamenja
do veliine peska, smanjuje eer kod dijabetesa, podstie
rad celog probavnog trakta. Ovas pomae i obolelim od
glomerulonefritisa i pielonetritisa.
Recept primene ovsa. Jednu au ovsa, kojim se hrane
konji (moe se nabaviti u poljoprivrednim prodavnicama ili
u selu), preliti sa 5-6 aa kljuale vode i kuvati na slaboj
vatri (budite paljivi, da ne iskipi) 50-60 minuta. Procediti i
piti po elji u bilo koje doba dana i u bilo kojoj koliini.
Druga varijanta je slina prethodnoj, ali odvar treba os-
taviti da odstoji preko noi na toplom mestu. da bi on do-
bro ..upio u sebe" snagu ovsa. Seme ovsa usled tako du-
gog odstojavanja treba da se raskiseli. Ostaviti da odstoji.
..Ovsenu vodu" izliti i koristiti, kako je navedeno. Gustinu
baciti.
Odvar treba uvati u friideru, poto na toplom brzo
prokisne.
Ljudi, koji su u mladosti bolovali od kamena u bubrezi-
ma, uspeno su se na ovaj nain od njega izbavili i proiveli
bez problema sa bubrezima do duboke starosti.
Profilaksa oboljenja bubrega
Kod urinsko-kiselog kamenja profilaksa je usmerena na
stvaranje mokrane kiseline u manjim koliinama i njenom
sadejstvu na rastvaranju i izbacivanju kamenja. Iskljuuju
se namirnice bogate belanevinama i buljoni (digerica, bu-
brezi, mozak, preno i suvo meso, slana riba, mesne supe),
koji poveavaju specifinu teinu preostalog azota, koji,
izluujui se iz organizma, poveava optereenje bubrega.
173
Preporuljivo je da se piju sokovi po Vokcru. da se j edu
salate, voe. proklijala penica. Salate pomalo ..dosolja-
vajte" suvim morskim kupusom, da biste stimulisali funk-
ciju bubrega. Izbegavajte poslastice, koje slabe tu funkciju.
Koristite diuretine odvare.
Ukoliko se stvorilo alkalno kamenje (to se deava vrlo
retko). treba koristiti vlastiti urin. da bi se kamenje rastvo-
rilo, kao i limunov sok sa toplom vodom. Kako to uraditi,
detaljnije je opisano u poglavlju o jetri.
Pored toga. joga asane na pravi nain dopunjuju pro-
filaksu oboljenja jetre i bubrega. Bhudangasana (zmija)
- spreava stvaranje kamenja u bubrezima.
alabhasana(cvrak.ilinjenalakavarijanta-polucvrak)
- podmladujc bubrege.
Majurasana (paun) ili Ardha-matsiendrasana (savijena
poza) - pomau pri ispiranju bubrega krvlju. Pri vebanju
ovih vebi te arterije se steu i krv teko dospeva u bubrege.
Posle zavretka asane stezanje prestaje i krv se snanom bu-
j i com usmerava kroz sve krvne sudove u bubrege, otvarajui
ih i ispirajui neistou iz njih.
Stalno stimuliitc kapilarni krvotok u organizmu. U tome
vam mogu pomoi tranje, fizike vebe, j oga asane. Samo
zahvaljujui takvom kompleksnom pristupu vai bubrezi
mogu ostati zdravi i dugoveni. Imajte na umu poslovicu
drevnih lekara: ,.Sa dobrim bubrezima moe se doiveti
100 godina, ak i ako je srce bolesno".
Postoji masa drugih recepata i terapija, koje pomau kod
ienja bubrega, drobe kamenje u njima i izbacuju pesak.
Ja sam naveo najprostije, efikasne i proverene.
174
Posle ienja debelog creva. jetre i bubrega moe se
pristupiti najvanijem ienju - ienju vezivnog tkiva
organizma.
Prethodne terapije stvorile su povoljne uslove za taj pro-
ces. One su aktivirale taj proces, on se ve odvija - orga-
nizam se oslobaa otrova i ljake u vezivnom tkivu. To se
ispoljava kroz priliv snage, poveanje gipkosti. Sada usme-
renijim terapijama ienja moemo postii eljenu istou
i zdravlje organizma.
175
IENJE VEZIVNOG TKIVA
ORGANIZMA
KRATKI PODACI O VEZIVNOM TKIVU
OVEJEG ORGANIZMA
Vezivno tkivo ima potpornu ulogu, ulogu u ishrani,
ienju zatiti i obnavljanju organizma. Ono sainjava
vie od 85% teine tela, obrazuje skelet i potkono tkiv
predstavlja sastavni deo svih organa i tkiva, zajedno s krvlj
i limfom formira unutranju sredinu organizma. U vezivna
tkiva spadaju: masno vlaknasto vezivno tkivo, sloj izmeu
organa i oko sudova i nerava. koji hrane i iste skelet
unutranjih organa, kosti. krv. tetive, vezivno tkivo, fascije,
kapsule unutranjih organa, kosti, hrskavice, meniskuse,
deo slunog aparata, srane zalistke. veinu tkiva oiju i
unutranjih opni i drugo. vrstou i elastinost vezivnog
tkiva obezbedujc nekoliko vrsta kolagena. elastina i drugih
vlakana. Glavnim elijama vezivnog tkiva smatraju se fi-
broblast! i elije za razmnoavanje. Mcduclijski vezivnot-
kivni gel obezbeduje pristup kiseonika i hranljivih materija,
kao i ienje prostora oko sudova. Uglavnom, mi treba da
oistimo upravo taj gel.
Deo vezivnotkivnog sistema (Aleksejev A. A., Larionova
I. S.. Dudi naN. A.-Sistemska medicina. URSS. -M. , 2000)
su: krvni i limfni sudovi, organi za produkciju krvi i limfni
sistem, organi odgovorni za imunitet, sve tenosti ovejeg
organizma, izuzev tenosti, koje se lue iz organizma ili u
probavni trakt, glatkomiine tvorevine (manje izrasline u
176
sudovima, organima probavnog trakta i mokrano-polnom
sistemu), opne mozga i druge tvorevine.
Iz navedenog sledi zakljuak: skoro svaki organ ug-
lavnom se sastoji iz vezivnog tkiva (na primer, srce 60%) i
svi bioloki procesi, koji se odvijaju u njemu, odraavaju se
na rad i zdravlje srca.
Koji zdravstveni problemi mogu da se reavaju ienjem
vezivnog tkiva organizma?
Glavna funkcija vezivnog tkiva je opta harmoni-
zacija ivotne aktivnosti svih elemenata i mikroestica
ovejeg organizma.
Usled zagaenja vezivnog tkiva naruava se harmonija
ivotnih procesa, organizam prestaje da funkcionie kao j e-
dinstvena celina i deava se. da jedni organi i funkcije rade
normalno, druge prekomerno (usled ega se iscrpljuju),
trei krajnje slabo. Rezultat je bolest. Na primer, dijabetes
{Diabetes melitus) - pankreas slabo radi, bubrezi - j ako.
Zahvaljujui ienju vezivnog tkiva moe se obnoviti
naruena harmonija ivotne aktivnosti, praktino obnoviti
organizam. Najbolja sredstva za to ienje su: gladovanje,
sauna, ogranienja u ishrani (post).
Preko vezivnog tkiva vri se opte i lokalno
prilagodavanje organizma na odreene promene. Na bilo
koju promenu. od strane vezivnog tkiva sledi trenutna reak-
cija: elije (krvi. limfe i slino) poinju da se kreu u potreb-
nom smeru. vri se trenutno luenje potrebnih materija za
ivotnu aktivnost, preraspodeljuju se tokovi tenosti (na
primer, na unesenu hranu, spoljanju hladnou itd.). dol-
azi do promene bioelektrinih i drugih svojstava tkiva. Sve
to se deava kroz: meduelijski informacioni gel, kolagene
(elastine). hiljade razliitih (prema stepenu zrelosti i funk-
177
eijama) elija i drugo. Ukoliko j e. na primer, meuelijski
informacioni gel izgubio potrebna svojstva zbog ljake,
zgusnuo se. tada prilagoavanje organizma kasni ili do nje-
ga uopte ne dolazi. Rezultat je neadaptiranost organizma.
To dobro oseaju mnogi ljudi pri promenama vremena. Pri
normalnom funkcionisanju vezivnog tkiva do neophodnog
prilagodavanja dolazi brzo i blagovremeno. Pri kanjenju
ili odsustvu prilagodavanja javljaju se razliite prehlade i
drugo.
Na mnogobrojnim primerima uoeno j e. da se organizam
ljudi koji se redovno iste odlino prilagoava na promene
spoljanjih uslova i ne boluje. Takvi ljudi se jednostavno
kupaju ..kao morevi" u hladnoj vodi. tre za vreme hlad-
nog vremena, odlino podnose egu i vlagu.
Kao terapije ienja na tom nivou mogu se primenjivati:
gladovanje, detoksikacija limfe prema N. Vokeru. pijenje
iste vode i svee iscedenih sokova, sauna.
Oslonsko-skeletna (potporna) funkcija vezivnog tki-
va. Kosti, vezivno tkivo, tetive, fascije su skelet tela, unu-
tranjih organa (vlaknasta i vaskularno-kanalska stroma).
Oslonac elija su vlakna, okruena gelom (po tipu pihlija).
Nagomilavanje ljake na navedenim mestima vezivnog
tkiva izaziva to. da ovek gubi gipkost, telesnu teinu (sui
se). Rezultat je da se organi skupljaju i prestaju da normal-
no rade. Prost primer - suenje mcduprljenskih diskova
i ukljetenjc nervnih zavretaka. Posledica tog procesa je
pogoranje rada organa, koji upravljaju tim nervima.
Dobro sredstvo ienja oslonskih tkiva je gladovanje,
sauna. post. primena ajeva za izbacivanje soli.
O Funkcija ishrane i ienja vezivnog tkiva vri se
preko krvnih i limfnih sudova, krvi, unutarlobanjske (im
178
irakranijalne komorne), unutarone (intraokularne) i drugih
tenosti, specijalnim elijama, koje apsorbuju ili vezuju
ljaku (fagociti i slino). Vezivno tkivo regulic sve vrste
razmene materija (masti, ugljenih hidrata. belanevina,
vodeno-slanc).
Mnogi ljudi su na sebi osetili sve ..lepote" intoksikacije,
to ukazuje na zasienost krvi i limfe tetnim, suvinim ma-
terijama. Jedno od najefikasnijih sredstava za ienje na
tom nivou je detoksikacija limfe prema N. Vokeru, primenom
iste vode i sokova, saune i pravilnom ishranom.
0 Zatitna (barijerna) funkcija. Koa i sluzokoe su
mehanika, protivmikrobna. protivtoksina barijera celog
organizma; opne i kapsule - barijera za organsko odvajanje;
unutarlobanjske i opne oko ner ava- barijera za prljavtinu"
u mozgu i perifernim nervima itd.
Koa se najbolje isti u sauni. Sluzokoe se mogu ispirati,
na primer, primenom klistira za ienje, sisanjem biljnog
ulja i slino. Sto se tie unutranjih opni i kapsula, one se
mogu istiti gladovanjem, pravilnom ishranom, istom vo-
dom i sokovima, ideomotornim ienjem.
0 Funkcija zarastanja i obnavljanja (regenerativ-
na funkcija) obezbeduje se razrastanjem vezivnog tkiva
razliite strukture radi zatvaranja ogrebotina, rana na koi i
tkivima ispod nje. rana unutranjih organa, obnavljanja j e-
tre, srca, mozga posle nastajanja kod tih organa toksinih,
virusnih. vaskularnih odumiranja.
Iz prakse znamo, da se. na primer, koa moe potpuno
obnoviti, a mogu se stvoriti i oiljci. Pri emu oiljak moe
biti slab i postepeno nestajati. Kada je obnavljanje pot-
puno, i ak bez oiljka, to ukazuje na odlinu sposobnost
zarastanja vezivnog tkiva. Ta sposobnost zavisi od njegove
179
istoe. Ukoliko je u njemu naruena ishrana, tada ni do
kakvog kvalitetnog obnavljanja ne moe doi.
Uopte reeno zagaenost vezivnog tkiva (na primer,
krvnih sudova, tetiva) izaziva kilu. hemoroide, varikoz-
no proirenje vena. migrene, insult, infarkt, sputanje
unutranjih organa i mnoge druge neprijatne posledice.
Posle sprovoenja pravilnog ienje kod mnogih lju-
di ova oboljenja sama nestaju. To je u vezi s tim. to je
oieno vezivno tkivo sposobno da se samo obnovi. Za
obnavljanje te funkcije vezivnog tkiva najbolje odgovara
gladovanje na vlastitom urinu (2-4 nedelje). Tu funkciju
dobro stimulie ienje pomou saune i terapije sokovima,
upotreba iste vode. post.
Vano je ukazati i na proiavajue-splanjavajue de-
j stvo svesti. Skelet fizikog organizma je vezivno tkivo.
Skelet vezivnog tkiva je hologram - zapreminska ener-
getska tvorevina. Ukoliko se pomou misli u hologramu
izazove odgovarajui pokret, tada e on rastvoriti" svaku
organsku tvorevinu (oiljak. srataj) na tom mestu. Radi
toga na mestu oiljka, ava treba misaono stvarati predstavu
toplog, hladnog i peckanja. Ukoliko su te predstave j asne,
tada za 1-2 nedelje splanjavaju viegodinji oiljci, a koa
se podmlauje.
0 Funkcija pravilnog razmnoavanja i razvoja elija,
organa, delova teta (morfogenetska). Ona je maksimal-
no izraena u vezivnim tkivima ploda, u prvim godinama
ivota i u periodu polnog sazrevanja oveka.
Smatram daj e to ispoljavanje ..snage" holograma - ener-
getskog skeleta vezivnog tkiva. Stoje slabiji potencijal holo-
grama: usled psihikih stega i emocionalnih preivljavanja,
nepravilnog naina ivota, opte zagaenosti organizma, to
180
s
u vea izoblienja u dranju tela, pravilnom rastu miia,
vezivnog tkiva, zglobova, organa, mozga itd.
Zagaenost vezivnog tkiva stimulie rast tumora, opre-
deljuje nepravilno zarastanje rana. ireva i drugih povre-
da (preloma kostiju, srataja u unutranjosti organizma).
Nasuprot zagaenosti, ienje vezivnog tkiva spreava
i unitava tumore, podstie pravilno zarastanje razliitih
povreda - spoljanjih i unutranjih.
Tu funkciju vezivnog tkiva preporouje ienje
spoljanjih manifestacija ivota (razliiti oblici), posebno
gladovanje na vlastitoj mokrai, sauna, ienje sokovima,
post. glavne i drugostepene terapije ienja.
Opti zakl j uak. Tkivo tetiva je najbolji pokazatelj
opte zagaenosti organizma. Setite se. kako ste bili gipki u
detinjstvu i kakvi ste sada? ljaka, koja se taloi u tetivama
pogorava optu pokretljivost zglobova, ini telo nepokret-
nim. Cesto se ovek ujutro podie iz postelje i osea neku
ukoenost. To su prvi simptomi zgunjavanja koloida u teti-
vama i miinom tkivu usled nagomilavanja ljake.
Osnovni uzroci zagaenosti vezivnog tkiva su prven-
stveno ishrana kuvanom hranom, koja poveava gravi-
tacionu i smanjuje elektromagnetnu energiju u telu. Usled
toga u ovejem organizmu se slabije zadrava voda i tkiva
poinju da se skupljaju.
Dakle, upotreba kuvane hrane deluje dvojako na vezivno
tkivo organizma: odlae u njemu strane materije i sai ma"
organizam na raun smanjenja elektromagnetne energi-
je, koja ga ..iri". Usled toga se pogoravaju i naruavaju
nabrojane funkcije vezivnog tkiva, a uz to i celog orga-
nizma. ienje, u prvom redu. rastereuje vezivno tkivo
i ono, preporoujui se, podstie obnavljanje celog or-
181
ganizma. U tome je snaga i univerzalnost ienja - ono
deluje na ceo organizam. Meutim da bi pravilno oistili
vezivno tkivo organizma, prethodno treba stvoriti potrebne
usl ove-oi sti ti debelo crevo. jetru, bubrege. Tek posle toga
pristupiti glavnom ienju - ienju vezivnog tkiva orga-
nizma.
Razmotrimo pravilne pristupe ienju vezivnog tkiva,
od ega prvo poeti i kako produiti. Dakle, zavrili smo
ienje debelog creva. jetre, bubrega i stvorili povoljne pre-
duslove za ienje vezivnog tkiva. Zbog toga. to se veziv-
no tkivo sastoji iz tenosti (krv. limfa. meutkivna tenost
i slino), gela (meuelijski informacioni gel i slino),
tetiva (sudova, fascije, vezivnog tkiva i slino), hrskavica
(povrine zglobova i slino) i kostiju, u svim tim tkivima
razliiti su procesi razmene i cirkulacije. ienje vezivnog
tkiva pravilno je poeti od tih ..mesta". gde su opisani pro-
cesi najizraeniji (krv. limfa, meutkivna tenost), produiti
ienjem gela, tetiva, sudova i zavriti sa ienjem hrska-
vica i kostiju. Glavno je shvatiti sledee. im se oiste krv
i limfa. odmah poinje ienje medutkivne tenosti itd. U
celini, ja ienje vezivnog tkiva nazivam ienjem ko-
loidnih rastvora organizma.
182
IENJE KOLOIDNIH RASTVORA
ORGANIZMA
Prema efektu lekovitog dejstva ova terapija ienja je
na prvom mestu. ali je treba sprovoditi samo posle ienja
debelog creva, jetre i protivparazitnog leenja (detaljnije
0 protivparazitnom leenju vidite u mojoj knjizi ivot bez
parazita). U suprotnom sluaju mogue su ozbiljne kom-
plikacije usled prcoptereanja sistema za izluivanje.
Zdravlje, mladost, energetika, natprosene sposobnosti,
u prvom redu zavise od istoe elija i strukturnog stanja
koloidnih rastvora (protoplazme elija, krvi. limfe itd.).
Da bi se kvalitetno sprovela ova veoma znaajna terapija
treba prethodno:
smekati koloidnu pihtiju pomou toplih terapija (kup-
ka, banja):
ubrzati cirkulaciju tenih sredina u organizmu, to
omoguava bru zamenu tenosti;
aktivirati organe za unoenje i luenje. Rezultat je da
se brzo zasiava ..koloidna pihtija" istom, struktuiranom
tenou. normalizujc se njeno stanje i izbacuje se sve
suvino i tetno iz organizma;
unositi u organizam tenost odgovarajueg kvaliteta, po
mogunosti s bioloki aktivnim materijama. Radi ienja
1 zamene biolokih tenosti treba da unosimo ..materijal
boljeg kvaliteta", kojeg e organizam potpuno asimilovati;
dopuniti potencijal samih elija, a radi boljeg ienja
privremeno prestati sa unoenjem hrane u organizam.
Prema tome. u toku 3-6 meseci redovno poseujte saunu
ili primenjujte kupke 2-3 puta nedeljno po 10-15 minu-
ta. Time ne samo da postiete smekavanje pihtija. ve i
183
pojaavate procese cirkulacije u organizmu, koji podstiu
izluivanje neistoa.
U toku tog perioda pijte i pripremajte hranu na protijevoj
ili na preienoj (izvorskoj) vodi, koja se pre upotrebe
moe dopunski namagnetisati. proputajui je kroz kuni
magnetotron.
Protijeva voda priprema se na ovaj nain: obinu erpu
sa vodom staviti u zamrziva ili hladnjak friidera, a zimi
na balkon. Posle 4-5 sati je izvadite. Povrina vode ili zido-
vi erpe za to vreme bie zahvaeni prvim slojem leda. Os-
tatak vode izlijte u drugu erpu. Led, koji je ostao u praznoj
erpi, koncentrisao je molekule teke vode, koja zamrzava
pri temperaturi od +3,8 C, a voda koja je potrebna orga-
nizmu pri temperaturi minus 1 C.
Teki" led treba baciti, a erpu sa izlivenom vodom
staviti ponovo na mraz. im u njoj zamrzne 2/3 ili priblino
tome, nezamrznutu vodu prolijte - to je laka voda. koja
sadri najraznovrsnije primese. Led. koji je ostao u erpi je
zamrznuta protijeva voda - oiena od oko 80% primesa,
koja sadri 16 miligrama kalcijuma na litar tenosti. Odeski
hemiar N. Druzjak odredio je optimalni sadraj kalcijuma
u vodi za ivotnu aktivnost organizma od 8-20 mg/l. Takvu
vodu koriste ljudi koji dugo ive. Rastopite led i pijte ovu
vodu.
to manje budete upotrebljavali u ishrani produkte koji
imaju j aka lepljiva svojstva (koncentrovana mleka, j ela sa
mesom, krob), efekat e biti bolji. Uzdravanje od uzimanja
hrane j ednom nedeljno po 24-36 i vie asova - poboljava
ienje.
184
Da bih ilustrovao mono dejstvo ove terapije ienja,
naveu nekoliko primera. koji ne koriste potpuno sve me-
hanizme, ali postiu znaajne rezultate.
Prvi primer. - Alekseju Dimitrijeviu Labzi odstranili
su bubreg. Imao je arterosklerozu sudova srca i mozga,
este prehlade i uopte tee se kretao. Tokom 3 godine pio
je protijevu vodu. Smrao je sa 97 na 84 kilograma. Lice
mu je postalo zategnuto, energino, rumeno, kao u mladia.
Koa na rukama i vratu bila je glatka, elastina, bez bora.
A samo tri godine ranije imao je krajnje lepljivu krv. nabu-
brelc vene. Svi ovi pozitivni simptomi oigledno ukazuju
na j edno - uspostavljanje normalnih svojstava koloidnih
rastvora naeg organizma.
Drugi primer. - Pol Breg je regularno sprovodio j edno
ili j ednoipodnevno uzdravanje od hrane na izvorskoj vodi.
Osim toga, on je uzimao prirodnu hranu bogatu dragocenim
prirodnim biokoloidima. Takav program omoguavao mu
je da uvek bude veoma energian, radno sposoban i da vi-
zuelno pamti.
Trei printer. - G. S. atalova u svojim lekcijama
preporuuje upotrebu destilovane namagnetisane vode.
Naravno, ona je sama upotrebljavala i predivno izgleda za
svoje godine.
etvrti primer. - N. Voker savetuje da se upotrebljava
vea koliina svee iseeenih sokova iz povra i voa. So-
kovi su prirodni koloidni rastvor sa ve struktuiranom vo-
dom. Struktuirana voda iz sokova potpomae razredivanje
zgunjene pihtije. a elije apsorbuju svu prljavtinu iz pi-
htija. islei ih. N. Voker je iveo oko 110 godina. Osim so-
koterapije on je primenjivao gladovanje i upotrebljavao je
hranu bez prirodnih lepkova. koji se nalaze u namirnicama
185
ivotinjskog porekla i namirnicama sa dosta kroba. Ko-
loidni rastvori organizma mogu se istiti i normalizovati na
bri ili sporiji nain. Bri i sporiji nain ienja i normal-
izacije koloidnih rastvora organizma imaju svoje prednosti
i nedostatke.
METOD N. VOKERA
Brz nain (vie odgovara za ienje tenih komponenti
vezivnog tkiva). Metod je razradio N. Voker.
Tokom 2-3 dana izvriti smekavanje organizma"'. To
e razdrmati ljaku i delimino je oksidisati.
Sledea tri dana sprovodi se terapija ienja koloidn
:
rastvora organizma. U zavisnosti od linog oseanja i indi-
vidualnih sposobnosti organizma trajanje terapije moe biti
od j ednog do etiri dana.
U ta tri (1-4) dana treba izazvati jak proliv pomou ne-
kog purgativnog sredstva. To dovodi do toga. da organizam
aktivira ..povrinu izlaza" (ceo probavni trakt) materija iz
organizma, izbacujui s tenou toksine i nepotrebne ma-
terije.
U datom sluaju zidovi probavnog trakta su filter, kroz
kojeg se vri izbacivanje. Glavno u tom procesu je pravilno
usmeravanje toka materija, prema asimilaciji ili izbaciva-
nju. Slani purgativ daje potreban smer - izbacivanje. Sve
ostalo se vri u zidovima creva, kao u biolokom filteru
- potrebno se zadrava, a nepotrebno i tetno lui. Dalje
se ljaka i toksini zadravaju u upljini creva na raun sile
osmoze, obratno se ne asimiluju i izbacuju se uobiajenim
putem - u vidu retke stolice (proliva).
186
Gubitak tenosti moe izazvati dehidraciju organizma.
[)a do toga ne bi dolo, treba popuniti gubitke. Obino se to
radi svee iscedenim sokovima citrusa. razblaenim proti-
jevom vodom. U tu svrhu najbolje odgovara sok od limuna
i grejpfrut, koji imaju snano stimuliuc dejstvo na motor-
nu funkciju creva. pojaavajui je vie puta. Tri-etiri i vie
litara tenosti. koja se za dan izbaci iz organizma, dopunjuje
se istom koliinom smese vode s citrusovim sokovima.
Posle ienja (tj. posle 3 dana ienja) treba pojesti
dobro skuvanu riu s maslacem, da bi se ojaao probavni
trakt.
Evo detaljnog opisa ienja koloidnih tenosti organiz-
ma u toku j ednog dana.
Ujutro natate popiti au rastvora (1 supena kaika glau-
berove soli rastvorena u ai vode) u toplom ili hladnom
stanju. To dejstvo aktivira ..povrinu razmene" probavnog
kanala na izbacivanje materija iz organizma. Dolazi do
snanog izbacivanja tenosti iz organizma, sa rastvore-
nom ljakom i toksinima u njoj. Spolja se to manifestuje
u snanoj i estoj stolici - prolivu (to jest mi smo vetaki.
svesno izazvali u sebi snanu krizu ienja), usled ega se
izbacuje do 34 i vie litara tenosti iz organizma.
Da bi nadoknadili izbaenu tenost iz organizma, treba
poeti piti smesu citrusovih sokova i protijeve vode (Proti-
jeva voda idealno odgovara toj svrsi. Prvo, ona je oiena
od tetnih primesa i sadri optimalnu koliinu soli. Drugo,
sa nje je izbrisana informacija - to je ..ist list papira" i
ona je struktuirana. Vano je ne samo zameniti tenost u
organizmu, ve zajedno s njom otkloniti i patoloku infor-
maciju bolesti, zapisanu na njoj.). Da bi organizam bolje
apsorbovao i iskoristio smesu vode i soka. smesu pre pi-
187
188
zavisi od individualnih osobina organizma. Jednom oveku
e biti dovoljno 2 dana, drugom 4, a trei to uopte nee
moi ostvariti.
Uvee treeg dana ili ujutro etvrtog dana radi ojaanja
probavnog sistema treba pojesti dobro ukuvanu riu s ma-
lom koliinom maslaca. Sledee jelo sastoji se od vaih
uobiajenih namirnica.
Rezultat trodnevnog ienja treba da bude: odstranjiva-
nje izorganizma izvesne koliine zagaene koloidne tenosti
(tkivne, krvi, iimfe i delimino unutarelijske) i njihova
zamena istom koliinom iste, koja alkalizuje unutranju
sredinu; odstranjivanje patoloke informacije, koja ometa
odvijanje normalnih ivotnih procesa.
Priblino posle 3-4 nedelje ponovite to ienje, time
ete zameniti j o neku koliinu koloidnih tenosti i odstra-
niti patoloku informaciju. U celini ta dva ciklusa ienja
mogu se izjednaiti s efektom ienja dugotrajnim glado-
vanjem.
S obzirom da opisano ienje moe dovesti do j ake krize
ienja, ono za svoju primenu zahteva mnogo ivotne
snage oveka. Zato se nemojte uznemiriti, ukoliko osetite
slabost. - to je potpuno normalna pojava. Posle ete se
brzo oporaviti i oseati se mnogo bolje, nego pre ienja.
Meutim u svakom sluaju postupajte polazei od vaeg
linog oseanja. Ukoliko se ienje veoma teko sprovodi,
tada napravite pauzu 1-2 dana.
Dopunsko povoljno dejstvo. Zahvaljujui terapiji cit-
rusovim sokovima (kiselom ukusu) stimulie se ivotni
princip ..ui". To izaziva poboljanje probave, razmene
materija, imuniteta, stvaranja toplote u organizmu.
189
jenja treba propustiti kroz magnetotron. To pozitivno utie
na kvalitct ienja, dodajui potencijal organizmu i svim
njegovim strukturama.
Smcsa citrusovih sokova i protijeve vode priprema se na
sledei nain: u sok od etiri velika ili 6 srednjih plodova
grejpfruta, dva velika ili tri srednje veliine limuna dodati
sok od pomorande - u takvoj koliini, da ukupna zapre-
mina soka iznosi 2 litra. Zatim u tu smesu sokova dodati 2
litra protijeve vode. (Tu je data prosena koliina tenosti
za ovcka telesne teine 70-80 kilograma. U istoj razmeri
moe se napraviti manje ili vie smese. sve zavisi od telesne
teine ovcka.)
Dakle, unapred pripremljenu smesu sokova i protijeve
vode poeti piti nakon 30 minuta posle uzimanja rastvora
glauberove soli i produiti piti po j ednu au na svakih 20-
30 minuta sve dotle, dok ne popijete svih 4 litra.
S obzirom da terapija ienja koloidnih tenosti orga-
nizma traje od 7 do 10 sati, najbolje je s njom otpoeti u
5-7 sati ujutro.
Tokom celog dana ne treba nita jesti. Osobe, koje slabo
podnose gladovanje, mogu uvec pojesti malo pomorandi
ili plodova grejpfruta, ili popiti soka od jabuke.
Pred odlazak na spavanje preporuuje se klistiranje sa 2
litra mlake vode u koju dodati sok od jednog-dva limuna.
Cilj tog klistiranja je odstranjivanje ostataka ljake i toksina
iz debelog creva.
Sledeeg dana sve ponoviti: uzimati purgativ. izazvati
proliv: tokom dana piti smesu citrusovih sokova i protijeve i
vode - 4 litra; pred spavanje - klistiranje.
Opisano ienje koloidne sredine organizma preporuuje
se vriti tri dana uzastopce. Jo j ednom napominjem, sve
Normalizuje se aeido-bazna ravnotea kako u elom or-
ganizmu, tako i u debelom crevu (usled ega se u njemu
spreavaju procesi trulenja i vrenja, poveava se imuna
zatita).
Krvni sudovi i vezivno tkivo iste se od taloga sluzi.
Kont rai ndi kaci j e. S obzirom da to ienje j ako
_y_
optereuje ceo organizam, stimulie ivotne principe . . ui"
i Vetra". slabi ljudi to ne mogu izdrati, a kod drugih e se
pojaviti ozbiljne komplikacije. Zato se upoznajte s kontra-
indikacijama i ogranienjima primene te terapije.
_y_
Osobe s izraenom individualnom konstiuicijom ui ",
po pravilu, imaju viak kiseline u eludanom soku (esto
boluju od hroninog hiperacidnog gastritisa, ira na elucu
ili dvanaestopalanom crevu). Oni to ienje mogu pro-
bati da urade sa sokom od argarepe (2 litra sveeg soka od
argarepe na 2 litra protijeve vode. ostalo je isto).
Dijabetes, posebno insulinske zavisnosti. Holecistitis.
Oboljenja bubrega i mokrane beike. Adenom prostate.
Srane mane. hipertonija II i III stepena. Gnojni kolitis,
bilo koja onkologija u probavnom sistemu, jaki oblici dis-
bakterioze. difuzni hemoroidi. ispadanje (prolaps) pravog
creva (rektuma). a kod ena - ispadanje (prolaps) vagine.
Trudnoa (ienje provocira pobaaj), dojenje, menstru-
acije (takode nedclju dana pre i posle menstruacije).
U periodu pogoranja bilo kojeg oboljenja, kada je
prisutna visoka temperatura, j aka glavobolja, slabost,
munina, nervoza eluca i slino, ienje ne treba vriti.
To je dvostruko optereenje organizma.
Bolje je odrei se ienja, ukoliko ste izbaeni iz duevne
ravnotee nekim stresom (razdraenost, preivljavanje,
preplaenost itd.).
190
IENJE POMOU SAUNE I SOKOVA OD
.POVRA
Sauna, protij eva voda i sokovi (vie odgovaraju za
ienje elatinskih i tetivnih komponenti vezivnog tkiva).
Ti naini omoguavaju blago ienje koloidne sredine
naeg organizma, bez suvinog naprezanja organizma.
Dakle, tokom 3-6 meseci redovno poseujte saunu ili
primenjujte tople kupke 2-3 puta nedeljno po 10-15 minu-
ta. Time ete ne samo smekati pihtijastu masu, ve ete
ubrzati procese cirkulacije u organizmu, podstaknuti iz-
bacivanje ljake.
Za svo to vreme pijete veu koliinu sveih sokova od
povra i voa (1-3 litra dnevno). Ukoliko nemate soka,
upotrebljavajte protijevu vodu. razliite ajeve. ekstrakte
pripremljene sa njom. pripremajte hranu na njoj. Protijevu
vodu moete neposredno pre upotrebe namagnetisati.
to manje budete u ishrani upotrebljavali namirnice sa
jakim lepljivim svojstvima (koncentrovane mlene proiz-
vode, meso. krobove itd.). time e biti bolji efekat ienja.
Uzdravanje od uzimanja hrane j ednom nedeljno po 24-
36 sati i vie (prvo jelo posle gladovanja - svezi sokovi)
poveava stepen ienja.
Da bi ilustrovali snano dejstvo te terapije ienja,
naveu neke primerc. u kojima, na alost, nisu potpuno
iskorieni svi mehanizmi ienja, ali su ipak postignuti
znaajni rezultati.
Prvi primer. Alekseje Dmitrijevi L. muio se od prob-
lema s bubrezima (ranije su mu odstranili jedan bubreg),
imao je aterosklerozu krvnih sudova srca i mozga, prehlade
i uopte oteano kretanje. Tokom 3 godine pio je protijevu
191
vodu. Smisao je sa 97 na 84 kilograma. Poslao je vitki-
ji, energiniji, na licu mu se pojavilo rumenilo, kao kod
mladia. Koa na rukama i vratu mu je glatka, elastina,
bez bora. Pre tri godine imao je veoma lepljivu krv, na-
brekle vene. Svi pozitivni simptomi oigledno ukazuju na
jedno - obnavljanje normalnih svojstava koloidnih rastvora
naeg organizma, a otuda proistiu svi poraavajui efekti.
Drugi primer. N. Voker savetuje da se upotrebljava vea
koliina sveih sokova od povra i voa. Sokovi predstav-
ljaju prirodne koloidne rastvore sa ve poveanim poten-
cijalom micelija, stuktuiranom vodom. Struktuiruna voda
sokova podstie razredivanje zgusnute pihtijaste mase, a
micelije adsorbiraju svu neistou iz pihtija. istei ih. Sam
N. Voker iveo je oko 110 godina. Pored terapije sokovima
on je primenjivao gladovanje i upotrebljavao hranu, koja
nije sadravala prirodne lepkove, - ivotinjske i krobne
namirnice.
IENJE POMOU CETINA
Kombinovano ienje koloida elija i unutranjih sre-
dina organizma pomou odvara-ajeva od etina (najvie
odgovara za ienje elatinskih i tetivnih komponenti
vezivnog tkiva). U odnosu na to. veoma dobro se pokazao
aj od mladih etina smreke, jele (Picea excelsa, Picea ab-
ies). bora (Pinus silvestris), sibirske jele (Abies sibirica).
Cetine smreke (jele) su dobar izvor vitamina. One sadre
zimi od 150 do 300 miligrama vitamina C. a leti - 50%
manje od toga. Prisustvo tog vitamina podstie brzu dooksi-
daciju ljake do krajnjih produkata i njihovo izbacivanje iz
organizma. Cetine smreke (jelo) sadre j o mnogo etarskih
192
ulja - prirodnih rastvaraa. Samo ta dva svojstva ine pre-
parate smreke (jele) monim sredstvom za ienje.
U medicinskoj praksi koristi se preparat ..Pinabin". koji
predstavlja 50%-ni rastvor eterskog ulja etina jele (ili bora)
sa uljem od breskeve. laj preparat deluje spazmolitiki na
muskulaturu mokranih kanala, usporava razvoj patogenih
bakterija, pa se preporuuje kao diurctino sredstva kod ka-
mena u bubrezima.
Jo j edno kvalitetno svojstvo odvara-aja od etina sas-
toji se uj akom oporom ukusu. Ukoliko vitamin C podstie
dooksidaciju ljake, etarska ulja - njihovo rastvaranje,
irenje krvnih sudova i snaan diuretini efekat. tada se na
raun oporog ukusa vri oblaganje produkata raspada i nji-
hovo naknadno odstranjivanje.
Odvar se koristi dvojako: pije se kao aj ili se spolja ko-
risti za kupke, ili se koristi istovremeno i jedno i drugo.
Za primenu odvara kao aja. on se priprema prema
sledeem: 5 supenih kaika isitnjenih iglica mladih etina
smreke, jele. bora preliti sa pola litre kljuale protijeve
vode. Kuvati na slaboj vatri 10 minuta, ostaviti na toplom
mestu da odstoji preko noi i procediti. aj se sipa u termos
i uzima u toplom stanju tokom dana umesto vode po pola
ae 4-6 puta dnevno. Svakog dana se priprema sve odvar
i pije samo u toplom stanju (36-40C). Trajanje kure je in-
dividualno, a kao orijentir trajanja slui vlastita mokraa.
Pokazatelj daj e odvar poeo da deluje je pojava zamuene
mokrae. U zavisnosti od rastvaranja ljake i soli ona e
biti obojena u razliite boje. im mokraa poprimi svoju
prirodnu boju i prozranost-i enj e je zavreno.
Takvo ienje se lako vri posle Nove godine. Prvo,
izbacuju se novogodinje jelke, ne treba nikuda ii za
193
etinama. Drugo, u to godinje doba veoma je snaan biori-
tam bubrega i mokrane beike. to im ne dozvoljava da ih
ljaka preoptereti tokom izluivanja.
Da bi se pripremila kupka od etina. uzeli borove etine,
sitno izrezane granice i izrezane jelove iarke. Ukupno
oko 1 kilogram suve mase. kuvati (da kljua) 30 minuta
u 7-8 litara vode. Posle ega dobro zatvoriti i ostaviti da
odstoji 12 sati. Dobar ekstrakt od etina ima braon boju.
Dalje se sipa u kadu s toplom vodom (36-40 C).
Trajanje terapije varira od 10 do 20 i vie minuta, to
zavisi od linog oseanja. Temperatura vode od terapije do
terapije postepeno se poveava, ali je lino oseanje u tom
procesu - najvaniji kriterijum.
Nedeljno treba uraditi 2-3 takve kupke. Posle terapije
istuirati se prohladnom vodom 10-20 sekundi. Ciklus
takvih kupki traje oko mesec dana.
Kombinovanje kupki sa etinama i pijenje odvara od
etina j o vie pojaava elekat ienja. Kriterijum zavretka
tako kombinovanog ciklusa je ista mokraa.
Valerij Tienko ukazuje, da odvar od etina. pored
otrova i ljake, izbacuje iz organizma i radionukleide. Sma-
tra se. da takvo ienje unitava do 80% svih oboljenja.
Oigledno, opora svojstva etina posebno .,ne vole" mik-
robi i gljivice.
O kupkama sa etinama veoma dobro miljenje imaju S.
Knejp. P. M. Kurenov i A. S. Zalmanov. Pri tom Knejp i
Kurenov ukazuju i na znaaj ove terapioje za ienje koe,
krvotoka i stimulaciju nervnog sistema. Zalmanov. pored
navedenog, ukazuje na ienje svake elije organizma
ovim metodom od ..toksina umora", tj. mikroleina, koji
se prirodno stvaraju kao rezultat ivotne aktivnosti i treba
194
ih blagovremeno odstraniti. Ukoliko to organizam teko
odrauje, tada dolazi do samotrovanja organizma, iji je
prvi simptom brzo umaranje.
Primer. Jedan mukarac je bolovao od skleroze sudova
donjih ekstremiteta. etiri godine leenja u bolnici prole
su bez rezultata.
Odluio je da proba leenje etinama. U tu svrhu priku-
pio je mlade, tek izrasle, etine sa vie grana bora (moe i
kedra). One su meke i razlikuju se od ostalih etina po boji.
Posebno su korisne granice, koje su formirane nakon 2-5
nedelja iz pupoljaka. Otrgnute granice mogu se uvati u
kui na bilo kojoj temperaturi u otvorenoj plastinoj kesi.
Svakog dana mukarac je skupljao po aku mladih etina,
prelivao ih sa 1 litrom vode i kuvao 10-15 minuta. Zatim
je ostavljao da odstoji 10-12 sati. Za to vreme u vodu su
prelazile aktivne materije i ona se njima zasiavala.
Odvar je upotrebljavao u svako doba dana i u raznim
koliinama, po elji.
Rezultat: za godinu dana taj mukarac je skinut sa druge
grupe invalidnosti. To je odlian rezultat u leenju tako gro-
znog oboljenja.
Odvar, koji odlino izbacuje ljaku iz vezivnog tkiva.
To je savrenija varijanta prethodnog naina ienja.
Iglicama etina dodaje se isitnjeno korenje ili plodovi ipka.
Ukoliko su bolesni bubrezi, tada se dodaje j o i ljuska od
luka.
Recept je sledei: 5 supenih kaika isitnjenih iglica
(poeljno je ubrati mlade iglice izrasle u tekuoj godini). 2-
3 supene kaike isitnjenih plodova ipka i 2 supene kaike
ljuske od luka (odvar od ljuske luka leci pielonefritis), sve
to preliti sa 0,7 litara vode, dovesti do kljuanja, kuvati na
195
slaboj vatri 10 minuta. Posudu umotati i ostaviti da odstoji
preko noi. Procediti i piti umesto vode tokom dana od pola
do 1,5 litra dnevno. Leenje traje 4 meseca. Ukoliko vas ne
mue bubrezi, nije obavezno dodavati ljusku od luka.
Kod insulta paralelno uzimati limun: do dva limuna
dnevno, odjednom pola limuna. Oistiti ga od kore, sitno
izrezati u oljicu. preliti odvarom od etina i brzo popiti.
Limun je poeljno uzimati na jedan sat pre jela ili j edan sat
posle jela. Limun upotrebljavati do dve nedelje. kod teih
oboljenja rok se moe poveati do tri nedelje.
IENJE VEZIVNOG TKIVA
POMOU RIE (PIRINA)
Davno je uoeno, da mnoge prirodne materije mogu
odlino da iste organizam. Radi toga one treba da imaju
opor ukus, oblaua. sluzna svojstva. Svima dostupno tak-
vo sredstvo je ria. Da bi se pojaala njena svojstva ienja
i vezivanja, riu prethodno treba namoiti.
Potapanjem rie u vodu iz nje se odstranjuje krob. Os-
taje porozna celuloza, koja ima ulogu j akog i prirodnog
apsorbenta.
Da bi bre iz zrna rie odstranili krob, neki specijalisti
za ienje organizma (E. adilov) savetuju da se u vodu. u
kojoj se natapa ria. doda soda bikarbona (polovinu kafene
kaiice na 1 litar vode). Ispostavlja se. da soda bikarbona
podstie bre odstranjivanje kroba iz zrna rie.
Kada se pojede natate. takva ria izvlai, sakuplja i
odstranjuje suvinu sluz. ekskrcmcntno kamenje, pesak,
ljaku, tetne bakterije, oksalatne soli iz mokranih kanala i
zglobova. Naravno, taj proces ienja ne otpoinje odjed-
196
nam. Na primer, izbacivanje soli iz mokranih kanala, zglo-
bova poinje priblino 20-30. dana od poetka uzimanja
rie i traje j o 2-3 meseca posle zavretka kure ienja.
Nain pripremanja rize. Najbolje je koristiti neoienu
ili neglaziranu riu. Ukoliko nema takve moe se koristiti i
glazirana ria.
Za pripremanje rie trebae vam pet polulitarskih tegli.
Obeleite ih brojevima od I do 5.
Prvog dana. Ujutro u teglu JV 1 sipati 3 supene kaike
rie. dobro je isprati vodom. Posle toga preliti riu vodom
do vrha tegle. Najbolje je koristiti destilovanu ili protijevu
vodu (moe i vodu koja je 2-3 puta zamrzavana-odmrza-
vana - ona e biti j o istija). Znajte, to je voda istija, tim
bolje upija u sebe razliite materije iz rie. ostavljajui u
njoj belanevinasto-skrobnu osnovu, koja e pri bubrenju
rie upijati u sebe ljaku, soli i ostale neistoe. Zato kvalitet
vode ima ogroman znaaj.
Dragog dana. Vodu iz tegle Ni 1 izliti, riu ponovo ispra-
ti i naliti svezu vodu. To isto uraditi sa teglom Ni 2 - sipati
3 supene kaike rie. isprati i zaliti vodom.
Treeg dana. Ponovo izliti vodu i isprati riu iz tegli No 1
i No2. Na isti nain pripremiti teglu No 3.
etvrtog dana. Uraditi sve isto, samo dodati teglu Ni 4.
Petog dana. Uraditi sve isto. samo dodati teglu Ni 5.
estog dana. Ria u tegli Ni 1 natapana je pet dana i
spremna je za upotrebu. Jo j ednom je isprati vodom i sku-
vati. U osloboenu teglu Ni 1 ponovo sipajte riu. isperite i
zalijte vodom. To isto uraditi i sa ostalim teglama. Taj pro-
ces natapanja rie treba da se odvija neprekidno.
197
198
IENJE KRVI I LIMFE
O Sa ienjem krvi poinjemo od trodnevne terapije
sokovima. Ona se moe produiti i do 5-7 dana. Upotre-
bljavaju se svezi sokovi od voa i povra crvene boje: od
vinje, kljukve, cvekle. groa, kupina, crvenog kupusa.
Uzimati od 1 do 3 i vie doza tokom dana.
Crvena boja se ne primenjuje bez razloga. Prvo, crve-
na boja zahvaljujui svojoj posebnoj energiji i frekvenciji
stupa u rezonansu s takvim istim karakteristikama krvi or-
ganizma, to stimulie produkciju krvi. Drugo, dolazi do
zasiavanja organizma spektrom crvene boje. kojeg ne
..podnosi" veina patologije, posebno rak. I tree, sokovi
od povra i voa zasieni su bioloki aktivnim materi-
jama, koje u organizmu hronino obolelog ovcka podiu
nivo funkcionisanja na nivo zdravog funkcionisanja. Zato
oboljenja, koja su se razvijala usled opte usporenosti funk-
cija brzo nestaju.
Obilje prirodne, aktivirane vode, koja dospeva u orga-
nizam sa sokovima, omoguava da se brzo izbaci rastvore-
na ljaka iz krvi.
Da bi pomogli svom organizmu da bolje izbacuje tok-
sine, primenjujte klistire.
Takve mere ienja krvi dobro iste i vae tene sredine
i limfu. Ukoliko imate snage, ta terapija se moe pojaati
odlaskom u saunu svakog drugog dana. Posle saune piti
udarnu dozu soka. Ukoliko vas posle toga protera, to znai
da se j etra uspeno isti.
0 Na to. da su krv i limfa j ako inficirani, ukazuje esta
pojava ireva i miaka.
199
Ukoliko natapate riu u rastvoru kuhinjske soli. tada se
njen rok pripremanja smanjuje do 3-4 dana. U tom sluaju
bie vam dovoljne 3-4 tegle.
Nain prime ne rite. Natopljenu riu (iz tegle N I) sku-
vati kao obinu kau. bez soli i eera. Pripremajte i jedite
kau od rie ujutro, natate. Posle uzimanja rie ne pijte i
ne j edite naredna 4 sata. Za to vreme ria e ispoljiti svoje
dejstvo izvlaenja" i vezivanja" ljake. Ne ometajte taj
proces!
Sledeeg dana upotrebiete riu iz tegle >f 2. a zatim
- iz tegle N 3 itd. Kura ienja riom traje 40 dana. Za to
vreme svakoga dana j edete kuvanu (bez soli i eera) toplu
riu. Uzdravajte se od uzimanja masne i kalorine hrane
- to oteava ienje.
Pored ienja probavnog trakta, dobro se isti svo
vezivno tkivo, naroito zglobovi i kima. Ria podstic iz-
bacivanje neorganskih soli iz hrskavica i tetiva. Savetujem
da pojaano primenjujetc terapiju sokovima radi popunja-
vanja organizma prirodnim mineralnim solima, da j edete
vie svee i prirodne hrane.
Za vreme ienja riom savetujem da se vri klistiranje. ]
Za to je dovoljno uraditi 1-2 klistiranja nedeljno, u drugoj
polovini dana - najbolje posle 15 sati.
Oslabljeni i j ako zagaeni ljudi kuru ienja prve dve
godine mogu primenjivati 2 puta godinje - u prolee i uj e-
sen. S ciljem profilakse ponoviti j ednom u toku 1-2 godine.
Sve zavisi od vaeg linog oseanja i drugih uslova.
ienje riom moe se kombinovati s drugim metodima
ienja.
Narodna medicina pronala je veoma efikasan nain
borbe protiv toga - upotreba zapaljivog sumpora". Nje-
gov preieni analog je medicinski sumpor (Sulphur) ute
boje. Prodaje se u apotekama na recept.
Uopte. sumpor se smatra kao efikasno sredstvo protiv
mikrova. gljivica i raznih parazita.
Nain upotrebe: sumpor pretvoriti u sitni prah i piti po I
zaravnjenu kafenu kaiicu 3 puta dnevno. Doza za decu je
manja - polovina kafene kaiice 3 puta dnevno. to je dete
manje, time je manja doza.
Ljudi, koji su primenjivali taj metod. kau. da irevi i
mici nestaju trenutno. Dopunski se isti i j aa tkivo teti-
va, nestaju razne kile. Starijim ljudima da zapisu.
Kura leenja traje dok ne nestanu irevi i kile.
ienje krvi prema V. Vostokovu.
Vostokov predlae sledeu smesu: cvetove kamilice
(Matricaria recutita), travu (listove i stabljiku) kantariona
(Hypericum perforatum), metlicu (Xeranthemum annum),
brezove pupoljke, list umske j agode. Od svake biljke uz-
ima se po 100 grama, dobro izmea i isitni. Dve supene
kaike smese preliti sa 400 mililitara kljuale vode i ostaviti
da odstoji preko noi u termosu. Uzimati 2 puta dnevno po
200 mililitara pre jela.
IENJE TETIVA I HRSKAVICA
S obzirom da su procesi razmene u tim tkivima organiz-
ma najusporeniji. radi efikasnog ienja njih treba pojaati
i ubrzati. S tim ciljem koriste se najraznovrsnija sredstva
za zagrevanje i rastvaranje - masae, obloge. Uglavnom se
primenjuju na tim mestima, gde su taloi soli.
200
Masae i masti za ienje tetiva,
hrskavica i zglobova
Da bi oistili ta tkiva spolja se primenjuju materije, koje
jako podstiu lokalno zagrevanje: crvena paprika, senf
(slaica), kerozin. repa. kuhinjska so, votka (rakija), alko-
hol, terpentin. kolonjska voda i druge. iroko se primenjuju
i razliite trave odstojale u alkoholu (tinkture): divlji ru-
marin (Ledum palustre). kokotac (Meiilotus officinalis),
korenje ika (Arctium lappa), kleka (Juniperus commu-
nis), hmelj (Humulus lupulus). majkina duica (Thymus
serpyllum) i druge. Radi pripremanja ekstrakta od trava,
treba napuniti teglu od pola litre smesom svee narezanih
trava, naliti do vrha 70%-im alkoholom i ostaviti da odstoji
nedclju dana na tamnom mestu. Procediti i primenjivati za
masau.
Kamforno-terpentinska smesa za
rastvaranje soli u zglobovima
Uzeti flau zapremine pola litra. U nju staviti pare kam-
fora (ima razreujua svojstva) veliine 1/4 kocke eera.
U flau naliti 150 mililitara terpentina (ima zagrevajua i
prodirua svojstva). 150 mililitara maslinovog ulja (ima
smekavajua svojstva). Dodati 150 mililitara 70% alko-
hola (zagrcva. prodire). Pre upotrebe izmukati. Dobro mr-
ljati pred spavanje i umotati nekom tkaninom od vune (ona
dobro zadrava toplotu. koja aktivira procese rastvaranja
soli), drati preko noi.
201
Obloge
Da bi se postepeno i dublje zagrejali. pojaali p
cese cirkulacije u tetivama i hrskavinom tkivu koriste
zagrevajue obloge. Uzeti pare prirodne tkanine, nekol"
puta je presavili, natopiti u ranije pripremljen lekoviti rast
vor, ija temperatura odgovara sobnoj temperaturi, i dob
iscediti. Natopljenu tkaninu staviti na mesto, zglob, koj'
elimo da oistimo i izleimo. Preko tkanine staviti celoft
ili plastinu foliju, koja treba da potpuno zatvori tkanin
Celofan privrstiti pomou elastinog zavoja i dopuns
omotati vunenom maramom (vuna podstie zagrevanje).
Rezultat je da zagrevajue i lekovite materije iz oblo
ispoljavaju zagrevajue. protivbolno i protivupalno dejstv
Nestaju miini spazmi (u predelu kime oni krive leda,,
normalizuje se krvotok, tope naslage soli. zglob obnavlja
svoju normalnu pokretljivost.
Za ienje i potpuno obnavljanje tetivno-hrskaviavog
tkiva treba primeniti od 5 do 10 obloga. Obino se obloge
stavljaju sve dotle, dok bolovi potpuno ne prou.
Obloge s kerozinom - jako sredstvo
Obloga - pare meke pamune tkanine natopiti istim
kerozinom i iscediti. Tkanina treba da bude vlana, ali se
sa nje ne srne cediti kerozin. Zatim oblogu staviti na bolno
mesto i omotati celofanom (polietilenom). Dobro privrstiti
elastinim zavojem, ali ne stezati. Odozgo umotati vunenom
maramom.
U zavisnosti od stanja, oblogu drati od 30 minuta do
2-3 sata. U svakom sluaju zapamtite: dugotrajno dejst-
202
vo kerozina na kou moe na njoj izazvati opekotine. Ne
preterujte.
Obloge s medom i alojom - blago sredstvo
Da bi postigli blago i postepeno zagrevanje. ienje i
leenje primenjuje se med i aloja. Med deluje kao umere-
no zagrevajue sredstvo i podstie razlaganje ljake. Aloja
svojim bioloki aktivnim materijama i sluzi otklanja upalu
i bolove. Alkohol podstie zagrevanje i prodiranje aktivnih
komponenti meda i aloje u dubinu tkiva.
Za oblogu je potrebno pripremiti: 50 grama soka aloje
(Aloe arborescens) ili 1 deo, 100 grama meda (2 dela) i
150 grama votke-rakije (3 dela). Sve komponente dobro
izmeati, u smesi natopiti tkaninu i privrstiti je na bolesno
mesto, kao stoj e opisano kod prethodnih obloga.
Obloga sc stavlja preko noi. Za sledee obloge sve kom-
ponente se ponovo pripremaju.
Protiv bolova u kolenima
Jednu enu su poela j ako da bole kolena. I nema ime
ih nije mazala - nita nije pomagalo. Savetovali su joj da
primeni sledei recept.
Uzeti 130 cvetova maslaka (Taraxacum officinale),
preliti ih boicom kolonjske vode i ostaviti da due odstoji
(kod nje je odstojalo 40 dana). Ekstrakt je utrljavala u ko-
lena. uvee pred spavanje. Bolovi su postepeno proli. Na
j ednom kolenu potpuno je nestao tumor, a na drugom se
smanjio. Ukoliko nemate kolonjske vode. moe se zameniti
votkom-rakijom.
203
204
vunene arape. U veini sluajeva dovoljna je nedelja dana.
Ja splasnu mamuze na petama.
3. Rastvaranje mamuza medicinskom ui.
Prethodno treba napariti noge u vodi sa sodom (u lavor
sipati 1 supenu kaiku sode bikarbona). Posle toga na pete
staviti tampon od vate. natopljen u toploj medicinskoj ui.
Privrstiti tampon, navui na nogu plastinu kesu, a preko
nje vunene arape. Terapiju je najbolje primenjivati preko
noi.
Priblino 10 terapija treba, da bi dolo do potpune nor-
malizacije peta. Da se mamuze ne bi ponovile treba oistiti
organizam i promeniti ishranu. U suprotnom sluaju ubrzo
se sve ponavlja.
4. Rastvaranje mamuza solidolom.
Pete uvee treba namazati solidolom. Radi toga je najbolje
u njemu natopiti pare vunene tkanine i staviti na pete,
navui preko njega plastinu kesu i preko toga arape.
Terapiju primenjivati do potpunog izleenja.
5. Rastvaranje mamuza proklijalim krompirom.
Prvo treba pripremiti proklijali krompir. S tim ciljem
moe se krompir staviti na prozorsku dasku obasjanu sun-
cem. im krompir proklija (pojavljuju se posebni fermenti)
narendati ga, zajedno s ljuskom. Dobijenu kaicu staviti na
pete i uvrstiti (plastina kesa i preko arape). Terapiju je
najbolje primenjivati preko noi.
Priblino za 10 seansi nastupa ozdravljenje.
6. Bajalica protiv mamuza.
Bajalica odgovara ljudima, koji imaju domainstvo i ive
kokoke. Bolesnik stavlja na sto pevca, sipa mu semena,
penice ili nekih mrvica i izgovara: Pctlu, petlu! Odbaci
svoje stare mamuze. uzmi moje nove". Ponoviti 3 puta.
205
Le e nj e mamuza na petama
Mamuze na petama priinjavaju oveku masu neprijat-
nosti. Meutim od njih se moe izleiti pomou prostih i
efikasnih recepata.
1. Rastvaranje mamuza krompirom i kerozinom.
Oprati j edan krompir srednje veliine, skuvati ga s ljus-
kom, izgnjeiti u vruem stanju i pomeati s j ednom kafenom
kaiicom kerozina. Brzo staviti na polietilen i privrstiti na
petu. gde se nalazi mamuza. Preko navui arapu.
Kod datog recepta kerozin deluje kao odlian organski
rastvara. Krompir slui za zagrevanje. razmekavanjc i
upijanje rastvorenih soli.
Navedenu terapiju najbolje je primenjivati nou. 1
:
jutro
oprati noge toplom vodom.
Obloge stavljati sve dotle, dok se mamuze ne splasnu. Za
to je obino potrebno od 3 do 10 terapija (noi).
Vodite rauna da kerozinski pire" ne dospe na nenu
kou. kerozin moe na njoj izazvati opekotine.
2. Rastvaranje mamuza odvarom korena ika.
Jurij Andrejev opisuje recept za odstranjivanje mamuze
na peti pomou odvara (ekstrakta) od korena ika.
Supcnu kaiku (20 grama) isitnjenog korena ika sipati
u manje emajlirano lone, preliti aom vode, poklopiti,
kuvati na slaboj vatri 10 minuta, skinuti s vatre, umotati
i ostaviti da odstoji 35-40 minuta. Zatim odvar procediti i
izliti u istu posudu.
U dobijenom odvaru natapati pamune arape i navlaiti
ih na noge preko noi. Na svaku nogu navui po 3 para
arapa, preko njih navui plastinu kesu i preko nje tople
U datom sluaju deluje efekat prenoenja soli mamu/a s
jednog biolokog objekta (oveka) na drugi (pevea).
IENJE ORGANIZMA OD
NEISTOA I SOLI
Interesantno teoretsko obrazloenje procesa ienja or-
ganizma dao je B. V. Bolotov. On smatra da se iz organizma
oveka moe izbaciti 2-3 kilograma soli. koja je zapuila
vezivno tkivo i kosti.
On preporuuje da se cela terapija ienja sprovede u
dve etape. Razmotriemo njegove preporuke, a zatim ih
potkrepiti primerima.
Prvo, to Bolotov preporuuje je - pretvoriti neistou
nagomilanu u organizmu u soli.
Drago, izabrati materije koje e podstai izluivanje soli
iz organizma.
Da bismo se oslobodili neistoa, zaostalih u vezivnom
tkivu, Bolotov preporuuje da se na njih deluje kiselinama.
Potrebno je s hranom unositi kiseline (akorbinsku, palmi-
tinsku. nikotinsku. stearinsku. limunsku. mlenu i slino)
koje bi. s j edne strane, bile bezopasne za organizam, a s
druge strane, rastvarale neistou, pretvarajui je u soli.
Takve kiseline nastaju kao rezultat kiseonikog previranj
elija ivotinskog porekla. Radi toga Bolotov savetuje da
se j edu kiseli krastavci, paradajz, kupus, cvekla. argarepa,
crni luk, beli luk. kisele jabuke, pivo, razna vina. ukljuujui
toena, j ela s kvascem, mleno-kiseli produkti (mlad kravlji
sir, ovji sir, kefir, kumi - kiselo kravlje ml eko i slino),
kao i vono sirce. Vono sirce poeljno je upotrebljavati
prokisnulim mlckom. Radi toga je pogodno sipati po j ednu
206
ajnu (ponekad i supenu) kaiku sireta u au prokislog
mleka uz dodavanje j edne kafene kaike meda. To upotre-
bljavati za vreme jela j ednom dnevno. Sirce treba dodavati
i u aj. kafu, supe. buljone.
Za vreme pretvaranja neistoe u soli poeljno je da se ne
koristi zejtin (biljno ulje), koji ima veoma j ako dejstvo na
luenje ui i bitno usporava proces pretvaranja neistoa u
soli. U tom periodu preporuuje se riblja hrana, radi j aeg
zakiseljavanja unutranje sredine.
Dakle, sutina prve etape je u stvaranju opte kiselosti
organizma i unoenju namirnica, koje podstiu mehanizam
varenja: kiseli krastavci, kupus itd. Unositi u organizam to
vie proizvoda s kvascem. Posle slatkih produkata: aja,
kompota i slino savetuje se staviti na jezik nekoliko zrnaca
kuhinjske soli. To izaziva reakciju eluca i primorava ga da
izbacuje kisele fermente - pepsinc, koji podstiu pretvara-
nje neistoa u soli i unitavaju bolesne elije organizma.
U zakljuku Bolotov istie da se neistoe ne mogu od-
mah pretvoriti u soli. ak ni pri upornom odravanju kiselo-
sti unutranje sredine organizma. Kiseline i luine s ve-
likom tekoom dospevaju tamo. gde je potrebno. Zato je
vano pri sprovodenju ove terapije baviti se fizikim radom
i masirati telo.
Kao rezultat pretvaranja neistoa u soli u organizmu se
stvaraju mineralne soli, alkalne soli. kisele soli, soli koje se
rastvaraju ili ne rastvaraju u vodi. Ispitivanja pokazuju da
se obino ne rastvaraju alkalne soli. mineralne soli i masne
soli tipa urata. kao ni fosfati i oksalati.
Bolotov istie da se ovaj princip moe uspeno primenji-
vati i za rastvaranje alkalnih soli u organizmu. Radi toga tre-
ba unositi luine, koje nisu opasne za organizam - ekstrakt
207
208
ne bi ubudalo. Piti po 1 kafenu kaiicu soka j edan sat posle
jela. Ukoliko ne budete oseali bolove u jetri, doza se moe
postepeno poveavati od 1-2 supene kaike, dok se ne dode
do 100 grama. Sok od crne rotkvice je j ako sredstvo za iz-
bacivanje ui. Ukoliko se u unim kanalima nalazi mno-
go soli, tada je otean prolazak ui - otuda i bolovi u jetri.
Na deo tela oko jetre stavljajte termofor, praktikujte vrue
kupke. Ukoliko je bol podnoljiv produiti s terapijom dok
ne nestane soka. Obino se bol osea samo na poetku,
a zatim se sve normalizuje. Soli izlaze neprimetno. ali je
efekat ienja ogroman. Terapiju treba primenjivati 1-2
puta godinje, pridravajui se za to vreme biljne dijete,
odnosno izbagavati ljute i kisele produkte. Kada nestane
soka ponite da upotrebljavate melasu, koja je za to vreme
ve prokisla. Upotrebljavajte je za vreme j ela po 1-3 su-
pene kaike, dok je ima. Ona posebno ojaava tkivo plua,
srca i krvnih sudova.
U zakljuku Bolotovljevih preporuka istaknimo glavno.
O Obavezno pojaati oksidacione procese u organizmu.
Redovno zasiavati organizam bezopasnim kiselinama.
Te kiseline moraju da obuhvate sve oveje organe
- svakom organu odgovarajua kiselina.
Za vreme pretvaranja neistoa u soli dijeta treba da
pomogne oksidaciju unutranje sredine organizma. Bolo-
tov preporuuje da se za to vreme uzimaju namirnice, koje
j ako oksidiu unutranju sredinu organizma: meso. riba.
jaja, mleni proizvodi, gljive (To nije najbolja varijanta. S
pozicija koloida poznata vam je njena tetnost).
0 Izabrati takvu materiju-nosioca, koja e lako prodreti
u sve delove organizma i preneti kiselinu za pretvaranje
neistoa u soli.
209
nekih biljaka ili sokova. Caj od korena suncokreta rastvara
mnoge soli.
U j esen iseckati debele dclove korenja suncokreta na
sitne korenie u vidu niti, dobro oprati i osuiti. Zatim ih
izdrobiti i kuvati u emajliranom ajniku (na 3 litra vode
aa korenja) oko 1-2 minuta. aj treba popiti za 2-3 dana.
To isto korenje ponovo se kuva, ali 5 minuta u istoj koliini
vode. Ispija se takode za 2-3 dana. aj se pije u velikim
dozama pola sata posle jela. Pri tom, soli izlaze tek posle
2-3 nedelje, a urin dobija boju rde. Treba ga piti sve dok
urin ne postane prozraan kao voda.
Za vreme ovog ienja ne smeju se jesti ljuta, kisela i
slana jela. Hrana treba da bude malo zasoljena i prvenst-
veno biljna.
Soli dobro rastvara aj od troskota {Polygonum avicu-
lare). rastavia {Equisetum arvense), kore od lubenice i
bundeve. Pored toga, soli se odlino rastvaraju sokovima
iz korena peruna. rena, lia podbela (Tussilago far/ara),
vodopije (Cichorium inly bus), repe (Brassica rapa), arap-
ske repe (Helianihus tuberosus). Doza je 100 grama. Uzi-
mati 30 minuta posle jela.
Kod nas je najpraktinije koristiti sok crne rotkve. On iz-
vanredno rastvara minerale u unim kanalima, unoj kesi,
bubrenim karticama, mokranoj beici. kao i u krvnim su-
dovima.
Uzeti 10 kilograma krtole crne rotkve, dobro je oprati
(ne ljutiti) i iscediti sok. Dobija se oko 3 litra soka. Sok
se uva u friideru. Melasu koja ostaje pomeati sa medom
u odnosu 1 kilogram melase na 300 grama meda (ili 500
grama eera), dodajui mlenu surutku. uvati u teglama
na toplom, dobro ispresovati u tegli i teglu zatvoriti da se
(sa j aki m mirisom amonijaka), ukuvanog do 1/4 prvobitne
/apremine urina na mesta koncentracije soli podsticae nji-
hovo rastvaranje.
Na kraju, ponovo se bavimo emom ienja koju su nam
predloili drevni mudraci:
O Koloidi se najbolje smekavaju i neistoe se pret-
varaju u soli uz prethodno zagrevanje celog organizma.
Rastvaranje soli. kao i njihovo izbacivanje, vri se
pomou tenosti koja ih je stvorila - urina.
Prema tome. najbre i najefikasnije ienje organizma
od neistoa i soli j e: gladovati 3-7 dana: za vreme glado-
vanja svakodnevno u trajanju 10-20 minuta (lini oseaj
- glavni kriterijum) primenjivati vrue kupke ili saunu;
piti po elji sav dnevni urin i protijevu vodu po potrebi;
svakodnevno se klistirati litrom urina (skupljati ga tokom
dana); u sluaju j akog oteenja organizma solima, dopun-
ski na mesta njihove koncentracije stavljati komprese od
starog ukuvanog urina.
Pokazatelji procesa ienja su: svakodnevno poveanje
vitalnosti, vea radna sposobnost, izdrljivost, polna mo
itd. Dalja pravilna ishrana znatno poveava korisne efekte
gladovanja. Ukoliko se tako postupa 3-4 puta godinje, nee
vam biti potrebna nikakva terapija ienja organizma - to
je najbolja od svih poznatih terapija. Autor je postupajui
na slian nain postigao mladalaku vitalnost i imunitet.
Navccmo konkretne primere. u kojima je zadejstvovan
samo deo mehanizma ienja urinom.
Prvi primer. - Ana Romanovna iz grada Pavlovgrad u
Ukrajini
Stalno me je bolelo grlo. naroito uj es en i zimi. jetra
je poboljevala. a dva puta sam bolovala i od utice. Prve
211
210
0 Izabrati bezopasne rastvore za rastvaranje soli.
0 Prvenstveno se pridravati biljne dijete.
Prvih pet taaka odnosi se na prvu etapu ienja - pret-
varanje neistoa u soli. a preostale dve na drugu etapu
- rastvaranje i izbacivanje soli iz organizma.
Meutim, ak i u tom sluaju Bolotov navodi da ne treba
oekivati brze rezultate, potreban je krajnje savestan rad.
Postupak se uproava i skrauje, a efikasnost se znat-
no poveava ukoliko se u tu svrhu primenjujc jedinstvena
tenost vlastitog organizma - urin (tj. vlastita mokraa), a
za optu oksidaciju - gladovanje. Tada ema izgleda pot-
puno drugaije.
O Pojaiva oksidaeionih procesa u organizmu je toplo-
ta: vrue kupke, sauna.
0 i U vlastitom urinu nalaze se sve kiseline i konkret-
no svaki organ ima svoje kiseline, i to u bezopasnoj kon-
centraciji.
O Urin je j aka oksidaeiona tenost i idealno odgovara za
tu terapiju. Efikasnost se moe viestruko poveati ukoliko
ovek gladuje (gladovanjem, prvo. izbegavamo mesnu hra-
nu, drugo, pomeramo unutranju sredinu organizma prema
kiseloj strani). Kombinacija vlastitog urina s gladovanjem
- najmoniji je prirodni oksidant organizma. To je uistinu
boanski proces, koji nam je dat za lecnje najstranijih
oboljenja.
0 Osnova urina je struktuirana tenost organizma, koja
ima najbolje osobine prodiranja.
0 Urin idealno odgovara i osnovnom homeopatskom
principu - slino se rastvara slinim.
0 Jesti povre i monolitne kae na vodi. koje podstiU
umereno alkalisanje organizma. Stavljanje obloga od starog
nedelje pila sam svu mokrau i stolica mi je postala tvrda;
ali nisam imala zatvor. Poela sam da pijem svezu vodu
u toplom stanju - poeli su da mi otiu oni kapci. Pila
sam manje urina 2-3 puta dnevno, a zatim samo ujutru. Ma-
sirala sam se mesec dana 3 puta dnevno. Pred kraj meseca
Jedenj a" oseala sam se loe. Poela je da me boli jetra,
ponekad i ceo bok (jaki otri bolovi).
Odbacila sam sva leenja. ivim samo na sokovima, ne
smcm da j edem. Sok pijem uglavnom od tikve. Naroito
me nou boli jetra. Lekar je rekao, daj e ncgde bila ranica,
a mokraa je razjela i nastala je rana. Mokraa mi je sada
mutna, gusta i j ako tamna. ta dalje da radim? Dok se nisam
..leila" mokraa je bila svetla. dobra. Ukuani me grde. to
svemu vcrujem. Mnogo sam se iscrpila, a ne mogu ni da
jedem. Ko e me sada izleeiti?"
Komentari i preporuke. Ova ena je bila prepuna
neistoe (este prehlade, bolesna jetra). Koncentrisana
upotreba urina iznutra u toku nedelju dana dovela je do nji-
hovog snanog izbacivanja u krvotok, to je opet preopte-
retilo sistem za izluivanje (stala su creva i obolela je jetra).
Mutan urin govori da je proradio mehanizam za izluivanje
neistoa i soli. to je veoma dobro. Taj proces sada treba
dovesti do kraja. Radi njegovog olakanja poeljno je oistiti
debelo crevo i jetru. Naveu izjavu B. V. Bolotova: ..Treba
zapamtiti da se pozitivni rezultati leenja ne mogu dobiti
bez stresnih stanja u organizmu. " Ana Romanovna upravo
preivljava taj momenat. treba istrpeti i pomoi vlastitom
organizmu: piti to vie vode za pie, ii u saunu (pariti se).
Ako to ovek ne razume neka otpone vrlo oprezno, neka
se prikloni ponaanju svog organizma, a ne prema neukima
koji mogu da kau daj e ..urin razjeo j etru".
212
Drugi primer. - A. N. . 47 godina, iz Pavlovgrada
..Ve dve godine postupam prema savetima vaih knji-
ga. To su Urinoterapija i edicija Lekovite sile. Prvih pola
godine sam vaskrsnuo Boleli su me zglobovi, izvrtale se
noge, imao sam este greve, blokade zglobova na rukama
i nogama. Reju, raspadao sam se. Dijabetes, reumatizam,
ekcemi, neto psorijaze, gljivina obol j enj a-sve je nestalo.
Postao sam nenadmaan u plesanju i naglo se poveao moj
ivotni el an. . . Dva puta sam istio jetru. Prvi put masli-
novim uljem (200 grama) i urinom (200 grama, od ega
100 grama starog- odstajalog" vie od 7 dana. 100 grama
sveeg, tada limuna nije bilo). ienje je bilo veoma suro-
vo. Uvee sam imao malo proliv, a ujutru priblino od 4
do 7 sati imao sam greve i cedilo me je u toku ta 3 sata
neprekidno. Bio sam zapanjen. Iz mene je neprekidno teklo
i braonkasto. i crno. i pahuljice, I nekakvi parii su izlazili.
Za nedelju dana sam smrao 12 kilograma! Drugo ienje
jetre sam uradio u novembru. Efekat je bio mnogo skrom-
niji, iako sam ispio 300 grama maslinovog ulja i 300 grama
limunovog soka.
Komentari i preporuke. Ovaj ovek. kao i ena o kojoj
je bilo rei, bili su prepuni neistoe - otuda toliko bolesti.
On je sasvim sluajno primenio j ednu od najefikasnijih tera-
pija ienja, koje uopte postoje u prirodi. Sa maslinovim
uljem uzeo je 100 grama vie od 7 dana odstajalog" urina.
Da bismo shvatili mehanizam njegovog dejstva, ponovo se
obratimo B. V. Bolotovu.
Bolotovj e specijalno izuavao dejstvo f ermenata- produ-
kata ivotne aktivnosti elija biljnog i ivotinjskog porekla
I bakterije kvasca, bakterije mlenih surutki), prirodnih za
ovekov organizam. Na osnovu toga ustanovio je da fer-
213
mcnti. stvoreni od slinih bakterija, imaju sposobnost re-
generacije i ienja svih povrina do kojih dospevaju
(koa. probavni trakt, oi, nos. plua, vagina).
Za dobijanje tih fermenata Bolotov preporuuje da se
uzmu 3 litra mlene surutke. 1 aa eera. 1 aa suvc ili
iseckane svee trave ruse. Travu staviti u vreicu od gaze i
pomou pareta olova (kao za udicu) ili kamenia spustiti
je na dno tegle (posude sa surutkom, MS). Ako se surutka
pregrejala (mleni bacili uginuli), treba dodati j ednu ajnu
kaiicu kisele pavlake, u kojoj se uvek sadre zdrave
mlene bakterije. Tegla se prekriva sa 2-3 sloja gaze. da
se ne stvore vinske muice. Treba je uvati na toplom tam-
nom mestu. U toku 2-3 nedelje formirae se veoma j ake
mleno-kisele bakterije. Produkti njihove ivotne aktivno-
sti sposobni su da obnavljaju i iste sve povrine ovejeg
organizma. Ako se dobijeni kvas upotrebljava dve nedelje
po pola ae na pola sata pre jela. tada e praktino u potpu-
nosti biti oiene i regenerisane povrine eluca i creva.
to se urin due uva to se u njemu vie stvaraju najkoris-
niji fermenti za organizam (kao u mlenoj surutci). Ukoliko
se takav urin unese u organizam, kao stoj e to uradio A. N.,
on e poeti da isti i obnavlja epitelna tkiva (sluzokoe) or-
ganizma. Snaga takvog ienja je neverovatna. a naknadni
efekat jedinstven. U stvari ovek koji je ovako postupio
pravilno je procenio ta se s njim deava, zato je nastala
kriza pri ienju (izalo je 12 kilograma patoloki izmen-
j enog tkiva!), te nije zakukao: ..Otrovali su me, izleite
me. "
Trei primer. - Galina Markovna iz Dnjepropetrovska
..Pre mesec dana dospela mi je u ruke knjiga Urinotera-
pija. I za mesec dana zadivljujui uspesi. Lako piem des-
214
nom rukom, a moja dijagnoza iz 1983. godine glasi: ,.Reu-
inatoidni poliartritis. aneurizma trbunog dela aorte". SOE
je bilo 60-75, a sada je 40-30. Ne pijem nikakve tablete!*'
Komentari i preporuke. Da bi se u potpunosti izleili
zglobovi unakaeni reumatizmom toj eni je potrebno da
svakodnevno pari bolna mesta sa postavljanjem kompresa
na njih natopljenih starim uparenim urinom. Ishranu tre-
ba ograniiti na alkalne biljne produkte i da se vie kree
(veba) radi ubrzane oksidacije neistoe i ispiranja soli.
Naravno, treba oistiti - debelo crevo i jetru.
etvrti primer. - Ratni invalid Mihail Grigorjevi iz
Harkova
..Godine 1990. obolela su mi stopala nogu. Hodao sam
veoma teko. Radio sam u fabrici. Mnogo su se trudili leka-
ri iz fabrike, ali bez rezultata. Uputili su me u Jaltu u banju,
tamo mi takoe nita nije pomoglo. Resio sam da primenim
urinoterapiju. Skupio sam mokrau od svih lanova poro-
dice i svoju, ukupno 3 litra. Poeo sam da podgrevam i da
uvee primenjujem kupkice u trajanju od 15 do 20 minuta.
Posle druge kupke bolovi su prestali. Uradio sam 10 kup-
kica.
Komentari i preporuke. Kupkice sa urinom brzo su iz-
vukle soli. a tome je j o doprinela i toplota. Ubudue - tre-
ba promeniti ishranu. U suprotnom, soli se mogu ponovo
nataloiti.
Peti primer. - Sofija Jakovljevna iz grada Novoerkask
..Mom muu su mnogo pomogle komprese na stopalima.
Velike izrasline nestale su posle tree komprese. Mnogo
Vam hval a! "
Komentari i preporuke. Postepeno sprovedite sve vrste
ienja i podesite ishranu.
215
esti primer. Marina Viktorovna, 33 godine, Kijev
..l' 28. godini, godinu dana posle ernobilaobolela sam od
poliartritisa. To se poklopilo sa trudnoom. Dvc godine sam
pokuavala da se s njim borim stavljanjem obloga. Godinu
dana posle stavljanja obloga j o uvek sam zimi sa suzama
obuvala izme - bili su upaljeni zglobovi, na njima pomo-
drele otekline. To se pojavilo i na prstima ruku. Oigledno
jetra nije bila u redu. Godine 1990. poela sam da gladujem
prema metodu Brega - 24 asa nedeljno. Poetkom 1991.
godine sprovela sam kuru ienja (bez ienja limfe) pre-
ma Semjonovoj. Poto su se zglobovi jako ..stezali", iskom-
binovala sam ienje jetre sa intenzivnim gladovanjem (za
mesec i po otprilike sam gladovala 2 nedelje). 3 ienja sa
intervalom 3-4 nedelje. Posle prvog ienja jetre, ujutru
su mi splasnuli otoci na prstima ruku, ali je ostao otok na
zglobovima. Izgubila sam oko 10 kilograma. Oseala sam
se mnogo bolje mada je jetra esto poboljevala i zglobovi
su se upaljivali posle neznatnih prejedanja. Bilo je teko
uzdrati se odj ela, poto sam zbog intenzivnog gladovanja
i verovatno ..ahanja" (izgovaranja AHA) blinjih u vezi sa
mravou, imala luaki apetit. Kao dopuna prestao mi j e
menstrualni ciklus. Sada znam da je gladovanje bilo jed-
nostavno suvie veliki stres za moj organizam, ali bio je
i uzrok (po oskudnosti menstruacije oseala sam da neto
nije u redu). Probala sam da pijem aj od vranilove trave,
ali su rezultati bili slabi.
Od marta ove godine pod uticajem pria poznanika o
uspenom leenju urinom, poela sam da pijem mokrau
j ednom dnevno po 150-200 grama i da gladujem j ednom
nedeljno po 36 asova sa uzimanjem mokrae kao obino,
2 16
jedanput ujutru na 1-1.5 asova pre jela. Kada sam glado-
vala tih dana pila sam vodu.
Posle nedelju dana od poetka urinoterapije nastupio je
veoma jak poremeaj (nervoza) eluca koji je trajao 2
nedelje (sa izluivanjem neverovatne koliine sluzi). Do-
punski se oistila i jetra - nou, samovoljno. Poremeaj je
prestao neoekivano, zajedno sa uspostavljanjem men-
strualnog ciklusa. To je bilo nakon 3 nedelje posle poetka
urinoterapije (i posle godinjeg prekida menstrualnog ciklu-
sa), vratila sam raniju teinu za te 3 nedelje. Ugojila sam
se verovatno 6-7 kilograma. Nakon 2 nedelje u potpunosti
su splasnuli otoci sa zglobova ruku i nogu, a otok je ostao
na zglobovima 2 prsta (ranije su bili zahvaeni svi prsti).
Kroz mesec dana (ili 7 nedelja od poetka urinoterapije)
potpuno se uspostavio menstrualni ciklus. Menstruacija je
prola bezbolno i bila je obilna, kao ranije.
Nakon 8 nedelja od poetka urinoterapije potpuno se
povukla bolcljivost zglobova, smirili su se jetra i eludac
(bile su pojave gastritisa). Toliko sam se smirila da sam na
Uskrs pojela ogromnu koliinu kiselo testa. Ranije bi me
obavezno bolela jetra i upalili bi se zglobovi.
Pod uticajem iskustva moje poznanice pokuala sam da
gladujem na celodnevnoj koliini mokrae. Uvee su mi
se upalila 2 zgloba na prstima ruku i nisam mogla da spa-
vam nou zbog bolova u kuku (zaboravila sam da navedem
da me je osim prstiju ruku i nogu boleo i kuk na poetku
leenja). U toku sledee nedelje bolovi su proli. Resila
sam da odustanem od tog naina i da gladujem kao ranije
36 asova na 1-2 jutarnja - dnevna obroka urina i vode
u toku dana (verovatno da gladovanje na dnevnoj mokrai
217
za zglobove nije dobro). Osim toga. svakodnevno masiram
telo sveim urinom".
Koment ar i i preporuke. Da bi se normalizovala razme-
na minerala u organizmu, trebalo je oistiti jetru, to je i
uraeno - otuda pozitivan rezultat. Ipak ostala je sluz. koja
je ometala rad celog organizma. Da biste je isterali iz or-
ganizma bilo je potrebno ..oksidisati" organizam pomou
toplotnih terapija, gladovanja i urina, to je uraeno (uri-
noterapija i gladovanje).
Veoma j aka kriza ienja dovela je u normalan rad ceo
organizam: normalizovala se teina, menstrualni ciklus,
razmena soli.
Sada Marina Viktorovna treba da produi da uspostavlja
normalno koloidno stanje tkiva - da se pravilno hrani (ne
srne da j ede kisela testa), da primenjuje tople hidroterapije
(kupke, parenja) i da ne gladuje za vreme hladnog godinjeg
doba. Ujutru da j ede proklijalu penicu, a tokom dana da
pije protijevu vodu.
Sedmi primer. - Zinaida Ivanovna. 56 godina. Krasno-
darski kraj
.,Ve posle drugog dana primene ukuvanog i sveeg uri-
na izjutra, rezultati su bili fantastini. Postalo mi je toplo,
bila sam dobro raspoloena, prestali su grevi, krsta me nisu
bolela. Bol sam oseala sasvim malo, negde u dubini, tri
dana. Kroz 6 dana bolovi su sasvim nestali, gumene izme
su prestale da mi steu noge."
Osmi primer. - Nadeda Aleksejevna. grad Hnergodar
Godine 1979. moja majka je izleila mamuze na obe
pete. Ona je preko noi stavljala komprese sa urinom, a da-
nju je u arape stavljala svenjie trave vilina kosa (Cuscuta
europaea) i tako je hodala ceo dan. Za 3 letnja meseca ona
218
se u potpunosti oslobodila mamuza. Uradili su rendgenske
snimke i lekari su se zaudili njenim rezultatima."
Koment ar i i preporuke. U ovom sluaju nita nije
udno, to je jednostavno prirodni proces. Komprese sa uri-
nom pomau oksidacuju tih delova tela - kao rezultat toga
intenziviraju se oksidacioni procesi koji razaraju mamuze.
Sok trave vilina kosa prouzrokovaoje alkalizaciju soli. Tako
je naizmenino dejstvo kisele i alkalne sredine rastvaralo i
izbacivalo svu moguu so.
V
ienje od soli pomou lorberovog lista
ienje soli pomou lorberovog lista pokazalo se veoma
efikasnim.
Evo staj e o lorberu rekao Amirdovlat Amasiaci:
..Njegova priroda je vrua i suva u II stepenu. Ima
rastvarajua i razreujua svojstva. Rastvara kamen i
pomae kod svih oboljenja mokrane beike. Otvara
zaguenje jetre i splanjava otoke na slezini. Splanjava tu-
more. Deluje kao protivotrov kod svih trovanja. Pomae pri
bolovima u kostima, slabinama i kod iijasa. Njegova doza
je - 1.47 grama.
Ukoliko se skuva list lovora i odvar doda u vodu za ku-
panje, pomae kod oboljenja mokrane beike i materice.
Ukoliko se istuca i pojede kora korena u dozi 1.62 grama,
tada drobi kamen".
Kao zakljuak ovog poglavlja naveemo, dokazano
ienje od soli pomou lorberovog lista.
Pet grama lorbera potopiti u 300 grama vode. prokuvati
5 minuta i ostaviti ga da odstoji u termosu. Rastvor izliti i
piti ga sa pauzama po mali gutljaj u toku 12 asova (ne srne
219
se popiti sve odjednom, jer moe da izazove krvoprolie).
Terapiju ponavljati 3 dana. Kroz nedelju dana moe se po-
noviti.
Nemojte se uditi ako se pojavi rozikasta mokraa, ak i
na svakih pola sata. Stvar je u tome sto se soli veoma inten-
zivno rastvaraju i time nadrauju mokrani mehur.
Da se soli veoma energino rastvaraju, moete se uvcriti
kroz nedelju dve.
Primer- Natalija Nikolajcvna. 47 godina. Moskva
..Pila sam lorber 5 puta - osteohondroza vratnog predela
praktino je nestala."
Upozorenj e. Primenjujui j aka sredstva za rastvaranje,
budite oprezni, da ne bi u organizmu rastvorili hrskavine
i kotano tkivo u kimi i zglobovima. Simptomi toga su
mlataranje zglobova, iskakanje kimenih prljenova u sla-
binama. Meutim u poetku e se leda ..sputati" posle
kratkotrajnog stajanja ili hodanja. Oseate potrebu da sed-
nete i posebno, da istegnete leda. Radi spreavanja tog pro-
cesa jedite 1-2 puta nedeljno hrskavino tkivo ivotinja. Na
primer, skuvajte svinjske noice, pripremite od njih pihtije
i druga jela. Zapamtite, obnavljanje hrskavinog tkiva traje
dug o- od 3 do 6. 9 meseci i due. Dalje se ta jela mogu jesti
j ednom u dve nedelje radi profilakse.
U prvom redu upozorenje se odnosi na starije osobe i
osobe sa sklonostima prema tome.
ienje zglobova pomou peruna i mleka
itava biljka peruna (korcnje. stabljika, lie, seme)
ima j aka razreujua svojstva. Na raun toga pojaavaju
se procesi cirkulacije i rastvaranja u organizmu - to. to
je potrebno za uspeno rastvaranje i izbacivanje soli iz
tetivnog tkiva.
Preostaje da se rei problem, kako je najbolje uneli ak-
tivne komponente peruna u organizam. Za to nam je potre-
ban konj " - materija, koja e uneti" perun u organizam.
U tu svrhu odlino odgovara svee kravlje mleko (glavno
je. da ne bude pasterizovano).
Uzeti oko 2 kilograma peruna i sitno ga samleti u maini
za mlevenje mesa. Dobijenu masu sipati u emajliranu erpu
zapremine 5-6 litara, preliti sa 3 litra sveeg mleka (ne pas-
terizovanog). staviti na vatru i kuvati oko 1.5 sat dok se ne
dobije kaica.
Nain prime/te. Tokom dana jesti samo pripremljenu
kaicu od mleka i peruna. Ne preporuuje se jesti druga
jela.
Uoeno je, da se pored zglobova i vezivnog tkiva, na ovaj
nain, dobro isti i pankreas.
221
IENJE ORGANI ZMA NA
ELIJSKOM NIVOU
Zagaenj a na elijskom nivou. Kao rezultat ivotne ak-
tivnosti organizma u svakoj eliji se nagomilavaju otpaci,
kao i niz drugih materija, koje gue ivotnu aktivnost elije,
njen iermentni i genetski aparat. Usled tog procesa elija
gubi ivotnu sposobnost i postaje balast (suvian teret) za
organizam, a u pojedinim sluajevima moe se preporodi-
ti.
Jo su drevni lekari-ajurvedisti govorili o ama" - sluzi,
koja se nagomilava u elijama. Nagomilavanje sluzi na
nivou elija smanjuje njihov potencijal, a to, sa svoje strane,
utie na sposobnost elija da zadravaju vodu" oko sebe.
Zbog toga. to se takvo zagaivanje elija sa starenjem samo
poveava, ceo organizma gubi sposobnost da ..zadrava"
vodu i dehidrira. To se potvruje naim ivotnim iskustvom
i praksom gladovanja. Najdue i poslednja iz organizma
izlazi ama" - bela lepljiva sluz. Ona se do poslednjih dana
zavrne etape gladovanja taloi na jeziku.
Ta ama", taloei se u svakoj eliji, kao praina na
ogledalu, u spoljanjim manifestacijama ivota oteava up-
ravljanje fizikim telom. Njeno odstranjivanje iz organizma
-naj t ei je zadatak, ali su zato efekti takvog ienja veoma
snani i znaajni.
Sve navedene terapije ienja, u j ednom ili drugom ste-
penu podstiu oslobaanje elija od ljake. Da bi se akti-
virao proces ienja na elijskom nivou, treba smanjiti, a
j o bolje za izvesno prekinuti proces unoenja hrane u orga-
nizam. Samo u tom sluaju u organizmu se stvaraju uslovi,
pod kojima se proces izbacivanja elijske i druge ljake
222
jako aktivira. Za tu svrhu najbolje odgovaraju gladovanje
i post.
S obzirom daj e gladovanje razmotreno u posebnoj knjizi
Gladovanje, ovde bih ukratko izneo neto o postu.
Staj e post i ta predstavlja sam pojam post"?
Arhimandrit Nikifor u Biblijskoj enciklopediji (Moskva,
1891) opisuje pojam ..post" ovako:
kod Jcvreja je bilo uobiajeno i smatralo se re-
ligioznom obavezom da poste. tj. da se uzdravaju od
hrane, da se mole i prinose rtve. ...Jevreji su se veoma st-
rogo pridravali postova... i razlikovali su se ne samo po
uzdravanju od hrane, ve i od drugih poudnih (ulnih)
potreba".
Sada znamo, da ukoliko se ovek pridrava posta" ili
..nalae na sebe post", to znai, da je ovek dobrovoljno
postavio zabranu svojim ulnim zadovoljstvima s ciljem
njihovog obuzdavanja i potinjavanja. Tim postupkom
on je sebe izdigao, zauzeo glavno mesto u samom sebi,
odbacujui sve lano i strano.
Ukoliko se to ne radi svesno. dobrovoljno, tada
povlaivanje svojim ulnim zadovoljstvima (jelo. alkohol,
seks. komfor itd.) ini oveka njihovim robom, razarajui
postepeno organizam.
Lekoviti cilj posta. S obzirom da svaka namirnica za
ishranu sadri lepljive materije (lektine) belanevinaste
prirode, koje mogu da lepe tkiva ovejeg organizma i
da budu uzrok mnogobrojnih oboljenja, javlja se potreba
povremenog oslobaanja organizma od tih lepljivih ma-
terija. U ajurvedskoj praksi te lepljive materije nazivaju
ama - lepljiva sluz posebne vrste. Posebno mnogo lepljive
sluzi sadri se u ivotinjskim namirnicama - mesu. masti i
223
slino. Zbog toga je lekoviti cilj svakog posta - tako odab-
rati namirnice za ishranu, da se sa njima ne unose lepljive
materije u organizam, a da one istovremeno podstiu iz-
bacivanje tih materija iz organizma. Prema tome. post pred-
stavlja prirodne profilaktine mere za oslobaanje organiz-
ma od sluzi i smanjivanje optereenja organizma hranom.
To omoguava oveku da se blagovremeno oisti, samoob-
novi i sam pobolja opte stanje organizma. Znai, da ivi
zdrav, kvalitetan i dug ivot.
Svaka religija ima svoje postove. U pravoslavlju to su:
nedeljni postovi sredom i petkom. Boini. Veliki post,
Petrov post i Velikogospojinski post.
IENJE EONIH I MAKSILARNIH
SINUSA OD SLUZI
Smatram da su za ienje najtea mesta eoni i gaj-
morovi (maksilarni) sinusi. Svaka prehlada stvara bujicu
sluzi, koja se lui kroz gajmorove i eone sinuse. Sluz
delimino izlazi, ali pred kraj bolesti njen sloj ostaje, koji
se po principu pihtija pretvara u tvrdu pokoricu. Takvih
"pokori ca" stvori se mnogo tokom naeg ivota. Kao re-
zultat te upljine se popunjavaju vrstom masom, na kojoj
se idealno razmnoavaju patogeni mikroorganizmi. Prerada
vrstih pihtija upravo i predstavlja klasian sluaj, koji je
opisao Bolotov - proces truljenja sa stvaranjem alkalne
sredine i raznovrsnim produktima. Naravno, to neprijatno
zvui: glavobolja, slabi vid. sluh, ulo mirisa, pamenje.
Uopte naruava se normalna funkcija mozga, ovek post-
aje psihiki neuravnoteen, pri emu. vremenom, to pro-
lazi tako potajno da ovek ni ne sumnja, da se u njegovoj
224
glavi nalazi 1-2 ae gnoja. Dalje pobolevanje on tumai
razliitim uzrocima, samo ne tim.
Dakle, da bismo oistili gajmorove i eone upljine od
presovane sluzi u njima, treba postepeno odraditi sve etape
ienja: pretvoriti tvrdu sluz u tenu, a zatim izbaciti tenu
sluz iz sinusa.
Prva faza je smekavanje. Zagrejati glavu na bilo koji
nain i ne samo jedanput. Najbolje ete to uraditi pomou
lokalne parne ili vodene kupke za glavu.
Terapija traje 5 minuta. Zatim se istuirajte prohlad-
nom vodom u trajanju 10-30 sekundi bez polivanja glave.
Poeljno je uraditi seriju takvih zagrcvanja 3-5 puta,
zavravajui ih prohladnim tuiranjem.
U drugoj fazi budui da su pihtije iz tvrdog stanja pre-
vedene u teno stanje (makar i delimino). treba ih odstra-
njivati kroz sitastu kost. koja se nalazi u gornjem nosnom
kanalu i koja deli nosnu upljinu od mozga.
Radi toga treba ispirati nosnu duplju tenou koja bi na
raun osmoze izvlaila gnoj i sluz prema sebi. a takode i
sama lako prolazila kroz sitastu kost i rastvarala kserogel
(suvi gel). Najbolja i najdostupnija takva tenost je vlastiti
urin u toplom stanju. On se moe zameniti morskom vodom
i j ednostavno rastvorom soli.
Terapija ispiranja izvodi se na sledei nain: zatvorite jed-
nu nozdrvu. a drugom umrkavajte tenost u nosnu upljinu
i ispljuvavajte kroz usta. Zatim promenite nozdrve.
Navedenu terapiju izvodite do potpunog ienja glave
i reaktiviranja normalnih senzornih oseaja: vida. sluha i
naroito ula mirisa.
225
Ako iz ishrane iskljuite produkte koji stvaraju sluz:
mleko, testenine sa maslom - bie j o bolje. Gladovanje u
j o veoj meri doprinosi ovom procesu ienja.
Primer - I. B., grad Doncck.
Bolele su me ui, skoro da sam izgubila sluh. curio je
gnoj i nisam mogla da diem na nos. Sada posle ispiranja
uiju, nosa i grla (ujutru) kod mene se sve normalizovalo sa
uima, nosom i grlom. Manje poboljevam. Hvala Vam".
TRAVE I SMESE ZA IENJE
PLUA j
Narodna medicina je prikupila mnotvo vekovima prove-
renih efikasnih recepata za ienje plua.
Kao sredstva za iskaljavanje. koja iste plua od sluzi,
mogu se primenjivati:
O Koren omana (Inula helenium). Uzeti 20 grama isit-
njenog korenja. preliti aom protijeve vode i kuvati na
slaboj vatri (da kljua) 10 minuta. Ostaviti da odstoji u ter-
mosu 4 sata i procediti. Uzimati po j ednu supcnu kaiku
3-4 puta dnevno pre jela.
List bokvice (Plantago major).
Supenu kaiku suvih listova bokvice sipati u termos
i preliti aom kljuale vode. Ostaviti da odstoji 2 sata i
procediti. Uzimati po j ednu supenu kaiku 4 puta dnevno
pre jela.
Pomae kod napada kalja.
Uzeti 3 supene kaike sveih listova bokvice i pomcati
sa 3 supene kaike meda. Sipati u manju erpu, koju dobro
zatvoriti i staviti na toplu ringlu (poret) da odstoji nekoliko
226
sati (3-6). Dobiete tenost slinu sirupu. Uzimati po jednu
kafenu kaiicu sirupa pre jela. Odlino odgovara deci.
Pupoljci bora. Uzeti 1 supenu kaiku pupoljaka i pre-
liti aom kljuale protijeve vode. Ostaviti da odstoji u ter-
mosu oko j edan sat i procediti.
Uzimali po 1-2 gutljaja kod napada kalja.
Cvetovi zove (Sambucus nigra). Supenu kaiku suvih
cvetova sipati u termos i preliti sa pola litra kljuale proti-
jeve vode. Ostaviti da odstoji jedan sat i procediti.
Piti uvee po 100-200 mililitara u toplom stanju. Moe
se malo zasladiti medom.
0 Anis (Anisum vulgare). Zahvaljujui svojim ispar-
ljivim svojstvima on ..razbija" ugruke sluzi i podstie nji-
hovo izbacivanje iz organizma. Anis se obino primenjuje
u smesi s drugim biljkama, podstiui njihova lekovita svo-
jstva.
Plodovi ani s a- 1 deo. list podbela (Tussilagofurfara)- 1
deo. cvetovi divizme (Verbascum thapsus) - 1 deo. cvetovi
sleza (Maha pustila Smetsov, Maha rotundifolia) - 2 dela,
trava bosiljka (Thymus vulgaris) - 2 dela. koren belog sleza
(Althaea officinalis) - 2 dela. koren slatkog drvceta (Glycyr-
rhiza glabra) - 5 delova. Sipati supenu kaiku u au hladne
vode (namagnetisane protijeve vode) i ostaviti da odstoji 2
sata. Zatim je staviti na poret i dovesti do kljuanja, skinuti
sa poreta sipati u termos i ostaviti da odstoji. Piti iz ter-
mosa po 50 grama toplog odvara 3-4 puta dnevno.
0 Vranilova trava (Origanum vulgare). Ona sadri
posebna eterina ulja. koja smekavaju sluz i podstiu nje-
govo izbacivanje iz organizma. Zato se ova biljka smatra
dobrim sredstvom za iskaljavanje. Koristi se posebno ili u
smesi s drugim biljkama.
227
Vranilova trava (list i stabljika) - 1 deo, koren belog sleza
2 dela. list podbeia - 2 dela. Supenu kaiku smese sipati u
termos, preliti sa 2 ae kljuale protijeve vode i ostaviti da
odstoji. Uzimati po 100 grama posle jela.
Kartop (Viburnum opulus). Ukus je gorak, opor - an-
tagonist sluzi. Odlino sredstvo za iskaljavanje.
Primenjuje se aj od cvetova i plodova.
Radi pojaavanja dejstva moe se dodati med.
Odvar se priprema na sledei nain: sipati au plodova u
erpu, preliti sa 1 litrom vrue protijeve vode (moe se na-
magnetisati) i kuvati 10 minuta. Izliti u termos i dodati 3 su-
pene kaike meda. Piti po 100 mililitara 3-4 puta dnevno.
Rotkva (Raphanus sativus). Ima gorak ukus, koji je
antagonist sluzi. Iscediti sok i uzimati s medom po 1- 2
supene kaike pre jela. Sok se priprema samo za j edan dan!
uva se u friideru u dobro zatvorenoj posudi.
Sok se moe dobiti i na druge naine-
Napraviti udubljenjc u rotkvi i tu sipati med. Odozgo
prekriti paretom rotkve, ostaviti da odstoji 4 sata. Sok koji
se stvori izliti i uzimati po 1 supenu kaiku pre jela.
Izrezati svezu rotkvu na vrlo tanke kriice (6-8 ko-
mada). Svaku kriicu preliti livadskim medom. Sok koji se
pojavi uzimati po 1 supenu kaiku svakog sata.
Recepti sa rotkvom smatraju se najefikasnijim kod kalja
i lece ga za vrlo kratko vreme.
Podsetni k. Zbog toga. to navedene biljke imaju leko-
vita svojstva na raun svojih eterinih ulja. koja se brzo
isparavaju, pripremljeni odvari (ekstrakti) i sokovi moraju
se uvati u dobro zatvorenim posudama, ne prelivati ih i
ne cediti. Upotrebljavati ih u toku dana. Sledeeg dana pri-
premiti nove.
228
Kako oistiti plua i izleiti se od pneumonije,
kalja i drugih plunih oboljenja
Mnogi ljudi u mladosti boluju od plunih oboljenja. To je
u vezi s tim, stoj e u tom uzrastu jak ivotni princip ..Sluzi",
koji se razmeta oko plua i u glavi. Upotreba namirnica za
ishranu sa slatkim ukusom (hleb. meso. poslastice, masti)
podstie nagomilavanje u predelu plua sluzi, koja truli i
izaziva pneumoniju i druga oboljenja plua.
Ruska dovitljivost pronala je nain da se plua oiste
od sluzi. Uzeti au integralnog zrna ovsa (najbolje koje
nije oprano), preliti sa pola litra mleka i kuvati na pari na
slaboj vatri, povremeno meajui. dok se ne ispari polovina
ukupne zapreminc. Kada se ovas skuva na pari (u kljuealoj
vodi) ispasirati ga kroz sito. Dobija se oko pola ae tene
kaice (boje kafe s mlckom). Po ukusu kaica je malo slat-
ka. Tu polovinu ae slatke kaice treba ispiti u j ednom ob-
roku pre jela. Takav lek treba pripremati i upotrebljavati 3
puta dnevno.
Melasa (ostatak) od zrna moe se kroz sito isprati s
mlekom i tu tenost ispiti (u teim sluajevima). Ostatak
melase baciti.
Priblino kroz nedelju dana poinje ienje plua od
sluzi. ienje plua vri se kroz jak i dugotrajan kaalj,
koji moe da traje po 20-30 minuta. Kod osoba, koje su
ozbiljno bolovale od pneumonije, moe izlaziti zelena sluz
u vidu presovanih komadia.
Zapamtite, ukoliko ste imali zatvore - oboljenja plua su
njihova posledica. Obavezno odstranite zatvore.
aj evi od j asi ke (Populus tremula) i belc vrbe (Salix
alba) iste organi zam od sluzi.
229
..Protiv sluzi u organizmu jedna ena mi je posavetovala
da pijem aj od jasike. Govorila je, da iz nje izlazi samo
sluz. da se ona ne odvaja od klozetske olje, ispljuvavajui
stalno sluz.
Kau, daj e to jak otrov, pa se ustruavam da pijem. ta
bi mi posavetovali?"
Odgovor. Jasika spada u porodicu vrba. O vrbi nam
je poznato sledee: j o poetkom XIX veka iz kore vrbe
dobijena je salicilna kiselina (vrba se na latinskom nazi-
va - saliks). Salicilna kiselina (uvena karbolova kiselina
po hemijskom sastavu bliska je njoj) nema mirisa i nema,
kao karbolova kiselina, j ako izraena otrovna svojstva, ali
bez obzira na to. odlino ubija mikroorganizme. U medi-
cini je salicilna kiselina brzo dobila autoritet odlinog
antiseptikog sredstva.
Sada znamo, ime se objanjavaju otrovna svojstva ja-
sike.
S ciljem leenja u narodu se od jasike koriste pupoljci,
lie i kora sa mladih grana. Pupoljci i kora se pripremaju u
rano prolee. a listovi u maju-junu.
Preparati od jasike imaju protivupalno. antiseptiko de-
jstvo. ublaavaju bolove i podstiu zarastenje rana. Zato
ubijajui bakterije, ona podstie izbacivanje sluzi, koju te
bakterije stvaraju.
Sto se tie kore jasike. preporuujem da se koristi njen
unutranji (beli) deo. Uzeti 1 supenu kaiku isitnjene kore
jasike. preliti aom kljuale vode. kuvati 5 minuta na
slaboj vatri i ostaviti da odstoji 2 sata. Uzimati po 1-2 su-
pene kaike 3 puta dnevno, na 20 minuta pre j ela.
Moe se piti i aj od kore jasike, ali se doza u tom sluaju
odreuje individualno - poeti od male doze.
230
Jasika se moe zameniti belom vrbom (ivom). Sve pre-
poruke i doze su iste kao i za jasiku.
IENJE OD PESTICIDA,
RADIONUKLEIDA I TEKIH
METALA
Buran razvoj nauke i industrije izazvao je pojavu novih,
za ovejih organizam neverovatno tetnih ljaka - pesti-
cida, radionuklcida i tekih metala. Do Drugog svetskog
rata oni praktino nisu postojali. U dananje vreme predstav-
ljaju veoma veliki problem.
Pesticidi, teki metali i radionuklcidi opasni su zbog toga,
to ispoljavaju neurotoksino i paralitiko dejstvo, utiu
na aktivnost fermenata. pogoravaju aktivnost probavnog
sistema, izazivaju prevremeno starenje organizma, onkolo-
ka oboljenja i mnogo drugih tetnih posledica. I to je
najgore, oni se veoma sporo i teko izbacuju iz organizma.
Praksa je potvrdila, da se navedeni otrovi najbolje iz-
bacuju povremenim gladovanjem (od 7 do 21 dan) i pravil-
nom ishranom. Detaljnije o gladovanju pogledajte u mojoj
knjizi Gladovanje.
Kao osnovna hrana za ljude podvrgnute radioaktivnom
zraenju preporuuju se namirnice, koje sadre celulozu.
Ispostavlja se, da celuloza iz voa i povra ima sposob-
nost da stupa u hemijske reakcije s navedenim materijama
i stvara nova, manje toksina jedinjenja, koja se mogu lako
izbacivati iz organizma.
Radionukleide iz organizma najbolje izbacuju sledee
hranljive biljke: badem, kukuruz, soivo (lea), j abuke, ovas.
231
heljda, jeam, pasulj, bundeva (tikva), kupus, neoiena
ria. argarepa. rotkva.
S obzirom da se vei deo tekih metala i pesticida na-
gomilava u gornjim slojevima plodova, preporuuje se pre
upotrebe sa povra i voa skinuti sloj debljine pola centime-
tra, a sa kupusa skinuti najmanje 3 lista. Kod povra se te
materije nagomilavaju i u sri (jezgru) te nju treba izrezati
i baciti. Ukoliko se u ishrani upotrebljavaju namirnice koje
sadre veu koliinu kalijuma: cvekla, suva kajsija. orasi,
krompir s ljuskom, kao i namirnice zasiene pigmentima:
nar. suvo groe, crna ribizla, kljukva, orasi, beli luk. crni
luk. cvekla, perun. - sve to spreava ili j ako oteava asimi-
laciju radioaktivnih materija u ovcji organizam.
Najveu sposobnost upijanja i izbacivanja radioaktivnih
materija iz organizma imaju beli luk. luk, mladi kravlji sir,
plodovi kartopa i ogrozda (Grossularia reci inata).
Potrudite se da to manje upotrebljavate meso. u njemu
se najvie nagomilavaju tetne materije. Ukoliko kuvate
meso. tada se preporuuje da prvu vodu prolijete.
Najveu opasnost za zdravlje oveka. koji se nalazi u us-
lovima poviene radijacije predstavljaju sledee namirnice:
pihtije. kosti, kotana sr. govedina, kuvana jaja (stronci-
j um. koji se sadri u ljusci, pri kuvanju prelazi u belance),
vinja, ljiva, kajsije i kafa.
Radi boljeg ienja kroz bubrege preporuuje se
pridravanje reima uzimanja tenosti. Zapamtite, da se
pomou 265 mililitara vode. koja proe kroz bubrege, iz or-
ganizma izbaci oko 1 gram tetnih materija. Zato bez nude
ne zamarajte sebe edu.
Razliiti odvari, koji imaju purgativno. oblaue dejstvo
i dejstvo bojenja, podstiu ienje organizma od opisanih.
232
veoma tetnih materija. U prvom redu tu spadaju odvari
od lana, suvih ljiva, koprive: purgativne trave tipa sene
(Cassia acutifolia Defile): sokovi sa mesnatim delom: od
groa, nara.
Boris Bolotov. veliki specijalista u oblasti leenja ljudi
predloio je nekoliko metoda za izbacivanje radioaktivnih
materija, tekih metala i pesticida iz organizma.
Mlena surutka prema Bolotovu
U galon (teglu) zapremine 3 litra, napunjen surutkom.
sipati j ednu au eera. Pripremiti au suve ili svee nare-
zane trave ruse (Chelidonium majus). Travu staviti u vreicu
od gaze i spustiti je na dno balona (pritisnuti) sa mlenom
surutkom. Grlo balona prekriti sa 2-3 sloja gaze. da se ne bi
pojavile vinske muice, i ostaviti na toplo i tamno mesto da
odstoji 2-3 nedelje.
Napitak dobijen vrenjem uzimati tokom dve nedelje (14
dana) po pola ae na pola sata pre jela.
Bolotov tvrdi, da produkti ivotne aktivnosti bakterija,
koje se stvaraju pri vrenju mlene surutke, imaju sposob-
nost da obnavljaju i iste sve sluzokoe. na koje dospeju
(eludac, tanko crevo).
Kvas od plodova divljeg kestena (Aesculus
hippocastanum) prema Bolotovu
U trolitarski galon (teglu) sipati vodu i u vodu spustiti
vreicu od gaze sa 10-30 plodova divljeg kestena, oienih
od ljuske i razrezanih popola. Ljusku ne bacati, ve i nju
233
staviti u vreicu. Dodati au eera, pola ae mlene su-
rutke ili j ednu kafenu kaiicu slatke pavlake (vrhnja). Grlo
balona prekriti gazom i ostaviti da vri 2 nedelje. Kao re-
zultat dobija se lekoviti kvas. koji ima prijatan ukus. Taj
kvas ne samo da izbacuje radionukleide, ve i poveava
koliinu j oda u organizmu - to primetno poveava imu-
nitet ovejeg organizma. Napitak je korisno piti u svim
starosnim dobima.
Preporuuje se uzimati kvas najmanje mesec dana po
pola ae na 15-20 minuta pre jela.
Prema stepenu upotrebe kvasa u balon se moe dodavati
voda uz odgovarajuu koliinu divljeg kestena i eera, pri
emu se lekovita svojstva kvasa obnavljaju sledeeg dana. Na
taj nain, trolitarski balon je dovoljan za nekoliko meseci.
IENJE ORGANIZMA SISANJEM
BILJNOG ULJA
Originalnu metodologiju ienja i leenja organizma
preuzetu iz drevnih knjiga predloio je bakteriolog Kauk
P. T. Sutina njegovog metoda sastoji se u sledeem: Mi
imamo tri para pljuvanih lezda -zaunice. podjezine i
podviline. Jedna od funkcija pljuvanih lezda jeste izd-
vajanje produkata razmene materija iz krvi. Sama po sebi
pljuvaka ima alkalnu reakciju. Iz knjige Ishrana i hra-
na saznaete ta se izdvaja iz organizma sa pljuvakom.
Koliina krvi. koja protie kroz pljuvane lezde pri sisanju
ili vakanju, poveava se za 3-4 puta. Dolazi do svojevrs-
nog proterivanja sve krvi kroz filter' i njeno ienje.
Biljno ulje je u datom ienju apsorbent. koji vee sve
nepotrebno i tetno iz organizma.
234
Nain ienja: biljno ulje (najbolje je suncokretovo
ulje ili ulje od kikirikija) u koliini ne veoj od j edne su-
pene kaike stavlja se u prednji deo usta. Ulje se sisa kao
bombona, i ne srne se gutati. Terapija sisanja sprovodi se
vrlo lako, slobodno, bez naprezanja, u trajanju od 15 do 20
minuta. Ulje je u poetku gusto, zatim teno kao voda. po-
sle ega ga treba ispljunuti. Tenost mora da bude bela kao
mleko. Ako je tenost uta, proces sisanja nije doveden do
kraja. Ispljunuta tenost je inficirana i treba je baciti.
Ovu terapiju treba raditi jedanput dnevno, bolje na gladan
stomak, ili uvee pred spavanje.
Za vreme sisanja organizam se oslobaa tetnih mikroba,
toksina, kiselina, pojaava se razmena gasova, aktivira se i
regulie razmena materija.
Treba imati u vidu da kod primene datog metoda mogu
nastupili kratkotrajne komplikacije, naroito kod ljudi sa
vie oboljenja, stoj e rezultat slabljenja arita bolesti.
Pitanje o tome koliko puta se moe primenjivati ova tera-
pija ovek reava sam. u zavisnosti od stanja vlastitog zdrav-
lja. Akutna oboljenja se lece Iako i brzo. u toku 2 nedelje.
Leenje hroninih oboljenja moe trajati mnogo due.
Meni ovaj metod ienja imponuje j o i zbog toga stoj e
na jezik - ogledalo zdravlja. Naslage na jeziku mogu nam
mnogo rei.
Kod jogista postoji specijalno ienje jezika. Jezik se
mae istopljenim maslom (maslacem) i pomou pokreta,
kao da se doji. kaiprstom, srednjim prstom i palcem obav-
lja se ienje.
Oni koji su gladovali, znaju da prisustvo neistoe u orga-
nizmu prvo signalizira jezik. Usta i jezik su gornji putcvi za
ienje. Na organizam se uvek stara da to vie neistoa
235
izbacuje kroz vrh - plua. Pri sisanju ulja to ienje j
prirodno.
Postoji mnogo drugih ienja, medu njima je najjae
gladovanje, sa ime se moete detaljnije upoznati iz knjige
Gladovanje.
IENJE OVEJEG ORGANIZMA
OD PATOGENE ENERGIJE
Ima nekoliko varijanti, a mi emo razmotriti najprostiju i
najefikasniju sa upotrebom drevnih daica (traka).
U prirodi, na svakom koraku, postoji energetsko-infor-
maciona razmena izmeu ivih bia i neive prirode. Met-
odom biolokacije dokazano je da j edna vrsta drvea ima
svojstva da uzima energiju, a druga vrsta - daj e predaje. Pri
tom drvee prvo uzima ..lou*' patogenu energiju, tj. ener-
giju biljnog porekla, koja mu je srodna, a za nas patogena.
Kao protivteu drvee isputa svoju ..patogenu" energiju
-ivotinj skog porekla, koja je srodna nama. Ovo je j o jed-
na potvrda Bolotovljevog posmatranja, ali na energetskom
nivou. Veoma mali broj ljudi, takozvanih ekstrasensa, vidi"
ta energetska strujanja, koja idu od drveta prema oveku, i
obrnuto. Nosioci tih strujanja su kvantne estice - mikro-
leptoni. Njihova masa je neto manja nego kod elektrona!
..Upijai" energije za 94-96% ljudi su jasika i topola. Za
neke ljude je takvo drvo jela (smreka). Jasika je ampion u
otimanju energije ne samo od ljudi nego i od bakterija. U ja-
sikovom rvetu nikad nema trulei. Ta svojstva jasike su ak
zabeleena u Daljovom reniku. ,.Na jasici vraaju (gataju)
za groznicu i zube: isecaju trougao iz kore. njime trljaju
desni dok ne prokrvare i vraaju ga ponovo na svoje mesto
(u koru. M). Ako se noge gre. tada stavljajte cepanice
uz noge. a protiv glavobolje uz glavu". Kao ovekov ,,hra-
nilac" pokazao se hrast (gotovo za svakog), mada nekima
prijaju breza, bor i kesten. Oduzimati i davati energiju osim
ivog drveta moe i nametaj uraen od njega ili parii
drveta u obliku daica. udotvorne osobine ovog drvea
nale su svoje mesto i u narodnoj poslovici koja kae: U
boroviku se veselite, u breziku enite, a u jeloviku udavite".
Uz sve navedeno j edan kuriozitet - metla za saunu najee
se pravi od breze i hrasta.
Praktine preporuke za uspostavljanje lekovite bioener-
i>etske razmene su:
1. Nai drvee koje ..upija" i ..daje" energiju. Radi toga
izreite traicu folije (od okolade ili bombona) duine
10-15 centimetara, irine 2-5 milimetara. Uzmite je za j e-
dan kraj kaiprstom i palcem i polako priite rvetu. Ako
se obeeni kraj (donji deo trake od folije) pone priklanja-
ti drvetu, znai ono ima upijajua" svojstva, a ukoliko je
obrnuto, tada ima ..hranea" svojstva. Moete se koristiti i
klatnom ili ramom.
2. Ne prilazite malom, a takode ni bolesnom drveu, ona
imaju malo energije. Prilazite velikom i lepom.
3. Kada naete takvo drvo postarajte se da se ..druite"
sa njim. Udvarajte mu se. Poklonite mu panju, pozdravite
ga pri dolasku i oprostite se pri odlasku, zahvalite mu se,
budite otvoreni s njim. kao sa najboljim drugom. To e vam
omoguiti da stupite u snanu bioenergetsku razmenu (nije
bez razloga na Budu svetlost sila pod drvetom). Drvo e
vam sa voljom predavati svoju energiju i obijati j o veu,
to e se blagotvorno pokazati na njemu.
237 236
4. Ne stavljajte u spavau sobu nametaj i biljke sa
..upijajuim" svojstvima. Moete oboleti, kao to se to desi-
lo jednoj eni. koja boluje od astme. Kod nje je iznad kreve-
ta stajala saksija sa upijajuom" biljkom. Kada je skinula
saksiju prvi put je za vie godina spokojno spavala.
5. Kada treba upotrebljavati ..upijajue" drvee (ili
daice od njih), a kada ..branioce"?
Energiju treba odstraniti kada je ona viak u organizmu,
to se ispoljava glavoboljom, sranim nervozama, osteo-
hondrozom. guavou, bolovima u jetri, i upalama, opeko-
tinama i traumama.
Energijom se treba pothranjivati" kada je nema dovolj-
no u organizmu. To se ispoljava kroz este angine, pre-
hlade, eludano-crevne poremeaje, artritis, a takode i kod
hroninih oboljenja.
PrimerRecept za Dubravu M. Dmitruk (asopis Svet",
broj 4, 1990). 1
,,Pre vie godina Mejliev E. J. patio je od upale trojnog
(trogranog) nerva. Leao je u bolnici i inilo se da je sve
uzaludno. Predloeno mu je da odstrani sve gornje zube -
moda se u njima krije infekcija, koja provocira upalu? Za
vreme odstranjivanja njemu su odmah iupali tri zuba. ije
je korenje meusobno sraslo. Bol j e bio tako neizdrljiv, da
ga nisu mogli ublaiti nikakvi narkotici. Mejliev je izaao
na ulicu, da ga ukuani ne bi sluali kako jei. Polusvcs-
tan priao je drvetu i prislonio uz njega obraz...Tada mu
se u glavi razbistrilo - bol je nestao! I gle uda gledao je u
topolu.
Sledeeg dana izaao je na ulicu sa stolicom i presedeo
je ispod topole oko 40 minuta, prislonivi na nju obraz. Od
tada mu se bol nije pojavljivao."
238
Uopte. ienje organizma od crne - patogene energije
potpomae noenje boje Sunca. Na primer, zlata. Evo ta
kae o zlatu autor knjige Nepotrebno za neznalice Amirdo-
vlat Amasiaci: ..Ono produuje ivot, ovrava stare, leci
od trovanja...Onaj ko ga ima uza se, nee znati za tugu, i to
ga vie bude imao, srce e mu biti radosnije".
Kineski majstori cigun-terapije na seansama leenja
obavezno su na sebe stavljali vie zlatnih predmeta da ne
bi na njih prela energetsko-informativna sutina bolesti,
izvuena iz organizma pacijenta.
Na prisustvo ovog fakta, prelaska bolesti, ukazivao je P.
K. Ivanov, govorei: Sa boleu treba biti oprezan, da ona
ne bi na tebe preskoila."
Nije tajna, da za vreme fizioterapeutskih terapija na leka-
re, koji ih sprovode, prelaze bolesti pacijenta.
Naveemo najprostiji, ali efikasan nain ienja orga-
nizma od te gadosti.
Printer - Nadeda Aleksejevna. grad Energodar.
..Kada sam imala 31. godinu iznenada je poela da mi
opada kosa. Dobila sam nervni napad i kosa je ispadala u
pramenovima. Moja frizerka, j edna starija Iranka, posave-
tovala me je da pre pranja glave stavljam obloge od tople
mokrae. Ja sam tu terapiju sprovodila u toku 6 meseci i
moja kosa se pot puno regenerisal a. Nestalo j e peruti,
svraba glave, kosa je postala blistavija, svilenkasta. Obloge
sam stavljala 2-3 puta nedeljno. Samo sam se na poetku
vrlo kratko iala.
Posle prvih 3-4 terapije na temenu su mi se poj avil e
ospe. Strano me je svrbelo i bolelo. ali sam sve otrpela.
kao to je Anahoret rekla. Od tada je prolo 17 godina, a ja
sam i danas zahvalna plemenitoj frizerki za savet."
239
Koment ar i i preporuke. Stres je pokazatelj prodiranja
patoloke energetske informacije u organizam. Opadanj
kose - mesto njene lokalizacije. Urin. koji ima boju sunca,
a prema tome i deo njegovih svojstava - najjai je ista.
Proces ienja se manifestuje kroz osipanje pritova. svra
i drugo.
Kad se oslobodio neistoa, organizam je sam obnovio
rast kose. Osobe, koje to neshvataju i lece se hemoterapi-
j om i tome slino, idu pogrenim putem.
Jo snanija svojstva ienja ima urin ukuvan do 1/4
Skoro kod svakog oveka postoje neistoe u telu. Ako se
profilaktiki maete dvaput godinje po 1-2 nedelje sva
ki drugi dan ukuvanim urinom, tada ete se osloboditi ti
neistoa. Vaa koa e biti pokazatelj energetske isto
organizma.
ini mi se da je svako zainteresovan da na vreme izvue
neistou (bez obzira na to kakva j e) iz svog organizma. I
uz ove primere imamo dokaze da vlastiti urin nema sebi
ravnih. Moemo zavriti Pukinovim recima: ,.I iskustvo je
sin velikih greaka, i genije je paradoksov drug. "
240
IENJE ORGANIZMA OD
TUMORA (BENIGNIH, CISTOZNIH,
MALIGNIH), POLIPA, GLISTA,
PATOGENIH MIKROORGANIZAMA
Da biste se snali pri tumaenju ovog zamrenog pitanja
potrebno je lina znanja temeljiti na vrstim naunim osno-
vama. I ovde nas po ko zna koji put spaava Boris Vasiljevi
Bolotov.
On tvrdi da elije (bez obzira na broj i raznovrsnost)
mogu biti biljnog ili ivotinjskog porekla. Pri tome. biljne
elije za vreme svoje ivotne aktivnosti stvaraju materije
i mogu iveti samo u alkalnoj sredini. ivotinjske elije,
nasuprot tome, produkuju kiselu sredinu i sposobne su da
ive samo u njoj.
U vezi s tim Boris Vasiljevi Bolotov zakljuuje: sve pa-
togene elije za ivotinje spadaju u biljne, a patogene elije
za biljke u ivotinjske. Drugim recima, ovek ili ivotinja
mogu bolovati samo od biljnih elija. Kancerozne elije su
takode elije biljnog porekla. Ali, poto biljne elije mogu
iveti samo u alkalnoj sredini, to je oboljenje bilo kog or-
gana u ovekovom organizmu mogue samo pri alkalisanju
tog organa... Sada postaje j asno to pri oboljenju bilo kog
organa kod oveka dolazi do tipinog gnojenja tog organa
i njegovo alkalisanje... Ako je organizam dobro oksidisan.
ne mogu nastati patogeni procesi. Ipak. treba voditi rauna
o tome da ne dode do preoksidacije sredine eluca i da se
ne narui kiselo-bazni balans organizma. Oksidacija treba
da prevlada nad alkalisanjem. U suprotnom, dobija se gas-
tritis.
241
Retko sam susretao ljude koji bi na osnovu teorije
davali najprostije, najdostupnije preporuke, zasnovane na
unutranjim procesima samog organizma. Naalost. Bolo-
tov je poao komplikovanim putem. Za oksidaciju organiz-
ma, s ciljem profilakse i leenja. on preporuuje ogroman
asortiman hrane: kiselo povre, voe. biljke, krupice, mahu-
narke, brano itd. Kada budemo razmatrali probavu hrane, a
takode bioloku vrednost produkata ishrane, uvidecmo da
nam Bolotov ni izdaleka ne predlae dobru varijantu.
Autor e na osnovu ove teoretske postavke predloiti
prirodni metod ienja, potkrepivi gaprimerima iz prakse.
I opet emo za oksidaciju organizma koristiti vlastiti urin i
gladovanje.
Prvi primer - I . V.. grad Gubkin.
,. Pre6godi na odstranjena mi je cista desnog jajnika. I evo
ponovo cista, ali sleva. Lekar je savetovao operaciju. Gla-
dovala sam 10 dana. pila urin 4 puta dnevno po 75 grama
topao (sve). U poetku se cista smanjila za 2 puta. a potom
je vie nisu nali. Sve je ovo kao fantastika!!"
Drugi primer - N. I.. grad Ternovka.
..Jedno vreme sam imala j ake bolove u grudima - stvrd-
nue. Htela sam da idem u bolnicu, ali sam umesto toga
uzela ovu knjigu. Popiu pa ta bude. razmiljala sam. I kao
udom zadebljanje u grudima je prolo. "
Trei primer - D. M., 76 godina, grad Volgodonsk.
..Godine 1988. kod mene su otkrili rak leve dojke. Nisu
me operisali zbog slabog srca. Do 1990. nisam nita predu-
zimala, a tumor je narastao do veliine guijeg jajeta. Nije
me bolelo. U oktobru 1990. godine poela sam sa leenjem
urinoterapijom: pila sam urin ujutru na gladan stomak, a na
dojku sam stavljala obloge.
242
Nisam gladovala, a jela sam 2 puta - u 10 asova ujutru
obareno povre i jaje. a u 3 asa popodne ruak - ponovo
povre: cvekla, argarepa i sve kupus - salata sa posnim
mesom. Izbegavala sam veere. Pila sam samo svezu vodu
gutljajima.
Do j ula meseca ove godine (1993.) nije bilo nikakvih
promena. Kao da se rast tumora zaustavio.
U j ulu je iz bradavice poeo da curi gnoj, a zatim i krv.
U avgustu se na bradavici formirala rana veliine 2 kopejke
(dinara. M). Iz nje je poela da lije krv, a ispod dojke je
potekla kao potok. Odjednom se izluilo 1/3 kofice. Samo
se zaustavilo.
Moja deca. a ja ivim kod njih. dovezli su iz bolnice
onkologa. On j e gledao i rekao da t ako ne t reba da bude!
On ne zna ta je sa mnom. Posavetovao je da odem u bol-
nicu na ispitivanje. Nisam pristala. Objasnila sam mu da pi-
j em urin i stavljam obloge sa njim. On je slegao ramenima
i nita nije rekao.
U septembru i oktobru krvarenje je bilo ee - svaki
drugi dan. a od 1. decembra nije se pojavilo nijedanput,
samo gnoj. Okolo bradavice se formiralo mnogo vodenih
plikova - pojedinanih i u grupi. Oni su se rasprsli i iz njih
se lui gnoj i krv. Dojka me mnogo svrbi. Dva puta dnevno
stavljam obloge - predvee i nou. Stavljala sam i preko
dana, ali se pojavilo mnogo ospi. Prestala sam da stavljam
obloge, grudi maem suncokretovim uljem, prokuvanim u
flai, stavljenoj u posudu sa vodom. Moda ne bi trebalo?
Gladujem j edan dan u nedelji. Mogu postepeno da
izdrim i do 3 dana. Vie se bojim, j er sam po ceo dan sama
u kui.
243
4. Vie se kretati i ee pari ti . To dopunski oksidie or-
ganizam i aktivira funkcionisanje razredujuih fermenata.
Zagrevanje organizma u sauni na due vreme ve prakti-
kuju nemaki lekari u borbi protiv kanceroznih tumora.
Prema tome, tako treba postupiti u datim sluajevima
- aktivirati prirodni proces leenja. Zapamtite, svojim
neznanjem stvaramo u organizmu uslove za rast tumora
- biljnih elija. Stvorivi kisele uslove mi otklanjamo uzrok
i kancerogene elije umiru. Hemoterapija. zraenja, opera-
cija - samo slabe organizam, ne delujui na uzroke, koji su
izazvali tumor. Rezultat toga je da posle takvog leenja"
tumori rastu bre. demantujui mo citostatika i lakoverne
ljude.
Prvi primer - Iz knjige Tajna napitka bogova A. N.
Maslenikova: Krasnojarski novinar K. priao mi je o svo-
joj tati. Ona je leala na onkologiji sa dijagnozom: karci-
nom materice. S istom dijagnozom zajedno sa njom u sobi
nalazilo se j o dvanaest ena. Ona je napustila bolnicu i
pristupila ovoj vrsti leenja. I oporavila se. ivcla je j o 10
godina. Ostalih dvanaest bolesnica, koje su nekada leale u
istoj sobi sa njom. brzo su se preselile na drugi svet".
O polipima debelog creva ve je ranije bilo rei. ali nije
suvino napomenuti da oni u organizmu predstavljaju strane
elije - parazite. Uzrok njihovog nastanka je poremeaj pi I
unutranjih sredina organizma. Najee se to uoava u
elucu i debelom crevu. te sredine od kiselih postaju trule
- alkalne. Trula hrana (naroito belanevinasta - mleko,
meso) je idealna sredina za njihovo ..uzgajanje". Oksidiui,
dovodei u normalu pH ovih odeljaka. liavamo ih hranljive
sredine i oni samostalno izlaze u vidu belih traka, ugruaka
i tome slino.
245
Posle izluivanja krvi postaje mi lake, ali oseam ve-
liku slabost. Malo se kreem, samo po kui i po potrebi.
Mnogo me bole zglobovi i kolena. stopala. Imam i gastritis
sa povienom kiselou i holecistitis, a takode i kataraktu.
Zato vas molim da mi u odgovoru piete krupnije."
Komentari i preporuke. Ova ena je u poetku postu-
pila pravilno - oksidisala je svoj organizam urinom i lo-
kalno primenjivala obloge. Kroz 7 meseci to je dalo
rezultate: kancerozni tumor (biljne elije) ubijen je oksi*
daeijom. a takode povratnim dejstvom kanceroznih elija
(homeopatini pri nci p-sl i no se leci slinim) i poveanim
zatitnim silama organizma.
Organizam je sam reagovao odvajanjem ubijenih
kanceroznih elija. Zato je iz bradavice poeo da se lui
gnoj i krv; formiralo se mnogo vodenih plikova sa gnojem i
sukrvicom. koji se stalno rasprskavaju.
Sta u ovom sluaju treba dalje raditi? Nastao je veoma
vaan momenat u leenju. Da tumor u raspadanju ne bi tro-
vao organizam (to se esto deava u tom stadij umu. potreb-
no je j o snanije oksidisati svoje telo: piti vie urina, raditi
urinske klistire, i bez obzira na to to ukuvani urin razjeda
dojku, po ceo dan i no na grudima treba drati obloge sa
ukuvanim urinom, da bi on neprekidno izvlaio iz grudi
gnoj. Povremeno gladovanje pomoi e ovo izleenje.
Navedeni proces leenja mogao bi se ubrzati. Radi toga
trebalo bi:
1. Oistiti debelo crevo i posebno jetru.
2. Potpuno se odrei hrane bogate belanevinama. zame-
niti ih kaama na vodi.
3. ee primenjivati gladovanje (1-3 i vie dana) i ee
stavljati obloge sa ukuvanim urinom.
Drugi printer - Jekatcrina Tihonovna. invalid I kategori-
j e, grad Gupkin. Podnela je 8 operacija pod optom nar-
kozom. Odstranili su joj metak iz kanala jetre.
Sedamnaest dana sakupljam urin izmeu 3 i 4 asa
ujutro, pijem po 3 gutljaja ukuvan do 1/4. Nestao je dija-
betes. Mislim da su mi proradila creva. nestao je polip u
elucu, stomak mi j e meki, srce bolje radi."
O oslobaanju od glista pomou urina ve je bilo rei. Na
to su ak ukazivali i nai preci. Primena urina - najbolje je
i najbezopasnije sredstvo u tim sluajevima.
Klistiranje ukuvanim urinom i pijenje sveeg urina liava
gliste kukica" - sluzi i trulei u kojima one ive. Urinska
oksidacija izbacuje ih iz organizma! To se naroito odnosi
na otrice - najrasprostranjenije i teko izleive parazite.
Trei primer - Autor se lino oslobodio od otrica klisti-
ranjem ukuvanim urinom. Redovno pijenje sveeg urina
liilo ih je kukica, iako sc one i dalje unose zajedno sa
povrem i voem. Evo ve vie od godinu dana ne uoavaju
se nikakvi tragovi (svrab analnog otvora uvee).
etvrti primer - Poslao mi gaj e Bondarenko: ..Prema
prii mog poznanika jedan oficir poeo je odjednom da sla-
bi i da mravi. Ispitivanjem nije uoena nikakva patologija.
On se obratio jednoj starici. Kad gaj e sasluala ona mu je
rekla: U tvoje srce se neto uvuklo. Pij svoju mokrau. "
Poeo je da pije i j ednog dana j ako je povraao sve dok kroz
usta nije izala dugaka pantl j i ara!
Mnogi sumnjaju u neverovatna antibakterijska svojstva
vlastitog urina. Poredoksidacijeorganizmaantibakterioioka
svojstva se objanjavaju homeopatskim principom: slino
se leci slinim (kamen se kamenom izbija. M). Jo
tanije. tada j edno od poglavlja homeopatije nosi naziv -
246
leenje ..nozodima". Sutina tih leenja sastoji se u primeni
patolokih tvorevina protiv samog arita bolesti, koji ih je
prouzrokovao. Na vlastiti urin zasienj e punim spektrom
vlastitih nozoda i. kada se pije. on isti telo od patogenih
arita koja ih prouzrokuju. Drugi put je dovoljno samo j e-
danput popiti urin i najtee oboljenje iezava odmah i vie
se ne ponavlja.
Peti primer - Mihail Grigorjevi, ratni invalid, grad
Harkov.
Kada sam oboleo od drhtavice (imao sam groznicu,
j ezu) u stanju potpune samoe, bez lekova, setio sam se uri-
noterapije. Skupio sam au urina i odjednom je ispio. Kroz
5 minuta sam ozdravio. To se desilo u 2 asa nou (1988).
Vie mi se to nije ponovilo.
esti primer A. N. Maslenikov.
Pre deset godina na nogama mi se pojavilo nekak-
vo gljivino oboljenje. Rastvorom sibirskog kamenog
ulja (masla) izleio sam noge, a izgleda da leenje nisam
zavrio. Infekcija je ostala ispod nokta velikog prsta i sve
ove godine prst me je mnogo muio. Svake godine nokat je
tamnio sve vie, a razslojio se tako, da mi nije poznato na
emu se drao.
Tako sam sa noktom, koji se klatio, doekao prolo leto.
Za vreme letnjeg putovanja po Sibiru poneo sam sa sobom
planinske cipele. Dvaput sam ih obukao i gljivice su se
rairile po stopalu j o vie.
U to vreme ja sam ve znao za urinoterapiju i seao sam
se rei lekara Parfenija Jengalieva da urin skida svaku
neistou". Pred spavanje sam pokvasio noge mokraom.
Drugog dana sam ih ponovo pokvasio... Dva kvaenja je
bilo dovoljno da gljivice nestanu.
247
Uvidevi takav zapanjujui rezultat, sa svih strana sam
obilno natopio klatei nokat urinovim uljem (urin sam os-
tavio na suncu da sam uvri). Dva takva natapanja su bila
dovoljna da bi se unitila infekcija ispod nokta. I sada se on
ne klati, ve stoji vrsto. "
Koment ar . Poluukuvan urin na suncu ..zakiseljen" bak-
terijama poseduje fermente koji udesnom silom iste epi-
telne pokrivke. Setite se Bolotova i njegovih ukiseljenih
produkata.
Sedmi primer - Nataa. 17 godina, grad Voronje.
..Imala sam grip, koji mi je izazvao komplikacije u bu-
brezima. U bolnici sam leala pola godine sa dijagnozom
jak glomeruloncfritis sa nefrotskim sindromom". Mene su
leili" i antibioticima, i heparinom. i protivupalnim sredst-
vima, davali mi po 9-10 injekcija dnevno i po 30-35 tableta.
Nita nije pomagalo. Zatim su poeli da mi daju hormone
i druge lekove. Ubrzo su preli na transfuziju. Ne znam,
ime bi se sve zavrilo da nisam imala sree. Sluajno sam
saznala za metode leenja G. P. Malahova. Prvo to sam
uradila bila je urinoterapija. Posle 5-7 dana analize su bile
normalne (pre toga su belanevine bile 2 grama). Prestala
sam da uzimam hormone i produila da pijem urin ujutro
po 3 gutljaja.
Od hormona sam se ugojila 11 kilograma. Izbile su mi
ospe po tclu i prestala mi j e menstruacija. Osim toga, stalno
me je boleo eludac i naruio se rad creva.
Posle 2 nedelje urinoterapije menstruacija se normalizo-
vala. ospe su skoro potpuno nestale, eludac i creva su pro-
radili, ak se i teina smanjila skoro do normale. Poela sam
da se leim prema preporukama iz knjiga edicije Lekovite
sile i za sada je sve odlino. "
248
Osmi primer - Valentina Nikolajevna. grad Severodo-
neck.
..Kod kerke su oi krmeljale tako. da ujutro nije mogla
da ih otvori. Trepavice su se u potpunosti slepljivale. Poela
sam daj e ispiram toplim urinom i sve je prolo za nekoliko
dana.
Kod naeg maka se pojavio liaj. Poela sam da ga tr-
ljam svojim ukuvanim urinom i sve je prolo. "
Koment ar . Mikroorganizmi, koji izazivaju liaj-biljnog
su porekla. Oksidacija sredine njihovog ivljenja izaziva
njihovo unitavanje - otuda izleenje.
IENJE POLNIH ORGANA
Kao higijensko i lekovito sredstvo moe se preporuiti
ispiranje polnih organa. To se posebno odnosi na ene.
Ispiranje pricom - to je ispiranje vagine vodom, vode-
nim rastvorima lekovitih trava, mokraom. Pri pricanju
tenost ispira sadraj vagine. U zavisnosti od sastava
tenosti. koja se koristi za ispiranje, ona na sluzokou vagi-
ne moe ispoljiti razliito dejstvo: od ienja i dezinfek-
cije, pa do koagulacije i suenja. Za vreme trudnoe, da se
ne bi nadraivala sluzokoa materice razliitim sastavima,
ispiranje se preporuuje raditi sa sveim urinom. Ispiranje
je najbolje vriti pomou gumene kruke (100-200 mililita-
ra) sa specijalnim nasadnikom. Posle upricavanja tenosti
preporuuje se odleati 15-20 minuta, da bi se produilo
dejstvo unesene tenosti.
Posle zavretka terapije ispiranja, gumenu kruku treba
dobro oprati i dezinfikovati.
249
Najbolja smesa za odravanje istoe i normalno za-
kiseljavanje vagine je vlastita sveza mokraa. Ona se moe
unositi kod erozija grlia materice, kod upalnih oboljenja
polnih organa. Mogu se isprobati razliite varijente mokrae
-ukuvanu do 1/2 - 1/4, staru (s neznatnim mirisom amoni-
j aka).
Pored mokrae, za leenje navedenih oboljenja, koriste
se i druge smese.
Supenu kaiku meda rastvoriti u pola litra mleka.
Pripremiti rastvor: 3 dela vode. I deo meda i I deo
alkohola.
Rastvor lapisa (nitrata srebra).
Rok primene tih ispiranja - do postizanja lekovitog efekta.
Za ienje vagine kod belog pranja preporuuju se
odvari od trava, koje imaju koagulaciono. podsuujue i
dezinfekciono dejstvo. Na primer, cvetovi kamilice {Mat-
ricaria recutita) i nevena {Calendula officinalis), lie
koprive (Urtica dioica). alfije (Salvia officinalis), oraha,
bokvice. govee trave (Alchemilla vulgaris), trave troskota,
koru hrasta (Ouercus robur). Supenu kaiku zakuvati u pola
litra vode. Ohladiti i primenjivati u toplom stanju.
Za ispiranje pricanjem kod belog pranja preporuuje se
primenjivati sledee smese: O 2-4 supene kaike kantari-
ona (Hypericum perforatum) preliti sa 2 litra vode, kuvati
30 minuta na slaboj vatri. Ohladiti i upotrebljavati u toplom
stanju.
0 Uzeti ajduku travu (Achillea millefolium), listove
alfije i rumarina (Rosmarinus officinalis), po 20 grama
svakog. Dodati 40 grama kore hrasta. Sve to preliti sa 3
litre kljuale vode i staviti na slabu vatru. Posudu poklopiti
250
i dovesti do kljuanja. Ohladiti i upotrebljavati u toplom
stanju.
Ispiranje pricanjem mogu vriti i mukarci. Radi toga
u kanal za isputanje mokrae treba da uvedu slamicu (sa
jednog kraja je rastope-zaoble. da pri njenom prolasku kroz
kanal ne bi grebala zidove kanala). Drugi kraj cevice spoji-
ti sa gumenom krukom i vrili ispiranje mokranog kanala,
pa ak i mokrane beike. Kao tenost za ispiranje koriste
se razliiti odvari i ekstrakti, kao i vlastita mokraa.
Na primer. A. N. Riov savetuje da se koristi lapis (ni-
trat srebra). Pripremiti 1.5 litar 6-8%-nog rastvora lapisa.
Gumenu kruku puniti vie puta. dok se ne iskoristi sav pri-
premljeni rastvor (cevica. naravno, ostaje na svom mestu).
Prema posmalranjima Riova. ta terapija je efikasna kod
postojanja opasnosti od inficiranja venerinim oboljenjima.
Napominje se, da je za vreme takvog ispiranja mogue
izbacivanje kamenja iz mokrane beike i ak iz bubre-
ga, ukoliko je tamo postojalo. Zato se ovakvo ispiranje
preporuuje posle ienja bubrega.
Detaljnije o primeni mokrae u ginekologiji
U dananje vreme kod ena su iroko rasprostranjena
razna ginekoloka oboljenja. Uzrok - obilje psihikih stega,
preivljenih stresova, nepoznavanje rada ..kvaliteta due",
abortusi, neprirodna ishrana ivotinjskim namirnicama,
koja izaziva alkalisanje organizma, razvoj trulenih procesa
u njemu i razmnoavanje trulenih mikroorganizama.
Evo statistike: kod oboljenja vagine i grlia materice
od 90 ispitanih bolesnica upalni proces je izazvan kod 47
bolesnica trihomonadama: kod 28 - patogenim gljivicama;
kod 15 - patogenim stafilokokama i streptokokama (erozija
grlia materice).
251
Autor predlae originalni metod ienja od slinih infe-
kcija, prost, dostupan i efikasan. On je mnogo efikasni-
ji, nego leenje sulfodevaginolom i vagosanom. koje je
praktino teko nabaviti.
Evo nekoliko dopunskih podataka o aktivnim kompo-
nentama urina.
1. Prisustvo kortizola u urinu - j ake protivupalne (antiin-
namatorne), antialergijske i antitoksinc materije.
2. Prisustvo fermenta urokinaze - sposobnog da rastvara
ugruke krvi.
Oboljenja vagine i grlia materice - lokalno ispiranje
pricom (prvo sveim urinom, a posle nestanka neprijat-
nih oseaja - ukuvanim); obloge (prvo obian urin, a zatim
ukuvani).
Evo nekoliko primera iz prakse, koji su po snazi dejstva
slabiji od metoda autora, ali oigledno demonstriraju sam
proces izleenja.
Prvi primer. A. N. Maslcnikov: ..Jedna ena mi j e priala,
kako je sama leila eroziju grlia materice.
Evo naina njenog leenja: zagrejati deju mokrau do
80 C (ne dovoditi do kljuanja!), ohladiti do temperature
tela i ispirati se priccm".
Koment ar i i preporuke. Ta ena j e. zagrevajui mokrau
do 80" C s naknadnim hlaenjem do telesne temperature,
dopunski aktivirala samu tenost. Zbog toga se aktivna
komponenta urina viestruko pojaala, to je dovelo do
izuzetnog efekta izleenja.
Drugi primer. Bolesnica M., 38 godina, erozija grlia
materice. Prema njenim recima, sve je poelo pre 12 go-
dina, posle tekih poroaja (preivljeni stres). Poslcdnje tri
godine bolest se nalazila na stadijumu ..rascvetale rue".
252
Pre pola godine lekar je rekao, ukoliko se hitno ne uradi
spaljivanje, tada za dalju sudbinu bolesnice on ne garan-
tuje.
Bolesnica se plaila da ide na spaljivanje. Ne samo to se
bojala tog metoda leenja, ve i zato to su. prema njenim
recima, . j ednoj njenoj poznanici dva puta vrili spaljivanje
i to bez rezultata..."
Leenje se sastojalo u sledeem: ispiranje pomou prica
vlastitim sveim urinom i stavljanje preko noi tampona
dobro natopljenih odstojalom vlastitom mokraom.
Posle prvog ispiranja bolesnica je osetila blago tipkanje.
Nakon 2-3 sata posle uvoenja prvog tampona javili su se
neizdrljivi bolovi, pa je bolesnica izvadila tampon. (Jedan
od ..kvaliteta due" - nedostatak elje da trpi neudobnosti,
bolove.)
Ubedio sam je da produi leenje, rekavi j oj . da su to
bolovi od rascvetale rue" i da, dok mokraa ne odstrani
gnojne rane na sluzokoi, dok se ne pojavi zdravo tkivo,
mora da trpi bolove.
Bolovi posle unoenja tampona trajali su 3-4 dana. Za
manje od nedelju dana bolovi su potpuno prestali. Da pije
svoju mokrau bolesnica je uspela tek od treeg pokuaja
(dva puta je povraala). Posle 10-15 dana otila je kod
ginekologa.
Posle dueg pregledanja opirnih zapisa polugodinjeg
leenja uvedenog u bolesniki karton bolesnice i posle
briljivog pregleda bolesnice lekarka je zaueno izgovo-
rila:
- udno... U vaem kartonu ima svega mnogo, a ja kod
vas nisam nita nala... Kod vas je sve isto...
253
Koment ar i i preporuke. Spaljivanje je varvarska tera-
pija, koja daje samo privremeni efekat. Jer sredina u orga-
nizmu ostaje i dalje trulena. pa je zato treba menjati pre-
ma kiseloj strani, odrei se pogrene ishrane ivotinjskim
namirnicama. U suprotnom sluaju efekat sline terapije
j ednak je nuli i traumira enu.
Greke u opisanom sluaju su sledee: za tampone prvo
treba koristiti sve urin. koji bi na raun kortizola. koji se
sadri u njemu, brzo otklonio upalu i bol. Stari. ..odstajali"
urin ne odgovara za to zbog ranije navedenih uzroka i zato,
to se u njemu stvara amonijak pri cepanju belanevina -
alkalni produkt, koji dopunski razjeda bolna mesta. st oj e i
izazivalo neizdrive bolove.
Trebalo je raditi prema prethodno navedenoj emi: sve
urin za tampone prvih 3-4 dana. a dalje topao, ukuvan do
1/4 . Tada ne bi bilo bolova i rok izleenja bi se znatno sk-
ratio.
Postoperativne upale - pijenje urina, stavljanje obloga
od sveeg. a zatim ukuvanog urina na deo tela gde se nalazi
operativni av. kao i ispiranje pricom, prvo sveim. a zatim
ukuvanim urinom u toplom stanju.
Pr i mer . Mlada ena. 18 godina. Samo to se udala. Cis-
ta. Naprsnue jajnika. Hitna operacija... Upaljen, nabubreo
av... Lekarska dijagnoza: ..Mogu recidiv, mogua ponov-
na operacija - odstranjivanje drugog jajnika. Vrlo verovat-
no, da decu nee moi raati..."
Poela je da primenjuje program zakiseljavanja organiz-
ma - piti urin. stavljati obloge na av, ispirati se.
Rezultati: osea se odlino, prestala je da oboleva od
oboljenja izazvanih prehladom (ranije je zimi bolovala po
nekoliko puta), normalizovale se menstruacijc i prolaze
254
potpuno bezbolno. U aprilu 1990. godine uspeno je rodila
sina.
Akutna i predakutna upala izrasline na materici (kod
nekih ena s poremeajem menstrualnog ciklusa), neo-
plazme sline tumorima na materici, tumori u obliku ke-
sica na kanalima materice, infdtrati posle reza na trbuhu i
endometritisa, /ironini parametritis, cista jajnika, salpin-
gitis - pijenje sveeg urina (50-100 miligrama) naiskap 3
puta dnevno pre jela; tamponi sa sveim, a zatim ukuvanim
urinom; vunene obloge natopljene u ukuvanom urinu preko
noi. U teim sluajevima dodati gladovanje. Rezultat je
brza normalizacija krvne slike, posle 3 dana prestaju bolo-
vi. Za vreme leenja iskljuiti hranu ivotinjskog porekla.
Prvi primer. Mlada ena. 20 godina. Na ginekolokoj
konsultaciji postavljena je dijagnoza: upala materice,
strano zaputena erozija grlia materice.
Nain leenja: preko noi - tamponi sa sveim urinom,
ujutro - ispiranje vlastitim sveim urinom, kao i pijenje
urina ujutro.
Potpuno se izleila za nedelju dana. Mogua operacija,
za koju su je pripremali, sama od sebe je otpala.
Drugi primer. Bolesnica I.. 20 godina. Upala jajnika.
Zaputena erozija materice. Veoma loe analize.
Leenje: stavljala tampone preko noi sa vlastitim uri-
nom i jutarnje ispiranje, nije mogla da pije urin.
Tako se leiia od 8. do 22. marta 1990. godine, posle ega
je otila kod svog lekara.
Pregled je pokazao: jajnici su na stadijumu izleenja,
upalnog procesa skoro da nema, erozija se znatno smanjila,
ostao je samo mali deo.
255
Komentari i preporuke. U prethodnom primeru leenje
se odvijalo znatno bre, j er je korien efekat leenja no-
zodima pri pijenju urina. U drugom sluaju tog efekta nije
bilo.
Trei primer. Nataa: Imam 26 godina. Proitala sam
sve 4 knjige edicije Lekoviie sile. U sve sam neogranieno
poverovala. S urinoterapijom sam se upoznala 1991. godine
-Armst rong iva voda. Odmah sam se poela leiti (dugo
me je bolcla mokrana beika). 1 uopte po-enski sve me
je bolelo. Kosa mi je j ako opadala, posle hernije mi je bila
suva i odseena. Kod Armstronga nije bilo jasnih uput-
stava. kako sve raditi, i pila sam celu godinu urin. svakog
dana utrljavala u glavu sve urin. Kada me je neto bolelo
primcnjivala sam gladovanje na urinu u trajanju nedelju i
vie dana. Ipak se neto promenilo. nije mi bilo gore. Ero-
zija je prola. Manje me je muila mokrana beika. Nisu
me bolela leda i bubrezi. Najudnije - kosa mi je porasla
skoro do pojasa, postala dva puta deblja i j aa. nije se lo-
mila i nije opadala. Tako da se ne bojim elavosti i. mislim,
da se kosom mogu pohvaliti u bilo kom starosnom dobu.
Bila sam udata dve godine. Nisam imala dece. a j ako sam
elela. Zatim sam sluajno otila kod poznanice, koja je
pripremala specijalizaciju za parapsihologa. Obeala mi je
pomo. Slivala" mi j e vosak iz crkovnih sveca i itala mo-
litve. I tako dve nedelje svakoga dana. Jo me je leila bio-
poljem. Prvih dana za vreme leenja, spontano me je treslo.
Zatim je sve prestalo. Ubrzo posle toga. kako mi se prisnio
san na lemu abortusa i tamo se nalazila lutka (verovatno,
proroki san), rekli su mi, da mogu da idem kui. Nisam
verovala. da iz toga moe neto da se desi. Ali... zatrudnela
sam prvog dana! To smatram udom, neim neobjanjivim.
256
Za vreme trudnoe ni jednom nisam imala muninu, uopte
nisam oseala nikakve neugodnosti. Ipak sam se oistila
pomou urina i kod moje poznanice (energetski). Rodila
sam tano tog dana. o kojem sam svima govorila. U stvari,
nakon 2 dana posle zaea osetila sam (ne fiziki), da sa
mnom neto nije u redu. s mojom linou, kao da nisam
sama i kao da mi neto smeta. Usuujem se da tvrdim, da se
to veselila dua mog maliana. Zatim sam se privikla na taj
oseaj i vie nisam primeivala".
Upozorenj e. Zabranjeno je upotrebljavati mokrau
venerinog bolesnika!
Autor se nada da e ene koristiti izloene informacije
i pravilno ih oceniti. Jer. prema statistici, samo od erozije
grlia materice boluje skoro svaka druga-trea ena!
IENJE POMOU
LIMUNOVOG SOKA
Veoma prijatno ienje i leenje moe se sprovesti
pomou limuna.
Leenje limunovim sokom svodi se na to, da se stimulie
ivotni princip ui " i iz organizma izbaci mokrana kise-
lina.
Za leenje najbolje odgovaraju plodovi sa tankom korom,
koji sadre veu koliinu soka. nego plodovi sa debelom
korom. Pri tom treba imati na umu, da sve limunov sok
vrlo brzo oksidira pod uticajem vazduha i svetlosti. Zato
treba uzeti kao pravilo da se za svako uzimanje soka is-
cedi sve sok. Odreena koliina limuna moe se pripremiti
unapre. postoj e za kuru leenja limunom potrebno mnogo
plodova.
257
Za cecnje soka najbolje je koristiti sokovnik.
Limunov sok na mnoge ljude deluje neprijatno (posebno
na osobe S izraenom konstitucijom ui) i izaziva utrnulost
desni, pa ga je najbolje piti kroz slamicu. to e potpuno
odstraniti neprijatne pojave.
Praksa je pokazala, da pravilno unet limunov sok (kao
poseban obrok hrane ili pre jela) povoljno deluje na pro-
bavni trakt i nije bilo sluajeva oboljenja eluca od limu-
novog soka.
Pri leenju limunov sok treba piti ist. bez eera, prime-
sa vode i bilo kakvih dodataka za poboljanje ukusa. Limu-
nov sok je najbolje piti pola sata pre jela.
Sto se tie koliine soka. potrebnog za leenje, to pot-
puno zavisi od vrste oboljenja i njegove zaputenosti.
Obino za leenje zaputenih i hroninih oboljenja treba
oko 200 limunova i ni u kom sluaju manje. Uobiajeno se
poinje sa pet limunova. Svakog narednog dana ta koliina
se poveava, dok ne dostigne 20-25 limunova dnevno.
Dalje se nekoliko dana treba zadrati na toj dozi i postepeno
smanjivati do prvobitne koliine, tj. 5 limunova, na emu se
i zavrava leenje.
Kao primer naveu nain doziranja limunovog soka pri
leenju hroninog oboljenja:
Prvi dan 5 limunova 1 aa
Drugi dan 10 limunova 2 ae
Trei dan 15 limunova 3 ae
etvrti dan 20 limunova 4 ae
Peti dan 25 limunova 5 aa
esti dan 25 limunova 5 aa
Sedmi dan 25 limunova 5 aa
Osmi dan 25 limunova 5 aa
258
Deveti dan 20 limunova 4 ae
Deseti dan 15 limunova 3 ae
Jedanaesti dan 10 limunova 2 ae
Dvanaesti dan 5 limunova 1 aa
Na prvi pogled, takva koliina soka moe se pokazati
ogromnom, posebno za oveka, koji nije bio u situaciji da
se upozna s njegovim dejstvom. U stvari veina ljudi bez
problema primenjuje kuru leenja i samo za manji broj ljudi
to moe predstavljati potekou. Uglavnom za ljude, koji
imaju prepobuden ivotni princip ..ui".
Napominjem, da navedena najvea koliina limuna (25)
ni izdaleka nije granina koliina. Taj broj se moe poveati,
kao i produiti sama kura leenja. ukoliko sredinom kure ne
bude poboljanja zdravlja.
Ukoliko se zbog unoenja velike koliine limunske kise-
line u eludac, pojave neke nenormalnosti u radu creva.
tada treba privremeno prekinuti leenje, da bi se omoguilo
probavnom sistemu da se privikne na limunov sok. Autori
tog metoda tvrde, na osnovu iskustva, da elucu ne preti
nikakva opasnost i mogui blai poremeaji u radu eluca
uglavnom zavise od neprilagoenosti eluca na vee doze
kiselina. Ta pojava brzo prolazi i ne treba se zbog toga
uznemiravati.
Opisani nain leenja limunovim sokom donekle se
menja u zavisnosti od bolesti i njene zaputenosti. Tako se,
leenje podagre i reumatizma moe podeliti na dva peri-
oda: prvi - to je leenje za vreme napada bolesti, gde je sve
usmereno na otklanjanje simptoma bolesti, i drugi - to je
obnavljanje normalnog sastava krvi.
Za vreme progresiranja bolesti, to oznaava normalnu
krizu ozdravljenja, treba preduzeti mere za ublaavanje
259
krize, a upravo: potpuno mirovanje, umotavanje obolelih
mesta vlanom vunenom ili pamunom tkaninom, ravno-
merna temperatura u prostoriji gde boravi bolesnik. Kada se
napad bolesti stia i proe, tada se moe pristupiti leenju
limunovim sokom. Za vreme leenja treba se pridravati
umerenog motornog reima, pravilno se hraniti i izbegavati
sve. to se moe negativno ispoljiti na tok bolesti. To isto
moe se rei i za leenje od unog i bubrenog kamenja, tj.
kada se bolest ispolji. tada svu panju pokloniti ublaavanju
napada bolova i zatim primeniti leenje limunovim sokom.
Leenje limunovim sokom u kombinaciji s pravilnom
ishranom (jesti dva puta dnevno, uglavnom salate i kae od
integralnog zrna) i vruim terapijama (vlana sauna, vrue
kupke), daje izuzetne rezultate. Ve posle nekoliko dana
uoava se pojaan rad bubrega, mokraa poprima tamnu
boju i daje talog boje crepa. koji se sastoji iz mokranih soli
(primenom terapija koje zagrevaju organizam taj proces se
ubrzava i pojaava). Na poetku leenja koliina taloga je
obino velika, a zatim se postepeno smanjuje. To je neospo-
ran dokaz da se organizam isti. Na kraju leenja mokraa
poprima svoju prirodnu ilibarsku boju. ne vidi se talog,
i mokraa ostaje prozrana ak i posle dueg stajanja, to
ukazuje na potpuno odsustvo mokrane kiseline u orga-
nizmu.
Limunov sok je odlino sredstva za primenu spolja. On
odlino dezinfikuje i j aa kou.
Eksperimenti su dokazali, da bakterije ginu od veoma
blagog rastvora limunske kiseline (1:200). Zato se predlae
da se kod upale grla diiterinim bacilom ispira grlo limu-
novim sokom.
260
Za ispiranje zuba (kod koga mnogo ne trnu zubi) limu-
nov sok treba razblaiti vodom. Mnogi tvrde, da im je posle
takvih ispiranja prestajao bol. koji ih je dotle muio.
Dobre rezultate daje primena limuna kao sredstva protiv
peruti i opadanja kose. U tu svrhu treba paretom limuna
trljati kou na glavi. Posle nekoliko takvih terapija prestaje
neprijatni svrab. ubrzo nestaje perut. a zajedno s tim prestaje
opadanje kose.
Kod znojenja nogu terapija limunovim sokom daje
odline rezultate. Ukoliko elite da otklonite tu neprijatnu
pojavu treba uvec, pre odlaska na spavanje, da operete
prste na nogama toplom vodom i zatim ih natrljate paretom
limuna. Danju izmeu prstiju na nogama treba drati tanak
sloj vate. Posle nekoliko dana takvog leenja noge prestaju
da se suvino znoje.
Limunov sok moe se primenjivati i kao kozmetiko
sredstvo. On smekava kou ruku i lica. ini nokte lepim i
blistavim.
Za unitavanje uljeva dovoljno je preko noi staviti
pare limuna na ulj (privrstiti pomou zavoja ili flastera)
i ujutro je ulj tako mekan, da njegovo odstranjivanje ne
predstavlja poseban problem. Na isti nain moete se oslo-
boditi i od bradavica.
261
UMESTO ZAKLJUKA
U dananje vreme postoji veoma velik broj medicinskih
smcrova, iji predstavnici dokazuju pravilnost iskljuivo
njihovih metoda leenja. Koristi se sloena medicinska
aparatura, itavi dijagnostiki kompleksi, posebne sobe,
pretrpane svim moguim aparatima za leenje. Sve to uliva
potovanje- strahopotovanje - j er presauju organe, pa ak
ne j edan organ, ve po tri odjednom - srce. plua, jetru.
Kada se nade u bolnici, upozna sa dostignuima savremene
nauke, ovek se sam sebi ini nitavnim, bespomonim i
slepo se pridrava svih uputstava lekara: lekari su rekli da
pije neki lek - pije: rekli su ubadati - ubada: rekli su treba
rezati - ree: preporuuju neku seansu - prihvata. Rezultat
takvog pristupa je da kod oveka atrofiraju volja i um.
Meutim ukoliko mi znamo, da veina oboljenja nas-
taje kao rezultat promene normalnih karakteristika svesti,
unutranje sredine organizma na tkivnom i elijskom nivou
usled nagoinilavanja razne ljake, tada uvek moemo sami
sebi pomoi. Radi toga treba pravilno oistiti svoj orga-
nizam.
U pravu su bili drevni lekari. koji su tvrdili, da bez
ienja nema izleenja.
elim vam da za sebe i svoje najblie primenite znanja i
iskustva izloena u ovoj knjizi.
elim mira i sree svima!
Sami stvorite svoju sreu!
Genadij Petrovi Malahov
262
Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine:
Biblioteka Lekovite site, Genadij Petrovi Malahov
1 I ENJE ORGANI ZMA
2. ISHRANA I HRANA
3. JAANJE ORGANI ZMA U STARIJEM DOBU
4. URI NOTERAPI JA
5. OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU
- biosinleza, bioenergetika i bioritmologija oveka
6. METODE POVEANJA LJUDSKE BI OENERGI JE I
BI OSI NTEZE
7. UTICAJ OKOLI NE NA OVEKOVO ZDRAVLJE
- biljke, minerali, tkanine i druge materije
8. GLADOVANJE
9. LUNARNI KALENDAR
Biblioteka Osnovi zdravija. Genadij Petrovi Malahov
1. I VOT BEZ PARAZITA
2. ZDRAVLJE MUKARCA - leenje i profilaksa
3. ZDRAVLJE ENE - ta svaka ena treba da zna
4. SVE O ZATVORI MA - opstipaclje kod ljudi
5. TUMORI - leenje i profilaksa narodnim sredstvima
6. ELI ENJE ORGANI ZMA 1 LEENJE VODOM
7. SAMOI ZLEENJE U XXI VEKU
8. PROSTATA
9. LEENJE DVESTA NAJRASPROSTRANJENI JI H
OBOLJENJA
10. LEENJE KEROZI NOM, TODI KAMPOM I DRUGI M
UGLJENI KOVI M JEDI NJENJI MA
11. OSNOVNE ZAPOVESTI ZDRAVLJA
Biblioteka Recepti zdravlja
1. LEENJE DI SANJEM - metod akademika Butejka.
Fjodor Grigorjevi Kolobov
2. GRI P PREHLADA KAALJ I KIJAVICA. Mahmut ehi
3. NERVNA I PSI HI KA OBOLJENJA, Henrih Nikolajevi Ucgov
4. LEENJE KORENJEM. Vladimir Kalistratovi Lavrenov i
AI ina Viktorovna Moroz
5. GLAVOBOLJA, Henrih Nikolajevi Uegov
6. AKTI VI RANA I SREBRNA VODA. Pjatras ibiijskis
Biblioteka Realni produetak ivota, Gcorgij Nikolajevi Silili
1. LF. KOVITE MOTIVACIJE KOD OBOLJENJA
ELUDANO-CREVNOG TRAKTA
Biblioteka Krvne grupe, Igor Kostislavovi Kirejevskij
1 I SHRANA ZA OSOBE 0 KRVNE GRUPE
2. I SHRANA ZA OSOBE A KRVNE GRUPE
3. I SHRANA ZA OSOBE B KRVNE GRUPE
4. ISHRANA ZA OSOBE AB KRVNE GRUPE
Biblioteka Lekoviti svetovi RuSelja Blavo, Ruelj Blavo
I. MUZI KA ZDRAVLJA
Biblioteka Doktore, posavetujte, Mihail Nikolajevi etitin
1. DI SAJNA GI MNASTI KA A. N. STRE UNI KOVE
Ostala izdanja
1. ENCI KLOPEDI JA I ENJA OVEI JEG ORGANI ZMA
2 TAJNE TI BETSKE MEDI CI NE
3. POBEDI LA SAM RAK. Marijana Zjola MarkuS