Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

Pojmovno odreivanje vrste znanja: podaci, informacije, znanje, mudrost

Seminarski rad

Nastavni predmet: Menadmenta znanja

Nastavnik:

Student:

Podaci-informacija-znanje-mudrost
Informacija i znanje su termonuklearna konkurentska oruja naeg doba S osobnost kom anije da u!i i da nau!eno brzo ret"ori u akciju naj"e#a je rednost koju ona moe da oseduje $ack %elch

Thomas A. Stewart

Za razumevanje koncepta menadmenta znanja potrebno je najpre pojam znanja diferencirati od pojmova: podatak,informacija,znanja i mudrosti. Jo je davne 19 !."odine pesnik #. $. %&iot u svom de&u '#(e )ock*, su"erisao postojanje raz&ika izmeu navedeni( pojmova, kao i potrebu nji(ovo" kompariranja,rekavi: '+de je ivot koji smo iz"ubi&i ive,i- +de je mudrost koju smo iz"ubi&i u znanju- +de je znanje koje smo iz"ubi&i u informacijama-* Potreba poreenja pojmova podataka, informacije,znanja i mudrosti rezu&tira&a je '(ijerar(ijom znanja*, 'piramidom znanja* i&i '#(e .ata /nformation 0no1&ead"e and 2isdom 3ierarc(4 5./026* koja se vezuje za ime )usse&&a 7ckoffa,8uveno" teoreti8ara sistema i or"anizacioni( promena. Prema )usse&&u 7ckoffu &judski um se moe k&asifikovati u pet kate"orija: 1. Podatak. Podatak je neor"anizovana i neobraena 8injenica koja je stati8na, ne prua sudove i ne predstav&ja osnovu za akciju. Podatak postoji sam za sebe i iza nje"ovo" postojanja ne krije se poseban smisao. Podatak opisuje samo deo ono"a to se deava, a ne prua sud i interpretaciju do"aaja, kao ni objanjenje osnove do"aanja. Podatak nam nita ne "ovori svojoj vanosti i&i ire&evantnosti. 9oe postojati u raz&i8itim formama,upotreb&jivim i&i ne. :. /nformacija. /nformacija zna8i davanje zna8enja podacima. Za raz&iku od podataka,informacija ima svoje zna8enje,svr(u,re&evantnost.;vo zna8enje moe biti od koristi i imati vrednost za primaoca informacije,a&i to i nemora biti s&u8aj. . Znanje.Znanje je svrsis(odno sakup&janje informacija u pravcu ispunjenja tenje da se posti"ne nje"ova korisnost i upotrebna vrednost. Znanje je deterministi8ki proces. Prostim memorisanjem informacija,dobija se na"omi&ano i bez reda sistematizovano znanje. Znanje koje za(teva prave saznajne,ko"nitivne i ana&iti8ke sposobnosti,mo,i pam,enja i rasuivanje,postie se u narednoj fazi<razumevanje. !. )azumavanje. )azumevanje je ko"nitivan i ana&iti8ki proces. )azumevanje omo"u,ava povezivanje i sintezu znanja sa ve, ranije usvojenim znanjem. )az&ika izmeu razumevanja i znanja jedanaka je raz&ici izmeu u8enja i memorisanja. )azumevanje ne postoji samo za sebe,kao poseban nivo,ve, povezuje raz&i8ite nivoe i omo"u,ava pre&az iz jedno" u dru"i. Zna8aj razumevanja je to &judi koji razmeju mo"u,na osnovu povezivanja novo" i ranije usvojeno" znanja, preduzeti od"ovaraju,u akciju i de&ovati na adekvatan na8in.

=. 9udrost. 9udrost se na&azi iznad svi( navedeni( nivoa i raz&ikuje se od nji( po tome to sadri odnos prema savesti,mora&u,eti8kim kodeksima i s&. 9udrost je proces koji nam omo"u,ava da raz&ikujemo dobro od &oe",ispravno" i po"reno". 9udrost je samo &judsko stanje svesti i za(teva duu, neto to maine i kompjuteri nikada ne,e mo,i da poseduju.

;no to je zanim&jivo jeste kako se (ijerar(ija podataka,informacije znanja i mudrosti moe primeniti na pos&ovanje u savremenoj or"anizaciji u us&ovima koje diktira i za(tevima koje name,e ekonomija znanja$vim or"anizacijama podaci su veoma vani,a&i neop(odno je da sama or"anizacija od&u8i koja vrsta i kva&itet podataka je potrebna da bi se stvori&a informacija. $avremene or"anizacije obi8no sakup&jaju podatke u neku vrstu te(no&oko" sistema. Podaci se svrstavaju u sistem po departmanima i ode&jcima. $vim or"anizacijama su podaci potrebni, a nekim od nji( neop(odni za pos&ovanje,kao to su banke,osi"uravaju,a drutva,v&adine a"encije. $akup&janje podataka je osnova de&ovanja ovakvi( or"anizacija i us&ov nji(ovo" uspe(a. $amo prikup&janje podataka za neke or"anizacije,meutim,nije dovo&jno i ima svoje &oe strane. Prvo,previe podataka oteava identifikovanje podataka koji su neop(odni i esencija&ni za sutinu pos&ovanja i,dru"o,nema sutinsko" zna8enja u podacima. Podatak opisuje samo deo ono" to se deava,a ne prua sud i interpretacju do"aaja, kao ni objanjenje osnove do"aanja. Zn8aj podataka za or"anizaciju se o"&eda u tome to oni predstav&jaju osnov za kreiranje informacije.

Za raz&iku od podataka,informacija ima svoje zna8enje,svr(u,re&evantnost i,kao takva,informacija je pri(vat&jiva od strane zapos&eni( i menadera. /nformacija se kre,e kroz or"anizaciju preko postoje,i( komunikacioni( mrea. )ezu&tat pretvaranja podataka u informaciju jeste dodavanje vrednosti i zana8enje koje ,e pobo&jati kva&itet donoenja od&uka u or"anizaciji. Znanje je oduvek bi&o osnova &judsko" napretka. Znanje koje poseduju zapos&eni u or"anizaciji,izvor je bo"atstva svake or"anizacije. Znanje je ire,bo"atije,a&i i tee za pri(vatanje ne"o to je to s&u8aj sa podacima i informacijama. #i1ana posmatra znanje kao re&evantne informacije dostupne u pravom ob&iku.

Definicije znanja, koje se koriste u literaturi : Definicija znanja: 16 Znanje je potvreno istinito verovanje > ve,ina fi&ozofa pri(vata ovu definiciju, naro8ito empirijski fi&ozofi koji veruju da se znanje moe potvrditi 8injenicama 5+o&dman 1991, ?onaka@#akeuc(i, 199=6. :6 Znanje su informacije u kontekstu > znanje ima vrednost ako se uk&apa bez kontradikcija u iri okvir znanja 57une, 19AB6, to zna8i da se moe posmatrati i u irem kontekstu > racionalistiki pristup. Znanje su informacije korisne u kontekstu situacija kao to su donoenje od&uka i&i sami( akcija > pragmatini pristup. 6 Znanje je razumevanje zasnovano na iskustvu > moderni pra"matizam 5James, 19BA6. !6 Znanje su iskustva i&i informacije preko koji( se moe komunicirati i koje se mo"u razmenjivati 57&&ee, 199A6. =6 Znanje, koje se sastoji od podataka i informacija, se moe smatrati puno irim razumijevanjem situacija, odnosa, uzro8ni( fenomena, i teorija i pravi&a 5eksp&icitni( i imp&icitni(6, koji &ee u danoj domeni i&i prob&em 5Cennet@Cennet, :BBB6 > na"&asak na )7ZD9%E7?J%. F6 Znanje se moe smatrati kao da je sastav&jeno od razumevanja, "enera&izacija i apstrakcija, koje nosimo sa sobom sa sobom na trajnoj i&i po&utrajnoj bazi i primjenjujemo za interpretaciju i uprav&janje svijetom oko nas 52ii", 199G6. A6 Znanje je socija&no de&ovanje 5$tace4, 199F6. G6 Znanje je kapacitet za efektivno de&ovanje > omi&jena definicija u zajednici or"anizacijsko" u8enja 57r"4ris, 199 6.

96 Znanje je f&uidna meavina okvirno" iskustva, vrednosti, kontekstua&ni( informacija i ekspertni( mi&jenja, koja osi"urava okvir za procenu i uk&ju8ivanje novi( iskustava i informacija > izvorno do&azi iz i primenjuje se u "&avama zna&aca. Znanje je u or"anizacijama po(ranjeno ne samo u dokumentima i&i repozitorijima ve, isto tako i u or"anizacijskim rutinama, procesima, praksama i normama 5.avenport@Prusack, 199A6. )az&ikuje se tri tipa znanja: 76 0odirane strukture u fizi8kim sastavima 5poput "enetsko" kodiranja u .?06 koje doputaju objektima da se pri&a"ode oko&ini C6 Eerovanje i predispozicije za verovanje o svetu, za koje mi verujemo da su preive&e nae testove, vrednovanja i iskustvo H6 Iin"visticke formu&acije koje moemo de&iti, znanstvene 5pridev iz Z?7?J7, a ne iz Z?7?;$#/6 tvrdnje o svetu, koje su preive&e testiranje i vrednovanje preko pojedina8ni(, "rupni(, timski(, or"anizacijski(, drutveni(... za(teva. &nanje je od"ovaraju,a zbrka informacija kojoj je namera da bude korisna. Znanje 8ine or"anizovane informacije koje se mo"u koristiti za stvaranje novi( zna8enja i podataka. &nanje je &judska sposobnost preduzeti efikasne postupke u raz&i8itim neizvesnim situacijama. Znanje je predodreen proces. 0ada neko memorie-za amti informacije tada on skup&ja,odnosno "omi&a znanje. #o znanje ima korisno zna8enje njemu, a&i ne osi"urava samo po sebi uk&apanje, odnosno inte"raciju kao to bi rezu&tira&o i&i zak&ju8i&o da&jnje znanje.

' r.( deca u )sno"noj koli mogu odgo"oriti da je *+*,- jer imaju us"ojeno to znanje( ali ne mogu odgo"oriti koliko je .*/01233 jer bi to zahte"alo dodatna znanja koja bi morala biti obuh"a#ena razume"anjem.

o Znanje 8ine 8injenice koje postoje unutar psi(i8ke strukture koju svest moe obraditi. Ijudski um koristi to znanje za biranje izmeu mo"u,nosti, a time rea"ovanje i ponaanje postaje inte&i"entnije. 0ada vrednost i obaveze vode inte&i"entno ponaanje, ono je zapravo zasnovano na mudrosti.
&nanje je iri, komp&eksniji i dub&ji od pojma informacije i podatka, iako se ova tri pojma vr&o 8esto meaju. Podatak je sirovi materija& koji stvara informaciju. #o su brojevi, tekst, s&ike, i&i jednostavno kombinacije pomenuto", a&i pri tome oni nisu vezani niti imaju neko" zna8aja. /nformacija predstav&ja podatak koji je tako promenjen da ima zna8enje, tj. re&evantnost za pos&ovanje or"anizacije. #eorija znanja 5epistemo&o"ija > nauka o spoznaji, teoriji saznanja, "noseo&o"ija6 izu8avana je vekovima, a&i nije bi&o zna8ajniji( pomaka ka zajedni8kom odreenju. 9o"&o bi se 8ak re,i da je teorija znanja za potrebe pos&ovanja or"anizacija na po8etku JJ/ veka, tek u za8etku. /sti autori navode da se informacije prevode u znanje :

pravei poreenje: kako se informacija ove situacije raz&ikuje od ranije od"ovaraju,e situacijepravei zakljuke: kakav efekat ima informacija na nae od&uke i akcijeo ja!njavajui kontekst: kako je ova informacija povezana sa dru"im znanjemdiskusijom: ta dru"i &judi mis&e o tome-

Slika. Proces akumuliranje znanja

/nformacija se transformie u znanje kada se koristi za donoenje od&uka i preduzimanje od"ovaraju,i( akcija.

"ostoji vi!e podela znanja. #edna od najpoznatiji$ je:

<

Iatentno znanje< je znanje koje se na&azi u podsvesti zapos&enika, i rezu&tat je du"otrajno" iskustva u pojedinim podru8jim. ;vakvo se znanje sastoji od obi8aja,neispravni( pravi&a,uverenja,ose,aja i s&i8no.
%ksp&icitno znanje je po svojoj prirodi forma&no i jasno. Kine "a vetine i 8injenice koje se mo"u opisati i preneti na dru"e. #o znanje je dokumentovano na papiru i&i e&ektronski sa8uvano u bazama podataka.

<

<

Dmreeno znanje je ono znanje koje te8e u radnoj zajednici i&i vie zajednica,kroz neki vid saradnje.

#i(o > skriveno znanje je neforma&no, imp&icitno, nedokumentovano znanje, koje je teko prevesti na neko" dru"o". ;vo znanje 8ine vetine, prosuivanje i intuicija koju &judi poseduju, a koje ne mo"u jednostavno objasniti i predstaviti. 0ao npr. vetine neop(odne za p&ivanje i vonju. 9i znamo kako se to radi, a&i je teko objasniti dru"ima kako mi to radimo.

Nonaka i Takeuchi piu da ove dve vrste znanja < eksp&icitno i 'pre,utno* 5skriveno6, kreiraju novo znanje. Pri tom isti8u da 8etiri procesa objanjavaju stvaranje znanja: socija&izacija, eksterna&izacija, kombinacija i internaciona&izacija.

$ocija&izacija je proces razmene znanja izmeu pojedinaca. )adi se o prenosu 'skriveno"* znanja izmeu pojedinaca pre ne"o to znanje postane eksp&icitno. #o se najbo&je moe objasniti mode&om u8enja koji se odvija putem verba&no" u8enja, "&edanjem i imitacijom. $ocija&izacija kao proces prevodi ne samo znanja i vetine, ve, i na8ine rada, norme i vrednosti.

%ksterna&izacija je proces transformacije 'pre,utno"* znanja u eksp&icitno. 'Pre,utno* postaje vid&jivo tako to je opisano, tj. dokumentovano. 0ombinacija je proces pretvaranja jedno" eksp&icitno" u dru"o eksp&icitno stanje. )az&i8iti koncepti se kombinuju da bi se stvori&e nove, ve,e ce&ine znanja. /nternaciona&izacija je proces u kome se eksp&icitno znanje pretvara u 'pre,utno*. )adi se o redefinisanju znanja na nama svojstven na8in. Proces internaciona&izacije je deo obnav&janja individua&no" znanja, i predstav&ja podrku obnove ce&e or"anizacije. )ad sa vrednostima 9udrost

Prav&jenje pravi( izbora

/nte&i"encija

;&akava donoenje od&uka kroz povezivanje inform. Prevedeni u /nformacija smisaone ce&ine

Znanje

Podaci

"%D&'(, ()*%+M&'(#,, Z)&)#,, M-D+%./

Cez podataka bi bi&o nemo"u,e pos&ovati. D pos&ovanju se evidentiraju podaci o nizu e&emenata pos&ovanja, kao to su nazivi i adrese pos&ovni( partnera i&i k&ijenata, stanja "otovi( proizvoda i sirovina u sk&aditima, ko&i8ina naru8ene / prodane robe, izdani i prim&jeni ra8uni itd. D specifi8nim je primjenama voenje pos&ovni( podataka i zakonski ureeno. Primjerice zakonom je odreen na8in voenja mati8ni( podataka "raana i&i tr"ova8ki( drutava. D pos&ovanju susre,emo niz manje i&i vie unificirani( dokumenata na kojima su zapisani podaci o obav&jenoj prodaji, odnosno kupnji 5ra8un6, primitku robe u sk&adite 5primka6, u&asku na predstavu 5u&aznica6, dosad po&oenim ispitima 5indeks6, potvrdi o zavrenoj ko&i 5svjedodba6, popisu je&a koji se nude u restoranu 5je&ovnik6, itd. Iako je zak&ju8iti da podaci obavjetavaju 5informiraju6 o nekom konkretnom aspektu pos&ovanja. Podatke zapisujemo na tradiciona&ne medije kao to su papir i&i fi&m, a danas sve 8e,e na e&ektroni8ke medije na kojima se ostvaruju iroke mo"u,nosti suvremene e&ektroni8ke, odnosno informati8ke obrade podataka. Za razumijevanje suvremene obrade podataka potrebno je razmotriti pojmove koji ,e omo"u,iti predstav&janje stvarno" svijeta jezikom podataka. Podacima ,emo se s&uiti da iz"radimo podatkovni i&i informacijski sustav koji ,e pomo,i da se podacima podupre pos&ovanje. Pritom je potreban mode& koji ,e pomo,u podataka mo,i opisati i

obraivati stvarni svijet koji nas okruuje, a koji se s&ui pojmovima pojam, podatak, informacija, znanje i mudrost. "odaci, informacije i znanja su resurs organizacije poput resursa materijala, energije, finansija i drugi$, ali su u novoj ekonomiji najznaajniji.

L /nformacije su podaci kojima je data odreena strukturaM L Znanje su one informacije kojima je pridruen smisao.

"odatak
Podatak<Iatinska re8 ' .atum' u prevodu< N.eo informacije'. Podaci 5eng. Data6 su znakovni prikaz 8injenica i pojmova koji opisuju svojstva objekata i nji(ovi( odnosa u prostoru i vremenu 0"odacisusirove,neanalizovaneinjenice, rojkeidogaajiizkoji$semogurazvitiinformacije... 0.toner,1234.s.451. 6"odacisusiroveinjeniceiliopservacije,tipinoofizikimfenomenimailiposlovnimtransakci jama.7%89rien,1222.s.:4 Podatak je 8injenica koja reprezentuje neki do"aaj koji se do"odio. "odatak je jednostavna neo raena izovana misaona injenica koja ima neko znaenje. Podatak predstav&ja osnovni opis stvari,pojava,do"aaja,aktivnosti i transakcija koji je zapisan,k&asifikovan i usk&aditen a&i nije or"anizovan na na8in da izrazi neko posebno zna8enje. Podatak je nematerija&ne prirode, on jednostavno postoji u naim mis&ima i nema zna8enje unutar i&i izvan svo" postojanja i&i o samom sebi pa se pridruuje zna8enju kojim opisujemo svojstva objekata. 9oe postojati u bi&o kojem ob&iku bio upotreb&jiv i&i ne.

D ovom mode&u P;.7H/ su zami&jeni poput simbo&a i&i znakova, koji predstav&jaju podraaje i&i si"na&e, koji nisu korisni ako se ne na&aze u nekoj re&evantnoj formi 5i&i ob&iku6. 9o"u biti / produkt opaanja. Podaci se pamte zapisuju i be&ee na na8in koji im je primeren i koji im od"ovara. #ako o lici podataka mogu iti: zvuni, slikovni, rojani ili tekstualni. $truktura podatka je apstraktna i 8ine je: zna8enje 5naziv i opis zna8enja odreeno" svojstva6, vrednost 5mera i iznos6 i vreme.

Podaci u kontekstu 5smis&u6 i kombinovani unutar strukture 8ine informaciju. ;b&ici podataka mo"u biti: <Zvu8ni <$&ikovni <Croj8ani <#ekstua&ni Ce&ee se na od"ovaraju,e na8ine. Postoji vie raz&i8iti( vrsta podataka: <?umeri8ki podaci 5B,1,:, O96 <7&fabetski podaci 57,C,HO.Z6 <Znakovni podaci 5:,<,:,P,Q6

$truktura podataka je apstraktna / 8ine je: 1. Zna8enje 5?aziv i opis zna8enja odreeno" svojstva6 :. Erednost 59era i iznos6 . Ereme. $vi podaci i informacije poseduju dve vane karakteristike: 1. Rormu :. $adrinu Rorma podataka i informacija predstav&ja ob&ik u kojem se oni pojav&juju.

$adrina je nji(ovo zna8enje. Rorme podataka i informacija su s&ova,brojevi,zvukovi,s&ike itd. /z to" raz&o"a je objanjeno da postoji vie raz&i8iti( tipova i&i vrsta podataka. Pored ovi( osnovni( vrsta postoje i dru"e forne podataka koje se mo"u primiti 8u&ima kao to su dodir,miris,ukus itd. Zna8enje predstav&ja dru"u vanu karakteristiku podataka i informacija. /sti podaci i informacije mo"u imati raz&i8ita zna8enja u zavisnosti od tuma8enja. #uma8enje podataka i informacija zavisi od konteksta u kojem se isti na&aze ")4A5( ;&% H()#,)(', Podaci su diskretne, objektivne cinjenice i&i opaanja, koje nisu or"anizirane i nisu procesirane, i sto"a nemaju znacenje i&i vrijednost 5zbo" nedostatka konteksta i&i interpretacije6. Podaci > Nsamo sirove cinjenice'. "%D&'( ;&% .(<)&=( D subjektivnoj domeni podatke zami&jamo kao Nosjeti&ne podraaje koje primamo preko nai( osjeti&a' i&i Nocitanja si"na&a' 5poput svjet&osti, zvuka, mirisa, okusa, dodira6. D tom kontekstu /?R;)97H/J7 bi bi&a znacenje osjeti&no" podraaja > npr. < umovi koje cujemo su podaci < znacenje ti( umova je informacija > motor automobi&a u praznom (odu "%D&'( ;&% .(M9%=( Podaci uk&jucuju Nsimbo&e' i&i Nsetove znakova koji predstav&jaju empirijske podraaje i&i percepcije' neko" svojstva objekta, do"adaja i&i oko&ine. D tom smis&u podaci su Nzabi&jeeni 5sprem&jeni6 simbo&i' koji uk&jucuju Nrijeci 5tekst iSi&i verba&no6, brojeve, dija"rame i s&ike 5fotozapisi iSi&i videozapisi6, koji su "radivni e&ementi komunikacije i cija namjena je bi&jeenje aktivnosti i&i situacija da bi se konacno dobi&a istinita s&ika i&i stvarni do"adaj.

% rada podataka
;brada podataka definie se kao skup operacija koje se izvode nad podacima radi dobijanja novi( informacija. .

.a bi podatak postao informacija mora imati zna8enje novosti za primaoca, odnosno mora uticati na pove,anje nivoa znanja primaoca. ?a8ini obrade podataka: 1. :. . !. )u8na obrada 9e(ani8ka obrada %&ektrome(ani8ka obrada %&ektroni8ka obrada

Pri&ikom obrade podataka postoji vie raz&i8iti( faza. #e faze se de&e na: < Dnos podataka < ;brada podataka < Prikazivanje rezu&tata obrade < 9emorisanje 58uvanje6podataka.

(nformacija
Informacija nastaje tuma8enjem, odnosno interpretacijom podataka i stav&janjem u kontekst zna8enja. .ak&e, protuma8eni podatak donosi informaciju. 0ao to pokazuje s&ika 1.1, podatke je katkad potrebno transformirati 5se&ektirati, k&asificirati, sortirati, a"re"irati i&i na koji dru"i na8in obraditi6, a zatim protuma8iti da bismo dobi&i informaciju.

)e8 informacija poti8e od &at. Informare to zna8i informisanje, obavetavanje. /nformacija 5eng. Information6 je rezu&tat ana&ize i or"anizacije podataka na na8in da daje novo znanje primaocu. Postoji mnotvoteorija informacija: probabi&isti8ko<statisti8ke teorije 5). Ris(erM ). 3art&e4, H. $(annon, 2. 2eaver i dr.6, matemati8ki(<nestatisti8ki( 0o&mo"orov6 i dr. teorija: topo&oke 5?. )as(evsk46, a&"oritamske 57.?.

semanti8ki( teorija 5). Harnap i J. Car<3i&&e&M J.0emen4M ). 7. 2e&&sM J. 3intikka6 i dru"e /nformacija je definisana kao neto to redukuje neizvesnost u od&u8ivanju5$(annon @ 2eaver, 19!96. /nformacija je definisana kroz svoj sadraj i svoj kontekst. D pos&ovanju, kontekst je priroda prob&ema koji se reava. /nformacija je izvedena iz podataka, a zna8enje i smisao podataka se doku8uje nekim procedurama ana&izovanja i tuma8enja. Pod pojmom informacija podrazumeva se podatak o rezu&tatu neko" do"aaja koji se treba do"oditi i&i se ve, do"odio, a&i ,iji is(od nije bio poznat. )e, informacija predstav&ja obavetenje koje ima neki ci&j i&i svr(u. /nformacija predstav&ja obraene podatke kojima je dode&jeno neko zna8enje. /nformacija je svrsis(odno or"anizovan skup podataka,koji postaju ce&ina i nose neko odreeno zna8enje. /nformacija 5%n".information6 je rezu&tat ana&ize i or"anizacije podataka na na8in da daje novo znanje primaocu. /nformacija je razno&ikost poruka od davaoca 5ono" koji a&je informaciju6 do primaoca 5ono" koji prima informaciju6.

/nformacija se raz&ikuje od podatka po tome to je korisna. /nformacija proiz&azi iz podatka nakon procesa od"ovaranja na pitanja 0;, T#a, +.%, 0;I/0;, 07., cineci time podatke korisnima za od&uke iSi&i akciju. /nformacije su podaci obo"aceni znacenjem i namenom. /nformacija postaje znanje kad je interpretirana, odnosno stav&jena u kontekst i&i kad joj je dodano zna8enje. /nformaciju 8ine podaci kojima je dato zna8enje putem re&acijski( veza, odnosno or"anizovani podaci koji su ureeni za bo&je s(vatanje i razumevanje. Znaenje informacije moe iti korisno, ali i ne mora. (nformaciju moemo s$vatiti kao podatak kojem je pridruen kontekst. /nformacija je proces i predstav&ja aktivnost komuniciranja. /nformisati, zna8i preneti znanje nekome. Dko&iko neki podatak, i&i mnotvo podataka koje smo primi&i ne pove,a nivo nae" postoje,e" znanja, onda ti podaci ne predstav&jaju informaciju.

$vaka informacija poseduje vrednost,kao to to poseduju roba,novac,rad i&i sirovine. 0arakteristike koje u direktnoj meri uti8u na vrednost informacija su: < 9etode / cene dobijanja informacija < $vr(a 5korisnost6 dobijene informacije < ?a8ini dobijanja informacija < Principi obrade dobijeni( informacija < 'Kisto,a* /nformacija 5'Kistija* /nformacija Q ve,a vrednost6 ?au8no te(no&oki rast, sve s&oeniji privredni i drutveni razvoj, dovode do potrebe za pra,enjem sve vie novi( podataka / nji(ovo pretvaranje u informacije. Dkupno &judsko znanje nije nasta&o do 19BB. "odine udvostru8eno je do 19=B."odine od tada se ce&okupno &judsko znanje udvostru8ava svaki( pet do osam "odina.

Proizvodnja informacija podrazumeva odreivanje redos&eda i svr(e podataka koji formiraju datu informaciju. <;dreivanje redos&eda vri proizvoa8 same informacije u okviru neko" komunikaciono" sistema,8ime obezbeuje da informacija bude pri(vat&jiva i razum&jiva a samim tim i upotreb&jiva. < Proizvodnja informacija vri se ukrtanjem ve, postoje,i( informacija i podataka i nji(ovim prestruktuiranjem u novu informaciju. < )estruktuiranje se obav&ja kodiranjem,prekodiranjem / dekodiranjem tj.pres&ikavanjem jedno" skupa podataka a dru"i skup na osnovu unapred odreeni( principa. #akvi unapred odreeni principi se nazivaju a&"oritmi. .a bi u okviru jedno" informaciono" sistema mo"&e da se proizvode informacije,proizvoa8 informacije mora da ima na raspo&a"anju: < Podatke koji predstav&jaju nestrukturisani skup simbo&a koji se mo"u na&aziti nesistematski prikup&jeni na jednom mestu i&i se mo"u na,i sistematizovano &ocirani u raznim medijama. < )a8unarski sistemi koji s&ui za pretvaranje podataka u informacije / < ;dreeni redos&ed 5a&"oritam6 za svrsis(odno struktuiranje podataka. ;snovne funkcije informacije su: $aznajna funkcija<8iji je ci&j dobijanje nove informacije. Runkcija se ostvaruje u"&avnom preko takvi( etapa upotrebe kao to su: <?jena sinteza 5proizvodnja6 <Predstav&janje <Kuvanje 5.ostav&janje u vremenu6 <Percepcija 50ori,enje6M 0omunikativna funkcija< koja se odnosi na optenja &judi a ostvaruje se preko etapa upotrebe kao to su dostav&janje i raspode&a.Dpotrebe kao to su dostav&janje i raspode&a. Dprav&ja8ka funkcija<8iji je ci&j formiranje svrsis(odno" ponaanja sistema kojim se uprav&ja, a koji prima informaciju. %fikasnost primene i kva&itet funkcionisanja bi&o koje" sistema se u ve&ikoj meri odreuje kva&itetom informacije,na osnovu koje" se donose uprav&ja8ke od&uke. L Kinioci kva&iteta informacija su: < $adrajnost 5Dnutranjost6 < Zati,enost 5$po&janjost6 0va&itet informacije je skup svojstva informacije koja opisuje u kom stepenu ona od"ovara potrebama 5ci&jevima,vrednostima6 korisnika 5$redstva automatizacije,osob&ja i dr.6 )az&ikuje se : < Dnutranji kva&itet< sadrajnost 5svojstvo same informaciije,koja ostaje pri&ikom njeno" prenosa u dru"i sistem6.

<

$po&janji kva&itet< Zati,enost 5$vojstvo informacije dok se na&azi i&i koristi samo u odreenom sistemu6.

Pravovremenost informacije< da je na raspo&a"anju korisniku onda kad mu treba: < #a8nost informacije<da je pover&jiva i dokaziva i da nema za korisnika protus&ovno zna8enje. < Potpunost informacije< da obu(vata sve potrebne aspekte ono"a o 8emu "ovori. < Pouzdanost informacije< da korisnik ima poverenje u izvor i sadraj bez proveravanja. %fektivnost<informacija je re&evantna za sistem i moe se isporu8iti pravovremeno,da je ispravna,konzistentna,upotreb&jiva i ce&ovita. %fikasnost<informacija se moe iskoristiti uz optima&no iskoritenje uz optima&no iskoritenje resursa. Povre&jivost<informacija je zati,ena od neautorizovano" pristupa. /nte"ritet< odnosi se na ta8nost i ce&ovitost informacije i njenu ispravnost u odnosu na sistem vrednosti i o8ekivanja. )aspo&oivost<informacija je raspo&oiva u momentu kad je potrebna 5imp&icira njeno zbrinjavanje6. Dsa"&aenost<informacija je usa"&aena sa zakonskom re"u&ativom i u"ovornim obavezama korisnika. %snovna svr$a upravljanja informacijama jeste kori!enje informacioni$ resursa ( informacioni$ moi organizacije da i se: obezbedi&o u8enje or"anizacije, njeno pri&a"oavanje promen&jivom okruju, a&i i njeno anticipiranje budu,nosti i proaktivno dejstvovanje $ticanje, kreiranje, sk&aditenje, tuma8enje i kori,enje informacija predstav&ja osnovu za rast i razvoj inte&i"entneor"anizacije Dprav&janje informacijama moe da bude s(va,eno kao skup procesa koji podravaju aktivnosti or"anizacije koja u8i i koji su saobraeni tim aktivnostima.

M-D+%./
>ta je mudrost? 9udrost je neto to je duboko interno na produkt znanja koje smo ve, primeni&i u nekoj formi. 9udrost objedinjuje vrednosti, mora& i &i8na iskustva. ;na je rezu&tat du"o" &i8no" procesa u8enja. 9oramo imati sposobnost da uprav&jamo znanjem, ana&iziramo i vrimo se&ekciju. /ndikativno je da je Aeschylus, ve&iki "r8ki dramatur", pre :=BB "odina rekao 'onaj koji zna korisne stvari, a ne mno"e stvari, je mudar*

9udrost je imanje iskustva, znanja, razumevanja uz mo, primenjivanja sve"a to"a odnosno mudrost je sposobnost donoenja ispravni( od&uka. 9udrost je proces kojim procjenjujemo to je dobro i&i &oe, ispravno i&i krivo.
Quinn, Anderson i Finkelstein , isti8u da danas uspe( korporacije &ei pre sve"a u nji(ovim inte&ektua&nim i sistemskim sposobnostima, pre ne"o u fizi8koj imovini. ?avedeni autori smatraju da profesiona&ni inte&ekt neke or"anizacije &ei na 8etiri nivoa znanja:

1. ;ognitivno @know-whatA znanje > osnovna sposobnost i&i discip&ina koju profesiona&ci postiu ekstenzivnom obukom i sertifikacijom. ;vo znanje je najvanije, a&i nije dovo&jno za postizanje komercija&no" uspe(a.

:. )apredne ve!tine @know-howA > ono to je nau8eno u teoriji, odnosno iz knji"e, prevodi se u efektivnu e"zekuciju. $posobnost primene pravi&a jedne discip&ine na s&oene svakodnevne prob&eme najrairenija je profesiona&na sposobnost koja stvara novu vrednost.

. +azumevanje sistema @know-wh6A > omo"u,uje profesiona&cima da idu korak da&je od obav&janja redovni( zadataka ka reavanju ve,i( i s&oeniji( prob&ema, te da stvaraju ve,u vrednost. )azumevanje sistema predstav&ja visoko izvebanu intuiciju, npr. sposobnost direktora istraivanja i razvoja koji instinktivno zna koji projekat i kada da finansira.

!. .amomotivi!ua kreativnost @care 7 wh6A > sastoji se od e&je, motivacije i adaptibi&nosti za uspe(. Eisoko motiviu,e i kreativne "rupe 8esto su bo&je od "rupa sa ve,im fizi8kim i finansijskim resursima.

?avedeni autori smatraju da prva tri nivoa mo"u postojati u sistemima or"anizacije, bazama podataka i&i operativnim te(no&o"ijama, a&i 8etvrti nivo 8esto se na&azi u ku&turi or"anizacije.

7utori eremy i Tony !ipe dobro uo8avaju da novi jezik ' kompanija zasnovani$ na znanju7 5kno"ledge # $ased company6, 6inteligentni$ preduzea7 5intelligent enterprise6 i 'organizacija koje ue* 5learning organization6, moe biti zbunjuju,i. Pojmovi kao to su 6intelektualna aktivaBimovina ili kapital7 5intellectual assets # property or capital6 8esto se mo"u zameniti pojmovina 'aktiva zasnovana na znanju7 5kno"ledge # $ased assets6, 6aktiva zasnovana na informacijama7 5information%$ased assets6, i 6neopipljiva aktiva7 5intangi$le assets6. ;r"anizacije svoju konkurentsku prednost sve vie zasnivaju na neopip&jivoj imovini.

D(;C
4I8% 5.ata, /nformation, 0no1&ed"e, 2isdom6 je pred&o" strukturiranja podataka, informacija, znanja i mudrosti u jednu informacijsku (ijerar(iju "de svaki nivo dodaje odreena svojstva iznad i ispod one pret(odne. Podatak je najosnovniji nivo, informacija dodaje kontekst, znanje dodaje kako "a upotrije iti, a mudrost dodaje kada i za!to "a upotrijebiti.

./02 mode& se teme&ji na pretpostav&janju s&ede,e" niza postupaka: podatak do&azi u ob&iku neobraeni( zapaanja i dimenzija, informacija se ob&ikuje ana&iziranjem veza i odnosa izmeu podataka, znanje se ob&ikuje koriste,i informaciju za de&ovanje, mudrost se ob&ikuje kroz upotrebu znanja, kroz komunikaciju korisnika znanja i kroz razmi&janja. ;pta je misao da je podatak manji od informacije, a informacija je manja od znanja, odnosno, da bi se kreira&a informacija potreban je podatak i samo kada postoji informacija znanje moe iza,i na vidje&o. .ija"rami ispod pokazuju dva po"&eda ./02 (ijerar(ije. Prvi prikazuje &inearni niz, a dru"i piramidu znanja.

"(+&M(D& Z)&)#& ili "(+&M(D& M-D+%./(

.ata > /nformation > 0no1&ed"e > 2isdom 5./026 piramida Podaci > /nformacije > Znanje > 9udrost piramida

.lika :: "odaci D (nformacije D Znanje D Mudrost U piramida Piramida je mode& za predstav&janje struktura&ni( /S/I/ funkciona&ni( odnosa izmedu podataka, informacija, znanja i mudrosti.

$adraj &judsko" uma 5prema )usse&&u 7ckoffu6 8ine: podatak, informacija, znanje, razumijevanje 5spoznajni i ana&iti8ki proces koji od"ovara na pitanje za!to6 i mudrost. 7ckoff pritom upozorava da se prve 8etiri kate"orije odnose na pro&ost i bave se onim to je bi&o i&i onim to je poznato. $amo se peta kate"orija, mudrost, bavi budu,im vremenom jer sadrava matovitost, pronic&jivost i kreativnost. .o mudrosti se ne do&azi &a"ano i jednostavno, najprije se mora uspjeno pro,i kroz sve pret(odne kate"orije. $ pomo,u razumijevanja se moe postoje,im znanje stvarati novo, odnosno, &judi koji imaju razumijevanje mo"u poduzimati korisne aktivnosti zato to mo"u sastaviti novo znanje i&i barem nove informacije na teme&ju ve, postoje,e" znanja. )az&ika izmeu znanja i razumijevanja je kao i izmeu u8enja i memoriranja.

Zakljuak
;no to moemo izvesti kao zak&ju8ak iz ovo" teksta, a ujedno i povezati sa modernim na8inom ivota jest s&jede,e: Znanje je rezultat uenja.

Pove,anje nivoa znanja dovodi do bo&je" od&u8ivanja. ?ove te(no&o"ije dovode do ubrzanja i sve ve,i( ko&i8ina podataka i informacija. 9i"imo u "eku znanja( obrazo"anom drut"u( drut"u u!enja i znanja( no"oj informacionoj ci"ilizacij( u!e#em drut"u( audio"izuelnoj elektronskoj ci"ilizaciji( umreenom drut"u( digitalnoj renesansi( sa rimjenom inteligentnih tehnologija obrazo"anja i inteligentnih sredina za u!enje( multimedijalnih tehnologija( informaciono-komunikacionih tehnologija( no"ih T: i "ideo tehnologija( digitalnih tehnologija( tehnologija interakti"nog u!enja( itd. D svim tim te(no&okim inovacijama moramo se sna,i tj. znati i( koristiti, primjeniti i da&je usavravati i znanjem spremno do8ekati u&azak u informati8ko dru tvo tj! dru tvo znanja i uenja!