Protisti su jednoelijski, ree kolonijalni mikroskopski sitni eukariotski organizmi koji se meusobno veoma razlikuju po obliku tela, nainu

ivota, ishrane i razmnoavanja. Otkrio ih je holandski naunik Antoni van Levenhuk posmatrajui pod mikroskopom kap ustajale barske vode. Protisti se nalaze u slatkoj, slanoj, brakinoj vodi, u vlanom zemljitu, na/u telu biljaka i ivotinja.

U odnosu na domaina, protisti mogu biti: - TETNI (PARAZITI) - KORISNI - NEUTRALNI

Po nainu ishrane, dele se na: - AUTOTROFNE - HETEROTROFNE

HETEROTROFNI PROTISTI
Postoji oko 65 000 vrsta heterotrofnih protista.Klasifikovani su u: 1. Heterotrofne protiste ameboidnog izgleda- AMEBE 2.Heterotrofne protiste sa bievimaBIARI 3.Heterotrofne protiste sa trepljamaTREPLJARI -4.Heterotrofne protiste koji formiraju spore- SPOROZOE

Telo veine heterotrofnih protista je jednoelijsko (morfoloki gledano). Fizioloki gledano ta jedna elija je itav organizam. elija je graena iz sledeih delova:

- ELIJSKOG OMOTAA - CITOPLAZME SA ORGANELAMA - JEDRA

ELIJSKI OMOTA
elijski omota moe biti: 1. elijska membrana PLAZMALEMA Ona je tanka i elastina. Protisti koji je imaju, nemaju stalan oblik tela, ve promenljiv (AMEBOIDAN). Imaju je amebe. 2. elijska opna PELIKULA Ona je vrsta, manje elastina, telu daje stalan oblik. Imaju je biari i trepljari. 3. Oko pelikule/plazmaleme neki protisti mogu imati LJUTURICU graenu od krenjaka (foraminifera) ili silicijuma (radiolaria).

CITOPLAZMA SA ORGANELAMA
Citoplazma je dvoslojna; spoljanji sloj je gust i homogen (ujednaene grae), dok je unutranji sloj tean, rei i zrnast sa jedrom i organelama. Protisti pored uobiajenih imaju i specifine organele: 1. HRANLJIVU VAKUOLU Struji po citoplazmi raznosei hranljive materije. U njoj se vari hrana jer sadri brojne enzime.

2. KONTRAKTILNU VAKUOLU vri kontrakcija (grenje i oputanje) punei se i praznei vodom imaju je slatkovodne praivotinje kod kojih, zbog vee koncentracije soli unutar tela, voda stalno prodire u organizam, te ona ima ulogu u: 1. izbacivanju vika vode OSMOREGULACIJA 2. U izbacivanju tetnih produkata nastalih u toku elijskog disanja ESKRECIJA 3. Moe imati ulogu u RAZMENI GASOVA sa spoljanjom sredinom

JEDRO

1.

2.

Praivotinje imaju jedno jedro, ali mogu imati i dva ili vie jedra. Kod nekih postoji dva tipa jedara: VELIKO JEDRO (VEGETATIVNO, MAKRONEUKLEUS) Ima ulogu u regulaciji ivotnih aktivnosti MALO JEDRO (GENERATIVNO, MIKRONUKLEUS) Ima ulogu u razmnoavanju

KRETANJE PROTISTA
Veina praivotinja ima organele za kretanje: 1. LANE NOICE (PSEUDOPODIJE) Predstavljaju citoplazmatine izvrate koji nastaju prelivanjem citolazme u jednom pravcu promenljive strukture; na jednom mestu nestaju, a na drugom se stvaraju. Imaju ulogu u kretanju i u ishrani. 2. BIEVI (FLAGELUMI) Dugi citoplazmatini nastavci, ima ih 1-8, ali kod nekih i vie. Protisti koji ih imaju se kreu talasastim pokretima. Imaju ulogu u kretanju, ishrani i primanju drai.

3. TREPLJE (CILIJE) Kratki citoplazmatini nastavci, ima ih jako mnogo, kreu se pokretima kao veslanje. Imaju ulogu u kretanju, ishrani i primanju drai. 4. NEPOKRETNI PROTISTI Izazivaju bolesti (grupa Sporozoa)

ISHRANA PROTISTA
SAPROZOJNO se hrane protisti koji upijaju tene supstance celom povrinom tela preko elijske membrane. Veina parazita se hrani saprozojno. Za ovaj nain ishrane nisu potrebne posebne organele. 2. HOLOZOJNO se hrane protisti koji na odreenom delu tela imaju otvore (ELIJSKA USTA) i kroz njih ulaze vrste supstance, iji se nesvareni delovi izbacuju kroz drugi otvor (ELIJSKI ANALNI OTVOR). U usmeravanju hranljivih estica ka elijskim ustima esto pomau organele (bievi ili treplje). Varenje hrane se obavlja unutar hranljivih vakuola.
1.

DISANJE
Protisti diu celom povrinom membrane, difuzijom razmenjujui gasove. Kontraktilna vakuola moe imati ulogu u eliskom disanju.

RAZMOAVANJE
Kod protista postoje dve vrste razmnoavanja: 1.BESPOLNO RAZMNOAVANJE A) DEOBA ELIJE Predstavlja pravilno, ravnomerno deljenje tela roditeljske jedinke na dve jednake erke elije. Moe biti poprena i uzduna. Postoji: - BINARNA DEOBA kod koje se jedinka deli na dve, iste veliine - MULTIPNA DEOBA kod koje se jedinka deli na vei broj manjih, ista veliine, pri emu se prvo deli jedro a zatim citoplazma. B) PUPLJENJE Predstavlja delenje roditeljske elije na dve, kod kojih se razlikuju krupna materinska elija i manja erka elija. Ovaj tip deobe je neravnomeran. Moe se formirati samo jedna erka elija ili se istovremeno odvaja vie erki elija.

2. POLNI OBLICI RAZMNOAVANJA: U polnom razmnoavanju uestvuju dve polne elije - jedinke (GAMETI) i mogu biti jednaki po veliini i izgledu, a mogu se razlikovati pri emu su muki gameti manji i pokretni, a enski vei i nepokretni. Spajanjem dve polne jedinke nastaje ZIGOT. Zigot prelazi u jedinku sledee generacije ili se deli i daje vei broj novih jedinki.

Kod nekih heterotrofnih protista dolazi do privremenog spajanja dve jedinke, umnoavanja broja jedara u svakoj i razmene delova jedarnog materijala preko citoplazmatinog mostia, posle ega se jedinke razilaze. Ova pojava je vana zbog genetike raznovrsnosti i zastupljena je kod trepljara. Naziva se KONJUGACIJA. Kada nastanu nepovoljni uslovi (zima, sua) mogu da preu u stanju mirovanja, prestaju da se hrane i razmnoavaju, zaokrugljuju se i zatiuju jednom vrstom opnom. Ovaj mirujui stupanj oznaava se kao CISTA. Ciste mogu da preive u nepovoljnim uslovima. Kada spoljanji uslovi ponovo postanu povoljni, izlaze iz njih i poinju da se hrane i dele.

KOLONIJALNE PRAIVOTINJE
Meu jedinkama unutar kolonija postoji podela rada : neke imaju ulogu u razmnoavanju, a druge u obavljanju osnovnih ivotnih funkcija, u ishrani i kretanju. elije se meusobno razlikuju to predstavlja KORAK KA VIEELIJSKOM ORGANIZMU.

AMEBE
Ovi protisti nemaju na povrini tela vrstu opnu tako da mogu da menjaju oblik tela. Mnogi obrazuju ljuturicu. Najee imaju jedno jedro.Kreu se pomou lanih noica koje imaju ulogu i u uzimanju hrane. Hranu gutaju i vare u hranljivim vakuolama. U telu moe istovremeno biti vie hranljivih vakuola. Nemaju elijska usta. Nesvarene delove hrane mogu izbacivati na bilo kojem delu tela. Slatkovodne vrste imaju jednu kontraktilnu vakuolu koja je u vidu meka. Diu preko itave povrine tela. Razmnoavaju se deobom nadvoje, a neke i polno. U nepovoljnim uslovima obrazuju ciste.

ive u slanim i slatkim vodama, a neke ak i na vlanim mestima u zemlji; mnoge su praziti razliitih ivotinja. Najee ive pojedinano, ali ima i kolonijalnih vrsta. U ovu grupu spada dizenterina ameba koja stvara rane u zidu creva. Hrani se crvenim krvnim zrncima ERITROCITIMA. Obrazuje ciste koje se sa izmetom izbacuju u spoljanju sredinu. ovek se zarazi ako proguta ciste, a to se moe desiti ako pije zagaenu vodu, jede neoprano povre ili jede prljavim rukama. Ciste ove amebe mogu dugo da opstanu u slatkoj vodi. Ljudi koji su nosioci dizenterine amebe su opasni po svoju okolinu, jer predstavljaju izvor zaraze. Bolest poinje krvavim prolivima to izaziva dehidrataciju. Bolest koju izaziva ova ameba se naziva DIZENTERIJA (SRDOBOLJA).

Neke amebe oko svoje plazmaleme imaju ljuturice od : SILICIJUMA (RADIOLARIJE) Imaju ljuturice razliitog izgleda, nekada lepih pravilnih geometrijskih oblika. KRENJAKA (FORAMINIFERE) Srodnici ameba koji ive u morima. Ljuturice izumrlih foraminifera taloile su se hiljadama godina i obrazovale krenjake stene.

BIARI
Predstavljaju najveu grupu heterotrfonih protista. Veoma su raznovrsni po izgledu, ivotnom ciklusu i nainu ivota. Imaju manje ili vie vrstu opnu, tako da oblik tela moe biti manje vie postojan. Kreu se pomou bieva koji imaju ulogu u usmeravanju hranljivih estica ka usnom otvoru. Najece imaju jedan ili dva bia, ali ih moe biti i vie, nekada i veoma mnogo. Poseduju usni otvor, ali nemaju odreeno mesto za izbacivanje nesvarenih produkata (elijski analni otvor).

Organela za izluivanje je u vidu jednostavnog meka. Razmnoavaju se deobom nadvoje, i to uzduno, a neki se mogu razmnoavati i polno. Obrazovanje cisti je esta pojava. iroko su rasprostranjeni, naseljavaju slatke vode i mora, neki ive slobodno, drugi sesilno, ili pojedinano, ili u kolonijama. Meu protistima sa bievima ima parazita biljaka, ivotinja i oveka, a ima i onih koji su za svoje domaine korisni. Na primer, neke vrste ive u crevima termita i omoguavaju im da vare celulozu koja je osnovni sastojak njihove hrane drveta.

Za parazite najee je karakteristian sloen ivotni ciklus koji ukljuuje smenu dva domainstva. Predstavnici biara su: TRYPANOSOMA Izaziva bolest spavanja kod oveka, oboljenje poinje groznicom, a na kraju se javlja pospanost i dolazi do smrti. Ova bolest je rasprostranjena u Africi, a prenose je muve cece koje se hrane krvlju. ovek je neotporan na ovu bolest, i ona se iri progresivno; obuhvata nervni sistem. Prepoznatljiva je po biu koji je strastao u membranu.

BIAR TRIHOMONAS ivi u crevima i polnim putevima mukaraca i ena; prenosi se putem polnog odnosa. Izaziva pojavu neprijtnih simptoma (pojaan sekret). Neophodno je leenje oba partnera. LEISHMANIA Izaziva rane na koi i brojna krvarenja u telu.

TREPLJARI
U ovu grupu spadaju najkrupniji protisti. Kreu se pomou treplji. Kod veine, treplje postoje celog ivota, ali se kod nekih javlju samo u odreenim etapama ivotnog ciklusa. Treplje pokrivaju telo ili u potpunosti ili su grupisane na pojedinim mestima u snopove, ili su poreani u nizove. Telo je pokriveno vrstom opnom, te je njegov oblik stalan. Opna je esto vrlo interesantna. Izdeljena je na polja iz kojih polaze jedna do dve treplje . U spoljanjem delu citoplazme mnogih vrsta postoje naroite organele za odbranu i napad. Izbaene organele mogu zabosti u telo rtve i ubrizgati otrovnu materiju koja deluje paralizujue. Te organele se nazivaju TRIHOCISTE.

Trepljari imaju dva jedra : veliko (vegetativno) i malo (generativno). Imaju elijska usta i tano odreeno mesto gde se izbacuju nesvareni produkti. elijska usta, smetena na dnu predusnog udubljenja nastavljaju se u elijsko drelo gde se formira hranljiva vakuola. Kontraktilne vakuole pored centralnog meka i odvodnog kanala imaju i 710 dovodnih kanalia. Razmnoavaju se bespolno, obino poprenom deobom nadvoje. Postoji i konjugacija kao oblik razmnoavanja. Neke su pokretne (paramecijum), mogu biti sesilne (stentor i vorticela).

STENTOR Nema drku, izduen je, izgleda kao trubica; ima treplje samo na jendom kraju tela. VORTICELA Izgleda kao biljka; zvonce; ima treplje samo na jednom kraju tela.

ZNAAJ PRAIVOTINJA
-

Znaajne karike u lancu ishrane Lenticele (imaju ulogu u formiranju sedimenata slojeva zemljine kore) Parazitske praivotinje

POREKLO PRAIVOTINJA
Protisti vode poreklo od bakterija i prokariota monera. Prvo su nastali biari, pa zatim svi ostali.