Vrste miljenja-imaginativno i realistiko, divergentno i konvergentno

Kod realistikog miljenja postoji objektivna istina, samo jedno mogue reenje. Lini stavovi, miljenja, ukusi se zanemaruju, traga se za objektivnim i proverljivim.Realistikom miljenju je srodan termin Konvergentnog miljenja. Konvergentno miljenje se zasniva na pravilima logikog miljenja, odnosno logiki ureenom sledu intelektualni radnji koji dovodi do jednog tanog reenja. !rimeri za ovu metodu miljenja i reavanja problema su brojni. " matemati#i se na ovaj nain usvaja algoritam za reavanje neke klase matematiki zadataka, a u prirodnim i drutvenim naukama neke uzrono-posledine veze koje dovode do reavanje odreeni problema $na primer kako sklop u umi utie na spratovnost ili zato se vodonik vie ne koristi za pokretanje #epelina%.

Kod imaginativnog miljenja, situa#ija je suprotna- ne postoje pogreni i trani odgovori, miljenja, stavovi. &e postoji stroga usmerenost, tako da lini stavovi,motivi,emo#ije, ukusi preuzimaju vodeu ulogu. 've grupe imaginativnog miljenja jesu ona koja za #ilj ima neki produkt-pesmu,sliki, pozorinu predstavu i ona koja nema svrsis odnu (unk#iju, a u koju spada matanje, sanjarenje, (antazije, igre, snovi)!od divergentnim miljenjem se smatra stvaranje novi ideja, u*ivanje u pro#esu tra*enja, traganje za to veim brojem tani reenja. 'ivergentno miljenje imaju kreativne osobe. +sobe koje koriste konvergentno miljenje, iako inteligentne, mogu biti i netolerantne, smatraju kako postoji ispravan i neispravan nain reavanja zadatka.

$!rimer divergentnog miljenja sa svetske mree.% &aunik -urra. /ell--ann, dobitnik &obelove nagrade za (iziku i veliki zaljubljenik u matematiku, pria o nezgodama jednog uenika srednje kole koji u 0jedinjenim 'r*avama mora da pola*e ispit iz (izike da bi bio primljen na (akultet. !ro(esor ga pita, Kako e izmeriti visinu tornja pomou barometra? -ladi odgovara, U depu imam klupko konca, veem barometar za to klupko, popnem se na toranj i spustim barometar, a zatim izmerim duinu konca. Pao si!, nemilosrdno odgovara pro(esor. +n je od uenika oekivao ovakav odgovor, barometar meri pritisak, a pritisak se menja sa visinom $jer je pritisak vazdu a na *ivu razliit%. &a svaki deset i po metara *iva se sputa za 1 milimetar2 pa ako je pritisak na zemlji 345 mm, a 363 na vr u tornja, to znai sledee, 345 - 363 7 82 15,6 9 8 7 81,6: +dgovor je ; toranj je visok 81,6 metar. 0tudent se ipak nije predao. +bratio se viim organima i doputeno mu je da jo jednom izae na ispit. +vog puta ga je ispitao lino pro(esor /ell--ann. +bratio se studentu ovako, aboravimo ta je bilo na prolom ispitu. !sto pitanje" #vo barometra, ovde napolju je toranj, reci mi kako e da izmeri visinu tornja barometrom. 0tudent se zamislio asak, napravio beleke i izjavio, $aao sam %& reenje pa sad ne znam koje je najbolje! /ell-ann, iznenaen, zatra*i od studenta da nabroji sva reenja. -ladi pone, Prvo reenje" staviu barometar na zemlju uz zid tornja, napraviu zarez na zidu na vr'u barometra, onda u barometar postaviti na zarez, pa napraviti novi zarez i tako dalje ( dok ne do)em do vr'a. *ru+o reenje" ekau ,unce, staviu barometar na zemlju, izmeriu nje+ovu senku pa uporediti sa senkom tornja i tako u odrediti visinu na nain kao je to uradio -ales. -ree reenje" popeu se na vr' tornja s 'ronometrom, baciu barometar, izmeriti vreme pa ( po .ormuli zakona o sili tee i ubrzanju ( izraunati visinu tornja. /etvrto reenje" izraunau visinu po

padu pritiska ... $Reenje koje je drugi pro(esor tra*io%. Peto... esto... reenje... 0 na kraju je i dvadeset i prvo reenje, koje moda nije odve poteno. 1tii u do uvara tornja, pokazati mu barometar i dati mu +a pod uslovom da mi kae koliko je toranj visok!