Razmnozavanje paprati To su vrste koje ne formiraju cvet i nemaju seme. Tako da se one (izmedju ostalog) mogu razmnozavati i sporama.

Mogu se razmnozavati i vegetativno (deobom bokora- ukoliko se te paprati bokore) ili stolonama ukoliko formiraju stolone (Nephrolepsis sp.). Mogu se razmnozavati jos i kulturom tkiva i bulbilama (pupoljci specijalizovani za razmnozavanje koji se formiraju u pazuhu listova uglavnom). Razmno avanje sporama !od svih biljaka postoji smena gametofitne i sporofitne generacije. Na nali"ju lista se formiraju sorusi u kojima se nalaze sporangije a u njima se nalaze spore. #pore mogu biti razli"itog oblika i boja. $osta su sitne i izgledaju kao u%kasti prah. &o'to su sitne uvek se seju po povr'ini supstrata( pa onda iz spora klijaju protalijumi( a iz njih %e se razviti paprati. Paprati se masovno razmnoavaju sporama. $eo lista na kom se nalaze spore stavi se u presavijeni beli papir. )ko su spore zrele (ako su opne - indusijumi po"ele da pucaju) onda ce se na papiru u obliku lista napraviti otisak tih spora koje onda mogu da se zaseju. *avisno od vrste one zadr avaju klijavost od nekoliko dana do nekoliko nedelja. )ko imaju klijavost nekoliko nedelja onda se "uvaju na suvom i na sobnoj temperaturi. )ko su u pitanju vrste "ije spore kratko zadr avaju klijavost( onda se seju neposredno po sakupljanju. #to se ti"e setve mogu da se koriste plasti"ne posude (kontejneri) koje su dubine +-,cm. -obi"ajen supstrat se sastoji iz me'avine sfagnumske mahovine i krupnog peska ili perlita. &aprati tra e dosta rastresit i dosta porozan supstrat. &red setvu( supstrat se malo zalije( ostavi se da se ocedi i spore se rasejavaju po povrsini. !ada je u pitanju sitno seme ili spore( vrlo "esto se one mesaju sa peskom i onda se stavljaju na papir pa se lupkanjem prstima blago rasejavaju da bi se ravnomerno rasporedile. (jer jako sitno seme ili spore ako bi se sejale u gomilicama( ne bi nikle). Temperature i period nicanja nisu bitni za ispit nego samo za elaborat. *ato 'to kada se nesto seje( jako je bitno da se zna kolika temperatura treba da se obezbedi u tom stakleniku da bi spore ili seme mogli da klijaju( ako su ni e temperature od optimalne( onda je i rezultat klijanja slabiji( a biljke su podlo nije propadanju. Nakon setve spora( kada pocnu ti protalijumi da se razvijaju( oni se tada rasadjuju u set kontejnere (npr( kvadratici su .(./.(.cm( dubine ,cm). Tu biljke ostaju dok ne pocnu previse da se dodiruju i dok ne dostignu negde oko 0cm visine. 1z kontejnera se presadjuju u saksije pre"nika 23cm. Ne bi trebalo da se koriste ve%e jer je rastresit supstrat i brzo se isu'uje. #upstrat koji je pro et korenovim sistemom se ne%e tako brzo isu'iti jer ga koren vezuje i on je kompaktan. 'to je ve%a saksija i vi'e supstrata u kom se jo' nije razvio koren( to %e se br e isu'iti. #ve ovo bi se pisalo u segmentu elaborata 4Tehnologija proizvodnje5. Misli se na sastav supstrata( na"in setve( temperature( rasa6ivanje protalijuma i rasa6ivanje paprati). &osle toga ide prora"un koji ce se raditi na "asovima. Npr. !oliko je potrebno set kontejnera za 73.333 biljaka( koliko je potrebno supstrata za toliko biljaka itd. Razmno avanje kulturom tkiva To radi firma koja je specijalizovana za to. Njihov protokol za razmno avanje (detaljan postupak razmno avanja) je poslovna tajna. Mi mozemo od njih da naru"imo male biljke i da ih gajimo do veli"ine koja nam je potrebna za plasman.

1ma vi'e firmi koji se bave proizvodnjom paprati kulturom tkiva. 8a sam na'la jednu i na prezentaciji su dati podaci sa njihovog sajta. (sajt moze da koristi onaj koji je uzeo paprati kao temu). !ao proizvodja"i( mozemo se odluciti da li da nabavimo gotove biljke od nekog ko je specijalizovan za to ili %emo sve sami. Taj neko ko je proizveo biljke na taj na"in bi trebao da nam da i tehnologiju proizvodnje uz kupljene biljke. 8ednostavno oni garantuju za svoj materijal da je zdrav i garantuju da %e sa biljkama biti sve u redu ako se kupac bude drzao svega 'to prodavac navede u tehnologiji. )ko se mi tih uputstava drzimo a nesto ne valja( onda je njihova odgovornost. 1na"e( bilo 'ta da se radi u objektu za proizvodnju biljaka( uvek treba da stoji potpis ko je sejao( ko je presadjivao( ko zaliva( jer ako se desi neki problem mora da se zna ko je odgovoran. &roblem za nas elaborat je 'to nema svi informacija za sve vrste tako da mora da se tra i i po drugoj literaturi. 9e%ina proizvo6a"a na svom sajtu daje svoju tehnologiju samo onima koji od njih kupe biljke. *a ostale je to poslovna tajna. #ve to cemo mi u sustini zajednicki da radimo na vezbama i na konsultacijama. Razmnozavanje deobom bokora (stolonama) 8ednostavno se uzme bokor( izdeli se na vise delova( dobiju se nove biljke. Mada to mo e da se radi samo u kucnoj varijanti jer nije isplativo zbog malog faktora multiplikacije. !od Platycerium sp. se u osnovi obrazuju bo"ni pupoljci kojima moze da se razmno ava 'to je opet neki vid deobe bokora. Razmnozavanje bulbilama !od nekih vrsta paprati se obrazuju pupoljci koji su specijalizovani za razmno avanje. :ni se obi"no formiraju na listu. !ada ti pupoljci sazru( odvoje se od biljke( padnu na zemlju i nastavljaju da rastu kao nova biljka. Razmnozavanje ;romelija :ne se mogu razmnozavati vegetativno (bocnim izdancima). ;romelija cveta( kada precveta( materinska rozeta postepeno odumire i formiraju se nove rozete u osnovi stare. Te nove biljke kada se odvoje posade( obi"no mogu da cvetaju nakon 7-0 godine. )ko elimo da ubrzamo cvetanje( treba da se tretiraju etilenom (hormon starenja). Metod podele bokora se ne koristi za masovnu proizvodnju jer je mali faktor multiplikacije( od jedne materinske biljke se dobije samo nekoliko novi. 1 one se mogu razmnozavati kulturom tkiva a mogu i semenom (opisano u knjizi prof. Mijanovi%). 1z semena bi trebalo odprilike neke 7-0 god da se dobije biljka za prodaju a mozda jos "ak i godinu( dve kod nekih vrsta da procveta. (onda se primenjuje etilen). - proizvodnji bromelija se koristi supstrat koji je dosta porozan jer su to epifitne biljke. - tehnologiji se pise< temperatura klijanja( posude u kojima se seje.. i sve to kao jedno uputstvo na par strana. :no sto je bitno da se zna za ispit. a) !ako se razmnozavaju paprati= Mogu da se razmnozavaju sporama( vegetativno (podelom bokora ili stolonama)( kulturom tkiva ili bulbilama. 1li b) kako se masovno razmnozavaju paprati=

#porama i kulturom tkiva. *a ;romelije ista pri"a. a) kako se one razmnozavaju= b) koji se metod koristi za masovnu proizvodnju= !ultura tkiva i semenom.

Razmnozavanje Ficus-a *a ispit je bitno za se zna da se fikusi razmnozavaju reznicama( vazdusnim poleganjem i kulturom tkiva. - masovnoj proizvodnji se koriste ili reznice ili kultura tkiva. )ko hocemo da nabavimo biljke proizvedene kulturom tkiva( naru"ujemo i od specijalizovanih firmi. :bi"no one imaju sajt na internetu( i mo ete i tako prona%i. Na"in proizvodnje fikusa reznicama je detaljno prikazan u knjizi profesorke Mijanovi%. -glavnom se mnoge lisno dekorativne biljke razmnozavaju reznicama i u literaturi koja vam je preporu"ena za ovaj ispit nema puno detalja u vezi proizvodnje mnogih lisnodekorativnih biljaka. *a razmnozavanje fikusa se koriste vrsne i bocne reznice sa 2-7 nodusa. !od drvenastih biljaka je va no vreme uzimanja reznica( tako da postoji podela na zelene( poluzrele i zrele. : tome detaljno u"ite na predmetu &roizvodnja sadnog materijala. *elene reznice su one kod kojih tkivo jos nije odrvenelo( one dosta transpirisu. :bicno se oziljavaju pod mist sistemom. :no 'to u"ite na &roizvodnji sadnog materijala mo e se primeniti i na fikuse i ostale drvenaste vrste lisnodekorativnih biljaka koje se gaje u enterijeru. )ko se uzimaju zelene reznice( one moraju da se oziljavaju pod mist sistemom ili ce se staviti neka plasticna folija preko reznica zbog transpiracije. &reporuka je da se fikusi razmnozavaju reznicama koje su poluzrele ili zrele (da im je tkivo odrvenelo). 9rste roda Ficus koje smo mi radili (F. elastica, F. benjamina, F. alli i dr.) se uglavnom lako o iljavaju( ali je za uspe'no o iljavanje potrebno obezbediti visoku temperaturu (negde oko 03>?). Tom prilikom se zagreva i supstrat( 'to vi u"ite na &roizvodnji sadnog materijala (grejanje u parapetima i grejanje podnih povr'ina). )ko bismo kod nas proizvodili fikuse imali bismo velike troskove za grejanje( tako da se mnogo vi'e isplati uvoz mladih biljaka (o iljenih reznica ili biljaka dobijenih kulturom tkiva) i njihovo dalje gajenje do eljenih dimenzija za plasman.

-slovi gajenja fikusa u stakleniku su prikazani na prezentaciji. *a elaborat je bitno da studenti znaju da prera"unavaju mere iz anglosaksonskog sistema u internacionalni sistem( kako bi bili u stanju da koriste podatke i iz ameri"ke literature. ;itno je da se nauce da se proracunavaju mere jer ce nam to trebati. Moracemo to da znamo na odbrani elaborata. Objanjenje primera sa prezentacije (0 lbs N per 2(333 s@ ft per month) A ovo s@ ft (s@uare feet) je kvadratna stopa a lbs su funte (pounds)- te inska mera !ad tako nesto dobijemo( moramo da ih preracunamo ili u kg po aru( kg po ha( g po m7. To mozemo preracunati tako sto cemo jednostavno naci na google-u konvertor koji nam treba. Bunte u kilograme ili grame( kvadratne stope u metre kvadratne itd.. Npr. 0 lbs su 2(0, kg( 2333 kvadratnih stopa je C7(C m7. To zna"i da ako dodajemo 6ubrivo u koli"ini od 0 lbs azota (N) po 2333 s@ ft povr'ine( zapravo treba da dodamo 2(0, kg azota na C7(C m7 povr'ine. :nda se radi proporcija. 2(0, kg < C7(C m7 D E < 233 m7 E D 2(., kg To zna"i da treba da se doda 2(., kg azota na 233 m7( odnosno 2(., kgFa (po aru). GG9odite ra"una da ne stavljate u proporciju 2 ar( ako su na levoj strani kvadratni metri. Mere na levoj i desnoj strani proporcije moraju biti isteHHHH )ko su na levoj kg( ne mogu na desnoj strani biti gramiH )ko ste proporciju postavili kao 2(0, kg < C7(C m7 D E < 2 m7 $obili biste 3(32., kg po metru kvadratnom. :"igledno je da se to ne mo e izra avati u kilogramima po metru kvadratnom jer je broj sa previ'e decimala. :nda imate dve mogu%nosti< 2. &rera"unajte koliko je to kg po aru ili hektaru. 2 a D 233 m7 ( sledi da 3(32., kg po metru kvadratnom mno ite sa 233 i dobijate 2(., kgFa 2 ha D 23 333 m7 ( sledi da 3(32., kg po m7 ( mno ite sa 23 333 i dobijate 2., kgFha

7. &rera"unajte koliko je to grama po metru kvadratnom 3(32., kg po metru kvadratnom je 2.(, gF m7 !od mnogih biljaka se preporucuje da se pred isporuku obustavi prihrana. To je zato 'to se biljke tokom proizvodnje intenzivno gaje da bi za 'to kra%e vreme porasle 'to vi'e. - stakleniku imaju veliku koli"inu svetlosti( intenzivnu priranu (poja"ano je vr'enje fotosinteze). !ada se biljka koja je rasla u takvim uslovima prenese u neku obicnu prostoriju kao sto je npr. nasa ucionica gde nema toliko svetla onda se biljka do ivi stres. $a bi se taj stres sveo na minimum( prihrana se obustavlja pred isporuku i posle nekih par nedelja( nakon isporuke( biljke ne bi trebalo da se orezuju( presa6uju( prihranjuju dok se ne prilagode i ne oporave od transporta. !od Bicusa moze da se desi da koren proraste kroz otvore na saksijama tako da tada moze da se oreze kako ne bi prilikom presadjivanja doslo do o'te%enja korenovog sistema. Svetlost &odaci na slajdu su uglavnom iz americke literature. foot candles A )nglosaksonska mera za mera za merenje osvetljenosti neke povrsine. -koliko elimo da izmerimo osvetljenost neke povr'ine( koja je to koli"ina svetlosti koja obasjava neku povr'inu onda to mo emo da uradimo aparatom koji se zove luksmetar. Merenje je jednostavno( aparat se dr i u ruci ili se postavi na povr'inu na kojoj merimo osvetljenost i intenzitet osvetljenosti se o"ita u luksima (lu/) ili u Ifoot candleI (fc). :vo treba razlikovati od Jat-a( jer su to jedinice kojima se meri snaga uredjaja koji emituje svetlost( npr. sijalice. Treba razlikovati i od lumena( jer je to mera za intenzitet svetlosti ali ne uzima u obzir povr'inu. Primer Na sajtu http<FFmK.opera.comFelektrotehnaFblogFrasveta-za-staklenik-plastenik-akvarijumsobnebiljke-sijalice-prodaja postoji ponuda rasvete koja mo e da se koristi u biljnoj proizvodnji. Tamo %ete na%i na primer sijalicu koja ima slede%e karakteristike<
MASTER SON-T PIA !!" #REEN PO$ER Tip< natrijumova (L&#) sijalica ;oja < 73.3! Temperatura sijalice u radu< .M3 ? Radi< sa prigusnicom ;#N i upaljacem #N+M Nrlo < O.3 Osvetljaj% &&!!! lumena $imenzije < precnik .P mm(duzina 7M0 mm 9ek < oko 03333 sati &roizvodjac< &hilips

&i'e da je osvetljaj MM333 lumena.

To zna"i da ako ovom sijalicom osvetlimo povr'inu od 2 m7( ili postavimo jednu sijalicu na svaki m7( taj metar kvadratni %e biti osvetljen sa && !!! lu'-a( )li( ako postavimo jednu sijalicu na 23 m7( ta povr'ina %e i dalje primati svetlost od MM333 lumena( ali %e biti 23 puta manje osvetljena( odnosno osvetljenost te povr'ine je & &!! lu'-a. *a prera"unavanje fc u lu/-e mo e se koristiti formula 2 fc D 23(P,. lu/ - svakodnevnom ivotu retko se pominju lu/-i( zbog "ega je prilo ena slede%a tabela koja je preuzeta sa vikipedije( kako bi se stekla predstava o tome koliko luksa zna"i koliku osvetljenost u svakodnevnom ivotu.
. Osvetljenost 3.337 lu/ 3.32 lu/ 3.7P lu/ +3 lu/ 233 lu/ 073A+33 lu/ .33 lu/ 2(333 lu/ 23(333A7+(333 lu/ 07(333A203(333 lu/ Primer !ada je vedro nebo u no%i bez mese"ine !ada je vedro nebo u no%i prve ili poslednje mese"eve "etvrti !ada je vedro nebo u no%i punog meseca &rose"na dnevna soba preko dana Taman( obla"an dan :svetljenje u poslovnom prostoru :svetljenost u vreme izlaska ili zalaska sunca. &rose"no osvetljenje u T9 studiju :svetljenost kada je vedar dan ali ne na direktnom suncu (verovatno u hladu) :svetljenost po sun"anom danu( na direktnim sun"evim zracima (ne u hladu)

#ve ove informacije o svetlosti treba da znate jer %ete u jednom savremenom objektu morati da merite i kontroli'ete i temperaturu( i relativnu vla nost vazduha( i koli"inu svetlosti. -op'teno o uticaju svetlosti na rast i razvoj biljaka tokom proizvodnje imate u preporu"enoj literaturi i slu'a%ete u okviru predavanja. &rakti"no( u objektu %e se koli"ina svetlosti regulisati zasenom (o "emu u"ite na predmetu &roizvodnja sadnog materijala). &ored smanjenja intenziteta svetlosti u objektu( zasena ima i funkciju smanjenja temperature u objektu. *asena se izra ava u procentima. Qto se ti"e proizvodnje fikusa( u pitanju su biljke koje su osetljive na promenu intenziteta svetlosti (naro"ito F. benjamina i F. alli) i ako ih preme'tamo one gube listove. *ato su u prezentaciji navedena dva na"ina osvetljavanja fikusa tokom proizvodnje - ili se gaje na ve%oj osvetljenosti( pa se ta osvetljenost smanji ili se svo vreme gaje pri umerenoj zaseni. ;itno je da ne bude velika razlika izme6u osvetljenja u stakleniku (bar u poslednjih mesec dana pred isporuku) i osvetljenja u enterijeru da se ne bi desilo da nakon kupovine fikusi izgube veliki deo listova. -slovi gajenja fikusa u stakleniku koji su navedeni u prezentaciji va e za biljke dobijene bilo reznicama( bilo kulturom tkiva

Razmno avanje kulturom tkiva (detaljno u"ite na predmetu &roizvodnja sadnog materijala) :d male koli"ine polaznog materijala( od malih delova tkiva moze da se dobije veliki broj novih biljaka koje se nakon o iljavanja gaje neko vreme u stakleniku gde se prilago6avaju (aklimatizuju) na nove uslove sredine. Te biljke su prethodno rasle u staklenim bo"icama (teglice( erlenmajeri) na ve'ta"koj hranljivoj podlozi( u sterilnim uslovima( pa je presa6ivanje u supstrat i gajenje u stakleniku gde je manja vla nost vazduha od one u bo"ici za njih ipak trauma (fiziolo'ki stres). - razmno avanju kulturom tkiva naj"e'%e se koriste meristemska tkiva u kojima ima najmanje virusa u odnosu na ostale biljne delove. &ri tom se radi u sterilnim uslovima( tako da su biljke dobijene kulturom tkiva zdrave( bez patogena. Razmno avanje vazdu'nim poleganjem (margotiranje) koristi se za vrlo male obime proizvodnje. *asece se stabljika. - zase"eni deo mo e da se ubaci komadi% drveta da ne bi do'lo do srastanja tkiva. Taj deo mo e da se tretira hormonima za oziljavanje a i ne mora. -zima se supstrat (obicno je to poseban za oziljavanje- mesavina treseta i eventualno perlita). Navlazen susptrat se skroz obavija oko tog dela. -cvrscuje se polietilenskom folijom da ne bi doslo do isusivanja. !ada se pojave korenovi koji se mogu videti kroz providnu foliju onda se sece ispod i presadjuje. Mora da postoji balans izmedju korenovog sistema i lisca. 8er ako je koren nerazvijen a ima puno listova( listovi transpirisu( koren ne moze da usvoji vodu i biljka ce da se susi. Tako da bi trebalo da se pazi da se taj koren dobro razvije i (posto je sve to presadjivanje u kucnoj varijanti). !ada se biljka presadi( mo e se preko te nove biljka staviti jedna polietilenska folija da se poveca vlaznost vazduha unutra i da se time smanji transpiracija dok se taj koren dovoljno ne razvije. Razmnozavanje vrsta iz ro)a Aralia Fatsia japonica Masovno se razmnozava bocnim reznicama. ) redje se koriste i razmnozavanja semenom( korenskim reznicama( vazdusnim poleganjem i kulturom tkiva. Razmno avanje semenom< #eme se seje neposredno po sazrevanju jer brzo gubi klijavost. ) prethodno se ukloni so"an omota" plodova. ;rojke za gajenje su prikazane u prezentaciji. Razmno avanje reznicama Mogu da se koriste hormoni za oziljavanje. &rimenjivanje mist sistema (na taj nacin se obezbedjuje visoka vlaznost vazduha). Ristovi mogu da se redukuju. &ana'irani kultivari se razmno avaju isklju"ivo reznicama. #to se tice vazdusnog poleganja i razmnozavanja kulturom tkiva ista je prica kao kod Bicusa. Razmnozavanje vrsta iz ro)a *e)era Razmno ava se reznicama ili poleganjem. Reznice mogu biti vrsne ili nodusne. 1 mogu biti sa jednim( dva ili tri nodusa. :ve sa 7-0 nodusa se lakse oziljavaju i brze rastu.

;rsljen moze da se proizvodi tako da uopste ne mora da se presadjuje. Mo e da se o iljava i direktno u vise%im korpama u kojima %e se plasirati na tr i'te. )ko se presa6uju o iljenice( dovoljno je jedno presa6ivanje u toku proizvodnje. - 1nfo o supstratu u prezentaciji. Razmnozavanje vrsta iz ro)a Sc+e,,lera :na moze da se razmnozava reznicama (bocnim i vrsnim) ali se kod nje seme koristi za masovnu proizvodnju. !orenske reznice i vazdusno poleganje se koriste kod malih obima proizvodnje. - :stali podaci u prezentaciji. Razmnozavanje vrste Monstera )eliciosa :na moze da se razmnozava vrsnim reznicama( reznicama stabla( retko semenom i vazdusnim poleganjem. :na se dosta dobro oziljava zato sto formira adventivne korenove jos dok raste. Razmnozavanje vrsta iz ro)a S-n.onium &rvenstveno se razmnozava kulturom tkiva za masovnu proizvodnju. ) mogu se koristit i vr'ne ili jednonodusne reznice. Razmnozavanje vrsta iz ro)a Alocasia *a masovnu proizvodnju se takodje razmnozava kulturom tkiva. Mogu 1 bocnim izdancima ali to je za kucne uslove. !oriste se jos i reznice od stabla. Moze i semenom ali ono se mora sejati neposredno po sazrevanju. Razmnozavanje vrsta iz ro)a /ie,,enbac+ia !ultura tkiva se koristi za masovnu proizvodnju. Takodje bi reznice od stabla mogle da se koriste u masovnoj proizvodnji ali sad sve redje. Razmnozava se i bocnim reznicama i semenom (semenom samo za dobijanje novih sorti). - #aksije 27( 2, ili 73 A ti brojevi ozna"avaju koliki je u centimetrima siri (gornji) precnik saksije koji je ujedno jednak i jednak visini. #aksije broj 27 imaju visinu 27 cm( gornji pre"nik 27 cm( a donji pre"nik , cm. - :stali podaci u prezentaciji.

Razmnozavanje vrsta iz ro)a Aspi)istra

:na se razmnozava podelom bokora( tj rizoma koji ona ima u zemlji. Rizom se deli na vise delova u zavisnosti od toga koliko pupoljaka ima na sebi. ) semenom samo u svrhe selekcije i dobijanja novih sorti. Razmnozavanje vrsta iz ro)a 0roton &rvenstveno se razmnozava vrsnim reznicama. Moze i vazdusnim poleganjem i semenom. :va biljka moze da se koristi i za cvetne aranzmane. !ada se stavi list u vodu( mogu da se formiraju mali korencici ali se biljka ne moze na taj nacin razmnozavati jer nema pupoljaka na tim listovima. *ahvaljujuci tim korenovima listovi traju duze u vodi. $igresija< To kod africke ljubicice moze. Razmnozavanje vrsta iz ro)a Maranta Razmnozava se reznicama i kulturom tkiva. - Treset moze da upije dosta vode tako da bi se obezbedila poroznost mora da se doda nesto zrnasto (krupan pesak( perlit..). !recnjak se dodaje zato sto je treset kiseo a krecnjak alkalan a to se opet radi da bi se povecala ph vrednost. Razmnozavanje vrsta iz ro)a Fittonia :na se razmnozava vrsnim reznicama. Nije neophodno koristiti fitohormone jer se reznice dobro oziljavaju. ;iljke su podlo ne dejstvu etilena i gube listove.. Razmnozavanje vrsta iz ro)a Peperomia Mogu da se razmnozavaju lisnim reznicama (slicno kao kod ?rotona). Mogu i reznicama stabla (vrsne i bocne). !od vecine ovih vrste se reznice lako oziljavaju. 1sto kao kod Ledere ne mora da se presadjuje. #vi ostali podaci su u prezentacijiSSSSS..

Razmno1avanje P+ilo)en)ron-a Razmno ava se reznicama( semenom i kulturom tkiva. Razmno avanje reznicama se najvi'e primenjuje kod poviju'a. (&h. scandens( &h. erubescens.) !oriste se vr'ne reznice i bo"ne reznice sa 2-7 nodusa. Reznice mogu da se uzimaju sa mati"nih biljaka 'to bi zna"ilo da mi u jednoj staklari gajimo biljke namenski da bismo sa njih uzimali reznice. 1li mo emo da orezujemo biljke u toku proizvodnje (radi oblikovanja habitusa i podsticanja grananja) i te reznice da iskoristimo za o iljavanje. - : iljavanje se vr'i na 7PT?( pri svetlosti od 0333 fc. (mada je kod nas jako skupo toliko grejati te prostorije - staklare).

- !or'%enje mist sistema nije neopodno( a mo e se koristiti i plasti"na folija (da bi se spre"ila preterana transpiracija). - $odavanje hormona za o iljavanje tako6e nije neophodno. - Reznice se o iljavaju u set kontejnerima ili u saksijama u kojima %e biti i isporuka. Razmno avanje semenom se retko primenjuje( obi"no kod vrsta sa uspravnim iFili razgranatim stabljikama (ili ako su listovi suvi'e veliki( a internodije suvi'e kratke). &rimer< Ph. bipinnatifidum Razmno avanje kulturom tkiva je pogodno za hibride. *ato 'to hibridi "esto imaju sterilno seme. ;iljke dobijene kulturom tkiva imaju kompaktan( razgranat habitus( za razliku od onih razmno enih semenom ili reznicama zbog dodavanja citokinina. Mogu se naru"iti kao ImikrorezniceI ili o iljene i aklimatizovane u set kontejnerima. Na engleskom (microplants ili microcuttings). To su jednostavno reznice koje su proizvedene kulturom tkiva odnosno mikropropagacijom. To nije bitno za ispit ali "isto da se zna. Mo emo ih naru"iti i ako nisu o iljene pa mi da ih normalno o iljavamo u supstratu( mo emo ih naru"iti ve% o iljene u posudama ili one koje su ve% aklimatizovane u set kontejnerima. Razmno1avanje Scin)apsus-a :n je iz iste familije kao i prethodna vrsta i sli"an im je. Razmno ava se vr'nim i bo"nim reznicama koje isto mogu da imaju 2-7 nodusa. Naj"e'%e se koriste vr'ne reznice( du ine oko + cm( i du inom stabljike oko 0 cm ispod nodusa. - : iljavanje se vr'i na 7PT?( pri svetlosti od 0333 fc. - Tokom prve sedmice se koristi mist sistem( kasnije nema efekta na proces o iljavanja. - Reznice se postavljaju u set kontejnere dok se ne o ile pa se onda presa6uju u saksije ili odmah u saksije u kojima %e se vr'iti isporuka. Razmno1avanje 0or)-line - na'im uslovima njena proizvodnja nema neki komercijalni zna"aj. - !omercijalno se razmno ava vr'nim reznicama (u masovnoj proizvodnji). Mo e da se razmno ava i semenom( reznicama od stabla( kulturom tkiva (ali tu nema neki zna"aj kao kod &hilodendron-a). Razmno1avanje /racaena-e 9eliki je rod. !omercijalno se razmno ava vr'nim reznicama. Mo e i reznicama (segmentima) od stabla. Na vrhu tih stabala se formiraju pupoljci koji se razvijaju. Mo e i vazdu'nim poleganjem ali to je za ku%ne uslove. - - nekim zemljama gde je tropska klima (uslovi koji odgovaraju stani'tu ovih biljaka) te biljke se uzgajaju namenski da bi se sa njih uzimale reznice. :ne imaju duga stabla i ona se seku u segmente. :bi"no su du ine oko 03cm a mogu biti i preko 2m. -spravna su( nerazgranata a na vrhovima su rozete listova. Na preseku se obavezno stavlja vosak da se tkivo ne bi isu'ilo ili inficiralo. &re o iljavanja( obi"no se ise"e donji kraj da bi se odstranio vazduh ako je u'ao kako bi biljka mogla da usvaja vodu. -spavani pupoljci pri vrhu se aktiviraju i kre%u da rastu. 1 u zavisnosti od toga koliko se pupoljaka aktiviralo ima%emo 7-0 rozete pri vrhu. !ad porastu( to je gotov proizvod.

- - ku%nim uslovima te reznice mogu da se stave popre"no i tako da se o ile. ($.sanderiana). - D. fragrans - vr'ne reznice i segmenti stabla D. marginata - samo vr'ne reznice Razmno1avanje 2ucca-e *a komercijalnu proizvodnju se razmno avaju reznicama i segmentima stabla. Mogu i semenom( bo"nim izdancima( rizomima( korenskim reznicama ali to sve ima manji zna"aj. 1sporuka je obi"no u saksijama broj od 2+ do 0+( sa jednom ili vi'e biljaka. Razmno1avanje 0-perus-a Razmno ava se podelom bokora (za manje obime proizvodnje) i reznicama. - Ristovi su gusto spiralno raspore6eni na vrhu( u pazuhu listova su pupoljci. 1se"e se jedna reznica( skrate se listovi( naopa"ke mo e da se o ili u "asi sa vodom ( u ku%nim uslovima) a te reznice isto mogu da se postavljaju u supstrat i tu gde su pupoljci %e se formirati novi izdanci. Razmno1avanje Sansevieria-e Mo e da se razmno ava podelom rizoma (bokora). Treba da se vodi ra"una da svaki deo rizoma ima odgovaraju%e pupoljke. To je za manji obim proizvodnje. Mo e i lisnim reznicama -listovi se popre"no seku- donji deo lista se postavlja u supstrat. - osnovi reznice kre%u da izbijaju novi pupoljci i korenovi. Ne mo.u svi kultivari tako da se razmno avaju jer 'are sa strane nastaju kao rezultat nekih mutacija. &rimer< . trifasciata URaurentiiU kod koje mutacija nastaje u korenovom vratu i prilikom razmno avanja lisnim reznicama( nove biljke gube utu prugu du ivice listova. Razmno1avanje Aspara.us-a !omercijalno se razno avaju semenom a podelom bokora mogu za manji obim proizvodnje. Razmno1avanje 0+lorop+-tum-a Naj"e'%e se razmno ava o iljavanjem novih rozeta. O1iljavanje novi rozeta nije viviparija3 Te rozete nastaju kao posledica viviparije. To su cvetna stabla na kom su cvetovi bili( procvetali( precvetali( formiralo se seme koje nije ispalo nego je ostalo da klija na materinskoj biljci i to su u stvari klijavci( sama pojava je viviparija. Te rozete nastaju iz semena. Njihovim odvajanjem od mati"ne biljke i o iljavanjem se razmno ava ?h. comosum. #emenom retko.. &odelom bokora mo e za manji obim proizvodnje. Razmno1avanje 0issus-a - masovnoj proizvodnji se razmno ava reznicama a semenom retko. Razmno1avanje Tra)escantia-je Razmno avaju se reznicama. Razmno1avanje Eup+orbia pulc+errima-e : njoj ima dosta u knjizi Bloriculture. - !omercijalno se razmno ava vr'nim reznicama. #emenom samo za dobijanje novih kultivara. Qto se ti"e kulture tkiva( postoje istra ivanja o tome ali jo' uvek nemaju komercijalnu primenu.

Razmno1avanje 4amioculcas zamii,olia Razmno ava se podelom bokora jer ima zadebljao korenov sistem( krtole u kojima se magacionira voda i hranljive materije pa onda one ne smeju da budu u vla nom supstratu jer %e do%i do truljenja. *ahvaljuju%i njima( biljka mo e da pre ivi neredovno zalivanje. Mo e i lisnim reznicama (pri"a kao kod sanseverije). Razmno1avanje 5alanc+oe Ona je bilj6a 6rat6o. )ana3 7itno znati za ispit( -- Nabrojati ne6e bilj6e 6rat6o. )ana ili objasniti ta to zna8i bilj6a 6rat6o. )ana i navesti primer ne6e( -- To su bilj6e 6oje ne9e cvetati u6oli6o )u1ina )ana: prvo: ne bu)e 6ra9a o) no9i a )ru.o: ne bu)e 6ra9a o) ne6e 6riti8ne vre)nosti( To se razli6uje o) bilj6e )o bilj6e( 5o) ne6i+ je to ;; sati: 6o) ne6i+ &+( < sva6om slu8aju: potrebno je je)an o)re=en broj 6rat6i+ )ana: tj )a bilj6a raste u tim uslovima 6a6o bi cvetala( :va biljka se razmno ava reznicama. (proizvodni proces traje 0-. meseca) : iljavanje direktno u tr nim saksijama. #emenom za dobijanje novih sorti. (proizvodni proces traje ,-23 meseci). Mo e se razmno avati i kulturom tkiva ali nema komercijalni zna"aj. &otrebno joj je dva dana da bude u uslovima kratkog dana da bi cvetala. )li za obilnije cvetanje treba mnogo vi'e( 2. - 7M dana zavisno od kultivara. - proizvodnji se naj"e'%e biljke gaje pod re imom kratkih dana sve do isporuke( najmanje .3 dana. !riti"na du ina no9i je 27(+ h. !od reznica i mati"nih biljaka se primenjuje Iprekid no%iI u zimskom periodu kako ne bi cvetale. Razmno1avanje 0rassula ovata-e #li"no je kao kod prethodne. Razmno ava se reznicama( lisno dekorativna je. Razmno1avanje 6a6tusa > 0actaceae ,am( ? Naj"e'%e se razmno avaju semenom (masovno). Neke mogu i reznicama. :ne koje obrazuju bo"ne izdanke mogu se na taj na"in razmno avati. Mogu i kulturom tkiva ali to nema komercijalni zna"aj. Mogu i kalemljenjem (neki kultivari). Razmno1avanje Sc+lumber.era trucata >s-n( Zygocactus truncata?-us6rsnji:bo1i9ni 6a6tus #emenom se razmno ava samo za dobijanje novih sorti. Mo e i kulturom tkiva ali nema komerc. zna"aj. Masovno se razmno ava vegetativno. !oriste se filokladije (pojedina"ni segmenti). :bi"no se gleda da se uzmu iz gornjeg dela jer oni koji su u donjem delu su podlo niji truljenju i kontaminaciji. Mogu se skladi'titi (kada se uzmu sa mati"ne biljke) i do 0 meseca na temperaturi od .T? i pri relativnoj vla nosti vazduha M+-C+ V. &ostoje istra ivanja koja pokazuju da kod nekih kultivara skladi'tenjem se lak'e o iljavaju. Bilokladije se postavljaju u set kontejnere (,3 ili P7 %elije) ili u saksije broj 0 ili +. Temperatura za o iljavanje treba da bude 72 - 7.T?. 7ilj6a 6rat6o. )ana - kriti"na du ina no%i 22-2. h( u komercijalnoj proizvodnji se gaje pri du ini no%i od 20-2, h (temp. danju 72-77T?( no%u 20-2MT?). &ri temp. od 20T? - biljke cvetaju bez obzira na fotoperiod - ali o vezi temperature gajenja i fotoperioda postoje razli"ita istra ivanja( pa time i manje vi'e razli"iti podaciH

Mati"ne biljke i reznice - uslovi dugog danaHH

RA4MNO4A@ANAE 7E#ONIA 9e%ina begonija se razmno ava reznicama. To mogu da budu reznice sa jednim ili dva nodusa (lista) ako su du e internodije. !od vrsta sa kratkim internodijama (!egonia ricinifolia, !. erytrophylla) seku se segmenti (delovi) stabla koji na sebi sadr e pupoljke i oni se horizontalno postavljaju na povr'inu supstrata. ;egonije koje formiraju bo"ne izdanke (!. erytrophylla) mogu da se razmno avaju i deobom bokora( ali to je samo za vrlo mali obim proizvodnje. Begonia rex se naj"e'%e razmno ava lisnim reznicama (u masovnoj proizvodnji). *a manji obim proizvodnje (ku%ni uslovi) mo e da se razmno ava i podelom bokora po'to u korenovom vratu formira nove izdanke (nove bilj"ice). Tako6e( mo e da se razmno ava reznicama od stabla (segmenti stabla koji se horizontalno postavljaju u supstrat( otprilike do svoje polovine). &ostoje kultivari koji se razmno avaju i generativno ali to nema ve%i zna"aj u proizvodnji ove vrste. Razmno avanje lisnim reznicama :drasli listovi se seku na delove koji imaju dobro izra enu nervaturu (razvijene nerve). 1se"eni segmenti se postavljaju u supstrat za o iljavanje pod uglom od .+T. #upstrat< pesak ili krupan treset Temp. < 72-7.T? &roizvodni proces traje ,3-M+ dana( zavisno od kultivara. - osnovi reznice se formiraju mlade bilj"ice( sli"no kao i kod afri"ke ljubi"ice pri razmno avanju lisnim reznicama. -!ultura tkiva - mogu%a( ali nema komercijalnu primenu -#emenom - mali broj kultivara Begonia tuberhybrida :na ima podzemno stablo u vidu gomolja. !ada precveta( listovi i stabljike se sasu'e( gomolji miruju preko zime do prole%a i onda u prole%e ponovo izbiju novi listovi. !ada se razmno ava gomoljom( oni se iseku na delove (, - M segmenata od jednog gomolja- tako su se nekada razmno avale). #vaki deo gomolja treba da ima na sebi pupoljke iz kojih %e se razvijati izdanci. $anas se naj"e'%e razmo ava semenom. (0+333F2g) #eme se seje na povr'ini supstrata (da bi uop'te i moglo da isklija)( ne prekriva se supstratom. #amo se blago sabije da do6e u kontakt sa supstratom. To va i za sve biljke koje imaju sitno seme. Mo e se naru"iti rasad (IplugsI) od specijalizovanih proizvo6a"a.

9rste iz kojih je izvedena grupa kultivara UTuberhKbridaU na svom prirodnom stani'tu postaju dormantne kada se smanji koli"ina padavina i po"ne da se smanjuje du ina danaW njihova dormantnost ne zavisi od temperature. !od hibrida dormatnost zavisi od temperature. &ove%ana temperatura i kratki dani uti"u da prestaje formiranje listova i cvetova( stabljike se su'e i gomolji tada postaju dormantni. Nomolji koji se vade u jesen ne%e formirati izdanke sve do prole%a (februar). $ormantnost se mo e prekinuti hladnim tretmanom gomolja na temp. 2-+ T? tokom ,3-C3 dana. !od ovih kultivara cvetanje direktno zavisi od formiranja novih listova jer se cvetovi razvijaju iz pazuha listova. :ptimalan fotoperiod (du ina dana) je 2.-2,h( treba da je ve%i od 27 h. )ko je fotoperiod manji od 27 h( formiranje listova i cvetova prestaje( a nakon 73 - 03 Ikratkih danaI - gomolj postaje dormantan. &ostoje kultivari koji nisu osetljivi na du inu dana. Begonia semperflorens :na najvi'e ima zna"aj kao jednogodi'nje cve%e za primenu na cvetnjacima (Ibedding plantsI). - ::7e))in. plantsB A je termin koji se odnosi na vrste koje se sade u parternim cvetnjacima( cvetnim lejama( ivicama. To su biljke koje imaju kompaktan habitus( dugo i kontinuirano cvetaju( tako da se tokom vegetacije obrazuje Icvetni tepihI razli"itih boja. Takve karakteristike imaju uglavnom vrste koje se kod nas gaje kao jednogodi'nje i dvogodi'nje cve%e. 1zuzev njih( mogu se u tu grupu ubrojati i neke perene. Na primer Primula vulgaris, P. verris - cvetaju rano u prole%e i nakon toga se menjaju drugim vrstama kako bi povr'ina bila kontinuirano u cvetu. &ored cvetno dekorativnih biljaka( u Ibedding plantsI se ubrajaju i lisno dekorativne vrste kao 'to je "oleus blumeii ili od perena "ineraria maritima. - #emenom se razmno ava naj"e'%e( a reznicama vrlo retko (za neke kultivare) i za mali obim proizvodnje tj za ku%nu upotrebu. - seme je sitno (C3 333F2g) - seje se na povr'ini supstrata i klija u uslovima pove%ane vla nosti vazduha - sistemi ve'ta"ke magle (to je najbolje primenjivati) - svetlost je potrebna da bi seme klijalo. Nekim vrstama je svetlost neophodna da bi seme klijalo( a ima vrsta kod koji seme najboljke klija u mraku ("yclamen persicum). - temp. supstrata je va na( treba da bude 7,-7PT?( na ni im temperaturama seme slabije klija. - temp. vazduha ne bi trebala da prelazi 7P T?. &roizvodnja rasada< 2. faza< tokom prvih P dana - 7,-7PT? 7. faza< tokom narednih 72 dan 77-7,T?( dodaje se te"no 6ubrivo sa azotom (+3-233 ppm N( 2-7 puta nedeljno) 0. faza< narednih 72 dan - 72-7.T?( 2+3 ppm N 7 puta nedeljno .. faza< narednih 2. dana - 2P-73T?( prihrana po potrebi

!ultivari su neutralni u odnosu na du inu dana i temperaturu - 'to zna"i da cvetanje ne zavisi od fotoperioda niti od temperature. Me6utim( dodatno osvetljenje povoljno uti"e na cvetanje( jer je tada fotosinteza intenzivnija( za kra%e vreme se formira vi'e listova i cvetova. #upstrat< treset( perlit i vermikulit &ostoje i komercijalne me'avine supstrata namenjene proizvodnji !egonia semperflorens. Razmno1avanje Achimenes-a Razmno ava se deobom rizoma (koji podse%aju na male 'i'arke- imaju male trouglaste ljuspe- u njihovom pazuhu %e se kasnije formirati bilj"ice koje %e se odvajati). - &ostoje i neki kultivari koji mogu semenom da se razmno avaju. Razmno avanje rizomima Rizomi se postavljaju horizontalno na rastojanju oko + cm na supstrat( zatim se prekriju sa jo' 22(+ cm supstrata. :nda se zalivaju( odr ava im se visoka relativna vla nost vazduha... &osle nekog vremena se pojavljuju izdanci koji se odvajaju kada se formiraju 7 odrasla lista i sade u set kontejnere. &re postavljanja na klijanje rizomi se mogu potopiti tokom M h u rastvor giberelinske kiseline (ako se primenjuje mo e da se desi da seme klija u ve%em procentu)(+3ppm) ili benziladenina (slu i za aktiviranje pupoljaka)(+3ppm). Rizomi postaju dormantni u uslovima kratkih dana( po precvetavanju( krajem leta( ali du ina dana ne uti"e na cvetanje - neutralna biljka. $ugi dani povoljno uti"u na razvoj biljke zbog pove%anja fotosinteze.

Razmno avanje semenom &roizvodni proces traje +-, meseci( seme je sitno - 23, 333F2g #eje se na povr'ini medijuma. temp. klijanja je 7.-7PT?( period nicanja 2.-72 dan nakon klijanja jednom se pikira( i drugi put presa6uje u tr ne saksije ?vetovi su osetljivi na etilen. Razmno1avanje 0alceolaria-e Razmno ava se isklju"ivo generativno. :na kad precveta( propada. #eme je dosta sitno( 0+333F2g !lijavost je 73 V #eje se na povr'ini supstrata. !oristi se mist ili ve'ta"ka magla za odr avanje visoke vla nosti vazduha. !lija nakon 7 sedmice( na temp. 2M-72T?( pod dopunskim fluorescentnim osvetljenjem( nakon klijanja se ponik gaji u uslovima normalne dnevne svetlosti.

*a proizvodnju rasada postoje . faze (sli"no kao kod begonije( navedeno u Bloriculture) &roizvodnja rasada traje +-P sedmica. !od tradicionalne proizvodnje za M. mart i -skrs( nema posebnih zahteva za fotoperiodom jer se proizvodni proces odvija tokom zime( kada su kratki dani. *a dobijanje biljaka u cvetu tokom cele godine( mora se voditi ra"una o fotoperiodu (biljka kratkog dana) koji je povezan sa temperaturom. Razmno1avanje 0-clamen-e Naj"e'%e se razmno ava semenom (masovna proizvodnja). Mo e i gomoljem ali vrlo retko. Mogu od nekih proizvo6a"a koji su specijalizovani za ciklame da se nabave gomolji za sadnju. :ni gaje klijavce( formira se lisna masa( sasu'i se( gomolj u6e u fazu mirovanja( kad ta faza pro6e onda se iznose na tr i'te i prodaju. - &ri nabavci gomolja ciklama treba voditi ra"una o poreklu biljaka jer se na tr i'tu mogu na%i divlje vrste (neke od nji su zakonom za'ti%ene)( a njihovi gomolji ne smeju poticati sa prirodnih stani'ta. - O- je prodaja biljaka sakupljenih u prirodi krivi"no delo (ugro ava se prirodna populacija) kod nas se o tome jo' uvek ne vodi ozbiljno ra"una. #eme je dosta krupno (veli"ine gra'ka). !lija u mraku( u uslovima visoke vla nosti (233V) nakon 0-. nedelje. &rekriva se supstratom debljine 0-+mm. !ada seme proklija( klijavci se iznose na svetlost( a vla nost se smanji na P3 V. #etva se vr'i u set kontejnerima a mo e i u sandu"i%e sa razmakom 0 / 0 cm. !ultura tkiva se koristi za dobijanje novih kultivara . To je biljka neutralna u odnosu na du inu dana( a cveta kada se formira 23-20 listova. Nekada - proizvodni proces je trajao 20-2+ meseci. $anas (poslednjih 03 godina) - P-C meseci. ali se mora voditi ra"una o temperaturama u razli"itim fazama rasta biljke - klijanje( formiranje listova( cvetanje. - Nakon klijanja semena( po"inje da se formira mali gomolj istovremeno sa razvojem klijavca. &upoljci se nalaze samo na gornjem delu gomolja. Mora da se sadi tako da bar jedna tre%ina tog gomolja viri iz zemlje jer su ciklame jako osetljive na truljenje tj na zadr avanje vode i pupoljci na gomolju ne smeju biti prekriveni supstratom. Tako6e( u toku proizvodnje ne sme da se koristi sistem za zalivanje kojim kapi vode padaju po listovima ve% se zaliva samo supstrat. Razmno1avanje Fuc+sia-e !omercijalno se razmno ava reznicama a neki kultivari mogu i semenom. Razmno avanje reznicama !oriste se vr'ne reznice du ine oko P cm. : iljavaju se pod mist sistemom ili prekrivene plasti"nom folijom. &eriod o iljavanja je 0 nedelje. Mati"ne biljke se moraju gajiti u uslovima kratkih dana (23 h i manje) kako ne bi cvetale. To su biljke dugog dana( du ina dana treba da je ve%a od 27 h( kod nekih kultivara je dovoljno da biljke budu izlo ene + dana dugim danima (dolazi do inicijacije cvetova)( i nakon toga %e cvetati

bez obzira na du inu dana( i u kra%em fotoperiodu jer je fiziolo'ki proces formiranja cvetova ve% zapo"eo i biljke %e svakako cvetati. Tokom proizvodnje biljke se pinciraju (otkidaju se terminalni pupoljci kako bi se podstaklo grananje( tj. razvoj bo"nih pupoljaka). 9r'ne izdanke koje tom prilikom uklonimo sa biljaka mo emo da koristimo kao reznice. &inciranje se vr'i iznad .. ili +. para listova. Mogu se koristiti i razli"iti preparati kako bi se podstaklo grananje (ethephon) ili izdu ivanje internodija (giberelini). ?vetovi su osetljivi na etilen.
(:vaj tekst za begoniju bi trebalo da se doda u tekst sa prethodnih ve bi( kod razmno avanja semenomH) Begonia semperflorens #eme vrste !egonia semperflorens je veoma sitno (C3 333F2g). !od semena te veli"ine neophodno je da se me'a sa nekim inertnim nosa"em kako bi se omogu%ilo ravnomerno rasejavanje prilikom setve. Nekada seme me'alo sa peskom (2 deo semena i C-23 delova peska). $ruga mogu%nost je nabavljanj takozvanog peletiranog semena (granulisanog - sitne IgranuleI) kojim je( iz razloga 'to je znatno krupnije( mnogo lak'e rukovati. &eletirano (granulisano) seme je sitno seme oblo eno opnom koja se sastoji iz gline( perlita u prahu( grafita i drugih supstanci koje mogu povoljno da uti"u na klijanje. To mogu biti i regulatori rasta( neki mikroelementi i fungicidi koji bi budu%im klijavcima omogu%ili da se pravilno razvijju obezbe6uju"i dovoljno hranljivih materija( a fungicidi kako bi se spe"io razvoj patogena. !od nekih biljaka se u jednu granulu spoji nekoliko semenki. Tako je mogu%e sejati u set-kontejnere po jednu granulu u svaku %eliju( a iz nje %e se razviti bar jedna bilj"ica. Xesto granule budu ja"ih boja kao bi se razlikovale od supstrata i lak'e u njemu uo"avale. &roizvo6a" je du an da na pakovanju granulisanog semena nazna"i bitne podatke kao 'to su procenat klijavosti( optimalna temperatura za klijanje i vreme koji je potrebno za klijanje. $rugi na"in obrade semenea pre setve je obavijanje tankom opnom koja( kao takva( ne menja oblik semena. - sebi sadr i mikroelemente bitne za klijanje i dalji razvoj klijanaca i fungicide. :va metoda se primenjuje za seme vrsta iz roda #agetes. PELAR !"#$% Xesto se vrste iz ovog roda u engleskoj literaturi nalaze pod imenom $eranium. Treba napomenuti da to nije sinonim za prethodno pomenuti latinski naziv ve% samo engleski doma%i naziv. Razmno1avanje Pelargonium zonale je stara vrsta. - me6uvremenu su nastali hibridi ukr'tanjem ove i vrste &elargonium in%uinaus i dobili naziv Pelargonium hortorum (ove kultivare smo ranije radili kao P. zonale). :ne su jedine iz ovog roda koje se masovno razmno avaju generativnim putem i to setvom hibridnog semena( ali se mogu razmno avati i reznicama. :stale vrste ovog roda se uspe'no razmno avaju reznicama i ova metoda se koristi za masovnu proizvodnju. To je iz razloga 'to se veoma lako razmno avaju. : iljavanje i razmno avanje reznicama je veoma jednostavno( ne zahtevaju nikakve tretmane fitohormonima. Reznicama se masovno razmno avaju< P. peltatum, P. graveolens (mo e i semenom), P. / domesticum &P. grandiflora'. Mogu%a je i kultura tkiva( ali se ona primenjuje samo kod nekih kultivara za dobijanje bezvirusnih mati"nih biljaka. !ulturom tkiva - kulturom meristema se dobijaju biljke oslobo6ene virusa. 9irusa najmanje ima u meristemskom tkivu( tako da se prilikom razmno avanja kulturom tkiva odseca meristem i on se gaji na sterilnoj hranljivoj podlozi. ;iljka koja se razvije iz vrha pupoljka sadr i malo ili nimalo virusa( pa se nakon toga uradi test kojim se detektuje prisustvo virusa i ukoliko ih ima odseca se meristem sa te biljke koja je dobijena kulturom tkiva. &ostupak se ponavlja sve dok se ne dobije biljka koja je oslobo6ena virusa. :va metoda( zbog komplikovanog na"ina dobijanja novih biljaka se ne%e primenjivati u komercijalnoj proizvodnji( ve% %e se tako proizvesti samo mati"ne biljke sa kojih %e se uzimati reznice. Reznice prodaju specijalizovani proizvo6a"i( o iljene ili neo iljene( dok rasadni"ari mogu samo da naru"e reznice i o iljavaju ih klasi"nim metodama( bez potrebe da poseduju sopstvene mati"ne biljke.

#ve mu'katle osim ranije pomenutih i Pelargonium hortorum razmno avaju se reznicama. : iljavanje obi"no traje 77 ili 72 dan( zavisno od vrste( odnosno kultivara. Pelargonium graveolens se mo e razmno iti i setvom semena za 'ta postoji mogu%nost nabavke hibridnog semena. Mere ne.e Neutralne su u odnosu na fotoperiod (za ispit je potrebno znati objasniti kako fotoperiod uti"e na cvetanje i navesti biljke dugog i kratkog dana( kao i neutralne). Ne zavise od dugog dana( ali ako su gajene u takvim uslovima formira%e se vi'e cvetova. Naime( kod ovih vrsta formiranje cvetova zavisi od koli"ine svetlosti. Qto je ona ve%eg intenziteta( to je du i fotoperiod( fotosinteza %e biti intenzivnija i vi'e cvetova %e se formirati. !od nekih vrsta je potreban hladan tretman ( Pelargonium domesticum A mi smo ga radili kao P. grandiflorum). - literaturi se pominje da temperature moraju biti ni e od 2PT? kako bi do'lo do formiranja za"etaka cvetova( odnosno da bi se iniciralo cvetanje. - praksi je obi"aj da se gaje 0-, nedelja na temperaturi P-2.T?. #ve vrste ovog roda su osetljive na suvi'nu vlagu. *ato supstrat mora da bude ocedit. Neophodno je i vodi ra"una o zalivanju. -koliko se koristi mist sistem on nikako ne sme biti kontinuiran ve% mora da postoje prekidi. - toku proizvodnje mogu%e je dodavati ugljendioksid. Tako %e fotosinteza biti intenzivnija. Njegovo dodavanje mora biti umereno jer preko odre6ene granice postaje 'tetan. - toku proizvodnje (proizvodnja mati"nih biljaka( razmno avanje reznicama ili generativno) mo e se dodavati ?:7 (M33-2+33 ppm) !lijavci Pelargonium hortorum su osetljivi na visoke koncentracije soli u supstratu. !od Pelargonium hortorum pinciranje (zakidanje vrhova da bi se podstaklo grananje) nije potrebno jer su kultivari takvi da po prirodi imaju razgranat habitus. !od ostalih vrsta se to mo e primeniti( "ak se kod nekih koriste i hemijska sredstva u tu svrhu. 8edno od njih je Blorer sprej. ;itno je znati aktivne supstance preparata za koje se utvrdi da pozitivno deluju na odre6enu biljku. &ostoji ve%i broj preparata sa istom aktivnom supstancom( pa je mogu%e izabrati jeftiniji koji %e jednako dobro delovati kao onaj ve%e cene. Mu'katle su osetljive na etilen u pogledu cvetanja. &reparati koji ga sadr e se kod njih primenjuju samo kod mati"nih biljaka jer kod njih nije potrebno cvetanje( a i smanjuje se aktivnost i tro'ak za zakidanje pupoljaka. Tom prilikom se ujedno podsti"e bokorenje. - literaturi je mogu%e prona%i termine Iabortiranje cvetovaI i Iabortiranje embrionaI. !od cvetova se misli na njihovo opadanje. !od embriona je to druga"ije. $e'ava se ako se ukr'taju vrste koje su sistematski udaljene( pa tkivo koje taj embrion dr i vezan za endosprem odumire pre nego 'to se formira seme( te se ti embrioni odbacuju.

&A#"'PA$L#A #!"A"'(A Razmno1avanje - masovnoj proizvodnji se razno avaju lisnim reznicama. #emenom i kulturom tkiva se razmno vaju samo za dobijanje novih sorti. !ultura tkiva je mogu%a i za razmno avanje himera koje ne mogu da se odr e razmno avanjem reznicama. &odela bokora primenjuje se za mali obim proizvodnje. Limere nastaju kao posledica mutacije. 8edan deo biljke postane druga"iji od ostatka te biljke( odnosno %elije mutiraju. -op'te( mutacije kod biljaka mogu biti spontane (nastale same od sebe) ili ve'ta"ki izazvane (dodavanjem mutagenih hemikalija ili ozra"ivanjem biljke u cilju dobijanja novih sorti). :vakva pojava se defini'e kao IsportI - igra prirode. )ko se desi da se na nekoj biljci pojavi neki njen deo ( npr. list ili "itava grana) koji je druga"iji od ostatka biljke( na primer 'are na listovima (Ipana'iranostI) koje su naj"e'%e uzrok odsustva hlorofila u nekim %elijama listova( ili cvetovi koji su druga"ije boje u odnosu na ostale cvetove( ponekad i na istoj individui( mogu%e je taj deo odvojiti( razmno iti odgovaraju%om vegetativnom metodom (reznicama) i dobiti "itavu biljku sa takvim( novim osobinama. !od afri"ke ljubi"ice( prilikom razmno avanja lisnim reznicama( bitno je da tada listovi budu odrasli( odnosno da se uzimaju sa biljaka koje su stare oko dva meseca i koji se seku tako da lisna dr'ka bude 2-+ cm du ine. Neophodno je dodavati hormone za o iljavanje i potom se reznice postavljaju u posude. - njima %e se za M-27 nedelja list o iliti i u svojoj osnovi formirati nove biljcice koje %e se odvajati i presadjivati u set kontejnere. !ako bi se dobile uniformne biljke( najpre se odvajaju samo one ve%e( a reznice sa manjim se ponovo presade i gaje 7-0 nedelje dok ne daju jos jedan broj krupnijih biljaka. &onavljanjem ovog postupka se dobija otprilike tri ciklusa dok se ne zavr'i sa datom lisnom reznicom. Nove biljke u set kontejnerima ostaju +-, nedelja (zavisno od

kultivara i brzine rasta) a zatim se presa6uju u saksije broj 23. !od lisnih reznica je razmno avanje jednostavno( ali ako se mutacija javi na nekom drugom delu biljke( fiksiranje osobina mo e biti komplikovano. !od afri"ke ljubi"ice( ukoliko se mutacija javi na listu( on %e se jednostavno odrezati sa biljke( o iliti i dobi%e se nova biljka. -koliko je mutacija na cvetu( odstranjivanje lista ne%e dati nikakve rezultate jer %e biljka koja nastane od njega imati iste osobine kao mati"na jer se ta mutacija nema veze sa promenama %elija u listu ve% u cvetnoj dr'ci. :na se onda mo e razmno iti tako 'to se odse"e i o ili cvetna dr'ka (cvetno stablo). - osnovi cvetnog stabla formira%e se novi listi%i. &roblem je taj 'to takav vid dobijanja nove biljke poskupljuje proizvodnju( jer je faktor multiplikacije mali( a mati"ne biljke moraju biti u cvetu. !lasi"no razmno avanje reznicama ima isti postupak kao dobijanje himera( samo 'to u tom slu"aju hormon za razmno avanje nije neohpodan. Reznice se postavljaju u posude( oko ,33 komada po 2m 7. Nakon M-27 nedelja( formiraju se bilj"ice visine oko 7(+ cm. Mere ne.e !od ove vrste mogu%e je dodavati ?: 7 u toku proizvodnje( ali u koncentraciji ispod +33 ppm jer u suprotnom listovi postaju krti i lomljivi.

PR#%$LA !B)!"#)A Razmno1avanje - masovnoj proizvodnji je setva semena jedini na"in njenog razmno avanja. - nekim istra ivanjima je kultura tkiva dala pozitivne rezultate( ali ona nema zna"ajnu komercijalnu primenu. *bog problema prilikom klijanja semena mogu%e je dodavati fitohormone za pospe'ivanje klijavosti. To se posti e indolsir%etnom i naftilsir%etnom kiselinom (1)) Y N))( obe iz grupe auksina) koncentracije +33 ppm( oko 27 "asova se seme dr i u rastvoru. 0vetanje Na cvetanje ne uti"e fotoperiod niti je potreban hladan tretman( ali je bitno da se biljke zasenjuju kako do njih ne bi do'la jaka sun"eva svetlost. ?vetanje zavisi od intenziteta fotosinteze i broja formiranih cvetova. *a isporuku su biljke spremne kada se u cvasti otvori +-P cvetova. ?vetovi su osetljivi na etilen. Mogu da se tretiraju preparatima koji produ avaju trajanje cveta iako se oni prvenstveno primenjuju za rezani cvet. Xesto se korist srebro- tio-sulfat (#TB) sprej. Transport Transportuju se pri temp. 7-,T?. #upstrat ne sme da se isu'i jer %e cvetovi izgubiti na kvalitetu( odnosno latice %e biti o'te%ene. - enterijeru bljke traju 7-. nedelje( posle toga opadaju (kao kod vrsta "aleolaria hybrida i "ineraria hybrida). OR*I/EAE Najzna"ajniji rodovi<
"attleya "ymbidium Dendrobium (dontoglossum (ncidium Paphiopedilium

Nalaze primenu kao rezani cvet( saksijske kulture i na cvetnjacima u toplim predelima Phalaenopsis

!oriste se za rezani cvet. *bog velikih problema koji se javljaju prillikom gajenja saksijske kulture( njime se bave specijalizovani proizvo6a"i. Razmno1avanje #eme je jako sitno( bez endosperma. $a bi klijalo stupa u simbiozu sa mikoriznim gljivama koje mu obezbe6uju hranljive materije( 'to je veoma dug proces. &o"etkom EE veka orhideje su iz tog razloga bile jako skupe. !asnije se do'lo do zaklju"ka koje su to gljive u pitanju( a zatim i koje supstance one daju semenu da bi se potom te supstance ve'ta"ki dodavale u hranljive podloge na koje %e se kasnije sejati seme. Razvojem kulture tkiva je omogu%eno da se bilo koji vegetativni deo biljke (list( stabljika pupoljak) gaji i time dobiju nove biljke a da se sa"uvaju sortne osobine. !ultura tkiva je glavni na"in njihovog razmno avanja. Razmno avanje (bilo generativnim( bilo vegetativnim metodama) se vr'i u sterilnim uslovima (kultura tkiva). ;iljke se gaje na nekoj hranljivoj podlozi koja sadr i agar (polisahahrid sli"an skrobu). 1zuzeci ovakvog vida razmno avanja su<
Phalenopsis - vr'ne reznice( reznice cvetnog stabla( podela bokora "attleya, "ymbidium, Dendrobium, Paphiopedilium - podela bokora

Mere ne.e 9e%ina orhideja je osetljiva na etilen (tretiraju se sa #T#Fsrebro-tio-sulfat ili sa 2-M?&F2-metil-ciklopropen. Temperatura skladi'tenja ne sme biti ispod 23>? kod ve%ine(za neke se nailazina podatak da ta temperatura ne bi smela biti ni a od 73T?)( dok je kod nekih minimalna temperatura vi'a. ?vetna stabla se postavljaju u IepruveteI napunjene vodom i tako se transportuju .

"hrysanthemum indicum ).
Mi smo je radili pod tim imenom( tako je godinama bila poznata. #inonim za nju je syn. Dendranthema indicum (R.) $esmoul. engleski naziv< garden mum - pitanju je dosta stara vrsta( to smo pominjali i pro'le godine. :ve dana'nje hrizanteme su uglavnom poreklom od "hrysanthemum indicum (Dendranthema indicum'. &ostoje hibridi( a oni su dobijeni jo' davno( gaje se prema nekim podacima preko 2.33 godina u !ini( ne'to kra%e u 8apanu( a u Ovropi se ba'tenske hrizanteme gaje od 2M. veka. $osta su zna"ajne. *na"ajne su i kao rezani cvet i kao saksijska kultura( takozvana pot plants. #inonimi za one koji koriste stranu literaturu i ne mogu ovu biljku da na6u pod imenom "hrysanthemum indicum ). su Dendranthema / grandiflorum( "hrysanthemum / morifolium. &ostoje podaci da je ovo otrovna biljka i mo e izazvati iritaciju ko e. (sajt na kome se mo e na%i ova informacija je http<FFJJJ.ces.ncsu.eduFdeptsFhortFconsumerFpoisonF?hrKsmo.htm tu ima informacija i o mnogim drugim otrovnim biljkama) Razmno avanje (prema Bloriculture) mo e biti< Nenerativno Reznicama !ultura tkiva Nenerativno razmno avanje se koristi samo za dobijanje novih sorti. Mo e da se razmno ava i reznicama( ali takvu proizvodnju obavljaju specijalizovani proizvo6a"i kojih generalno ima mali broj. :ni gaje bezvirusne mati"ne biljke takozvane 4stock plants5 i sa njih uzimaju reznice. :ni te reznice prodaju ili neo iljene ili o iljene. )ko mi elimo da gajimo hrizanteme najbolja varijanta odnosno varijanta koja se praktikuje je da naru"imo reznice od specijalizovanog proizvo6a"a. #am proizvo6a" je morao da primeni kulturu tkiva da bi dobio prave biljke oslobo6ene virusa koje onda gaji u posebnom okru enju u stakleniku u kontrolisanim uslovima gde je mogu%nost da dodje do nekih kontaminacija minimalna. Reznice dobijene sa ovih biljaka su tako6e zdrave. :ve biljke mogu da se razmno avaju i podelom bokora za manji obim proizvodnje. Qto se ti"e razmno avanja reznicama one mogu da se naru"e i obi"no su du ine ,-M cm i u pitanju su vr'ne reznice. Naru"uju se ili o iljene ili neo iljene. )ko su o iljene onda se obi"no gaje u set kontejnerima.

)ko ih mi o iljavamo (rasadni"ari)( onda bi o iljavanje trebalo da traje 2-7 nedelje i potrebno je da se vr'i u uslovima visoke vla nosti vazduha. Mo e da se koristi mist sistem( ve'ta"ka magla ili da se preko reznica stavi plasti"na folija (bela leti( providna zimi) bitno je samo da se odr ava visoka relativna vla nost vazduha jer su to neodrvenele reznice( one koje smo mi u proizvodnji u"ili kao zelene. *elene reznice dosta transpiri'u( to ste u"ili kod drvenastih biljaka tako da isto i kod zeljastih treba da budu u uslovima visoke vla nosti vazduha. Mo e da se koristi hormon za o iljavanje. !ada se o ile( onda se presade ili direktno u saksije u kojima %e se dalje gajiti za isporuku ili se sade direktno u leje ako je u pitanju proizvodnja rezanog cve%a. !ada se presade( jo' neko vreme se odr ava visoka vla nost vazduha( bilo da je mist ili folija( dok se te biljke ne prime. "hrysanthemum indicum je biljka kratkog dana. Temperatura ima uticaj na razvoj biljaka i na formiranje cvetova. ;iljke se u neko vreme gaje na ni im temperaturama( kasnije na nekim vi'im i onda kada se pravilno pravi taj temperaturni re im dobi%e se mnogo bolji rezultati nego da to nije ra6eno. Nakon o iljavanja najbolje je da dok se formira vegetativna masa budu ni e temperature pa onda vi'e i tako redom. 1nicijacija cvetanja traje oko 7.-03 dana. ;iljke kratkog dana su takve da im je potrebno neko vreme da one IshvateI da su kratki dani( naravno postoje neke supstance u biljkama koje reaguju na du inu dana (florigen - u"ili ste na fiziologiji biljaka)( pa tako biljka zna da li su kratki dani. !ada to shvati( ona po"inje da formira za"etke cvetova( oni se ne vide ve% se to de'ava na nivou %elije( u meristemskim tkivima i posle toga biljku mo emo prebaciti i u uslove dugog dana( ona %e ipak cvetati. !od nekih vrsta je dovoljno + dana da budu u kratkim danima( a posle toga kako god ih gajili one %e da cvetaju ( a kod hrizantema je potrebno "ak i 03 dana da bi uop'te do'lo do iniciranja cvetova( pa onda jo' moraju da se gaje u uslovima kratkih dana( u toku dalje proizvodnje( zbog kvaliteta cvetova( jer bi u protivnom cvetovi bili previ'e sitni( i to sve dok ne procveta prvi cvetni pupoljak i latice ne dobiju karakteristi"nu boju za sortu. Lrizantemama je potrebno da imaju dosta ocedit supstrat( one ne podnose zadr avanje vode u supstratu i supstrat mora da bude dobro dreniran. :ne mogu dobro da se gaje i u hidroponici (hidrokultura) ali se primenjuje ((ebb and floJZZ sistem (bukvalno bi bilo opadanje i protok vode). To je sistem gde postoji mehanizam koji dodaje vodu i kulture su potopljene( kada voda pre6e preko neke odre6ene granice( postoji jedno crevo koje se onda puni vodom i aktivira ga'enje pumpe i onda taj nivo vode opada. &a kad opadne opet do nekog nivoa opet se aktivira pumpa i tako imate prekide( vreme kada je korenov sistem kultura potopljen u hranljivi rastvor i vreme kada nije potopljen. http<FFJJJ.Koutube.comFJatch=vD&J82l37bOK[\featureDrelated video sa obja'njenjem kako radi ovaj sistem. !ontrola visine biljaka :na ima zna"aja ako gajimo biljke za rezani cvet( jer je potrebno da nam stabljike budu 'to du e jer im je tada ve%a cena. )ko gajimo saksijske kulture onda nam je bitno da su internodije kra%e i da se dobije kompaktan habitus i onda mogu da se koriste tehnike kao 'to je pinciranje (otkidanje vr'nih izdanaka da bi se podsteklo grananje). Mogu da se koriste i retardanti rasta kao 'to su< daminozid (zabranjen za jestive biljke( samo u ornamentalnioj hortikulturi) paclobutrazol uniconazol flurprimidol i drugi. Retardanti rasta imaju jo' neka dejstva( npr. uti"u na formiranje plodova. - toku proizvodnje hrizantema mogu da se koriste retardanti rasta da bi biljke imale kra%e internodije( mogu da se koriste jo' neke tehnologije< pinciranje se ranije pominjalo kao uklanjanje bo"nih izdanaka da bi cvet bio krupniji( prema literaturi( taj termin nije ispravan. 2. disbudding- uklanjanje pupoljaka 7. pinciranje

Razlika< /isbu))in. - - toku proizvodnje hrizantema mogu da se uklanjaju bo"ni cvetni pupoljci da bi terminalni cvet bio krupniji. Mo e da se uklanja i terminalni cvetni pupoljak ako gajimo hrizanteme koje imaju veliki broj cvetova odnosno razgranatu cvast. !ada se terminalni cvet ukloni podstakne se rast bo"nih cvetova koji onda cvetaju u isto vreme. Tako dobijamo i uniformnost kod cvetanja. )ko vr'ni cvet ne uklonimo onda bi se on prvi razvio pa bi onda ostali cvetali sukcesivno. Pinciranje je uklanjanje terminalnih izdanaka( ne mora da bude cvet nego vrh izdanka( mo e da ima samo listove i vegetativni pupoljak da bi se podstekao razvoj bo"nih izdanaka. To mora da se izvr'i na vreme jer ako se ukloni suvi'e rano onda %e puno novih da krene( a ako se ukloni suvi'e kasno onda su stabljike ve% odrvenele i pupoljci se slabo razvijaju. !ada se gaje hrizanteme obi"no se gleda da se ostave 0-. izdanka. 9e% kada su one male uklone se svi oni koji se formiraju u osnovi i ostave se 0-. izdanka odnosno 0-. grane koje %e dati cvet. !ada one krenu da se razvijaju( ako se na njima formira jo' neki pupoljak onda se oni uklanjaju (disbudding) da bi vr'ni bio najkrupniji. )ko gajimo hrizantemu u saksiji opet %emo mi ostaviti 7-0 grane po biljci( ali %emo onda uklanjati terminalni pupoljak da bi smo dobili kompaktno razgranatu biljku. #ve ove aktivnosti uklanjanja pupoljaka tra e radnu snagu i tu su veliki tro'kovi pa se mogu koristiti neki preparati da ne bi morali da pla%amo radnu snagu za otkidanje pupoljaka. &rilikom proizvodnje rezanog cveta mogu da se koriste potpore za stabljike. 8edna od potpora je kvadratna mre a. To je mre a sa odre6enom veli"inom IokacaI koja se postavlja horizontalno i onda stabljike prorastaju ta okca i njih okca dr e. one mogu da se postave na jednoj visini pa kako biljke rastu da se doda jo' jedna mre a. Tako da ne moraju biljke da se vezuju uz pritku ve% je ovo jedan od na"ina. *a saksijske kultivare ona nije potrebna. #like< reznice hrizantema( o iljene reznice( kako izgledaju kada se postave u saksije( set kontejnere( kakve su u proizvodnji rezenog cveta naravno sa zasenom po'to je biljka kratkog dana. :no o "emu treba da se jo' vodi ra"una da pred isporuku one tra e neku specifi"nu negu. Mora se prestati sa prihranom 7-0 nedelje pred isporuku( pa se onda biljke gaje na ne'to ni im temperaturama( da bi se cvet doveo u takvo fiziolo'ko stanje da kada se bere da traje 'to du e. ?vetovi se beru u odre6enom stadijumu razvoja zavisno od grupe kultivara. #aksijske biljke se isporu"uju ako je 00-+3V cvetova otvoreno i imaju boju karakteristi"nu za sortu.

$erbera jamesonii
$ruga kultura koja ima dosta zna"aja za rezani cvet je $erbera. :na se prvenstveno gaji kao rezani cvet( mada postoje patuljasti hibridi koji se gaje kao saksijske kulture. Razmno avanje< generativno- jedan od na"ina za masovnu proizvodnju kulturom tkiva- u masovnoj proizvodnji( umno avanje novih kultivara deobom bokora- mali obim proizvodnje Qto se ti"e generativnog razmno avanja seme je veoma sitno. #eje se na povr'inu supstrata i potrebna je svetlost za klijanje semena. $odatno osvetljenje supstrata mo e imati pozitivan efekat na klijanje( jer klija seme u ve%em procentu za kra%e vreme. :ptimalna temperatura za klijanje je 73-70T? i preko 7.T? ako je suvi'e toplo opada klijavost. Nerbera je vrsta kod koje se primenjuju sistem za hla6enje u stakleniku. Tako6e se koriste cooling sistemi. :d klijanja semena do cvetanja je potrebno oko 2, nedelja( toliko traje proizvodni proces( a ako se gaje biljke dobijene in vitro potrebno je 22-2, nedelja nakon sadnje rasada da bi cvetale. :voj biljci ne odgovaraju visoke temperature jer cvetanje mo e izostati. ;roj cvetova po biljci se mo e pove%ati dodavanjem giberelinske kiseline. Qto se ti"e nege( supstrat bi trebalo da se prosu'i izme6u dva zalivanja( ne podnosi stagniranje vode u supstratu.

Objanjenja uz sli6e na slaj)ovima Na slici za kulturu tkiva su kalusi (neizdiferencirano tkivo koje se pojavljuje na preseku reznice). $a bi kalus rastao potrebni su neki hormoni - citokinin ili neki drugi. :nda se postavljaju lisne dr'ke pa se dodaju opet neki hormoni (navedeno na slajdu) i onda se formiraju mladi izdanci. Mi mo emo da postavimo deli% lisne dr'ke( dodamo neke hormone i iz lisne dr'ke %emo dobiti kalus. Mo emo da postavimo deli% lisne dr'ke ali da dodamo neke druge hormone i onda se razviju izdanci. &ostoji i tre%a mogu%nost da prvo dobijemo kalus( pa taj kalus prebacimo na neku "etvrtu podlogu gde %e na kalusu da se formiraju reznice. Neki peti medijum daje skra%enije izdanke koje nemaju koren pa kad ih prebacimo na neki tre%i medijum onda dobijemo korenov sistem. &ostoji saradnja izme6u dve firme gde se in vitro biljke dopremaju iz Lolandije u Nvatemalu. 1sporu"uju se u tresetnim saksijama pre"nika 23 cm (8iffK . plants)( nju mo e koren da proraste. Me6utim( mogu oni da proizvedu te biljke in vitro i u ?entralnoj )merici jer su manji tro'kovi dopremanja do Nvatemale( zato 'to ona ima jeftinu radnu snagu( ima uslove klime koji su odgovaraju%i tako da ne moraju da se prave staklenici( imate jeftinu proizvodnju biljaka i ceo tro'ak je da te biljke iz Nvatemale uvezete ponovo u Lolandiju( a iz Lolandije da do6e do nas. &otrebno je M-23 nedelja da biljke dostignu veli"inu za isporuku.

#ezonsko cve%e
Mi smo radili sezonsko cve%e - jednogodi'nje i dvogodi'nje vrste. !od nas se koristi termin sezonsko cve%e a stranci koriste termin bedding plants(to su biljke koje obilno cvetaju( koje imaju dug period cvetanja). ;edding plants bukvalno zna"i cve%e za leje( ustvari se misli na parterne cvetnjake ili cvetne bordure. #u'tina je da dobijete jednu ravnu povr'inu koja je u cvetu i ima odre6enu teksturu( boju. )ko ih gajite u toplijim krajevima one %e tu biti u toku cele godine ako ne onda %e da se smenjuju. Qto se ti"e razmno avanja ve%ina ovih vrsta se razmno ava generativno( ima izuzetaka kao 'to je )antana hybrida koja se razmno ava reznicama. :no 'to je kod njih karakteristi"no je da seme ima dosta dobru klijavost( dosta brzo klija( uniformno i kratak je proizvodni proces. -glavnom se u"i da je sezonsko cve%e skupo jer moramo da imamo prole%nu postavku( onda kada do6e maj( sve se to baca i postavljaju se nove biljke( pa se onda u oktobru to izbaci pa opet imamo neku smenu. Te biljke su na reprezentativnim povr'inama( cvetaju tokom cele godine pa moraju redovno da se zalivaju( prihranjuju( a to sve ko'ta. ) na neki drugi na"in je opet i jeftino jer vi seme posejete i za 0. meseca dobijete novu biljku i vi kao proizvo6a" gotov proizvod prodajete kada je bar jedan cvet (ako je cvetnodekorativna vrsta) otvoren i ima boju karakteristi"nu za tu vrstu. :dnosno da onaj koji kupuje biljku zna koju biljku kupuje. Qto se ti"e same proizvodnje ono 'to je nama potrebno da znamo je koliko traje proizvodni proces i koliko nam treba biljaka za isporuku. ;iljke se seju u sandu"i%e ako je sitno seme(a ako je krupno seme onda mogu da se poseju po 2 ili 7 zrna u set kontejnere. Nakon toga se vr'i pikiranje kroz 7-0 nedelje. :no se vr'i u set kontejnere( one tu rastu na manjem razmaku 7-0 cm ako su spororastu%e( nakon toga se opet presade u set kontejnere sa ve%im razmakom i kada dostignu eljeni kvalitet spremaju se za isporuku. Ranije generacije< &roizvodnja se obavlja u stakleniku. &rvo pikiranje se obavlja u set kontejnere a drugo u tople leje.

&erene
&erene se razmno avaju< generativno- za manji broj vrsta podelom bokora- obi"no za manji obim proizvodnje reznicama stolonama( rizomima.. Po)ela bo6ora se u literaturi spominje kao skupa metoda zato 'to mora da se ima veliki broj mati"nih biljaka( a faktor multiplikacije je jako mali( od jedne mati"ne biljke mo e da se dobije .-+ novih biljaka( pa vam za mati"njak treba velika povr'ina( veliki broj radnika( tako da je to veliki tro'ak. !od nas je to najisplatljivija metoda jer mi nemamo neko veliko tr i'te( i mi razmno avamo perene u prole%e ili jesen sve zavisi od vrste( one se podele( mi imamo isporuku( ne prodamo mnogo( ono 'to ostane( raste do slede%e

vegetacije kada se koristi kao mati"na biljka. #u'tina je da imamo 'to raznovrsniji asortiman. Na'i proizvo6a"i imaju veliki asortiman i uglavnom razmno avaju deobom bokora jer sve 'to ne prodaju on nije na gubitku to mu je ustvari mati"na biljka za slede%u sezonu. &ravila kada se podela bokora vr'i< ako biljka cveta u prole%e podela bokora se vr'i u jesen ili kasno leto ako biljka cveta na leto ili u jesen podela bokora se vr'i u prole%e )li to zavisi od same biljke koja se razmno ava. Razmno avanje reznicama Reznice mogu da se uzimaju sa stabla i tu se razlikuju zrele( poluzrele ili zelene reznice. *rele reznice imaju odrvenelo tkivo( zna"i morale bi da budu neke drvenaste biljke ili neke perene koje imaju odrvenelo tkivo kao 'to je Peonia arborescens. *atim mogu da se koriste bazalne reznice (mladi izdanci koji se formiraju u prole%e u osnovi starih izdanaka). : iljavaju se kao zelene reznice( bitno je samo da budu dovoljno male da nisu formirale pupoljke jer onda nisu u stanju da se o ile. !ada su mlade na neki na"in su to zelene reznice. Risne reznice - osnovi lista ili po obodu ili na preseku lista se formiraju male biljke. !orenske reznice To je generalno te'ka regeneracija. !ada o iljavate neki deo biljke (npr. stabljike)( odnosno ako uzmete zelenu ili poluzrelu reznicu taj deo biljke formira adventivne korene( 'to je mnogo lak'e nego da uzmete deo korena i da on formira adventivne izdanke. :vaj na"in razmno avanja se koristi samo kod nekih vrsta( obi"no kod onih koje imaju mesnato deblje korenje. !oren se ise"e na delove i da se onda na gornjem delu formiraju novi izdanci. !ao metod masovnog razmno avanja se uglavnom ne koristi( osim ako ne postoji neki drugi efikasniji metod kod te vrste. &rimeri< *chantus mollis( Dicentra spectabilis( Papaver orientale. #upstrat za o iljavanje i reznica i korenskih reznica< mo e da se koristi pesak( treset ili razli"ite me'avine< treset-perlitW treset-vermikulitW treset-usitnjena kora-pesak itd. 1zbor me'avine i odnos komponenti u njoj razlikuje se u zavisnosti od vrste biljke Nenerativno razmno avanje 1ma puno prednosti. Mnoge perene imaju seme koje ima visoku klijavost. Nedostaci< ograni"en broj varijeteta (ima varijeteta( ali ne mo e svaki eljeni varijetet koji se pojavio da se razmno avate setvom semena) seme klija uniformno( kratak proizvodni proces i zato je dosta pogodno za gajenje. !od perena mo e biti problem da seme ne klija u isto vreme. Xesto mo e da se desi da seme bude dormantno pa moraju da se primene neki tretmani bilo da je to stratifikacija ili neke druge metode da se razbije dormantnost. :stale metode razmno avanja su< rizomima bo"nim izdancima podzemnim metamorfnim izdancima stolone :no 'to su kod nas stolone u stranoj literatura su runners -izdanci sa jako dugim internodijama koje mogu da se ukorenjuju. ) ono 'to u stranoj literatura nazivaju stolonama obja'njavaju kao razliku da stolona mo e da bude podzemna ili nadzemna i ona mo e da raste ispod i iznad zemlje( 'to bi u tom slu"aju vi'e odgovaralo terminu rizom. !ako se koja vrsta razmno ava< *chillea millefolium i *chillea filipendulina A semenom( reznicama( podelom bokora *juga reptans A podelom bokora( reznicama( stolonama *rabis caucasica A semenom ili reznicama $aillardia / grandiflora A naj"e'%e semenom( reznicama( korenskim reznicama ili podelom bokora +emerocallis spp. A podelom bokora

+osta sp. A prvenstveno podelom bokora mo e i kulturom tkiva ,beris sempervirens A semenom ili reznicama )upinus polyphyllus A semenom Papaver orientale A semenom( korenskim reznicama( podelom bokora Phlo- paniculata A podelom bokora( reznicama( korenskim reznicama